Suzor 2012

STANDARDNI USLOVI ZA OBUKU RONILACA
- - 1 - -
ASOCIJACIJA RONILAKIH INSTRUKTORA ARI
Gandijeva 13, 11070 Novi Beograd
Beograd, 13. januar 1999.godine

Predsednitvo ARIa je na predlog radne grupe za izradu Uslova i standarda za
obuku i obavljanje ronjenja, a nakon javne rasprave i verifikacije od strane
Skuptine usvojilo je na sednici odranoj 13.aprila 2001.godine integralni tekst
pravila ronjenja i obuku ronilaca pod nazivom:

STANDARDNI USLOVI ZA OBUKU
RONILACA
(SUZOR)

koji stupa na snagu datumom usvajanja

PREDSEDNIK ARIa
Karjuk Aleksandar, M4


- - 2 - -

I. OPTE ODREDBE

1.1. Definicija ronjenja

Ronjenje je boravak ronioca pod vodom uz
osiguranje fiziolokih uslova disanja (ronjenje sa
aparatom) ili bez osiguranja tih uslova (ronjenje
na dah).

Ronjenje poinje onog trenutka kad ronilac
zaroni i prestane disati atmosferski vazduh, a
prestaje kad nakon izronjavanja pone ponovo
da ga die.

Dubina ronjenja ograniena je prirodnim i
tehnikim faktorima, kao i kategorijom ronioca.

Stanim ronjenjem se smatra svako ronjenje
izvedeno prema odredbama ovog Pravila, koje
je upisano u ronilaku knjiicu i dnevnik ronjenja
ronilakih organizacija.


- - 3 - -

1.2. Kategorizacija ronilaca

U zavisnosti od godina starosti, iskustva,
teorijske i praktine obuenosti i ronilake
aktivnosti, kategorije ronilaca su sledee:

uvod u ronjenje, preobno ronjenje
ronilac na dah (apnea)
ronilac sa jednom zvezdom (P1)
ronilac sa dve zvezde (P2)
ronilac sa tri zvezde (P3)
ronilac sa etiri zvezde (P4)
instruktor sa 1 zvezdom (M1)
instruktor sa 2 zvezde (M2)

Podaci o steenoj kategoriji unose se u
ronilaku knjiicu, a mogu se potvrditi karticom i
diplomom.


- - 4 - -

1.3. Opti uslovi za sticanje
kategorija

Da bi se steklo zvanje bilo koje kategorije iz take 1.2.
ovog Pravila, kandidat mora ispuniti sledee uslove:

da je lan kluba organizacije ija je osnovna
delatnost bavljenje podvodnim aktivnostima;
u sluaju da nije lan kluba, svoja prava moe da
stekne preko lanstva u ARI-ju

da je dobrovoljno opredeljen za bavljenje
podvodnim aktivnostima (lica koja nisu punoletna
moraju imati potvrdu o saglasnosti roditelja
staratelja);

da ima lekarsko uverenje za bavljenje podvodnim
aktivnostima koje nije starije od 6 meseci, izdato
od ovlaene ustanove ili lekara specijaliste
podvodne ili sportske medicine;

da savlada teorijske i praktine sadraje i ovlada
vetinama predvienim za odreenu kategoriju;

da prethodnu kategoriju nije stekao u tekuoj
kalendarskoj godini;


- - 5 - -
da ispunjava specifine uslove predviene za
svaku pojedinu kategoriju.

1.4. Standardi i uslovi ronilakih
kategorija


- - 6 - -

1.4.1. Ronilac na dah (apnea)
Osposobljen je da u pratnji instruktora ili R3 pravilno zaroni i
sigurno izroni sa postignute dubine koja zavisi od
mogunosti samog ronica na dah.

Zahtevani minimum ronjenja na dah izraen u merama
duine i vremena je:
duina, 30 metara sa perajima
duina, 15 metara bez peraja
dubina, 6 metara
vreme, 60 sekundi

U apneakoj grupi moe biti maksimalno 5 ronilaca.

Specifini uslovi za sticanje kategorije:

da ima najmanje 12 godina
da je pliva

Sadraj ispita za sticanje kategorije:
provera teoretskog znanja (po pravilu testiranje);
ulazak u vodu i plivanje sa MPD opremom u duini od
400 metara kombinovanom tehnikom sa i bez ruku;
da bez MPD moe da preroni 15m., pravilnom
tehnikom, duinski u bazenu;
da sa MPD moe da preroni 30m., pravilnom tehnikom,
duinski u bazenu;
da u statinoj apnei izdri 60sec bez uzimanja vazduha;
pravilan zaron, raspremanje, izron, zaron i opremanje
na dubini od 3 metara

- - 7 - -

Ispit se polae pred instruktorom koji je realizovao kurs.

1.4.2. Ronilac sa jednom zvezdom (P1)

Osposobljen je da uz pratnju instruktora sa bilo kojom
zvezdom te ronioca sa 3, odnosno 4 zvezde rekreativno roni
u otvorenoj vodi do dubine 20 metara.

Ronioci sa 1 zvezdom rone u krivulji sigurnosti i nemaju
sukcesivna ronjenja.

U ronilakoj grupi ne moe biti vie od 2 para ronilaca sa 1
zvezdom.

da ima najmanje 13 godina,
da je pliva i
da je poloio za ronioca na dah.

ulazak u vodu i plivanje na disalicu sa LARO opremom
u duini od 200 metara;
pravilan zaron, raspremanje i opremanje na dubini od
3-5 metara i
bratsko disanje u pokretu sa promenom pravca.

Ispit se polae pred instruktorom koji je realizovao kurs.


- - 8 - -

1.4.3. Ronilac sa dve zvezde (P2)

Poseduje odreena ronilaka iskustva i osposobljen je da u
paru sa roniocem iste ili vie kategorije roni do dubine od 30
metara.

Obuen je za sukcesivna ronjenja.


da ima najmanje 15 godina;
da je u kategoriji ronioca sa 1 zvezdom (R1) imao
najmanje 35 stanih ronjenja i dva specijalistika kursa
(taka 1.7.2. pod 5. i 14.);
da poloi prijemni ispit iji je sadraj odreen sadrajem
ispita za sticanje prethodne kategorije
da je uestvovao kao takmiar barem na jednom
ronilakom takmienju ili da je pomagao pri organizaciji
najmanje 2 takmienja.


plivanje sa LARO u duini od 400 metara;
uron u dubinu od 7 metara i raspremanje i opremanje
LARO;
bratsko disanje u pokretu sa promenom pravca
orijentacija pomou orijentira na dnu.


- - 9 - -
Ispit se polae pred komisijom iji je predsednik instruktor
koji je organizovao i realizovao kurs.

1.4.4. Ronilac sa tri zvezde (P3)

Potpuno je obuen i utreniran da roni, vodi i
organizuje ronjenja. Roni do dubine od 40 metara, a u
uslovima specijalnih ronjenja (spaavanje, ronilaki
radovi itd.) dubina ronjenja ograniena je prema
medijumu koji die. Kompetentan je da vodi dva para
ronioca sa 1 zvezdom i osposobljen da asistira pri
realizaciji kurseva do svoje kategorije.


da je u kategoriji ronioca sa 2 zvezde imao
najmanje 60 stanih ronjenja i dva specijalistika
kursa i to spaavanje i pruanje prve pomoi;
da je od sticanja prethodne kategorije proteklo
dve godine (uraunata je godina polaganja a da
je minimum prolo 365 dana od dana sticanja
R2);
da poloi prijemni ispit iji je sadraj odreen
sadrajem ispita za sticanje prethodne
kategorije;
da je uestvovao kao takmiar na 2 ronilaka
takmienja ili da je pomagao pri organizaciji
najmanje 3 takmienja
da poseduje dozvolu za upravljanje amcem.

- - 10 - -


posle zavretka svake nastavne jedinice iz
programa kursa rukovodilac kursa ocenjuje
rad kandidata. Ocena praktinog dela ispita
je srednja ocena, sa tim da kandidat mora
biti pozitivno ocenjen za svaku nastavnu
jedinicu. Ocena praktinog zadatka na ispitu
unosi se kao jedna od ocena za nastavne
jedinice. Praktian zadatak na ispitu je:

uron na dubinu od 9 metara i raspremanje i
opremanje LARO;

orijentacija pod vodom uz upotrebu
instrumenata;

orjentacija pod vodom na osnovu prirodnih
orjentira

plivanje sa LARO u duini od 600 metara
vremenski ogranieno u skladu sa uslovima
akvatorija;


- - 11 - -
spaavanje unesreenog sa 20 metara
dubine i pruanje efikasne prve pomoi uz
upotrebu O2;

provera teoretskog znanja se vri usmenim
odgovaranjem na po tri pitanja iz svake
nastavne celine;

Ispit se prijavljuje Nastavnoj komisiji ARIa 40
dana pre odravanja i ista ima pravo da prihvati
predloene ispitivae i da imenuje svog
delegata.


- - 12 - -

1.4.5. Ronilac sa etiri zvezde (P4)
Asistent Instruktora

Ronilac sa tri zvezde koji ima izuzetno iskustvo u
organizaciji i realizaciji ronjenja. Moe asistirati pri
realizaciji svih kurseva do svoje kategorije i u
praktinom delu kursa za M1. Osposobljen je da
samostalno organizuje i realizuje sve vrste ronilakih
aktivnosti sem obuke ronilaca.


da je u kategoriji ronioca sa tri zvezde
uestvovao u organizaciji deset ronilakih akcija
(kursevi, ekskurzije, ronilaki centri, takmienja...)
da je u kategoriji ronioca 3 zvezde ostvario
najmanje 120 zarona
da ima pismeno pozitivno miljenje mentora koji
mora biti instruktor sa dve zvezde ili tri zvezde;
kategoriju dodeljuje Nastavna komisija ARIa uz
argumentaciju matinog kluba o traenim
uslovima, iji je lan zadnje 2 godine. Ako
kandidat nije lan kluba zadnje 2 godine,
pismena argumentacija mentora ima istu
vrednost.


- - 13 - -

1.4.6. Instruktor sa jednom zvezdom (M1)

Iskusan ronilac sa tri zvezde koji je kroz kurs za
instruktore osposobljen da samostalno
organizuje i vodi kurs za sticanje kategorije
ronioca sa jednom zvezdom.

