Glava IX

Srbija u periodu privremenog

ustavnog ureenja
Srbija u zavrnoj fazi rata - ratni napor i drutvene promene
N
emci su u odbrani Srbije preduzeli ofanzivne operacije za
odbacivanje snaga NOVJ u istonoj Bosni, Sandaku i Crnoj
Gori, sa koncentrinim dejstvima protiv jedinica NOVJ u
jugoistonoj Srbiji. Ofanziva na Toplicu, Jablanicu i Rasinu (Topliko-
jablanika) pod ifrom Trumf" izvoena je od 10. jula 1944. do 6.
avgusta 1944. Cilj je bio razbijanje 21, 22, 24. i 25, srpske divizije
NOVJ. Nemci su ukupno angaovali 27.800 vojnika, sa motomehanizo-
vanim snagama i avijacijom. Glavni tab NOV i PO za Srbiju izvestio
je 14. septembra 1944. da u ovoj operaciji uestvuju bugarski vojnici,
nedievci, etnici i oko 1.800 nemakih vojnika sa tenkovima i avionima.
Operacija Trumf" zavrena je 17. jula jugozapadno od Leskovca, kada
je zapoelo pregrupisavanje neprijateljskih sanga za operaciju Keraus",
iji je cilj bio da se razbiju partizanske divizije u meureju reka Toplice,
June Morave i Jablanice. Operacije neprijatelja u smislu razbijanja
partizanskih divizija nisu uspele. im je Operativna grupa divizija
NOVJ poela da prelazi Lim, 26. jula 1944, nastupajui pravcem Golija
- Ibar, jedinice 21. i 24. srpske divizije krenule su da ponovo oslobode
Toplicu i Jablanicu, dok je 25 divizija upuena na june padine planine
Kukavice.
1
'
Jedinice koje su se borile u Toplici i Jablanici dobij ale su krajem
jula i poetkom avgusta 1944. pomo od saveznika iz vazduha (cipele,
brano, uniforme, municiju, pukomitraljeze). Sa improvizovanog leti-
lita prebaeno je za Italiju 110 ranjenika.
2
'
Nemakoj balkanskoj vojsci snage NOVJ, Crvene armije i bugarske
vojske zatvarale su pravac odstupanja prema severu, moravskom
dolinom, usled ega je ona morala da se povlai preko Kosova,
Sandaka i Bosne. Od sredine oktobra do polovine novembra jedinice
Grupe armije E", s preko 350.000 ljudi, te policijskim i drugim
pomonim snagama van njenog sastava, pokuavale su da se izvuku
preko Ibra i Zapadne Morave, potpomagane balistikim snagama na
Kosovu i Metohiji.
' > AVI I , K- 181, Reg. br. 3/5; Zbornik NOR, tom I, knj. 9, dok. 8; Isto, dok. 9,
Oslobodilaki rat naroda Jugoslavije, knj. 2, 225; Predrag Peji, 19. srpska brigada,
Beograd, 1989, 21, 23, 34.
2>
P. Peji, n. d. , 37.
642
Bitka za Srbiju u leto i ranu jesen 1944. tekla je u znaku prodora
1. proleterskog korpusa, dolaska trupa Crvene armije na rumunsko-ju-
goslovensku granicu i unutranjeg dejstva srpskih divizija koje su se na
Dunavu srele sa jedinicama 3. ukrajinskog fronta marala Tolbuhina.
Izbijanjem Crvene armije na jugoslovensko-rumunsku granicu defini-
tivno je razbijena blokada u kojoj je do tada ratovala NOVJ. Septembra
1944. obrazovani su 13. i 14. korpus u Srbiji, a na Kosovu i Metohiji
dolo je do formiranja tri nove kosovsko-metohijske brigade. Jedinice
Prve armijske grupe NOVJ sastojale su se od devet divizija: 1.
proleterske, 5. krajike, 6. proleterske, 11. krajike, 16. vojvoanske,
17. istonobosanske, 21. srpske, 28. slavonske i 36 vojvoanske udarne
divizije, jaine oko 50.000 boraca.
Osloboenjem Nia, nemakim snagama koje su odstupale prema
severu preseena je odstupnica prema severu, dolinom Morave. U
operaciji za osloboenje Nia sadejstvovale su jedinice NOVJ, Crvene
armije i 2. armije Bugarske, na osnovu sporazuma u Krajovi. Bugarske
trupe operativno su bile potci njene tabu 3. ukrajinskog fronta.
Zavretak prve etape operacija za osloboenje Srbije bio je zavren
prodorom Operativne grupe divizija u umadiju. izbijanjem 1. proleter-
skog i 12. korpusa na Kolubaru i Jadar i 14. korpusa na Dunav i
zatvaranjem doline reke June Morave od strane 13. korpusa NOVJ.
Prva armijska grupa imala je da sa svoja dva korpusa - 1. proleterskim
i 12. korpusom - podie Beogradu sa juga i zapada i izbije na liniju
Topola - Mladenovac - Obrenovac, a delom snaga na Moravu, kod
Velike Plane, obezbeujui se od neprijatelja u Kragujevcu, Kraljevu
i aku. etrnaesti korpus (23, 25. i 45. divizija) trebalo je sa jedinicama
Crvene armije da oslobodi istonu Srbiju. Trinaesti korpus (22, 24. 46.
i 47. divizija) spreavao je prodor nemakih snaga dolinom June
Morave, od Skoplja ka Niu, napadao nemake garnizone u dolini June
Morave i delom snaga dejstvovao na nikom pravcu, zajedno sa
bugarskim jedinicama. '
Jedinice Prve armijske grupe NOVJ i trupe Crvene armije, praene
14. korpusom NOVJ, spojile su se 10. oktobra 1944. kod Velike Plane.
Snage NOVJ napale su Beograd, u sadejstvu sa Pokretnom grupom 3.
ukrajinskog fronta Crvene armije, koja je u sutini predstavljala ojaani
4. gardijski mehanizovani korpus sa preko 17.000 boraca, 160 tenkova
i 366 topova i minobacaa, pod komandom general-lajtanta Vladimira
Ivanovia danova. Tito se sa Komandom Crvene armije dogovorio
da trupe NOVJ prve uu u Beograd, a da jedinice Crvene armije bez
velike nude neupotrebljavaju teka artiljerijska orua u gradu. Nepo-
sredna bitka za Beograd poela je 14. i trajala do 20. oktobra 1944.
godine. Specijalni odredi crvenoarmejaca oistili su osloboeni grad od
mina. Jedinice koje su oslobaale Beograd bile su jugoslovenske po
sastavu, ali su u njima ogromnu veinu inili Srbi. Glavni tab Srbije
' Institut za vojnu istoriju Ministarstva odbrane SSSR Vojnoistorijski institut J NA,
Beogradska operacija, drugo izdanje, Beograd, 1989, 156.
643
je u bici za Beograd imao sasvim sporednu ulogu, jer se operacija
nalazila pod neposrednom komadnom Vrhovnog taba, iako se Tito
nalazio van Jugoslavije. Tito je u vreme borbi za Srbiju slao poruke
Peku Dapeviu da javi preko radija da se on nalazi na elu snaga
NOVJ koje pobedonosno mariraju u zapadnoj Srbiji.
4
'
Drugog dana posle osloboenja Beograda pao je i Kragujevac.
Grupi armija E" nije uspelo da se povee sa Armijskom grupom
Felber" u Srbiji. Poetkom oktobra 1944. osloboeni su Vranje,
Leskovac, Ni i Kruevac, zbog ega je Grupi armija E" nareeno da
pree na vardarsko-ibarski pravac. Ulogu operativne zatitnice povlae-
nja ove velike armijske grupe dolinom Ibra i Zapadne Morave dobio
je nemaki 34. armijski korpus. Nemcima su se suprotstavljali 68.
streljaki korpus Crvene armije i partizanske divizije.
5
'
Jedinice Crvene armije prele su 2. oktobra Tisu i oslobodile
Baku, izbijajui sa vojvoanskim brigadama na Dunav. Novembra
1944. 51. divizija NOVJ i jedinice Crvene armije oslobodile su Baranju.
Teite operacija ponovo se prenosilo na zapad Jugoslavije. Nemci jo
nisu bili poraeni u Maarskoj, a na njihovoj strani ostae do kraja
rata kao najverniji saveznik NDH, sa 170.000 vojnika januara 1945.
godine.
Kosovo i Metohija osloboeni su novembra 1944, posle estonedelj-
nih borbi. Osim snaga NOVJ, meu kojima se nalazilo i pet kosovsko-
metohijskih brigada, u osloboenju Kosova sudelovale su 3. i 5. brigada
NOV Albanije i jedinice 2. bugarske armije. Dve albanske divizije (5.
i 6.) uestvovale su u gonjenju Nemaca, koji su odstupali preko
Sandaka i istone Bosne. Ove dve divizije vratile su se iz rejona
Viegrada na Kosovo, doprinosei sreivanju prilika u oblasti, ali nisu
vojno angaovane.
Osloboenjem Beograda, sovjetske trupe izvrile su operativni
zadatak na jugoslovenskoj teritoriji, odlazei na budimpetansko-beki
pravac. Sovjetska 57. armija, sa jedinicama 51. divizije NOVJ, forsirala
je Dunav u rejonu Batine i Apatina. Na jugoslovenskoj teritoriji
dejstvovali su samo vazduhoplovna grupa pod komandom generala
Vitruka i 68. streljaki korpus.
6
'
Jedinice 1. proleterskog i 12. udarnog korpusa NOVJ prenele su
teite svojih dejstava na pravac Zemun - Vinkovci, sa zadatkom
unitavanja nemakih snaga koje su se povlaile izmeu Save i Dunava
4)
J. B. Tito, Sabrana djela, tom 23, 207 - Tito je radi zavaravanja oficira zapadnih misija
kod Vrhovnog taba 29. septembra 1944. iz Krajove javio Vrhovnom tabu NOV i
POJ da se da u tampu i preko Tanjuga da je zavrio inspekciju trupa u zapadnoj
Srbiji i nekim drugim oblastima". - AVI I , K- 15, Reg. br. 54- 1- 1. - Tito se nalazio u
Krajovi posle povratka iz Moskve. - Iz depea koj e je upuivao svojim zamenicima u
Jugoslaviji vidi se da je eleo da suvereno rukovodi operacijama. estog oktobra 1944.
iz Krajove javlja A. Rankoviu i A. Jovanoviu: Za Srbiju dajem nareenja j a.
Prestanite s vaim davanjem nareenj a". - AVI I , K- 26, Reg. br. 12-3/13. - Peku
Dapeviu javlja istog dana: Nareenja sluajte moj a, a ne s Vi sa". - AVI I , k- 26,
Reg. br. 10-27/13. - Vid. Sabrana djela J. B. Tita, tom 24 (priredio M. Delebdi),
4, 16.
5)
Oslobodilaki rat naroda Jugoslavije, knj. 2, 377; P. Pej i, n. d. , 91.
6)
Beogradska operacija, 315.
644
na zapad. Sremska Mitrovica je zauzeta 1. novembra 1944. godine.
Jedinice ovih korpusa izbile su do 10. novembra na liniju Ilok - Erdevik
- Martinci, koja je razbijena poetkom decembra 1944, zauzet id i
nemake snage potisnute prema Vinkovcima. Prvih dana decembra na
teritoriju Srema stigle su jedinice 68. streljakog korpusa Crvene armije,
posle osloboenja Kraljeva, na kom sektoru je ostao 14. korpus NOVJ.
Jedinice 68. streljakog korpusa pokuale su da zauzmu rejon Osijeka,
u cilju obezbeenja levog boka trupa 3. Ukrajinskog fronta, koje su
dejstvovale zapadno od Dunava. Napad na Vukovar ostao je bez
uspeha, a desantne jedinice Dunavske ratne flotile pretrpele su velike
gubitke. Sovjetski 68. streljaki koprus predao je svoj deo fronta istono
od Sotina 3. i 8. diviziji 1. bugarske armije, prebacio se preko Dunava
i uputio u rejon koncentracije jedinica Crvene armije u Maarskoj.
Poslednjih dana decembra 1944. u Maarsku su prebaene i bugarske
divizije. Borbe protiv nemakih snaga na frontu koji se stabilizovao u
meureju Save, Dunava i Drave produile su da vode 1. i 3.
jugoslovenska armija, formirane 1. januara 1945.
7)
NOVJ je uspostavila Sremski front izmeu Dunava, bosutskih
uma i Save, koji je obezbeivala Prva armija. Nemaki sistem odbrane
sastojao se od snanih utvrenja u dubini od 30 km. Krajem januara
1945, posle ogorenih borbi Prve armije sa 34. nemakim armijskim
korpusom, Sremski front se sve do proboja u aprilu 1945. stabilizovao
na liniji istono od Mohova, Tovarnika i sela Lipovac na Bosutu.
