O Optimizmu, SV. VLADIKA NIKOLAJ

SV.
VLADIKA NIKOLAJ
O OPTIMIZMU
MANASTIR RUKUMIJA
2008
Blagoslov Sv. Nikolaja Srbskog
Preuzeto: Sabrana dela vl. Nikolaj
Minhen 1978
Izdaje manastir Rukumija
2008
2
BESEDA O OPTIMIZMU
Posve}eno onima koji gledaju u sunce a ne vide ga.
U svemu se pokaìte kao sluge Boìje:u tr-
pqewu mnogom, u nevoqama,u bedama, u tesnotama. -
Kao àlosni, a koji se jednako vesele;kao siroma{ni,
a koji mnoge oboga}avaju;kao oni koji ni{ta nemaju, a
sve imaju.II Kop. 6, 4.
ôve~e, Tvorac tvoj nije tiranin, ti strada{
od samog sebe!Bezumni, probudi se! Pogledaj na va-
sionu;sve di{e sre}om, sve slavi udes svoj.
@ukovski
Optimizam jednog invalida moja je dana{wa
tema. Moja je tema jedan istinit fakt. Postoji jedan
invalid optimist, jedan grozan invalid, a veliki op-
timist. To je paradoks - re}i }ete. Ne; paradoksi ne
postoje. Ako logika vlada s jednog do drugog kraja va-
sione, onda za paradokse nema prostora. I zaista nema.
Paradoksi su samo prividni; to su vi|ene posledice s
nevidqivim uzrocima. Kad uzroci postanu vidni,
o~evidni, onda posledice prestaju biti paradoksi.
Postoji jedan invalid optimist, koga sam ja
svojim o~ima video. To je jedan vojnik iz pro{log
rata. Neprijateqski kur{um pro{ao mu je kroz telo,
pored same ki~me. Lekari su rekli, da su mu mnogi
nervi iskidani, mnoga tkawa mi{i}na razorena, i mo-
torna snaga u nogama paralisana. Invalid ne ose}a
3
vi{e da ima noge. Naspite mu àra ili leda na noge,
svejedno, on ne}e osetiti ni vrelo ni hladno.
Zvao me je da ga posetim. Osetio sam tugu
pome{anu sa strahom, kad sam zazvonio na ku}i. On mi
je pisao o svojoj nevoqi, i ja sam imao predstavu o jed-
nom melanholi~nom nevoqniku. Do~ekala me wegova
majka; na licu osmejak. [ta }e re}i taj osmejak?
U|emo u sobu, polutamnu. U jednoj velikoj
naslowa~i kraj prozora sedeo je moj poznanik, posa|en,
zavaqen. Uvelo ùto lice prosijavalo je rado{}u. Sve
mi se ~inilo da vidim nimbus oko tog }ilibarnog
lica.
- Ja sedim ovde od jutra do mraka, po~e invalid
i posmatram ìvot kroz prozor. Od jutra do mraka, a
ponekad i od jutra do jutra. Majka mi je udesila ovu
polutamnu sobu, jer mi se ìvot, koji na ulici posma-
tram, tada ~ini jasniji i svetliji. Vi znate, da kad
~ovek sa dna dubokog bunara posmatra nebo usred
podne, vidi zvezde na nebu. I ja posmatram iz moje po-
lutame qude, i qudi mi se ~ine zvezde, blistave, sjajne
zvezde, koje gore i kruè, neprekidno plamte i kruè,
jedna s drugom, jedna za drugom, jedna oko druge. Dok
sam i sam u~estvovao u vrtlogu ìvota, ja nisam znao
da je ìvot tako lep i tako sladak. Od kako sam izgu-
bio noge, dobio sam o~i. Da, ja vidim ovaj ìvot tek od
onda od kad sam seo u ovu naslowa~u. @ivot je tako
lep, tako harmoni~an!
- Bolest nije veliko zlo, a smrt nije ni veliko
ni malo. Moje noge vise na meni; ne drè one mene, no
4
ja wih. Ali ima ne{to {to drì i mene, kao {to ja
drìm moje paralisane noge, bez ~ega bih i ja sav bio
paralisan. To je moj unutra{wi, du{evni optimizam.
Moja du{a dugo je bila paralisana. Wen vid bio je
paralisan najvi{e. Ona nije mogla imati viziju sve-
cele lepote i celishodnosti ovoga sveta. Ona je sama
tumarala po mraku i mra~an joj se ~inio ceo svet. Jed-
ina wena revnosna delatnost to je bila slu`ba telu,
robovawe telu. Telo moje vuklo je du{u moju za sobom
kao lovac kera na konopcu; ona je podskakivala,
poigravala po pra{ini i po blatu za telom, po èqi
tela, po mirisu tela. Ja sam imao zdravqa, no nisam ga
ose}ao. Imao sam o~i, no nisam video. Sun~ani zraci
smejali su se na mene, a ja sam se mr{tio na wih. Zvezde
su me gledale, a ja sam ih mrzeo i bojao se. Kao krtica
bio sam, koju je neko izbacio na svetlost i vazduh, i
koja zbuwena tumara tamo-amo i drhte}i rovi zemqu,
da pobegne od Sunca i zavu~e se ponovo u tamu
podzemnu.
Hvala Bogu, te se desio ovaj rat. I hvala Bogu,
te me je neprijateq ovako onesposobio. Taj neprijateq
mi je najve}i dobrotvor. Ja sam izgubio noge, a dobio
sam du{u. Kako je mudar Bog! On upotrebquje i naj-
surovije sredstvo prema nama, radi na{eg najve}eg
dobra. Ja sam dao samo noge za du{u. Da znate, koliko
vi{e vredi du{a od nogu!
Od kako sedim u ovoj naslowa~i i posmatram
svet kroz prozor, ja sam sredio svoje misli i svoja
ose}awa. Haos je dugo vladao u mojoj glavi i mome srcu.
5
Da bi ~ovek mogao videti red u ìvotu i svetu, mora
prvo imati red u sebi. Do toga reda u samome sebi ja sam
tek do{ao. Rasterao sam haos i isterao sam strah iz
sebe. Nekad me hvatao strah od kijavice; danas stoje
kraj mene, da, stoje kraj mene, dve paralisane noge,
negda{wi sastavni deo mene, i ja nemam nikakva
straha. Jedan prevrat desio se u mojoj du{i. Sada, kada
sam postao najru`niji, svet mi se ~ini najlep{im; i
kada me ceo svet saàqeva, ja po~iwem ceo svet
saàqevati. -
Tako mi je govorio invalid s mrtvim nogama,
koji je sudbom osu|en, da do smrti bude nepokretan or-
ganizam, kao biqka. To je jedan mlad ~ovek, od 25 god-
ina, koji }e mo}i ìveti jo{ 25 godina. A ìveti jo{
25 godina za wega zna~i presedeti dve i po decenije
nepomi~no, u naslowa~i, kraj prozora, pred
bioskopom ìvota. Koliko bi vas na ovo rekli: Ja bih
se ubio, kad bih dopao takvoga stawa? Izvesno, mnogi.
Broj samoubistava postaje iz dana u dan sve ve}i, i to
i iz daleko mawih razloga, nego {to je umrtvqewe
obeju nogu. Misao o samoubistvu danas je na{la pris-
tupa u svima glavama. Jedan gimnazist se ubija zbog
slabe ocene, jedna devojka zbog melanholije, jedan
starac zbog bolesti. Mi smo doìveli za posledwih
nekoliko godina nekoliko samoubistava lekara, pro-
fesora, direktora, dr`. savetnika, pa ~ak i vladika.
Samoubistvo je postalo tako obi~na pojava u
dana{wem vremenu, da sam ja jednoga dana mogao ~uti
ovakav razgovor izme|u dva prijateqa:
6
Prvi prijateq: Jesi li ~uo da je N. N. svr{io?
Drugi prijateq: Kako? Da li smr}u ili
samoubistvom?
Vaspitawe tu igra glavnu ulogu. ôvek se moè
vaspitati za optimista ili za samoubicu. Na{a gen-
eracija vaspitana je vi{e za ovo posledwe.
Prvo roditeqi po~nu da spremaju samoubice.
Svet je ovaj r|av, {ap}e majka svako jutro sinu u u{i.
Qudi su, sine, sebi~ni, pakosni i la`qivi. Izbegavaj
qude, sine. Gledaj samo sebe.
Posle majke otac govori sinu: Kako je odvratno
vreme napoqu! Kako je ru`na divqa priroda! Kako su
odvratna dela qudska! Kako je Sunce dosadno! Kako je
ìvot mizeran!
A i otac i majka ponavqaju sinu naj~e{}e lude
re~i jednog o~ajnog pesnika:
"U svetu, brale, nema qubavi."
Nema stra{nije osude za svet od ove. Svet je
stvoren iz qubavi, svet se odràva qubavqu. Re}i, da
u svetu nema qubavi, to je najstra{nija ali i
najla`nija osuda sveta. A na toj frazi jednog propalog
o~ajnika vaspitala se cela na{a generacija. Vi }ete
na}i stotine mladih i starih, koji ne znaju O~e na{ i
nisu pro~itali nijedno jevan|eqe, no ne}ete na}i ni
desetine, koji ne ponavqaju posvednevno: U svetu,
brale, nema qubavi. A onaj, ko te re~i ponavqa, ne
misli na smeh i radost, no na samoubistvo.
Koliko je na{ svet, na{ varo{ki, obrazovani i
poluobrazovani svet, zatrovan pesimizmom, to
7
pokazuje najboqe raspoloèwe toga sveta posle min-
ulih ratova. Posle neslu}enih uspeha ratnih, koji su i
za san, i za ma{tu, bili suvi{e veliki i suvi{e lepi;
posle neslu}enog po`rtvovawa i izdr`qivosti na{ih
{irokih narodnih masa, na{i pesnici deqaju onako
isto suve i haoti~ne stihove, kao i pre svega toga.
Pritu~eni jednim starim pesimizmom, opasnijim od
najstarijeg reumatizma, na{i stihotvorci nikako jo{
ne mogu da se povrate i da otpo~nu pevati. Mladi
qudi, koji su mogli poginuti u pro{lom ratu, i ko-
jima bi se opet uskoro dala prilika da se `rtvuju za
otad`binu, oduzimaju sebi ìvot.
Roditeqi produùju da govore deci:
"U svetu, deco, nema qubavi."
U~iteqi i profesori produùju da
podni{tavaju svoje u~enike, stavqaju}i ove namerno
uvek na jednu veliku distanciju od sebe, skoro bliè
stvarima, {kolskim inventarisanim i pro-
tokolisanim stvarima nego sebi. Jednom re~ju: vladamo
se danas, posle osve}enog Kosova, kao posle jednog sna,
a ne jave. Vu~emo se, a ne idemo. Posmatrate na Teraz-
ijama kako se na{ svet kre}e: prosto, vu~e se, a ne ide.
Melanholi~ni, izlomqeni, ravnodu{ni tipovi, mogu
se videti u ve}em broju na na{im Terazijama nego li u
Londonskom Piccadilly ili na berlinskoj Friedrich-
strasse.
Na{a radost uvek je poluàlost. Na{ smeh ne
li~i na srebrnu sun~anu svetlost, nego na bledu,
melanholi~nu svetlost mese~evu.
8
Na{ varo{ki svet ne voli osobito ni svetlost
ni vazduh ni kretawe. Zatvoren sobni ìvot je najvi{e
u obi~aju. Beogradski parkovi srazmerno mawe se
pose}uju praznikom nego li parkovi ma koje varo{i za-
padne.
Na{a veseqa i uìvawa ne mogu nikako, a da ne
pre|u u tamnu oblast poroka. Pa i na{ porok je gor~iji
i turobniji od poroka drugog sveta.
- Ja nisam, - rekao mi je nedavno jedan nema~ki
novinar - ja nisam video narod s tako malo prave ra-
dosti u ìvotu i s tako mnogo tuge i melanholije, kao
{to je narod srpski. Odkuda to dolazi?
Odkuda zbiqa to dolazi?
Jednim delom dolazi to od dugog ropstva na{ih
predaka. Rob je uvek tuàn i briàn. On se uvek vu~e,
umesto da ide. Melanholija predaka - robova preneta
je i na oslobo|ene potomke. Du{a se nasle|uje u ono-
likoj meri u kolikoj i telo. Drugim delom dolazi to
od neiskazano te{kog i neodre|enog na{eg dràvnog i
nacionalnog poloàja za ~itavo jedno stole}e, a
naro~ito za posledwe 2-3 decenije.
- Biti ili ne biti! Ta je dilema treperila vi{e
na{ih glava od ro|ewa pa do posledwih, velikih dana,
kao kob.
Tre}im i najve}im delom dolazi to od na{ih un-
utra{wih prilika, u {koli, u crkvi, u doma}em i
javnom ìvotu, to jest: od na{eg vaspitawa. U invalid-
skom stawu nalazila se cela na{a zemqa za nekoliko
decenija; invalidska nam je bila i {kola i crkva, i
9
dru{tveni ìvot i politika. Zato je i na{e vaspitawe
bilo invalidsko. Otuda i na{ pesimizam, na{a turob-
nost i neveselost! Retko je koji invalid optimist. Ja
sam poznao samo jednoga. On ima obe noge paralisane, i
ose}a stra{ne ìgove u ki~mi, i sedi u naslowa~i kraj
prozora, i posmatra ìvot kroz prozor.
A mi ne posmatramo ìvot kroz prozor,- kako
mi da ne budemo optimisti?
Optimizam i pesimizam, to su dve razli~ite
ocene ìvota. @ivot je veliko dobro, po
optimisti~koj oceni, a veliko zlo, po oceni pes-
imisti~koj. Mnogima izgleda da izme|u optimizma i
pesimizma nema ve}e ni bitnije razlike nego izme|u
plavih i crnih o~iju. Jedan ~ovek ima plave, drugi
crne o~i; tako je jedan ~ovek optimist, a drugi pes-
imist. Nije tako.
Optimizam je sre}a, pesimizam - nesre}a. Nije
najve}a sre}a, kad ~ovek ima zdravqe, i bogatstvo, i
prijateqe, i slavu: najve}a je sre}a, kad je ~ovek opti-
mist. Niti je najve}a nesre}a bolest, ili siroma{tina,
ili osamqenost i ostavqenost, ili nepravda, ili ma
kakva neda}a i gubitak; najve}a je nesre}a za ~oveka
pesimizam. Optimizam je himna ìvotu, pesimizam -
himna smrti. Refren prve himne glasi: Vredi ìveti!
Refren druge himne glasi: Ne vredi ìveti!
@iveti zna~i: misliti, ose}ati i raditi.
Optimizam ponavqa dakle: vredi misliti, ose}ati i
raditi.
Vredi misliti.
10
"Ako je i{ta dostojno bogova olimpijskih, dos-
tojno je mi{qewe" - govorili su stari Grci. Platon i
Aristotel i Stoici smatrali su misao za vrlinu, i to
za vrhovnu vrlinu. Sokrat je smatrao svojom misijom
nau~iti qude misli i rasu|ivawu. Skeptici su prvi
porekli vrednost misli. Oni su prvi pesimisti u
pogledu misli. Qudi ne mogu do}i do istine, tvrdili
su skeptici. Qudske misli su {imere, koje lebde na
povr{ini svih stvari. Mi ne moèmo imati misli
adekvatne stvarima. Na{e misli su obmanqive i nev-
erne kopije onoga {to postoji. Tako su u~ili Piron,
i Montew, i Jum.
No ~ak i wihova skepti~ka misao nije bez vred-
nosti. Tamo, gde se vodi napravi brana, stvori se
dubok vir. Skepsa je brana, koja je pomagala, da zahuk-
tani filosofi - sistemati~ari uspore svoj hod i udube
misao.
Qudi su uvek dolazili do potrebne istine i
ìveli od istine. Nijedno vreme nema svu istinu, no
nijedno vreme nije bez istine. Hegel je oborio fatalnu
zabludu, kao da je svako idu}e vreme u istoriji
filosofije zna~ilo demant pro{loga vremena, i svaki
idu}i filosof ru{iteq filosofije svojih prethod-
nika. "Svi su filosofski sistemi istiniti u onome
{to tvrde i neistiniti u onome {to odri~u", govorio
je Dekart. Qudska misao nije toliko mo}na, da shvati
i obuhvati sve, no ipak ona je toliko mo}na, da moè
osvetliti smrtnima vi{e prostora i vi{e vremena,
nego {to o~i mogu dogledati. Misli su neprolazne i
11
nepropadqive. Misli se utkivaju jedna u drugu i ìve
kao jedno ìvo tkawe. Sve misli, koje su se ikad zaro-
dile u mozgu qudskom, i danas se sun~aju na zemqi.
Vredi misliti, jer misao je najve}a mo}, koju
~ovek poseduje. "Ja volim traìti istinu, nego imati
je svu gotovu", govorio je Lesing. Vredi misliti, jer
misao je istina i put ka istini. ôvek ne moè zadovo-
qiti svoju è| za znawem, jer to je è| za sveznawem.
ôvek nikad ne moè znati sve, no u svakom vremenu
~ovek moè imati onoliko znawa, koliko mu je
potrebno, da podrì svoj optimizam, a to zna~i - svoj
ìvot u tom vremenu.
Kao {to misli na{e imaju vrednost, tako isto
i ose}awa. Na kraju krajeva ~ovek je vi{e ose}ajno nego
misaono bi}e. ôvek se vi{e vlada po ose}ajima nego
po razumu. Suma na{ih ose}awa daleko je ve}a od sume
na{ih misli. Po simpatiji i antipatiji (tj. po sumi
na{ih ose}awa u danom momentu) cenimo mi sve stvari
vi{e nego po razumu.
Qubav i prijateqstvo spadaju u carstvo
ose}awa. Tako isto i mr`wa, i tuga, i strah, i radost.
Ono {to najvi{e zagor~ava qubav i prijateqstvo, to je
kobna misao: I to }e pro}i, i to }e imati svoj skori,
vrlo skori kraj! Stvorewe, koje ja volim, zatrpa}e crna
zemqa, i iz lica, koje me sad greje toplije od Sunca,
proni}i }e trava. Takva misao najvi{e truje svaki
trenut radosti, koji nam qubav i prijateqstvo dodele.
Qudi se nikako ne mogu da naviknu da posma-
traju sve pod uglom ve~nosti. Sve {to ovaj svet pro-
12
dukuje, produkuje za ve~nost. Qubav na{a i prijate-
qstvo na{e neprolazni su kao svet, i jo{ nepro-
lazniji. Varaju nas o~i o prolaznosti svega, kao {to
nas varaju o~i o kretawu Sunca. Postoji jedna intel-
igibilna sredina, u kojoj sve ìvi i sve se kre}e. Ona
je sama po sebi nepokretna. Sve {to se kre}e u toj sre-
dini, ostavqa na woj svoj neizgladiv otisak. Taj oti-
sak je potpuno adekvatan stvarnosti. Sve {to je ikad
ìvelo na Zemqi, ìvi i danas u toj inteligibilnoj,
duhovnoj sredini; i sve {to danas ìvi, ìve}e
ve~ito, opet u toj sredini. Na{a qubav i prijateqstvo
ne raskida se smr}u, no produùje se u jednom daleko
~istijem i uzvi{enijem i intenzivnijem obliku u dru-
gome svetu. Izme|u tog drugog i ovog sveta granicu
~ini jedino na{a kratkovidost. Mi ne vidimo
produèwe ovoga ìvota posle smrti, i zato nam smrt
li~i na makaze, koje sve konce i veze izme|u mrtvih i
ìvih presecaju, i koje i od nas svaki dan odsecaju po
jedan deo, kada nas rastavqaju od na{e qubavi, na{eg
prijateqstva i na{e radosti. - Mi ne vidimo, no mi
moèmo da vidimo. Moèmo da vidimo svojim duhom
sad za sad, a ide vreme i uskoro }e do}i, kad }e i za
na{e fizi~ke o~i biti vidqiv duhovni svet.
Vrednost ose}awa bi}e ve~ita kao i vrednost
misli.
Isto je tako ve~ita i vrednost dela qudskih.
Nijedno delo qudsko nije izgubqeno, ne samo delo
Pavlovo i Saladinovo i Karlovo, no ni delo ma kog
kroja~a ili zidara iz predgra|a Beograda, ili Pariza,
13
ili Londona. Svaki kroja~ misli da on radi
iskqu~ivo za sebe! To i misli, to i ose}a. U samoj
stvari svaki kroja~ radi prvo jedan op{te koristan
posao, a potom jedan posao, koristan po wega li~no.
Radom wegovih ruku odenu}e svoje telo toliki i to-
liki broj qudi.
Jedan zidar zida dom, u kome }e drugi qudi
ìveti i raditi, i ra|ati se i umirati. On ga zida u
misli, da samo sebi koristi.
Jedan teàk seje ìto u nameri sasvim sebi~noj.
Me|utim, desetine i stotine usta nahrani}e se hlebom,
koji on proizvodi.
Jedan ubo`jak pravi svirale, uz koje }e drugi
svirati, a tre}i se na svadbi i slavi veseliti, ili u
tuzi i jadu te{iti.
Jedna Piro}anka tka }ilim, da zaradi novaca.
Taj }ilim }e u ku}i bogata{evoj uveseqavati o~i
mnogih gostiju.
Mi smo svi tka~i istorije, bra}o moja, mi smo
tka~i istorije i tkawe jednog vi{eg tka~a. Svi dani,
koji sa~iwavaju pro{lost, sami po sebi ne bi ni{ta
zna~ili bez tkawa, koje je u wih utkano. Vreme samo po
sebi ni{ta nije bez tkawa svetskog, koje ga ispuwava
kao wegova sadrìna. Usred toga tkawa vremena nalaz-
imo se i mi. Mi tkamo i utkivamo se celog ìvota.
Na{a dosada{wa pro{lost jeste na{e dosada{we
tkawe. Svako na{e dosada{we delo, i svaka re~, i
svaki ose}aj utkan je u veliko tkawe pro{losti. Ni-
jedan pokret na{eg tela nije izgubqen, niti ijedna
14
pomisao. Sva na{a herojstva i na{e podlosti stoje
~vrsto utkane u pro{losti. Na{e radosti i na{e
bolesti, na{a stradawa i razo~arewa, obmane i
samoobmane, suze i osmejci, ambicije i intrige - sve,
apsolutno sve postoji u pro{losti, utkano jedno kroz
drugo ili jedno pored drugoga. U tom ogromnom tkawu
pro{losti ne stoji samo istorija qudi no i istorija
celoga sveta, od sunaca do atoma.
Pomisli, prijatequ moj, {ta si ti utkao u to
veliko Boìje tkawe? Ponavqam: sve tvoje re~i i dela
i pomisli ~uvaju se u najsigurnijoj riznici. Jesi li
utkivao greh, greh ti se i ~uva; jesi li ~inio dobra
dela, to stoji urezano u istoriji neizgladqivije nego
da si u mermer zaparao; jesi li lagao i klevetao, -
pro{lost to isto tako bri`qivo ~uva kao i bitku kod
Austerlica; jesi li krao novac ili qubav, jesi li
pomi{qao na ubistvo ili prequbu, - to je tako isto
jasno u pro{losti kao {to je jasno tvoje dana{we
prisustvo u ovoj crkvi. Mo`da su qudi to zaboravili,
mo`da si i ti sam to zaboravio - to je prirodno
uostalom: svi mi zaboravili smo ve}i deo svoga
ìvota - no ne uzdaj se ni{ta u na{ qudski zaborav:
mi nismo ni postavqeni za ~uvare istorije, no za
tka~e ove. Pro{lost ~uva Onaj, koji ne moè zaborav-
iti ni{ta; pro{lost je pod kqu~em Vrhovnoga Tka~a,
koji revnosno bdi nad svakim koncem u svome tkawu.
Ti bi èleo, prijatequ, da poneki konac iz svoje
pro{losti istrgne{ i uni{ti{. Uzaludna je tvoja
èqa. Ni{ta se od onoga {to je bilo ne moè ni
15
istrgnuti niti uni{titi. Ti se kaje{ za neki greh iz
pro{losti; dobro je kajati se, no nepravilno je mis-
liti, da }e se kajawem u sada{wosti izgladiti neki
greh iz pro{losti. Greh ostaje na svom mestu, a kajawe
na svom. Kajawe koristi budu}nosti, ne pro{losti. Ka-
jawe nije guma za pro{lost (takva guma ne postoji), ka-
jawe je obnovqewe savesti za budu}nost. Ili ti bi
èleo, prijatequ moj, da svoja dela uzdigne{, a dela
tvoga bli`weg omalovaì{. Veruj mi: tvoja je èqa
utopija, - sva~ija dela stoje na zasluènoj visini u is-
torijskom tkivu, ni za santimetar vi{e ni za san-
timetar niè. U pro{losti niti se {to bri{e niti se
{to popravqa: istorija je jedina kwiga, koja se pi{e
bez korektura.
- Ja nisam do{ao da poru{im, izjavio je Hris-
tos jo{ na po~etku svoje u~iteqske misije. Hristos je
razumevao istoriju. On je znao, da se ni{ta ne moè
poru{iti od onoga, {to pripada istoriji. Zakon i
proroci utkani su bili u tkivo istorijsko, i niko ih
nije mogao iz toga tkiva izvu}i i poru{iti. Ni zakon
ni proroke nije Hristos stoga ni nameravao ru{iti.
Re~i moje, bra}o, nazvali su neki re~ima opti-
mizma. Ja se ne mogu braniti od ovakve ocene. Opti-
mizam je oreol i hri{}anske filosofije i hri{}anske
istorije.
Optimist je bio Osniva~ Hri{}anstva, i to
najve}i od svih optimista na svetu. On nije bio opti-
mist samo u svetlim trenucima svoga ìvota, onda: kad
je svadbovao u Kani Galilejskoj, ili kad je zasipan
16
cve}em u Jerusalimu, ili kad je u tihim ~asovima pos-
matrao lilije u poqu, ili kad se pod zvezdanim svodom
vozio po Jezeru genisaretskom u krugu qudi, koji su ga
oboàvali. Ne samo tada, no On je ostao optimistom i
onda, kad je. napu{ten od sviju, sam se molio Bogu u
onoj kobnoj no}i, na po~etku tragedije; i onda. kad je
vu~en od Iroda do Pilata, izvi`dan i ismejan; i onda,
kad je trnov venac zaparao wegovu boànsku glavu; i
onda, kad je pod krstom te{kim ostavqao za le|ima
svojim Jerusalim, koji ga je ispra}ao kikotom i
prokletstvom i nemo}nim suzama ènskim; i onda na-
jzad, kad se ~a{a gor~ine prelila i kad je u{la u is-
toriju re~ Golgota.
Optimisti su bili, i hri{}anski mu~enici.
Mu~enici i velikomu~enici bili su optimisti, -
kako mi da budemo pesimisti? Optimisti su bili oni,
koji su se u rimskim cirkusima borili sa divqim
zverovima na uveseqewe Cezara. Optimisti su bili
oni, koji su goreli u katranu po parkovima, na uvese-
qewe Cezara i wegovih èna. Optimisti su bili oni,
koji su na to~ku istezani i u zemqu ìvi ukopavani.
Optimisti su bili oni, koji nisu znali za
ravnopravnost, i slobodnu {tampu, i humanost, i
dru{tva ~ak i za za{titu ìvotiwa. Kako mi da
budemo pesimisti? Za{to mi da budemo pesimisti?
Optimista je bilo istina i me|u starim,
klasi~nim misliocima i pesnicima. No to je samo op-
timizam metafizi~ki i pojedina~ni. Optimizam
hri{}anski pak, to je oprobani optimizam i opti-
17
mizam mnogih. Ono prvo je zlato novokovano i
bri`qivo ~uvano i gla~ano svaki dan da bi sjalo, ovo
je zlato, koje je pro{lo kroz blato i prah, kroz vodu i
vatru, kroz smolu i krv, i opet ostalo blistavo i ~isto
zlato.
Klasi~ni pisci su samo mislili i u misli - i
zbog misli - bili su optimisti.
Hri{}anski mu~enici su na vatri goreli i
vikali: Mi ipak verujemo! Oni su od zverova bili ras-
trzani, i {aptali su: Mi se ipak nadamo! Na krst su
raspiwani, i jecali su: Mi ipak qubimo! Wih su go-
nili i zli i dobri carevi: i Neroni i Trajani, u
Aziji i Africi, na Balkanu i u Britaniji; prezirali
su ih kao prokaène, odbacivali ih kao nepotrebno
kamewe, otresali ih kao pra{inu s nogu. U~eni ih
nisu hteli razumeti, mo}ni ih nisu hteli saslu{ati,
bogati ih nisu hteli za{tititi. Sav je svet bio gluv za
wihove molbe, divqi zverovi imali su vi{e prijateqa
od wih, mrtvi u grobu nisu zavideli wihovom ìvotu.
Pa ipak oni... dok je se zemqa kolutala po etru
ogledaju}i se na Suncu i nose}i svoj crvaq na sebi...
oni su dizali svoje poglede Suncu i govorili: - Mi
ipak qubimo, i nadamo se, i verujemo. Mi qubimo ovaj
mu~eni~ki ìvot, i nadamo se u boqi, i verujemo u
Jednoga Mo}noga, koji je vi{i od Sunca i koji broji
sve bolove na{e i sve nepravde na{ih mu~iteqa. To
odba~eno kamewe, koje su nogom odbacili zidari
onda{weg dru{tvenog ìvota, uzeo je Boànski Zidar
vasione za temeq svojoj crkvi, toj najve}oj gra|evini
18
optimizma, koja je na zemqi sazidana.
Hri{}anski optimizam nije samo jedna
duhovita teorija, to je optimizam oproban i dokazan.
Optimizam platonski i stoji~ki odnosi se prema op-
timizmu hri{}anskom kao san prema javi, ili kao
bajka prema stvarnosti.
Ja se ne bih zvao Hri{}aninom, kad ne bih bio
optimist. Ili ako bih se zvao, ne bih istinu govorio.
I vi svi uzalud se nazivate Hri{}anima, ako niste op-
timisti.
Hri{}anstvo je najve}i sistem optimizma, za
koji svet zna. To je sistem vere, nade i qubavi. To troje
samo spasava: vera, nada i qubav. A vera, nada i qubav
- to je optimizam... Dakle, jedino optimizam spasava.
Bez optimizma mi smo bez vere. A bez vere su
bili stotine volova, koji su jutros zaklani na
klanici.
Bez optimizma mi smo bez nade. A bez nade su
uga{ene zvezde u vasioni, koje se kao grobovi vuku za
svetlim i ìvim zvezdama.
Bez optimizma mi smo bez qubavi. Bez qubavi je
i pustiwa Sahara, u kojoj èdan lav ri~e traè}i vode,
i ne na{av grize svoju {apu dok krv ne potekne, i liè
slanu krv, da ugasi è|.
[iler veli: Todte Grappen sind wir, wenn wir
hassen. Gotter, - wenn wir liebend uns umfassen.
Bez optimizma mi smo invalidi. Ve}i je in-
valid ~ovek bez optimizma, nego ~ovek bez noge. Bog je
stvorio ovaj svet najboqe {to je mogao. Ovaj svet je kao
19
jedna koncertna sala za optimista, a kao bolnica za
pesimista. Prvi ~uje neprestano svirawe valcera u
ovome svetu, drugi - svirawe àlosnog mar{a. Prvi
vidi cve}e, drugi |ubre. Prvome padnu zraci sun~ani
na lice, i zagreju mu i osvetle du{u; drugome ostaje iza
obasjanog lica du{a hladna i mra~na. Budimo opti-
misti, bra}o i sestre, jer Bog je iz optimizma stvorio
ovaj svet, (jer nema nikakvog stvarawa bez optimizma).
Pogledajmo dawu u zemqu, i no}u u nebo, i verujmo i
dawu i no}u u Boga. Postoji Tvorac sveta i Otac na{,
- to je osnov na{eg optimizma.