Ostvaruje sva prava ronioca sa etiri zvezde i
kompetentan je za odravanje teorijske i
praktine obuke na odreenim specijalistikim i
kursevima za ronioce sa jednom zvezdom, kao i
realizaciju praktinog dela kursa za P2 i P3.
Moe da asistira na kursevima za M1.


da ima najmanje 21 godinu;
da ima zavrenu srednju kolu (IV stepen
strune spreme);
da je u kategoriji ronioca sa 3 zvezde imao
najmanje 110 stanih ronjenja od ega 35
preko 30 metara i dva specijalistika kursa

- - 14 - -
prema izboru (taka 1.7.2. pod 1, 13, 19 i
20);
da ima preporuku kluba iji je lan poslednje
dve godine ili preporuku mentora M3
da je kao ronilac sa 3 zvezde uestvovao u
svojstvu asistenta na dva kursa za ronilake
kategorije;
da ima pismeno pozitivno miljenje mentora
koji mora biti instruktor sa 3 zvezde;
da je organizovao najmanje 1no ili
uestvovao u organizaciji 4 ronilaka
takmienja;
da je zavrio (najkasnije dve godine po
zavretku specijalistikog dela kursa) opti
deo kursa u visoko-kolskoj ustanovi ili
drugoj iju kompetentnost odobrava zakon
vezan za nomenklaturu sportskih zvanja;
da poloi prijemni ispit iji je sadraj
identian teoretskom sadraju ispita za
sticanje kategorije ronioca sa tri zvezde, kao
i da korektno izvede praktini zadatak sa
ispita za ovu kategoriju (nedovoljno
poznavanje jedne tematske celine ili
nekorektno izvoenje praktinog zadatka
eliminie kandidata sa kursa).


- - 15 - -


Posle zavretka svake nastavne jedinice iz
programa kursa rukovodilac kursa ocenjuje rad
kandidata, s tim da kandidat mora biti pozitivno
ocenjen za svaku nastavnu jedinicu. Ovako
dobijena srednja ocena je jedna od komponenti
konane ocene.

Na zavrnom delu ispita kandidat sluajnim
izborom (izvlaenjem cedulje) bira temu iz
programa teorijske nastave sa kursa za sticanje
kategorije P1. Nakon pripreme od minimum 30
minuta uz korienje literature, kandidat izlae
gradivo u okviru kompletnog nastavnog asa.
Ocena ovog dela ispita ini ravnopravnu
komponentu zavrne ocene.

Ravnopravnu komponentu zavrne ocene ini i
srednja ocena sa opteg dela ispita.

Ispit se polae pred trolanom komisijom iji je
predsednik delegat (M3/M4) koga imenuje
Nastavna komisija ARIa ili kolegijum

- - 16 - -
instruktora/trenera koji odabere Predsednik
ARIa.

1.4.7. Instruktur sa dve zvezde (M2)

Poseduje veoma visok stepen teorijskog i
praktinog znanja i iskustva iz oblasti ronjenja i
pedagogije. Osposobljen je za voenje kurseva
za sve ronilake kategorije, kao i za realizaciju
specijalistikog dela kursa za instruktore sa
jednom zvezdom.


da ima najmanje 25 godine;
da ima najmanje 80 stanih ronjenja u
kategoriji M1, od ega 50 dublje od 30
metara;
odrane dve specijalizacije u ulozi
instruktora;
realizovano est kurseva (30 kandidata) za
sticanje kategorije P1;
da je uestvovao kao asistent u realizaciji
kursa za sticanje P3 i M1;
da ima pismeno pozitivno miljenje mentora
instruktora M2 i M3;

- - 17 - -
da je pismeni rad u domenu svoje
specijalnosti objavio ili izloio na zvaninom
skupu instruktora;
da je organizovao najmanje 2 ili uestvovao
u organizaciji 5 ronilakih takmienja;
da nije gubio licencu poslednje dve godine.


Kandidat polae ispit koji se sastoji iz
provere pedagokih sposobnosti u nastavi
teorije ronjenja. Kandidat sluajnim izborom
(izvlaenjem cedulje) bira temu iz programa
teorijske nastave sa kursa za sticanje
kategorije P3. Nakon pripreme od minimum
60 minuta uz korienje literature pravi plan
izlaganja, a po izlaganju brani svoj
metodoloki pristup.
Provera pedagokih sposobnosti u
izvoenju praktine nastave se izvodi tako
to kandidat po zadatoj temi iz programa
kursa za P3 priprema plan nastave i
praktino je izvodi sa grupom ronioca.
Izrada pismenog rada iz oblasti ronjenja iju
temu odreuje Nastavna komisija ARIa.
Zakljuna ocena je srednja ocena sva tri
dela ispita.

- - 18 - -

Ispit se polae pred trolanom komisijom iji je
predsednik delegat (M3) koga imenuje Nastavna
komisija ARIa.

1.4.8. Instruktor sa tri zvezde (M3)

Instruktor sa tri zvezde je visoko struno zvanje
u oblasti ronilatva u Republici Srbiji. Ima veliko
organizaciono i pedagoko iskustvo. Ovlaen je
da samostalno organizuje i vodi sve vrste
ronilakih kurseva i kursa za instruktora sa 1
zvezdom. Instruktori sa 3 zvezde su lanovi
komisija za dodelu zvanja M2 i M3. Struan je
za sudsko vetaenje ronilakih udesa.


SSS a po mogustvu, via i visoka struna
sprema;
realizovana tri kursa za kategoriju P3;
da je realizovao specifini ronilaki deo
kursa za M1;
da je objavio ili izloio na seminarima
instruktora dva pismena rada u domenu
svoje specijalnosti;

- - 19 - -
da je samostalno organizovao 3 ronilaka
takmienja, poev od sticanja kategorije M1
da nije gubio licencu poslednje tri godine.

Nastavna komisija ARIa kandidatu dodeljuje
mentora sa zvanjem M3 i odobrava temu
strunog ispitnog rada najmanje 4 meseca pre
ispita. U tom roku, kandidat je duan da izradi
pismeni rad na odobrenu temu i da ga dostavi
Nastavnoj komisiji ARIa. Nakon predaje
pismenog rada kandidat se poziva da uestvuje
u radu ispitne komisije na ispitu za instruktore
ronjenja (M2). Tom prilikom, ispitna komisija
upoznaje se sa njegovim metodama ispitivanja i
njegovim stavovima o ronjenju i obuavanju. Na
osnovu ovih elemenata, komisija donosi odluku
da li kandidat moe pristupiti odbrani svog
pismenog rada. Konana ocena se donosi na
osnovu opteg utiska komisije.

Ispit se polae pred trolanom komisijom ARIa.

1.4.9. Instruktor sa etiri zvezde ( M4 )
Under constarction
Da je M3 instruktor u ronjenju aktivno preko 30
godina i starosti preko 50.

- - 20 - -
Troclana Komisija sastavljena barem od dva
instruktora M4 daje predlog Skupstini koja
usvaja naznaceno zvanje.

1.5. Uslovi za potvrivanje kategorije:

Ronioci sa 1, 2 i 3 zvezde (P1, P2, P3) za
proteklu godinu vri organ (lice) nadleno za
dodeljivanje te kategorije.

Uslovi za potvrivanje kategorije su:

lanstvo u ronilakoj organizaciji, asocijaciji,
savezu, i ost.
zdravstvena sposobnost,
da su u protekloj godini obavili najmanje 10
stanih ronjenja.

Nepotvrivanje kategorije u toku dve uzastopne
godine, povlai gubitak prava iz kategorije. Za
ponovno sticanje prava iz kategorije P1 se
ponovo upuuje na kurs, P2 i P3 na proveru
znanja i sposobnosti, s tim da pre pristupanja
proveri moraju obaviti 10 stanih ronjenja. Sta

- - 21 - -
u kategoriji tee od datuma ponovnog sticanja
kategorije.

Kategorije P4 (Asistent Instruktora), M1, M2, M3
i M4 ne podleu zahtevu za potvrivanje
kategorije.

1.6. Uslovi za potvrivanje licence:

Instruktori sa 1, 2 i 3 zvezde (M1, M2, M3) su
duni da svake godine produe licencu.

Potvrivanje licence instruktora (M1, M2, M3) za
proteklu godinu vri Nastavna komisija,
delegirane komisije uz pomo mentora, ili
namenski formiranog Saveta za tu temu, ARIa
Srbije.
Instruktori sa zvanjem M4 moraju svojim stalnim
radomu u podovodnim aktivnostima, direktno i
indirektno, da potvrde svoje zvanje.

Uslov za produetak licence je odran kurs +
obueno 5 ronilaca, to u bodovima-zvezdicama
iznosi broj 4 ili aktivno uee na dva ronilaka
kursa u toj godini. Takoe za potvrivanje
kategorije, ulaze i sledee radnje:

- - 22 - -
- Prisustva na sastancima ARIa i
dogaanjima koje organizuje ARI
- Lina organizacija instruktora/trenera
sportskog dogaanja ili uee kao takmiar
ili trener ekipe na sportskom dogaaju
- Lina organizacija ili asistencija IT na
kursevima i obukama za vie kategorije
- Lina organizacija ili asistencija IT, bilo
kakve aktivnosti vezane za propagandu
podvodnih aktivnosti, podvodni film i
fotografija, gostovanje na TV, razne tribine
- Lina organizacija ili asistencija IT na
ronilakim eskurzijama u okviru svog kluba
(ne vai ronilaki turizam)
- Lina organizacija ili asistencija IT na svim
oblicima eko akcija
- Lina organizacija ronilakog centra koji je u
funkciji preko 3 i vie meseci
- Prisustvo IT na svim navedenim akcijama

Nepotvrivanje licence u dve uzastopne godine
za instruktore/trenere svih kategorija
podrazumeva gubitak licence za obuavanje
ronilaca. Licenca se moe ponovo stei nakon
provere koju organizuje Nastavna komisija ARIa,
a na predlog matine ronilake organizacije ili
zahteva pojedinca, instruktora-mentora. Provera
se vri tako to lice realizuje kurs uz prisustvo

- - 23 - -
delegata Nastavne komisije (supervizora,
Saveta), ije trokove snosi instruktor koji
obnavlja licencu ili njegova matina organizacija.
U sluaju negativnog utiska delegata, nastavna
komisija/Savet odreuje komisiju koja razmatra
sluaj i nakon provere potvruje ili uskrauje
licencu. U sluaju negativnog reenja ponovni
zahtev za potvrivanje licence se moe podneti
nakon godinu dana i asistiranja na nekom kursu
pod rukovodstvom instruktora/trenera sa
licencom.