NOVJ se u sremskoj ravnici u jesen i zimu 1944-1945. susrela sa
jednim novim nainom rata: frontalnim sukobima i rovovskim ratom.
Brigadir Ficroj Maklejn zapazio je da je prolo vreme romantinog
ratovanja", mislei na partizansku fazu borbe. Na ovom sektoru fronta
NOVJ je suoena sa rovovskim ratom, artiljerijskim dvobojima i
dubinskim sistemom utvrenja, koja su Nemci uporno branili, osigura-
vajui nemaku grupaciju u Maarskoj i odstupanje balkanske armije.
8
'
Mada je od Crvene armije dobijeno teko naoruanje, borci NOVJ jo
nisu bili naviknuti na frontalni nain rata. Sa prilivom ogromne mase
boraca iz Srbije nije bilo dovoljno i komandnog kadra za tu vrstu rata,
a na drugoj strani golobradi mladii nisu bili vini ratovanju, bez vojne
spreme i obuke. U borbama je dolo do masovnog stradanja, u uslovima
za koje borci nisu bili pripremljeni. Danas neki komandanti osporavaju
i celishodnost Sremskog fronta. Broj poginulih istoriografski nije
utvren, ali se pominje broj od 30.000 boraca, nasuprot tvrdnji
komandanata NOVJ koji smatraju da nije poginulo vie od 10.000
boraca. Pokuaj da se utvrdi broj rtava dovodi i do podatka od 15.000
boraca. Tek, Sremski front je u crno zavio Srbiju.
7)
Isto, 317.
a)
Nemake jedinice na Sremskom frontu, izmeu Save i Dunava, utvrdile su se u dubini
sistemom fortifikacija. Njihov bok su uvale sledee nemake snage: 27. divizija, 963.
tvravska brigada Klotz", delovi 21. peadijske divizije, kanjeniki bataljoni 999.
posadne divizije, 21. Skenderbeg divizija, 12. ustako-domobranska divizija. U tom
prostoru, naroito do Maj evice, nalazile su se i snage D. Mihailovia. Borbe u istonoj
Bosni voene su od decembra 1944. do prve dekade aprila 1945. godine.
645
Tito je najverovatnije eleo da radi renomea NOVJ Sremski front
dre jugoslovenske jedinice, bez obzira to nisu bile pripremljene za
takvu vrstu ratovanja. Front se ustalio na 100 km od Beograda. Ima
pretpostavki da je napredovanje zadrano da snage NOVJ sa srpske
strane ne upadnu u NDH i da osloboenje ne bude slino onome 1918.
godine. U sluaju napredovanja postojala je i opasnost od sudara snaga
dve nepomirljive strane. Ofanzivni pohod NOVJ mogao je naliiti na
okupaciju koja dolazi iz Srbije. No, prodor NOVJ na zapad bio je
neostvarljiv bez podrke Crvene armije, koja je januara - februara 1945.
godine bila strateki vezana borbama izmeu Budimpete i Balatona.
Osim toga, ona nije mogla ii dalje na zapad Jugoslavije od utvrene
linije, kako je bilo utanaeno izmeu Staljina i erila u Moskvi,
oktobra 1944. godine. Tek zbog stanja velikih frontova, pretpostavke
za proboj Sremskog fronta stvorene su poetkom aprila 1945. godine.
Tako su snage NOVJ od oktobra 1944. do aprila 1945. morale da se
zadre, vie od est meseci na utvrenim poloajima u Sremu, uglavnom
u rovovskom ratu, umrtvljene, ako se izuzme nemaka protivofanziva
i protivodgovor jedinica NOVJ januara 1945, kada se front ustalio oko
ida. ^
Nareenje Generaltaba za proboj Sremskog fronta izdato je 9.
aprila 1945. Ofanziva Jugoslovenske armije (u koju je 1. marta 1945.
preimenovana NOVJ) preduzeta je u vreme kada je rvena armija ve
prodrla u Austriju, ime je odstupnica nemakih trupa iz Jugoslavije
bila dovedena u pitanje. Trea armija je imala da izvri desant preko
Drave u pozadinu Sremskog fronta, a 2. armija da osigura levi bok 1.
armije. Prva armija probila je Sremski front 12. aprila. Trupe 2. armije,
pod komandom general-lajtnanta Koe Popovia, morale su da prou
vie vodenih prepreka: Bosnu, Vrbas, Unu, Kupu, Savu. Prva armija
je sa jedinicama 2. armije oslobodila Zagreb 8. maja 1945, posle pada
Berlina i dan uoi bezuslovne kapitulacije Treeg rajha. Nemaka
balkanska vojska prestala je da se bori tek 15. maja 1945. godine.
Titovim nareenjem od 17. oktobra 1944. militarizovana je vlast
u Banatu, Bakoj i Baranji ( BBB) , uspostavljanjem vojne uprave u
dotadanjem ratu nepoznate pojave. Februara 1945. bila je uvedena
vojna uprava i na Kosovu i Metohiji, ali je ona imala drukiji karakter,
s obzirom na masovni ustanak Albanaca protiv NOVJ, koji je morao
da se slomi vojnom silom. Vojna uprava delila se na vojnu oblast za
Banat i vojnu oblast za Baku i Baranju, koje su se opet delile na
komande podruja, komande mesta i vojne stanice sela. U ruke vojske
prela je celokupna izvrna i sudska vlast. U uslovima vojnog reima
dolo je do mobilizacije svih privrednih snaga ovih oblasti za to
uspenije voenje rata. Vojna vlast uvedena je u svim nemakim
mestima. Nemcima je zabranjen izlazak iz mesta bez specijalnog
odobrenja komandanta dotinog sela, skinuti su nemaki natpisi,
zabranjen nemaki jezik na javnim mestima; sve radnje, fabrike i druga
preduzea Nemaca stavljene su pod kontrolu vojne vlasti. Nemci su
646
deportovani u logore. Vojni komandanti sa partizanskim straama
privremeno su postavljeni i u sva maarska i rumunska mesta. Negativan
odnos prema neslovenskom stanovnitvu, Maarima i Rumunima, bio
je zauzet samo u prvoj fazi vojne uprave, do poetka decembra 1944.
godine. Vojna uprava ukinuta je krajem januara 1945. godine, a s radom
je trebalo da prestane do 15. februara 1945. godine.
Osloboenjem Srbije sa Beogradom, uj esen 1944. godine, Narod-
nooslobodilaka vojska Jugoslavije dobijala je novo strategijsko uporite
za dovravanje konanog osloboenja zemlje, ekonomsku osnovu za
dalje voenje rata i nove izvore za mobilizaciju ljudstva. Srbija je dala
NOVJ oko 300.000 ratnika, roenih izmeu 1912-1927, od kojih su
mnogi zauvek ostali na bojitima Sremskog fronta, u Bosni, Hrvatskoj
i Sloveniji.
9
'
Cenu pobede Srbija je platila sa 160.626 poginulih graana, 102.309
onesposobljenih, 323.652 zatvorenih, interniranih i lienih slobode na
razne naine.
10
' U Vojvodini je streljano ili obeeno 44.651 stanovnik,
dok je na ratitima poginulo 14.069 boraca. Samo iz Srema je poginulo
10.037 boraca i 21.597 civila.
11
' Na Kosovu i Metohiji tokom rata
poginulo je 6.203 borca partizanskih jedinica.
12
' Beograd, Ni, Lesko-
vac, Kraljevo i drugi gradovi pretrpeli su velika razaranja prilikom
bombardovanja od strane nemake i saveznike avijacije. Naroito je
stradao saobraaj, industrija (demontirana i unitena), poljoprivreda.
Najvii dravni i vojni organi nove Jugoslavije: AVNOJ, NKOJ i
Vrhovni tab bili su spremni za prelaz na slobodnu teritoriju Srbije jo
poetkom oktobra 1944. lanovi rukovodeih tela prebaeni su na
aerodrom kod Valjeva, odakle su preli u osloboeni Beograd. Predsed-
nik NKOJ-a stigao je u Beograd iz Banata, posle povratka iz SSSR-a
i Rumunije, nastavljajui na Dedinju razgovore s Ivanom Subaiem o
obrazovanju jedinstvene vlade, zapoete u Banatu. U Beogradu, na
Banjici, Tito je 27. oktobra 1944. govorio borcima, komandirima,
komandantima i politikim komesarima NOV.
Rad NKOJ-a zapoet je u gradu teko oteenom od nemakih
(1941) i saveznikih bombaradovanja (1944), nemakih razaranja pri
povlaenju i posledica tek zavrenih borbi, mada se ivot brzo obnavljao
zahvaljujui organizovanom naporu vojnih organa i politikih organiza-
cija podranih nesebinou graana. Komanda mesta i Mesni komitet
Partije daju, zajedno s imenovanim Izvrnim narodnooslobodilakim
odborom Beograda (INOO) i Jedinstvenim narodnooslobodilakim
frontom (JNOF), smer i peat poetnoj obnovi, sreivanju privrednih
Na osnivakom kongresu KP Srbije B. Nekovi govori o 250. 000 boraca iz Srbije,
ali naknadna istraivanja vojnih istoriara pokazuju da je taj broj vei (A. Jani i
drugi). B. Nekovi istie da je od osloboenja do maj a 1945. mobilisano i odazvalo
na poziv za vojsku 250. 000 ljudi, dezertiralo oko 7. 000 i nije se odazvalo oko 25. 000.
- Osnivaki kongres KP Srbije (priredili M. Borkovi, V. Glii), Beograd, 1972, 35.
10)
Momilo Mitrovi, Drutveno-ekonomske promene i organizacija upravljanja privre-
dom u Srbiji 1942-1952. godine, Beograd, 1988, 36.
n)
Dr Jelena Popov, Narodni front u Vojvodini 1944-1953, Novi Sad, 1986, 54.
12>
M. Mitrovi, n. d. , 38.
647
prilika i politikih aktivnosti. Najvii politiki i dravni organi Jugosla-
vije pomau izgradnju organa vlasti i politikih organizacija federalne
Srbije: ASNOS-a i JNOF-a. Od CK KPJ potekla je 30. decembra 1944.
inicijativa za osnivanje Jedinstvenih sindikata radnika i nametenika
Jugoslavije (JSRNJ),
13)
kao poslednje masovne drutveno-politike
organizacije koja se formira u toku rata, to je uskoro i ostvareno na
skupu sindikalnih delegata u Beogradu od 23. do 25. januara 1945.
Rad NKOJ-a i drugih organa vlasti i uprave oslanjao se na
prethodno iskustvo steeno u ratu, tokom sastanaka NKOJ-a i Predsed-
nitva AVNOJ-a, odnosno njihovih lanova u Jajcu, na Vlaiu i Rogu,
u Drvaru i na Visu. Osim toga, najvii dravni organi nove Jugoslavije
i politiko rukovodstvo sada su bili stalno na okupu. Prelazak AVNOJ-a
i NKOJ-a oznaavao je i poetak zakonodavne delatnosti Predsednitva
AVNOJ-a, a na drugoj strani rad na stvaranju centralnog aparata
uprave.
Kao neposredni organ AVNOJ-a, NKOJ je na sednicama do
osloboenja Beograda, dranim zajedno sa Predsednitvom AVNOJ-a
ili odvojeno, utirao puteve organizaciji obnove veih razmera, savlai-
vanju posledica rata, meunarodnom priznanju i unutranjem ustrojstvu
nove vlasti. U vrenju svoje izvrno-naredbodavne funkcije NKOJ je
odgovarao AVNOJ-u. Zbog ratnih uslova i meunarodnih obzira,
tvorci odluka AVNOJ-a u Jajcu oznaili su i AVNOJ i NKOJ kao
privremene organe narodne vlasti", tako da NKOJ nije dobio formu
vlade iako je organizovan kao vlada i imao sva obeleja narodne
vlade".
U sistemu nove uprave posebno mesto dobijaju dva nova organa:
Privredni savet NKOJ-a i Komisija za privrednu obnovu zemlje, u
njegovom sastavu. Privredni savet zaduen je za rukovoenje privredom
i usaglaavanje rada svih privrednih poverenitava u iji su sastav ulazili:
poverenici trgovine i industrije, finansija, poljoprivrede, ishrane, uma,
ruda, saobraaja, graevina i predstavnik Poverenitva narodne odbra-
ne. Komisija za privrednu obnovu zemlje nalazila se u sastavu Privred-
nog saveta i radila pod rukovodstvom i nadzorom predsednika Privred-
nog saveta.