Budimo optimisti, jer smrt nije tako stra{na,
kako stra{qivci pri~aju. Svako seme istruli pre nego
{to iz wega nikne cvet. U smrti mi trulimo, da bi
potom cvetali u novom ìvotu. Mi smo deca besm-
rtnoga Oca, te smo i sami besmrtni. Kakav bi to bio
otac, koji ne bi ra|ao decu sli~nu sebi? Koji bi ìveo
milijarde milijardi godina, a imao sinove, ~iji vek ne
dostiè ni stotinu godina?
Budimo optimisti, jer nijedan pravednik ne}e
oti}i u pakao, niti ijedan nepokajani gre{nik, u raj.
Da bi ~ovek mogao u}i u raj, prvo raj mora u}i u wega.
K paklu gredi onaj, kome je ve} pakao unutra, u du{i.
Raj nije jelo i pi}e, no ne{to sla|e od toga - besmrtna
radost i boànska uzvi{enost. Pakao nije kotao, u
kome se kuvaju qudi, no ne{to stra{nije od toga: to je
ve~ita àlost i unutra{wa grià savesti. Kazna
gre{nika i nagrada pravednika - to je najvi{a matem-
atika vasione.
20
Budimo optimisti onda, kad stradamo, jer
stradawe na{e nikad nije becciqno i besmisleno; ono
je vaàn faktor u op{tem ìvotu ~ove~anstva; ono je
jedina plata, kojom mi pla}amo ulaznicu u ovo svetsko
pozori{te, koje je Bog osvetlio mnogim Suncima i
ukrasio mnogim ~udesnim scenarijama. Mene je triput
u ìvotu stradawe dovelo do same smrti. I ja vam mogu
posvedo~iti, da ni takva stradawa nisu bila
nepodno{qiva i stra{na. Ja ih se rado se}am, jer ona
mi ~ine ìvot danas lep{im, a du{u moju ponosnijom
i ja~om.
Budimo optimisti kad gubimo kao i kad dobi-
jamo, kad ostarimo kao i kad smo mladi. Svaki uzrast
ima svoju veli~inu i svoju naro~itu lepotu. I srebrne
sede vlasi prelivaju se prema Suncu isto kao i crne.
I du{a jedne starice od 80 godina vibrira pri radosti
i àlosti onako isto kao i du{a jednog mladog i bujnog
stvorewa. Budimo optimisti kao Hri{}ani, jer u
na{oj veri nalazili su utehe najve}i o~ajnici, in-
spiracije - najve}i umetnici, osvetqewa i putovo|stva
- najve}i i najboqi qudi posledwih devetnaest
stole}a.
Budimo optimisti kao Srbi. Pet stole}a
gledali smo mi u pro{lost. Sad je svu~ena zavesa, i mi
moèmo pogledati i u svoju nacionalnu budu}nost. Mi
nismo prvi me|u narodima, ali nismo ni zaboravqeni
od Onoga, koji stvara istoriju. Na{a uloga u istoriji
zna~ajna je, i postaje sve zna~ajnija. Na{ nacionalni
idealizam nije grub ni {ovinisti~an. On po~iva na
21
rasnim i op{te~ove~anskim te`wama, Kad se borimo
za slobodu robqa, mi se borimo za Boìju stvar, jer Bog
je Otac slobodnih, a ne ropskih du{a i tela.
Budimo optimisti, ako ne èlimo da budemo in-
validi du{om, tj. daleko gori i teì invalidi od
onoga invalida - optimista, koji bez nogu u naslowa~i
sedi i kroz prozor posmatra ìvot.
Budimo optimisti u misli, jer samo opti-
misti~ka misao doseè do Boga.
Budimo optimisti u ose}awima, jer optimizam
je lek àlosti i izvor prave i ve~ite radosti.
Budimo optimisti u delima na{im, jer dela
na{a se utkivaju u dela Boìja, i ostaju ve~ita kao i
dela Boìja.
Budimo optimisti, jer ìvot je optimizam, a
mi, qudi, najboqi smo stubovi i najlep{i izraz
ìvota.
Optimist biti zna~i ìveti i ìvot pravedno
ceniti.
22
BESEDA O KRAJWOJ POBEDI DOBRA
Posve}ena onima, koji stradaju bez nade.
Takva je vrlina: kada je pobe|uju,ona postaje mo}nija,
i kada protiv we spletkare,ona postaje nepokole-
bqivija.J. Zlatoust (Beseda IV)
Transeunt nubes, manet coelum.
Augustinus
Izdrì u uzdrì ce.
Epiktet
Niko pod Suncem nije veliki, draga bra}o,
osim ~oveka, koji veruje u krajwu pobedu dobra. I niko
ozbiqno ne veruje u Boga osim ~oveka, koji veruje u
krajwu pobedu dobra. Te dve vere se podudaraju kao {to
se sun~ana svetlost podudara sa Suncem. Kao {to se ne
moè priznavati sun~ana svetlost, a odricati Sunce,
tako se ne moè priznavati krajwa pobeda dobra, a
odricati Bog. Niti obratno. Verovati u Boga zna~i
verovati u krajwu pobedu dobra; verovati u krajwu
pobedu dobra moè samo ~ovek sa verom u Boga. U
trenutku, bra}o, kad potamni va{a vera u krajwu
pobedu dobra, znajte, da je potamnela va{a vera u Boga.
23
Qudi, koji kaù da veruju postojano u Boga, a me|utim
tvrde da zlo uvek pobe|uje dobro, nisu niukoliko
svesni svoje vere. Jer ako Bog postoji, to wemu pripada
pobeda, a nikom drugom. U svetu se bori dobro i zlo.
Ako bi zlu pripala krajwa pobeda, to bi zna~ilo, da je
Bog zla sila. No Bog pre ne bi postojao no {to bi pos-
tojao kao zla sila. Postoji li Bog, to on postoji nemi-
novno kao dobra sila; postoji li Bog kao dobra sila,
to je krajwa pobeda dobra neminovna posledica egzis-
tencije Boga. Vera u Boga otuda zna~i veru u krajwu
pobedu dobra.
Vi svi, bra}o, verujete u Boga, no ima li jedan
me|u vama, koji bi verovao u krajwu pobedu dobra? To
jest ima li jedan, koji bi verovao dosledno? Neka vas
ne ~udi i ne vre|a moje pitawe: gle, od uvek je bilo
mnogo veruju}ih u Boga, a malo veruju}ih u krajwu
pobedu dobra; i gle, od uvek je vre|an Bog na taj na~in,
{to se mo} wegova smatrala slabijom od mo}i zla.
Ja znam koje su dve najve}e ludosti pod Suncem:
jedna je: vera u Boga bez vere u krajwu pobedu dobra;
druga je: vera u krajwu pobedu dobra bez vere u Boga.
Jedno je ogaw koji se gubi u mraku, drugo je mrak, koji
se negde i negda zavr{uje ogwem.
Kako to? Kako to? - pita}ete. Ne treba pitati.
U glavama onih, koji nose ove dve ludosti, ne moè
nikad da se obrazuje jedan razuman odgovor na ovo
pitawe.
Kako to? Kako to? Nikako; vera u Boga nikako
nije ogaw koji se gasi u mraku; vera u krajwu pobedu
24
dobra nikako nije mrak, koji se negde sam od sebe raz-
goreva u ogaw. Vera u Boga i krajwu pobedu dobra, to je
jedno drvo sa stablom i krunom. Sama vera u Boga, to
je drvo sa stablom, bez krune. Sama vera u krajwu
pobedu dobra, to je kruna bez stabla, koja visi u vaz-
duhu. U svetu se prepiru dve grupe qudi: jedno su
pobo`ni, koji ne veruju u pobedu dobra drugo su
bezbo`ni, koji veruju u pobedu dobra. Jednoj grupi ime
je zabluda, i drugoj grupi ime je zabluda. Jedni su sta-
blo bez krune, drugi su kruna u vazduhu. Ima li ko god
me|u vama, ~ija bi du{a bila dovoqno {iroka i dovo-
qno jaka za jednu normalnu, potpunu veru? Ima li ko
god, ~iji duh ne bi predstavqao razbijeno ogledalo, u
kome se mogu da ogledaju samo sitni delovi harmonije
sveta i ìvota? Ima li ko god, koga istovremeno os-
vetqava vera u Boga i zagreva vera u krajwu pobedu
dobra? Ako ima jedan, onda vreme na{e nije bez Mesije,
ako ima dva, tri i deset, onda vreme na{e nije bez pro-
roka i apostola, niti bez heroja, niti bez mudraca.
Ko je Mesija? To je ~ovek, koji vidi Boga u svome
ìvotu i u ìvotu svega oko sebe i vidi krajwu pobedu
dobra u svetu.
Ko je prorok? To je ~ovek, koji se ose}a nadahnut
Bogom i nadahnut verom u krajwu pobedu dobra.
Ko je apostol? To je ~ovek, koji propoveda Boga
i krajwu pobedu dobra.
Ko je heroj? To je ~ovek, koji je uveren, da }e dobro na
kraju krajeva pobediti zlo i koji se za ìvota
neustra{ivo isti~e kao braniteq i zato~enik dobra.
25
Ko je mudrac? To je ~ovek, ~ije misli vode Bogu
i ~ije srce gori verom u pobedu dobra.
Svako vreme u istoriji nosi naro~ito obele`je
kao {to svaka planeta u vasioni nosi svoju naro~itu
boju. Sva vremena su utkana tesno jedno u drugo kao
raznobojna potka u jedno isto tkivo. Obele`je jednog
vremena je kult telu i fizi~koj snazi; obele`je drugog
vremena filosofska povu~enost i asketizam; obele`je
tre}eg vremena negovawe nauke i umetnosti; obele`je
~etvrtog vremena vlada tehnike.
Vlada tehnike obele`je je upravo na{eg vre-
mena. Nikad tehnika nije bila tako razvijena kao u
vreme, u kome mi ìvimo. Wena vlada prelazi gotovo
u apsolutizam. Sve druge oblasti qudskog duha i
qudske aktivnosti moraju se zadovoqiti sa jednim
skromnim rangom u sravwewu sa svepotiskuju}om
tehnikom. Izgleda da se ~ak i crkva Hristova mora u
na{e vreme zadovoqiti jednim skromnim rangom pred
modernom tehnikom. Tako je i u stvari. Da; prava
crkva Hristova uostalom uvek je zadovoqna rangom,
koji joj qudi dadu, no prava crkva Hristova nikad nije
zadovoqna qudima. Crkva Hristova je stalan protest
protiv qudi onakvih kakvi su.
[ta je ideal crkve?
Ideal crkve je poboàn ~ovek s verom u krajwu
pobedu dobra. Dok god takvog ~oveka ne vidi u sredini
svojoj, crkva ne miruje sa svojim protestom. Na|e li se
takav jedan ~ovek crkva opet ne miruje sa protestom
{to se i svi ~lanovi weni ne poùre ka savr{enstvu
26
ovoga jednoga.
Ideal crkve nije ne{to nemogu}e i neostvar-
qivo. Ideal crkve vi|en je do sad mnogo puta ostvaren
u istoriji ~ove~anstva. Svoj ideal crkva je Hristova
gledala do sad ostvaren na svome Mesiji, na svojim
prorocima i apostolima, i herojima i mudracima. No
crkva jo{ uvek postoji, i ako je wen ideal ostvaren to-
liko puta do sad; crkva postoji, da bi sve qude privela
svome idealu, i postoji neprestano kao institut
nezadovoqstva prema qudima i dobronamerne kritike
i vaspitawa qudi.
Ima mnogo qudi koji ìve u velikoj daqini od
ideala Hristove crkve. Ti qudi, koji su siroma{ni
verom u Boga i krajwu pobedu dobra, prkosno isti~u
neko svoje bogatstvo, misle}i da je to wihovo bogat-
stvo nesravweno ve}e od onoga, koje crkva predlaè.
Crkva predlaè svima qudima na zemqi bogat-
stvo u veri u krajwu pobedu dobra, kao jedino bogatstvo,
koje mogu imati svi qudi i koje mora nadìveti i
naslediti sva ostala bogatstva. Ne oglu{ite se, bra}o,
o ovaj spasonosan predlog crkve, jer crkva ga ne ~ini
zbog sebe no zbog vas. ôvek, kome ideal Hristove
crkve ostane vazda nedostupan, nije potpun ~ovek no
karikatura od ~oveka, nije celo pravilno ogledalo, no
izlupani i ispremetani komadi}i, koji pokazuju
razroko i iskrivqeno lice.
Setite se qudi, zdravih i lepih i sna`nih
telom, koji ne veruju u pobedu dobra nad zlom. I ja se
se}am takvih qudi, i izgleda mi kao da se se}am jednog
27
sitno istucanog ogledala u zlatnom okviru.
Setite se filosofa i sve{tenika, koji neu-
morno pri~aju, kako je pravda boqa od nepravde, no
kako je opet nepravda ja~a od pravde, od uvek do sad, i
od sad do uvek. I ja se se}am takvih qudi i izgleda mi
kao da se se}am bolesnika koji bi govorili: - Zdravi
qudi su istina boqi od bolesnih, no bolesni su ja~i od
zdravih.
Setite se milionara, pod teretom ~ijih mil-
iona du{a wihova ìvotari kao prebijena zmija pod
teretom gvozdene poluge, i koji od sveg srca jadaju se
{to ovaj svet mora propasti zato, {to mali i
siroma{ni qudi, s porodicama i vojnim i poreskim
obavezama, traè jedan gro{ povi{ice svoje nadnice.
I ja se se}am takvih qudi, i izgleda mi kao da se se}am
qudskih likova u izdubqenom opti~kom ogledalu, koji
decu nagone na neuzdràni smej svojom spqo{}eno{}u,
svojim poga~astim glavama i nogama i u elipsu
razvu~enim trupom.
Setite se umetnika, koji vidi lepotu
iskqu~ivo u svome umetni~kom proizvodu, u slici,
ili statui, ili simfoniji, ili poemi. Za takvog umet-
nika sav je svet jedna brutalna rugoba, iz koje je on
kristalizovao jedan komadi} lepote u svome delu. Za
wega je rugoba, ili disharmonija, oblik i ìvot ovoga
sveta. I ja se se}am takvih umetnika i izgleda mi kao
da se se}am napu}enog de~ka, koji zahvati iz mora vode
u {koqku, pa se okrene le|ima moru i pakosno govori,
kako je more to {to je u {koqci, i kako drugog mora
28
nema, a ono {to je iza wegovih le|a to je pustiwa Sa-
hara.
Setite se nau~nika, koji klasifikuje nekoliko
minerala ili ispi{e nekoliko hemijskih formula na
listu hartije, i onda s prekorom gleda na crkvu, koja
propoveda neki vi{i razum od wegovog. Sve minerale
i sve hemijske elemente i wihova jediwewa stvorio je
nerazum, a ~ove~iji, nau~ni~ki razum kumovao je svima
tim produktima nerazuma, i, eto, zato van razuma qud-
skog nema razuma u vasioni. Tako misli taj ~ove~uqak,
koji je veoma daleko od vere u krajwu pobedu dobra i
koji dolazi u klasu karikatura qudske prirode i u
razbijena ogledala.
Setite se uop{te svih onih qudi, starih i
mladih, koji se svaki dan àle na trijumf nepravde i
nemorala i rugobe i nerazuma u svetu. Setite se tih
qudi, koji svoju veru u krajwu pobedu zla u svetu zasni-
vaju ~esto na vrlo sitnim razlozima, naj~e{}e na
dnevnim neprijatnostima; setite se tih qudi, da
pogledajte ih: oni su svuda oko vas, zagledajte i u sebe
i vidite, da nisu oni i u vama samima, i ~ujte onda ovu
prostu pri~u, koju crkva Hristova u ove dane pri~a kao
odgovor qudima na wihovu pesimisti~ku
malodu{nost, na wihovu malovernost i zlovernost.
Jedno dete rodilo se u pe}ini. Druga deca
ra|aju se u svetlim sobama, u perju i svili, pa opet se
àle na nadmo} zla nad dobrom u svetu. Ono dete iz
pe}ine i iz slame nikad se nije na to àlilo; ono je
verovalo u Boga i krajwu pobedu dobra.
29
To dete koje je ro|eno u pe}ini, u slami,
prinu|eno je bilo da ostavi svoj zavi~aj, tako mio
svakom detiwem srcu, i da beì s roditeqima u tu|u,
daleku zemqu, da bi spaslo samo ìvot svoj od smu{ene
}udi despota wegovog zavi~aja. Druga deca ne osete
gor~inu hleba u tu|em zavi~aju, i ne osete od svoga
vladaoca ni{ta osim o~inske brige i milo{te i
ne`nosti, pa ipak veruju da je zlo ja~e od dobra. A ono
dete, koje je jo{ kao dete osetilo tako te{ka zla kao
{to su: tiranija i podlost i mu~an ìvot u tu|ini, sve
je vi{e krepilo u sebi veru u krajwu pobedu dobra.
Od tog deteta koje je ro|eno u pe}ini i koje je
rano moralo begati iz svog zavi~aja i od tiranije, po-
rastao je de~ko, koji je morao raditi zamoran posao u
radionici drvodeqskoj. Drugi de~aci ne rade ~esto
ni{ta zamorno do svog zrelog uzrasta, pa ipak se àle
na mnoìnu i teìnu zla u svetu. A onaj de~ko, koji je
morao sekirom i bradvom tesati i time ìvot svoj
izdràvati, nije se àlio ni na mnoìnu niti na
teìnu zla u svetu, no radosno je podnosio sve napore
s verom u krajwu pobedu dobra.
Od toga de~ka, koji se rodio na slami, koji je
rano begao ispred tiranije iz svog zavi~aja, i koji je u
mladosti svojoj morao raditi zamoran drvodeqski
posao, porastao je ~ovek, koji je voleo qude, voleo svet,
voleo ìvot, i koji je po{ao da utvr|uje qude u veri i
u krajwu pobedu dobra. No nije bilo lako utvrditi
qude u veri u krajwu pobedu dobra. Qudi, pritisnuti
siroma{tinom i bedom, i neznawem i bolestima, nisu
30
mogli poverovati u dobro, jer je zlo kao korov ubilo
svaku veru u du{i wihovoj.
Vlasnici pak i bogata{i, koji su svoju vlast i
svoje bogatstvo na zlu zasnivali, nisu smeli
poverovati u dobro, koje se protivilo wihovom zlom
bogatstvu i wihovoj zloj vlasti.
Toga ~oveka, koji je u~io qude, da krajwa pobeda
pripada dobru, a ne zlu, ku{ao je jednom demon zla.
Pokazao mu je sva carstva zemaqska i sve lepote sveta
i rekao mu tad: Ako se pokloni{ meni, sve }e to biti
tvoje (Lk. 4.). No toga ~oveka nije mogao o~arati
trenutni trijumf zla u ovome svetu, on je tvrdo
verovao, da }e krajwi i ve~ni trijumf pripasti dobru,
i zato je odbio zahtev demonski, govore}i: Jedinom se
Bogu treba klawati i wemu jedinom sluìti.
Toga ~oveka, koji se nije hteo pokloniti zlu ni
po cenu vlade nad svima carstvima zemaqskim, isme-
jali su qudi zbog wegove vere u krajwu pobedu dobra. I
to nisu Ga zbog toga ismejali posledwi no prvi qudi
wegovog naroda. Te{ko narodu, ~iji prvi qudi ne
veruju u krajwu pobedu dobra! Propa{}e i ti qudi i
taj narod, kao {to propadaju slepci vo|eni slepcima,
kao {to je propao narod izraiqski vo|en licemernim
i malodu{nim patriotima.
I najzad taj ~ovek, koji je ro|en u slami i u veri
u krajwu pobedu dobra, koji ni u tu|oj zemqi nije izgu-
bio tu veru, koji nije malaksao u toj veri ni zbog
trudnog i napornog svog zanimawa, niti zbog ku{awa
demonskog, niti zbog ismevawa qudskog, - taj ~ovek je
31
bio osu|en zbog svoje vere, i bio je pquvan i {iban; i
bio je u razbojnike uvr{}en i s razbojnicima kao
razbojnik na smrt osu|en i na krst raspet. No on je sve
otrpeo ostaju}i snaàn u svojoj veri, da je vlast zla
samo trenutna i da }e dobro na kraju ipak pobediti.
Kad je on bio raspet na Golgoti, zlo je u istini
trijumfovalo. Nikad trijumf zla nije izgledao tako
potpun kao u tome trenutku. Kad je ovaj pravednik iz-
danuo u najteìm mukama, koje su se jo{ jednom pon-
avqale u du{i wegove majke ispod krsta, wegovi
prijateqi stajali su pogruèni i u srcu svome
utvr|ivali veru u krajwu pobedu zla u svetu. Vera u
pobedu dobra, koju je u wihovoj du{i utvr|ivao
raspeti Hristos kroz tolike dane drugovawa s wima,
ugasila se u wima kao lelujavi i nesigurni plamen
sve}e, oduvan vetrom u no}i.
Ovi prijateqi raspetoga pravednika vra}ali
su se uve~e u Jerusalim, pomaù}i u hodu staroj i
nesre}noj majci preko kamenitog brega. Za le|ima je
majka ostavqala Golgotu, no Golgota je neprestano
i{la pred wom. Na tamnom nebu su sijale zvezde.
Pogruèni drugovi mogli su s bolom re}i zvezdama:
Gle, vi ipak sijate, zvezde! Dakle, i nebo se raduje
pobedi zla nad dobrom?
Tako su mogli, s bolnom ironijom, re}i zvez-
dama Hristovi u~enici i prijateqi, vra}aju}i se s
Golgote. No niti bi oni to rekli, niti bi àlost
stezala du{u wihovu, da su u tom ~asu mogli di}i za-
vesu budu}nosti i videti samo mnogobrojne hramove,
32
podignute u slavu wihovog U~iteqa. Niti bi stara i
nesre}na majka posrtala od iznemoglosti niz ka-
meniti breg, da je mogla saznati, da golgotsko
stradawe wenog sina ne zna~i posledwi ~in u wegovom
ìvotu, kao {to uop{te stradawe i propast nije i ne
moè biti posledwi ~in ni u jednoj drami dobra.
To je prosta pri~a, koju crkva u ove dane pri~a
vernima. Zavr{etak te pri~e glasi: Hristos je pobe-
dio, dobro je pobedilo, oàlo{}eni: gore srca!
Ta prosta starinska pri~a u stawu je i u na{em
tehni~kom veku da podmladi mnoga uvela srca i da
povrati veru mnogim razo~aranim du{ama. Mnogo ima
uvelih srca i mnogo razo~aranih du{a u na{em vre-
menu. Kao olovo te{ko i kao olovo hladno - takvo je
na{e vreme; kako da pod wegovom olovnom teìnom i
olovnom hladno}om ne bude mnogo uvelosti i mnogo
razo~aranosti? Takva je vlada tehnike; ona je te{ka i
hladna; ona udaqava ~oveka od wega samoga, ona
prenosi teì{te vrednosti u svetu sa ~oveka na
ma{ine, sa ìvoga na mrtvo. U miru se ceni vrednost
jednoga naroda po mnoìni fabrika, pokretnih
~udovi{ta, parnih ma{ina, i uvek samo ma{ina; u
ratu se ceni mo} jednoga naroda opet po mnoìni
tehni~ke opreme, po mnoìni pu{aka, i topova, i
vrednota, i ma{ina, i uvek samo ma{ina. Moderna
tehnika je postala kao jedan gigantski pancir, iza koga
se ~ovek jedva da primetiti. Delo je zasenilo delaoca,
stvar je zasenila ìvot.
Intimni du{evni ìvot ~ovekov je daleko,
33
daleko zapostavqen iza tehni~ke virtuoznosti.
Nestalnost spoqa{weg ìvota stvorila je nestalnost
i ìvota unutra{weg, du{evnog; donela nervozu i par-
alisala voqu. Otuda o~ajawe, opu{tawe ruku niza se i
ispovest, da zlo pobe|uje dobro u ovome svetu. Usred
tog savremenog o~ajawa i nervoze i kr{ewa ruku diè
se crkva Hristova kao ve~ni i svemogu}i dokaz
suprotnog gledi{ta. Usred strahovite huke ovog
tehni~kog stole}a, koja zaglu{uje pla~ i jecawe
pobe|enih zlom, usred fabri~nog dima, koji skriva
Sunce sirotnima, usred velikovaro{kog bezbo{tva i
sujeverja i zlo~ina i histeri~nog sladostra{}a, crkva
Hristova govori, kao {to je uvek govorila i kao {to
}e uvek govoriti: Ipak krajwa pobeda pripada dobru!
Glas crkve nije uvek najja~i: crkvu nadvikuje ~esto
puta o~ajawe i zlo~in, i nepravda i nepo{tewe, no
zato je glas crkve najtrajniji; jednim ravnomernim
glasom ne prestaje ona hiqadama godina da ponavqa
svoju parolu:
- Krajwa pobeda pripada dobru.
Pored crkvenih zidina prolazi ~ovek, koji je
nepravdom stekao ogromno bogatstvo, baca prezriv
pogled na crkvu i veli:
- Boqa je, crkvo, nepravda od pravde. Dok sam se
drào pravde ja sam bio prezren i gowen od qudi, a
kad sam se nepravdom obogatio svi me cene i uvaàvaju.
To je pravda, crkvo, gladna i bosa.
Tome ~oveku ima crkva da kaè ovo:
- Gre{ni ~ove~e, ja ~ekam kraj svakog ~oveka i
34
svake stvari, do~ekajmo i tvoj kraj i vide}emo {ta je
boqe: tvoja ugojena nepravda ili moja gladna i bosa
pravda. Ja sam videla kraj miliona takvih, koji su kao
i ti hodili na {tulama nepravde, i videla sam wihovo
vratolomstvo u blatu i bankrotstvo u stidu, dok je
gladna i bosa pravda trnovitim putem hodila k
pobedi. Ja }u videti i tvoj kraj, a ti moj ne}e{. Pored
crkvenih zidina prolaze mase qudi, ucveqenih i
oàlo{}enih u ovom ìvotu.
- "îme nas moè{ ti ute{iti crkvo?" - pitaju
oni s gor~inom i beznade`no{}u.
"Verom u krajwu pobedu dobra, - odgovara crkva.
Ja sam spomenik i dokaz te pobede".
I tu crkva ponovo moè da podseti na onu svoju
svetu po prostoti i istinitosti i ute{nosti pri~u o
ro|enom u slami vitlejemskoj i raspetom na krstu gol-
gotskom detetu, ~iji je sav ìvot zna~io trpqewe od
zla no i veru u pobedu dobra, i ~ija je smrt zna~ila
pobedu dobra, najslavniju i najdugotrajniju pobedu
dobra od postawa sveta do danas. No nije samo ta jedna
prosta sveta pri~a. Crkva ih zna stotine i hiqade
sli~nih. Cele godine, iz dana u dan, crkva pri~a po
jednu ili vi{e takvih pri~a, kao dokaz pobede dobra
nad zlom. Crkva i nije ni{ta drugo do zbir tih dokaza
o krajwoj pobedi dobra nad zlom, koji sluè kao izvor
utehe i ohrabrewa novim pokoqewima. Vara se ko
misli, da crkva po~iva na jednoj goloj teoriji, koja se
da dokazivati i pobijati. Ne, crkva po~iva na fak-
tima nepobitnim. I vara se ko misli, da crkva biva s
35
vremenom siroma{nija i slabija. Naprotiv, iz dana u
dan crkva biva bogatija i ja~a. Ona se bogati i ja~a
mnoìnom novih fakata, novih dokaza o pobedi dobra
nad zlom. Crkva Hristova raste. Svi qudi, koji veruju
u krajwu pobedu dobra, jesu ìve stene, iz kojih je
sagra|ena crkva Hristova. Hri{}anin, koji, pod pri-
tiskom trenutnog zla, poveruje u krajwu pobedu zla u
svetu, prestaje ustvari biti Hri{}anin. Sve{tenik -
pesimist to je laàn sluga Hristov. Jer pesimist
veruje u pobedu zla nad dobrom, nepravde nad pravdom,
rugobe nad lepotom, mraka nad svetlo{}u. Sve{tenik
ili Hri{}anin, koji bi tako verovao, verovao bi
zna~i u pobedu zlog demona nad Hristom. Kome onda
sluì takav sve{tenik i takav Hri{}anin? Sama vera
u pobedu zla nad dobrom jeste slu`ba zlu. Ko veruje u
pobedu zla, a naziva se sluga dobra, taj srcem svojim
sluì zlu, a jezikom dobru. U na{e, tehni~ko, vreme
qudi teè veruju u pobedu dobra no {to su verovali
qudi ranijih vremena. Otkuda to dolazi? Poglavito
otuda, {to qudi na{eg vremena vi{e posve}uju truda
i vremena razvi}u kod sebe kakve tehni~ke sposobnosti
no karaktera. I u ranija vremena qudi su se morali iz
mladosti obrazovati za neki naro~iti posao, no zato
se ipak prete`ni zna~aj pridavao obrazovawu karak-
tera. Otuda u na{e vreme ima mnogo boqih ve{taka i
majstora svakog posla, no malo karakternih qudi, na-
suprot ranijim vremenima, koja su imala istina mawe
ve{taka, ali zato vi{e qudi. Otuda i pesimizam
na{eg vremena, i razo~arewe i o~ajawe i samoubistva!
36
Nekad se ~ovek uzimao kao merilo stvari, sad se stvar
uzima kao merilo ~oveka. Nekad se ~ovek cenio prema
onome {ta on moè, sad se ~ovek ceni prema onome {ta
on ume. Ko ume da sastavi jedan roman, ili napi{e na
brzu ruku novinarski ~lanak, ili napravi kakav nov
aparat za kuvawe ili letewe, ili konstrui{e kakvu
ma{inu za tkawe ili osvetqewe, tome se opra{taju
obi~no sve slabosti karaktera, - wegova tehni~ka
naprava mera je wegove vrednosti, i apologija wegovog
ìvota, i ulaznica u prva dru{tva. Onaj pak ko moè
da izdrì zlo, a ne zapla~e, i ko moè da vidi tu|u
nevoqu i pomogne je, i ko moè da od dve ko{uqe jednu
odvoji i da onome ko nema nijedne, i ko moè da jednu
slomqenu du{u uspravi i ohrabri, taj se ne vidi iza
onoga, koji ume da iz gvo`|arije sastavi neku novu
ma{inu za kruwewe kukuruza, ili bombu za ru{ewe i
uni{tewe. Nekad je ~ovek bio ~oveku idol, danas je
ma{ina ~oveku idol. Nekad je negovan u svetu kult
du{i, sad se neguje kult tehnici. Zato je nekad ~ovek
bio otporniji prema zlu i postojaniji u veri u krajwu
pobedu dobra no {to je danas. Zar to nije dovoqan ra-
zlog da crkva Hristova danas bude puna nezadovoqstva
prema qudima, nezadovoqstva i saàqewa.
Crkvi nije te{ko poniàvawe, koje ona trpi od
qudi; crkvi je te{ka nesre}a qudi. Crkva nije pro-
tivna savr{enstvu moderne tehnike, naprotiv ona joj
se raduje; crkva je samo protivna despotskoj vladi te
tehnike nad ~ovekom. Crkva ima svoj rang vrednosti:
prvo dolazi Bog, pa ~ovek, pa tehnika. Na{e vreme obr-
37
nulo je taj rang vrednosti i stavilo ovaj red: tehnika,
pa ~ovek, pa Bog. Otuda nesre}a, otuda pesimizam!
Crkva pokazuje put sre}e: to je vera u krajwu pobedu
dobra. Ti ne veruje{, prijatequ u krajwu pobedu dobra?