1.7. Vrste kurseva

1.7.1. Kursevi za sticanje kategorija

Ovi kursevi se organizuju sa ciljem da se roniocima pored redovnog
usavravanja i sticanja iskustva u matinim organizacijama i asocijacijama
omogui sistematina teorijska i praktina obuka radi njihovog pripremanja za
sticanje odreene ronilake kategorije.

Kursevi se organizuju za sticanje sledeih kategorija: ronilac sa 1, 2 i 3 zvezde i
instruktor sa 1 zvezdom.

1.7.2. Specijalistiki kursevi

Ovi kursevi se organizuju sa ciljem da ronioci izmeu sticanja pojedinih
kategorija na organizovan nain obogauju svoja teorijska znanja i praktina
iskustva, uine stana ronjenja zanimljivijim, a obuavanje kontinuiranim.

Specijalistiki kursevi su:

ronjenje na dah *

- - 24 - -
podvodna fotografija i video *
podvodna arheologija ***
kurs za upravljanje podvodnim vozilima ***
nono ronjenje *
pretraivanje *
vaenje potonulih predmeta i upotreba ronilakog lifta ***
ronjenje u zatvorenom prostoru ***
ronjenje pod ledom ***
speleo ronjenje *
dubinsko ronjenje (preko 20m) ***
ronjenje sa nitroksom *
ronjenje sa suvim odelom *
podvodna orijentacija (bez instrumenata u bistroj vodi) *
prva pomo **
spasavanje ***
serviser opreme tehniki referent ***
ronjenje u struji ***
ronjenje u planinskim jezerima ***
poznavanje flore i faune ***
ronjenje u mutnoj neprozirnoj vodi (smanjena vidljivost) ***
podvodna navigacija pomou instrumenata ***
upotreba O2 u prvoj pomoi **
ronjenje sa meavinama ***
kompresorista ***

* prema postojeem programu CEDIPa
** prema postojeem programu DAN-a
*** prema programu izvoaa koji je verifikovan od strane Nastavne komisije

1.8. Organizacija kurseva

Klubovi i/ili Instruktori su osnovni organizatori kurseva za sticanje ronilakih
kategorija i ronilakih specijalizacija. Osnovni uslovi za organizaciju kurseva su:

potreban broj odgovarajuih instruktora ronjenja;
osiguranje kandidata potpunom i ispravnom opremom;
prostorija za teoretski deo kursa i akvatorij za praktian deo;
nastavna sredstva (kompjuter, video bim, skice, preseci...);
sredstva za pruanje prve pomoi.

U sluaju da klub ne moe da ispuni neki od ovih uslova obraa se za pomo
ARI-ju.


- - 25 - -
(Specijalistiki kursevi se ne moraju prijavljivati ARI-ju.) Kursevi za P1 i P2 se
prijavljuju ARIu najmanje 15 dana posle odravanja, a prisustvo delegata ARIa
na ispitu nije obavezno.

Kursevi za P3 se prijavljuju najmanje 30 dana pre poetka izvoenja i moraju biti
otvoreni za lanove drugih klubova koji ispunjavaju i prihvataju predviene
uslove. Prisustvo delegata ARI-ja na ispitu je obavezno.

Kurseve za M1 organizuju klubovi u saradnji sa ARI-jem ili sam ARI sa visoko-
kolskim ustanovama ili drugim ustanovama ija kompetentnost je Zakonski
regulisana . O odravanju ovih kurseva ARI cirkularnim pismom obavetava sve
klubove 30 dana pre poetka aktivnosti. ARI delegira ronilakog instruktora M3
koji je i predsednik ispitne komisije.

Svakom ronilakom kursu prethodi prijemni ispit koji u principu obuhvata znanja i
vetine prethodne kategorije. Svi kursevi zavravaju polaganjem ispita iji je cilj
verifikacija znanja i vetina steenih u toku kursa.

Pri realizaciji praktinog dela kursa broj kursista je limitiran tako da jedan
realizator (instruktor ili asistent) moe istovremeno obuavati 6 kandidata. Broj
kandidata za teoretski deo kursa limitiran je samo nastavnim uslovima.

Nakon realizacije svakog ronilakog kursa (ukljuujui i specijalistike)
obavetava se ARI. Izvetaj treba da sadri datum zavretka kursa, ime
organizatora i realizatora, osnovne podatke o kursu i licima koja su ga zavrila.
Svako lice e naravno biti numerisano svojim brojem karneta ??????

1.9. Sadraji kurseva i ispita

Nastava na svim kursevima se izvodi prema NPP odreenim ovim Pravilom.
Dozvoljeno je u skladu sa specifinostima u kojima klubovi obavljaju svoju
delatnost obogaivanje nastavnog sadraja to podrazumeva i produetak
trajanja. Nastavni sadraji predvieni ovim Pravilom su obavezan minimum.

Minimalno vreme za realizaciju kurseva za sticanje kategorija je sedam dana.
Kursevi mogu trajati i due, ali nikako krae i sa manjim fondom sadraja nego
to je predvieno ovim Pravilom (NPP).

Minimalno vreme za realizaciju bilo koje specijalizacije je dva dana, s tim da
odreene mogu da traju i due, ali nikako krae i sa manjim fondom sadraja
nego to je predvieno ovim NPP.

1.10. Prekategorizacija ronilakih zvanja steenih u drugim organizacijama


- - 26 - -
Ronilaka zvanja definisana ovim Pravilom imaju priznatu ekvivalenciju zvanja po
CMAS-u. Prenos u istu kategoriju po CEDIPu odluuje mentor delegirane
komisije.

Priznavanja kategorija ostalih organizacija se ne vri po automatizmu, ve se po
pravilu dozvoljava polaganje ispita za ekvivalentnu kategoriju bez pohaanja
kursa.

Odluku o svakom pojedinanom sluaju donosi delegirana komisija na elu sa
mentorom svakog sluaja posebno.

1.11. Ronilaki radovi

Ronilakim radovima se mogu baviti ronioci sa kategorijom P3 i viom.


- - 27 - -

II ORGANIZACIJA PODVODNIH AKTIVNOSTI

2.1. Pod organizacijom podvodnih aktivnosti se podrazumeva planiranje,
realizacija i kontrola svih faktora koji uslovljavaju sigurnost u ronjenju.
Osnovni faktori koji su relevantni za ovako definisanu organizaciju
podvodnih aktivnosti su:
Organizacija i planiranje ronjenja, kojom se odreuju kompetentnosti i
odgovornost uloga u ronilakim organizacijama (klubovi, drutva,
centri, kole);
Obuenost i psihofizika pripremljenost ronilaca;
Zdravstveno stanje ronilaca i njegova kontrola;
Materijalno tehniko osiguranje ronjenja;
Hidrometeoroloki i lokacijski uslovi ronjenja.

ORGANIZACIJA I PLANIRANJE RONJENJA

Opta organizaciona ema po kojoj se preporuuje izvoenje ronjenja u
organizacijama:


- - 28 - -

2.2.2. Upravni odbor (predsednitvo, komitet...) je odgovoran da se ronjenje u
organizaciji sprovodi u skladu sa svim merama sigurnosti i odredbama
ovog dokumenta. Upravni odbor odluuje o svim aktivnostima organizacije
neposredno ili preko lica koje ovlasti. On imenuje lekara, tehnikog
referenta i nadzornika ronjenja, preko kojih kontrolie planiranje i
realizaciju svih ronilakih aktivnosti.

Nadzornik ronjenja je instruktor M3 ili M2 sa vaeom licencom u nacionalnom
ARIu. Ukoliko organizacija nema odgovarajue lice meu svojim
lanovima, moe angaovati lice van svog sastava.
Nadzornik ronjenja je odgovoran za strunu organizaciju svih podvodnih
aktivnosti koje se obavljaju u toj organizaciji. U skladu sa planom i
odlukama Upravnog odbora planira, koordinira, odobrava i nadgleda
izvoenje svih podvodnih aktivnosti. Za svaku akciju odreuje vou
ronjenja i ne mora biti lino prisutan kod realizacije aktivnosti.
Nadzornik ronjenja moe odobriti odstupanje od Opte organizacione
eme (2.2.1.) i u tom sluaju odreuje sastav grupe i mere sigurnosti.

Voa ronjenja je ronilac P3 ili vie kategorije koji neposredno vodi odreenu
ronilaku akciju. Odgovoran je za strunu organizaciju i realizaciju
konkretne ronilake akcije uz sprovoenje moguih mera sigurnosti.
Planira postupke pruanja pomoi i transporta u sluaju nesree u skladu
sa lokacijom i konkretnim uslovima. Po mogunosti, obezbeuje aparat
za reanimaciju kiseonikom.
Upoznaje uesnike sa planom ronjenja, vri raspored grupa i odreuje
voe vodei rauna o strunoj osposobljenosti i psihofizikom stanju
svakog ronioca.
Ne dozvoljava ronjenja u sledeim sluajevima:
neposedovanje kvalifikacije za predvienu ronilaku aktivnost,
neposedovanje zdravstvenog sertifikata (u skladu sa ovim
dokumentom)
neposedovanje adekvatne opreme za predvienu ronilaku aktivnost,
manifestovanje neadekvatnog psihofizikog stanja za realizaciju
aktivnosti,
manifestacija naruenog zdravstvenog stanja;
izuzetno nepovoljni hidrometeoroloki uslovi.
Odgovoran je za obeleavanje grupe ili mesta ronjenja na propisan nain;
Ukoliko ronilaka akcija zahteva prisustnost lekara, obezbeuje njegovo
prisustvo. U ostalim sluajevima preuzima na sebe organizaciju i
realizaciju zdravstvenog zbrinjavanja i praenja:
Ukoliko ronilaka akcija zahteva prisutnost rezervnog ronioca odreuje mu
mesto, zadatke i nain izvrenja;
Po zavrenom ronjenju prikuplja relevantne podatke o realizovanoj
aktivnosti;
Obezbeuje voenje dokumentacije predviene ovim dokumentom.