Ratna situacija prikivala je sve snage za front i dovravanje dela
osloboenja Jugoslavije, ali se istovremeno sa ratnim naporom naglaa-
vao znaaj obnove saobraaja, rudnika i industrijskih preduzea u
pozadini, sreivanje ekonomskih prilika, prikupljanje neobrane letine
i pomo stanovnitvu opustoenih krajeva. Na sednici NKOJ-a od 19.
decembra 1944. odobreni su krediti za poslove narodnog zdravlja,
socijalne pomoi, poljoprivrede i prehrane. Za isplaivanje preuzetog
inovnitva, NKOJ poetkom februara 1945. odluuje da tampa
novanice u iznosu od 5 milijardi dinara. NKOJ primenjuje odluku
Predsednitva AVNOJ-a o prelazu u dravnu svojinu neprijateljske
13)
ACKSKJ , Fond CK KPJ , CK KPJ - rukovodstvima Slovenije, Bosne i Hercegovine,
Crne Gore i Kosmeta, K- 25, 1944/405.
648
imovine, o dravnoj upravi nad imovinom neprisutnih lica i o sekvestru
nad imovinom koju su okupatorske vlasti prisilno otuile, koja je
objavljena poetkom februara 1945. Ova odluka daje pravnu osnovu
za masovnu eksproprijaciju graanskih slojeva u Jugoslaviji i nemake
nacionalne manjine, u specifinoj formi konfiskacije, vodei stvaranju
dravnog sektora privrede. NKOJ daje i prve opte smernice za obnovu
zemlje. Januara 1945. obrazuje se Vrhovna komisija za zamenu novca.
Pre poetka povlaenja raznih novanih jedinica u prometu, odreen
je privremeni kurs dinara na osloboenoj teritoriji Jugoslavije. U
Poverenitvu trgovine i industrije NKOJ-a izraen je poetkom 1945.
godine projekt odluke o suzbijanju pekulacije i privredne sabotae.
Boravak marala Tita u SSSR-u i moskovska konferencija Staljina
i erila otvorila su vrata za drugi sporazum izmeu NKOJ-a i
predsednika kraljevske vlade Ivana Subaia. Sporazum je zakljuen 1.
novembra 1944, a poiva na principu meunarodnopravnog kontinuiteta
Jugoslavije, jer se polazi od toga da je Jugoslavija poznata u drutvu
Ujedinjenih naroda u svom starom obliku i da kao takva funkcionie".
Prema tome, Jugoslavija se pred spoljnim svetom i u svim aktima
spoljne politike pojavljuje u starom obliku", dok dravna zajednica
(budua demokratska federativna Jugoslavija") ne dobije, slobodnom
odlukom naroda, svoj definitivni oblik vladavine. Kao to se vidi, volji
naroda posle rata preputa se samo odluka o obliku vladavine, jer se
demokratska federativna Jugoslavija uzima kao neprikosnoveno reenje
koje prihvata i kraljevska vlada. Da bi se izbeglo svako mogue
zaotravanje odnosa u zemlji, maral Tito i ubai potvrdili su da kralj
Petar II ne ulazi u zemlju. Ova odredba Sporazuma odgovarala je
odlukama Drugog zasedanja AVNOJ-a i Vikog sporazuma. Nova je
bila ideja regentstva. Naime, Beogradski sporazum predvia da u
kraljevoj odsutnosti vlast vri kraljevsko namesnitvo. Prema Sporazu-
mu, namesnitvo se postavlja ustavnim aktom kralja, na predlog
kraljevske vlade, a po sporazumu predsednika NKOJ-a marala Tita
sa predsednikom kraljevske vlade Ivanom ubaiem. Kraljevsko name-
snitvo polae zakletvu kralju, a vlada narodu. Pored uvoenja ove
nove ustanove, Sporazum je utvrdio i strukturu jedinstvene vlade.
Sporazum obavezuje na pridravanje temeljnih i optih naela o
ustavnosti koja je svojstvena svim istinskim demokratskim dravama".
U tom smislu dogovoreno je da nova vlada objavi deklaraciju koja e
sadravati osnovna naela demokratskih sloboda i garancije za njihovo
spro voenje.
Posle potpisivanja Beogradskog sporazuma, Ivan ubai i Edvard
Kardelj otputovali su 17. novembra 1944 u SSSR, gde su 24. i 25.
novembra vodili razgovore sa Staljinom i Molotovom, kojima su prisustvo-
vali i Stanoje Simi i sovjetski poslanik N. V. Novikov. U toku ovih
razgovora obostrano je istaknuta neophodnost stvaranja jedinstvene jugo-
slovenske vlade, ime je Sporazum Tito - ubai dobio i formalnu potvrdu
meunarodnih faktora, tj. vlada Velike Britanije i SSSR-a.
649
O saglasnosti SSSR-a sa Beogradskim sporazumom Staljin je 24.
novembra 1944. izvestio erila. Prema ubaievom kazivanju briga-
diru Maklejnu, Staljin je podravao ubaievo uverenje da e se pod
regentstvom razviti demokratski stranaki sistem". On j e, pri tom,
aludirao na izbor ASNOS-a aklamacijom.
14)
ubai je najverovatnije
u Moskvi pokrenuo pitanje dodataka Sporazuma od 1. novembra 1944,
jer j e, po svom povratku u Jugoslaviju, u razgovorima sa maralom
Titom dolo do dopune Sporazuma 7. decembra 1944. Dopuna Spora-
zuma od 7. decembra ticala se garancije za rad politikih stranaka i
ratifikacije zakonodavnih akata AVNOJ-a od strane budue Ustavo-
tvorne skuptine.
15
' Vidljiv je napor Britanaca da dobiju to izriitija
uveravanja i garancije o demokratskim izborima u Jugoslaviji, podrazu-
mevajui pod tim slobodu opredeljenja, partijski pluralizam i izraavanje
gledita svih stranaka, grupa i pojedinaca, sem ratnih zloinaca i
saradnika neprijatelja.
Za Britance je Beogradski sporazum bio uvanje ustavne forme".
Uveravajui kralja u vrednost Sporazuma, Vinston eril je naglaavao
da je revolucionarni pokret, koji bi mogao jednostavno nastaviti
silom", pristao na odravanje principa ustavne monarhije kao forme
vladavine u Jugoslaviji, dok se volja naroda slobodno ne izrazi". eril
je iznosio i ideju da bi velike sile mogle da kontroliu plebiscit. eril
i Idn dokazivali su Petru II da je Tito gospodar situacije i da on moe
da sastavi vladu i bez regentstva.
16)
Udarom" od 11. januara 1945.
Petar II se naao potpuno usamljen. Svi zainteresovani faktori sloili
su se da se Beogradski sporazum sprovede nezavisno od kraljevog
posrednog odbijanja. Pored injenice da kralj nije imao snage da se
odupre pritisku svog najueg kruga, izgleda da je on precenjivao i stepen
razmimoilaenja izmeu Velike Britanije i SAD u jugoslovenskom
pitanju. Iz objavljene dokumentacije vidi se da se Staljin sloio sa
erilom da se Sporazum opunovai i kralj mimoie". Na sednici
britanskog ratnog kabineta, 22. januara 1945, u raspravi je pomenuto
da marali Staljin i Tito mogu da izgube strpljenje, svrgnu kralja i
otkau Beogradski sporazum. U zapisniku ove sednice izneto je
neuvijeno obrazloenje britanskog dranja u zapletima koji su se javili
otporom kralja da prihvati Sporazum. Na podruju Balkana mi
praktiki ne moemo utjecati na dogaaje u Rumunjskoj i Bugarskoj.
Mi jo imamo neto utjecaja u Jugoslaviji, iako je naa pozicija sve prije
nego jaka. Ako kralj ostane tvrdoglav, da li je poeljno riskirati da
izgubimo ostatak svojega utjecaja samo zbog odugovlaenja Sjedinjenih
Drava, pogotovu to postoje, kako se ini, mali izgledi da bi vlada
Sjedinjenih Drava imala iznijeti bilo kakvu konstruktivnu alternati-
vu."
17)
Dan kasnije, 23. januara 1945, vlada SAD pristala je na faktiko
Navedeno prema D. Bi ber, VUS, Zagreb, 21. veljae 1973.
V. Simovi, AVNOJ , Pravno-politika studija, Beograd, 1958, 104-5.
16)
D. Bi ber, n. n. , 28. veljae 1973.
17)
Isto, 12. rujan 1973.
650
priznanje ujedinjene vlade, ukoliko dobije jemstvo za slobodni plebiscit.
Opstrukcija Petra II nailazila je na opte neodobravanje. On je 22.
januara 1945. objavio da ubai nema njegovo poverenje i daj e vlada
u ostavci. Dva dana kasnije, 24. januara 1945, on je zatraio od Subaia
da podnese ostavku i da, ponovo dobijajui mandat, zakljui sporazum
koji bi vodio rauna o kraljevskim predlozima. U nastalim zapletima
maral Tito je zatraio od ubaia da sa svojom vladom doe u Beograd
ako kralj nije spreman da prihvati zakljueni sporazum u integralnom
obliku. Sa svoje strane, britanska vlada pozvala je ubaia da krene
u Beograd i sprovede Sporazum u ivot. Ona je podrala ubaia i
stala na stanovite da nije spremna da prizna novu vladu Petra II.
18
'
Koncentrini pritisak naterao je Petra II da zadri ubaievu vladu.
Plenarna sednica Krimske konferencije usvojila je preporuku, o
kojoj je Moskva obavestila marala Tita istog dana. Pristajui na ovu
preporuku, Tito je isticao da ona ne moe tetiti novoj Jugoslaviji, jer
je bilo mnogo kompromitovanih poslanika Narodne skuptine Kralje-
vine Jugoslavije koji, samim tim, nisu dolazili u obzir da uu u AVNOJ.
to se tie nekompromitovanih politiara, oni su od strane vodstva
narodnooslobodilakog pokreta i ranije pozivani da pristupe pokretu.
19
'
Preporuka je vid meunarodnog sankcionisanja sporazuma, ali ujedno
i specifini oblik meanja u unutranje stvari Jugoslavije. to meanje
zapadnih saveznika nije moglo da ugrozi dalji razvoj Jugoslavije,
odluno je uticala podrka SSSR-a i snani politiki sistem izgraen u
ratu, iji je osnovni stub i konstituens bila KPJ. Preporuka je govorila
o proirenju AVNOJ-a, ime su velike saveznike sile uvaavale datu
jugoslovensku stvarnost.^ Nekoliko dana po zavretku Krimske konfe-
rencije, 16. februara, ubaieva vlada stigla je u Beograd. Posle
natezanja s kraljem Petrom II, on je najzad 2. marta imenovao za
regente Srana Budisavljevia, Antu Mandia i Duana Serneca. Tri
dana kasnije dolo je do ostavki vlade i NKOJ-a. Nova vlada, sastavljena
7. marta 1945, usvojila je 9. marta Deklaraciju, koju je iste veeri njen
predsednik Tito proitao preko Radio-Beograda.
Osloboeni Beograd postao je sredite ivota Srbije i Jugoslavije,
koji je tekao u senci najvanijeg zadatka: dovrenja rata i osloboenja
cele Jugoslavije, sa meunarodnim priznanjem promena do kojih je
dolo u toku rata, stvaranjem i uvrivanjem nove vlasti i pokretanjem
obnove.
Partijska organizacija Beograda bila je rastrojena u neravnopravnoj
borbi s okupatorom i kvislinzima u toku narodnooslobodilake borbe,
iako otpor protiv neprijatelja nije prestajao. Prilikom osloboenja
Beograda, 20. oktobra 1944, u gradu je zateeno oko 3.000 aktivista
Jedinstvenog narodnooslobodilakog fronta, organizovanih po poznan-
stvu, koji su pruili aktivnu pomo jedinicama NOVJ i Crvene armije
u zavrnim borbama. Rukovodstvo ovim grupama i uopte pripremama
18)
Isto.
19)
Josip Smodlaka, Partizanski dnevnik, Beograd, 1972, 259.
651
za odsudan obraun s neprijateljem u porobljenom gradu preuzela je
grupa partijskih rukovodilaca, koju je Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju
uputio u Beograd dva meseca pre osloboenja, zajedno s novom
grupom ubaenom 18. oktobra 1944. Od ovih rukovodilaca formiran
je neposredno pred osloboenjem Beograda (spominju se 18. i 19.
oktobar) Mesni komitet KP Srbije za Beograd.
20)
Zateene grupe
aktivista nastavile su da rade kao organizacije JNOF-a, istovremeno sa
radnikim odborima po fabrikama.