Poku{aj jednom ozbiqno da da{ sebi ra~una o svom
neverovawu. Gle, nauka tvrdi, da }e nastati jednom
carstvo razuma. Gle, umetnost i filosofija prorokuju
dolazak carstva sre}e. Gle, crkva propoveda dolazak
carstva nebesnog, carstva pravde i qubavi, i svoju
propoved podràva sa onoliko dokaza koliko cigala
ima u woj. A vlada razuma i sre}e i pravde i qubavi -
to je vlada dobra. S kakvim argumentom staje{ ti, pri-
jatequ, nasuprot i nauci i umetnosti i filosofiji i
crkvi? Poku{aj da da{ jednom sebi ozbiqna ra~una o
svom neverovawu u pobedu dobra. Ja sam uveren, da tvoje
neverovawe po~iva na malodu{nosti, i da ono u stvari
i nije toliko neverovawe koliko jedna mra~na slutwa.
Ti ne veruje{, majko, u krajwu pobedu dobra?
Tvoja du{a je, veli{, sam pesimizam. No pesimizam je
besplodan, on ne ra|a. Ti se nisi mogla nazvati ma-
jkom, da nisi verovala u dobro. Jedna je majka stajala
ispod krsta svoga sina. Zar tvoja nesre}a moè biti
ve}a?
Ti ne veruje{ radni~e, u krajwu pobedu dobra?
No tvoj je rad tako teàk, da }e ti bez vere u dobro
klonuti noge pod wegovom teìnom, i olabaviti
mi{ice, i misao potamneti. Pogledaj u crkvu! Ona ti
ma{e belom maramom i govori: Samo napred, bez
straha i sumwe! Ja sam sazidana na slavi hiqade rad-
38
nika, ~iji je teret bio teì od tvog. Wihova pobeda
do{la je od wihove vere u pobedu.
Ti ne veruje{, star~e, u krajwu pobedu dobra?
Tvoje neverovawe je tvoj grob, - ne o~ekuj teì i tam-
niji grob. Oko tebe svuda kqu~a ìvot, koji te po-
tiskuje s teretnim uvaèwem. Samo te crkva gleda s
qubavqu i saàqewem. Ti se sve ve}ma osamquje{,
pokoqewa oko tebe postaju ti sve nepoznatija. Jezik
borbe i strasti, kojim govore nova pokoqewa oko tebe
i kojim si i ti nekad govorio, postaje ti sve ner-
azumqiviji. Ti }uti{; ti si sam; ti si jedna pokretna
humka pra{ine; preturi}e se jednoga dana ta humka, i
od pra{ine wene mravi }e praviti mraviwake.
Nasloni se na crkvu, gle, ona veruje u pobedu ìvota
nad smr}u, u vaskrsewe mrtvih. Ona ti govori o smrti
kao o novom ro|ewu, koje }e te uvesti u nov ìvot,
bliì Ocu tvom nebesnom. Ona ti govori kao slabom
mladencu, koji se nu`dava u roditeqskoj pomo}i i
qubavi. Star~e, ti si starac samo u o~ima sveta, ti si
mladenac u o~ima crkve.
A ti, mladi}u, zar ti ne veruje{ u krajwu
pobedu dobra? Ti i ne uvi|a{ koliko svojim
neverovawem kompromituje{ mladost. Mladost ni{ta
drugo nije do ovaplo}ena vera u pobedu dobra. Jesi li
video vrelo vode {to kqu~a iz zemqe? Zatisni ga
blatom, ono }e za ~asak, dva, izbiti iznad blata;
zapu{i ga {u{wem, ono }e i kroz {u{aw nabujati;
pritisni ga kamenom, ono }e na drugu stranu opet izi}i
na Sunce. Takva je mladost sa verom u pobedu dobra.
39
Kroz siroma{tinu, kroz bolest i nepravdu, kroz teret
i intrige, kroz sve debele slojeve zla izbi}e prava
mladost na poqa obasjana svetlo{}u wene vere u
pobedu dobra.
Ne dajmo se, bra}o, nikad zavarati trenutnim
uspehom zla. Na{a vera ~esto mora biti ja~a od
stvarnosti. Zlo ~esto dovodi na{u veru u isku{ewe.
Ako vera na{a ne stoji uvek na straì, zlo }e nas iz-
nenaditi i savladati. Negujmo kulturu tehnike, -
tehnika je gordost na{eg vremena; negujmo jo{ vi{e
kulturu du{e, - jer du{a ~ove~ija gordost je svih vre-
mena. Jo{ dugo svet ne}e propasti, tehnika nije
posledwa re~ duha qudskog, i du{a qudska ima}e, sem
tehnike, mnogo jo{ da stvara. Vera u pobedu dobra to je
osnovni tvora~ki impuls du{e, to je osnovni impuls
ìvota. Mi imamo mnogo vi{e nesvesne nego svesne
vere u dobro, zato i ìvimo. Kud i kamo bi ìvot na{
bio i sre}niji, kad bi sva na{a nesvesna, instinktivna
vera u dobro postala svesna. Osvetimo na{u veru
sve{}u, osvetimo na{ ìvot verom. Blago ~oveku, koji
veruju}i u Boga veruje u krajwu pobedu dobra u svetu.
Jo{ dugo svet ne}e propasti, ne, nikad svet ne}e
propasti, - on }e se zavr{iti pobedom i trijumfom
dobra. Amin.
40
O OMLADINSKOM PESIMIZMU
Radi i ne o~ajavaj! Rad je misija ~ovekova na zemqi.
U osnovi uzeto, svaki pravi posao je religija.
Divqewa je dostojna izreka starih monaha: laborare
et orare.
Hrabrost koju mi èlimo i cenimo,
nije hrabrost pristojno umreti no mu{ki ìveti.
Ne treba ~ovek da se tuì na svoje vreme;
to ne pomaè ni{ta.
Vreme je zlo? No, ti si tu da ga u~ini{ boqim.
Karlajl
Nada nema pravo ni u koga do u Boga i u cvoje ruke.
Gorski Vijenac
Ja sam potpuno svestan neznatne ~asti, u kojoj
vi, mlada gospodo, drìte ovaj ~in, u kome se ja
nalazim. No {to se toga ti~e molim vas jedno: ne do-
pustite nikad, da vas zbuni ili frapira poloàj ili
zvawe ili uniforma jednog ~oveka. Znajte, da je na{
dru{tveni poloàj zavisan vi{e od dru{tva, u kome
smo, no od nas samih. Zato ne varajte se i ne cenite
nikad ~oveka po wegovom dru{tvenom poloàju. Ne
cenite ~oveka po onome {to je nezavisno od wega na
41
wemu, no cenite ga po onome {to je na wemu, samo od
wega li~no zavisno. Ono {to je od nas li~no zavisno,
to je karakter na{ih ose}aja, karakter na{ih misli, i
karakter na{e voqe, - jednom re~ju: karakter na{e
du{e. Od toga smo mi gospodari.
Neka vas raduje to, ako ja iz ovog ~ina budem ko-
ristan dru{tvu, u kome se nalazim. Neka vas ohrabri
to; jer kad se iz ovog ~ina, potisnutog davno iz prvih
po ~asti redova, moè u~initi jedan minimum dobra,
onda kud i kamo }e lak{e biti vama ~iwewe dobra,
vama, koji ne}ete biti monasi, kao ja, no profesori,
oficiri, sudije, politi~ari, ministri. No ne varajte
se ipak: spoqa{wi va{ poloàj samo }e vam olak{ati
~iwewe dobra, no on vas ne}e u~initi sposobnim za
dobro, ako vi sami sebe, nezavisno od poloàja, ne
osposobite za to. Epiktet, stoji~ki filosof, bio je
rob, i kao rob bio je dobar i uzorit. Kaligula je bio
car, no nizak i beskarakteran.
Ne}e vas oficirski mundir u~initi hrabrim,
ni sve{teni~ka mantija milosrdnim, ni sudijska toga
pravednim, ni ministarska foteqa mo}nim, ako du{a
va{a nije ispuwena hrabro{}u i milosr|em i pravdom
i mo}i.
Vi morate imati du{u, koja }e biti sposobna za
tri stvari: 1j da podnese ìvot, 2) da zavoli ìvot i 3)
da `rtvuje ìvot. Takvu du{u vi ne}ete nikad imati,
ako ste pesimisti. Pesimist ne moè `rtvovati svoj
ìvot. zato, {to ìvot za wega nema vrednosti. Kad
~ovek daje ne{to {to voli, on `rtvuje, kad daje ne{to
42
{to mrzi, on ne `rtvuje, no baca.
Pesimist, daqe, ne moè voleti ìvot, zato
{to mu se ~ini bez dovoqnog smisla i bez dovoqno ra-
dosti. @ivot je za w besmislica i bol, a besmislica i
bol, ili besmislen bol ne moè se voleti. Pesimist.
najzad, ne moè ni podneti ìvot, iz istog razloga, iz
koga on ne moè ni voleti ìvot. Bol, kome ~ovek vidi
smisao i kraj, moè se podneti, no bol, kome ~ovek niti
vidi smisao ni kraj, ne moè se podneti. A ìvot je za
pesimiste besmislen i beskrajan bol.
Ako ste pesimisti dakle, onda vi ne}ete mo}i
ni `rtvovati, ni voleti, ni podneti ìvot. Du{a
va{a ne}e biti sposobna ni za jednu od ove tri stvari.
Ona }e biti sposobna mo`da za druge tri stvari,
naime: ili za stupidno ili zbuweno tuma~ewe, ili za
fakirsku nepomi~nost i ukru}enost, ili za
samoubistvo. U sva tri posledwa slu~aja niti }ete vi
biti od kakve vrednosti za ìvot, niti }e ìvot biti
od kakve vrednosti za vas. U sva tri slu~aja ìvot }e
vas u svojoj ve~itoj hitwi prezrivo pogledati i proju-
riti mimo vas. Kao hu~na i srebrna reka projuri}e
ìvot mimo va{u pesimisti~ku baru, iz koje }ete se vi
uzalud bacati na w blatom i klevetom. Mislite li, da
}ete zamutiti ìvot? Ne, zamuti}ete samo svoj pogled
i svoju du{u. Mislite li, da }ete svojim pesimizmom
zaustaviti i uni{titi ìvot? To je tako neverovatno,
kao {to je neverovatno, da }e jedan slon, koji stoji pod
nijagarinim vodopadom, svojom surlom vratiti
vodopad natrag.
43
Va{ pesimizam to je va{ nemo}an prkos ìvotu.
Od toga prkosa bolujete i trpite vi, kao deo ìvota, a
ne ìvot kao celina. Ja sam i uzeo da govorim danas o
va{em omladinskom pesimizmu zato, {to taj pes-
imizam donosi vama bol i trpqewe. Pesimizam va{ je
bol i trpqewe na prvom mestu za vas, koji ste ùdni
radosti. On je bol i trpqewe i uvreda za va{u
otad`binu, koja vas podiè, da proslavqate sebe i wu
u svojim delima, a ne da sedite i pla~ete na obalama
Save i Dunava u ropstvu svoga pesimizma, kao {to su
sedeli i plakali stari Izraiqci na rekama vavilon-
skim, u ropstvu cara Navuhodonosora. - Zar ne li~i
va{ pesimizam na jednog orijentalnog, malog i
zlobnog despota, koji okiva i gwe~i qude? Ja vam
èlim od srca, da se uvek moète duboko zastideti, kad
se osetite podanicima mra~nog i zlobnog orijen-
talnog despota - Pesimizma.
Ja vidim dve vrste omladinskog pesimizma.
Jedan se pesimizam odnosi na ìvot uop{te, drugi se
odnosi specijalno na ìvot qudski.
Prvi ili indijski pesimizam obuzme i savlada
du{e onih mladih qudi, koji dugo ìve pod impresijom
svetskog bola. [to duè traje jedna imnresija, to uni-
verzalnija postaje ona. Kao {to lopov postepeno
poveruje, da ceo svet krade, i kao {to istinit ~ovek
pomisli, da ceo svet govori istinu, tako i stradalnik
pomisli, da ceo svet strada.
U Upani{adi, svetoj kwizi Indijaca, stoji
napisano: "~ovek, koji je posednut voqom, mislima i
44
verom, jeste rob, onaj, koji nije posednut, slobodan je.
Zato, ako se ~ovek oslobodi voqe, misli i vere, - to je
znak slobode, to je put, koji vodi Brami, to otvara
vrata, kroz koje se prelazi na drugu obalu mraka", tj.
kroz koja se ulazi u Nirvanu. No koji je to smrtni, koji
nije posednut voqom, mislima i verom? I koji je to sm-
rtni, koji se svega toga oslobodio i ostao ìv? Ni-
jedan; ~ak ni sam Buda, glavni u~iteq pesimizma
indijskog. âk ni on se nije do smrti svoje mogao oslo-
boditi voqe, misli i vere; do smrti svoje on je hteo,
mislio i verovao. On je verovao postojano u Nirvanu,
on je mislio neprestano o ovome prizra~nome, metap-
sihoznome, stradalnome, i onome besvesnome, nirvan-
skome, spokojnome svetu, on je, najzad, hteo, - hteo je da
se otrese èqe za ovim svetom i da privede druge qude
onome saznawu, koje je wegovu du{u ispuwavalo. Qudi
su mogli do}i potpuno do onoga saznawa, kome ih je
Buda vodio, no qudi se nisu mogli potpuno odre}i
svoje voqe, svojih misli i svoje vere. U svojoj te`wi, da
se odreknu voqe i misli i vere, sledbenici Budini su
samo uspeli da oslabe to troje, {to ~ini sadrìnu
ìvota, t.j. uspeli su samo da oslabe ìvot.
[ta je u~inio Buda svojim pesimizmom?
U~inio je to, da je od jednog ratobornog i ìvahnog
naroda, kakvi su bili Indijci pre wega, postao jedan
nemo}an i pogruèn i uspavan narod, koji danas nije u
stawu ~ak ni svojim basnoslovnim brojem od 300 mil-
iona da da otpora jednoj nebudisti~koj, hri{}anskoj
posadi od 50 hiqada qudi.
45
Pesimizam indijski preneo se u Evropu kao i
indijska kuga. Od ova dva zla, koja je Indija dala
Evropi, ne zna se, koje je gore. Kuga razorava telo, pes-
imizam razorava du{u. Hristos je rekao: ne bojte se
onoga, ko telo ubija, bojte se onoga, ko du{u ubija.
[openhauer je presadio indijski pesimizam u Evropu.
On je postao na taj na~in ubica mnogih du{a, naro~ito
mladih. On je odbacio iz u~ewa Budinog samo metapsi-
hozu, seobu du{a posle smrti, ostalo je sve zadràno u
glavnim ta~kama.
Evo tog u~ewa. Voqa je su{tina sveta i voqa je
kob sveta. Sva bi}a postoje kao objektivizacija jedne
univerzalne voqe, i sva bi}a trpe zato {to su voqa.
Ceo ìvot je "ewiges Werden, endloser Fluss", ve~ito
postajawe, beskrajan tok; ceo ìvot je ispuwen jednom
trkom od èqe do zadovoqstva, i od zadovoqewa opet
do èqe. @eqa je stradawe zbog nemawa ne~ega,
zadovoqewe je stradawe, jer svako zadovoqewe je
razo~arawe. Treba pobe}i iz vrtloga èqa na ostrvo,
koje se zove saznawe. U saznawu, da je ceo svet voqa, i
da je y voqi bol i stradawe, i u negaciji te voqe,
nalazi se jedino mogu}e spasewe za ~oveka. @ivot je
ni{ta, smrt je ni{ta; ìvot je ni{ta plus bol, smrt je
ni{ta bez bola; smrt je, dakle, boqa od ìvota.
To je evropsko izdawe indijskog pesimisti~kog
jevan|eqa. [openhauer nije imao ni izdaleka onoga
uspeha u Evropi, koji je imao Buda u Indiji. On je
prepri~ao u nepopularnoj dijalekti~koj prozi ono,
{to su svete kwige indijske izrazile jednom visokom
46
poezijom. A poznato je, da jedno u~ewe, koje izraèno u
prozi pridobije jednoga sledbenika, izraèno u poez-
iji pridobi}e stotinu. Pesimizmu [openhauerovom
smetalo je, daqe, evropsko hri{}anstvo, koje nije negi-
ralo no samo oblagoro|avalo i preobraàvalo voqu
qudi. Hri{}anstvo je odràlo prevagu nad po-
evropqenim budizmom jo{ i svojom konzekventnijom
teleologijom. [openhauer je u~io, da svaki posebni
akt voqe u svetu ima svoj ciq, no da univerzalna voqa
nema nikakav ciq. Hri{}anstvo je u~ilo i u~i, da
svaki akt voqe u svetu ima svoj ciq, i da i univerzalna
ili Bo`ja voqa, sledstveno, mora imati svoj ciq. Svet
je, shodno hri{}anstvu, jedan sistem celishodnosti,
jer svet je celishodan ne samo u malome no i u ve-
likome, ne samo u pojedina~nim i prolaznim
fenomenima, no i u skupu svih tih fenomena, i u
su{tini wihovoj. [openhauer je shvatio svet kao
jedna ogromna kola sa bezbroj mnogo to~kova i paoca i
osovina. Svaki to~ak i paoc i osovina ima svoj ciq,
dok cela kola nemaju nikakav ciq. Mnogi to~ak i paoc
i osovina svetle svojom svetlo{}u i vide svojim
o~ima, - to je razbu|ena misao u wima - dok kola jure
bez svetlosti i bez o~iju, po ve~nome mraku. Svet se
branio od u~ewa [openhauerovog jednim konzekvent-
nim zakqu~kom. Ako to~kovi i paoci i osovine i svi
delovi imaju ciq, onda nesumwivo i cela vasionska
kola imaju ciq, i: ako to~kovi i paoci i osovine sve-
tle i gledaju, onda i kola nisu u mraku i nisu slepa.
Vasiona, otuda, zato {to je vasiona, ima i ve}i i izves-
47
niji ciq no jedan wen deo i vi{e inteligencije no
jedan wen deo, ma se taj deo zvao i [openhauer. Va-
siona ima boqe o~i od [openhauera i vi{e misli od
Bude i od [openhauera. Univerzalna voqa neminovno
je vezana s univerzalnom inteligencijom. Voqa nije
nigde slepa, woj svuda svetli inteligencija, ako ne
uvek probu|ena, imanentna, onda neizostavno tran-
scendentna inteligencija.
[openhauer nije imao uspeha u Evropi jo{ i
zato, {to on sam po sebi nije bio proro~ka priroda,
kakvi su bili orijentalni propovednici pesimizma.
T.j. on se nije pokazivao toliko u ìvotu pesimist, ko-
liko je bio pesimist na re~i. Kad ~itate biografiju
[openhauerovu, vi }ete se i sami uveriti, da [open-
hauer nije niukoliko bio pesimist u ìvotu. Vi }ete
videti, da je on najskrupuloznije ~uvao svoj ìvot, o
kome je pisao, da ne vredi ni{ta; vide}ete, da je on
ostao rigorozne voqe do duboke starosti, mada je
propovedao negaciju voqe; da je bio pun èqa,
naro~ito èqa za slavom i novcem, i da ni starost ni
filosofija nije mogla te wegove èqe ukrotiti. Kad
pro~itate i dela [openhauerova i wegovu biografiju
vi }ete odmah re}i: ili je [openhauer glumac u
ìvotu ili u filosofiji svojoj. @ivot i filosofija
wegova ne potvr|uju jedno drugo no demantuju jedno
drugo. Kod osniva~a vere nije tako: kod wih je misao
duplikat ìvota, i ìvot duplikat misli. Kod wih je
ìvot wihov najja~i dokaz vere wihove, filosofije
wihove. Hristos je dokazao svoju veru svojim ìvotom.
48
On je ne samo mogao da podnese ìvot, no mogao je i da
qubi ìvot, i da ga `rtvuje. Hristos je u~io, da treba
`rtvovati ìvot iz qubavi prema ìvotu, i on je
`rtvovao svoj ìvot. [openhauer je u~io, da se treba
odre}i ìvota iz odvratnosti prema ìvotu, i on se
nije odrekao ìvota. Samopo`rtvovawe je konzekvenca
Hristovog u~ewa, zato su se i Hristos i apostoli we-
govi `rtvovali. Samoubistvo je konzekvenca [open-
hauerovog u~ewa, - [openhauer se nije ubio.
Cenite svaku filosofiju po mogu}nosti wene
Etike i po kulturi, koju ona inspiri{e. Je li mogu}a
Etika [openhauerova? Sam je [openhauer dokazao, da
je nemogu}a. Je li pak nemogu}a Etika, kao konzekvenca
jedne filosofske postavke, onda je nemogu}a i ta
filosofska postavka. Daqe, kakvu kulturu inspiri{e
pesimizam [openhauerov? Nikakvu. ôvek, koji ne-
gira voqu, negira tim samim i kulturu, jer kultura je
proizvod voqe. "[openhauer je neprijateq
~ove~anstva!" uzvikuje otuda Jelena Keler. No ne,
za{to neprijateq ~ove~anstva? Buda je bio neprijateq
jednoga celoga naroda; [openhauer je bio samo nepri-
jateq svoj: za reku ~ove~anskog ìvota [openhauer
zna~i onoliko, koliko jedna stena u koritu jedne
obi~ne reke. Kad posmatrate jednu reku u ravnici, vi
i ne opaàte wen tok, ona vam izgleda kao jedan uspa-
van lewivac, no kad je posmatrate u brdima, kako ska~e
i penu{a se preko stena, kako reì i preti, i peva i
{i{ti, vi kao da gledate jednog ratobornog vojnika,
kako otima pobedu. Takva je jedna stena [openhauer u
49
reci ~ove~anskog ìvota. Takva je stena i Buda, i pro-
rok Jeremija sa svojim vavilonskim pla~em, i Jov pre
svoga pokajawa; takve su stene i svi ostali pesimisti,
koliko ih ima, svi koji su hteli da spre~e i zaustave
tok ìvota. Bez wih bi ìvot bio kao reka u ravnici,
kao uspavan lewivac. No oni su stene, protiv kojih se
ìvot mora da oruà i brani, jer ìvot je u su{tini
optimisti~an. Kad udara o te stene ìvot se pokazuje
ìvot; kad se penu{a i bori ìvot se pokazuje mlad i
nov. Da li je vatra neprijateq gvo`|a? Ne, ona ga ~ini
~elikom. Tako Vede i [openhauer mene nisu
dekuraìrali u mome optimizmu; naprotiv, oni su ga
o~eli~ili. Ja sam u wima pro~itao sve ono, {to se
uop{te moè re}i protiv ìvota. Sve to nije mnogo,
verujte. Sve to samo moè da nas utvrdi u na{em opti-
mizmu. Nije, dakle, [openhauer neprijateq
~ove~anstva, kako veli Jelena Keler, no neprijateq
iskqu~ivo svoj.
No znate li, ko je Jelena Keler? To je najve}i de-
mant pesimizma u na{e vreme. To je devojka, slepa i
gluvonema od druge godine svoga ìvota. Jedno
nesre}no stvorewe jel' te? Ni u kom slu~aju; to je na-
joptimisti~nija du{a, kakva se samo da zamisliti.
Svojim titanskim naporom uspela je ona, i pored svo-
jih uàsnih nedostataka, da se uspne na toliku in-
telektualnu i moralnu visinu, da je stala u red
najotmenijih savremenih u~iteqa ~ove~anstva. Ona,
slepa, postala je vo| mnogim okatim; ona, gluvonema,
postala je vrlo re~iti propovednik optimizma s one
50
strane okeana. Ona, slepa i gluvonema, moè da pod-
nosi ìvot. Poneko od vas pak, ko moè da vidi sunce
i zvezde, i moè da ~uje muziku i moè da iskaè svoje
radosti i svoju tugu, ne moè da podnese ìvot, no
dolazi na misao o samoubistvu.
No slepa i gluvonema Amerikanka ne samo pod-
nosi ìvot, ona moè vi{e: ona voli ìvot. Poneko
od vas ne voli ìvot. No zamislite sebe slepim i glu-
vonemim u toku dvadeset godina, i zamislite, da na-
jedanput budete iz te dugotrajne no}i izvedeni na dan,
da vam se otvore o~i i otvore u{i i odre{i jezik! Bi
li onda voleli ìvot, ili bi bili pesimisti? Gle, Je-
lena Keler voli ga i u svojoj ve~noj no}i, u kojoj joj
svetli samo duh wen; kudikamo bi ga ona vi{e volela,
kad bi na jedan put i ona mogla videti i ~uti ono, {to
vi vidite i ~ujete.
No slepa i gluvonema Amerikanka ne samo pod-
nosi i voli ìvot, ona je u stawu i da `rtvuje ìvot.
Ona ga ve} `rtvuje, jer ga je posvetila dobru drugih,
dobru poniènih i uvre|enih qudi, dobru
obeshrabrenih i o~ajnih.
Bi li vi mogli posvetiti svoj ìvot dobru
drugih qudi? Svome prijatequ, na pr.? ili otad`bini?
ili ~ove~anstvu? Ako ste pesimisti, ne moète, jer,
pre svega, nemate {ta da `rtvujete, po{to je ìvot va{
bez vrednosti u o~ima va{im, i onda ne moète jo{ i
zato, {to smatrate i svaki drugi ìvot bez vrednosti,
te otuda i nedostojnim pomagawa i podràvawa.
Ako ste optimisti, lako }e vam biti i pod-
51
nositi i qubiti i `rtvovati ìvot.
Optimist je ~ovek, koji radi s verom i nadom.
Ho}ete li da postanete optimisti, onda radite. Pes-
imizam je bolest, od koje je rad lek. Nikad medicina
ne}e izmisliti savr{eniji lek protiv pesimizma od
rada. Karlajl, veliki optimisti~ki mislilac, u isto
je vreme veliki propovednik neumornog, neprestanog
rada. "Radi i ne o~ajavaj"! To je deviza, koje se on
drào, i koju je drugima propovedao. Napoleon nije
imao vremena da bude pesimist, jer za pesimizam treba
dokolice, a veliki osvaja~ sveta imao je svega vi{e no
dokolice. On je radio 18 sati iz dana u dan. Kad bi vi
samo polovinu toga vremena posvednevno i sistem-
atski radili, otad`bina va{a bila bi sre}na. Dosto-
jevski je imao pada}u bolest, i bio je ina~e slaba
zdravqa, pa je ipak svakog meseca pisao po ~etiri
{tampana tabaka najliterarnije i najsadràjnije
proze, kakve ima na ruskom jeziku. I pod teretom svoje
stra{ne siroma{tine i stra{ne bolesti. Dostojevski
je bio optimist. Optimisti su bili i svi oni veliki
i mali qudi, koji su stvarali u ovome svetu sve ono,
{to je dobro i korisno. Cela kultura, u kojoj ste vi
ro|eni i koja vas okruàva, stvorena je od optimista.
Dela pesimista su nepoznata u ovome svetu. Ovaj svet
zna samo za wihove uzdahe i vapaje, no ne i za dela.
Druga vrsta omladinskog pesimizma odnosi se
specijalno na qudski ìvot. Ovaj pesimizam je de-
limi~an po vremenu, jer se odnosi ili na pro{lost,
ili na sada{wost ili budu}nost, i jer se odnosi ili
52
na jednu li~nost, ili na ceo narod ili na celo
~ove~anstvo. Ruso je bio veliki optimist u pogledu
cele prirode, izuzev jedino ~oveka. Kad je cenio ~oveka
u istoriji, i dru{tvu, Ruso je bio veliki pesimist. On
je mislio, da je ~ovek pao, ~im se "udaqio od prirode",
a udaqio se od prirode, ~im je po~eo ìveti u organi-
zovanom dru{tvu. Sve je bilo dobro, dok je ~ovek
ìveo bez dru{tva i kulture, kao ìvotiwa, sve je se
izvrnulo i postalo zlo, od kako su se qudi udruìli
i kultivisali. Otuda cela istorijska pro{lost i cela
sada{wost je pogre{na, sve qudske institucije osno-
vane na nepravdi, sva umetnost na laì, sve zakono-
davstvo na sili. "Sve je dobro, kad izlazi iz ruku
Tvorca, sve se kvari u rukama ~ovekovim". Tim re~ima
po~iwe Ruso svoje slavno delo "Emila". U drugom jed-
nom svom delu veli Ruso: "ôvek se ra|a slobodan,
me|utim svuda je u okovima".
Drugi jedan veliki pesimist u oceni qudske is-
torije bio je Lav Tolstoj. Qudi su od onda nesre}ni,
od kada su napustili prirodnu prostotu ìvota i kom-
plikovali svoje potrebe. Kulturni qudi, kako iz
pro{losti tako i iz sada{wosti, za saàqewe su zbog
toga, {to se brinu o mnogome nepotrebnome. Verovati
u Boga, ìveti za druge qude i baviti se zemqoradwom
potpuno je dovoqno za sre}u qudi. Tolstoj je pesimist
u pogledu cele istorije qudske, ukoliko ona zna~i
udaqewe od prostog zemqoradni~kog ìvota. Ceo kul-
turni svet po{ao je jednim putem, koji u propast vodi.
Kultura je u~inila Zapad bednim, kultura je stavila
53
Ameriku u slu`bu Mamonu, kultura ~ini i Rusiju
nesre}nom. [ta da se radi? Tolstoj veli: "Samo jedno
i vrlo prosto: ìveti mirnim, zemqoradni~kim ìv-
otom, podnose}i ona nasiqa, koja se mogu vr{iti nad
nama, ne protive}i im se silom i ne uzimaju}i u~e{}a
u wima".
Za Rusoa i Tolstoja ne bi mogla ~ak ni Jelena
Keler, i ne bi nikad niko mogao re}i, da su oni nepri-
jateqi ~ove~anstva, i ako su pesimisti. Jer wihov pes-
imizam ipak nije beznadeàn i ubita~an kao
pesimizam indisko{openhauerovski. U osnovi i Ruso
i Tolstoj bili su optimisti, jer su obojica verovali
u Bo`je provi|ewe i u besmrtnost du{e. A vera u Boga,
u provi|ewe i u besmr}e du{e ne moè dovesti do
o~ajawa ~oveka ni u najcrwoj no}i, ni u najteèm bolu.
Samo ta Rusovqeva i Tolstojeva vera u Bo`je
provi|ewe stoji u o{troj kontradikciji s wihovim
pesimizmom u pogledu qudske istorije. Jer ako se
provi|ewe Bo`je pokazuje svuda u prirodi, kako da se
ono ne pokazuje i u qudskoj istoriji? A ako se pokazuje
i u qudskoj istoriji, onda kako da qudska istorija to-
like hiqade godina luta jednim pogre{nim putem,
koji se zavr{ava propa{}u i ambisom? Kako da u celoj
ovoj prirodi, nad kojom se nosi duh Bo`ji, sve bude u
svome redu, a jedino ìvot i rad milijarde qudskih
bi}a, koja su ìvela i koja ìve na ovoj zvezdi, da pred-
stavqa jedan besmislen haos?
Dakle, ili nema provi|ewa, ili ~ove~anstvo
nije zalutalo, kad je po{lo putem kulture. No kako, po
54
nepokolebqivoj veri i Rusoa i Tolstoja, provi|ewa
ima, to onda, ~ove~anstvo nije zalutalo. Kultura je
otuda neophodna. Bog nije stvorio qude sa èqom da
oni kroz sve vreme svoga bitisawa na zemqi ostanu u
primitivnoj prostoti i monotonosti ìvota,
iskqu~ivo kao pastiri i zemqoradnici, no da se
razvijaju i usavr{avaju. No kultura zna~i stradawe?
re}i }e se. Da, kultura u istini zna~i stradawe, i to
veliko, no zna~i i radost: radost u iznalaèwu, ra-
dost u stvarawu, radost u nadmetawu, radost u zidawu
novih formi ìvota i novih kombinacija snaga.