- - 29 - -

Voa grupe je struniji i iskusniji ronilac u grupi, odnosno ronilakom paru, koji
izvrava zadatke u skladu sa planom i instrukcijama voe ronjenja, s tim
da je odgovoran za vlastitu sigurnost i sigurnost onih koje vodi.
Pod grupom se podrazumeva dva ili vie ronilaca. Preporuuje se uvek
ronjenje u paru. Veu grupu ine dva ili tri para ronilaca. Naelno, grupa
nema vie od tri para ronilaca.
Voa ronilake grupe ne moe biti ronilac P1 bez obzira na iskustvo i
sastav grupe.
P2 moe da vodi jednog ronioca iste ili nie kategorije.
P3 ronilac i vie ronilake kategorije mogu voditi vie parova ronilaca svih
kategorija.
Voa grupe je duan da pre ronjenja proveri ispravnost opreme grupe, a u
toku ronjenja vodi rauna o svom partneru i prua mu pomo u sluaju
potrebe.
Stara se o potovanju i zatiti ronilake opreme.
Vri obeleavanje grupe ili mesta ronjenja, a ukoliko raspolae plovnim
sredstvom voa grupe ga obezbeuje ili izdaje zadatke voditelju amca.
Po zavrenom ronjenju obavetava vou ronjenja o obavljenoj aktivnosti i
vodi dokumentaciju predvienu ovim dokumentom.

Ronilac je lice koje ispunjava opte i specifine uslove predviene ovim
dokumentom.
Na ronjenje mora dolaziti zdrav, odmoran i psihofiziki pripremljen.
Izvrava zahteve voe grupe i voe ronjenja.
Duan je da vodi rauna o vlastitoj opremi u svemu kao i da na adekvatan
nain koristi grupnu opremu.
U sluaju potrebe prua pomo ronilakom paru.
Bilo kakvu potekou u toku ronjenja prijavljuje voi para, a ako mora da
izroni daje znak voi i zajedno sa njim izranja.
Snosi linu odgovornost za zatitu ronilake sredine.
U sluaju gubitka pod vodom ostaje na zateenom mestu naelno 1 minut,
a zatim izranja i eka vou grupe na povrini.
Nakom ronjenja izvetava vou grupe o toku ronjenja, stanju opreme i o
tome kako se osea.

Rezervni ronilac se preporuuje pri obavljanju podvodnih aktivnosti u oteanim
uslovima.
Rezervni ronilac moe biti ronilac kategorije P2 ili vie.
U sluaju nesree prua pomo na zahtev i po instrukcijama voe
ronjenja.
Dok obezbeuje ronilaku akciju nalazi se u blizini mesta ronjenja,
opremljen u meri koju odredi voa ronjenja.
Lekar je struno lice koje sarauje sa nadzornikom ronjenja i voama ronjenja u
zdravstvenoj zatiti ronioca i sprovoenju mera sigurnosti. Vodi brigu o

- - 30 - -
zdravstvenoj edukaciji, prevenciji i prua prvu pomo u sanaciji
zdravstvenih problema ronilaca.

Tehniki referent je lice koje kontrolie ispravnost opreme koriene za
realizaciju ronilake akcije. Obezbeuje pravilno korienje kompresora i
vodi tehniku dokumentaciju. Ne dozvoljava korienje neispravne
opreme. Vri servisiranje i opravke opreme u okviru svoje strunosti i
mogunosti. Izdaje opremu i edukuje korisnike o odravanju i uvanju
opreme.

OBUENOST I PSIHOFIZIKA PRIPREMLJENOST RONILACA
Pod obuenou i psihofizikom pripremljenou ronilaca
podrazumevamo kompleksan faktor sigurnosti u ronjenju koji prevazilazi
pojam utreniranosti i nivoa zavrenog ronilakog kursa, koji su nuni ali ne
i dovoljni uslovi za sigurnost u ronjenju.

2.3.1. Obuenost uesnika u ronilakoj akciji podrazumeva vrstu i nivo zavrenih
kurseva, broj i vrstu urona, broj odranih kurseva i realizovanih akcija.
Osnovni pokazatelj obuenosti je vaea ronilaka ili instruktorska
kategorija, a za izvoenje obuke kategorija kojoj je potvrena licenca.
U sluaju pauza u upranjavanju ronilakih aktivnosti duim od dve
godine, treba postupiti u skladu sa ovim dokumentom i smatrati da ronilac
ima za kategoriju niu obuenost.
Obuenost uesnika je osnovni limitirajui faktor u planiranju ronjenja, pa
se u svemu treba drati prava i obaveza pojedinih ronilakih kategorija
koja su precizirana ovim dokumentom.

2.3.2. Psihofizika pripremljenosti uesnika u ronilakoj akciji obezbeuje da
obueni ronioci ronei u paru mogu uspeno zavriti ronjenje i kod
eventualnih nezgoda (kvar opreme, gubitak orijentacije, povrede...).
Preporuuju se redovni ronilaki treninzi, a posebno pred ronilaku
sezonu.
U sluaju da ronioci bez posebnih ili optih priprema dou na ronjenje,
potrebno je posebno insistirati na uvek prisutnoj postupnosti uvoenja u
ronilaku akciju.
Potrebno je voditi rauna o emocionalnoj stabilnosti ronioca, njihovoj i
vlastitoj otpornosti na stresogene faktore jer je ronjenje u principu, a
naroito za poetnike stresogeno. Pripreme ove prirode su mogue i
preporuljive.

2.4. MATERIJALNO-TEHNIKO OSIGURANJE RONJENJA

2.4.1. Ispravnost ronilake opreme je uslov sigurnosti u ronjenju. Zabranjena je
upotreba neispravne ili delimino ispravne opreme za ronjenje.

- - 31 - -

2.4.2. Punjenju boca medijumom za disanje treba posvetiti panju uz potovanje
sigurnosnih procedura. Odgovorno lice mora voditi rauna o periodinim
pregledima kompresora, zameni filtera i ostalim uslovima bezbedne
eksploatacije. Preporuuje se da kompresorom rukuje tehniki referent ili
iskusniji ronilac.

2.4.3. Periodini pregledi su obavezni i to pred ronjenje, sezonski i prema
preporuci proizvoaa. Ronilake boce se atestiraju prema zakonskim
propisima: eline svake pete, a aluminijumske svake tree godine.
Preporuuje se trogodinji period za sve.

2.4.4. Preporuuje se nastojanje da regulator plovnosti postane obavezan deo
individualne opreme. Naelno se insistira da voe grupe rone sa
regulatorom plovnosti i oktopusom.
Treba nastojati da aparat za reanimaciju kiseonikom bude obezbeen za
svaku ronilaku akciju u otvorenoj vodi.

2.5. ZDRAVSTVENO STANJE RONILACA I NJEGOVA KONTROLA
Utvrivanje i kontrola zdravstvenog stanja ronilaca i kandidata za obuku je
obavezan i nuan uslov za bezbedno ronjenje.

2.5.1. Prikupljanje podataka o zdravstvenom stanju mogu vriti instruktori
ronjenja, odnosno voe ronjenja, a utvrivanje zdravstvenog statusa
lekari.
Konanu odluku o sposobnosti za ronjenje i overu ronilakih karneta vre
lekari sledeih specijalnosti: baromedicine, hiperbarike medicine,
pomorske medicine ili drugih specijalnosti pod uslovom da su zavrili Kurs
podvodne medicine verifikovan od strane ovog ARIa ronilaca.
Prihvataju se, ali ne i preporuuju, konane odluke o sposobnosti za
ronjenje i overa karneta od strane specijaliste sportske medicine i
medicine rada.

2.5.2. Lekar iz take 2.5.1. stav dva i tri, koji na osnovu rezultata pregleda,
donosi konanu odluku o zdravstvenoj sposobnosti za obuku i ronjenje,
treba da proceni, da li je prisutan i/ili povean rizik:
da se kandidat ili ronilac povredi prilikom ronjenja;
da se ugrozi bezbednost ronilakog para;
da se pogoraju eventualno prisutni zdravstveni poremeaji;
da se ispolje dugotrajni, po zdravlje nepovoljni, efekti ronjenja.

2.5.3. Prikupljanje podataka, utvrivanje i kontrola zdravstvenog stanja ronilaca
se vri:
zdravstvenim upitnikom;
prvim selektivnim pregledom;
kontrolnim pregledom;

- - 32 - -
vanrednim kontrolnim pregledom.

2.5.4. Zdravstveni upitnik (prilog) je sastavni deo lekarskog pregleda i na nivou
ARIa unificiran nain prikupljanja relevantnih podataka za utvrivanje
sposobnosti za ronjenje.
Obavezno se primenjuje kao deo selektivnog pregleda kandidata za
obuku u ronjenju anamneza.
Upitnik popunjava kandidat na zahtev, i po potrebi uz pomo instruktora,
odnosno voe ronjenja odmah po prijavljivanju na obuku za ronjenje, i u
iznimnim situacijama, na terenu, kada kandidat eli i insistira da roni a tom
prilikom:
nema mogunosti da se obavi pregled;
nema mogunosti da se izvri pregled u skladu sa zahtevima ARIa;
rok vanosti ranijeg pregleda je istekao;
poseduje uverenje o lekarskom pregledu koji nije usklaen, ili se to ne
moe utvrditi, sa zahtevima ARIa.
U tim situacijama, kandidat ili ronilac uz popunu zdravstvenog upitnika
obavezno potpisuje pismenu izjavu da je zdrav i da roni na sopstvenu
odgovornost. U tom sluaju instruktor voa ronjenja moe odobriti obuku
ronjenje uz potovanje smernica koje preciziraju stanja koja
onesposobljavaju za ronjenje.

2.5.5. Prvi selekcioni pregled utvruje zdravstvenu sposobnost kandidata da
bude u imerziji i hiperbarikim uslovima i otkriva eventualne zdravstvene
nedostatke, koji mogu predstavljati rizik za bezbedno ronjenje.
Pregled se sastoji od:
Anamneze (detaljan zdravstveni upitnik prema taci 2.5.4.);
Objektivnog pregleda po sistemima;
Funkcionalnih ispitivanja: radiogram srca i plua, spirometrija, odnos
FEV1/FVC% (poeljna je krivulja protok-volumen), elektrokardiografija
u miru (poeljan je test optereenja za starije od 40 godina), poeljno
je da se u okviru otorinolaringolokog pregleda naini audimetrija i
kalorina proba;
Biohemijske analize: sedimentacija, kompletna krvna slika, glukoza,
kreatinin, ukupni bilirubin, AST, ALT u krvi i analiza urina (poeljno je
da se za starije od 40 godina analizira vrednost holesterola, triglicerida
i lipoproteinskih frakcija u serumu).
Stomatoloki nalaz treba da bude uredan.
Lekar moe zahtevati i dodatne preglede za koje smatra da su neophodni
u individualnim sluajevima.