Partijska organizacija Beograda stvarana je od oktobra do decem-
bra 1944. U svakom rejonu nalazio se po jedan iskusni lan Partije.
elije su obrazovane prvo po ulicama, a od decembra 1944. i u januaru
1945. poelo je organizovanje partijskih elija po preduzeima. Teite
rada pomeralo se na preduzea i ustanove kao ile kucavice celog
drutvenog ivota". Proelnika vea, sastavljena od sekretara elija,
zamenjena su formiranjem komiteta u est rejona kao jedinstvenih
rukovodstava. U Beogradu je bilo 960 lanova KPJ, od kojih je u
novembru primljeno oko 70 ljudi, a u decembru oko 180 i 288
kandidata. Partijska organizacija je narednih meseci i godina pokazivala
stalan rast, suzbijajui sektatvo omasovljivanjem. Maja 1945, u vreme
Osnivakog kongresa KP Srbije, organizacija KP Srbije u Beogradu
imala je 1810 lanova. Krajem 1945. ona je narasla na 5.614 lanova
Partije.
Na Prvoj mesnoj konferenciji, februara 1945, isticano je da je
Nedievska parola o spaavanju srpstva iva", da je Srbija osloboena
i da sada ne treba davati rtve za oslobaanje Hrvata. Prisutne su i
druge parole: o cepanju" i ugroavanju" Srba, da su Hrvati na upravi
i da je i Tito Hrvat". Vlast je proglaavana za nesposobnu da
organizuje privredu. Njen autoritet je potkopavan na najrazliitije
naine: front za osloboenje Jugoslavije slabljenje svoenjem dovrenja
rata na reavanje optih potrebtina"; isticalo se daj e vlast komunista
privremena i da predstoji neto novo", pod ime se najee podrazu-
mevao dolazak zapadnih saveznika, analogno intervenciji britanskog
generala Skobija u Grkoj. Uzimajui za primer Grku, antikomuni-
stike snage raunale su na razmimoilaenje izmeu SSSR-a, Velike
Britanije i SAD. Bila su naroito primetna nastojanja ovih snaga da u
narod unesu strah od budueg razlaza ratnih saveznika. Poslodavci u
privatnom sektoru psiholoki su pritiskali radnike, irenjem glasina da
je vlast nestabilna i privremena.
}
to se tie politike klime u osloboenom gradu, dominirala je
borba protiv velikosrpskog ovinizma. Dragoslav Mutapovi je u svoj-
stvu sekretara Mesnog komiteta na Prvoj mesnoj partijskoj konferenciji
govorio o neprijateljskim snagama pod optim nazivom drainovtina".
Naglaavanjem slobodarskog ponaanja graana Beograda u nedavnoj
20)
B. Petranovi, Zapisnici Mesne (gradske) konferencije KP Srbije Beograda 1945-1952.
kao istorijski izvor, Istorijski glasnik 1-2/1979, Beograd, 66.
21)
Isto, 63.
652
prolosti, nije se mimoilazilo ni to da je Nedi iz Beograda trovao"
narod ovinizmom i da je jedan od osnovnih zadataka da se dotue
velikosrpski ovinizam". Borba protiv izliva ovinizma u partijskoj
organizaciji i van nje jedna je od osnovnih tema Osnivakog kongresa
KP Srbije, odranog od 8-13. maja 1945. u sali Kolareve zadubine
u Beogradu. Partijska organizacija Beograda u vreme napada Petra II
Karaorevia na sporazum Tito - ubai, u januaru 1945, koji Josip
Smodlaka naziva salonskim udarom", na podsticaj CK KPJ podigla je
na noge stanovnitvo glavnog grada. Mutapovi je tim povodom
navodio Titovu ocenu da se radilo o probnom plebiscitu", koji je izveo
sam narod.
Politiki ivot Beograda tekao je u okviru Jedinstvenog narodnoo-
slobodilakog fronta Beograda, odnosno Narodnog fronta posle konsti-
tuisanja organizacije avgusta 1945. Gradski odbor JNOF-a osnovan je
neposredno po osloboenju Beograda. U vreme Prve mesne konferen-
cije oko 4.000 aktivista Narodnog fronta radilo je u 650 odbora JNOF-a,
organizovanih po ulicama, preduzeima i ustanovama. Antifaistiki
front ena funkcionisao je preko svog Gradskog odbora i 14 rejonskih
odbora sa 800 aktivistkinja i 25.000 lanica. Od svog osnivanja u
Beogradu, januara 1945, u sastavu JNOF-a nalazio se i Savez jedinstve-
nih sindikata radnika i nametenika Jugoslavije, koji je u Beogradu
1945. okupljao 74.000 radnika. Gradski odbor USAOS-a, sa rejonskim
odborima omladine, bio je udarna snaga Narodnog fronta u politikim
i radnim akcijama na otklanjanju ratnih posledica i sreivanju ivotnih
prilika.
Prvi Izvrni narodnooslobodilaki odbor (INOO) grada imenovan
je svega nekoliko dana po osloboenju Beograda, 26. oktobra. Na
sednici buduih odbornika dr Sinia Stankovi saoptio je odluku
Glavnog NOO Srbije o postavljanju lanova INOO-a Beograd. Prema
toj odluci, INOO vri funkcije vlasti dok okolnosti ne omogue redovni
izbor organa vlasti. Glavni NOO Srbije je za prve odbornike Beograda
postavio: Mihaila Ratkovia za predsednika, dr Stevana elinea za
prvog potpredsednika, Mihaila Maksimovia za drugog potpredsednika,
a za lanove - koji su istovremeno rukovodili pojedinim odsecima -
Borivoja Manojlovia (graevinski odsek), Milana Drakulia (upravni
odsek), Lazu Savievia (veze s vojskom), Dragutina Prokia (prosvetni
odsek), Teimira urevia (obnova), Radenka Bogosavljevia (pri-
vredni odsek), Bosu orevi (socijalno staranje), Jovana Jankovia
(odsek za saobraaj i osvetljenje), Velisava Lilia (odsek za vodovod),
Petra Nikezia (odsek za snabdevanje), Radovana Maksia (odsek za
trgovinu), Gligorija Paunovia, Milana ainovia, Vuka Ivkovia
(odsek za industriju i zanatstvo), Dragoljuba ivkovia (odsek za
finansije i fondove).
22
' INOO je radio i nou. Prema zakljuku INOO-a,
odbor je morao da bude neprekidno na okupu. Imajui u vidu
22>
Arhiv Beograda, Knjiga zapisnika INOO-a Beograda, Zapisnik od 26. oktobra 1944.
653
nesreene prilike u tek osloboenom gradu, Komanda grada izrazila
je spremnost da odbornicima dodeli oruje, a po potrebi i pratioce. Na
sednici od 29. oktobra 1944, odbornici zadueni za pojedine resore
ovlaeni su da preuzmu bive optinske zgrade, zaponu s radom i
obrazuju struno-upravne slube. Iz bive beogradske optine, formi-
rane aktom okupacione vlasti, udaljavani su nepotrebni slubenici i
nepouzdana lica. )
Pre INOO-a, kao prva vlast u osloboenom gradu ustanovljena je
Komanda grada, na ijem se elu nalazio general Ljubodrag uri.
Komanda je obavljala poslove preko odeljaka, kojih je bilo 16-17. Ovi
odeljci su teritorijalno obuhvatali bive kvartove Beograda i dva do tri
periferijska kvarta sa oblinjim selima. Komanda grada je organ vojne
vlasti koji j e, neposredno posle osloboenja, imao i prerogative civilne
vlasti. Od svog imenovanja, INOO paralelno radi sa komandom grada,
ije su nadlenosti prvih meseci daleko vee. Zbog ratnog stanja i blizine
zone operacija vojna vlast je imala prevagu nad graanskom. Grad je
do proboja Sremskog fronta zamraen, a kretanje graana dozvoljeno
do 20 asova. Okupator je bio proteran iz grada, ali su se u Beogradu
zadrale grupice i pojedinci kojima je bila preseena odstupnica ili su
ostali po nareenju. Dok je deo graana u toku rata naputao grad,
odlazei u unutranjost ili na osloboenu teritoriju, odvoen u logore
i tamnice, dotle su se u Beograd, s druge strane, slivale brojne izbeglice
iz drugih krajeva zemlje, saradnici neprijatelja i pripadnici kvislinkih
organizacija. U Beogradu su se nalazila i snana uporita graanskih
snaga iz ijih su se redova u ratu popunjavale formacije Drae
Mihailovia, Nedia i Ljotia. Vojni sud Komande grada Beograda
izrekao je vie kazni, ukljuujui i smrtne, pljakaima i licima koja su
zloupotrebila slubeni poloaj i ovlaenja. Pred vojnim sudovima su
odgovarali ratni zloinci i saradnici neprijatelja, ime je javni ivot
ien od faistikog naslea i razotkrivani motivi saradnje pripadnika
Drae Mihailovia s okupatorom, ali najvei broj graana inkriminisanih
zbog kolaboracije nije bio ni izvoen na sud.
U odnosu na INOO, Komanda grada je imala u svojim rukama
poslove vezane za mobilizaciju, odravanje reda i bezbednosti i podelu
stanova. Do zavretka rata celokupna industrija je radila za potrebe
fronta i nalazila se pod vojnom kontrolom, tako da su ovlaenja civilne
vlasti bila vie nego suena. Udaljavanjem fronta od Beograda i
pribliavanjem kraja rata, delokrug poslova organa civilne vlasti se
uveavao. INOO postepeno preuzima poslove od Komande grada i
proiruje sferu civilne vlasti.
Na sednici INOO-a, od 2. oktobra 1945, pokrenuto je pitanje
prikljuenja Zemuna Beogradu, s obzirom na njegovu privrednu i
saobraajnu povezanost sa Beogradom. Beogradskom podruju pripala
je i teritorija aerodroma pored Beanije. Zakon Narodne skuptine
23)
Isto, Zapisnici INOO-a od 29. oktobra 1944. i 5. januara 1945.
654
Srbije o prikljuenju Zemuna stupio je na snagu 20. oktobra 1945, na
godinjicu osloboenja Beograda. Zemun je prikljuen u poloaju
rejona. Do prikljuenja NO Zemuna bio je u sastavu Okrunog
narodnog odbora u Sremskoj Mitrovici. Za razliku od INOO-a Beogra-
da, NO Zemuna je bio izabran na izborima koji su u leto 1945.
sprovedeni za organe narodne vlasti u Vojvodini.
24
'
Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju, odnosno CK KP Srbije od maja
1945, pokreta je - pod okriljem CK KPJ - izgradnje partijske
organizacije Srbije, SKOJ-a i masovnih antifaistikih organizacija
organa vlasti. Preko organa vlasti sprovodila se partijska linija putem
politikih odluka i normativnih akata. Zakonodavna aktivnost pripadala
je Predsednitvu ASNOS-a. Na osnovu odluke Velike antifaistike
narodnooslobodilake skuptine Srbije, Predsednitvo ASNOS-a obra-
zovalo je 18. novembra 1944. poverenitva pri Predsednitvu ASNOS-a
i imenovalo poverenike koji su u stvari inili najviu privremenu izvrnu
vlast. Za graevine imenovan je in. Mihailo urovi, za privredu dr
Milivoje Perovi, za ishranu ivota ermanovi, za prosvetu Mitra
Mitrovi, za zdravlje dr Vojislav Duli, za socijalnu politiku Svetozar
Krsti, za finansije Mita Stanisavljevi, za pravosue Milovan Kri,
za unutranje poslove in. Milentije Popovi, za poljoprivredu prota
Milan Smiljani i za ume Petar Mundri.
25
' Predsednitvo ASNOS-a
17. marta 1945. donelo je odluku da se Skuptina sazove u prvo
vanredno zasedanje 7. aprila 1945. godine. ASNOS je pretvoren u
Narodnu skuptinu Srbije i izabrana je prva vlada federalne Srbije.
Vlada je obrazovana na osnovu Uputstva o osnovnim naelima za
obrazovanje vlada federalnih jedinica DFJ od 5. aprila 1945. godine.
Sastavljena je od komunista i pripadnika drugih politikih partija, iako
se njeni lanovi u slubenom dokumentu o obrazovanju vlade nisu vodili
po politikoj pripadnosti. Komunisti su u vladi imali kljune resore:
predsednik dr Blagoje Nekovi (KPJ); prvi potpredsednik in. Mihailo
urovi (radikal); drugi potpredsednik Stanislav Bokovi, zemljorad-
nik (NF); ministar unutranjih poslova in. Milentije Popovi (KPJ);
ministar pravosua Milo Carevi (demokrata); ministar prosvete Mitra
Mitrovi - ilas (KPJ); ministar finansija Petar Stamboli (KPJ);
ministar industrije i rudarstva dr Milivoje Perovi (KPJ); ministar
trgovine i snabdevanja Voja Lekovi (KPJ); ministar poljoprivrede
prota Milan Smiljani (radikal); ministar uma dr Milo Moskovljevi
(zemljoradnik); ministar narodnog zdravlja dr Uro Jeki (KPJ); mini-
star socijalne politike ivota ermanovi (Narodna seljaka stranka dr
Dragoljuba Jovanovia); ministar graevina in. Mihailo Stojanovi
(Jugoslovenska republikanska stranka).