Ja drìm, da su Ruso i Tolstoj bili suvi{e
zaneti bukoli~kom poezijom, i da ni jedan ni drugi
nisu dovoqno ra~unali sa stvarno{}u ìvota. Zar su
boqi planinski kozari i govedari od Helen-Keler i
Emersona? Nisu ni boqi, nisu ni sre}niji. [ta je
boqe: jedan stub neotesanog kamena, ili jedna kamena
umetni~ki izra|ena statua? Ja sam za umetni~ki
izra|enu statuu, vi birajte! Ja sam za kulturu, vi bira-
jte.
I Tolstoja i Rusoa kultura je digla na onu vis-
inu, na kojoj su bili, i sa koje se nisu mogli spustiti,
iako su propovedali to spu{tawe. Tolstoj je do smrti
pisao kwige a nije orao; Ruso se do smrti potucao po
letwikovcima i salonima hiperkulturnog, aris-
tokratskog sveta, a nije oti{ao da ~uva stado na
Alpima ili Pirinejima. I za wih dvojicu, dakle,
povratak sa puta kulturnog, kojim kora~a ~ove~anstvo,
bio je nemogu}; kudikamo je to nemogu}nije za celo
55
~ove~anstvo. Zato je ~ove~anstvo s respektom
oslu{nulo i Rusoa i Tolstoja i produìlo svojim
putem, putem kulture, s uzvikom: "Ja moram ovuda".
Ako ipak niste razuvereni u opravdanost pes-
imizma ova dva neobi~na ~oveka u pogledu qudske
pro{losti i sada{wosti, onda ja vas molim, zamis-
lite pred sobom grofa Tolstoja i @.@. Rusoa, kao dvo-
jicu izme|u supremnih predstavnika kulture
pro{losti i sada{wosti, i zamislite pored wih dva
sirova, od kulture nedirnuta ~oveka iz kakvih divqih
planina. Stavite Tolstoja i Rusoa sebi na desnu,
stavite dva primitivna ~obanina na levu stranu, raz-
gledajte ih dobro i samo presudite, {ta je boqe: prim-
itivnost ili kultura?
Ako na|ete, da vi{e vrede dva nekulturna
~obanina od Rusoa i Tolstoja, onda je zaista sva is-
torija ~ove~anstva jedna tragi~na zabluda; ako pak
na|ete, da vi{e vrede Ruso i Tolstoj od wihovih prim-
itivnih, bukoli~kih ideala, onda znajte, da je pes-
imizam wihov neosnovan. [to se mene ti~e, ja sam
na{ao ovo posledwe. -
Pomenu}u samo jo{ dve vrste ovog delimi~nog
pesimizma, daleko od namere, da ih izre|am sve. Znam,
da se ni o ~em ku`nijem ne moè govoriti od kuge, i ni
o ~em pesimisti~nijem od pesimizma. Ja }u s toga znati
ekonomisati s va{im strpqewem. Ja }u biti
{tedqiviji prema vama od va{ega pesimizma. Pes-
imizam vas okupira ponekad ~itave dane, i vi ga tr-
pite, pretrpite i mene jo{ za nekoliko minuta!
56
Ove dve vrste pesimizma vladaju va{im om-
ladinskim srcima daleko vi{e od one dve vrste, koje
ve} pomenuh. Jedno je va{ pesimizam prema vama li~no.
i drugo je va{ pesimizam prema va{em narodu.
Dozvolite mi, da vam govorim intimno. Ja poz-
najem taj va{ pesimizam prema vama samima. Ja sam ga
sam preìveo. Vi ste sad u vremenu, kad svaki ~ovek
samoga sebe traì, i samoga sebe ocewuje.
"Za {ta sam ja.sposoban?" "Koliko ja vredim?"
Ta pitawa vi sami sebi sad postavqate. I traè}i
odgovor na ta pitawa, vi sravwujete sebe sa velikim
qudima iz istorije. Ispadne li to sravwewe svuda na
{tetu va{u, vi postajete pesimisti. Koga od vas nisu
taknule u srce re~i Cezareve, izgovorene pred Alek-
sandrovom statuom: "ovaj je u mojim godinama svet os-
vojio, a ja nisam jo{ ni{ta u~inio?" Zar niste i vi
postavqali sebi sli~na pitawa, stoje}i u mislima
svojim pred svakim od velikih qudi, o ~ijem ste
ìvotu i radu u~ili u {koli?
Vi traìte sebe me|u velikim vojskovo|ama.
Napoleon vam iza|e pred o~i, i vi se upla{ite od we-
gove veli~ine, i svoje malenkosti, i vi gubite
poverewe u sebe i {ap}ete: "Napoleon je jedna planina,
a ja {qunak pod tom planinom".
Ili vi traìte sebe me|u velikim misliocima.
Platon vam iza|e pred o~i, i vi stuknete, i pesimizam
postaje gospodar va{eg srca.
Ili vi sravwujete sebe s velikim rodoqubima,
s Epaminondom, s Decijem Musom, s Mininom, s
57
Obili}em, i du{a se va{a ispuni prezrewem prema
sebi.
Ili vi volite poeziju i èlite da budete pes-
nik. No kad pomislite, da biti pesnik zna~i biti u
dru{tvu s Virgilom i Miltonom i Geteom, vi se zas-
tidite i s o~ajawem cepate svoje stihove i bacate u
vatru.
Ili vi èlite da budete nau~nik. No gle,
nau~nici su: Wutn, Her{el, Faradej, Helmholc; - i vi
ponirete glavu me|u ruke.
Vi volite muziku; - no tu je Mocart.
Vi bi hteli skulpturu; - no tu je Mikelan|elo.
Vi se traìte me|u socijalnim reformatorima.
No tamo su Solon i Likurg i Alfred Veliki i Petar
Veliki.
I tako traè}i sebe i ne nalaze}i nigde i
cene}i sebe i potcewuju}i svugde, vi padate u jedan pes-
imizam, koji vas vodi ili jednom bezprincipnom i
razuzdanom ìvotu, ili fakirskoj indiferentnosti i
pogruènosti, ili pak samoubistvu. Na koje god poqe
qudske delatnosti u pro{losti pogledate, vi nalazite
svuda neverovatno velike i genijalne qude, nalazite
svuda primere non plus ultra. I vama se u~ini, da je
~ove~anstvo svu svoju veli~inu ve} pokazalo u
pro{losti, da se qudi sada{wosti, t.j. qudi va{eg
vremena ne mogu meriti s qudima pro{losti, i da
specijalno vi ne predstavqate savr{eno ni{ta u
sravwewu s onim qudima, koji vam iz pro{losti to-
liko imponuju.
58
No, ne bojte se! Pesimizam je va{ apsurdan,
strah va{ je strah maloga orli}a, koji iz svoga gnezda
gleda nad sobom na visini orla, svoga roditeqa,
ra{irenih krila i smela poleta, i o~ajava {to je on
osu|en, da leì u gnezdu, goli{av i nejak, i da prima
hranu iz tu|eg kquna.
Ne bojte se! Jer i Napoleon, veliki vojskovo|a,
bio je jedno vreme prost redov, koji nije nikad ni
sawao, da mu predstoji tako slavna budu}nost.
Platon je bio u va{em uzrastu u o~ajawu zato,
{to nije mogao da pi{e stihove kao Homer. On je ~itao
neprestano Homera, i trudio se neprestano da mu
podraàva. No uvek se qutio na svoje stihove i bacao
ih u vatru. I Platon je, vidite li, sebe traìo i sebe
potcewivao u mladi}skom dobu, i ne slute}i, kakvu je
slavu provi|ewe wemu odredilo u budu}nosti.
Franklin je jednoga dana hodao besposlen po
ulicama Filadelfije, traè}i ùdno samo zanimawa,
ma kakvoga. I niko na w nije ni glave osvrtao.
Franklin je na{ao posla i ìvo je radio, slagao je
slova u {tampariji, bez imalo pesimizma zbog svog
skromnog poloàja. Tog istog Franklina drugoga
jednoga dana, posle izvesnog vremena, pozdravqala je
sva Filadelfija pucwem iz topova i obasipala ga
svima mogu}im po~astima, kao oca otad`bine.
Jedno ~oban~e u selu Tr{i}u ~uvalo je ovce, i
idu}i za ovcama jedva sricalo slova nekakve stare
kwige. Ono je smatralo za najve}u sre}u, da samo zna
~itati i pisati. To ~oban~e postiglo je vi{e nego {to
59
je ikad moglo poèleti. Ono je bez {kole postalo tako
slavno, da je dobilo doktorat filosofije honoris causa.
Ono je skupilo ve}i do umnoga blaga na{ega naroda i
pokazalo ga i nama i Evropi. I to ~oban~e je prvo
stvorilo nauku o na{em jeziku. Vuk Karadì} nije
imao vremena da bude pesimist.
Nekoliko seqaka orali su u [umadiji pre sto
godina. Oni su imala samo pravo da oru i }ute; i oni
su orali i }utali. I vera je zagrevala wihove grudi, i
pesimizam se nije doticao du{e wihove. Nikad nisu
mislili ti seqaci ostaviti svoje ralo i odati se dru-
gom poslu. Orawe i }utawe bilo je zanimawe wihovo.
orawe i }utawe bilo je zanimawe i wihovih predaka
kroz ~itava 4 stole}a. No vi znate, {ta se desilo?
Jednoga dana ti seqaci ostave svoja rala i pripa{u
sabqe i prestanu da }ute. I od seqaka postanu heroji,
koji su pobedili onu silu, od koje je bila pobe|ena
Vizantija, i postanu jo{ politi~ari, i reformatori,
i kneèvi. I ni u jednom svom ìvotnom zanimawu ovi
qudi nisu se pokazivali pesimisti.
Na{a srpska pro{lost ne zna za pesimizam. Na{e na-
jcrwe vreme u istoriji inspirisalo je jednu svetlu herojsku
poeziju.
âk i na{i slepci bili su optimisti. Ko bi od
vas preduzeo, da napi{e jednu studiju o na{im
slepcima - guslarima u pro{losti? Ja mu garantujem,
da bi me|u tim na{im slepcima na{ao nekoliko Je-
lena Keler.
Ja vam ne kaèm: ne budite pesimisti zato, {to
60
slepci nisu bili pesimisti. Ja vam kaèm vi{e: ne bu-
dite pesimisti zato, {to je va{ pesimizam sasvim bez
osnova. Ne budite pesimisti naro~ito u pogledu va{e
li~nosti, jer vi sami jo{ ne moète predvideti, u ~emu
}ete se pokazati veliki. Radite, jer ako radite ne
moète biti pesimisti. Ili rad ili pesimizam.
Ako ne moète biti Napoleon, to ne zna~i, da
vi ne moète biti uop{te veliki vojskovo|a; ili ako
ne moète biti Platon, to ne zna~i, da vi ne moète
biti veliki mislilac; ili ako ne moète biti Virgil,
to ne zna~i, da vi ne moète biti veliki pesnik. Ve-
likih vojskovo|a ima mnogo, velikih mislilaca -
mnogo, velikih pesnika - mnogo, velikih qudi svake
vrste - mnogo. Dobro je da èlite biti veliki, no samo
onda, kad radite da budete veliki; ali je zlo, kad samo
èlite veli~inu, a ne radite ni{ta, da bi je dostigli.
Ako èlite veli~inu i radite za wu, vi ne
moète biti pesimisti; ako samo èlite veli~inu, a
ne radite za wu, vi morate postati pesimisti. Ili rad
ili pesimizam.
Veli~ina se, mladi moji prijateqi, ne izvla~i
na lutriji, ona se osvaja neumornim radom.
Vi morate sad neumorno raditi na prosve}ivawu
svoga uma i ja~awu svoje voqe. Jer vi morate biti
prosve}eni umom i jaki voqom onda, kad postanete
predstavnici javnoga ìvota. Ma na koju du`nost da
vas provi|ewe postavi, vi }ete biti veliki, ako budete
bili jaki umom i voqom. Nije istina, da vi nemate
sposobnosti. Ne àlite se na to; najre|i su izuzeci
61
oni qudi, koji nemaju nikakve sposobnosti. Ja li~no
~ak ni u te najre|e izuzetke ne verujem. No recimo, vi
ose}ate uistini ako ne nikakvu a ono malu sposobnost
u sebi, i vi se ne varate u tome. Ipak vi ne smete za-
kopati ni tu malu sposobnost, kao {to je zakopao svoj
dobijeni talenat onaj nerazumni carev sluga iz
jevan|elske pri~e o talentima. Vi ste du`ni raditi na
uve}awu svoje sposobnosti. Poznato vam je svakako,
{ta je Demosten, veliki gr~ki govornik, radio, da bi
uve}ao svoju govorni~ku sposobnost. I vi morate
uloìti toliki trud oko sebe, koliko i Demosten. Ne
zakopavajte, dakle, no uve}avajte i razvijajte date vam
darove, i vi }ete biti daleko od pesimizma u pogledu
sebe.
I najzad - pesimizam va{ u pogledu naroda
va{eg i otad`bine va{e. Ja bih èleo da vam naro~ito
i zasebno govorim o ovom predmetu: toliko je on
{irok i toliko akutan. Za ovaj mah, u vezi sa ostalim,
ista}i }u samo nekoliko misli, tj. onoliko, koliko mi
jo{ minuta preostaje da govorim.
Vi prou~avate druge narode, koji su dostigli
vrhunac svoje mo}i i kulture, i postajete pesimisti
zato, {to vidite svoj narod jo{ nemo}an i nekulturan.
No gle, vi ste pesimisti ba{ zbog onoga, zbog ~ega
treba da budete optimisti. Narodi, koji su do{li do
vrhunca mo}i i kulture, mogu sad ili stajati neko
vreme na tome vrhuncu, ili i}i naniè. Narodi pak
nemo}ni i nekulturni imaju pred sobom jo{ duge ste-
penice, dok se ne popnu na vrhunac.
62
Francuski ili nema~ki omladinci mogli bi s
vi{e razloga biti pesimisti no vi. Oni mogu re}i
sebi: na{i su preci sve uradili, za nas nije preostalo
ni{ta. No s kakvim razlogom moète vi biti pes-
imisti, vi, ~iji su preci samo po~eli da rade, vi, koji
se nalazite na po~etku jednog novog stvarawa, vi, pred
kojima se otkriva tako prostrano i tako neobra|eno
poqe delawa, vi, pred kojima se prostire tako dug put
za trku i utakmicu?
"Mi smo mali!" Takva vam misao mo`da uleva
pesimizam u du{u. No recite, po ~emu smo mali? Po
broju, jel'te? No gle stari Grci bili su mawi brojem od
nas Srba, pa su ipak zadivili svet svojom veli~inom.
Ili smo mali po sposobnosti, jel'te? Mi se ne}emo
hvaliti svojim sposobnostima, no ja vam kaèm, radi
va{eg ohrabrewa, da do sad nijedan vi|en i sposoban
~ovek u Evropi nije o nama rekao, da smo mali po
sposobnosti. Ja nemam vremena da re|am sve te vi|ene
qude. Kad bih ih re|ao, ja bih po~eo s Pu{kinom i Ge-
teom.
"Na{ ceo savremeni ìvot je mali"! Moè biti
tako vi mislite i zbog toga se podajete pesimizmu. Ja
vas uveravam, da ne postoji malo vreme i mali ìvot u
istoriji ~ove~anstva. Postoje samo velika vremena i
priprema za ta velika vremena. Na{e sada{we vreme,
dakle, moè biti ili jedno ili drugo. Ako ono samo po
sebi nije veliko, onda je ono priprema za jedno budu}e,
veliko vreme. U oba slu~aja, dakle, ono ne opravdava
va{ pesimizam. Jer ako sada{wost nije velika, ona je
63
priprema velike budu}nosti. Ona je, zna~i, priprema
va{e veli~ine, jer budu}nost je va{a. To treba da bude
razlog va{e radosti a ne àlosti.
Kritikujte na{u nacionalnu sada{wost, no ne
o~ajavajte za na{u budu}nost. Kritikujte one qude,
koji sad reprezentuju na{ nacionalni ìvot bilo u re-
ligiji, bilo u politici, bilo u poeziji, ili nauci, ili
radinosti, kritikujte ih, no ne zaboravite, da vas samo
nekoliko godina deli od onoga vremena, kad }ete vi
reprezentovati na{u naciju u svima tim strukama. i
kad }ete vi biti izloèni kritici onih, koji sad sri~u
bukvar u osnovnoj {koli i gledaju na vas s respektom
kao na neku nedosti`nu visinu. Dosti}i }e oni va{u
visinu, a vi }ete dosti}i visinu otaca va{ih, i oni
mali{ani, koji vam se sad dive, bi}e kriti~ari va{i
i sudije va{e. Kakvom merom merite onakvom }e vam se
meriti.
Va{e je da kritikujete, no ne tro{ite mnogo
vremena na kritiku sada{wosti. Mnogo je 1/10-ina.
Ostalih 9/10-ina vi morate upotrebiti na svoju
spremu. Nije dobar onaj glumac, koji dobro kritikuje
tu|u ulogu; dobar je onaj, ko odigra dobro svoju ulogu.
A odigra}e svoju ulogu dobro samo onaj, ko se s
qubavqu i energijom za svoju ulogu sprema. A qubavi
i energije opet ne moè nikad imati pesimist.
Ne podajte se pesimizmu, jer pesimizam va{ bi}e
najotrovniji izvor neizmernog zla i va{eg i tu|eg.
Duhovi va{ih predaka, onih seqaka, koji su pre sto go-
dina stvorili ovu zemqu, posmatra}e vas onda, kad vi
64
po~nete rukovoditi ovom zemqom, kao weni vojnici,
kwièvnici, u~iteqi, ministri. Va{ pesimizam
oàlosti}e du{u wihovu i odvrati}e pogled wihov od
vas. "Zar mi, ne{kolovani, stvarasmo, a vi, {kolo-
vani, razoravate! Zar mi, robovi, bismo optimisti, a
vi, slobodni, jeste pesimisti - àli}e se oni na vas.
Jedno pesimisti~ko pokoqewe jeste ku`no mesto u is-
toriji jednog naroda. No narod i kugu preboleva. I
onda, kad narod ozdravi, potomci va{i ukaziva}e na
vas kao na kugu.
Ne podajite se pesimizmu, jer va{ pesimizam
bi}e uvreda ne samo za va{u otad`binu, no jo{ i za
celo ~ove~anstvo. ôve~anstvo je jedno bratstvo, ma ko-
liko da je ono razbra}eno. Svi narodi, i svi qudi na
zemqi, ~ine jednu celinu, jedan organizam. Taj organi-
zam ima i bolesti na sebi. Pesimizam je bolest na or-
ganizmu ~ove~anstva. Ta bolest moè biti korisna
velikom ~ove~anskom organizmu, kao {to i otrov moè
biti koristan u izvesnom slu~aju, no za{to ba{ vi da
budete ta bolest ~ove~anstva? Taj otrov?
Pesimizam va{ bi}e uvreda i za svu vasionu;
uvreda za zvezde, koje no}u oslu{kuju va{e misli i
planove; uvreda i za sunce, koje svaki dan gleda svojim
velikim iskrenim i optimisti~kim okom va{a dela.
I najzad. Pesimizam va{ bi}e uvreda i za
Tvorca sveta, koji vas nije stvorio, da se àlite na we-
gova dela, no da pokaète svoja.
Konferencija dràna pred {kolskom omladinom
65
O HEROJIMA NA[EG VREMENA
Budi slobodan i hrabar.
Ne boj se i ne pla{i se;
jer je s tobom Gospod Bog tvoj kuda god ide{.
Gospod je videlo moje i spasewe moje; koga da se bojim?
Gospod je krepost ìvota mojega;
koga da se stra{im
(Is. Nav. 1,9; Psalam 27, 1)?
Pokoqewa djela sude, {to je ~ije daju svjema.
Pas svakoji svoje breme nosi,
Nove nu`de ra|u nove sile.
Gorski Vijenac
Da li ima heroja i u na{em vremenu, ili oni
svi pripadaju iskqu~ivo pro{losti? To je pitawe,
draga bra}o, koje nas uvek onda uznemiruje, kad god
pogledamo po jednolikoj masi qudi, zauzetoj sitnim
brigama i zagrejanoj sitnim strastima. Da li su heroji
privilegija samo pro{lih vremena, i da li je na{e
vreme samo zbori{te malih i osredwih qudi? Da li
su najpre trebali da do|u u ovaj svet svi veliki, a posle
wih svi mali, najpre svi jaki, a posle wih svi slabi,
najpre svi svetli i sre}ni, a posle wih svi mra~ni i
66
nesre}ni? Da se priroda nije ve} zamorila ra|aju}i, i
da nije po~ela istresati iz svojih krila posledwu
sitne` spremaju}i se da zaspi ili umre? Da nismo mi
ta posledwa sitne` na{e majke zemqe, koja je ve}
ostarela, te èli da se odmori od ra|awa? "Sve ima
svoje vreme", rekao je jedan stari mudrac, " ima vreme
ra|awu i vreme umirawu, vreme sa|ewu i vreme
~upawu, vreme ru{ewu i vreme zidawu". Da nije tako i
sa herojima? Da li ima vreme heroja i vreme neheroja?
Vreme. kad priroda ra|a jedan herojski porod i vreme,
kad ga ~upa i na mesto wegovo proizvodi sitnu proju?
Da nismo mi ta sitna proja, koja je nikla na jednom is-
crpqenom i ispo{tenom zemqi{tu, na kome su dugo
uspevali visoki borovi?
Takve nas misli obuzimaju, kad hodimo po pi-
jaci qudskog ìvota i gledamo male qude sa wihovim
slabostima prema ìvotu i wihovim strahom prema
smrti, sa wihovim cewkawima i wihovim àqakaw-
ima, sa wihovim la`no nasmejanim licima i la`no
uplakanim o~ima. Takve nas iste misli obuzimaju i
kad mislimo sami o sebi i sravwujemo sebe sa hero-
jima, koji su pre nas ìveli i ~inili ~ast ovoj plan-
eti, na kojoj mi sad gmièmo, jedva {to razlikuju}i se
od pra{ine, po kojoj gmièmo. I obuzeti takvim mis-
lima mi uzvikujemo ~esto s uzdahom: blago onima, koji
pre nas ìve{e u ovome svetu; gle oni su bili jedno
herojsko pokoqewe, dostojno na{eg divqewa, kao {to
smo mi jedno bedno i pigmejsko pokoqewe, dostojno
wihovog prezrewa!
67
Blago pro{losti, jer na izlo`bi ovog ìvota
ona sedi na gorwem mestu, dok se sada{wost prostire
pod wenim nogama. Pro{lost je izloìla jednu goru
od visokih i ve~no zelenih ~etinara, dok sada{wost
nema ni{ta da izloì osim sitne proje. Pro{losti
pripadaju trojanski junaci, a nad wihovim grobovima
ìvotari u sada{wosti jedno degenerisano pokoqewe,
na ~ijem Olimpu stanuju samo bogovi straha i novca i
alkohola.
Pro{losti pripadaju oni idealisti, koji su u
te`wi svojoj k nebu radije zidali egipatske piramide,
no {to su mislili o hlebu, a nad wihovim grobovima
planduje sada jedan propali nenasiti rod, sa velikim
stomakom, koji se neprestano klawa i moli |avolu, da
bi |avo obratio sve kamewe i sve piramide u hleb.
Pro{losti pripada ono herojsko pokolewe,
koje je zasnovalo Rim i slavu Rima, koje se pokazalo
podjednako veliko i na ma~u i u pravosu|u. Po we-
govom prahu gmiù sad mali qudi, ~ija se sva slava
sastoji u pri~awu i pokazivawu svetu slavnih dela
wihovih predaka.
Pro{losti pripadaju slavne spartanske i
rimske majke, koje su volele svoju decu vi{e no sebe, i
svoju otad`binu vi{e no svoju decu, majke koje su znale
jednu od najve}ih ve{tina ovog sveta, - da od deteta
stvore herojski jaka i karakterna ~oveka. Na mesto
ovih majki sada{wost pokazuje ène, koje misle da se
mogu zvati majke, ako samo rode dete i nau~e ga
sebi~nosti, ène, koje su uvek pre ène no majke i uvek
68
sve drugo pre no ène.
Pro{losti pripada ona klasi~na omladina,
koja je umela da mladuje, i koja je mladovala takmi~e}i
se u herojskim delima i vrlini. Na mesto te omladine
sada{wost pokazuje jedno razdra`qivo i histeri~no
mlado pokoqewe, koje se u 10-oj godini takmi~i u
poroku, koje u 16-oj svojoj godini ve} odri~e pro{lost,
u 17-oj odri~e sada{wost, u 18-oj ose}a se potpuno
zrelo i staro, u 19-oj izvr{ava ubistvo, a u 22-oj
samoubistvo.
Pro{losti pripadaju i svi odu{evqeni i
juna~ki predstavnici hri{}anske religije, koji su
svojim ìvotom punim samopregorewa i svojom smr}u
punom herojstva i dali na{oj veri onaj zna~aj, koji je
ona imala u istoriji. Na mesto wih sada{wost je u
stawu pokazati samo pigmejske nosioce hri{}anskih
ideala, kakvi ni u jednom drugom vremenu ne bi ~inili
~ast ovoj uzvi{enoj veri, i kakvi je izvesno ne bi
doveli do onog ugleda, koji je ona imala u istoriji.
Pro{losti najzad pripada i jedno na{e srpsko
herojsko pokolewe, koje je oslobodilo ovu zemqu od az-
ijskog varvarstva, jedno pokoqewe "za pesmu stvoreno".
Na mesto toga pokoqewa, koje je imalo moralne snage,
da ustane protiv jedne mo}ne carevine, sada{wost je
izloìla nas, jedno pokoqewe za prozu stvoreno, nas,
koji nemamo ni toliko moralne snage, da ustanemo pro-
tiv samih sebe, protiv svog li~nog varvarstva, i koji
nemamo ni toliko umne snage, da moèmo misliti o
celom narodu na{em, no delimo ga na partije, jer
69
lak{e je misliti o jednoj partiji no o celom narodu, i
delimo partije na podpartije, jer lak{e je brinuti o
jednom delu partije no o celoj partiji, i delimo pod-
partije na klike i koterije, jer lak{e je misliti o
ovima no o podpartiji, i najzad delimo ceo svet na
dvoje: na sebe i na ostali svet, i mislimo samo svak o
sebi, jer za to se potrebuje najmawe moralne i umne
snage. - Jednom re~ju, pro{losti pripadaju borovi, a
sada{wosti sitna proja.
I kad tako razmi{qamo o pro{losti i
sada{wosti, mi dolazimo do zakqu~ka, da je ìvot
imao vrednosti samo u pro{losti, da je samo u
pro{losti on bio veliki i sjajan, a u sada{wosti da
je on samo jedna bedna karikatura samoga sebe. I takav
zakqu~ak dovodi nas ~esto do o~ajawa. Mi se
po~iwemo àliti na ìvot, da, mi ga ~ak po~iwemo
gorko optuìvati. Mi ga po~iwemo optuìvati zato,
{to je pretcima na{im dao mnogo, a nama malo, i zato,
{to je wima dodelio ozbiqnu ulogu, a nama sme{nu, i
zato, {to je wih izabrao za svoje heroje, a nas za svoje
komedija{e, i mi se po~iwemo stideti ove sme{ne
komedije, koju ìvot tera s nama, i koju nas nagoni da
igramo, i po~iwemo mrzeti ìvot, i svoju mr`wu
prema wemu zavr{avamo najzad mr`wom prema sebi,
dok mr`wu prema sebi ne zavr{imo samoubistvom.
No ima jedan ~ovek me|u nama, koji se ne slaè
sa takvim zakqu~cima na{eg razmi{qawa. Taj ~ovek
~ini jedan korak daqe od nas. Mi smo svi kao putnici
u {umi, koji dugo i bezuspe{no traè put, i kad su
70
do{li ve} blizu puta oni u o~ajawu padaju i propadaju
ne znaju}i da im samo jo{ jedan korak treba pa da iza|u
na put. Jedan ~ovek me|u nama ~ini taj jedan korak, na
koji se mi ostali ne usu|ujemo, i izlazi iz {umske tame
na put obasjan svetlo{}u. Taj ~ovek, to je heroj na{ih
dana. On ovako misli:
@ivot u pro{losti i ìvot u sada{wosti to
je jedan nerazdeqen ìvot. Gospodar i jednog i drugog
jeste jedan isti. Gospodar i pro{losti i sada{wosti
obuhvata ìvot jednom istom mi{qu i oìvqava jed-
nom istom qubavqu. Bog nije mogao qubiti pro{lost
vi{e no {to qubi sada{wost. Bog nije mogao stvarati
pro{la pokoqewa qubavqu, a sada{we pokoqewe
mr`wom; no stvarao je i jedno i drugo istom qubavqu
i istom energijom. A ono {to stvara boànska qubav
i boànska energija, koja nikad ne slabi, mora biti
uvek veliko i lepo. I sada{wost, dakle, mora biti ve-
lika i lepa kao i pro{lost. Kad zemqa na{a ne bi
bila u stawu vi{e da proizvodi veliko i lepo, zar bi
je Bog trpeo, - Bog, kome je stalo samo do proizvo|ewa
velikog i lepog, i Bog, koji ima vi{e ukusa za veliko
i lepo no mi? Zar bi Bog. tvorac zvezdanog neba, trpeo,
da se potom nebu koluta i jedna pepeqava kugla, na
kojoj ni{ta osim korova i sitne proje ne uspeva? Gle i
u pro{losti nisu rasli samo borovi, no i tada je bilo
pored wih i izme|u wih i sitne proje. No mi ne
vidimo sitnu proju pro{losti zato {to smo se
udaqili od we. Mi vidimo u pro{losti samo borove,
samo ono {to je veliko, jer ono {to je malo i{~ezava
71
za na{ pogled u daqini. Iz daleke pro{losti
~ove~anstva izdvajaju se samo nekolike herojske fig-
ure, kao {to se iz jedne ravnice pokrivene maglom izd-
vajaju bregovi. Svi ostali legioni malih i neznatnih
qudi, koji su ìveli zajedno s tim herojima, i uz wih
gmizali, ne prime}uju se iz daqine. Ovi mali i sitni
qudi ne mogu da se vide iz daleka, onako isto kao {to
se veliki i krupni ne mogu da vide iz bliza. Na jednoj
izlo`bi slika ~ovek se mora prima}i bliè malim
slikama, da bi ih mogao videti. a izma}i se daqe od
velikih slika. da bi ih mogao videti. Tako je i sa is-
torijom sveta, ovom velikom izlo`bom qudi! Da bi
male qude video, ~ovek mora biti sasvim blizu wih,"
mora biti wihov savremenik; da bi se pak veliki qudi
videli, ~ovek mora stajati daqe od wihovog vremena,
mora ih posmatrati iz daleka. Koliko je i koliko ve-
likih qudi ìvelo i umrlo nevi|eno i neprime}eno od
svojih savremenika, dok im mi danas spomenike
podièmo. Neprime}eni i nevi|eni od svojih savre-
menika oni se danas od nas prime}uju i vide, dok wi-
hovi savremenici ostaju nevi|eni i neprime}eni.
Nekoliko velikih svetskih mislilaca u istoriji
zlostavqani su od wihovih malih savremenika kao na-
jgori i najbezna~ajniji qudi, dok danas mi ih slavimo
kao prve heroje misli i divimo im se, a wihove male i
maloumne goniteqe znamo samo kao jedan zbir, kao
mnoìnu bez odre|enog oblika. Nekoliko velikih
slikara i pesnika umrli su kao prosjaci, na tavanu. I
ove genijalne prosjake danas sav svet poznaje, dok wi-
72
hovi mnogobrojni savremenici i{~ezavaju iz vida
na{eg kao sitna proja pored borova. Ko zna koliko ve-
likih qudi na{eg vremena gladuju na tavanima,
nevi|eni i nepoznati, ili prezreni i odba~eni od svo-
jih savremenika? Mi ih ne vidimo, jer ih suvi{e iz
bliza gledamo. Wih }e mo}i videti samo daleka budu}a
pokoqewa. Savremenici vide samo qude koji su na ve-
likim poloàjima, no retko ili nikad ne vide qude,
koji su i bez poloàja veliki.