2.5.6. Kontrolni pregled treba da utvrdi, odnosno iskljui nastanak zdravstvenih
poremeaja nespojivih sa ronjenjem, ili nepovoljan uticaj ronjenja na
zdravlje pojedinca.
Pregled se obavezno sastoji od: otoskopije, elektrokardiografije i
biohemijskih analiza, ali se po potrebi moe znatno proiriti.

- - 33 - -
Uestalost kontrolnih pregleda zavisi od starosti ronioca i vrste ronjenja,
tako da se kontrolni pregled obavlja:
svake tree godine do navrenih 40 godina ivota;
svake druge godine od 40-te do 50-te godine ivota;
svake godine za starije od 50 godina ivota;
svake godine za ronioce takmiare.

2.5.7. Vanredni kontrolni pregled se obavlja samo u posebnim sluajevima i
njegov sadraj direktno zavisi od okolnosti zbog kojih je preduzet.
Ovaj pregled treba obaviti posle svake ozbiljne povrede ili bolesti, a
naroito onih zbog kojih je bilo preduzeto viednevno bolniko leenje.
Ukoliko je povreda ili bolest izazvana ronjenjem, dalje ronjenje moe
odobriti samo specijalista baromedicine, hiperbarike medicine ili
podvodne medicine.
Vanredni kontrolni pregled se preporuuje neposredno pre napornih
sportskih takmienja i ronjenja u posebno oteanim uslovima.

2.6. HIDROMETEOROLOKI I LOKACIJSKI USLOVI RONJENJA

2.6.1. Hidrometeoroloki uslovi znaajno mogu uticati na bezbednost ronjenja.
Pri planiranju ronjenja treba uvaiti sve uslove koji mogu uticati na
bezbednost i to: pre, za vreme i posle ronjenja. Nadzornik, odnosno voa
ronjenja se obavezuje da proceni sve elemente koji oteavaju i eventualno
onemoguavaju bezbedno ronjenje. U skladu sa procenjenim, planira sve
ostale elemente bezbednosti u ronjenju.

2.6.2. Lokacijski uslovi mogu biti oteavajui za realizaciju ronjenja. Pored
zatvorenog prostora i njegovih karakteristika kao i ronjenja nou,
oteavajui faktor mogu biti tumaenje zakonske regulative od strane
lokalnih vlasti i ponaanje lokalnog stanovnitva. Posebno znaajan
problem ronjenja u obalnom moru SRJ je gotovo nemogunost izbora
lokacije na kojoj se ne vri krivolov dinamitom.
Voa ronjenja mora imati u vidu ove faktore pri planiranju i realizaciji
ronjenja. Treba da preduzme sve to je u njegovoj moi da faktore, koji su
nesistematini i podleu proceni, predupredi kroz blagovremene kontakte
sa vlastima i stanovnitvom i planiranjem ronjenja. Na podrujima gde je
ustaljen lov dinamitom preporuuju se dodatne mere opreza (ovek u
amcu i slino).

2.6.3. RONJENJE U OTEANIM USLOVIMA odreuju hidrometeoroloki i
lokacijski uslovi. Ronjenje se smatra oteanim ukoliko se stekao jedan od
sledeih uslova:
izvoenje ronilakih radova
ronjenje u struji broj od 1 m/s
ronjenje u vodi ija je vidljivost manja od 1 m

- - 34 - -
ronjenje u vodi ija je temperatura manja od 12C
ronjenje u olupinama
ronjenje pod ledom
ronjenje u peinama
ronjenje nou

Sva ronjenja u oteanim uslovima zahtevaju posebne dodatne mere
sigurnosti u planiranju i realizaciji tih aktivnosti.
Osposobljenost za ronjenje u oteanim uslovima se stie na kursevima za
vie ronilake kategorije i specijalistikim kursevima u skladu sa ovim
dokumentom.

2.7. RONILAKE NESREE
Pod ronilakom nesreom se podrazumeva svaki dogaaj u okviru
ronilakih akcija koji ugroava zdravlje i ivot, ili izazove smrt lica koja
rone ili vre pripremu za ronjenje.

2.7.1. U sluaju ronilake nesree potrebno je:
a) preduzeti sve mere za uklanjanje ili ublaavanje posledica nesree:
ustanoviti stanje unesreenog i pruiti mu prvu pomo;
prevesti unesreenog u zdravstvenu ustanovu ili hiperbarinu
komoru, po mogunosti uz pratnju lekara i voe ronjenja ili
partnera;
prikupiti i predoiti medicinskom osoblju koje ga prihvata sve
podatke relevantne za leenje: reim ronjenja (vreme, dubina,
dinamika, dekompresioni zastanci), vreme izranjanja i ve
preduzete mere prve pomoi;
b) uporedo sa zbrinjavanjem unesreenog, voa ronjenja obezbeuje
opremu u zateenom stanju, a nakon toga prikuplja sledee podatke:
ispravnost opreme i koliina vazduha u bocama;
zdravstveno stanje unesreenog pre nesree;
reime kritinog ronjenja (vreme, dubina, dinamika, dekompresioni
zastanci);
ko je i pod kakvim okolnostima opazio nesreu;
kako je unesreeni izronio, ili bio iznesen na povrinu;
kako i ko je pronaao i izvadio opremu unesreenog;
ostale relevantne okolnosti za analizu nesree.
O ovim podatcima voa ronjenja sainjava zapisnik i obavetava
nadzornika ronjenja, a po potrebi i MUP.

2.7.2. Nadzornik ronjenja o nesrei obavetava Predsednika ARIa koji imenuje
komisiju za ispitivanje nesree.

2.7.3. Sastav komisije zavisi od vrste i teine nesree, a ine je najmanje 3
lana:
Instruktor M3 predsednik komisije

- - 35 - -
Lekar sa zavrenim kursom podvodne medicine
Struno tehniko lice
U komisiji ne mogu biti lanovi ronilake organizacije/tima u kojoj se
nesrea dogodila.

2.7.4. Predsednik Komisije sakuplja sledee podatke:
ronilaka kategorija unesreenog;
zadatak plan ronjenja;
ko je kontrolisao opremu pre ronjenja;
naeno stanje opreme po ronjenju;
sastav vazduha u bocama;
da li je unesreeni potovao pravila data ovim dokumentom i zakonske
propise;
da li su voa ronjenja i voa grupe potovali pravila data ovim
dokumentom, naroito mere sigurnosti.

2.7.5. Komisija mora prouiti sva dokumenta i izvetaje odgovornih lica, proveriti
planove ronjenja i obaviti uviaj na licu mesta.
Sva oprema unesreenog i drugi dokazi se stavljaju na uvid komisiji u
stanju zateenom neposredno nakon nesree.
Komisija sasluava sva lica koja svojom izjavom mogu pomoi analizi
nesree.
Komisija moe, na kraju, obaviti i rekonstrukciju situacije u kojoj se desila
nesrea. Rekonstrukciju ronjenja realizuje instruktor sa opremom
unesreenog uz pojaane mere sigurnosti.

2.7.6. Po zavretku rada Komisija sastavlja izvetaj i dostavlja ga:
ARIu;
Upravnom odboru organizacije u kojoj se desila nesrea;
MUP-u (po potrebi)

2.8. RONILAKA DOKUMENTACIJA
Ronilaka dokumentacija su sva dokumenta vezana za obavljanje
podvodnih aktivnosti.
Obim i vrstu dokumentacije odreuju ronilake organizacije, sa tim da su
sledea dokumenta obavezna:
ronilaki karnet;
plan ronjenja;
dnevnik ronjenja;
zapisnici sa odranih kurseva.

2.8.1. Ronilaki karnet je lini dokument svakog ronioca, koji sadri:
identifikacione podatke (fotografija, prezime i ime, jedinstveni lini
matini broj graanina)

- - 36 - -
podatke o obuenosti (ronilake kategorije, specijalistiki kursevi,
mesec i godina sticanja i identifikacioni broj instruktora);
podaci o zdravstvenom stanju (datum overe, potpis i faksimil lekara);
podaci o realizovanim ronjenjima (datum i mesto, vreme zarona,
trajanje i dubina, overa voe ronjenja);
godinja overa kategorije (P1 i P2 overava osnovna ronilaka
organizacija, P3, P4 i instruktorske licence overava ARI).

2.8.2. Plan ronjenja je dokument kojim voa ronjenja precizira vreme i mesto
zarona, sastav i voe grupa, i posebne mere sigurnosti ako se radi o
ronjenju u oteanim uslovima.
Sa planom ronjenja moraju biti upoznati svi uesnici.

2.8.3. Dnevnik ronjenja je osnovni dokument o realizovanim ronjenjima.
Popunjavaju ga i overavaju potpisom voe grupa neposredno nakon
zavrenog ronjenja. Obavezno sadri: datum i mesto izvedenog ronjenja;
imena uesnika, njihove ronilake kategorije i uloge, vreme urona, trajanje
ronjenja, maksimalnu dubinu i napomenu koja se obavezno popunjava u
sluaju postojanja specifinih podataka vezanih za sigurnost u ronjenju.
Voa ronjenja u naelu, dnevno analizira podatke iz dnevnika i preduzima
odgovarajue sigurnosne mere.

2.8.4. Zapisnici sa odranih kurseva predstavljaju dokument kojim se potvruje
realizacija kurseva kojim se stiu ronilake i instruktorske kategorije,
specijalnosti i ostala znanja i vetine relevantne za ronjenje.
Zapisnik u naelu sadri: vrstu kursa, vreme odravanja i trajanje,
osnovne podatke o organizatoru i realizatorima (ukljuujui i lanove
komisije) i identifikacione podatke polaznika (ime, prezime, JMBG) kao i
postignut rezultat.