26
'
24)
Izabrani I NOO imao je 47 lanova, od kojih su 4 prilikom pripajanja Zemuna
Beogradu uli u sastav INO-a Beograda.
25)
Slobodan Neovi, Prva narodna vlada federalne Srbij e, Zbornik Matice srpske za
istoriju, br. 35/1987.
26)
Isto, 150.
655
U vladu Srbije nisu uvedeni predstavnici AP Vojvodine i Kosovsko-
metohijske Oblasti samo zato to njihove skuptine zbog izvanrednih
politikih i vojnih prilika (vojnih uprava) u zimu 1944-1945. na njihovim
teritorijama nisu jo imale mogunosti da odre skuptine i donesu i
formalne, punovane odluke o tome da i one ulaze u okvir federalne
Srbije. Izjave predstavnika njihovih delegacija o tome da se Vojvodina
i Kosovo i Metohija smatraju sastavnim delovima Srbije, ipak nisu bile
dovoljne da bi i predstavnici Vojvodine i Kosova i Metohije uli u prvu
vladu. Ali, to je uinjeno prilikom prve rekonstrukcije vlade Srbije,
poto su Pokrajinska skuptina u Novom Sadu (30. i 31. jula 1945) i
Oblasna skuptina Kosova i Metohije u Prizrenu (10. jula 1945) donele
jednodune odluke da ulaze u sastav federalne Srbije. Na tim skupti-
nama izabrani su i poslanici za Narodnu skuptinu Srbije.
27)
Skuptina je donela rezoluciju kojom pozdravlja prisajedinjenje
Srbiji pribojskog, mileevskog (Prijepolje), zlatarskog (Nova Varo),
sjenikog, deevskog (Novi Pazar) i tavikog (Tutin) sreza, a zatim i
jednodunu odluku GNOO Vojvodine da, kao autonomna pokrajina,
bude sastavni deo federalne Srbije, te i deklaraciju predstavnika
Kosmeta da se i Kosovo i Metohija smatraju sastavnim delom federalne
Srbije. Skuptina AP Vojvodine i Kosovsko-metohijske Oblasti for-
malno su tek jula 1945. godine donele jednoglasne odluke da svoje
teritorije smatraju sastavnim delovima federalne Srbije. Odlukama
Predsednitva AVNOJ-a i odlukama plenuma Treeg zasedanja AV-
NOJ-a od 7. i 10. avgusta, najvieg predstavnikog i zakonodavnog tela
nove Jugoslavije, potvrene su jednoglasne odluke skuptine Vojvodine
od 30-31. jula 1945, Kosova i Metohije od 8-10. jula 1945, te AVNO
Sandaka od 29. marta 1945. o prikljuenju Vojvodine, Kosova i
Metohije i Novopazarskog okruga iz bive teritorije AVNO Sandaka
federalnoj Srbiji. Time je dovreno organizovanje Srbije kao sloene
federalne jedinice.
28)
U najvie predstavniko i zakonodavno telo,
Narodnu skuptinu Srbiju, i u najvii izvrni organ, vladu Srbije, uli
su i njihovi predstavnici. Po konstituisanju Narodne skuptine Srbije
(aprila 1945), a na osnovu odluka skuptina SAP Vojvodine, ova
pokrajina je od jula 1945. godine bila adekvatno zastupljena sa 110
poslanika, a Kosovsko-metohijska Oblast sa 50 poslanika. Predstavnici
AP Vojvodine zauzimali su od poetka, pored niza drugih, i kljune
poloaje u Skuptini Srbije i u vladi federalne jedinice, kao i u organima
KP Srbije i u svim drugim vanijim institucijama.
29
^
Kosovsko-metohijsku Oblast u najviim organima vlasti Srbije
godinama su predstavljali Mehmed Hoda, Mita Miljkovi, oko Pajkovi,
Duan Mugoa, Krsto Filipovi, Ali ukrija, te Pavle Jovievi.
30
27)
Isto, 151.
28)
Isto, 152.
29)
Isto.
30)
Isto, 153.
656
Politika stabilizacija prilika tekla je paralelno sa izgradnjom
aparata vlasti, amnestiranjem zavedenih pripadnika kolaboracionisti-
kih formacija, kampanjama JNOF-a protiv snaga reakcije". Amnestije
s kraja 1944. i s poetka avgusta 1945. obuhvatale su veliki broj
pripadnika kolaboracionistikih jedinica, izuzimajui ideoloke kolo-
voe i ljude koji su poinili zloine. Narodnooslobodilaki pokret u
toku celog rata istrajavao je na duhovnom i politikom razoruavanju
faizma, ali u ekstenzivnim razmerama, to je kao krajnost kritikovala
opozicija. Deo kolaboracionista odgovarao je pred vojnim sudovima,
ali je mnoge ljude pojela pomrina" u danima proterivanja Nemaca.
Egzekutivnu ulogu imalo je Odeljenje zatita naroda (OZN-a) koje je
pod vidom obrauna sa faizmom vrilo egzekuciju na hiljade nevinih
ljudi, nepravedno osumnjienih, bez suenja likvidiranih, ak bez
znanja njihovih porodica, kao opasnih za sutranjicu ili to su se zamerili
za vreme rata predstavnicima nove vlasti. Iskljuivost karakteristinu
za suparnike pokrete u toku celog rata narodnooslobodilaki pokret
nastavio je i u uslovima svog pobednikog trijumfa. Masovne likvidacije
vrene su i posle zakljuenja rata nad snagama kolaboracije koje su se
predale ili su ih Britanci izruili Jugoslovenskoj armiji.
etnici i ljotievci koje su Britanci predali Jugoslovenskoj armiji
likvidirani su u umama Koevja. Posle zavretka rata, nikada utvreni
broj etnika, likvidiran je u tzv. marevima smrti od severozapadnih
granica Jugoslavije prema unutranjosti. Masovnim, neselektivnim likvi-
dacijama pripadnika suparnikih formacija i kolaboracionistikog rei-
ma, vansudski su nestajali u zavrnoj fazi rata i neposredno po njegovom
zavretku. U ime revolucionarne pravde" i ienja zemlje od ostataka
faizma, pobednici su se preventivno oslobaali - sa notornim zloin-
cima - i onih koji su mogli izgledati opasni sa stanovita trajnog odranja
nove vlasti.
Od ovih likvidacije treba razlikovati obraune do kojih je dolazilo
u procesu unitavanja zaostalih etnikih grupa, ostrvljenih, naputenih
od svih i svakoga, koje su u zabitim planinskim krajevima napadale
seljake, aktiviste narodnooslobodilakog fronta, odbornike, pljakale
prodavnice, razarali mostove.
31
'
Srbija je u zvaninoj politici i propagandi bila postojbina i matica
velikosrpskog hegemonizma. Stoga su u njoj procesi politike stabiliza-
cije bili praeni, pored nesumnjivog zanosa osloboenih radnih slojeva
grada i sela, masovnim i tajnim egzekucijama bez sudske forme.
Propagandna mainerija nastojala je da se snage reakcije" to vie
ocrne i potencijalni neprijatelji uklone iz javnog ivota. Tekle su revizije
slubenikog aparata, penzionera, lanova Advokatske komore. Kroz
kadrovske filtre nisu mogli da prou graani optueni da su bili
saradnici okupatora, pomagai privrednog aparata kvislinga, javni i
drugi funkcioneri za vreme okupacije, pripadnici ravnogorske organiza-
31)
B. Petranovi, Politika i ekonomska osnova narodne vlasti u Jugoslaviji za vreme
obnove, Beograd, 1969, 175-179.
657
cije, koia je na osnovu teritorijalnih spiskova prekrivala Srbiju 1942-
1944. godine. Uklanjani su iz slube nepouzdani i sumnjivi. Za ienje
se postarao sistem personalnih referenata povezanih sa OZN-om.
Narodni tuioci su graani koji su pomagali tuiocima, dostavljajui
prijave o nedolinoj prolosti ili nedozvoljenom radu svojih sugraana.
Izvrena je i revizija nastavnog osoblja Univerziteta u Beogradu.
Atmosfera napada na opoziciju pogodovala je porastu budnosti, na
emu je Partija insistirala. Graani su pozivani da uestvuju u pregledu
birakih spiskova, oduzimanju birakog prava, prijavljivanju ratne
dobiti graana koji su za vreme rata radili za potrebe okupatora. Nije
bilo preliva u proceni kolaboracije sa stanovita nude, tekih ivotnih
okolnosti, ekonomske bede, uticaj a srodnika i raznih javnih linosti,
grupa i organizacija, prinudne mobilizacije, itd. Masovno su radili, i to
iskljuivo u Srbiji, sudovi za prestupe protiv srpske nacionalne asti.
Sud za suenje zloina i prestupa protiv srpske nacionalne asti
ustanovljen je Odlukom Velike antifaistike narodnooslobodilake
skuptine sa zadatkom da kazni i nacionalno igoe" sve one graane
koji su iz bilo kojih politikih, ekonomskih i socijalnih motiva pomagali
okupatore, ukoliko se slina dela nisu mogla kvalifikovati kao veleizdaja
ili ratni zloin. Protiv ovih sudova nije bilo pravnog leka. Osueni se
umrtvljivao" j er nije imao pravo na slubu, penziju, birako pravo,
noenje ordena itd.
Nova vlast je organizovala obnovu na osnovu iskustva steenog u
radu organa narodne vlasti na osloboenoj teritoriji Srbije, planskih
smernica NKOJ-a iz 1944, dobrovoljnog angaovanja najirih narodnih
slojeva koji su, osloboenjem od okupatorske vlasti, novi poredak
primali i kao vid socijalno-ekonomskog osloboenja. Prvenstvo u
obnovi dobile su najvanije grane: saobraaj, industrija i poljoprivreda.
Beograd je prvo povezan s Niom, jer je taj deo eleznike linije
opravljen 5. decembra 1944. godine. Most na Savi kod Beograda puten
je u saobraaj tek 31. decembra 1945. godine. Direktan saobraaj
izmeu Beograda i Zagreba uspostavljen je polovinom juna 1945.
godine. Zelezniko povezivanje Vojvodine sa Beogradom bilo je ote-
ano zbog poruenosti mostova na Dunavu, Tisi i Tamiu.
32
'
Najmanje 100.000 seoskog stanovnitva Srbije doekalo je oslobo-
enje Srbije bez krova nad glavom. Dobijeni i investirani krediti za
obnovu seoskih stambenih zgrada u Srbiji do kraja 1945. iznosili su
28.700.000 din. Materijal je nabavljan preko okrunih odbora i Ministar-
stva za graevine vlade Srbije. Najtee se dolazilo do stakla, eksera,
okova, eleza, krovne hartije itd. U proeku, po jednoj zgradi drava
je davala kredit oko 4.000 dinara za materijal i neophodnu strunu
snagu, dok je 80% vrednosti uraeno dobrovoljnim radom i besplatnim
materijalom. U deset okruga obnovljeno je ukupno 5.655 stambenih
zgrada, to je iznosilo 36% od poruenih i oteenih objekata. Nestaica
32)
B Petranovi, Politike i pravne prilike za vreme Privremene vlade DFJ , Beograd,
1964, 25.
658
industrijske robe bila je ogromna, a dok je rat trajao provizorno
obnovljena preduzea radila su iskljuivo za vojsku. Preduzee Sartid"
(valjaonica lima) bilo je najvei proizvoa metalne robe. Za vojsku su
radili Kruevac" a. d. i Jasenica a. d. iz Smederevske Palanke. Zbog
starih i dotrajalnih maina, nestaice pogonskog goriva i sirovina mnoga
preduzea su radila sa smanjenim kapacitetom: Zmaj" sa 37%,
Rogoarski sa manje od 30%, Beogradska tekstilna industrija svega sa
31%; mnogi mlinovi radili su takoe sa smanjenim kapacitetom. '
Vojvodina je kao itnica Jugoslavije imala glavnu ulogu u ishrani
vojske i stanovnitva iz osloboenih, tzv. pasivnih krajeva. Program
prebacivanja itnih rezervi za zimu do 1. oktobra 1945. predviao je
prevoz 300.000 tona itarica. Obrada poljoprivrednih povrina bila je
primarni zadatak, kao i ubiranje letine, na emu su pored seljaka
uestvovale radne brigade, vojnici, omladina, poljoprivredni radnici iz
Bosne, Srbije i drugih krajeva plaani u naturi. Povlaenjem dela
pripadnika nemake narodnosne grupe sa Vermahtom i deportacijom
preostalih, na stotine hiljada katastarskih jutara zemlje ostalo je
neobraeno. Preteni deo naputene i neobraene zemlje nalazio su
kulskom, somborskom, apatinskom, topolskom, odakom, karlova-
kom, staropazovakom, panevakom, jaatomikom, bekerekom i
alibunarskom srezu. Od 300.000 radnih konja i volova ostalo je svega
120.000 grla, to jest 60.000 zaprega.
