1

Elektrostatika
Elektrostatiki fluks
Gaussova teorema
2
ta smo do sada pominjali, nauili...
Elektrostatsko polje je poseban sluaj stacionarnog
eletromagnetnog polja, ona koja se ne menjaju u funkciji vremena.
U sistemu takastih naelektrisanja ukupna jaina elektrinog polja
dobija se vektorskim sabiranjem polja pojedinih naelektrisanja:
0
2
1 1
0
1
4 t c
= =
= =


n n
i
i
i
i i
i
Q
E E r
r

Ukoliko se trai numeriki rezultat onda je
esto najprikladniji nain:
odrediti pripadne komponente (x, y, z)
pojedinih vektora,
sabrati komponente i
odrediti ukupnu jainu elektrinog polja.
3
E

Intenzitet (modul) vektora elektrinog polja

Intenzitet vektora elektrinog polja se pojaava pribliavanjem
naelektrisanju, i na mestu samog naelektrisanja ima beskonanu
vrednost.
Budui da je takasto naelektrisanje fikcija, ni polje ne moe biti
beskonano u realnom svetu.
4
E

-Vektor jaine elektrostatikog polja se grafiki predstavlja

linijama vektora jaine elektrostatskog polja.
Linije vektora jaine elektrostatikog polja se ne mogu
meusobno sei.
Pravac i smer vektora se prua du radijalnih zraka, koje
imaju svoj izvor u centru naelektrisanjog tela.
Polje pozitivnog naelektrisanja usmereno je od naelektrisanja, a polje
negativnog naelektrisanja usmereno je prema naelektrisanju.
E

5
Raspodele naelektrisanja u prostoru
1.Skup diskretnih takastih naelektrisanja Q, q
2.Linijska (=const)
3.Povrinska o
4.Prostorna
Pri analizi rasporeenog naelektrisanja pristupa se u principu jednako
kao kod polja dva jednaka takasta naelektrisanja.
Ukupno polje u nekoj taki prostora jednako je zbiru doprinosa svih
pojedinanih naelektrisanja.
Taj princip superpozicije moemo koristiti zbog toga, to su osobine
prostora konstantne i ne zavise od jaine ili smera polja.
Prostor je dakle homogen.
6
Linijska gustina naelektrisanja
(=const)
Priblina linijska gustina naelektrisanja je:
C
m
(
(

7
Povrinska gustina naelektrisanja o
Kod povrinski rasporeenog naelektrisanja
uvodi se pojam povrinske gustine naelektrisanja
koja je definisana kao:
Povrinski rasporeeno naelektrisanje
(

=
A
A
=
A
2
0
lim
m
C
dS
dQ
S
Q
S
o
}
=
S
dS Q
0
o
Za poznato o ukupna koliina
naelektrisanja na povrini
moe se dobiti integriranjem
svih elementarnih
naelektrisanja na toj povrini
8
Zapreminska gustina naelektrisanja
Rezultani vektor elektrinog polja u
proizvoljnoj taki, koji je posledica
zapreminski rasporeenog naelektrisanje
dQ dV =
0
V
Q dV =
}
Ukupna koliinu naelektrisanja Q na uoenoj zapremini V
za poznatu promena moe se dobiti integriranjem svih
elementarnih naelektrisanja na toj zapremini,tj.
U sreditu centralno rasporeenog naelektrisanja E=0.
9
Fluks vektora jaine elektrinog polja
Fluks vektora jaine elektrinog polja definie se u optem sluaju
kao skalarni proizvod vektora povrine vektora polja
E
E S + =

cos
E
E S E S o = =

fluks homogenog vektorskog polja kroz neku uoenu povrinu S
jednak je proizvodu intenziteta vektora jaine elektrinog polja i
projekcije posmatrane povrine na ravan polja.
E

10
Fluks vektora jaine elektrinog polja
Fluks nehomogenog elektrinog polja
kroz zakrivljenu povrinu posmatramo
diferencijal toka
Ukupan ELEKTRINI FLUKS kroz neku
povrinu S , u vakuumu
E
d E d S =

