Topologija mree

Topologija predstavlja fiziki izgled ili oblik mree. U vorovima mree nalaze se radne stanice,
koje su meu sobom povezane komunikacionim putevima. Mogui nain povezivanja radnih stanica
(raunara) u raunarske mree predstavljeni su u sledeoj tabeli:

Topologija potpuno povezane mree svaki raunar (radna stanica) je
povezan direktnom komunikacionom linijom sa svim ostalim radnim
stanicama u mrei. Ako je broj radnih stanica n, broj linkova u mrei je
n*(n-1)/2. Ovo je idealan teorijski model, koji u praksi neete sresti.


Topologija magistrale svi raunari u mrei povezani su na magistralu
tj. jednu liniju. Generalno gledano nije dobra, jer ispadom jednog vora
u mrei ispada iz rada cela mrea.


Topologija prstena raunari su spojeni u krug, moemo rei
zatvorenom magistralom (krunom). Nain povezivanja slian kao i kod
topologije magistrale. Pricip rada je sledei : podaci idu u krug u jednom
smeru i svaki vor alje ili uzima podatke iz tog kruga. Ovaj tip mree
izbegava koliziju formiranjem elektronskih signala nazvanih tokeni
koji cirkuliu kroz mreu i pridruuju se poruci koja se alje drugom
raunaru. Pri prijemu podataka, prijemni ureaj oslobaa token i alje ga
nazad u mreu. Na ovom principu je zasnovan IBM TOKEN RING i
slinih je karakteristika kao i magistrala.


Topologija zvezde Ova vrsta topologije vue svoje korene iz prvih
faza razvoja raunara kada su mainframe raunari bili okrueni
terminalima i podseali na zvezdu sa glavnim raunarom u centru. Za
ovu vrstu mree koristi se HUB ureaji koji na sebi imaju odreeni broj
prikljuaka za vezu sa raunarom. Dobra je zbog nezavisnosti sistema od
pojedinih vorova u mrei. Moe se upotrebiti i vie HUB-ova i praviti
vrlo sloena mrea. Pogodna je za kombinaciju mainframe raunara i
mikroraunara gde se glavna obrada obavlja na mainframeu a lokalno
moe i na mikroraunaru.


Topologija drveta od centralnog vora u mrei grana se hijerarhija
vorova nanie poput kronje na drvetu. Cena instalacije ovakve mree
je niska. Loa strana je to se otkazom vorova na viem nivou
hijerarhije, mrea raspada na dva nepovezana dela.

Kriterijumi za izbor topologije pri dizajnu mree se mogu grupisati u 3 kategorije:
Cena instalacije (cena fizikog povezivanja kabliranje, ureaji...)
Cena komunikacije (vreme i novac koji se upotrebi za prenos informacije)
Raspoloivost mree (mogunost pristupa mrenim resursima u sluaju fizikog otkaza dela
mree)
Tip Mree
Postoje dva osnovna tipa raunarske mree :
LAN (Local Area Network )
WAN ( Wide Area Network )

LAN (Local Area Network ) je kombinacija hardvera, softvera,komunikacionih kanala za vezu
dva ili vie raunara u ogranienom (lokalnom) prostoru. ema LAN mree data je na slici 43.
A
A
Gateway

Slika 43 LAN mrea
Komponente LAN mree i njene karakteristike

Dva ili vie raunara povezanih preko mrenih kartica, sa topologijom mree opisanom u
prethodnom poglavlju, sa kabliranjem pomou upredenih parica, koksijalnog kabla ili optikog
kabla, zatim razne vrste perifernih ureaja prikaenih na te raunare, razne vrste raunara (PC,
mainframe, radne stanice, notebook ).
vorovi u mrei su blizu, pa je mogue realizovati dobru fiziku vezu, to omoguuje brzinu prenosa
od 1MBps do 1GBps.
Vrlo brz raunar velikog kapaciteta ili radna stanica koja se naziva server pomae upravljanju
mreom, kontrolie komunikaciju meu procesima i doputa korisnicima da dele podatke, programe i
periferne ureaje. Pojedini vorovi u mrei mogu imati specijalne namene kao to su printer serveri i
komunikacioni serveri koji su namenjeni za upravljanje komunikacionim vezama.
Operativni sistem koji upravlja svim aktivnostima u mrei. Ovaj softver moe biti instaliran na samo
jednom serveru ili na mikroraunarima u mrei. Za PC platformu najpoznatiji mreni operativni
sistemi su Novell Netware, Microsoft Windows 2003 i IBM LAN server.
Deljivi periferni ureaji, kao npr. tampai, faks maine, skeneri
LAN mree mogu da ukljue hardverske ili softverske ureaje koji dozvoljavaju komunikaciju sa
drugim LAN mreama ili raunarskim resursima. Bridge povezuje dva ili vie LAN-a zasnovanim na
slinoj tehnologiji, dok gatewey doputa korisniku na LAN-u da komunicira sa mainframe
raunarom ili sa neslinom mreom npr. komercijalnom bazom podataka raspoloivom na globalnoj
mrei. Router se koristi za rutiranje (prosleivanje) poruka kroz nekoliko povezanih LAN mrea ili
na neku od globalnih mrea.