34
'
Osloboenjem Srbije, januara 1945, poele su rad komisije za
zamenu stranih valuta, njihovo povlaenje iz prometa i zamena za Dinar
DFJ. Vrhovna komisija DFJ obrazovala je Komisiju za podruje
srpskog dinara u Beogradu, Komisiju za podruje kune u Zemunu,
Komisiju za podruje albanskog franka (leka) u Uroevcu i Komisiju
za podruje penga u Novom Sadu. Novanice Dinara DFJ tampane
su u Moskvi u vrednosti od 5.000.209.500 din., a u apoenima od 1000,
500, 100, 50, 20, 5, 1 dinar. Zamena je izvrena od 20-30. aprila 1945.
godine.
35
'
Eksproprijacija je tekla na osnovu konfiskacije kao metode poznate
od poetka narodnooslobodilake borbe. Tito je obeao erilu avgusta
1944. da u Srbiji nee uvoditi komunizam, ali im se promenio odnos
snaga u prilog narodnooslobodilakog pokreta dolo je do masovnih
konfiskacija imovine na osnovi vlastitog zakonodavstva iz novembra
1944. godine. Sekvestar je predvien kao mera za one strane firme ija
imovina nije podlegala eksproprijaciji iz dva razloga: Titovog obeanja
Ficroju Maklejnu da se nee eksproprisati britanski kapital i nepostoja-
nje pojma odgovornosti za pravna lica u toku rata u pravu saveznikih
i neutralnih drava. Do polovine decembra 1945. u Srbiji je kod sudova
pokrenuto 11.381 predmeta konfiskacije, od kojih je konana odluka
33)
M. Mitrovi, n. d. , 129-130.
34)
AJ , Fond Ministarstva poljoprivrede, Komisija za setvu Voj vodine, Izvetaj bez broja
i datuma.
35)
AJ , 41- 20- 42, Zapisnici Vrhovne komisije.
659
bila doneta u oko 60% predmeta. Imovina proglaenih za narodne
neprijatelje (streljanih, ubijenih, poginulih ili pobeglih tokom rata) u
pojedinim okruzima je iznosila: leskovaki 1.020 predmeta, kruevaki
126, aanski 1.344, niki 287, valjevski 350, novopazarski 990, uiki
503 i prokupaki 800, dok za druge okruge nema izvetaja.
36
' Imovina
Nemaca i pripadnika nemake nacionalne manjine konfiskovana je
upravnim aktom, a drugih sudskom presudom. Konfiskacijom i sekve-
strom bio je zahvaen i strani kapital u industriji i rudnicima. Konfiska-
cija je zahvatila sledea preduzea: Prvu Srpsku parnu pivaru ore
Vajfert a. d. Beograd sa 5,25% austrijskog i 11,25% maarskog kapitala
od ukupno 30.000.000 kapitala; Industrija piva a. d. Sremska Mitrovica
i Valjevo imala je 3,35% maarskog i 23,98% nemakog kapitala;
Aga-Rua, udruenje jugoslovenske tvornice acitilena i oksigena a.d.
pogon u Rakovici, vedski kapital 55% ; Dravni rudnik Srea Despo-
tovac, 100%, nemaki kapital; Koa a. d. Beograd od 4 miliona
kapitala, 58% bio je eki; Dravna fabrika salame i suhomesnate robe
Juhor 100% kapital talijanskog dravljanina; Dravna fabrika lana
Kneevac - nemaki kapital; Neboja a. d. Beograd, pogon u Beogradu
5 miliona ehoslovakog kapitala; Tekstilna industrija Zivojina Vukoji-
ia Zemun od 8 miliona 60% italijanskog kapitala; Merima Kruevac
od 10 miliona akcijskog kapitala, 10,6% ehoslovakog kapitala.
37)
Inostrani kapital sekvestriran je u Srbiji po sledeim preduzeima:
Domovinska industrija za pletenu i vezenu robu Dom" a. d. Beograd
- 500.000 dinara talijanskog kapitala; Osvit, a. d. Beograd - 50%
maarskog i 20% nemakog kapitala od ukupno 2,000.000 din; Jugo-
stroj, a. d. fabrika maina i aparata Beograd - 100% ekog kapitala
od ukupno 2,000.000 din; Beogradska fabrika asfalta i katranskih
proizvoda a. d. - 50% maarskog kapitala, od ukupno 1 milion dinara;
Francusko-srpska industrija cementa i uglja a. d. Lipnica veina od 30
miliona francuskog kapitala; Beogradska tekstilna industrija - 38%
engleskog od ukupno 10 miliona akcijskog kapitala; Metal i farbe 100% ;
austrijski kapital. ^ Pod udar je dola i imovina dinastije Karaorevi.
Zbog pomanjkanja zemlje za podelu Srbija nije doivela unutranju
kolonizaciju. Po koliini zemlje koja je ula u agrarni fond, ona je
spadala meu republike sa najmanje sakupljenom povrinom. Ukupno
je taj fond iznosio 63.859,66 ha i to: 26.511,50 ha oranica, 334,88 ha
vinograda, 1.341,32 vonjaka, 157.53 ha vrtova, 3.873. ha livada,
26.392,61 ha uma i drugo 166. Prema N. Gaei zemljini fond Srbije
je iznosio preko 67.931 ha. Fond Vojvodine iznosio je 668.412 ha, NR
Hrvatske 390.510 ha, NR Slovenije 266.478 ha, NR Bosne i Hercegovine
110.559 ha, NR Makedonije 101.435 ha i NR Crne Gore 10.476 ha.
Po broju poseda koji su doli pod udar agrarne reforme Srbija sa
Kosmetom, je takoe imala daleko manje od veine ostalih republika:
36)
M. Mitrovi, n. d. , 201.
37)
Isto, 219.
3S)
Isto, 220.
660
3.943 poseda; Crna Gora 399, AP Vojvodina 87.393, Hrvatska 37.923,
Slovenija 11.143, Bosna i Hercegovina 15.480 i Makedonija 10.559. U
Srbiji sa Kosmetom oduzeto je najvie zemlje od zemljoradnika, koji
su imali preko maksimuma. Tako je od njih 1.170 oduzeto 18.773,23
ha, od crkava i manastira 18.693,15 ha (od 139 verskih ustanova),
nezemljoradnika 14.305,77 ha (2.327 poseda), veloposednika 8.843,43
ha (139 veleposeda), nestalih vlasnika 502,35 ha (44 vlasnika), 1 ne-
makog poseda 193,17 ha, 35 konfiskovana poseda, 380,43 ha, 8
dravnih poseda izdvojenih za fond 263,83 ha i ostalih 1 posed od 3,35
ha povrine.
39
'
Tabela o veliinama agrarnog fonda pojedinih okruga i broju
agrarnih interesenata najbolja je ilustracija mogunosti zadovoljena
potreba za zemljom u Srbiji.
VELI I NA ZEMLJ I NOG FONDA
broj
okrug ha a m agrarnih
interesenata
1. beogradski 5. 490 54 60 6.320
2. valjevski 5.436 39 16 3.959
3. vranjski 2. 700 72 39 2.418
4. kragujevaki 4.718 54 44 3.406
5. kruevaki 4.166 61 13 1.380
6. leskovaki 2.235 89 99 3.763
7. moravski 6. 134 91 66 427
8. niki 1.899 87 75 2.295
9. novopazarski 1.535 76 86 1.401
10. pirotski 1.611 72 34 2.196
11. podrinski 10.140 25 40 8.591
12. poarevaki 6. 852 22 5 4.045
13. timoki 4. 731 80 61 5.769
14. topliki 526 79 59 794
15. uiki 3.568 79 81 1.180
16. aanski 6.090 81 6 3.093
U pojedinim okruzima (timoki, niki, topliki i dr.) na jednog
bezemljaa (ili seljaka sa malo zemlje) nije dolazio ni 1 ha zemlje. Glad
za zemljom srpskog seljatva najbolje se uoava po broju prijavljenih
agrarnih interesenata. Do 17. maja 1946. godine taj broj za celu Srbiju
iznosio je 130.529 (Srbija 42.600, Kosmet 14.511, Vojvodina 73.412).
40
'
Ukupno je u Srbiji sa Kosmetom zemlju dobilo 26.592 agrarna
interesenta (povrine 29.762 ha). U Vojvodini zemlju je dobio 137.951
agrarni interesent, u ukupnoj povrini od 493.502 ha. Istovremeno su
39)
Isto, 260.
40)
Isto, 261.
661
u Vojvodini i poljoprivredna dobra i ustanove dobijale daleko vie
zemlje od onih u Srbiji i Kosmetu.
Nedovoljan agrarni fond u Srbiji doprineo je da su porodice
dobijale male posede. Tako su bezemljake porodice u Srbiji u proeku
dobijale 1,26 ha po porodici, Vojvodini 2,57 ha, dok je jugoslovenski
proek iznosio 2,04 ha po porodici. Kod agrarnih interesenata koji su
imali neto zemlje taj proek je bio jo manji, 1,00 ha po porodici
(Vojvodina 1,85 ha), dok je jugoslovenski proek iznosio 1,76 ha.
Usitnjavanje poseda negativno se odrazilo i na onako lou posedovnu
strukturu seljakog gazdinstva u Srbiji.
41
^
Agrarni savet je poetkom septembra 1945. godine doneo reenje
0 kvoti preseljavanja svake federalne jedinice u saveznoj kolonizaciji i
plan naseljavanja Banata, Bake, Baranje i Srema. Prema tom reenju,
federalne jedinice su dobile sledee kvote: Bosna i Hercegovina -
12.000 porodica; Hrvatska - 9.000 porodica; Crna Gora - 7.000
porodica; Srbija - 6.000 porodica; Vojvodina - 6.000; Slovenija - 3.000
1 Makedonija - 2.000 porodica. Prema planu, Banat je trebalo da naseli
16.500 porodica i to: 3.000 iz Slovenije, 2.000 iz Makedonije, 3.000 iz
Srbije i 8.5000 iz Bosne. Porodice iz Srbije naseljavale su srezove:
belocrkvanski, panevaki i kovinski. U Baku je trebalo da se naseli
20.000 porodica, i to: 7.000 iz Crne Gore, 7.500 iz Hrvatske, 3.000 iz
Bosne i Hercegovine i 2.500 iz Srbije.
42)
U kvotu od 45.000 porodica, koliko je predvieno za saveznu
kolonizaciju, ulazili su i borci iz Kosova i Metohije i Makedonije, koji
su po Zakonu o reviziji izgubili pravo na ranije dodeljenu zemlju. Oni
su ulazili u kvotu federalne jedinice, odakle su bili rodom.
Za povratak naseljenika na Kosovo i Metohiju zalagao se naroito
Sreten Vukosavljevi, ministar za kolonizaciju Privremene vlade DFJ ,
ali bezuspeno. Siptari su se oslanjali na novu vlast, zainteresovanu za
normalizaciju odnosa sa iptarskom veinom na Kosovu i Metohiji, te
dobre odnose sa Albanijom. Etnika slika Kosova i Metohije menjala
se ve u toku rata proterivanjem naseljenika i dovoenjem na njihova
imanja Albanaca iz severne Albanije. Naseljenici - Srbi i Crnogorci -
su i posle osloboenja Kosmeta bili podvrgnuti pritisku, onemoguavan
je njihov povratak ili zadravanje na imanjima. Oni koji su se vratili
pritiskani su da se isele u Vojvodinu ili vrate u matine krajeve.
Istovremeno su iptari u vlasti potpomagali posedanje imanja od strane
kaaka i Albanaca koji su iveli u Albaniji, pre rata. Odupirui se
povratku naseljenika, Siptari su terorisali Srbe i Crnogorce koji su se
vratili na popaljena imanja, preputajui im - ako su ve morali -
umesto obradive zemlje krevine i utrine. Suprotno kolonizaciji Srba
na Kosovu i u Vojvodini, hrvatska kolonizacija je tekla u organizaciji
hrvatskih vlasti, samostalno, u okviru unutranje kolonizacije, s ciljem
da se zadre kolonisti NDH u Slavoniji i Sremu, ojaa hrvatsko
41
> IstoT^ffi T
42)
Isto, 266.
662
stanovnitvo u Slavoniji i na taj nain omogui stvaranje to istije
etnike oblasti.