Kao {to je sada{wost sud nad pro{lo{}u, tako
je isto budu}nost sud nad sada{no{}u. Ne hitajmo,
dakle, i ne osu|ujmo sada{wost kao wivu, gde samo
sitna proja uspeva. Na{ sud bi}e preran i neta~an.
Me|u tom sitnom projom ima izvesno i borova, no
borova, koji }e se tek docnije mo}i videti; me|u malim
qudima sada{wosti mora da ima i heroja, no heroja,
koje }e tek budu}nost mo}i zapaziti. Heroji su uvek
malobrojni, dok su mali qudi uvek mnogobrojni. I to je
razlog, da heroji u jednom vremenu ostaju nezapaèni.
Ko veruje, da i u na{em vremenu postoje heroji, taj je na
putu, da i sam postane heroj.
Tako govori jedan ~ovek izme|u nas i nasuprot
nama. Taj ~ovek - to je heroj na{eg vremena.
No heroj na{eg vremena nije heroj samo u tim
op{tim razmi{qawima o pro{losti i sada{wosti.
On je heroj u svakoj ìvotnoj situaciji i na svakom
poqu delatnosti qudske. On je heroj i kao nau~nik.
Kad se on bavi naukom, wemu nauka stvara uìvawe, a
ne o~ajawe. Mnoge nau~nike me|utim, nauka dovodi do
73
o~ajawa. Mnogome nau~niku stegne se duh od straha,
kad ga wegovi nau~ni rezultati stave licem u lice sa
stvarno{}u, koja se na prvi mah ne moè ni slutiti.
Jedan nau~nik sa mikroskopom u ruci otkriva nebro-
jene i neslu}ene svetove u vodi, koju pijemo, i u vaz-
duhu, koji di{emo. Ti nevidqivi svetovi, gde jedinka
ne vredi ni{ta i gde gomila ~ini ~uda, zaprepa{}uju
nau~nika. Gle, ta nevidqiva, sitna stvorewa u stawu
su razru{iti ~oveka, i ne jednoga ~oveka no i cele
gradove i cele pokrajine i naseobine qudske! Gle,
~itave vojske nevidqivih stvorewa neprekidno kruè
oko nas i logoruju na na{em licu i na na{im ustima
i o~ima, i prete nam smr}u. I od tih sitnih i mnogo-
brojnih stvorewa, koja mi vidimo samo pomo}u
mikroskopa postoje izvesno jo{ i druga daleko sitnija
i mnogobrojnija stvorewa, koja mi ne vidimo kroz
sada{wi na{ mikroskop, no koja }e se mo`da tek doc-
nije otkriti savr{enijoj i delikatnijoj tehnici. - I
kad na te sitne i za ~oveka smrtonosne svetove obi~an
nau~nik misli, i kad misli na uàsne mreè smrti,
kojima je ìvot qudski umreèn sa svih strana, tad
uzdi{e on bolno i govori: Blago onima, koji pre nas
ìve{e, jer bar ìve{e u slobodi, mada iluzornoj slo-
bodi, no ipak u zlatnoj slobodi, koju mi danas nemamo.
Oni nisu videli, u kakvoj se mreì smrti nalazi
ìvot qudski, kao {to to mi vidimo. Gle, oni nisu
znali, da su robovi i su`wi u okovima nevidqivih
dèlata oko sebe, kao {to to mi danas znamo. Zato je
wihov ìvot bio slobodniji i bezbri`niji i sla|i od
74
na{eg.
Tako govori obi~an nau~nik i poku{ava da
na|e utehe sebi u svetovima suprotnim po veli~ini od
nevidqivih mikrobnih svetova. On posmatra zvezde
pomo}u teleskopa i divi se najpre wihovom
harmoni~nom razme{taju i wihovom ravnomernom
kretawu. No teleskop mu otkriva tako mnogobrojne i
tako velike zvezdane svetove, da se wemu mozak po~iwe
mutiti i srce treperiti. Mozak mu se po~iwe mutiti
kad vidi, da u otkrivawu sve novih i novih jata zvezda
i sa sada{wim teleskopom nigde kraja nema, i zamisli,
{ta li }e tek biti, kad se sada{wi teleskop udvoje ili
utroje usavr{i? Srce mu po~iwe treperiti, kad u toj
neizmernosti broja i prostora, u tim razmerama bez
kraja pomisli na na{u malu planetu, koja se samo sa
nekoliko obli`wih zvezda moè videti, koja se sa
nekoliko daqih zvezda jedva da primetiti i koja se sa
milijarde drugih zvezda sasvim ne vidi i ne prime}uje.
I on se uklawa od svog teleskopa i hvata se rukama za
glavu i govori: Ta {ta je na{a zemqa? [ta li je tek
~ovek na zemqi? Na{a je zemqa ni{ta, a ~ovek na woj
jedna koli~ina jo{ mawa od ni{ta. Blago onima, koji
pre ìve{e i ne znado{e ovo {to ja znam, i verova{e
ono {to ja ne mogu da verujem, verova{e, da je zemqa
centar sveta, oko koga se sva nebeska tela okre}u. Oni
su bili sre}ni jer su verovali, da u ovoj vasioni posle
Boga odmah dolazi ~ovek po zna~aju svome. Kako danas
ja mogu biti sre}an, ja, koji sam za nesre}u svoju saznao,
da je zemqa na{a u sravwewu sa drugim svetovima
75
ni{ta, i da je car zemaqski, ~ovek, ne{to jo{ mawe od
ni{ta, i da je izme|u Boga i ~oveka jedna neprehodna
razdaqina? Ne kako mogu biti sre}an, - no kako mogu
uop{te ìveti i jedan minut posle ovoga saznawa?
Tako obi~an nau~nik misli i govori. Nau~nik
pak heroj, koji je i sam preìveo sva ta mra~na i
ubita~na razmi{qawa, no koji nije pri wima ostao;
nau~nik heroj, koji se spu{tao u Ad, no koji je imao
snage, da se iz Ada digne na svetlost, ovako sad misli
i govori:
Zaista ~ovek se danas mora druk~ije ose}ati no
{to se nekad ose}ao. Nekad je ~ovek ose}ao tvr|i pod
ispod svojih nogu, jer je zemqu smatrao za veliko i
nepokretno telo, i jer nije video tolike sitne mikro-
svetove oko sebe, koji se oruàju protiv wega i u snu i
na javi, i nije znao za tolike neizbrojne i neizmerne
sjajne svetove u vasioni, koji svojom veli~inom i svo-
jim sjajem sasvim bacaju zemqu u zasenak i nizvode je
po zna~aju do neura~unqivosti. Negda{wi ~ovek sta-
jao je sigurnom nogom na ovoj zemqi i zami{qao je
nebo kao jedno plavo platno, izvezeno zlatom. Mi smo
tu wegovu poeziju odbacili, mi smo stavili zemqu u
jedan vratoloman pokret i proderali smo nad na{im
glavama plavo platno zlatom izvezeno, i pomakli smo
granice neba do bezgrani~nosti. Mi smo prona{li
bezgrani~no male svetove ispod nas i bezgrani~no ve-
like svetove nad nama, i tako smo se na{li izme|u dve
bezgrani~nosti. Na{i stari bili su kao ribari, koji se
voze po sredini jedne reke i vide obe obale, mi smo pak
76
kao ribari, koji se nalaze na pu~ini morskoj, sa koje se
ne vidi ni jedna obala.
Zaista je teè nau~niku danas biti heroj no
negda, kao {to je teè voziti se na pu~ini morskoj no
na reci. Nau~nik staroga doba ne bi u dana{wem vre-
menu bio heroj znawa, kakav je bio on u svome dobu. No
ako je te{ko ipak nije nemogu}no dana{wem nau~niku
biti herojem.
Pre svega nova nauka je o~igledno dokazala
neizmernim materijalom fakata, da u ovome svetu
vlada jedan savr{en red u najmawim kao i u najve}im
stvarima. O harmoniji sveta stari su vi{e sawali i
fantazirali no {to su znali. Dana{wi nau~nici
znaju tu harmoniju sveta, znaju je i dokazuju je faktima.
Stara nauka |e davala mesto i slu~aju i samovoqi u
prirodnim pojavama. Nova nauka zna samo za red i
zakon i ritam u svetu. Stara nauka shvatala je ovaj svet
kao jednu samovoqnu i besnu orgiju, nova nauka shvata
svet kao jednu ritmi~nu i ~udnu muziku. Daqe, nova
nauka istina umawuje ~oveka pokazuju}i mu kolosalnu
panoramu vasionskih svetova, prema kojima je on,
~ovek, jedna neura~unqiva koli~ina, i pokazuju}i mu
strahovitu pau~inu od intriga, koje oko wega pletu
mali nevidqivi svetovi protiv ìvota wegovog, no
nova nauka sama sobom, sama svojom egzistencijom,
dokazuje u isto vreme i veli~inu ~oveka. Kao najve}i
dokumenat svoje veli~ine ~ovek bi mogao da pokaè
nauku. Fakt, da je ~ovek mogao doznati, da je zemqa
okrugla i da se okre}e oko sunca, kao i fakt, da je
77
~ovek mogao uveli~ati o~i svoje i videti ono {to se
obi~nim okom ne vidi, dokazuju, da ~ovek nije ni iz-
daleka tako neura~unqivo bi}e, za kakvog ga drè pes-
imisti. Nije istina da moderna biologija i
astronomija samo um na{ osvetqavaju, a srce na{e
gwe~e. Ko razume kako vaqa ove dve nauke, koje ~ine
najve}i ponos qudskom rodu u modernom vremenu taj }e
osetiti radost, a ne àlost, taj }e biti optimist, a ne
pesimist; jer biologija i astronomija ne gwe~e srce
onom, ko ih dobro razume, no naprotiv dovikuju mu: gore
srce. Biologija i astronomija ra{irile su vidik
~oveku. Biologija je pokazala ~oveku, da je ìvot ovaj
ìvot borbe, ìvot herojstva. Astronomija mu je
pokazala, da u ovoj vasioni ima daleko ve}ih lep{ih i
savr{enijih bi}a no {to je on i wegova planeta zemqa.
Pa zar to ~oveka da àlosti {to zna, da je ovaj ìvot
- ìvot herojstva, a ne ìvot ustajalog mira, i da u va-
sioni ima ne{to savr{enije od wega? Ne, no to treba
ba{ da ga raduje i da mu krepi nadu i voqu, da i on
kora~a tome vi{em savr{enstvu pomo}u borbe.
Tako misli i govori u na{em vremenu heroj -
nau~nik.
No heroj na{eg vremena nije heroj samo kao
nau~nik; on je heroj i kao politi~ar. Politi~ari su
obeskuraèni na{im vremenom, samo heroja -
politi~ara ne moè ni{ta obeskuraìti. Drugi
politi~ari misle ovako:
Samo u pro{losti mogla se voditi jedna
razumna politika, zato, {to su u pro{losti odnosi
78
me|u qudima bili odre|eniji i ustanove prirodnije. U
pro{losti svaki je ~ovek bio daleko disciplino-
vaniji i kao gra|anin jedne zemqe i kao ~lan jedne
nacije nego {to je danas. Stari politi~ari trebali su
samo apelovati na qude bilo kao na gra|ane bilo kao
na patriote bilo kao na bra}u, i qudi su se odazivali
wihovom apelu i sledovali wihovoj voqi. Na koga i
na {to dana{wi politi~ar da apeluje? Na gra|ane? No
gle, gra|ani zemqe danas ne postoje, - postoje samo
gra|ani ove ili one partije, a na gra|ane jedne partije
politi~ar druge partije ne moè uticati vi{e no {to
on moè uticati na gra|ane jedne druge, neprijateqske
dràve. Slavni oratori atinski i rimski, mogli su
jednim svojim govorom da izglade sve partijske razlike
me|u gra|anima, da uravnaju provalu, koja ih je delila
i da im sjedine misli i zagreju srca za jednu
zajedni~ku, korisnu akciju. Danas je takav uspeh postao
nemogu} i za najboqe govornike. âk kad bi danas i
svi gr~ki i rimski proslavqeni oratori ustali iz
grobova i poku{ali u ma kom parlamentu u Evropi, da
svojim re~ima izglade sve partijske razlike me|u
gra|anima i uravnaju tu provalu, koja im deli misli i
ispuwava srca uzajamnom mr`wom, ne bi u tome uspeli.
Pristalice partija divili bi se istina wihovoj
re~itosti, aplaudirali bi i qubazno se klawali, no
kad bi do{lo do glasawa, oni se ne bi obzirali na
mi{qewe Demostena ni Cicerona no traìli bi
mi{qewe svojih partijskih priora i igumana. U ve-
likom domu narodnom sagradila je svaka partija po
79
jednu malu i mra~nu izbu, koju neprestano podupire i
olepquje, i koja joj je milija no ceo veliki dom naro-
dni. Gle, u va{em narodnom domu kisne, krov je pok-
varen, - doviknuo bi danas Demosten i Ciceron
srpskim partizanima, a ovi bi im odgovorili svak iz
svoje dimqive izbe: na{a je izba oblepqena, u woj ne
kisne, a van na{ih izba neka kisne ako ho}e i koliko
ho}e.
Na {to, dakle, da se apeluje? Na patriotizam?
No gle, i poginuli ruski politi~ar Stolipin apelo-
vao je na patriotizam, daju}i sam primera u patrio-
tizmu svima i svakome. Kad je ceo jedan narod od
Karpata do Tihoga Okeana i od Severnog ledenog mora
do Crnog mora, ne ceo jedan narod, no gotovo celo
jedno ~ove~anstvo od 150 miliona, spavalo no}u,
Stolipin je prema lampi u pono}noj ti{ini brinuo
brigu, i krojio planove, kako da taj narod, to
~ove~anstvo u~ini sre}nim. I mesto da mu se plati
brigom za brigu, dobrom za dobro i qubavqu za qubav,
platilo mu se olovom iz brauninga. Onda kad je
Stolipin mislio kako da sazida sre}u ruskog naroda,
egzaltirani mra~waci mislili su kako da ubiju
Stolipina i razru{e ono {to on zida. Jednoga ve~era,
kada je ovaj prosve}eni politi~ar ugrabio momenat,
da se u pozori{tu razonodi, spazio ga jedan iz onih
150 miliona, o ~ijoj se sre}i Stolipin toliko brinuo,
spazio ga i uzeo na ni{an kao divqeg zvera,
nani{anio i ispalio, i olovo je razbilo grudi min-
istrove, iscepalo mu dìgerice i iskidalo nerve.
80
Stolipin je pogledao po masi naroda oko sebe,
ironi~no se nasme{io i lagano se spustio na pod i
posle ne dugog vremena pozdravqaju}i Cara i Rusiju
izdahnuo.
Na {to dakle da se apeluje? Na ponos qudski?
na savest? na humanost?, na bratstvo? na moral? No gle,
sve je to danas dovedeno u sumwu. Sve ideje pro{losti,
koje su nekad bile osnov dru{tvenog stroja i ìvota,
pokolebane su i omalovaène. Nekad je bilo pojmova,
koji se nisu smeli uvla~iti u diskusiju, - danas toga
nema. Nekad je bilo autoriteta, koji je u sva~ijim
o~ima bio ili morao biti autoritet, - danas toga
nema. Nekad ni bezumni nisu mogli pomisliti, da su
vera i moral i vojska i vladala~ki autoritet
nepotrebni dràvi. Danas na to pomi{qaju i oni,
koji nisu sasvim bezumni. Nekad se dru{tveni ìvot
osnivao na svetiwi braka i doma}em vaspitawu dece.
Danas je brak izgubio svoj svetiwski oreol i dobio je
karakter orgijski, pija~ni, a sve doma}e vaspitawe
svelo se danas na ishranu i odevawe i {iqawe dece u
{kolu. Nekad se politika dràvna mogla pouzdati u
{kole, da joj one vaspitaju gra|ane, odu{evqene i
karakterne. Danas su {kole prestale biti zavodi za
vaspitawe i postale su zavodi za degenerisawe omla-
dine pomo}u pretovarenosti wenoga mladoga duha
prekomernim i raznovrsnim znawima. Vaspitawe dece
danas je ostavqeno samoj deci. Porodica i {kola ne
pomaù detetu u tome; porodica dete samo hrani i
odeva, {kola samo puni znawem; porodica puni detetu
81
stomak, {kola mu puni glavu. Srce mu ne puni niko,
osim samo dete i ulica. O srcu i karakteru svome dete
se mora samo postarati, ako se ve} o tome ne postara
ulica.
Na takvom jednom razrivenom zemqi{tu, dakle,
ne moè se sazidati jedna razumna politika, - u takvom
jednom haoti~nom i zbuwenom vremenu nemogu}e je
biti odu{evqen politi~ar.
Tako zavr{uju svoju tu`bu na na{e vreme savre-
meni politi~ari. No na{ heroj - politi~ar vidi i
svetlu stranu na{eg vremena, i veli:
Dru{tveni ìvot je danas postao kudikamo
komplikovaniji, zbog ~ega je i vo|ewe jedne razumne
politike postalo teè. Politi~ar na{eg vremena
mora imati vi{e razuma no {to ga je imao politi~ar
pro{lih vremena. Jer politi~ar pro{lih vremena
mogao je vladati i fizi~kom silom, s malo razuma, dok
politi~ar na{eg vremena to ne moè; vlada fizi~kom
silom bila je i potrebna i opravdana i dovoqna u
vreme detiwstva qudskog. ôve~anstvo je danas
postalo razvijenije i zrelije, te traì od svake poli-
tike, da bude razumna i razlo`na. Politi~ar na{eg
vremena otuda mora imati razuma vi{e no drugi qudi,
jer gle, danas svaki ~ovek traì obrazloèwe jedne
politike. Politi~ar mora imati i odu{evqewa za
ideale vi{e no drugi qudi. Politi~ar mora biti ide-
alist; on mora verovati u ideale, on mora verovati i u
svoje vreme, i u ~ove~anstvo, i u svoj narod, i u sebe
samoga. Politi~ar - pesimist, to je slepi vo| slepih.
82
Politi~ar je vo| qudi, koji mawe vide no on; zato on
mora daqe videti. On mora videti kuda vodi na{e
vreme; on mora prozreti u tajne istorije, mora
ot{krinuti vrata budu}nosti. Ako on ne vidi u na{em
vremenu ni{ta do haosa i razuzdanosti i obesve}ewa
svih svetiwa i negirawa i ru{ewa svega onoga {to
treba da postoji, onda wemu kao politi~aru nije mesto
u na{em vremenu. Na{e vreme ima svojih grdnih rana,
to je istina, no i organizam ~ove~anstva postao je
danas daleko ve}i, te je u stawu da podnosi te rane.
Na{e pokoqewe vu~e sobom i mnogo truleì, no ta je
trule` nu`na, da iz we u budu}nosti nikne kakva ko-
risna i lepa biqka. Zdrav politi~ar }e uvek na}i i
danas dovoqno zdravih elemenata u svome narodu, na
kojima }e mo}i zidati jednu zdravu politiku.
Politi~ar mora herojski da podràva ono {to je
zdravo i dobro u wegovom narodu protiv onog {to je
bolesno i zlo. Pa i ako pogine na svome mestu, kao i
Stolipin, ne {kodi ni{ta ni wemu ni wegovom nar-
odu. Jer herojska smrt za dobro samo osigurava duì
ìvot onima, koji je pretrpe, i osigurava pobedu onoga
ideala, za koje su oni poginuli.
Tako misli i govori heroj - politi~ar u na{em
vremenu.
No heroj na{eg vremena jeste heroj i kao
roditeq. On govori sam sebi: ja sam ispunio jednu
du`nost prirodnu, kad sam postao roditeq, i zato se
radujem. Roditeqska radost moja, istina, pomra~ena je
mnogo koje~im, no ipak ona mi sija u mraku ìvota kao
83
zvezda kroz mra~ne oblake. Jedan mra~an oblak na mome
horizontu dolazi otuda, {to ne mogu da zaradim ono-
liko, koliko mojim sinovima treba. Meni li~no ne
treba ni{ta. Ja gledam u zlatno sunce pri izlasku i ja
sam sit zlata. No nemam dovoqno zlata, da bih sinove
svoje {kolovao kako treba. odenuo kako treba,
nahranio kako treba. Drugi mra~an oblak dolazi
otuda, {to imam na udaju odraslu k}er, koja ne moè
da se uda. A ne moè da se uda zato {to ima ne{to {to
se ne traì i nema ne{to {to se traì. Ima grbu na
le|ima i nema miraza za udaju. Tre}i mra~an oblak
dolazi otuda, {to me moja deca ne po{tuju, no preziru
i ismevaju i prokliwu. [to si nas ra|ao, govore mi
deca moja, kad si znao, da nas ne moè{ odevati i hran-
iti i {kolovati i udati? [to si nas ra|ao bolesne, i
grbave, i ru`ne? Zar nam nije boqe bilo ostati
nero|enim, nego sluìti na podsmeh svetu? êtvrti
mra~an oblak dolazi otuda, {to je i moja èna s decom
u zaveri protiv mene. Za sva zla u svetu ona mene krivi
i predstavqa me deci kao jednog o~ajnog gre{nika. To
je ~etvrti oblak; no postoji i peti, i {esti, i deseti.
I ja hodim ispod tih mra~nih oblaka i traìm zvezdu
izme|u wih. I oko mene hode mnogi drugi qudi,
optere}eni istim teretom, i àle se na istu sudbu, i
uzdi{u i pla~u i prokliwu svoje roditeqe kao {to
wihova deca wih prokliwu. I slu{aju}i pla~ i uzdahe
i ropce qudi oko sebe, ja ose}am da mi se snaga
poja~ava i da mi se srce diè. I po~iwem te{iti i
hrabriti qude oko sebe. I ose}am radost od toga {to
84
mogu da te{im i hrabrim druge qude, mada sam ja
optere}en istom nesre}om kojom i oni. I radujem se
dvostruko, {to sam u stawu da snosim svoju nesre}u i
da je ne kazujem nikom. I radujem se trostruko, {to me
qudi, koji ne znaju moju sudbu, smatraju za sre}na
~oveka. I ja po~iwem sebe za sre}na smatrati zato, {to
nesre}u svoju mogu snositi hrabrije od drugih qudi.
I hodim dan i no} ispod svojih oblaka i radim za decu
svoju. I ukoliko me deca moja vi{e preziru, utoliko ja
wih vi{e volim. I kad me moja neudata k}i kune, ja je
blagosiqam i molim se Bogu za weno dobro, ma weno
dobro zna~ilo za mene zlo. I ona je za mene zvezda, koja
mi sija u oblacima i onda, kad me najvi{e prokliwe.
Tako govori heroj - roditeq.
Heroj na{eg vremena jeste heroj i kao dobrotvor
qudi. Drugi qudi tvore mala dobra i prilaù od svoga
suvi{ka. Heroj tvori velika dobra i prilaè kad treba
sve, ne izuzimaju}i ni posledwu leptu. Drugi qudi
~ine mala dobra i kaju se uvek kad god ih ~ine. "Ko }e
nam re}i hvala za to?" pitaju se oni. Heroju nikad ne
pada takvo pitawe na um, i on se nikad ne kaje za
u~iweno dobro. On se ne kaje zbog u~iwenog dobra ~ak
ni onda, kad mu se dobro zlom vrati. On veruje u apso-
lutnu kompenzaciju u ovome svetu, u kome nikakvo
dobro ne moè ostati zauvek nenagra|eno i nikakvo
zlo zauvek neka`weno. Nagrada i kazna jednom delu
moè odocniti u ovom svetu, no ne moè nikad sasvim
izostati, jer svet bi propao kad bi druk~ije bilo.
Heroj je pronikao u tu tajnu ìvota, i zato on kad ~ini
85
dobro, nikad se ne pita: "ko }e mi za to re}i hvala?"
kao {to se pita obi~an ~ovek.
Heroj je dobrotvor prema onima, koji u strahu
ìve, jer im uleva hrabrost u srca svojim primerom.
Heroj je dobrotvor prema siro~adi, jer im sluì
mesto oca.
Heroj je dobrotvor prema zabludelim, jer ih
vra}a na pravi put.
Heroj je dobrotvor prema malim i bolesnim, i
gre{nim i prezrenim, jer ih uverava, da i oni nisu
izli{ni i suvi{ni qudi u ovome svetu.
Heroj je dobrotvor prema neprosve}enim, jer
`rtvuje sebe i imawe svoje na wihovo prosve}ivawe.
Heroj je dobrotvor prema narodu svome, jer
veruje, da i kad sebe `rtvuje svome narodu, ipak ne}e
propasti, no ìve}e u jednom {irem organizmu, za koji
se `rtvovao.
Heroj je dobrotvor prema ~ove~anstvu, jer veruje,
da je ~ove~anstvo jedno veliko telo i jedna velika
du{a, koja sadrì u sebi i wegovo malo telo i wegovu
malu du{u, i da on niukom slu~aju ne moè u tom ve-
likom organizmu propasti, ìveo ili umro, kao {to
jedna kap vode ne moè propasti, bila ona u malom po-
toku, ili utonula u okean, ili isparila u vazduh.
No pre svega i sva~ega heroj na{eg vremena jeste
heroj prema samom sebi. Wegovo herojstvo prema samom
sebi sastoji se u wegovom gospodarstvu nad samim
sobom. Heroj je ukrotio i oblagorodio najpre sebe, pa je
onda po{ao da ukro}ava i oblagoro|ava druge qude.
86
Neblagorodan ~ovek uzalud }e govoriti o blagorodstvu.
Kao praporci zve~a}e re~i wegove, i qudi }e se smejati
tim praporcima, i ako }e ih mo`da rado slu{ati.
Heroj ne govori o svetlosti, - on svetli.
Heroj se ne tuì na neslanost i bqutavost
ìvota, - on je sam so ìvotu.
Heroj ne trubi {ta on namerava uraditi, - on
radi. Mali i zaludni qudi (kakvih je ve}ina u svetu)
stoje oko wega prekr{tenih ruku i otvorenih usta i
kritikuju wegov rad, no wega se malo ti~e povoqna ili
nepovoqna kritika wihova, - on je svestan svoga rada,
on sam zna najboqe vrednost svoga rada, i on radi i
}uti.
Heroj nije projekt, heroj je gotovo delo. Qudi se
~esto smeju projektima, gotova dela pak cene. Skulp-
torski {egrt hvali se pred svetom {ta }e on sve iz
gipsa izrezati; pravi skulptor pokazuje svetu izrezanu
gotovu figuru i }uti. Heroj nije {egrt skulptorski,
heroj je izu~eni skulptor. Wegova skulptura to je
wegov karakter. On se ne razme}e {egrtski pred svetom
svojim karakterom; on se pokazuje karakteran. Kad se
neko davi, drugi qudi stoje na obali i poga|aju se, ko
}e prite}i davqeniku u pomo}. Heroj se ne poga|a, no
ska~e i spasava.
Heroj je uvek optimist, tj. on je uvek ono {to je
najteè biti u ovome svetu. Ve}ina qudi gleda na
ìvot pesimisti~ki; ve}ina ne gleda na ìvot ni s
verom ni s nadom ni s qubavqu.
87
Od sto qudi, koje sretate dnevno, retko }e se na}i
jedan, koji na ìvot gleda optimisti~ki. Svi ostali se
tuè, svi se jadaju, svi hule na ìvot, svi protestvuju
protiv ìvota, svi su neprijateqi Boga i qudi, svi su
kriti~ari i huliteqi svoje sudbe. Pesimizam i
mizantropija bolesti su, od koje ve}ina uvek boluje.
Tim bolestima samo se heroj ne zaraàva. On ima ama-
jliju, koja ga ~uva od te zaraze. Ta amajlija jeste wegova
vera u veliki duh vasione, koji sve stvari dobru vodi.
Od wegove vere dolazi i wegovo poverewe prema
ìvotu. Heroj je gotov otuda da primi od ìvota s
poverewem sve ono, {to mu ìvot ponudi, bilo to ra-
dost ili trpqewe, naslada ili bol.
Pa gde je takav heroj u na{em vremenu? pita}ete
vi, draga bra}o. Pokaì nam ga, - gde je? Ja vam ga ne
mogu pokazati, jer on se izbliza ne vidi. Wega }e mo}i
videti samo budu}nost. Kroz 40-50 godina svi mi, koji
smo danas ovde, bi}emo mrtvi i staja}emo u muzeju
pro{losti, kao {to kamene statue stoje u na{im muze-
jima; staja}emo i }uta}emo upara|eni pred na{im
sudijama, tj. pred na{im potomcima. I na{i potomci
posmatra}e nas izdaleka i vide}e samo herojske figure
izme|u nas; sve ostale figure osta}e nevidqive za wi-
hove o~i.
No ako mi ne moèmo da vidimo heroja me|u
sobom, heroj vidi sam sebe. On poznaje sebe i poznaje
druge qude, i sravwuje sebe s drugim qudima i vidi u
sebi heroja. On uvi|a, koliko je on ja~i od drugih qudi
umom ili srcem, koliko je postojaniji u veri i nadi,
88
koliko izdr`qiviji u trpqewu, koliko vatreniji u
qubavi prema idealima. On uvi|a, da je on jedan od
onih retkih qudi, koji u ovoj dolini pla~a na{eg
ìvota mogu da budu optimisti; od onih retkih, koji
stoje na grobqu, opkoqeni mrtva~kim kosturima qud-
skim, i govore: "i ovo je wiva ìvoga Boga"; od onih,
koji se ne boje da preno}e na grobqu me|u mrtvacima,
od onih koji ne veruju u mrtvace, od onih, za koje je
smrt bajka.
Ako me pitate, gde je heroj na{eg vremena, ja }u
vam kazati, draga bra}o; zagledajte svak u sebe, mo`da
je u vama. Gle, nijednog od vas niko tako duboko ne poz-
naje kao {to vi sami sebe poznajete. Samo duh koji je u
~oveku poznaje ~oveka.
Onaj }e od vas biti heroj, koji oseti ritam, po
kome kora~a ìvot u sada{wosti.
Onaj }e od vas biti heroj, koji po{tuje i qubi
ìvot u sada{wosti kao i u pro{losti, i ne èli da
bude na drugom mestu u vremenu, no na ovom, gde je sad.
Onaj }e od vas biti heroj, kome nauka ne zatvara
o~i no otvara, i koga nauka raduje, a ne àlosti, i kome
nauka ja~a nadu, a ne ~upa je, i podiè srce, a ne gwe~i
ga.
Onaj }e od vas biti heroj, koji kao politi~ar
veruje u sre}nu zvezdu ovoga naroda, i verom svojom
gleda tu zvezdu na nebu budu}nosti i k woj krmani i up-
ravqa brod, na kome se mi svi nalazimo.
Onaj }e od vas biti heroj, koji se kao roditeq
`rtvuje za dobro svoje dece, a kao gra|anin za dobro
89
svoje zemqe, a kao ~ovek za dobro celoga ~ove~anstva.
Onaj }e od vas biti heroj, koji trpi, no kome tr-
pqewe ne malaksava ni veru u Boga, ni nadu na svetlije
dane, ni qubav prema ìvotu.
Onaj }e od vas biti heroj, koji se kao prost rad-
nik diè izjutra u pet sati, izqubi decu svoju i
prekrije svojim pokriva~em, da bi im toplije bilo, pa
se ùri kroz poluosvetqene ulice u fabriku na svakod-
nevni, monotoni posao svoj, i koji u ùrbi svojoj stigne
da pogleda u zvezdano nebo nad sobom i rekne: "o velika
i }utqiva vasiono oko mene, gle i ja nosim s poko-
rno{}u krst svoj, koji si mi ti natovarila; nosim ga, i
nije mi teàk".