U kontrastu LAN mree je WAN ( Wide Area Network ), koji povezuje raunare na velikim
udaljenostima uz pomo telefonske linije, radio talasa i satelitskih komunikacija. WAN kombinuje javne i
privatne resurese. Firme mogu da odaberu da koriste javne globalne raunarske mree ije usluge pruaju
lokalni provajderi ili da naprave svoje line koristei kobinaciju javnih i privatnih resursa. Velike javne
mree nude niz pogodnosti kao to su npr. pretraivanje velikih baza podataka, rad na mainframe
raunarima u mrei, 24-asovno radno vreme i sl. Tipina ema WAN mree data je na slici 44.

KP
Komunikacioni
procesor
(KP)
KP
Umreeni racunar
Komunikacioni
Podsistem
LAN
Komunikacioni
Podsistem
LAN
KP
KP

Slika 44 WAN mrea

Komponente WAN mree i njene karakteristike

Komunikacioni procesor (KP) je mesto prikljuenja umreenog raunara (UR) ili nekog veeg
komunikacionog podsistema (npr LAN) na WAN mreu.
vorovi WAN mree (komunikacioni procesori) su geografski udaljeni i koriste razliite
telekomunikacione medijume za povezivanje (telefonske linije, mikrotalasne linkove, satelitske
kanale)
WAN mree nisu uniformne po dizajnu, hardverskoj opremi, topologiji, vrsti telekomunikacionih
veza i strukturi.
Razliiti raunari, razliite konfiguracije zahtevaju novi pristup arhitekturi: WEB servisi, XML
standard za razmenu poruka.
Mrene arhitekture
Prema arhitekturi i organizaciji resursa mree se dele na dva osnovna tipa:
Klijent-Server
Mrea ravnopravnih raunara (peer to peer)

Kod klijent-server arhitekture sva obrada se radi u centru gde imamo jedan glavni moan
mikroraunar (server) i mreu terminala i mikroraunara oko njega (klijenata). Sve operacije se obavljaju
na serveru, a putem terminala se pristupa tom serveru. Mikro raunar emulira terminal, a neke stvari moe
da uradi nezavisno od servera. Korienje servera prua mrei veu brzinu, ali zahteva vea ulaganja.
Softver koji se koristi je LINUX, UNIX, Windows.
Drugi primer organizacije mree je mrea ravnopravnih raunara (peer to peer). Upotrebom
tehnologija koje obezbeuju Artisoft LANtastic, Microsoft Windows for Workgroups ili Apple LocalTalk
raunari u ovoj vrsti mree mogu da komuniciraju direktno jedan sa drugim bez postojanja file servera.
Ova vrsta mree obezbeuje osnovne mrene servise koji ukljuuju deljivost datoteka i tampaa, uz
mnogo manja ulaganja u opremu. Nedostatak ove organizacije je usporavanje komunikacije kroz mreu
sa rastom broja raunara, tako da mree ovog tipa koje imaju preko 25 raunara ili dele veliku bazu
podataka komunikacija moe biti vrlo spora. Posledica toga je da se ova vrsta mree koristi u malim
firmama koje nemaju potrebu za brzinom i kapacitetom klijent /server arhitekture.