Do sredine novembra 1945. u Srbiji je bio sainjen plan naseljavanja
boraca u Vojvodini, prema kome su srez odaki naseljavali borci iz
leskovakog, pirotskog, nikog i vranjskog okruga. Juni Banat naselja-
vali su kolonisti kruevakog, zajearskog, poarevakog, novopazar-
skog, moravskog i drugih okruga. U Srem su odlazili borci aanskog _
i kragujevakog okruga. U Srbiji je za kolonizaciju u to vreme bilo
podneto molbi: kruevaki okrug - 879, poarevaki - 170, leskovaki
- 2.296, pirotski - 829, kragujevaki - 239, moravski - 308, zajearski
- 732, niki - 580, podrinjski - 1.163, uiki - 674, topliki - 1829,
valjevski - 373, beogradski - 880, novopazarski 1068, oblast Kosmeta
- 286. Mogunost preseljavanja iz pojedinih okruga bila je daleko
manja. Kvote prema okruzima Srbije iznosile su: niki - 337, uiki -
404, valjevski - 180, pirotski - 409, kragujevaki - 159, aanski - 345,
aki - 686, leskovaki - 1.175, beogradski - 244, zajearski -
Nesloga u Vrhovnoj komandi produbljena je prilikom povlaenja
etnika prema zapadu Jugoslavije. Mihailovi je zastupao gledite da
treba nastaviti gerilsku borbu, dok su se svi vii oficiri zalagali za
odstupanje na zapad. Od Mihailovia su se odvojili etnici pod koman-
dom Pavia uriia, Zaharija Ostojia, Petra Baovia, dakle jedinice
iz Crne Gore, Hercegovine i delom Bosne. Crnogorskim i hercegova-
kim jedinicama pridruio se i Dragia Vasi. Ne zna se koja je grupacija
loije prola: ona koja je krenula na zapad preko NDH, ili ona sa
Mihailoviem koja je iz Bosne, sa planine Vujak, krenula ka Srbiji,
celim putem napadana od snaga NOVJ , posebno Korpusa narodne
odbrane Jugoslavije (KNOJ), probijajui se prema Zelengori gde je
polovinom maja doivela strahovit poraz.
44
'
Izmeu Mihailovia i etnikih jedinica iz Crne Gore dolo je do
razliitih gledita i nesporazuma, to se vidi iz Mihailovieve kritike
njihove nediscipline, nesavesnog odnosa prema ranjenicima, pljake,
mogunosti stvaranja omraze izmeu brae bosanaca prema brai'
Crnogorcima".
45)
Crnogorci su zamerali Mihailoviu to ih je pozvao da
odstupaju preko Bosne. Po Mihailovievoj verziji, pak, on ih nije zvao,
verujui da e ostati u Crnoj Gori.
46
' Mihailovi nije prihvatao diktat
43)
Arhiv Srbij e, CK KP Srbij e, F- 42; M. Mitrovi, n. d. , 267.
441
Izmeu ova dva poraza, od ustaa i snaga Jugoslovenske armije, etnici su u istonoj
Bosni stradali od raznih boletina. Iz Mihailovieve depee od 12. februara 1945. se
vidi da su Srbijanske snage (su) stalno u borbi. Trpimo mnogo gubitaka od pegavca."
Zbornik NOR, tom XI V, knj . 4, 936.
45)
Isto, 786- 7.
46)
14. Svuda i na svakom mestu ogoreno govore da su oni lepo mogli iz Crne Gore
preko Albanije da odu za Grku, ali ih je zvao Draa, i eto sad se ovde muimo i
patimo. Meutim Vi najbolje znate kako je stvar tekl a. " - Draa Mihailovi
Mihailoviev kraj - nova mitologija
663
dela stareina da naredi koncentraciju svih snaga u zapadnom delu
zemlje, gde bi se one mogle reorganizovati, odmoriti i osposobiti za
bor bu. ur i i a je politiki obezbeivao Nacionalni komitet Crne
Gore, Boke i Starog Rasa.
48)
Mihailovi nije, meutim, spreavao Pavia
uriia da nastavi put na zapad. No, smatrao je da je Slovenija kao
prostor sabiranja svih snaga ekonomski siromana i da bi to politiki
bilo katastrofalno, jer bi znailo sluenje okupatoru. Ako bi i krenuo
prema Sloveniji, Mihailovi je nameravao da zadri svoju ilegalnost i
nastavi da se bori protiv komunista.
49)
Meu crnogorskim etnikim stareinama bilo je onih koji su se
jo u Podgorici zalagali za odstupanje u Grku preko Albanije, imajui
u vidu povlaenje srpske vojske 1915-1916. godine, kao i injenicu da
su se u Grkoj iskrcali Britanci. Draa Mihailovi nije bio pristalica
odstupanja preko Albanije, kao prostora koji nije pruao ire manevar-
ske mogunosti. Sta vie, uticao je slanjem depee od 27. novembra
1944. Pavlu uriiu kao komandantu Crne Gore, Boke i Starog Rasa
da se sve etnike snage koncentriu na liniji Viegrad - Gorade -
Kalinovik. Meu crnogorskim etnicima irene su vesti da ih na
naznaenoj liniji eka 120.000 etnika iz Srbije. Navedena poruka
urisiu o kretanju prema Bosni nije meutim istoriografski proverena.
Polovinom februara 1945. crnogorski etnici su se nali u prostoru
Trebave, gde je dolo do sukoba Mihailovia i uriia oko daljeg
kretanja. Kada se sa svojom vojskom ve zaputio na zapad, urii je
teio da se domogne Slovenije da bi se snagama Ljotia, Nedia i popa
Momila ujia obrazovao nacionalni front protiv komunista. Ako je
sloboda u prvom svetskom ratu dola preko juga, Solunskog fronta,
zato ne bi u drugom dola sa severozapada, iz Istre i Slovenije, uz
pomo zapadnih saveznika. Olako se previalo da je ovoga puta
antikomunistika vojska odstupala sa Nemcima, dok su komunisti bili
prihvaeni od saveznika. Nasuprot uriiu, Mihailovi je zastupao
sasvim drugu koncepciju; da se etnike snage razbiju na grupe i vrate
u Srbiju i Crnu Goru i tamo saekaju izbijanje sukoba izmeu Velike
komandantu Crne Gore, Boke i Starog Rasa - Pavlu uriiu, 2. marta 1945 - Isto,
785-787 - Mihailovi je u ovom obavetenju precrtao stav koji je glasio: Meutim,
to je skroz netano, j er vas ja nisam pozvao i ba naprotiv verovao sam da ete ostati
u Crnoj Gori ". - isto, 787.
47)
Isto, 788-791.
^ Komitet je predstavljao politiko-konsultativno telo crnogorskih etnika, u stvari
Komande Crne Gore, Boke i Starog Rasa. Odluivao je praktino Pavle urii, koj i
je od ranije izgradio lini kult o hrabrosti i nepobedivosti.
49
' Mihailovi je 23. marta 1945. obavestio svoje komandante da je Pavle urii izvrio
(j e) formalnu izdaju prema narodu, Kralju i ovoj komandi". urii se preko svojih
opunomoenika sa Beirom Tomoviem na elu sporazumeo sa Sekulom Drlj eviem,
separatistom i Pavelievim saradnikom, koji je stajao na elu nekakvog Crnogorskog
dravnog vij ea", da se etnici stave pod njegovu komandu i transportuju eleznicom
u Sloveniju. etniki komandant je odustao od ovog sporazuma, ali je u Lij eve Polj u,
bio potuen od jedinica 7. ustako-domobranske divizije. Glavnina uriievih snaga
se predala ustaama koj e su ih kasnije pobile. Isto, 791, 852-853.
664
Britanije i SAD s jedne strane, i SSSR-a s druge. Ova dva gledita
etnikih voa o sudbini daljeg kretanja njihovih vojski pokazala su se
kao neizmirljiva.
Sa etnicima su odstupale i Nedieve jedinice. Srpska dravna
straa i Srpska granina straa u dogovoru sa generalom Miroslavom
Trifunoviem, etnikim komandantom Srbije, transformirane su u
Srpski udarni korpus (SUK) od 6.800 ljudi, koji su se sa etnicima
povlaili preko Sandaka i Bosne. Decembra 1944. poelo je njihovo
osipanje i jedinice SUK-a su transportovane za Be, odakle su se kasnije
prebacivale u Sloveniju i Istru, gde su se koncentrisale dobrovoljake
i etnike jedinice.
50
'
Ideja povlaenja na jug, prema Grkoj, kao nekada u doba prvog
svetskog rata, nije privlaila Mihailovia. Mada to nije glasno isticao,
kao da ga je plenila sila Vermahta, na koju su se etnici objektivno
oslanjali u toku rata 1942-1945, ak i u porazu, iako je podozrevao od
bilo kakve neposredne kolaboracije s Nemcima. Kao da je raunao da
e se uz Vermaht najbolje izvui iz partizanskog i ustakog okruenja.
Time su do kraja, to se tie glavnine svoje vojske, etnici delili sudbinu
Nemaca. Mihailovi je nesumnjivo rizikovao prebacujui se preko
NDH, jer su se etnici i ustae jedni prema drugim odnosili kao smrtni
neprijatelji, o emu svedoi i sudbina crnogorsko-hercegovakih etnika
na Lijeve Polju. No, situacija u kojoj se Mihailovi naao terala ga je
da preko punomonika uspostavlja vezu sa Paveliem i nadbiskupom
Stepincem, duhovnim zaetnikom genocida nad srpskim ivljem.
51
' Kraj
i slom jednih i drugih ipak nije mogao izbrisati granice izmeu
dojueranjih zakletih neprijatelja, mada su sve ove raznorodne snage
u NOVJ gledale jedinstvenog protivnika, kao i ona u njima snage
50)
Dobrovoljci su poeli da se povlae iz Beograda 8. oktobra 1944 (Prvi i etvrti puk);
Trei puk se pridruio u Rumi; Drugi puk je preao Savu kod Obrenovca, a Peti puk
se probijao iz rejona Nia preko Bosne ka Sloveniji. Herman Noj baher je uspeo da
ih tajno transportuje preko NDH (provue"). Na sastanku Noj bahera, Lj otia i Koste
Muickog odlueno je da se u Sloveniji angauje oko 4. 000 vojnika SDK (Srpskog
Dobrovoljakog Korpusa). Naelnik taba Vrhovne komande Vermahta Alfred Jodl
uputio je poruku komandantu Jugoistoka, u koj oj Ljotievim dobrovoljcima odaje
priznanje u ime Hitlera: 1) Srpski dobrovoljaki korpus dobro se je borio u borbama
sa Titovim bandama u Srbiji i otro je antiboljeviki nastrojen. Posle povlaenja
fronta na Jugoistoku zasluni dobrovoljaki korpus ne sme da bude preputen svojoj
sudbini, ve mora da se angauje na drugom mestu za nae potrebe; 2) Firer je stoga
naredio da se Srpski dobrovoljaki korpus (oko 4. 000 ljudi) ima najbre dodeliti
komandi Jugozapada za borbu protiv bandi i za osiguranje Hrvatske u rejonu Istre. "
- Navedeno prema M. Stefanovi, n.d., 301.
AVI I , K- 9 , Zapisnik o sasluanju ustakog generala Ante Mokova (komandanta
Pavelievog Tjelesnog zdruga"). - Mihailovi je pisao Paveliu i Stepincu da aktiviraju
sve nacionalne snage u borbi protiv komunizma. etnici su priznavali NDH, ali su
traili povlaenje Pavelia, da se objavi j edna antikomunistika izjava Srba, Hrvata i
Slovenaca i dostavi zapadnim saveznicima, ali da se pitanje granice u istonoj Bosni
rei posle rata. etnici u rejonu Banj e Luke, sa ogromnim broj em ranjenih i bolesnih,
stenjeni izmeu J A, Nemaca i ustaa, nastojali su da dobiju prolaz prema Sloveniji.
Mihailovi osporava da je slao pisma, dozvoljavajui da mu ih je neko mogao
podmetnuti na potpis, dok Stepinac odbacuje da je primio Mihailovievo pismo. Skup
dogaaja uoi sloma NDH i situacija u koj oj su se nalazili etnici upuuje, meutim,
da je pokuaj uspostavljanja veze ipak postojao.
665
nacionalne izdaje. Za razliku od proreenih etnika, snage NDH su
bile desetostruko jae.
52)
Sa Stepincem je juna 1945. razgovarao i Tito.
ne obazirui se na to da se nadbiskup saglasio sa prekrtavanjem
pravoslavnih na osnovu ustakog zakonodavstva, ukoliko je in saglasan
sa kanonskim pravom.