Ona }e èna biti herojkiwa, koja sama sebi gov-
ori: "od karaktera moga sina zavisi sre}a celoga nar-
oda srpskog, a wegov karakter zavisi od mene, dakle,
sre}a celog srpskog naroda zavisi od mene".
Dovoqno je, draga bra}o, da na|ete u sebi hero-
jstva ma koliko jedno zrno goru{i~no. Stavite pored
toga zrna herojstva jo{ jedno toliko zrno vere, i vi }ete
mo}i brda pokretati, i mo}i }ete re}i: neka Srbija
bude sre}na, i Srbija }e morati biti sre}na.
Govorena jednog neobi~no mutnog i malodu{nog dana
90
BESEDA O JUNA[TVU
Govorena u Topoli pred rat 1912. godine.
Usta}e Bog, i rasu}e se neprijateqi Wegovi, i pobje}i
}e od lica Wegova svi koji ga mrze. Ti }e{ ih razag-
nati kao dim {to se razgoni; kao vosak {to se topi
od ogwa, tako }e bezbo`nici izginuti od lica
Boìjega.
Psalm, 68, 1.
Strah ìvotu kaqa obraz ~esto. - Juna{tvo je car
zla svakojega.
Gorski Vijenac
O juna{tvu ho}u da vam govorim, draga bra}o.
Ako igde prili~i govoriti o juna{tvu, prili~i to u
mestu, gde je ìveo Kara|or|e. I ako je ikad u Srbiji
posle Kara|or|a bilo vreme govoriti o juna{tvu, to je
vreme danas.
Juna{tvo je car zla svakojega, - veli veliki srp-
ski pesnik. To zna~i: tamo gde ima juna{tva, zlo je po-
danik, tamo pak gde nema juna{tva, zlo je suveren. Ili:
tamo gde je juna{tvo car, zlo je rob, tamo pak gde zlo
caruje, juna{tvo robuje.
Kako je kod nas? - zapitajmo se. Kako je kod nas?
Da li je u na{em ìvotu juna{tvo car nad zlom, ili je
91
zlo car nad juna{tvom?
Istina je ~esto uvredqiva, no nikad nije
{tetna. Istina je otrov, koji le~i, no ne otrov, koji
truje. Uzimajmo {to ~e{}e tu medicinu, ona je
lekovita. Recimo, dakle, slobodno istinu: Zlo je se
zacarilo kod nas nad juna{tvom.
Zlo je se zacarilo nad du{ama na{im; u du{ama
na{im zlo je utvrdilo sebi presto, i sa toga prestola
upravqa ono celim na{im ìvotom, kako privatnim,
tako i javnim. Nije na{e zlo nigde van nas, no u nama
samima.
Upitajte ~oveka, koga prvo sretnete: - Kako je?
On }e vam odgovoriti jednom re~ju: zlo. Ne}e vam tako
odgovoriti samo bolesni i siroma{ni i neu~eni, no
tako }e vam odgovoriti i zdravi i bogati i u~eni.
Za{to zdrav ~ovek kod nas govori o zlu? Zar
nije zdravqe jedno veliko dobro? Zar zdravqe nije
quti neprijateq zla? Da, zdravqe je jedno veliko
dobro, i zdravqe je quti neprijateq zla, no nije dovo-
qno biti samo telom zdrav da bi se nad zlom carovalo,
no mora se biti zdrav i du{om. Zdrava tela mogu biti
samo oru|e, zdrave du{e su vo|e i tvorci. Zdrava tela
su sita, gladne su bolesne du{e. Na{e su du{e bolesne
zato {to su gladne. A glad je uvek gotova da sluì
svakome gospodaru. Na{e du{e su gladne, zato su se i
predale u slu`bu zlu. Vere i nade gladne su du{e na{e.
Verom u sebe i nadom u Boga zasitimo du{e na{e, i
na{oj slu`bi zlu bi}e kraj, i juna{tvo }e se zacariti
u du{ama na{im! Ja imam dokaza za ovo {to govorim.
92
Dokaz su mi one zdrave du{e, zasi}ene verom i nadom,
kojima je na ovome mestu jednoga dana pre sto godina
sinula ova misao u glavi: êtiri stotine godina
carovalo je zlo nad juna{tvom, od sad }e juna{tvo
carovati nad zlom!
I bi tako. I kao plod juna{tva rodi se
dana{wa slobodna Srbija.
I mi svi vidimo, da je bilo dobro. Kako da mi,
naslednici tolikog juna{tva, u juna{tvu tako
osiroma{imo?
Za{to bogat ~ovek kod nas da govori o zlu? Zar
nije bogatstvo jedno veliko dobro? Da, bogatstvo je
jedno veliko dobro i jedno mo}no oru`je protiv zla,
ali samo ono bogatstvo, od koga su ~ak i moqci ja~i, ne
vredi ni{ta bez juna{tva. [ta vredi o{tar ma~ u
rukama onoga, ko ne moè da ga iz korica izvu~e? Bogat-
stvo je dobro, kad se moè u dobro delo obratiti. Bo-
gatstvo je zlo, kad ono, mesto da da slobodu ~oveku,
stavi svoga sopstvenika u slu`bu. Na{a zemqa trpi
mnogo od takvih qudi, koji su postali robovi svoga
stada i svoje kese. Ovi qudi ne sawaju da postoji jedno
boqe bogatstvo od wihovog. Oni ne sawaju, da je bogat-
stvo du{evno boqe od srebra i zlata. A bogat je du{om
onaj, ~ija je du{a zasi}ena verom u sebe i nadom u Boga.
Takav je u isto vreme i junak, jer takav caruje nad
svakim zlom. Ja ne govorim napamet, ja imam dokaz za
ovo {to govorim. Dokaz su mi oni bogati seqaci iz
ovog mesta, koji su pre sto godina svoje bogatstvo
obratili u jedno veliko delo. Bogatstvo nije bilo
93
wihov gospodar ni idol, no oru|e i snaga wihove
juna~ke du{e.
Za{to u~eni qudi kod nas da govore o zlu? Zar
u~enost nije jedno veliko dobro? Nema sumwe, u~enost
je jedno veliko dobro, no u~enost mnogih na{ih u~enih
qudi li~i na vatri{te, na kome su naslagana mnoga
drva, i suva i sirova, ali na kome nema vatre. [ta
vredi vatri{te bez vatre? U~enost mnogih u~enih ne
vredi vi{e no bogatstvo u rukama tvrdice. U~enost,
koja se ne moè u delo obratiti, vredi onoliko koliko
i bogatstvo, koje se ne moè ni u {ta, do u idolopok-
lonstvo, obratiti. Gladna je du{a i u mnogih u~enih
kod nas, kao i u mnogih telesno zdravih i bogatih,
gladna je i èdna, i zato {to je gladna ona se podaje u
slu`bu zlu. Moè ~ovek i mawe u~en biti, a vi{e
juna~an, a otuda opet vi{e sre}an i koristan. Ja imam
dokaz za to. Srbi od pre sto godina nisu bili tako
u~eni kao dana{wi, no ipak nisu se àlili na zlo, no
borili su se protiv zla. Dana{wi Srbi imaju vi{e
u~enosti, pa se ipak samo àle na zlo. Juna{tvo ne-
dostaje dana{wim Srbima. Na{i qudi su veliko
vatri{te bez vatre. Boqi je i jedan ugarak, koji gori,
no hrpa drva u snegu, koja je hladna kao sneg. [ta
pomaù nezapaqena drva ozeblom? Juna{tvo je ogaw,
koji pali na{e srce i greje na{u du{u.
Juna{tvo je car zla svakojega.
Ja ne govorim napamet. Ja imam milion dokaza
za ovo {to govorim. Ovaj hram va{ dokaz je ovoga, {to
ja govorim. Ova slobodna zemqa, u kojoj ìvite dokaz
94
je toga. Ona je delo juna{tva. Ova crkva, koja je va{a
najve}a svetiwa, delo je juna{tva. Ovaj hram nije samo
mesto va{e molitve no u isto vreme spomenik
juna{tvu, i to najve}em, kakvo je ikad bilo u svetu.
Hristos je pobedilac sviju zala, On je "Car zla svako-
jega", On je junak nad junacima. Ovaj hram spomenik je
Wegovom juna{tvu. Na{to je ovaj hram u sredini va{oj
ako ne zato, da vas podse}a na juna{tvo i zapaja
juna{tvom?
Pogledajte na ovaj ikonostas, - na ove suve i
ozbiqne likove! Ti svetiteqski likovi svedoci su
onoga, {to vam ja govorim. Svi pravi sledbenici
Hristovi, svi apostoli i svetiteqi, svi mu~enici i
arhimu~enici bili su veliki junaci, dostojni di-
vqewa i podraàvawa. Najve}e bogatstvo wihovo bilo
je juna{tvo du{e wihove. Oni su ~esto imali malo
zdravqa, malo zlata, malo u~enosti, no oni su uvek
imali jedno neiscrpno bogatstvo, koje ih je i u~inilo
carevima nad zlom. Imali su juna{tvo, koje je izviralo
iz wihove vere i nade. Hiqade godina daleko od vas u
vremenu i hiqadu kilometara daleko od vas u pros-
toru, ìveli su oni i pokazivali svoje juna{tvo. Wi-
hovo juna{tvo pobedilo je i vreme i prostor. Daleko
od ovog mesta raspiwani su oni na krst ili razdirani
od zverova ili sagorevani u katranu. Odkud oni ovde,
kad nisu odavde? Do{li su i nezvani, i do{li su u
dobri ~as. @elite li da ih odagnate iz va{e sredine?
Uzalud je èqa va{a, - wih su i za ìvota gonili, pa
su oni nadìveli svoje goniteqe. Oni su bili pobe-
95
dioci u ìvotu i ostali pobedioci i u smrti. Oni
nisu zato ovde, da prose milost od vas, no da vama,
siroma{nima, zapajaju du{u juna{tvom. Oni vas
gledaju mole}ivim pogledom, no ne da bi vi wima {to
dali, nego da bi vi {to uzeli od wih. Uzmite primer
wihov, - jer zato vas oni mole, - uzmite juna{tvo wi-
hovo, jer to vam oni nude!
Kad ste siroma{ni, kad ste bolesni, kad ste
nepravedno goweni i optuìvani, kad ste prezreni i
zapostavqeni setite se ovih ozbiqnih svetiteqskih
likova. Oni su ovde zato, da vam u svakom ~asu sluè
kao lek i uteha. U svakom trenutku, kad se zlo zacari
nad vama, oni vam energi~no dovikuju: Ne daj se, budi
junak, mi smo trpeli vi{e od tebe, mi smo se borili
vi{e od tebe, i pobedili smo juna{tvom. Juna{tvo je
car zla svakojega.
Ako ste zdravi i bogati i u~eni, pa se ipak iz
malodu{nosti àlite, znajte, da u ovoj crkvi stoje
likovi velikih hri{}anskih junaka, koji vam sluè za
prekor.
- Mi smo s mawe bogatstva od vas pobedili ve}a
zla od va{ih.
To oni imaju vama da kaù u svakom nastupu
va{e slabosti i malodu{nosti. Oni su savest va{a
onda kad vi savest svoju izgubite. Oni su hrabrost
va{a, kad vas hrabrost va{a izda. Oni su sudije va{e,
kad god po|ete putem nepravde.
Mislite, bra}o, u svakom svesnom trenutku
ìvota na junake svoje vere i svoje narodnosti. Nije
96
istina da mi ne moèmo biti junaci. Mi samo ne}emo.
Mi smo olewili svoju voqu. No do{lo je vreme da se
prenemo, do{lo je vreme da se kod nas zaboravi re~ ne
mogu, i da se nau~i samo re~: ho}u. Pomisao na junake
bi}e spasonosna za vas i za decu va{u. Primeri
juna{tva prenose se kao zaraza. Ta pomisao zapali}e
sirovo vatri{te va{e du{e, i zagreja}e vas juna{tvom,
juna{tvom koje }e vas u~initi "carevima zla svako-
jega" i kojim }ete proslaviti i sebe i narod svoj. Amin.
97
O VERI U MRAK
Bog je videlo i tame u wemu nema nikakve.
Budite sinovi videla (1 Jov. 1, 5; Jov.12,36)
O lux a qua omnis lux, lumen a quoomne lumen. Lux
suprema... Lux, quae illuminas omnia tota simul. semel, et
semper.S. August. Soliloquia, cap. XIII, 1.
Mi verujemo, gospodo, u Boga.
Na{i protivnici dobacuju nam: vi verujete u
mrak!
- Kako to? pitamo mi u ~udu. Mi smo, gle, i
poverovali u Boga iz ùdwe za svetlo{}u. Odkuda to
sad, da mi verujemo u mrak? Moète li nam vi poza-
jmiti svoju svetlost, kojom vi ìvite? pitamo mi na{e
protivnike.
A na{i protivnici nam odgovaraju:
- Da, mi }emo vam pozajmiti na{u svetlost, da
rasterate va{ mrak. Evo, vidite, u ~emu je na{a svet-
lost:
"Ne postoji ni Bog ni bogovi, postoji samo
priroda i prirodni zakoni. Mi prou~avamo prirodu,
i weni zakoni postaju nam sve jasniji i jasniji. Mi
sistemati{emo zakone prirodne u mnogobrojne nauke,
98
i nosimo te nauke kao buktiwe pred sobom, kuda god
hodimo. One osvetqavaju put na{ i hode}i za wima, mi
hodimo sigurnim putem bez posrtawa i lutawa.
Treba li nam, na primer, da ispitamo more, mi
uzimamo nauku o moru i kroz wu, kao kroz reflektor,
gledamo smelo u tajanstvenu dubinu morsku, u kojoj
qudi bez nauke slute ceo lavirint boànskih
naseobina. Mesto Posejdona i nimfa nauka nam
pokazuje oktopode, i morske pauke, i korale.
Treba li nam, da saznamo utrobu zemqe, ge-
ologija i mineralogija nude nam svoje usluge pro-
gone}i otuda Plutona i ceo wegov dvor.
Treba li nam da vidimo, kakvi se procesi vr{e
iza kore jednog drveta, - tu su botanika i hemija, koje
ne}e da znaju za nereide.
Ho}e li nam se, da vidimo, {ta se sve zbiva
ispod koè na{eg tela, - tu je fiziologija, koja je is-
terala sve zle i dobre duhove iz ~ove~jeg bi}a.
Ho}e li nam se, da se vinemo u daleke nebesne
visine,
- astronomija }e nas voditi, bez pitawa Apolona, i
Venere, i Kastora, i Poluksa.
Ho}e li nam se, da znamo svemu meru, i oblik, i
broj,
- matematika }e nas o svemu obavestiti, bez kabal-
isti~ke zamr{enosti i pitagorejske mistike.
@elimo li poznanstvo s oblacima i gro-
movima, mi se obra}amo fizici, a ne Jupiteru i Pe-
runu.
99
@elimo li zdravqa, mi se obra}amo medicini,
a ne Eskulapu.
@elimo li plodna poqa, mi pitamo
agronomiju, a ne Dodolu.
Nauka je, dakle, prognala sve bogove iz prirode,
i znawe je zamenilo sva verovawa. Nauka je otuda na{a
svetlost, vera je va{ mrak. Odbacite va{ mrak, i
primite na{u svetlost."
Tako nam govore na{i protivnici. A mi im u
~u|ewu odgovaramo:
"Pa mi ve} imamo tu svetlost, koju vi imate.
Nauka je na{a svojina onako isto, kao i va{a. Gde god
nam buktiwa nauke moè osvetliti put u ìvotu, mi
se tom buktiwom sluìmo, kao i vi. Na{a vera u Boga
jeste samo jedan na{ plus; to je jedna buktiwa vi{e,
kojom se mi sluìmo, a koju vi odbacujete. Zar je u
ve}em mraku onaj, kome svetli vi{e buktiwa?
Nauka je bacila veliku svetlost na prirodu, -
to je istina. No nauka je prognala iz prirode samo
polubogove, a ne Boga. Nauka je samo uravnala put
pravoj veri. Nauka je o~istila hram prirodni od
idola, i u taj hram uselio se Onaj, koji je i dostojan
toga hrama. Nauka je osvetlila dubine morske i visine
obla~ne, i rasterala mrak podzemni i nadzemni; od
svetlosti nauke i{~ezli su svi psevdo-bogovi, svi
duhovi, veliki i mali, kojima je ma{ta qudska
naselila ovaj svet, no od svetlosti nauke nije po tam-
neo, no jo{ vi{e se zasijao istinski duh prirode, is-
tiniti, jedini Bog. Mi ne verujemo, dakle, u mrak, no
100
u svetlost.
Prirodi inheriraju zakoni, velite vi. Ako je
tako, onda prirodi inherira logika. A ako je opet
tako, onda prirodi inherira razum. Zar nije tako?
Recimo, da nije tako. Recimo, da zakoni ne zna~e
logiku i ne zna~e razum. No tad zakoni ne zna~e ni red,
a ako oni ne zna~e red, zakoni ne zna~e zakone, a ako
zakoni ne zna~e zakone, oni ne postoje. To ne
dopu{tate ni vi, ni mi. Jer ako zakoni ne postoje, onda
nesumwivo ni priroda ne postoji. Priroda se ne da za-
misliti bez zakona. U tome se slaèmo i mi i vi, i
dotle idu}i zajedno niti mi prebacujemo vama veru u
mrak, niti vi nama.
Mi se slaèmo, dakle, u tome, da postoje zakoni.
No mi idemo jedan korak daqe od vas, i kaèmo: zakoni
zna~e razum. Priroda se drì zakonima, dakle:
priroda se drì razumom. Taj razum, kojim se priroda
drì daleko je ve}i od razuma qudskog. Razum qudski
je samo jedan nerv toga velikog prirodnog razuma. Kad
postoje nervi, postoji i centar tih nerava, velimo mi.
Centar svih nerava u vasioni, ili sredi{te svih za-
kona u prirodi, ili _ i _ svekolikog reda, koji egzis-
tira u stvarima, jeste na{ Bog. Na{ Bog je dakle, razum
i svetlost. Od kud da mi verujemo u mrak?
Zamislite dva mrava, koji bi imali sve na{e
nau~ne aparate u minijaturi, i koji bi pomo}u tih
aparata mogli ispitivati jedan na{ prst na ruci. Za-
mislite, da oni ta~no ispitaju i nervnu konstrukciju
na{eg prsta i ravnomernost krvotoka u wemu. I za-
101
mislite ih sad, gde se posle trudnog ispitivawa
odmaraju i prepiru oko toga, kakvo je to ~udo prst?
Jedan od wih rekao bi: ovaj prst je jedan svet, u kome
vladaju zakoni, u kome se nervi na pravilan na~in
ukr{taju, i u kome krv ve~no te~e istim, pravilnim
tokom. Drugi bi rekao: da; no odakle po~iwu i gde se
zavr{uju ti nervi? I odakle poti~e i kuda se vra}a ta
krv? Ja verujem, rekao bi daqe taj mrav svome kolegi, da
ovi svi nervi imaju jedan centar; taj centar nazivam
ja mozak, i verujem da svi ovi kanali i kanali}i krvi
poti~u iz jednog rezervoara, koji ja nazivam srce.
"Ja u to ne verujem", viknuo bi prvi mrav. "Ni
mozak ni srce ne postoje", "postoje samo nervi i krv, i
postoje zakoni koji wima upravqaju; mi moèmo gov-
oriti samo o onome, {to vidimo; mi vidimo prst, prst
i postoji; mozak i srce mi ne vidimo, mozak i srce ne
postoje. Tvoja vera u mozak, prijatequ moj, jeste vera u
mrak".
Ili zamislite, da ova dva mrava-nau~nika
imaju jedan teleskop u minijaturi i posmatraju kroza
w sun~evu svetlost. Recimo, oni vide kroz wihov mali
teleskop samo nekoliko zraka sun~evih, no ne vide
sunce. Jedan bi mrav rekao: "mi vidimo mnoge zrake
svetlosti, znamo wihovu ja~inu i wihovu boju i znamo
vreme kad se oni pojavquju i kad trnu. I s tim je
svr{eno. Mi znamo sve, {to se moè o svetlosti
znati." Tako bi rekao jedan mrav. Drugi bi odgovorio:
"da; mi ne znamo zaista vi{e, nego to, {to ti nabroja,
no ja verujem, da svi ti zraci dolaze iz jednog velikog
102
za nas nevidqivog centra svetlosti, odakle se bezbro-
jni zraci prostiru na sve strane. Taj centar, u koji ja
verujem, nazivam ja sunce". Prvi mrav }e se najediti i
re}i na to: "kako moè{ govoriti o onome, {to ne
vidi{? Kako se moè{ podavati takvim fantazijama?
Kakvo sunce? Zraci se svi prostiru do beskrajnosti, i
nigde centra wihovog nema. Tvoja vera u sunce jeste,
dakle, vera u mrak".
Takvi smo mi kao ovi mali mravi, mi i na{i
protivnici. I mi i na{i protivnici ispitujemo ovaj
svet, koji opaàmo, i koji u sravwewu s celom va-
sionom ne predstavqa ni toliko koliko predstavqa
jedan prst na na{em telu. I mi i na{i protivnici
gledamo nerve prirodne i slu{amo krvotok prirodin.
No mi se ne slaèmo u jednome. Mi kaèmo: mi veru-
jemo, da kroz nerve prirodne dejstvuje jedan uni-
verzalni razum, i da kroz krvotok prirodni struji
jedan ìvot, koji ima svoj centar, svoje srce. Na{i
protivnici dobacuju nam: vi verujete u mrak. Mi
kaèmo daqe: svi ovi fragmenti svetlosti, koje nam
nauke otkrivaju, samo su fragmenti jedne velike,
neslu}ene svetlosti. Mi verujemo u tu svetlost, i nazi-
vamo je Bogom. Na{i protivnici dobacuju nam: vi
verujete u mrak.
Recite nam vi, gospodo, recite nam, ko je od nas
u mraku: mi, koji traìmo svojim razumom vi{e svet-
losti, no {to nam je o~i pokazuju i nauka nudi, ili
na{i protivnici, koji se zadovoqavaju sa onim {to
o~ima vide i u{ima ~uju? Recite nam: ~ini li se vama,
103
da je na{a vera u Boga - vera u mrak? Recite nam {to
pre, jer od na{e vere ili nevere zavisi ceo ìvot na{!
Recite nam {to pre, jer ko zna dokle }emo jo{ zajedno
ìveti pod ovim suncem? Ko zna, da nas smrt ne ~eka
pred vratima ove ku}e?
Mi verujemo, gospodo, u besmr}e ìvota. Na{i
protivnici dobacuju nam: vi verujete u mrak!
Kako to? pitamo mi u ~udu. Mi smo gle, i
poverovali u besmr}e iz ùdwe za svetlo{}u. Od kud
to sad, da mi verujemo u mrak? Moète li nam poza-
jmiti vi va{u svetlost, kojom vi ìvite? Pitamo mi
na{e protivnike. A na{i protivnici odgovaraju:
"Da, mi }emo vam pozajmiti na{u svetlost, da
lost;
"Besmr}e ìvota ne postoji. Postoji ìvot i
postoji smrt. @ivot je kratak, smrt je duga. Smrt je kao
jedna beskrajna linija; ìvot je kao jedna ta~ka u sre-
dini te linije. I mrtve i ìve stvari sastoje se iz
istih sastavnih delova. Ti sastavni delovi mrtvih i
ìvih stvari jesu materijalni atomi. Ti materijalni
atomi grupi{u se u praznome prostoru ~as na ovaj ~as
na onaj na~in, i svojim grupisawem obrazuju ~as
ovakva ~as onakva tela. Slepim slu~ajem grupisali su
se ti atomi jednoga dana i u jednu neobi~nu pokretnu
figuru, koju mi nazivamo ~ovekom. Dok u toj figuri
postoji jedna odre|ena razmera atoma raznovrsnih el-
emenata, koji sa~iwavaju qudsko telo, dotle i ta
figura kao takva postoji i vr{i izvesne funkcije. Kad
104
se ta odre|ena razmera me|u atomima poremeti, tad se
i ta figura osipa kao jedna ku}a od karata, kad izgubi
ravnoteù, tako, da se nikad vi{e ne javi na svetlost
u istom obliku. Tako mi mislimo, i, radi jemstva na{e
misli, pozivamo se na Demokrita, Lukrecija, [trausa
i Hekela. Na{a je misao svetlost; primite na{u misao
i odbacite va{u naivnu veru u mrak".
Tako nam govore na{i protivnici. A mi im u
~u|ewu odgovaramo:
"Pa gle, to vi verujete u mrak, a ne mi. Vi veru-
jete, da se sav ~ove~ji ìvot prostire izme|u dva groba:
jedan je grob ro|ewe, iz koga ~ovek izlazi, drugi je grob
smrt. u koji ~ovek ulazi. Vi verujete, da se jedan ~ovek
pre svoga ro|ewa nije nigde nalazio u vasioni, do samo
u razbacanim atomima, koji su pripadati raznim
drugim telima. I, vi verujete, da se ~ovek posle smrti
nigde ne}e nalaziti do opet samo u razbacanim atom-
ima, koji }e pripadali raznim drugim, tu|im telima.
Vi ne verujete, da je ~ovek ma i u ideji pre ro|ewa egzi-
stirao, vi ne verujete, da }e ~ovek ma i u ideji posle
smrti egzistirati. Vi ste sasvim bez svetlosti, a ne
mi. Vi ne verujete, da vasiona ima razum i o~i, mi
verujemo. Va{i atomi su bez razuma i bez o~iju. To su
idoli va{i, koji ne vide i ne misle. Vi dakle, nemate
svetlosti ni za vreme ìvota, a jo{ mawe s obe strane
ìvota.
Mi verujemo u besmr}e ìvota, jer verujemo u be-
smrtni razum vasione, koji je izvor ìvotu. Egzisten-
cija prirode dokazuje egzistenciju prirodnih zakona;
105
egzistencija prirodnih zakona dokazuje egzistenciju
univerzalnog boànskog razuma, egzistencija uni-
verzalnog boànskog razuma dokazuje egzistenciju be-
smrtnog ìvota. Sve je to jedno s drugim tako tesno i
neophodno vezano, da se jedno bez drugog ne da zamis-
liti. Priroda se ne moè odvojiti od zakona, koji je
drè, jer ne bi se dràla bez zakona; zakoni se ne mogu
zamisliti bez razuma, jer oni su sami razum; razum se ne
moè zamisliti bez ìvota, jer razum je svest, a svest
je ìvot; ìvot se ne moè zamisliti kao ne{to
slu~ajno i prolazno, kad je razum vasione ve~an i ne-
prolazan.
Ako je razum ve~an i neprolazan, onda je smrt
samo ne{to na ìvotu, jer kad bi smrt bila ne{to
bitno i suprotno ìvotu, smrt bi bila i ne{to bitno
i suprotno razumu, a ono {to JE suprotno razumu, to je
suprotno i zakonima prirode, i zato ne egzistira.
Smrt, dakle, ne egzistira kao ne{to bitno i apsolutno
u svetu; ona ne egzistira kao jedna linija, na kojoj je
ìvot samo jedna ta~ka. Pre se moè re}i, da je ona kao
jedna ta~ka na beskrajnoj liniji ìvota.
Mi, daqe, argumenti{emo na{u veru pred
na{im protivnicima ovako:
Na{ nagon za besmrtnim ìvotom najja~i je od
svih nagona. A, gle, sve nagone, kojim nas je priroda
snabdela, priroda je u stawu i da zadovoqi, i to u punoj
meri. Mi nemamo ni jednog nagona, koji mi u ovome
ìvotu ne bi mogli do prezasi}enosti zadovoqiti.
Otuda veliki, mo`da i najve}i deo nas umire za-
106
sitiv{i vi{e-mawe sve svoje nagone. No niko od nas
ne umire zasitiv{i jedan nagon svoj, svoj najja~i nagon,
- nagon za besmr}em. I oni, koji izvr{uju samoubistvo,
ne begaju iz ìvota za to, {to su zasi}eni ìvota, no
zato, {to su zasi}eni ovoga ìvota, i zato, {to su
èdni i gladni jednog boqeg ìvota. I oni, koji su
bili toliko bogati i sre}ni, da su zadovoqili sve, i
najmawe, svoje èqe i ùdwe u ovome ìvotu, umiru
pla~u}i. Za{to? Zato, {to umiru èdni i gladni besm-
rtnog ìvota. I oni, koji su ìveli punu stotinu go-
dina, i ~ija se stotina godina ìvota sastoji iz
sasvim jednolikih, monotonih dana, umiru pla~u}i.
Za{to? Zar im nije ve} dosadno provoditi iste dane?
Jeste, dosadno im je, dosadan im je ovaj ìvot, i oni
èle i o~ekuju jedan boqi ìvot, a me|utim, nisu sig-
urni, da li }e im taj boqi ìvot pasti u deo posle
smrti; - zato pla~u pri smrti. Oni nemaju poverewa u
prirodu, i ako im je priroda dala toliko dokaza svoje
iskrenosti i istinitosti. Priroda ih ni u ~em nije
obmanula: sve nagone, koje im je dala, ona im je i
zadovoqila. Pa ipak oni nemaju vere u prirodu; oni
se boje, da }e ih priroda ipak, na kraju krajeva, ob-
manuti. Oni se boje, priroda im ne}e zadovoqiti
wihov najja~i nagon, nagon za besmrtnim ìvotom.
Oni misle, da im priroda ispuwava sve èqe u ovom
ìvotu, da bi ih za to mogla obmanuti u wihovoj
glavnoj èqi. Oni misle, da ih priroda hrani i poji
u ovom ìvotu, da bi ih na kraju krajeva progutala svo-
jim tamnim `drelom smrti, kao {to je Kronos gutao
107
decu svoju. No na{to toliko nepoverewe prema
prirodi? Nije li ono nelogi~no i nedelikatno?
Priroda se svaki dan pokazuje toliko mo}na, da je u
stawu zadovoqiti i najmonstruoznije prohteve
~ove~je. Kako, dakle, da joj ne verujemo, da }e ona mo}i
zadovoqiti i na{u ùdwu za ìvotom posle smrti? Ta
na{a ùdwa prirodna je, prirodina je. To je wena
ùdwa; a svoje sve ùdwe priroda je isuvi{e u stawu
zadovoqiti.
Mi argumenti{emo i ovako na{u veru:
Veliki duh vasione, koji nas je stvorio, koji je
u nas poloìo mnoge mogu}nosti, i koji sve te
mogu}nosti nekoliko desetina godina u nama razvija i
dovodi ih do izvesnog savr{enstva, taj veliki duh va-
sione pokazao bi se nerazuman, kad bi toliki trud svoj
jednim mahom uni{tavao; on bi se pokazao nedosledan
sebi, kad bi ugasio jednim mahom onu svetlost, koju je
on u nama palio celog na{eg veka; i najzad pokazao bi
se neekonomi~an kad bi po~iwao jedan proces
usavr{avawa u istoriji uvek ispo~etka, uvek samo na
novim qudima, uni{tavaju}i smr}u sasvim one, koji
su do{li ve} do jednog visokog stupwa savr{enstva. A
za veliki duh vasionski ne moè se re}i ni da je ner-
azuman, ni da je nedosledan, ni da je neekonomi~an.
Svoju razumnost, svoju doslednost i svoju
ekonomi~nost pokazuje nam on u prirodi na svakom ko-
raku.
Mi se ne bojimo smrti, velimo mi na{im pro-
tivnicima, jo{ i zato, {to vidimo, da se i sama
108
priroda protivi smrti. Priroda ne}e da umre,
priroda ho}e da ìvi. Ako je i{ta u prirodi jasno,
jasna je ta te`wa wena, te`wa za neprekidnim, kon-
tinuiranim ìvotom. Ako ni{ta, dakle, a ono
sebi~nost prirode osigurava nama besmrtan ìvot.