Mrena komunikacija
Da bi se omoguila razmena podataka kroz mreu, neophodni su sledei preduslovi.
Pravila za imenovanje raunara i prevoenje imena u adrese
o Svaki raunar u mrei je oznaen imenom. Kada se pojavljuje na WAN mrei, ime se
prikazuje kao puno kvalifikovano ime (fully qualified name). Primer takvog imena je:
bach.artemisdom.co.uk.
o Za razliku od imena koje ovek lake pamti, numerike adrese su pogodne za korienje jer
su im raunari prirodna sredina. Iz tog razloga, ime se prevodi u standardizovanu IP adresu.
Svaki raunar na Internetu ima svoju adresu jedinstvenu u svetu. Adresa se sastoji od etri
broja koji se nazivaju okteti, razdvojeni su takama. Tako je 193.203.17.22, 147.91.8.6,
201.5.121.3. redom nekoliko adresa. Ove adrese se nazivaju IP adrese jer ih koristi IP
protokoliz familije TCP/IP.
o Adresar imena i IP adresa moe biti u lokalu (nepouzdano, ali brzo), ili na nekom globalno
dostupnom serveru na WAN mrei (pouzdano ali sporije).
o Uz pomo servisa Domain name system (DNS) raunari se grupiu u logike celine
DOMENE hijerarhijski. Ovo je najrasprostranjeniji nain formiranja adresara za prevoenje
imena raunara na mrei u IP adrese.
o Analiza imena raunara, prilikom prevoenja imena u adresu, se vri s desna u levo. Za
primer adrese bach.artemisdom.co.uk:
uk predstavlja Veliku Britaniju zemlju gde se raunar nalazi
co (corporate) govori da se radi o poslovnoj organizaciji
artemisdom predstavlja naziv organizacije
bach je naziv raunara u firmi
o Algoritam keiranje u procesu prevoenja imena u adrese znaajno ubrzava ovu proceduru.


Model ISO OSI
Protokol je skup pravila i algoritama kojima se standardizuje rad nekog ureaja, grupe ureaja ili
itavog sistema. U raunarskim mreama, gde je zastupljen veliki broj ureaja razliitih dimenzija,
funkcija i namene, sva komunikacija se odvija po strogo odreenim protokolima. Da bi se pojednostavio
dizajn i primena veoma sloenih protokola koji se koriste za komunikaciju u mrei, protokoli se prema
odreenom pravilu dele na vie hijerarhijskih nivoa.
Uproavanje se postie deljenjem funkcija na vie nivoa svaki nivo komunicira samo sa svojim
nivoom sa druge strane. Svaki nivo ima svoj skup pravila i algoritama koji su realizovani hardverski ili
softverski. Svaki sloj ima svoje funkcije koje se mogu se menjati bez uticaja na druge slojeve. Interfejs
izmeu slojeva je definisan nizom instrukcija i upravljakih poruka kojima se upravljanje prenosi sa
jednog nivoa na drugi.
Naee korien primer hijerarhijskog modelovanja mrenih protokola je ISO OSI (Open System
Interconnection) model, koji se sastoji od sedam nivoa:

1. fiziki sloj (mehaniki i elektrini detalji)
2. sloj veze (pristup hardveru, upravlja okvirima, detekcija i korekcija greaka na fizikom nivou,
fiziko adresiranje kartica)
3. sloj mree (logiko adresiranje i rutiranje paketa upravljanje adresama odlaznih paketa,
dekodovanje adresa dolaznih paketa)
4. transportni (odgovoran za prenos poruka - podela poruka na pakete, kontrola toka, redosled
paketa)
5. sloj sesije (uspostavljanje sesije, prepoznavanje korienih protokola)
6. sloj prezentacije (reava razlike u formatu raunara na mrei format podataka)
7. sloj aplikacije (aplikacije i protokoli za prenos datoteka, daljinsko logovanje, elektronska pota)

Svaki sloj logiaki komunicira sa sebi ravnim. Poruka prolazi kroz sve slojeve, pri emu svaki od
slojeva dodaje svoje upravljake podatke na telo poruke --- tako formirana poruka putuje kroz fizicku
mreu ---- na prijemnoj strani se proces raspakivanja poruke i tumaenja upravljakih informacija odvija
u obrnutom redosledu.