0
S
E
E d S =
}

Jedinica mere za fluks vektora
jaine elektrinog polja je:
| | | | | || |
cos
E
E S o =
| |
2
1
E
V
m V m
m
= =
11
Vektor dielektrinog pomeraja kolinearan sa
vektorom E i dielektrinom konstantom c
Skalarni proizvod se sree pod nazivom
Vektor deplasmana ili vektor elektrostatike
indukcije
Integral po celoj zatvorenoj povrini S naziva
se ELEKTRINI FLUKS kroz povrinu S
u drugim dielektrinim sredinama
E
d D d S =

E

D E c =

0 0 0
S S S
E E
d D d S E d S c = = ==
} } }

c dielektrina konstanta
E

12
SLINO
Fluks vektora brzine protoka tenosti
Pojam fluksa moe biti objanjen razmatranjem
ravnomernog konstantnog protoka tenosti.
n

je vektor brzine tenosti,

vektor normale povrine.
v

Najvie tenosti e
proticati kroz ram koji se
nalazi u ravni normalnoj
na pravac brzine.
Ako se ram postavi u ravan
paralelnu vektoru brzine,
tenost e da
klizi preko rama, pa e protok
biti jednak nuli.
n

S
vdt
estice tenosti koje su se u trenutku t nalazile u
ravni rama, u trenutku t+dt nalaze se na rastojanju
vdt od rama u pravcu brzine.
Ukupna koliina tenosti koja za vreme dt protekne
kroz povrinu S jednaka je onoj koliini tenosti koja
se nalazi u zapremini oznaenog kvadra.
dt v S dV =
13
Brzina protoka tenosti, koja predstavlja fluks vektora kroz
povrinu S, oznaava se grkim slovom + (psi), i iznosi:
v

| | /s m
3
S v
dt
dV
v
= = +
Nekad je potrebno znati na koju stranu
protie tenost. Zato se vri orjentisanje
povri, pa se povrina, iako je skalar, tretira
kao vektorska veliina.
Deo orjentisane ravne povri, povrine S,
moe se tretirati kao vektor iji je
intenzitet jednak povrini S, pravac
normalan na S, a smer se poklapa sa
usvojenim smerom normale na S.
14
Neka pravougaona povr, predstavljena vektorom , zaklapa ugao o sa
vektorom brzine . U tom sluaju e kroz nju, za interval vremena
dt protei onoliko tenosti koliko se nae u zapremini kosog
paralelopipeda:
o
o
dt v
S

dt vS dV o cos =
Fluks vektora brzine je tada:
| | /s m cos
3
o S v
dt
dV
v
= = +
15
Proizvod intenziteta dva vektora i kosinusa ugla izmeu njih
predstavlja skalarni proizvod dva vektora.
S v
v

= +
Ukoliko brzina nije homogena onda se, nakon orjentacije
povrine S, ona izdeli na fiziki male povri , koje su dovoljno
male da se mogu smatrati ravnim, a vektor na svakoj od njih
konstantnim.
v

S d

S
S d

Fluks d+
v
kroz uoenu povr rauna
se po formuli za skalarni proizvod:
S d

S d v d
v

= +
Ukupan fluks +
v
kroz celu povr S,
dobija se sumiranjem svih flukseva d+
v
:
} }
= + = +
S S
v v
S d v d

16
Gaussov zakon
Najelegantnija definicija Gausovog zakona bi bila:
Elektrini fluks kroz bilo koju zatvorenu povrinu jednak je
ukupnom naelektrisanju koje je obuhvaeno tom povrinom,
podeljenog dielektrinom konstantom c
0
.
17
Integral se zove fluks vektora jaine elektrinog polja kroz
povrinu S, oznaava se +
E
, a proporcionalan je broju linija
elektrinog polja koje prodiru kroz tu povrinu:
Konvencija: Fluks je pozitivan ako linije
elektrinog polja izlaze iz povrine S, a negativan
ako utiu (ulaze) u nju.
Gausov zakon je naroito vaan za odreivanje elektrinog polja
generisanih raspodelama naelektrisanja koje imaju neku simetriju.
0
i
i
E
S
Q
E dS
c
+ = =