Priroda ho}e da ìvi, a ona ìvi kroz nas. Ako bi
èlela smrt nama, priroda bi morala kroz to èleti
sebi smrt. A priroda ne èli sebi smrt. Ona dopu{ta
smrt delovima svojim, nama, samo zato, {to zna, da ta
smrt vodi opet jednom drugom ìvotu. Nikad mi ne bi
mogli umreti, ne bi mogli oti}i iz ovog ìvota, kad
bi smrt bila ne{to apsolutno, kako je mi zami{qamo.
Mi ne bi mogli oti}i iz ovog ìvota i kad bi hteli,
mi ne bi mogli ni samoubistvo izvr{iti, kad ne bi po
smrti opet mogli ìveti. Priroda nam ne bi to do-
pustila. Jer priroda ho}e ìvota. I ona {aqe smrt na
nas, i dopu{ta samoubistvo, verujte, samo zato, {to se
ne boji, da }e nas smrt uni{titi. Priroda se dakle ne
boji smrti. Za{to mi da se bojimo?
Mi se ne bojimo smrti, velimo mi daqe na{im
protivnicima, jo{ i zato, {to na{a logika nikako ne
dopu{ta da je smrt u stawu uni{titi jednoga [ek-
spira, Getea, Kanta, Tolstoja, itd., uni{titi jednom
re~ju najuzvi{enije produkte prirodinog velikog
truda. Jer kad bi to na{a logika dopustila, onda bi
ona morala dopustiti i nerazum u prirodi, a ako bi
dopustila nerazum, dopustila bi nezakonitost, - a to
je iskqu~eno. Kad bi smrt bila u stawu uni{titi pot-
puno [ekspira, ona bi bila, zna~i, u stawu, da obus-
109
tavi zakon evolucije u prirodi. [ekspir je pri smrti
nesumwivo èleo, kao i svi qudi {to èle, da i po
smrti ìvi, i da se i po smrti duhovno evoluira,
usavr{ava. Zar je tu evoluciju mogla smrt obustaviti?
Uostalom mo`da i bi, kad bi to bila samo èqa [ek-
spirova. No gle, to isto èleo je i Gete, i Kant, i Tol-
stoj, i ceo rod qudski od Adama do danas. A ko je ceo
taj rod qudski, ako ne jedan znatan deo prirode, i to
jedan kvalitativno i kvantitativno veoma zna~ajan
deo prirode? @eqa qudskog roda moè se identifiko-
vati sa èqom same prirode. Priroda èli, da se i po
smrti produì ìvot, tj. produì zapo~eta evolucija,
zapo~eto usavr{avawe. A kad to priroda èli, to je
lako ostvarqivo. Priroda ne moè imati prepreka u
ostvarewu svojih èqa.
Na{ nagon za besmrtnim ìvotom, dakle, jeste
nagon same prirode. Zakqu~ci na{eg uma mogu nas ob-
manuti, no priroda svojim nagonima u nama nikad nas
ne obmawuje".
Tako mi velimo na{im protivnicima. I onda
ih pitamo:
"Kako, dakle, da je na{a vera - vera u mrak? Gle,
mi verujemo u svetlost i posle smrti i pre ro|ewa, a vi
ne verujete u tu svetlost, i opet vi nazivate na{u veru
verom u mrak. Gle, vas je opkolio mrak sa svih strana,
i vi ipak drìte, da se nalazite u svetlosti!"
Recite nam vi, gospodo, recite nam, ko je od nas u
mraku; mi, koji traìmo razumom vi{e svetlosti, no
{to nam je o~i pokazuju i nauke nude, ili na{i pro-
110
tivnici, koji se zadovoqavaju sa onim {to povr{no
o~ima vide i povr{no u{ima ~uju? Recite nam: ~ini
li se vama na{a vera u besmr}e ìvota - vera u mrak?
Recite nam {to pre, jer od te na{e vere ili ne-
vere zavisi ceo na{ ìvot? Recite nam {to pre, jer ko
zna, dokle }emo jo{ zajedno ìveti pod ovim suncem?
Ko zna, da nas smrt ne ~eka pred vratima ove ku}e? Pre
nego {to smrt do|e treba da znamo: ima li smrti?
Mi verujemo, gospodo, u jedinstvo qudskog
roda.
Na{i protivnici dobacuju nam: vi verujete u
mrak!
- Kako to? pitamo mi u ~udu. Mi smo, gle i
poverovali u jedinstvo qudskog roda iz ùdwe za
svetlo{}u. Otkud to sad, da mi verujemo u mrak?
Moète li nam vi pozajmiti va{u svetlost, kojom vi
ìvite? Pitamo mi na{e protivnike. A na{i pro-
tivnici odgovaraju:
- Da, mi }emo vam pozajmiti na{u svetlost da
lost:
"Ne postoji jedinstvo qudskog roda. Svaki
~ovek je napose ciq prirode, - ako bi se uop{te smelo
govoriti o ciqu u prirodi. Me|u qudima ne postoji
nikakvo metafizi~ko ni organsko jedinstvo. Ne pos-
toji istorija ~ove~anstva, - postoje samo istorije po-
jedinih qudi.
Otuda svaki ~ovek treba da gleda u sebi svuko-
liki smisao ìvota. Svak treba, da se {to vi{e skon-
111
centri{e u sebe, i {to vi{e otu|i od qudi. Svak treba
da se stara, da sve svoje telesne i duhovne dispozicije
do krajwih granica razvije i iskoristi. Jer van sebe
on nema nikoga i ni~ega, dostojnoga wegove istinske
pa`we. On ne treba da ima mnogo skrupula prema
svetu, koji ga okruàva. On treba da smatra sebe kao
varnicu, koja je isko~ila iz mraka i koja }e opet
utonuti skoro u mrak, - s toga treba da se stara, te da
svetli {to jasnije i gori {to silnije, ne da svetli i
gori, da bi druge osvetqavao i zagrevao, no da bi samo
sebe osvetqavao i zagrevao. - Svi su qudi kao jedno
jato varnica, koje besmisleno lutaju tamo - amo, dok se
ne ugase. Kao {to je besmisleno govoriti o smislu
jednog jata varnica, tako je isto besmisleno govoriti
o smislu istorije ~ove~anstva. I kao {to se ne moè
uhvatiti jedinstvo me|u lutaju}im varnicama, jer ga
nema, tako je isto te{ko uhvatiti jedinstvo me|u sud-
bama pojedinih qudi, jer ga nema. To je na{a misao.
"Napustite i vi va{u veru u mrak, i primite
ovu na{u misao, ovu na{u svetlost".
Tako govore na{i protivnici, a mi im u
~u|ewu odgovaramo:
"Pa, gle, vi verujete u mrak, a ne mi. Mi veru-
jemo, da postoji i metafizi~ko i organsko jedinstvo
me|u qudima. Ne postoji ni jedan ~ovek besmislen i
besciqan, no smisao i ciq ìvota na zemqi ipak nije
u svakome ~oveku ponaosob, no u svima qudima, ukupno
uzev{i. Svi su qudi ~lanovi jednog velikog orga-
nizma, koji je ponikao na zemqi, koji se kroz istoriju
112
razvijao i rastao, ùteo i zeleneo, bolovao i cvetao, i
koji }e najzad zavr{iti svoj tok, kao {to ga je i po~eo.
Taj organizam - to je celo ~ove~anstvo sa svojom is-
torijom od pojave prvog ~oveka na zemqi do i{~eznu}a
posledweg sa zemqe.
I zato {to ose}amo jedinstvo qudskog roda i
nalazimo i svoj smisao u zajedni~kom smislu svuko-
likog ~ove~anstva, mi se i ne povla~imo samo u sebe i
ne otu|ujemo od ostalih qudi. Mi ose}amo da
~ove~anstvo ima jedno telo i jednu du{u, uzev{i to
jedinstvo i metafizi~ki i organski, i zato nas ti{te
svi bolovi i raduju radosti celog ~ove~jeg roda.
Svi qudi na zemqi sa~iwavaju jednog ~oveka,
jednog sve~oveka. Taj sve~ovek star je mnogo hiqada go-
dina i rasprostrt je na celoj na{oj planeti. Sva is-
torija dosada{wa i odsada{wa sa~iwava istoriju
sve~oveka. Taj sve~ovek je ve}a mo} i ve}a inteligen-
cija od na{e pojedina~ne mo}i i inteligencije. Razba-
cani i razdeqeni mi se ose}amo kao siro~ad, nejaki i
ubogi. Jaki i ponosni pak ose}amo se mi onda, kad se
zamislimo u jedinstvu s celim rodom qudskim, sa
svima qudima na zemqi, kao {to se danas ose}amo, na
dan zajedni~ke molitve hri{}anske univerzitetske om-
ladine na celoj planeti na{oj.
Zato se mi molimo danas za sve male i neslo-
bodne qude, ~iju sudbu mi Srbi osobito dobro poji-
mamo. Wihovo olak{avawe i mi }emo osetiti, ma gde
oni ìveli.
Mi se molimo za sve one, koji su gori i ne-
113
prosve}eniji od nas.Kad oni budu boqi i prosve}eniji,
i mi }emo se osetiti jo{ boqi i jo{ prosve}eniji, kao
{to se jedan zdrav deo na telu oseti jo{ zdraviji, kad
jedan drugi bolestan deo tela ozdravi.
Mi se molimo za one, koji su ve}i i kulturniji
od nas. Mi na wih gledamo kao na one tice, koje napred
lete i prosecaju vazduh svojim krilima. Mi se molimo
za wih, da ne klonu i ne sustanu, jer dok god oni bodro
predwa~e, mi se ose}amo u zaklonu i sigurnosti.
Mi se molimo za Evropu, jer ona je na{a {ira
domovina i na{e ogwi{te, na kome se i mi, kao i os-
tali svet, jo{ uvek grejemo i osvetqavamo.
Mi se molimo za Ameriku, drugi
najprosve}eniji kontinent u svetu, molimo se za ovaj
novi, mladi svet, pun poleta i inicijative; pun opti-
mizma i radosne voqe za ìvot.
Mi se molimo i za qude ostalih kontinenata.
Molimo se i za crnce i crvenoko{ce. Molimo se za
qude ùte rase, koja sad preìvquje najteù krizu u
istoriji svojoj.
Mi se molimo i za one qude, koji veruju u
Muhameda, ili u Budu. Molimo se i za one, koji se
klawaju Jehovi. Molimo se i za na{e protivnike,
KOJI na{u veru nazivaju verom u mrak. Molimo se i
za one, koji veruju u ve{tice. Molimo se i za one, koji
se klawaju suncu i zvezdama. Molimo se za sve sujeverne
i sve bezverne na celoj ovoj zvezdi, na kojoj svi zajedno
ìvimo, i koja nas trpqivo nosi izme|u jata mnogih
drugih zvezda, i koja nas sve hrani i greje. - Jednom
114
re~ju: mi se molimo za svu decu na{e majke zemqe, za
svu bra}u na{u i sestre na{e.
Mi se tako molimo, jer vera nam na{a nalaè,
da se tako molimo.
Recite nam vi, gospodo, recite nam, da li je
na{a vera - vera u mrak?
Govorena na dan molitve studenata "
Hri{}anske Zajednice "
115
MAWE BRIGE VI[E VERE
[to mawe vere, to vi{e briga. Jedna od glavnih
blagodati vere jeste ta {to vera osloba|a ~oveka od
mnogih briga. Dok dete zna, da ima oca i da se otac
brine o ku}i i svima poslovima ku}e, dotle se svaka
wegova briga brzo zavr{ava pesmom. îm ovo saznawe
i{~ezne, umukne i pesma i siro~e se oseti usred roja od
briga, kao usred roja str{qenova. [to se ~ovek vi{e
dre{i od briga sam svojom snagom, sve se vi{e zapli}e
u brige. I radost zamire, dok od ~oveka ne ostane suha
ko`na torba, ispuwena gnevom i nagnuta nad grobom.
- Na {to sve va{e brige?
Ovo je bitno pitawe Spasiteqevo ~ove~anstvu,
rastrzanom od briga. "Ko od vas moè brigom pri-
maknuti rastu svojemu lakat jedan?" Na {to vam sve
brige, ako se sutra ujutru sunce ne rodi? A Onaj, ko se
brine o tome, da se Sunce sutra ujutru rodi u odre|eni
sekund, zaista zbrinu}e lako i sve va{e sitne brige.
Veliki Epiktet:
- Neobrazovan se ~ovek tuì na druge qude, {to
mu ne ide sve kako treba; onaj ko je tek po~eo da se
obrazuje tuì se na sebe; a obrazovan ~ovek se ne tuì
ni na sebe ni na druge qude.
Obrazovan ~ovek je za stoi~kog filozofa onaj,
koji se predao potpuno u ruke Vasionskog Razuma.
Jo{ ìvqe obja{wava udes qudski Isaija:
- Gle, sluge }e moje pjevati od radosti u srcu, a
116
vi (koji ste ostavili Gospoda), vi }ete vikati od
àlosti u srcu i rida}ete od tuge u duhu (65,14).
Sluga Gospodwi je za proroka Isaiju onaj, ko
oslu{kuje voqu Gospodwu i woj sledi bez roptawa, bez
brige i straha. A najlep{e Gospod Isus veli:
- Marta, Marta, brine{ se i trudi{ za mnogo,
a samo je jedno potrebno. A {ta je to jedno?
Vera: 1) da je Otac ìv, 2) da On nosi glavnu
brigu o svemu i svakom i 3) da sin ne moè ni{ta
~initi sam od sebe (Jov. 5,19).
Kako onda, da se svaka va{a briga ne prelije u
pesmu? Ako istinski verujete u @ivoga i Budnoga Oca,
onda su sve va{e zemaqske brige apsurdne. Svojim
bezbrojnim brigama vi samo dokazujete svoje
neverovawe u Boga. Ako pak kaète, da verujete a ipak
klecate mra~no pod teretom briga, va{a vera zna~i
jednu besmislicu, naime, kao da Doma}in doma vasion-
skog ne moè, ili ne}e, ili ne ume da vodi brigu o
Svome domu, nego je sve predao najamnicima. Kako }e
najamnici spasti dom, ako ga doma}in ne spase?
Vi me popravqate: sinovi, a ne najamnici. No
ako sinovi, prenose sve svoje brige na Oca i svu svoju
voqu i sve svoje misli i sve svoje srce i bezbri`no
vr{e samo voqu o~evu, takvi su pravi sinovi. A drugo
su sve najamnici. Jer niko se ne moè nazvati obrazo-
vanim ko ne ose}a na sebi obraz Oca nebesnog. Sve
drugo je mra~no stado, bri`no i pe~alno, bilo ono sa
velikim {kolama, ili bez {kole.
Vera je kao hladan prst pruèn stanovnicima
117
pakla. Sve je drugo usijan ogaw, izuzev toga jednoga
prsta. Bezumni sipaju rastopqeno gvo`|e na
rastopqeno olovo. Ogwem se ogaw ne ugasi.
Brige su kao rastopqen metal, u kome se kuva{.
Samo vera moè pogasiti ogaw. Sve drugo je sipawe
ogwa na ogaw.
Mnogo vere - malo briga.
Savr{ena vera - savr{ena bezbri`nost.
Savr{ena vera - savr{ena radost.
"Radujte se i veselite se!"
I - Ovo vam kazah, da radost moja u vama ostane
i radost va{a se ispuni (Jov. 5,19).
Ne ide li Mojsej za Bogom kao dete za ocem?
Tako i Avram, Isak i Jakov. Tako i Samuilo i David.
Smotrite kad je Mojseju i Davidu bilo najteè. Zar ne
onda, kada su gubili poverewe u Gospoda i tovarili
na sebe bezbrojne brige, uzdaju}i se u svoju sopstvenu
snagu? A Isus? Nije li on najsavr{enije dete u apso-
lutnoj predanosti, poslu{nosti i poverewu prema
Ocu?
Jevan|eqe Hristovo je radost, a ne tuga;
olak{awe, a ne breme.
Vi{e, dakle, vredi gram vere no tovar brige.
Hri{}anin, koji ovo nije shvatio i usvojio,
kr{ten je samo vodom, no ne i duhom.
Sve{tenik, koji ovo nije shvatio i usvojio, sur-
vava se sam niz brdo, uz koje treba da podiè i druge.
Bo`ji blagoslov, mir i zdravqe prate onoga
118
Hristovog slu`benika, koji je u stawu da iz sve du{e
uzvikne:
- Uistinu, vi{e se postiè verom nego brigom!
119
QUBITE PRIJATEQE SVOJE!
Govoreno po~etnicima u qubavi.
Ni{ta toliko ne protivstaje qubavi koliko
greh,kako qubavi k Bogu, tako i qubavi k bli`wem.
Tvoj prijateq otima, a ti ga ne izobli~ava{? Boji{
se gweva?
Zar se boji{ gweva, iako ga pravedno izobli~ava{?
Izobli~i ga dakle, i iskaì svoje negodovawe iz
qubavi prema Hristu,
iz qubavi prema wemu samom; zaustavi ga, ako cpqa u
propast.
U gostovawu, i lepim re~ima, i laskawima, nije
nikakvo osobito delo qubavi.
J. Zlatoust
(Besede na posl. Efesc. IX, XVIII)
[ta vredi, bra}o moja, ako ja budem ve~ito gov-
orio, a Bog ve~ito }utao?
Mogu li ja odbraniti pravdu Boìju, ako je Bog
ne uzme pod svoju za{titu? Mogu li ja dokazati Boga
bezbo`nicima, ako se Bog bude krio? Mogu li Ga ja
omileti sinovima Wegovim, ako je On ravnodu{an
prema patwama wihovim?
Ne; ni{ta od svega toga ja ne mogu. Moje re~i
nemaju krila, da bi mogle uzdi}i Bogu sve pale i ot-
pale od Boga; niti moje re~i imaju ogwa, da bi zagre-
120
jale ohladnela srca dece prema Ocu wihovom. Moje
re~i nisu ni{ta, ako one nisu slabi odjek i neraz-
govetno ponavqawe onoga, {to Bog svojim mo}nim
jezikom govori. {to je {u{tawe {qunka na obali
prema strahovitoj rici okeanskoj, to su re~i moje
prema jeziku kojim govori Bog. Kako }e mo}i ~uti
{u{tawe {qunka prelivenog penom razjarene stihije
onaj ~ovek, koji je gluv prema rici okeana?
Kako }e videti Boga u mojim re~ima onaj, ko ne
moè da ga vidi u prirodi i ìvotu?
Kako }e jedva ~ujne re~i qudske ubediti nekoga,
koga gromovi nisu u stawu ubediti?
Kako }e se ogrejati na jednoj varnici neko, ko je
ostavio ogaw iza sebe?
Ne }uti Bog, bra}o, no govori glasnije od svih
bura i gromova. Ne napu{ta Bog pravdu, no prati je u
wenom stradawu i lagano uzvodi na presto. Ne zavisi
Bog ni od ~ije dobre voqe, no ~ini sve zavisnim od svoje
dobre voqe. Jadan bi bio Bog, koji bi zavisio od ad-
vokatske za{tite jednog smrtnog ~oveka. Ne izlazim ja
pred vas da {titim Onoga, ~iju za{titu ja traìm dan
i no}. Ne izlazim ja, ubo`jak jedan, da traìm od vas,
ubo`jaka, potporu Boga i Boìje stvari. Ne; nego,
naprotiv, izlazim s predlogom, s molbom, zaista s
molbom, da svi mi potraìmo potporu sebe i svoje
stvari u Boga, jedino u Boga. Nije to radi Boga no radi
nas. I ponavqam: nije to radi Boga no radi nas samih.
Jer Bog }e biti podjednako veliki, veli~ali Ga mi ili
poniàvali. Bog }e biti svetao, ma koliko tame ba-
121
cali mi na Wegovo ime. Bog }e postojati, ma cela
zemqa kroz sva usta svojih stvorewa i kroz sve vulka-
nske kratere jeknula: nema te Boè! Postoja}e Bog, sve-
tao i veliki kao i danas, i onda, kad zraci sun~ani
budu uzalud traìli i jednog ìvog ~oveka na zemqi,
i kad budu mesto ìvih milovali samo grobove
mrtvih.
Boè, ve~ito svetli i ve~ito veliki, budi pot-
pora nama kao {to si potpora tolikim Suncima u
prostoru! I Sunca bi se ugasila bez Tvoga pogleda i
pretvorila na mah u zakisla, mra~na vatri{ta, - kako
mi da svetlimo bez Tebe?
Kako }emo mi, bra}o mo}i qubiti svoje nepri-
jateqe bez potpore Boìje? Gle, mi nismo u~inili ni
prvi korak na tom putu. Mi nismo jo{ nau~ili da
qubimo ni svoje prijateqe. Jo{ mawe: mi nismo jo{
nau~ili da qubimo ni sami sebe. Kako }emo qubiti
svoje neprijateqe? Hristove re~i o qubavi prema
neprijateqima, evo, jo{ lete po svetu od usta do usta,
no jo{ nikako ne mogu da na|u puta od usta do srca.
Mi ne qubimo svoje neprijateqe. Zar to nije
o~igledno, bez dokazivawa? Mi qubimo samo one koji
nas qube, i pozajmqujemo samo onima koji nam mogu
vratiti, i ~inimo dobra samo onima koji nam se mogu
dvostruko oduìti.
Mi qubimo sebe i prijateqe svoje. Mi qubimo
svoje bli`we, svoje najbli`we, u bukvalnom smislu
re~i. Na{i daqni daleko su od na{e qubavi. Na{e
srce lepi se za ono za {to i na{e o~i. O~i na{e su
122
putovo| i na{em srcu.
Mi mislilo samo, da qubimo sebe i prijateqe
svoje. Mi se i u tome varamo; jer mi sebi~nost nazi-
vamo qubavqu prema sebi, i qubakawe qubavqu prema
svojim prijateqima. U samoj stvari mi ne qubimo ni
sebe ni svoje prijateqe, isto onako kao ni svoje nepri-
jateqe. Jer u onome {to mi qubavqu nazivamo nema na-
jboqih elemenata qubavi. A najboqi su elementi
qubavi: poznawe, po{tovawe i `rtvovawe. U na{oj
qubavi prema sebi nema ni poznawa, ni po{tovawa,
ni `rtvovawa. U na{oj qubavi prema prijateqima
na{im tako|e nema toga troga. Na{a qubav sastoji se
samo iz svojih niìh elemenata. Na{a qubav prema
sebi i svojima ni{ta drugo nije do poja~ana i pok-
varena u isto vreme instinktivna qubav ìvotiwska.
A ono {to qubav qudsku ~ini uzvi{enijom i svetlijom
od qubavi pitome i divqe ìvine, to je poznawe,
po{tovawe i `rtvovawe.
Poznawe sebe i prijateqa svojih prvi je eleme-
nat uzvi{ene i svetle boànske qubavi. ~ovek, koji je
o sebi mnogo mislio i sebe mnogo ku{ao, moè do}i
do poznawa sebe. No treba biti vrlo oprezan u tom
ispitivawu sebe. Od najmawe pogre{ke u samopoznawu
moè do}i laàn zakqu~ak, a od la`nog zakqu~ka i
la`na qubav prema sebi. Treba se navi}i ra{~lawa-
vati, analizirati. Jer od pravilne analize sebe, ~ovek
}e do}i i do pravilne sinteze. Svaka nepravilnost u
proceni sebe, sveti se vi{e nego na kvadrat. {ta
pomaè ceo dan pravilnog i opreznog hoda po Alpima,
123
ako se predve~e u~ini samo jedan oma{an korak nad
provalijom? Najva`nija pitawa, na koja jedan mlad
~ovek mora pravilno odgovoriti, da bi sebe poznao, te
da bi mu ceo budu}i ìvot bio pravilan i zdrav, jesu:
- Ko sam ja?
- Koliki sam ja?
- Za {ta sam ja?
Svaki ~ovek ne moè se posvetiti filosofiji.
No jedno zrno filosofije potrebno je svakom ìvotu
qudskom kao so jelu.
Shvati li ~ovek svoje bi}e kao jedan proizvod
slu~ajno zatalasane materije, kao besvesnu i besciqnu
igru elemenata, on }e imati najniì pojam o sebi i o
svome nazna~ewu. A od veli~ine pojma o sebi zavisi i
veli~ina ideala jednoga ~oveka, veli~ina misli i
ose}awa i delawa wegovog. Shvati li pak ~ovek svoje
bi}e kao rezultat i nastavak jedne umetni~ke cel-
ishodnosti i tvora~ke mudrosti op{tevasionske, on
}e tad imati o sebi najvi{i pojam, podre|en jedino
pojmu Boga.
Druto pitawe name}e se svakom ~oveku:
Koliki sam ja? Jedno klup~e èlatinske qi-
gavosti i slabosti izlazi na Sunce pod imenom ~ovek.
Sama nemo}, sama slabost, suze, i sawivost! Tu|om
pomo}i to se klup~e odvija, na tu|im rukama diè se ka
Suncu. Bez svoje zasluge ono deli hleb s ostalim sve-
tom, bez svoje èqe ono postaje u~asnik ìvotne drame
i ìvotne plate. Jo{ maleno, to klup~e upija svojom
du{om kao sun|erom sav svet okolo sebe na dva o~na
124
prozor~i}a. No du{a je wegova tako malena, da mu sve
pojave izgledaju beskrajno velike. Detetu se roditeq
wegov i svi odrasli qudi ~ine kao titani, kao bogovi.
Kad se digne do prose~ne visine svih qudi ~ovek onda
mewa svoj pojam o veli~ini. On ne teì vi{e za
veli~inom ma koga odraslog ~oveka no za veli~inom
samo izvesnog broja velikih qudi, koji mu se ~ine u is-
toriji kao Sunca me|u zvezdama. I sravwuju}i sebe sa
velikim qudima i sa svojim idealom veli~ine, on sebe
pita jednoga dana neizostavno: Koliki sam ja? I tu je
odmah opasnost, da se ne prevari, da ne u~ini oma{an
korak nad provalijom. Oceni li pravilno svoju
veli~inu, onda je prona{ao i sebe i put, kojim treba da
ide. A ne oceni li?
Ve}ina qudi ne oceni pravilno svoju veli~inu,
te ìvi u opti~koj obmani. Ve}ina vidi sebe u mnogo
ve}im razmerama nego {to je. ìve}i u jednoj obmani
takvi qudi ~ine sve, da i druge obmanu. Ne ispadne li
im to za rukom, - a to nikad ne ispada za rukom - oni se
ose}aju nesre}nim vitezovima, koji su se javili ne u
svom vremenu i ne u svom dru{tvu. Kao da je potrebno da
svi qudi budu veliki i genijalni! Kao da Bogu za we-
govu istorijsku dramu nisu potrebni isto tako i mali
qudi! Kao da bi svet mogao postojati bez govedara i
kova~a i ~ista~a ulice!
Bog je i podelio qudima nejednaku meru darovi-
tosti, da bi zbog te nejednakosti bilo stalnog kretawa
u qudskom ìvotu. Niko nije kriv {to nije do{ao u
svet sa ve}im darom. No kriv }e biti i quto ka`wen
125
onaj ko ne vidi svoj dar u wegovoj pravoj meri, i ko se
ne potrudi da s tim {to mu je dato opravda svoj op-
stanak i izvr{i svoju misiju.
I tre}e pitawe: Za {ta sam ja? To je pitawe o
poznawu svoje misije u ovome svetu. Svaki ~ovek dolazi
u ovaj svet s naro~itom misijom. Kako mnogi ne veruju
u ovo! Svi smo mi Boìji poslanici i poslenici. Svi!
Kova~ki posao je jedna naro~ita, bogoduhovena misija,
kao i drvodeqski, i kwièvni~ki i dràvni~ki. Bez
kova~kog posla ne bi bilo kulture, ni egipatske, ni
evropske, niti ikakve. Narodna ma{ta dodelila je jed-
nom od olimpijskih bogova kova~ki posao. Nije, dakle,
nebu ugodno samo kraqevawe i savetnikovawe, no i ko-
vawe gvo`|a, i strugawe dasaka, i pletewe asura. Na
stra{nom sudu ne}e Bog re}i: Sedi ti {to si nosio
krunu meni s desne, a ti {to si drào ~eki} meni s
leve strane, no dava}e prvenstvo i nagradu prema boqe
shva}enoj i izvr{enoj misiji na zemqi.
Na àlost mnogo je me|u nama onih koji celog
svog veka ne saznadu svoju misiju. Mnogo je maloumnih,
koji opet ose}aju priziv za sve misije. Mnogo je gordih,
koji ne rade}i nijedan posao kritikuju sve poslove.
Mnoge trpi Bog jedino iz milosr|a, spremaju}i i
{aqu}i druge poslanike i poslenike za istu misiju,
koja je onima bila namewena i na wima propala. Mnogo
je napu}enih i u sebe zaqubqenih, koji jedva ~ekaju da
im se postavi pitawe: Za {ta si ti? - da bi mogli
glasno re}i: Za sve! Mnogo, premnogo je onih, koji ne
znaju ni ko su, ni koliki su, ni za {ta su, a koji govore
126
o qubavi prema sebi. Mnogo je premnogo onih, koji sebe
nisu na{li, a sebe zavoleli. Uobraèwe svoje vole oni,
a ne sebe. Iluzija im je slatka, wu qube, a ne sebe.
Mnogo je onih, koji prave lonce, a misle za sebe da su
vajari. Mnogo je onih, koji su postali dràvnici, a
trebali su biti trgovci. Svi oni govore o qubavi
prema svojim neprijateqima, dok me|utim jo{ ni sebe
ne qube, jer nisu poznali sebe, niti su na{li najboqeg
sebe. Wihova je qubav la`na, jer se odnosi na la` u
wima, a ne na istinu. Kad lon~ar qubi vajara u sebi,
wegova je qubav prema sebi la`.
A ko qubi sebe la`no, taj qubi la`no i svoje
prijateqe. A ~ija je qubav prema sebi i prijateqima
la`, toga je qubav prema neprijateqima dva put ve}a
la`.
No ne sa~iwava uzvi{enu i svetu qubav samo
poznawe. Uz poznawe treba da do|e i po{tovawe, drugi
glavni elemenat dostojne qubavi.
ôvek treba da ume po{tovati sebe i po{tovati
prijateqe svoje. No ne moè ~ovek po{tovati zlo u
sebi; i razbojnik zna da je samo dobro za po{tovawe. Ne
moè pak ~ovek po{tovati dobro u sebi, ako nije saz-
nao, {ta je i gde je u wemu dobro. Poznawe je, dakle,
osnov i po{tovawu.
Imao neko wivu, koju nije mogao nikad dovo-
qno iskr~iti od trwa. Dokle }u se ja boriti s tim
prokletim trwem? - re~e doma}in i omrze svoju wivu.
S dosadom kopa{e on ipak jednoga dana `bun trwa u
wivi, dok motika ne zveknu i ne odsko~i od stena.
127
Srdwa doma}ina prema nemiloj mu zemqi jo{ ve}ma
poraste. No kad doznade da su stene ispod trwa sre-
brne, pro|e ga i srdwa i dosada. I po~e doma}in cen-
iti trnovitu wivu vi{e nego sve ostale, zbog srebra
koje be{e u woj.
Tako i jedan ~ovek moè izgledati sebi kao
wiva pod trwem. Pa ipak on moè i voleti sebe, pre-
mda qubav ta prema sebi bi}e vazda pome{ana s
prezrewem sebe. On se moè hvalisati pred qudima, no
u samo}i on }e sam sebi biti odvratan, jer zna da je
lagao qude i zna da laè sebe, qube}i na sebi ono {to
nije za qubav. On ne moè po{tovati sebe, jer nije za
to na{ao razloga u sebi, nije prona{ao ìcu srebra u
trwaku svoje du{e.