PORUKA
Zaglavlje
(sloj veze)
Zaglavlje
(sloj veze)
Mrezni
sloj
Transp
sloj
Sloj
sesije
Prez.
sloj
Aplik.
sloj


Mreni ureaji su obino sistemi koji komuniciraju, a ne moraju biti direktno povezani (izmeu
njih se moe nalaziti itava mrea razliitih prenosnih puteva).
Mreni ureaji su otvoreni sistemi u kojima su po pravilu primenjeni nii slojevi OSI modela - oni
poznaju pakete, okvire, adrese, ali nemaju pojma o semantici poruke.
Primeri mrenih ureaja su repetitor (koji ima samo fiziki sloj) ili ruter (koji ima prva tri sloja
do mrenog sloja).
TCP/IP protokol
TCP/ IP je familija protokola na kojoj je zasnovana Internet komunikacija. Izraz Internet su njegovi
kreatori skovali zato to im je bila potrebna re koja bi oznaavala mreu meusobno (Inter) povezanih
mrea (Net) koju su gradili. Razvoj Internet mree je poeo pod okriljem vlade SAD i prvobitna mrea je
nosila naziv ARPANET (Advenced Reserch Project Agency). To je bila mrea koja je trebalo da
obezbedi komunikacije vojnih laboratorija, vladinih biroa i univerziteta na kojima se realizuju brojni
projekti od interesa za Armiju. ARPANET rastao do 1975, kada ga je preuzelo Ministarstvo Odbrane
SAD, pretvorivi ga u tadanju DDN (Defense DATA Netvork ) mreu. Najvaniji rezultat razvoja
ARPANET-a i DDN-a je TCP/IP protokol (Transmision Control Protocol/Interface Protocol) Postoje i
druge interpretacije ovog protokola npr. Transport Control Protocol /Internet Protocol.
TCP/IP je konano definisan 1983. i predstavlja nain za razmenu informacija meu raznorodnim
raunarima i mreama. Godine 1980. Nacionalna nauna fondacija (NSF) je osnovala mreu koja se zvala
The Internet koja je sedam godina kasnije povezana sa ARPANET/DDN mreom i tako je nastao
NSFNET. Ona je okupljala uglavnom akademske institucije, a prikljuila joj se i NASA kao i druge
dravne agencije. Tokom 1978, i 1979. godine irio se USENET konferencijski sistem gde se prvobitno
razmenjivalo miljenje o raznim strunim temama. IBM je 1997. osnovao BITNET mreu koja je
ukljuivala najpre univerzitetske raunare u Americi, a kasnije (projekt EARN) u Evropi i drugim
krajevima sveta.

TCP/IP protokol je podeljen po slojevima:
Aplikacioni sloj - pristup korisnika servisima mree (HTTP, FTP, SMTP, DNS):
HTTP (HiperTextTransport) web stranice
FTP (File transport) datotekama
SMTP (simple mail transport) dolazea posta
POP3 (post office) odlazea posta
DNS (domain name system) imena servera/IP
Transportni sloj uzima poruke, segmentira u datagrame, pravi virtuelne veze, prenos (TCP,
UDP)
Internet sloj (Mreni sloj, IP adresiranje i rutiranje IP, ICMP, ARP):
IP osnovni za prenos informacija
ICPM kontrolne poruke naslanja se na IP poruke tipa Host unreachable i ECHO za
ping
ARP adres resolution. Svaki ureaj ima MAC adresu (kartice 48 bita)
ARP IP u MAC
RARP MAC u IP
Pristup mrei (Ethernet)

Kao to se moe primetiti, ovaj protokol kombinuje nekoliko ISO OSI slojeva u jednom nivou, te je
stoga neto sloeniji za primenu, ali je mnogo efikasniji. Fiziki sloj i sloj veze se ne specificira, ve se
koriste postojei protokoli (SLIP, PPP) i tehnologije (Ethernet).


Poreenje OSI modela sa TCP/IP modelom

Moemo ustanoviti sledea poreenja izmeu sedmoslojnog OSI modela i etvoroslojnog TCP/IP modela
(slika 10.).
- TCP/IP slojni model kombinuje fiziki i sloj podataka OSI modela u svom mrenom sloju. On ne
pravi razliku fizikih ureaja i njihovih drajvera. Ovo omoguuje TCP/IP-u da bude primenjen u
svakoj mrenoj topologiji,
- Internet sloj TCP/IP modela odgovara mrenom sloju OSI modela. Oba sloja obezbeuju
adresiranje i rutiranje,
- Transportni slojevi kod oba modela pruaju krajnju komunikaciju izmeu raunara u mrei,
- Sloj aplikacije u TCP/IP mrei kombinuje slojeve, sesije, prezentacije i aplikacije OSI modela.
Aplikacija u TCP/IP modelu definie nain na koji su podaci predstavljeni i kako se odrava
sesija.