- - 37 - -

III. PROGRAM OBUKE RONIOCA

III.1. PROGRAM OBUKE RONIOCA P1

TEORIJSKA PREDAVANJA: 9 asova

T1. Cilj obuke i nain realizacije...........................................................(30 minuta)
T2. Osnovna ronilaka oprema.............................................................(60 minuta)
T3. Autonomna ronilaka oprema.........................................................(60 minuta)
T4. Ureaji za merenje i pomona ronilaka oprema...........................(30 minuta)
T5. Osnovi fiziologije ronjenja...............................................................(60 minuta)
T6. Prevencija ronilakih udesa i prva pomo......................................(30 minuta)
T7. Barotraume.....................................................................................(60 minuta)
T8. Toksino delovanje gasova............................................................(30 minuta)
T9. Delovanje azota u ronjenju.............................................................(60 minuta)
T10.Principi bezbednosti u ronjenju.......................................................(30 minuta)
T11.Ronilaka sredina i ouvanje eko-sistema.....................................(60 minuta)
T12.Sportske ronilake aktivnosti..........................................................(30 minuta)

T1. CILJ OBUKE I NAIN REALIZACIJE:

Predstavljanje, upoznavanje, evidentiranje
Cilj kursa i program obuke
Organizacija kursa (mesto, vreme, raspored...)
Obezbeivanje opreme
Nain provere znanja
Verifikacija kursa (karneti, diplome, kartice)
Ronilake kategorije i ''SUZOR'' (standardi i uslovi za obuku ronilaca)
Prava i obaveze P1

T2. OSNOVNA RONILAKA OPREMA:

Namena, opis, delovi i nain funkcionisanja, vrste i izbor, upotreba,
odravanje i uvanje:
MDP (maska, disalica, peraja)
Mokra ronilaka odela rashlaivanje i pregrevanje

- - 38 - -
Pojas sa tegovima Arhimedov zakon, plovnost
Kompenzator plovnosti napomene o opasnosti nekontrolisanog izrona

T3. AUTONOMNA RONILAKA OPREMA:

Namena, opis, osnovni principi funkcionisanja, osnovne vrste i izbor,
upotreba, odravanje i uvanje:
Autonomni ronilaki aparat (boca sa glavnim ventilom i ventilom rezerve)
Odnos pritiska i zapremine (Bojl-Mariotov zakon)
Hidrostatiki regulator
Pojam ambijentalnog pritiska (atmosferski, hidrostatiki i apsolutni
pritisak)

T4. UREAJI ZA MERENJE I POMONA RONILAKA OPREMA:

Namena, opis, vrste, izbor, upotreba, odravanje i uvanje:
Manometar
Dubinometar
Sat
Dekompresione tablice (samo ih pomenuti, upotreba u T9)
Kompjuter
Bova, zastavica, no, lampa...

T5. OSNOVI FIZIOLOGIJE RONJENJA:

ula (vid i sluh u vodi)
Sporazumevanje u ronjenju
Respiratorni i kardiovaskularni sistem
Proces disanja Henrijev zakon
Sastav vazduha Daltonov zakon

T6. PREVENCIJA RONILAKIH UDESA I PRVA POMO:

Zadihavanje (etiologija, prevencija)
Hipoksija (etiologija, prevencija)
Utapanje (etiologija, prevencija)
Postupci i tehnike samospaavanja
Postupci i tehnike spaavanja
Vetako disanje i masaa srca

T7. BAROTRAUME:

Uzroci, znaci i simptomi, prevencija, postupci prve pomoi i zbrinjavanje:
Ui
Sinusi

- - 39 - -
Zubi
Skviz ronilake opreme (maska)
Plua
Gasna embolija

T8. TOKSINO DELOVANJE GASOVA:

Kiseonik
Ugljen dioksid
Ugljen monoksid

T9. DELOVANJE AZOTA U RONJENJU:

Azotna narkoza
Dekompresiona bolest
Upotreba dekompresionih tablica

T10. PRINCIPI BEZBEDNOSTI U RONJENJU:

Postupci pre ronjenja (planiranje, izbor i priprema opreme proraun
autonomije aparata, kontrola, odlazak na teren, obeleavanje, provera,
procedura u sluaju incidenta, znaci i signalizacija)
Postupci u toku ronjenja (ronjenje u paru, voa ronjenja i njegova uloga,
odravanje dubine poloaj u grupi, postupci pri gubljenju)
Postupci nakon ronjenja (izvetaj, odnos prema opremi)

T11. RONILAKA SREDINA MORE, JEZERO, REKA:

Fizike karakteristike (gustina, vidljivost, temperatura...)
Struje i osnovni vetrovi
Vrste dna i izbor terena
ivot pod vodom i potreba zatite eko-sistema
Opasne ivotinje i biljke i terapija u sluaju povrede

T12. SPORTSKE RONILAKE AKTIVNOSTI:

Podvodna orijentacija
Brzinsko ronjenje i plivanje perajima
Podvodne igre (hokej, ragbi)
Podvodni foto lov
Podvodni lov
Podvodne vetine


- - 40 - -

PRAKTINA OBUKA: (8 u zatvorenoj + 5 u otvorenoj vodi)

V1. Upotreba MPD (maske, peraja, disalice)
V2. Raspremanje i opremanje MDP
V3. Praktina primena autonomne ronilake opreme u mestu
V4. Praktina primena autonomne ronilake opreme u pokretu
V5. Praktina primena autonomne ronilake opreme uz bratsko disanje
V6. Raspremanje i opremanje ARO bez izranjanja i veba spaavanja
V7. Ronjenje sa i bez ARO i MDP i opremanje pod vodom
V8. Provera ronilakih vetina prema uslovima za sticanje kategorije P1
V9. Ronjenje u otvorenoj vodi sa obale
V10. Ronjenje u otvorenoj vodi
V11. Veba spaavanja u otvorenoj vodi
V12. Dva stana ronjenja

V1. UPOTREBA MDP (maske, peraja, disalice)

Pripremanje, stavljanje i podeavanje MDP na suvom i u vodi po
parovima
Ulasci u vodu sa MDP iz sedeeg poloaja poluokretom
Pranjenje disalice
Promena plovnosti dubinom udaha-izdaha
Plivanje uz pomo MDP
Uron na glavu i noge
Ronjenje sa MDP
Plivanje sa MDP uz uestalo potapanje i pranjenje disalice u pokretu
Izlazak iz vode

V2. RASPREMANJE I OPREMANJE MDP:

Pripremanje, stavljanje i podeavanje MDP
Ulazak u vodu na noge
Pranjenje maske
Pronalaenje i pranjenje maske bez skidanja uz disanje na disalicu
Ronjenje sa i bez MDP i opremanje pod vodom

V3. PRAKTINA PRIMENA AUTONOMNE RONILAKE OPREME U MESTU:

Sastavljanje autonomne ronilake opreme (boca, regulator, kompenzator
plovnosti)
Meusobna kontrola opreme i provera disanja preko regulatora
Provera poznavanja znakova i upozorenje o nekontrolisanom izronu
Ulazak u vodu i opremanje uz uzajamnu pomo (para)

- - 41 - -
Pranjenje regulatora i disanje na povrini
Disanje pod vodom
Isputanje i bono hvatanje regulatora
Pranjenje maske bez skidanja
Disanje pod vodom bez maske
Promene i regulacija plovnosti upotrebom kompenzatora plovnosti
Izlazak iz vode
Raspremanje, rastavljanje autonomne ronilake opreme

V4. PRAKTINA PRIMENA AUTONOMNE RONILAKE OPREME U
POKRETU:

Pripremanje i opremanje autonomnom ronilakom opremom na suvom
Ulazak u vodu iz sedeeg poloaja polukolutom unazad (kao iz amca)
Veba plivanja sa ARO na disalicu
Pranjenje maske, disanje bez maske
Hvatanje regulatora na vie naina
Disanje pomou alternativnog izvora vazduha u mestu
Ronjenje sa ARO sa i bez maske
Ronjenje sa ARO uz vaenje i prihvatanje regulatora u pokretu
Izlazak iz vode uz pasivnu asistenciju ronilakog para
Rastavljanje ARO

V5. PRAKTINA PRIMENA AUTONOMNE RONILAKE OPREME UZ
BRATSKO DISANJE:

Opremanje ARO i ulazak u vodu na lea polukolutom
Bratsko disanje u mestu uz promenu uloga
Bratsko disanje u pokretu na oba naina uz zamenu uloga (4 varijante)
Plivanje uz upotrebu kompenzatora plovnosti uz promene poloaja
Izranjanje pod uglom (45) uz neprekidno izdisanje u regulator
Izlazak iz vode i rastavljanje ARO

V6. VEBA SPAAVANJA I RASPREMANJE/OPREMANJE ARO U MESTU
BEZ IZRANJANJA:

Opremanje i ulazak u vodu
Postupci i tehnike samospaavanja
Postupci i tehnike pomaganja ronilakom paru
Veba spaavanja sa povrine i dna (izvlaenje na povrinu, teglenje...)
Raspremanje ARO i MDP u mestu bez izranjanja
Izranjanje u paru uz korienje jednog regulatora
Zaustavljanje izmeu dna i povrine
Vertikalan izron sa neprekidnim izdisanjem u regulator

- - 42 - -

V7. RONJENJE SA I BEZ ARO I MDP I OPREMANJE POD VODOM

Opremanje i ulazak u vodu na noge, raskorakom
Zaron na 3-5 metara
Raspremanje
Kontrolisan slobodan izron
Plivanje na distancu od 15-20 metara
Kratak odmor
Pravilan uron i ronjenje do ostavljene opreme
Opremanje i podeavanje opreme
Izrom

V8. PROVERA RONILAKIH VEBI PREMA USLOVIMA ZA STICANJE
KATEGORIJE P1:

Plivanje sa ronilakom bocom i MDP (ARO) u duini od 100 metara
Bratsko disanje u pokretu u obe uloge na dva naina uz promenu pravca
Pravilan zaron, raspremanje i opremanje na dubini od 3-5 metara

V9. RONJENJE U OTVORENOJ VODI SA OBALE

Opremanje i balansiranje u plitkoj vodi
Otklanjanje i prihvatanje regulatora
Pranjenje maske
Disanje bez maske
Bratsko disanje
Kontrolisan izron
Raspremanje

V10. RONJENJE U OTVORENOJ VODI:

Podvodne etnje
Ponavljanje vebi iz prethodne celine u dubljoj vodi bez izrona (8-10m)
Podvodna etnja
Dekompresioni zastanak 3 minute na 3 metra
Izron i izlazak iz vode, raspremanje