Tako i qubav prema prijateqima, ako nije zas-
novana na po{tovawu, kao i poznawu, brzo se obra}a u
prezrewe i odvratnost.
Kako je malo kod nas prave, idealne qubavi
me|u prijateqima!
U ve}ini slu~ajeva prijateqstvo nije zasnovano
na srodnosti du{a, na poznawu i po{tovawu, nego na
slu~ajnoj simpatiji i na sebi~nom ra~unu.
Saslu{ajte ovo pismo, koje }e vam posluìti
kao najboqi dokaz ovoga {to ja govorim, i kao na-
jvernija ilustracija la`ne prijateqske qubavi.
Pismo ovo, koje sam dobio pre dva dana, glasi:
- "@eleo sam do}i k Vama, da Vam se li~no is-
povedim i traìm Va{ blagoslov za re{ewe pred
kojim stojim. Za blagoslov! Oprostite mi cinizam,
128
koji je ispunio moju du{u od dna do vrha. Ja stojim
pred samoubistvom. Zato ne treba blagoslov ni
razre{ewe, jel'te? Uostalom meni je ceo svet dao
razre{ewe na to - odvratno{}u, koju je ulio u mene
prema svima i svemu. Meni su svi qudi odvratni,
odvratni do smrti, i ja evo sad di{em slobodnije, od
kako sam se tvrdo re{io da umrem i bar kod smrti
na|em za{tite i mira od najodvratnijih mi stvorewa
na zemqi - od qudi. ~udi}ete se, znam, jer ovo {to
pi{em stoji u potpunoj kontradikciji prema onome
{to sam Vam li~no govorio. Ja sam Vam govorio, da
imam prijateqa, koje cenim i volim. Govorio sam Vam
zlo o drugim qudima, no o prijateqima ni{ta sem po-
hvale. Sve je bila la`, sad Vam smem istinu re}i. I
onda kad sam Vam pohvale za pohvalama o svojim pri-
jateqima nizao, ja sam ih prezirao, kao {to ih i sad
prezirem, i kao {to ceo svet prezirem.
- Na ra~unu je bilo zasnovano celo na{e pri-
jateqstvo. Taj ra~un je bio ~isto materijalni,
nov~ani, bez i~ega moralnoga i duhovnoga. Mi smo
imali kao neki klub. Nije mogao pro}i dan, a da se ne
sastanemo. Evo ve} 12 godina! No nikad, nijednog dana
- to je ono {to ho}u da Vam ispovedim - ni o ~emu se
drugom nije govorilo me|u nama do o novcu, in-
trigama, i uzajamnim gadnim uslugama u javnosti i iza
javnosti. Mi nismo prezali od sredstava, niko od nas
nije hteo znati za moral i milosr|e. Takvim radom mi
smo stekli bogatstvo, do{li do poloàja i zadobili
jedan renome, koji smo svaki dan ve{to podràvali
129
piskarawem po novinama i uzajamnim hvalisawem po
ùrovima. Neki su od nas ~inovnici dràvni: oni su
brzo dobijali klasu za klasom; neki su trgovci: oni su
dobijali liferaciju za liferacijom. Neku su narodni
poslanici: oni su dobijali {ta su hteli. Uhvatili
smo bili veze svuda: sa ministarstvima, sa nov-
inarima, sa vojskom, sa bankama, sa franmasonima.
Uve~e smo se, s planom razilazili po raznim
kafanama, da bi ~uli {ta se o nama govori, i da bi
jedan o drugom progovorili {to god pohvalno. Slali
smo i svoje ène po ku}ama i zabavama s naro~itim za-
datkom, da {pijuniraju ceo svet i da nas hvale,
pri~aju}i o na{oj zapostavqenosti i na{em patrio-
tizmu. Kad je izbio rat mi smo najvi{e larmali, no
niko od nas nije oti{ao tamo gde se moglo poginuti.
Posle rata na{li smo se opet, svi zdraviji i bogatiji
nego {to smo pre bili. I ceo svet nas jo{ uvek smatra
za patrioti~ne i ~estite qude. Mi smo dotle oti{li
na ovome la`nom putu, da je povratak za nas sasvim
nemogu}. Moji prijateqi utoliko su mi postajali
odvratniji ukoliko su bivali gotoviji da me pomognu
u mojim prqavim ambicijama i te`wama. Svaki je od
nas nadmetao se sa ostalima u ve{tini intrigirawa i
laì. Za nas je postalo nemogu}e govoriti o ma kakvoj
idealnijoj stvari, o ma ~emu du{evnom, humanom,
op{te~ove~anskom. Samo ra~un, i ra~un! Nikad o
Bogu, niti o du{i, niti o pomo}i bli`wim! Nikad u
crkvu! Uostalom niko od nas ne veruje u Boga. Nekad
sam verovao i u Boga i u du{u. Sad ne. Sad kad stojim
130
pred samoubistvom ja ne verujem u Wega. Ah, svi su
qudi gadni, no od mojih prijateqa nema ni{ta gad-
nije! I crvi, koji po |ubretu gmiù, nisu mi tako nes-
nosni kao moji prijateqi. Oni su sasvim dotukli moju
du{u u zamenu za to, {to sam ja wima pomagao da i oni
svoju dotuku. Hteo bih da odem jo{ na jedan sastanak.
Zovu me neprestano. Palo im u o~i moje odsustvo.
"Bolestan sam" - slagao sam ih. Hteo bih da odem da im
kaèm istinu u o~i pre nego {to umrem. Ne znam, da
li da to u~inim. Kolebam se. Pqunuo bih ih, zgazio
bih ih! U~inili su me sitim i bogatim, no uveli su me
u jedan pakao laì, same laì, da ne mogu da di{em.
Imam trbuh veliki, no nemam du{e. I moja èna i deca
- svi su zatrovani kao i ja. Sve je izgubqeno. Ja sam svoj
ìvot prokockao. Ako zaista na|em ne{to posle
smrti, {to Vi zovete Bogom, i ako mi se bude sudilo,
re}i }u istinu: najeo sam se, napio sam se, nakrao sam
se, i nalagao sam se. To je sav moj ìvot. Ose}am
neodoqivu potrebu, da i pre smrti nekome kaèm
istinu. Mislio sam da to kaèm wima, podlacima.
Ali kolebam se. Te{ko da bi imao kuraì. Izabrao
sam Vas. Pa i Vama, eto, samo ovako, napismeno. Ako
moète odvra}ajte druge od ovakvog ìvota. A mene
prezrite i zaboravite."
Ni{ta vam re~itije od ovoga pisma ne moè
kazati {ta zna~i qubav bez po{tovawa. Boqe je da
~ovek ìvi bez prijateqa nego s prijateqima, koje ne
moè po{tovati. ìvqewe s prijateqima, koje ~ovek
ne po{tuje, to je klizawe na poledici, koja vodi u
131
ponor. Na poledici uhvate se deca za ruke i vuku jedno
drugo, da bi se lak{e i brè klizala. I prijateqstvo
bez po{tovawa je takvo klizawe po ledu, koje se nikad
ne zavr{uje druk~ije do vratolomstvom i propa{}u.
Tre}i element uzvi{ene i svetle qubavi jeste
`rtvovawe. Qubav je oltar na kome se uvek mora
vr{iti `rtvoprino{ewe. Qubav je boànstvo, koje
traì da uvek pred licem wegovim gori `rtva, te da
se ono vidi u svetlosti. Prava qubav, boànska qubav,
odnosi se uvek na ono {to je najboqe u ~oveku. Ako ja
qubim svoje uobraèwe, moja je qubav la`. Ako qubim
svoga prijateqa zbog wegovog poroka, ja qubim la`.
Ako qubim Boga zbog dobitka na lutriji, moja je qubav
la`. A ako ja qubim zaista la`, ja joj moram `rtvovati
istinu, jer i la`na qubav traì `rtve. Onaj ko voli
svoju sujetu, `rtvuje joj pamet; i ko voli svoje telo,
`rtvuje mu du{u, i ko voli novac `rtvuje mu ~ast. I
obratno: ko voli razum, `rtvuje ovome sujetu, i ko voli
du{u, `rtvuje woj telo, i ko voli ~ast, `rtvuje ovoj
novac.
I qubav prema prijateqima staje skupo. Ja gov-
orim o pravoj, boànskoj qubavi. Pomagati prijateqa
u dobru i traìti wegovu pomo} za dobro, - samo se to
zove prava prijateqska qubav. Ja èlim prijateqa ne
zato, da on laska mojim slabostima i zatrpava i oprav-
dava moje pogre{ke, no zato, da me popravqa u zlu i
podràva u dobru. Takvo prijateqstvo je ~istili{te,
u kome se ~ovek ~isti od grubih i niskih navika i
sklonosti. Prijateqstvo je potrebnije du{i nego telu.
132
U àlosti pomisao na prijateqa dovejava vedrinu na
lice. U trpqewu videti prijateqa zna~i olak{awe.
Na samrtnoj posteqi prisustvo prijateqa ulep{ava
lice smrti. Prijateqstvo je uvek ìvotvorni dah
an|ela, koji nas prati u ìvotu, koji nas diè kad pad-
nemo i nadahwava kad onemo}amo.
Kakvu qubav prema prijateqima jedan ~ovek
nudi, takve }e i prijateqe na}i. Svak ima onakva pri-
jateqa kakva zasluùje. Prema kakvo}i i veli~ini
`rtve nalaze se i prijateqi. Ja se moram otkazati
svega niskoga, da bih mogao imati za prijateqa onoga,
~iju visinu du{evnu qubim. I moram se otkazati
sebi~nosti qube}i nesebi~nog prijateqa. I moram se
otkazati grubosti qube}i plemenitog prijateqa.
Prijateqstvo je jedno {kolovawe. Kakvo pri-
jateqstvo onakvo i {kolovawe. Nekoga prijateqstvo
diè k nebu, nekoga vu~e u pakao. Prijateqstva, koje
zna~i zaveru protiv dobra, ima dosta. Takva prijate-
qstva se snuju mnogo i u na{oj sredini. Prijateqe se
oni, koji niti se poznaju niti po{tuju niti jedan za
drugog `rtvuju. Prijateqe se qudi razli~ite du{e, ne
zbog du{e, nego zbog dobiti. Prijateqe se qudi
razli~itih na~ela, ne zbog na~ela, nego zbog boga}ewa.
Zbog koncesija i liferacija, zbog pqa~ke i kra|e!
Prijateqima se zovu ~esto privremeno i oni,
koji se iz dubine du{e preziru. Osmejkuju se jedan na
drugog ~esto oni, koji osmejcima suzbijaju izliv
mr`we jedan protiv drugog. Ah, ti osmejci prijate-
qski! Oni ~esto zna~e zavesu nad paklom. Prijateqe
133
se ~esto qudi iz kukavi~luka; ~esto iz bojazni jedan od
drutog; ~esto iz sujete; ~esto iz dosade. To je privre-
meno i ra~unsko prijateqstvo, - najve}i korov, koji na
zemqi raste i najve}i stid qudski!
Je li onda ~udo {to qudi ne qube svoje nepri-
jateqe, kad, gle, ni prijateqe svoje jo{ ne umeju da
qube? Je li ~udo {to dete, koje nije nau~ilo azbuku, ne
ume da ~ita kwigu? Kako }e qubiti ~ovek svoga
daqwega kad nije nau~io da qubi ni svoga najblièga?
Kako }e qubiti Srbin Nemca, kad jo{ Srbin Srbina
nije nau~io da qubi? Kako }e neznabo{ci - Japanci
qubiti hri{}ane - Ruse, kad hri{}ani - Rusi ne qube
jedan drugog? Sve donde ne}e mo}i biti qubavi, prema
neprijateqima, dok je ne bude bilo me|u prijateqima.
A sve donde je ne}e biti me|u prijateqima, dokle se
ona ne sazida na uzajamnom poznawu, po{tovawu i
`rtvovawu.
Dokle god qubav prema prijateqima bude samo
slu{kiwa niìh ciqeva, dotle }e zlo gospodariti
svetom.
Hri{}anska qubav ide u krugovima.
Prvo dolazi qubav prema sebi, pa qubav prema
prijateqima, pa qubav prema neprijateqima, pa qubav
prema Bogu. Hristos je uzeo qubav prema sebi kao mer-
ilo qubavi prema qudima i prema Bogu. "Kao {to
qubi{ sebe samog" - veli Hristos. Kad bi qudi imali
hri{}anske qubavi prema sebi, oni bi ubrzo imali i
hri{}anske qubavi prema svojim prijateqima, i prema
svojim neprijateqima. No ta osnovna qubav qudi, -
134
qubav prema sebi - jo{ je u ve}ini animalna, sebi~na,
pro`drqiva, ne~ista, te je i svaka druga qubav, kojoj je
ta qubav osnov, ista takva.
No do}i }e jedno boqe vreme, kad }e se qudi
qubiti vi{e duhom i istinom, i zbog duha i istine, i
kad }e prave qubavi biti onoliko koliko sad ima
la`ne qubavi.
Do}i }e vreme, kad }e prijateq prijatequ biti
sve{tenik i ispovednik, a ne samo saveznik u zadobi-
jawu bogatstva i uìvawa ovog sveta.
Do}i }e vreme kad }e prijateq prijatequ biti
ute{iteq i lekar, a ne zavoditeq i razoriteq du{e.
Kad do|e to vreme, onda }e tek po~eti qubav
me|u qudima. Ma kako daleko bilo to vreme, ono ide i
do}i }e.
Qubav kojom se sad qudi qube vodi
samoubistvu. No kad do|e ono vreme, do}i }e s wim i
qubav, koja vodi ìvotu.
Jo{ nije do{lo vreme qubavi prema neprijate-
qima, jer jo{ nije ispuwena ni zapovest o qubavi
prema prijateqima.
Ali }e se ispuniti i jedna i druga zapovest, jer
nijedna ni druga nije qudska no Boìja. A Boìja ne
moè ostati neispuwena. Ja vas ne mogu, bra}o,
pokrenuti mojim slabim re~ima, da ispunite Boìju
zapovest o qubavi. No pokrenu}e vas na to Bog, koji
Sunca pokre}e. Ne mogu vam ni snage dati za pravu
qubav prema prijateqima, ni snage poznawa, ni snage
po{tovawa, niti snage `rtvovawa. Tu snagu }e vam
135
dati Onaj, koji ima svemo} u rukama, i koji pokre}e
oblake mislima. Stvar Boìja bi propala, kad bi za-
visila od mojih re~i i od va{e }udi. No stvar Boìja
}e nezavisno od nas sviju uspevati i pobediti. Onaj,
~ijim godinama nema broja i ~ijem bi}u nema kraja, ne
moè ostaviti ovaj svoj dom svetski na proizvoq nas,
slabih stvorewa svojih, ~iji po~etak i kraj gotovo se
sastaju u jednoj ta~ki, i ~ije je celo bi}e jedna ta~ka.
Ne ~ovek, no Bog je jemac, pouzdan i veran jemac, da }e
carstvo qubavi do}i na zemqu. Bog nam je jemac, da se
Sunce ne}e pre ugasiti nego {to vidi sinove zemaqske
sasvim sli~ne Ocu wihovom nebesnom. Gle, kroz
kratko vreme za nas }e se Sunce ugasiti. Pokriveni
crnim pla{tom smrti mi }emo biti skriveni od Sunca.
No za{to i nas ne bi Sunce, za na{eg ìvota, videlo
kao sinove vrlo sli~ne Ocu na{em nebesnom? Zadajmo
re~, da }emo u~initi takvo zadovoqstvo Suncu i - o,
kud i kamo ve}e zadovoqstvo sebi i prijateqima svo-
jim! Neka nam Otac na{ nebesni bude potpora u tome,
od sad i do veka. Samo pored Wega prijateqstvo dobija
boànski nimbus i boànski àr. Samo je u Wemu
qubav, samo kroz Wega poznawe i po{tovawe, i samo
pomo}u wega `rtvovawe. Slava neka je Wemu na visi-
nama, i Wegova svetlost s nama u nizinama!
136
HIGIJENA DU[E
Pod higijenom se razume nauka o telesnom
zdravqu ili jo{ jasnije re~eno: nauka o tome kako da se
preduprede bolesti tela. Higijena tela samo je slika
higijene du{e. Pa ukoliko je du{a va`nija od tela,
utoliko je i higijena du{e va`nija od higijene tela.
U svakoj higijeni telesnoj isti~u se tri glavne
potrebe, bez kojih telo ne moè biti zdravo. To su:
svetlost, vazduh, hrana. I u higijeni du{evnoj tri su
glavne potrebe, bez kojih du{a ne moè biti zdrava.
To su: Bog, molitva, re~ Bo`ja.
Bog je za du{u ono {to je svetlost za telo.
Molitva je za du{u ono {to je vazduh za telo.
Re~ Bo`ja je za du{u ono {to je hrana za telo.
Svetlost du{e
Bog je svetlost du{e. [to je du{a vi{e
izloèna toj svetlosti, to je zdravija, veselija,
sna`nija. Bog je razumna svetlost, koja gleda i vidi sve
tvariskroz. Bog gleda i vidi sve misli qudske, sve
èqe, sve namere.
Bog gleda. Kad je ~ovek svestan toga, da Bog
gleda, on se onda stidi ludih misli, gre{nih èqa,
nepravednih namera. Tako se pojavquje u ~oveku strah
Bo`ji, koji ~isti du{u. Po~etak mudrosti - strah
Gospodwi.
137
Bog gleda. Wegovo gledawe jasnije je od Sunca.
Ne moè se od wegovog pogleda ni{ta sakriti. Pa i
na {ta kriti? Kriti od Boga zna~i - truliti. U~iteqi
nauke o telesnom zdravqu savetuju bole{qive qude da
se {to vi{e sun~aju. Da bi svetlost sun~ana {to vi{e
prodrla u telo i sagorela razne otrove u wemu.
Pravoslavna nauka oduvek savetuje qudima, da otvore
du{u svoju Bogu, da je razgolite i da je sun~aju pred
Bogom i od Boga. Od svetlosti Bo`je, sagoreva u du{i
sve {to je bolesno, sve {to je ne~isto i gre{no.
Bog gleda. Ako si nauman slagati, seti se, da Bog
gleda.
Bog gleda. Ako si se re{io oteti ili zapaliti,
ili otrovati, ili ubiti, seti se, Bog gleda.
Bog gleda. Ako se raduje{ tu|em zlu, ili ako si
nemilostiv prema bednima, seti se: Bog gleda.
Bog gleda. Ako se u tebe javila poùda prequbna
ili srebroqubiva, znaj da Bog gleda.
Bog gleda. Uvek misli o tome. Ma {ta
smi{qao, ili èleo, ili nameravao, seti se, da Bog
gleda. Od tog pogleda ne beì, nego svu svoju du{u
izloì tome ve~nome gledawu. I ono }e sagoreti u tebi
sve grehe tvoje i ne~istote tvoje u samome po~etku.
Tako }e du{a tvoja biti zdrava. Ona }e se
stalno kupati u svetlosti Boànskoj. I bi}e topla od
te svetlosti boànske, te }e u woj kao na dobroj zemqi
ra|ati svaki boànski usev. A boànski je usev onaj,
koji se ne pla{i svetlosti Bo`jeg gledawa, nego mu se
raduje i traì ga, i povija se za wim, kao suncokret za
138
Suncem.
Vazduh du{e
To je molitva Bogu. Onim tempom kojim di{emo
treba i da se molimo Bogu. Tako su disale molitvom na-
jsvetije i najsavr{enije du{e. A ti dok ne do|e{ do
ovog savr{enstva, ve`baj se u {to ~e{}oj molitvi. Gos-
pod je zapovedio u~enicima Svojim, da se mole
neprestano (Luka, 18,1; 21,36). I pravi wegovi u~enici
oduvek su disali molitvom.
Dok je dete u utrobi matere svoje, ono ne di{e, a
~im se rodi, ono po~iwe disati. Dok se god ~ovek
du{evno ne rodi od Hrista, on ne di{e molitvom, niti
ose}a potrebu u molitvi. A ~im se duhovni rodi, on
po~ne disati molitvom. A bez molitve ne moè da
ìvi, kao ni telo bez vazduha.
Isto tako, dete u utrobi matere svoje devet
meseci ìvi bez svetlosti i ne ose}a potrebu u svet-
losti. a ~im se rodi, ono ose}a svetlost i potrebuje
svetlost. Tako i ~ovek duhovno nero|en, nepreporo|en,
ne ose}a potrebu za svetlo{}u Bo`jom, niti ose}a tu
svetlost, mada ga ona obasjava i greje. A kad se ~ovek
duhovno rodi od Hrista, on ne moè da ìvi bez svet-
losti Bo`je. On ose}a neprestano gledawe Bo`je i
otuda ima strah Bo`ji, koji ga ~isti.
Po nauci o brojevima, broj devet ozna~ava pret-
posledwi broj, a deset posledwi. Devet meseci prove-
denih u mraku materine utrobe bez svetlosti i disawa,
ozna~ava one qude, koji ve}inu svoga veka provedu bez
139
boànske svetlosti i molitvenog disawa. Broj deset
ozna~ava posledwe vreme ìvota qudskog na zemqi. Ko
se i u to vreme pred kraj ìvota osvesti, pokaje i pri|e
Hristu, taj ipak oseti svetlost boànskog gledawa i
slast molitvenog disawa.
Hrana du{e
Rekao je Gospod: Ne ìvi ~ovjek o samom hlebu,
no o svakoj rije~i koja izlazi iz usta Bo`jih (Mat. 4,4).
Hlebom se hrani telo, re~ju du{a Bo`ja. Od svih jela
u svetu hleb je najzdravija hrana za telo. O samom hlebu
moè ìveti telo ~ove~ije, a du{a moè ìveti o
samoj re~i Bo`joj. Pod re~ju Bo`jom razume se ova
nauka Bo`ja, otkrivena qudima kroz Gospoda Isusa
Hrista. Kra}e re~eno: pod re~ju Bo`jom razume se sam
Gospod Isus Hristos a da je On ta re~ Bo`ja kojom se
du{a hrani, sam je On potvrdio kad je rekao: Ja sam
hleb ìvi koji si|e s neba; koji jede od ovoga hleba
ìvje}e vavijek (Jov. 6,51).
Oni koji hrane svoje telo raznim poslasticama,
pokvare telo svoje i padaju u razne bolesti. Tako isto
i oni, koji hrane du{u svoju raznim poslasticama
la`nih teorija i filozofija, pokvare du{u svoju i
padaju u razne bolesti. Jedna potpuno zdrava i potpuno
dovoqna hrana za du{u ~ovekovu jeste Gospod Isus
Hristos, preve~na Re~ Bo`ja, ovaplo}ena od Svete Deve
Marije i u svetu javqena kao Bogo~ovek. Od te hrane
du{a se nikada ne moè prejesti, ma koliko jela. I ta
140
hrana ne samo da nikoga ne ubole{}uje, nego ona le~i
od svih bole{tina.
I tako, dakle, higijena du{e zahteva tri glavna
uslova: Boga, molitvu i Re~ Bo`ju, {to ~ini: svetlost,
vazduh i hranu du{evnu svakoga pravoslavnog
hri{}anina.
SPASEWE DU[E
Kada se mnogo naroda be{e sabralo oko
Gospoda na{eg Isusa Hrista, re~e Gospod re~ ovu:
[ta koristi ~oveku ako i ceo svet zadobije, a du{u
svoju izgubi? I jo{ re~e i ovu re~: [ta moè dati
~ovek u otkup du{e svoje? To zna~i, da du{a ~ove~ja
ima ve}u cenu od celoga sveta vidqivoga. A kad ~ovek
du{u izgubi, onda ~ime je moè platiti, ~ime je moè
ponovo kupiti? Ni~im u svetu. Ni celi svet da da ne
moè kupiti izgubqenu du{u. Blaèn onaj ko ovo zna
i ko ~uva du{u svoju kao najve}e blago svoje. Blaèn
onaj ko svaki dan straàri nad du{om svojom i ne
dopu{ta, da mu se du{a nimalo ne o{teti. Jer ko du{u
spase, spasi}e sve; a ko du{u izgubi, izgubi}e sve.
U jednoj maloj varo{i ìveo veliki bogata{.
@iveo je u maloj i tro{noj ku}i. Nije hteo praviti
novu ku}u, nego je svoje blago {tedeo i ~uvao. Ali se
dogodi jedne ve~eri te se wegova ku}a zapali i izgori.
A on sko~i iz posteqe, pa onako neobu~en brzo
potraì svoje sa~uvano blago i isko~i iz ku}e. Ku}a se
wegova sva pretvori u pepeo, ali on nimalo za wom ne
141
zaàli. Nego sa svojim blagom preseli se u veliki grad
i u tom velikom gradu napravi krasan dvor i tamo
produì ìveti veselo i bezbri`no.
[ta ozna~ava ova pri~a? Mala varo{ ozna~ava
ovaj svet, u kome qudi kao gosti ìve kratko vreme.
Mala i tro{na ku}a ozna~ava telo ~ove~ije, dom du{e
~ove~je. Bogata{ ozna~ava razumnog hri{}anina, koji
je ~uo i razumeo i u srce metnuo ove Hristove re~i:
[ta pomaè ~oveku ako i ceo svet zadobije, a du{u
svoju izgubi? Veliko blago bogata{evo ozna~ava bo-
gatu du{u razumnog hri{}anina, koji se celog veka
trudi, da po zakonu Hristovom ìvi i da nagomila u
du{i sve one dobrodeteqi, koje sijaju ja~e od zlata i
srebra i dragog kamewa. To duhovno zlato i srebro, to
veliko blago duhovno jesu: vera i nada u Boga, i qubav
prema Bogu, molitvenost i milost i dobrota i mir i
bratoqubqe i krotost i ~istota. [ta ozna~ava poàr
ku}e? Ozna~ava smrt telesnu. Iznenadni poàr u no}i
ozna~ava iznenadnu smrt telesnu, kojoj ni jedan smrt-
nik ne zna dana ni ~asa. Bu|ewe bogata{a od sna u ~asu
poàra i preseqewe u veliki grad ozna~ava
oslobo|ewe du{e od tela u ~asu smrti i preseqewe u
drugi svet. Veliki grad ozna~ava ve~no carstvo Hris-
tovo, u kome ìve samo angeli i pravednici. Krasan
dvor u velikom gradu ozna~ava obitali{te svake
pravedne du{e u onome svetu, u carstvu ve~nom i besm-
rtnom.
Pri~a je ova jasna i pouka je krasna. Ko ima u{i
da ~uje, neka ~uje. Neka se niko ne nada u ovaj prolazni
142
vek, koji hitro prolazi kao oblak {to ga vetar goni od
Pelistera do Oblakova. Neka se niko ne ponosi telom
svojim, jer je svako telo ~ove~je tro{na ku}a, koju smrt
dana - sutra pretvara u pepeo. No neka svaki hri{}a-
nin i hri{}anka neprestano misli o du{i svojoj, o tom
jedinom blagu, koje se moè spasti od smrti i propasti.
A ko o du{i svojoj misli, taj slu{a Hristove re~i i
izvr{uje Wegove zapovesti. Tome Hristos blagi
pomaè, neprestano pomaè. I bdi nad wim kao majka
nad detetom u kolevci. I hrani ga i poji Duhom Svojim
Svetim dan i no}. I daje mu An|ela hraniteqa da ga
~uva na svim putevima ìvota, i da mu u ~asu smrti
uzme du{u i odnese u nebesko carstvo.
Bogu na{em slava i hvala. Amin.
143
144
JEVAN\ELSKA DELATNOST MANASTIRA
RUKUMIJA
1. Kakvo treba da bude vaspitawe dece
2. Molitve
3. Qubostiwski stoslov
4. Pesme molitvene monaha Tadije
5. Mitarstva
6. Carev zavet
7. Pesme Bogu i rodu
8. Duhovna lira
9. Znamewa vremena
10. Besede o Crkvi hristovoj
11. [ta je pisao Hristos po pra{ini
12. Besede ili prav. filoz. ìvota
13. Slu`ba Novomu~enicima srbskim
14. mali prav. Molitv. - San Majke Boìje
15. Sveti Sava
16. Pomo} onima koji pris. Sv. Pri~e{}u
17. Putokaz u Carstvo nebesko
18. Molitva protiv pijanstva
19. Kako da se u~imo doma}oj molitvi
20. Pravoslavna za{tita od magije
21. O spomiwawu umrlih
22. Odgovarawa na liturgiji
23. Crkvenoslovenski bukvar
24. Crkvenoslovenski re~nik
25. Dva akatista
145
26. Pravoslavni katihizis
27. O sabranosti i molitvi
28. Re~ o du{i i telu i stra{nome sudu
29. Prepodobni Serafim Sarovski
30. Ciq ìvota
31. Pouke o iskrenom pokajawu
32. Srce ~ove~ije
33. Gledajte da se ne upla{ite
34. ûda Svetog Save
35. Sveti Nikola
36. @ivot posle smrti
37. Pravoslavni Molitvenik form A4
38. Pravoslavna zajednica posl. vremena
39. Pravoslavni Molitvenik form. B6
40. Pravoslavni brak i porodica
41. Srbski Sveti
42. Mladost i strasti
43. Pravoslavna srbska istorijska îtanka
44. O~e na{ - Molitva Gospodwa
45. Molitva pomo}u brojanica
46. Tuma~ewe mol. uma i O~ena{a (iz zakonopr. Sv.
Save)
47. Posna zimnica na vodi
48. Kuvar na vodi
49. Kuvar na uqu
50. Posni kola~i
51. Kako da slavimo krsnu slavu - PREDJELA
52. Posna jela od ribe
53. Mrsni kuvar bez mesa
146
54. Post za obolele
55. Preìveti u prirodi
56. Kuvar samoniklog biqa - Prehr. u prirodi
57. O Hristu Spasitequ
58. Krsna slava - bojanka
59. Obojimo Vaskrs
60. Srbski vitez - slikovnica - bojanka (Kosovski boj)
61. Hvala Boè - pesmice za decu
62. Da}e dobri Boga - pesmice za decu
63. Bogat je ko Boga ima - pesmice za decu
64. Sveti Sava pi{e }irilicom
65. An|eo ~uvar i Sveti sava - slagalica
66. Molitvenik za decu
67. Probu|ewe, pokajawe, o~i{}ewe, pri~e{}e V.
Nikolaj - (4 Zaveta Sv. Nauma) - Azbuka pobede
68. Kako da provedemo dan hri{}anski
69. Nebeska liturgija
70. ûdesna vi|ewa
71. O raju (Sv. Jefrem Sirin)
72. Pvc. ikonice 5,5 x 4cm
73. Pvc. ikonice 5,5 x 8cm
74. Traktati za slave
75. Slavske ~estitke
76. De~ija ispovest prema 10 Bo`jih zapovesti
77. Borba za veru (Omilije - S. V. Nikolaj)
78. Boì} (Omilije - S. V. Nikolaj)
79. Pobeda Pravoslavqa (Omilije - S. V. Nikolaj)
80. Iz ìtija Sv. Save i pesme o Sv. Savi
81. Srbski posni kuvar manastira Rukumije
147
82. ûda Boìja na{ih dana I
83. ûda Boìja na{ih dana II
84. Monografija Manastira Rukumije
85. Vo`d Kara|or|e
86. Svetiwe Brani~eva
87. Srbski ratni pomenik - Brani~evo 1912-1918
88. O zabludama Latina
89. Molitve Majci Boìjoj i Svetima
90. Voleti Boga i qude
91. Srbski progres
92. Srbska kultura
93. Srbska prosveta
94. Zeko mali Boga hvali
95. Kako decu voli deda
96. Posni napici
97. Vera Svetih
98. Pravoslavqe na udaru ekumenizma
99. Kazivawe oca Simeona o novotarijama u crkvi
148

O Optimizmu, SV. VLADIKA NIKOLAJ

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

O Optimizmu, SV. VLADIKA NIKOLAJ

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

SV.

You might also like