}

| |
2
q , ,
E E E
S
S S
C
d D d S C D
m

(
= = = = =

} }


Uopteni Gaussov zakon: vai i za dielektrine sredine i vakum:
18
Dokaz da je fluks vektora takastog naelektrisanja Q isti ne
samo za sferu iji je centar u tom naelektrisanju, nego i kroz
proizvoljnu zatvorenu povr koja obuhvata naelektrisanje Q
E
+ = u
19
20
Primene Gaussovog zakona
Zamiljena lopta sa sreditem na
mestu takastog naelektrisanja
Elektrino polje takastog naelektrisanja
Ve poznat rezultat
21
Elektrino polje naelektrisane uplje kugle
Obuhvaeno
naelektrisanje =0
r < a
r > a
Obuhvaeno
naelektrisanje =Q
22
Ve poznat rezultat
Elektrino polje naelektrisane uplje kugle
23
Elektrino polje naelektrisane kugle sa
homogenom prostornom raspodelom
Zbog homogenog prostora polje e izvan i unutar
kugle biti simetrino i radijalno
Bez raunanja ne moemo zakljuiti o intenzitetu polja ni unutar ni izvan kugle
24
Elektrino polje naelektrisane
kugle sa homogenom
prostornom raspodelom
25
Elektrino polje naelektrisane kugle sa
homogenom prostornom raspodelom
Polje van kugle i na povrini jednakog je intenziteta
kao da je svo naelektrisanje u sreditu kugle
26
Elektrino polje naelektrisane beskonano
dugakog valjka
Primenimo
Gaussov
zakon za
spoljani
zamiljeni
valjak
27
Elektrino polje naelektrisane
beskonano dugakog valjka
28
Elektrino
polje
naelektrisane
ravne ploe
Polje je normalno na
ravan i jednako u svim
takama polja
Primenimo
Gaussov zakon za
spoljani
zamiljeni valjak
29
Elektrino polje naelektrisane ravne ploe
x komponenta jaine polja
pozitvno naelektrisane
ploe
Polje naelektrisane ravni normalno je ravan i konstantnog iznosa
Pole ne zavisi od udaljenosti od ploe
Polje menja smer na mestu poloaja same ravni
Pri pozitivnom naelektrisanju polje je usmereno od ravni,
A pri negativnom naelektrisanju prema ravni
30
Dve paralelne
ravne ploe
naelektrisane
jednakim ali
suprotnim
povrinskim
naelektrisanjem
Superpozicija dva
naelektrisana tela
31
Jo jedna superpozicija
Primer tri razliito naelektrisana tela
32
Odredite smjer sile na naelektrisanje q:
33
Elektrino polje prikazano linijama sila
stvaraju dva tokasta naelektrisanja Q
1
Q
2
.
Odredite odnose tih naelektrisanja
34
Elektrino polje prikazano linijama sila
stvaraju dva tokasta naelektrisanja Q
1
Q
2
.
Odredite predznake tih naelektrisanja
35
Negativno naelektrisano takasto naelektrisanje -q
nalazi se u blizini pozitivog naelektrisanja +Q i
negativnog naelektisanja 4Q. Njihov prostorni raspored
dat je na slici. Sila koja deluje na -q ima smjer:
36
Ako znamo da vektor elektrinog polja u taki A ima
prikazani smer, odredite predznake naelektrisanja:
37
Naelektrisana ravan i takasto naelektrisanje u taki T svaki za
sebe stvaraju elektrino polje jednakog intenziteta. Odredite
smjer rezultantnog vektora jaine elektrinog polja u taki T.