V11. VEBA SPAAVANJA U OTVORENOJ VODI:

Spaavanje, veba izvlaenja i tegljenja
Promena uloga u vebi spaavanja

- - 43 - -
Izranjanje u paru uz korienje jednog regulatora
Pruanje prve pomoi

V12. STICANJE POETNE PRAKSE:

Dva standardna stana ronjenja za prvu zvezdu
Varijacija dubine i naina ulaska u vodu i izlaska iz nje
Akcentirati karakteristike ronjenja u grupi
III.2. PROGRAM OBUKE RONIOCA P2

TEORIJSKA PREDAVANJA: 6 asova

T1. Cilj obuke i nain realizacije...........................................................(30 minuta)
T2. Ronilaka oprema..........................................................................(30 minuta)
T3. Fizika ronjenja i proraun autonomije............................................(30 minuta)
T4. Ronilake bolesti i incidentna stanja..............................................(60 minuta)
T5. Postupci spaavanja i prva pomo.................................................(30 minuta)
T6. Ronjenje van krivulje sigurnosti......................................................(30 minuta)
T7. Apsorpcija azota i ponovljena ronjenja...........................................(30 minuta)
T8. Ronjenje na veim nadmorskim visinama......................................(30 minuta)
T9. Upotreba dekompresionih tablica...................................................(30 minuta)
T10.Planiranje i organizacija ronjenja....................................................(60 minuta)


Organizacija kursa (mesto, vreme, raspored...)
Nain provere znanja
Prava i obaveze P2

T2. RONILAKA OPREMA:

Ponavljanje i sistematizacija ranije steenih znanja
Suva ronilaka odela (namena, odravanje, uvanje, vrste, izbor,
upotreba)
Ronilaki kompresor (namena, vrste, rukovanje, obaveze rukovaoca)

. FIZIKA RONJENJA I PRORAUN AUTONOMIJE:

Osnovne osobine vazduha (sistematizacija znanja)
Osnovne osobine vode (sistematizacija znanja)
Arhimedov, Bojl-Mariotov, Henrijev i Daltonov zakon (primena u
proraunima)

- - 44 - -
Gej-Lisakov zakon (primena u proraunu)

T4. RONILAKE BOLESTI I INCIDENTNA STANJA

Barotraume (ponavljanje i sistematizacija)
Dekompresiona bolest (ponavljanje i sistematizacija)
Azotna narkoza i trovanje O
;
, CO, CO, (ponavljanje i sistematizacija)
Hipotermija i hipertermija (uzroci, preventiva, simptomi, postupci)
Zadihavanje (ponavljanje i proirivanje znanja)
Hipoksija (ponavljanje i proirivanje znanja)
Iscrpljenost, morska bolest, sunanica (uzroci, prevencija, simptomi,
postupci)
Stres, strah, panika (definicija pojma, prevencija, manifestacije,
postupci)
Utapanje

T5. POSTUPCI SPAAVANJA I PRVA POMO:

Definisanje pojmova
Procena situacije i izbor postupka
Tehnike spaavanja i pruanja prve pomoi (tegljenje, izvlaenje,
vestako disanje, masaa srca, transport, nega)
T6. RONJENJE VAN KRIVULJE SIGURNOSTI:

Pojam krivulje sigurnosti
Razlozi za i protiv dubokih i dugih ronjenja
Problemi vezani za duboka ronjenja fizioloke prirode
(dekompresiona bolest, azotna narkoza...)
Problemi vezani za duboka ronjenja fizike prirode (plovnost,
rashlaivanje, gustina vazduha, parcijalni pritisak)
Problemi vezani za duboka ronjenja tehnike prirode

T7. APSORPCIJA AZOTA I PONOVLJENO RONJENJE:

Pojam saturacije i desaturacije
Otapanje gasova u tenosti i tkivima
Rezidualan azot
Dekompresiona bolest (prevencija, oblici, prva pomo, leenje)

T8. UPOTREBA DEKOMPRESIONIH TABLICA:

Vrste tablica i principi upotrebe

- - 45 - -
Upotreba instrumenata za merenje (sat, dubinomer)
Brzina izranjanja
Praktina upotreba tablica za pojedinana i ponovljena ronjenja
Znaaj planiranja i uvanja podataka o ronjenju (karnet, dnevnik
ronjenja)
Ronilaki kompjuter (princip rada i ogranienja)

T9. RONJENJE NA VEIM NADMORSKIM VISINAMA:

Razlozi poveanog rizika pojave dekompresione bolesti
Korekcije pri oitavanju mernih instrumenata (dubinomeri)
Prorauni za korekciju dekompresionih zastanaka
Ronjenje i putovanje avionom

T10. PLANIRANJE I ORGANIZACIJA RONJENJA:

Planiranje ronjenja kao osnovni element bezbednosti
Izbor vremena i mesta
Priprema i provera opreme
Izraunavanje autonomije ronjenja
Ronjenje u paru
Ronjenje u grupi
Komunikacija pod vodom i na vodi
Procedure u sluaju nestanka vazduha
Procedure u sluaju gubitka para ili grupe
Procedure u sluaju nesree
Procedure pripreme amca za ronjenje
Procedure za ronjenje sa broda
Procedure ronjenja u oteanim uslovima (vidljivost, struja)
Posrupci nakon ronjenja
Ronilaka dokumentacija (karnet, dnevnik)
PRAKTINA OBUKA: (12 celina - 20 ronjenja)

V1. Rad na kompresoru
V2. Priprema grupe za ronjenje (para)
V3. Ronjenje u otvorenoj vodi (2 ronjenja)
V4. Spaavanje i pruanje prve pomoi (2 ronjenja)
V5. Podvodna orijentacija (2 ronjenja)
V6. Pretraivanje (2 ronjenja)
V7. Ronjenje u rekama i jezerima (2 ronjenja)
V8. Ronjenje u ogranienoj vidljivosti - mutnoj vodi ili nou (2 ronjenja)
V9. Ronjenje u hladnoj vodi (2 ronjenja)

- - 46 - -
V10. Ronjenje sa broda (1 ronjenje)
V11. Ronjenje sa "uronom u plavo" (1 ronjenje)
V12. Ronjenje na dubinama izmeu 20 i 30 metara (4 ronjenja)

V1. RAD NA KOMPRESORU:

Priprema kompresora za rad
Punjenje boca
Odravanje kompresora
Voenje dnevnika rada kompresora
V2. PRIPREMA GRUPE - RONILAKOG PARA ZA RONJENJE:

Priprema amca za ronjenje
Priprema, utovar i kontrola opreme (zajednike i line)
Obeleavanje mesta za ronjenje, sidrenje i provera
Raspremanje i zbrinjavanje opreme (zajednike i line) nakon ronjenja
V3. RONJENJE U OTVORENOJ VODI:

Sticanje iskustva i pouzdanosti u svim vebama/vetinama za
ronioca sa jednom zvezdom (plivanje, opremanje, bratsko disanje)
Provera line sposobnosti svakog kandidata i korekcija eventualnih
nedostataka
Analiza i komentar obavljenog ronjenja
V4. SPAAVANJE I PRUANJE PRVE POMOI:

Prema uputstvima iz T5 z P2 sticanje vetina u otvorenoj vodi
Izvlaenje unesreenog na povrinu
Davanje vetakog disanja na vodi metodom usta na usta
Skidanje opreme i tegljenje unesreenog po povrini
Iznoenje na obalu i amac
Veba vetakog disanja i masae srca
Procedure i postupci u sluaju ronilakih incidenata - nesrea
V5. PODVODNA ORlJENTACIJA:

Sticanje iskustva i pouzdanosti u vetini sa specijalistikog kursa
"UZOR" taka 1.7.2. pod 14
Obuka u orijentaciji pomou kompasa, sa promenom kursa od 90 i
povratkom istom putanjom na polazite

- - 47 - -
V6. PRETRAIVANJE:

Veba pronalaenja predmeta prema programu specijalistikog
kursa ("UZOR" taka 1.7.2. pod 6) u bistroj vodi
V7. RONJENJE U REKAMA I JEZERIMA:

Priprema za ronjenje u tekuoj vodi (planiranje, dodatne mere
bezbednosti)
Realizacija elemenata potrebnih za sticanje vetine ronjenja u struji
Ronjenje u struji
Analiza i komentar uoenog
V8. RONJENJE U OGRANIENOJ VIDLJIVOSTI - MUTNOJ VODI ILI
NOU:

Pripreme za ronjenje u oteanim uslovima
Uvebavanje procedure i postupaka za ronjenje u datim uslovima
Analiza i komentar reaiizovanog ronjenja
V9. RONJENJE U SVEOJ, HLADNOJ VODI
Realizacija standardnog stanog ronjenja za prvu zvezdu u oteanim
uslovima.
V10.RONJENJE SA BRODA:

Specifinosti ulaska u vodu sa broda
Uron po sidrenom lancu konopcu
Specifinosti izlaska iz vode i raspremanje
V11.RONJENJE SA "URONOM U PLAVO"

Uron bez vidljivih orijentira (sidreni konop i slino)
Ronjenje u krivulji sigurnosti
Zastanak 3" na m "u plavom"
V12.RONJENJA NA DUBINAMA IZMEU 20 i 30 R:

Pripreme za ronjenja dublja od 20 metara
Sagledavanje specifinost tehnika, komunikacije i vlastitih impresija
Vrenje dekompresionih zastanaka u razliitim situacijama


- - 48 - -
III.3. PROGRAM OBUKE RONIOCA
TEORIJSKA PREDAVANJA: 16,5 asova

T1. Uvodna predavanja ........................................ ............ (30 minuta)
T2. Zakonski propisi i etika ronjenja .................. .................... (60 minuta)
. Istorijat ronjenja .................................................. ............ (30 minuta)
T4. Ronilaka oprema I ............................................ ............ (60 minuta)
T5. Ronilaka oprema II....................................................... (30 minuta)
6. Fizika ronjenja .................................................... ............ (30 minuta)
T7. Anatomija oveka...... ......................................... ............ (30 minuta)
T8. Fiziologija ronjenja.............................................. ............(60 minuta)
T9. Ronilake bolesti ................................................ ............ (90 minuta)
T10. Proputena profilakiika dekompresija .............. ............ (30 minuta)
T11.Stres a ronjenju ................................................. .(30 minuta)
T12. Postupak pri ronilakom incidentu .................... .(60 minuta)
T13. Podvodna orijentacija ........................................ ............ (30 minuta)
TI 4. Pretraivanje, pronalaenje i vaenje predmeta............(60 minuta)
T15. Organizacija grupnog ronjenja .......................... ............ (90 minuta)
T16. Organizacija ronjenja u oteanim usiovima ...... ............ (30 minuta)
T17. Osnovi specifinih ronjenja ............................... ............ (60 minuta)
T18. Ronilaki sportovi i takmienja.. ....................... ..(90 minuta)
T19. Ronilaka sredina ...................................... . ...... .(60 minuta)