Slika 10. Poreenje OSI i TCP/IP slojnih modela

IP adresiranje
Svaki raunar na Internetu ima svoju adresu jedinstvenu u svetu. Adresa se sastoji od etri broja
koji se nazivaju okteti, razdvojeni su takama. Tako je 193.203.17.22, 147.91.8.6, 201.5.121.3. redom
nekoliko adresa. Ove adrese se nazivaju IP adrese jer ih koristi IP protokol iz familije TCP/IP. Svaki
ureaj u mrei mora imati jedinstvenu IP adresu (PC, server, ruter).

IP adresa je 32-bitna adresa koja je grupisana u 4 segmenta. Adresa je funkcionalno podeljena u 2
dela. Prvi deo adrese je definicija mree (ista za sve raunare u istoj mrei), dok drugi deo adrese
predstavlja adresu ureaja.

Sve IP adrese u svetu su podeljene u pet klasa: A, B, C, D, E

Klasa A su sve adrese koje poinju cifrom 0 u prvom oktetu:
0xxxxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx
Prvi oktet u klasi A predstavlja adresu mree, dok ostala 3 okteta predstavljaju adresu raunara (ili drugog
resursa) u mrei. U klasi A ukupno se moe definisati
126 Mrea (od 1.x.z.y do 126.x.z.y)
(2
24
) ~ 16 mil. adresa raunara u svakoj mrei

Napomena: adrese 0.x.y.z i 127.x.y.z su rezervisane za specijalne namene.

Mree moemo deliti na podmree - to su segmenti obino odvojeni ruterima. Prednosti takve
organizacije su:
o manji broj raunara po segmentu
o manji domen difuzionog slanja
o prave se tako to se prvih nekoliko bitova rezervie za mreu
o ne menja tabele rutiranja spolja
Podmree se formiraju tako to se od 24 bita IP adrese koji su predvieni za definisanje adrese
raunara, odreeni broj bita izdvoji za definisanje podmree. Ako, na primer, odvojimo 12 bita za
definisanje podmree, kompletna adresa u klasi A i njeno znaenje dati su na sledeoj slici:

00101010 00101010 00101010 0010 0010
Mreza
Podmreza Racunar


Klasa B su sve adrese koje poinju ciframa 10 u prvom oktetu:
10xxxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx
Prva dva okteta u klasi B predstavljaju adresu mree, dok ostala 2 okteta predstavljaju adresu
raunara (ili drugog resursa) u mrei. U klasi B ukupno se moe definisati
16382 Mree (od 128.1.x.y do 191.254.x.y)
(2
16
) ~ 65 hiljada adresa raunara u svakoj mrei
Adrese u klasi B koriste Univerziteti i velike svetske korporacije deli se na podmree isto kao i u
klasi A, samo to se ovde za adresu podmree uzimaju biti iz treeg ili etvrtog okteta.

Primer: Ako u mrei klase B (na primer 150.12.x.y) definiem da 8 bita iz treeg okteta predstavlja
adresu podmree, tada u okviru definisane adrese mree u klasi B mogu formirati 254 podmree (prva je
150.12.1.y, a poslednja 150.12.254.y) i u svakoj od definisanih podmrea mogu instalirati najvie 245
raunara.

Klasa C su sve adrese koje poinju ciframa 110 u prvom oktetu:
110xxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx xxxxxxxx
Prva tri okteta u klasi C predstavljaju adresu mree, dok je preostali etvrti oktet odreen za
definisanje adrese raunara (ili drugog resursa) u mrei. U klasi C ukupno se moe definisati
~2 miliona mrea (od 192.0.1.x do 223.255.254.x)
245 adresa raunara u svakoj mrei

Klase D i E su specijalne klase i imaju sledee namene:
D 1110---- - multicast mrea
E 11110 - eksperimentalna

Rezervisane IP adrese, su specijalne adrese koje se ne koriste za adresiranje mrea i raunara, ve
imaju posebnu ulogu. Neke od rezervisanih adresa i njihove namene su prikazane u sledeoj listi:
127.0.0.1 lokalna petlja
0.0.0.0 IP adresa nije konfigurisana
255.255.255.255 difuzna poruka za sve raunare na lokalnoj mrei
x.255.255.255 difuzna za klasu A
x.y.255.255 difuzna za klasu B
x.y.z.255 difuzna za klasu C
x.0.0.0 adresa mree u klasi A
x.y.0.0 adresa mree u klasi B
x.y.z.0 adresa mree u klasi C