Na sinonjem filmskom otvaranju Cinema City-a imao sam tu privilegiju i ast da budem

na nastupu Arsena Dedia, bar sam takav utisak stekao gledajui novo ostvarenje Mladena
Matievia "Moj zanat". Jedan omanji zatvoreni prostor gde su se u publici nalazili Arsenovi
prijatelji i poznanici, a na bini Arsen Dedi i njegov "Muki" pijanista. Dakle, jedna intimna i
prijatna atmosfera, gde se umetnik mogao potpuno opustiti i iskazati svoj talenat i arm, a reditelj
je bio toliko vet da je uspeo gledaoca staviti meu publiku tog nastupa. Jer kako drugaije
osetiti ivot jednog umetnika neko kroz samu njegovu umetnost. A kakav je umetnik Arsen
Dedi? Moj utisak nakon odgledanog filma je da smo imali priliku da vidimo jednog pesnika
koji je toliko muzikalan da svoje stihove mora da otpeva, a svoje emocije proprati zvucima
klavira. Moda e nekome biti udno to u dokumentarnom filmu o jednom oveku govori samo
taj ovek, i niko drugi od njegove porodice i prijatelja. Meutim, ako imamo u vidu o kakvom se
piscu radi, pa ko e bolje isklesati te reenice od njega samog? Plus, time reditelj pravi jedan
intiman odnos gledaoca sa Arsenom i time se svakako lake empatiemo i gubimo u umetnosti
ovog genija. Njegov ivot je njegova umetnost, njegova muzika je njegova emocija, a ovaj film
predstavlja savren odraz svega toga. Otud i crno-bela fotografija, koja po reima samog autora,
postoji u filmu kako bi to bolje doarala i opisala tog umetnika. Film je savren spoj njegove
muzike i poezije, as je svojim predivnim reima opisivao svoj buran i emotivan ivot, da bi
posle toga on to pretoio u muziku i pesmu. Jedno bez drugoga nije ilo, nije ni moglo ne kod
ovakvog oveka i umetnika. Moemo se zapitati da li smo na kraju dobili vie oveka ili njegovu
umetnost, i premda bi moj odgovor bio ovo drugo, voleo bih da kaem malo poetino, u
Arsenovom stilu, da je to u njegovom sluaju isto. Kada razmislimo o sadraju filma i o emu je
sve Arsen govorio, njegovom ivotu, enama, porodici, prijateljima i zanatu, nita spektakularno
nije reeno. Njegov arm, duhovitost, pesnitvo,ono neopisivo jeste to to daje tom sadraju
svoju vrednost i znaenje, to ini ovaj film tako stilski bogatim, njegovu umetnost genijalnom, a
ivot lepim.
Po reima samoga Arsena, on je otrov i lek, zavisi u kojoj ga koliini uzimate, a ja sam
ga nagrabusio, jer sam se ini mi se navukao.