Organizacija kursa (mesto, vreme, raspored)
Nain provere znanja
Prava i obaveze
T2. ZAKONSKI PROPISI I ETIKA RONJENJA:
Sistem organizovanja ronilakih klubova, ARIa i asocijacija u svetu i
kod nas
Normativna akta kojim s regulie ronjenje (zakoni, standardi, uslovi,
programi)
Ponaanje ronioca u organizaciji i pri obavljanju ronilakih aktivnosti
Uloga i uticaj ronioca sa tri zvezde na mlae kategorije
Odnos prema ronilakoj sredini (tehnikoj, fizikoj, socijalnoj)
Osnovni motivi bavljenja ronjenjem

- - 49 - -
. ISTORIJAT RONJENJA:

Osnovni motivi pojave ove aktivnosti (egzistencijalni, vojni....)
Posnovi podaci o razvoju ronilake opreme
Osnovni podaci o razvoju medicinskih saznanja
Pojava i karakteristika razvoja ronilatva kod nas
T4. RONILAKA OPREMA I:

Obnavljanje znanja o ronilakoj opremi steeno na prethodnim
kursevima
Odravanje, testiranje, servisiranje ronilake opreme
Sistematizacija vrsta ronilakih sredstava
Ronilaki kompresori i banke vazduha
Nova dostignua u ronilakoj tehnici (instrumenti, oprema za nitrox)

T5. RONILAKA OPREMA II:

Barokomora (namena, vrste, karakteristike)
Osnovi funkcionisanja barokomora
Ronilaki aparat zatvorenog kruga
Ronilaka plovila i ronilice
Ronilaki alati
T6. FIZIKA RONJENJA:

Gasni zakoni
Prorauni plovnosti, autonomije, gasni h meavina
Karaktenstike vode i vazduha (atmosferskog, alveolarnog, izdahnutog)
T7. ANATOMIJA COVEKA:

Kardiovaskularni sistem (grada, funkcija)
Respiratorni sistem (grada, funkcija)
Oko (graa, specifinosti funkcije pod vodom)
Uvo (graa, specifinosti funkcije pod vodom)
. FIZIOLOGIJA RONJENJA:

Delovanje poveanog pritiska na organizam
Proces razmene gasova
Specifinosti procesa razmene gasova pod poveanim pritiskom okoline
Regulacija telesne temperature
Ishrana i nain ivota kao faktor bezbednosti u ronjenju

- - 50 - -
T9. RONILAKE BOLESTI:

Dekompresiona bolest
Barotraume
Trovanja
T10. PROPUTENA PROFTLAKTIKA DEKOMPRESIJA:
Pojam proputene profilaktike dekompresije
Procedure i postupci
T11.STRES U RONJENJU

Pojam i znaaj
Stresogeni faktori u ronjenju
Strah i panika
Prepoznavanje
Postupci preventive
T12. POSTUPAK PRI RONILAKOM INCIDENTU:

Preventivni postupci (disciplina, znanje, planiranje)
Postupci u opasnosti zbog vremenskih usl ova
Postupci u sluaju gubitka ronioca ili grupe
Postupci u sluaju povrede
Postupci u sluaju pojave simptoma ronilake bolesti
Postupci pri pojavi intenzivnog straha panike
Postupci u sluaju davljenja
Postupci pruanja prve pomoi i organizacija zbrinjavanja
Rukovoenje spaavanjem

T13. PODVODNA ORI JENTACI JA:

Instrumenti za ori j ent aci j u, vrste, pri mena
Kori enj e kompasa, ti pi ne greke
Kori enj e prirodni h orij enti ra (dno, dubi na, svetl ost, struj a)
Merenj e udal j enosti
Planiranje kretanja
T14. PRETRAI VANJE, PRONALAENJE I VAENJE PREDMETA:

Sagl edavanj e svi h rel evant ni h faktora
Pl ani ranj e i i zbor tehni ke pretrai vanj a
Vrst e - met ode pretrai vanj a
Obel eavanj e i uvri vanj e obj ekta, predmeta
Izvl aenj e predmeta

- - 51 - -
Podi zanj e predmeta
Kori enje alata
Si gurnosne mere
T15. ORGANI ZACI JA GRUPNOG RONJENJA:

Poj am grupe (vrste, struktura, karakteri sti ke roni l aki h grupa)
Grupna di nami ka (psi hosoci j al ni mehani zmi grupe, rukovoenj a)
Roni l aki kamp (osnovni pri nci pi )
Izbor l okacije (dno, dubina, hi dro meteorol oki uslovi...)
Pl aniranj e ronj enj a (ci lj, l j udstvo, oprema, transport)
Si gurnosna oprema i mere
Postupci voe grupe neposredno pred ronj enj e (formaci j a, znaci ....)
Postupci u toku ronj enj a (ul azak, i zl azak, tempo, zastanci ,
komuni kaci j a)
Postupci po zavrenom ronj enj u (upi si vanj e, anal i za)
T15. ORGANI ZACI JA RONJENJA U OTEANI M USLOVI MA:

Sukcesivna ronj enj a
Nona ronj enj a i ronj enj a u usl ovi ma l oe vi dl j i vosti
Ronj enj a u st ruj i
Ronj enj a u zat vorenom prost oru
Ronj enj e u l oi m hi dromet eorol oki m usl ovi ma
T16. OSNOVE SPECI FI NI H RONJENJA:

Ronj enj e sa aparat om zat vorenog kruga
Ronj enj e sa meavi nama
Ronj enj e sa ni t rox-om
T17. RONI LAKI SPORTOVI I TAKMI ENJA:

Pl ivanj e peraji ma i brzi nsko ronjenj e (disci pli ne, pravil a)
Podvodna orij entaci ja (di sci pli ne, pravi l a)
Podvodne i gre
Podvodne veti ne
Podvodni ri bol ov
Podvodna fotografij a
Organi zaci j a svi h vi dova roni l aki h takmi enj a
Znaaj ni j a t akmi enj a u svet u i kod nas
T18. RONI LAKA SREDI NA:

Jadransko more (akvat ori j SRJ)

- - 52 - -
Unutranj e vode (, jezera, kanal i, vrel a, pei ne...)
Vet rovi na Jadranu i unut ranj i m vodama
Kretanj e vode (struj e i tal asi )
Fl ora i f auna mora i sl at ki h voda
Prognoza meteorol oki h usl ova

PRAKTINA OBUKA: (12 celina - 20 ronjenja)

V1. Upotreba amca u ronjenju ............ ................(na dva ronjenja - 180min.)
V2. Rad na ronilakom kompresoru ......................... ........60 minuta
V3. Veba spaavanja i pruanja prve pomoi... .... ........60 minuta
V4. Praktina uloga korisnika barokomore ............ ...........60 minuta
V5. Podvodna orijentacija ........................................ ........60 minuta
V6. Pretraivanje, pronalaenje i vaenje potonulih predmeta............180 min.
V7. Asistiranje organizatoru ronjenja ........................ ........ 2 ronjenja
V8. Organizacija i realizacija ronjenja u razliitim uslovima ............. 5 ronjenja
V9. Organizacija sportskog takmienja ....... ......................60 minuta
V1. UPOTREBA AMCA U RONJENJU:

Priprema amca i celokupne opreme za realizaciju ronjenja
Upravljanje, manervisanje amcem pod normalnim uslovima ronjenja
Utovar opreme i ljudstva
Sidrenje, vezivanje, obeleavanje mesta z ronjenje
Putanje, praenje i izvlaenje ronioca
Raspremanje i izvlaenje amca
V2. RAD NA RONILAKOM KOMPRESORU:

Instaliranje kompresora
Pregled pre putanja u rad
Praktino punjenje boca
Promena filtera i ulja (fiktivno)
Voenje dokumentacije o radu kompresora
V3. VEBA SPAAVANJA I PRUANJA PRVE POMOI:

Ponavljanje vebi ranijih kategorija
Primena znanja iz teme T11
V4. ULOGA KORISNIKA BAROKOMORE:

Informativno upoznavanje sa karakteristikama konkretne komore
Sticanje iskustva (introspektivnih u korienju komore)

- - 53 - -
Sticanje proceduralnih iskustava pri korienju barokomore
V5. PODVODNA ORIJENTACUA:

Upotreba kompasa na zemlji, vodenoj povrini i pod vodom
Orijencacija pomou kompasa u uslovima smanjene vidljivosti ("bez
dna")
Planiranje kurseva i orijentacija
Procenjivanje daljine pod vodom
V6. PRETRAIVANJE, PRONALAENJE I VAENJE POTONULOG
PREDMETA:

Praktina primena sadraja teme T13
V7. ASISTENCIJA ORGANIZATORU RONJENJA:

Razumevanje i prihvatanje svih zahteva planiranja ronjenja
Razmatranje elemenata organizacije i realizacije ronjenja
Procena vremenskih uslova
Praenje i evidentiranje svih aktivnosti
Odreivanje postupaka u sluaju nezgode

V8. ORGANIZOVANJE I REALIZACIJA RONJENJA U RAZLIITIM
USLOVIMA:

Organizovanje pet raznolikih ronjenja uz promenu:
dubine ronjenja
sastava grupe
uslova ronjenja
Realizovanje planiranih ronjenja
Analiza obavljenih ronjenja
V9. ORGANIZACIJA SPORTSKOG TAKMIENJA:

Planiranje prigodnog takmienja u ronilakom kampu
Realizacija sportske aktivnosti
Analiza realizovanog

Karjuk Aleksandar M4

Suzor 2012

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Suzor 2012

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

STANDARDNI USLOVI ZA OBUKU RONILACA

You might also like