53)
ta vie, proustaki nadbiskup se 27. jula 1945.
nalazio sa dr Vladimirom Bakariem na sveanoj tribini pred kojom su
na dan ustanka defilovali sinovi onih koje je prekrtavao.
uriievi predstavnici su 22. marta 1945. sainili sporazum sa
Sekulom Drljeviem, predsednikom Crnogorskog dravnog vijea, pod
Pavelievim pokroviteljstvom, prema kome se etnicima dozvoljavao
prolaz preko NDH kao Crnogorskoj narodnoj vojsci, pod komandom
Drljevia. Za Mihailovia je ova saradnja bila akt izdaje kralja i etnike
stvari. Duriieva nerazumna nada, da pomou Drljevia odobrovolji
ustae kako bi propustili etnike do Slovenije, uskoro se pokazala kao
krajnje tragina za sudbinu vojske koju je predvodio. Neto pregovori-
ma, u kojima nije nedostajalo uzajamnog nepoverenja i prevara sa
ustake strane, stenjeni izmeu partizana i ustaa, crnogorski etnici
su doiveli katastrofalan kraj u Staroj Gradiki i Jasenovcu. Ostaci
uriieve vojske preformirani su u Crnogorsku narodnu vojsku pod
komandom Boka Agrama, sastavljenu od tri brigade, i stavljeni pod
ustaku komandu u Karlovcu, odakle su sa ustakim oruanim snagama
odstupali prema Austriji.
U zoni Trsta naao se poetkom maja 1945. deo zapadnih etnika
pod komandom Dobrosava Jevevia i popa Momila ujua. Pored
njih, u istom prostoru nalazile su se i slabe snage hvatske etnike
armije", tek osnovane, pod komandom generala Matije Parca, kao i
deo slovenake armije" kojom je komandovao general Ivan Prezelj.
541
Od uriievih etnika, koji su stradali kod Lijeve Polja i u Staroj
Gradiki, uspeo je da se spase samo manji deo.
Budui najpoverljivija nemaka snaga, Ljotievi dobrovoljci" su
preko NDH transporto vani na zapad.
55)
Za titularnog komandanta" jedinica na zapadu postavljen je
general Miodrag Damjanovi, bivi ratni zarobljenik, koji se priklonio
Nediu. Damjanovi se pojavljuje kao komandant istaknutog dela
Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u otadbini. Imao je zadatak
52)
Radilo se o velikoj vojnoj snazi NDH, ak i da je taj broj bio manji (160. 000, 150. 000),
kao to navode neki istraivai.
5 3 1
' Ti t o je u svojstvu predsednika Privremene vlade DFJ prvo razgovarao sa biskupom
Salis Sevisom, a sutradan sa nadbiskupom Stepincem, ali nije dolo do sporazuma j er
je Stepinac smatrao da interni odnosi izmeu Katolike crkve i drave moraju da se
reguliu konkordatom sa Vatikanom.
54>
Konspirativno ime Andrej . Mihailovi je Prezelja unapredio u in generala. Sporazu-
meo se sa D. Lj otiem i M. uj iem u Ljubljani da zajedno nastupaju protiv
Jugoslovenske armije.
55)
Glavnina dobrovoljaca nalazila se u Sloveniji u prostoru Ilirske Bistrice i Postoj ne. Iz
Bea je u Sloveniju stiglo i oko 1.500 pripadnika Nedieve SDS (Srpske dravne
strae), sa generalom Borivoj em Joniem, pomonikom komandanta SUK- a - Srpskog
udarnog korpusa.
666
da prikupi sve snage na zapadu i da ih privede u sastav glavnine, negde
oko centralnog masiva bosanskih planina.
56
'
Sva ova raznorodna vojska praktino se nalazila, bez obzira na
formalno nezavisan status, u sklopu nemake odstupajue armije sa
Balkana. Mihailovieva strategija je i ovde podbacila, polazei od
promaene pretpostavke da e izmeu saveznika doi do razlaza, malte
ne do poetka treeg svetskog rata, koji e uticati da etnici ponovo
dobiju na znaaju za angloameriku koaliciju.
etniko povlaenje prema zapadu Jugoslavije kotalo je na dese-
tine hiljada rtava - to od tifusa, studeni i gladi to od ustaa i borbi
sa NOVJ, potpuno promaenih, jer je sudbina Mihailovieve politike
i strategije bila daleko ranije zapeaena. Mihailovi se prevario u oceni
da e u Srbiji na prolee izbiti ustanak. To je bila njegova poslednja
iluzija, koja e ga marta 1946. kotati zarobljavanja i izvoenja pred
vojni sud, koji ga je jula 1946. osudio na smrt. Na njegovo ponaanje
u toku celog rata uticala je konzervativna filozofija srpskog sela,
monarhizam, tradicionalni pogledi, arhaina verovanja, skup vrednosti
koji su uveliko zahtevali prevazilaenje u svim pravcima: filozofskom,
ideolokom, politikom, irem teritorijalnom i akcionom radijusu kre-
tanja, razvijenijoj meunarodnoj viziji. Ostao je pritenjen do kraja
56)
Pomou ifre, koju je doneo Boko Krsti, Lj oti je uspostavio radio-vezu sa
Mihailoviem. U prvoj poruci Lj oti je saoptio: Delegati stigli sino. Primio Vae
pismo i poruku preko Kostia. Iskreno od srca Vam zahvaljujem. Smatram to Boj om
milou. Veruj em i nadam se da e Gospod pomoi da Kralj a vratimo Otadbini i
Otadbini Kralj a. Raduj em se dolasku denerala Damj anovia i ostalih. . . Trudiemo
se da resimo ovdanje probleme koje smatram presudnim u iduim dogaajima.
Dostaviu svoje gledite im budem upoznat sa j o nekim stvarima. . . " Od tada je
Lj oti bio u stalnoj radio-vezi sa Mihailoviem. Tako je u depeama broj 2. i 3. od
30. marta 1945. godine Lj oti javio: Ne verujem da Angloamerikanci ulaze u
Jugoslaviju dok ne doe do raskida sa Sovj etima. . . Glavna bitka sa Titom je ovde.
To se vidi iz njegove ofanzive na Bihau. On ovde mora doi da sprei stvaranje
novog Solunskog fronta. Sve emo initi da nae sloimo i oj aamo, a njegove sadanje
snage unitimo. Ali opet smo slabi za glavnu bitku. . . Odagna li nas ili uniti, dobio
je bitku. Otuda molim da ovo smatrate glavnom borbenom linijom, a celu zemlju
ostalu, terenom za izvianje neprijatelja. Zato sve glavne snage ovamo s Vama
zaj edno. . . Ne izgleda mi umesno razdvajanje snaga na dva dela kada je ovde odluna
bitka i uslovi bolji za nj u. . . " U 4, 5, 6. i 7. depei od 6. aprila Lj oti je javio Mihailoviu:
Stigao sino s Damj anoviem iz Feldena i Trsta. Primio est depea od 1. aprila.
ujemo da je Pavle urii kod Zagreba sa 16.000 ljudi i izbeglicama. Ne javlja se.
Da li imate kakvu vezu sa Kopaonikom. Tamo se nalazi naa dobra grupa." Depeama
8, 9, 10, 11 i 12 od 10. aprila Lj oti je izvestio Mihailovia: Operacij a zapadno od
Bihaa s j akim snagama izgleda potvruje procenu iz moj e depee broj 2. . . Zato sam
i molio neprestano koncentraciju i Va dolazak ovamo. I nai ljudi ele u Srbiju, ali
odluke se donose po razlozima, a njihove elje su slabije nego ostali razlozi. Ustanak
u Srbiji e biti krvavo uguen i nacionalisti obezglavlj eni... Onda e se prvo
oduevljenje pretvoriti u oaj anj e i krivie Vas za ono to su sami eleli. Ustanak u
Srbiji potreban samo pod jednim od ova tri uslova. . . Nemako neko udo i reakcija
u pravcu Balkana, sukob Angloamerikanaca sa Sovjetima, unutranja revolucija u
Sovjetiji. Otuda na rad u Srbiji, dok se ne pojavi taj uslov, mora biti potpuno
prikriven... Da li imate kakve podatke o razlozima putovanja Tita i ostalih u
Moskvu?. . . Katoliko svetenstvo primer antiboljevizma i nacionalizma... Da li znate
gde je Pavle urii? Imate li veze s nj im?" U depeama broj 22, 23 , 24 i 25 od 14.
aprila Lj oti je obavestio Mihailovia da je primio njegovu depeu od 12. aprila i
ponovo je urgirao da Draa sa svojom vojskom doe to pre u Sloveniju. Mi ovde,
moramo biti to jai u svakom pogl edu. . . " - M. Stefanovi, n. d. , 317-318.
667
nesumnjivo dramatinom srpskom situacijom, ali nad kojom je bio zanet
na svoj vie nego uskogrudi nain. Miris srpske zemlje stalno ga je
vraao u rodni kraj, davao mu neku mitsku snagu i veru, iako je prostor
bitke gde se odluivalo o sudbini Jugoslavije bio daleko iri, pa makar
u njemu Srbija i imala najvaniju, gotovo odluujuu ulogu.
ak i u najveoj krizi pokreta Mihailovi nije verovao da e Srbija
biti preputena na milost i nemilost komunista, jednostavno, da Velika
Britanija nee dozvoliti da Srbija padne u komunistiko rojpstvo. Ove
ideoloke zablude previale su pragmatizam politike. Ziveo je u
uverenju da Zapad pravi privremene koncesije Sovjetima zato to drugi
front nije otvoren na Zapadu, a da se komunistima nikako nee
prepustiti Balkan i srednja Evropa.
Mihailovi ni u jednom trenutku 1944-1945. nije traio od zapadnih
saveznika da ga evakuiu iz Jugoslavije. Nije na to ni pomiljao. Bio
je sudbinski vezan za jugoslovensko, pre svega srpsko tlo. Poznato j e,
meutim, da je amerika strateka komanda OSS pravila - preko
pukovnika Roberta Makdaula - plan da prebaci Mihailovia u Italiju.
Harold Makmilan j e, kao ministar rezident, novembra 1944, obraajui
se Forin Ofisu razmatrao pitanje njegove evakuacije, s tim da operaci-
jom rukovodi general Henri M. Vilson. Ali gde smestiti Mihailovia?
Kairo nije bio podesan za izbeglice, dok se na Mauricijusu nalazio
Stojadinovi. Makmilan je imao u vidu i drugu kombinaciju: da se od
Tita iznudi da^ amnestira Mihailovia i da ta klauzula ue u sporazum
izmeu Tita i ubaia. Raunalo se da bi mu i SAD mogle dati utoite.
Britanci nisu bili za Mihailovievo izruenje Titu, a na drugoj strani
najmanje su pokazivali volju da ga tretiraju kao saveznika. Smatrali su
da se Mihailovievim silaskom sa scene moglo potpomoi bolje prilago-
avanje izmeu etnika i partizana. Trebalo se, meutim, osigurati od
negativnog odjeka Mihailovievog odstranjivanja. Amerikanci se nisu
odazvali na pozive za prihvat i smetaj Mihailovia. ak je Ruzvelt
izaao u susret erilovom zahtevu da povue pukovnika Makdaula iz
Mihailovievog taba.
57)
Britancima je marta 1945. bilo jasno da su se prilike promenile i
da oni sada ne bi mogli odoleti zahtevu Tita da mu ne predaju
eventualno evakuisanog Mihailovia. Ako bi, pak, Mihailovi bio uhva-
en od snaga NOVJ, nije dolazila u obzir nikakva britanska intervencija.
Britanska vlada se u skladu sa ovim stavom drala i 1946. godine,
prilikom njegovog hvatanja, za razliku od SAD. Britanci su mogli
57)
Ruzvelt je ve 3. septembra 1944. na intervenciju erila dao instrukciju generalu V.
Donovanu da povue misiju R. Makdaula. Amerikom oficiru je predloeno 9. oktobra
1944. da se sporazume sa Mihailoviem o prelasku do najblie partizanske jedinice,
to je ef amerike misije odbio kao opasan plan. Evakuisan je tek 1. novembra 1944,
sa improvizovanog aerodroma kod Doboj a. Makdaul je bio pristalica Mihailovia. U
svom izvetaju od 23. novembra 1944. zalagao se za pomo SAD etnicima, za prekid
graanskog rata, da amerika komanda zavede red, da se amerike misije poalju u
provincijske centre. Izvetaj se uglavnom oslanjao na predloge Drae Mihailovia i
njegovog Centralnog komiteta koj e je Makdaul preneo radio-putem 21. septembra
1944. godine.
668
oekivati da Mihailovi bude uhvaen od partizana, izveden na sud i
osuen zbog kolaboracije svojih komandanata, o emu je postojala
velika dokumentacija. Od januara 1945. Odeljenje zatite naroda
(OZN-a) moglo je da prati kretanje Mihailovia preko radio-stanice
poginulog kapetana Predraga Rakovia, koristei majora Trifuna osia
i dva radiotelegrafista.
58
'
Sticajem okolnosti Mihailovi je dva puta pretvoren u legendarnu
veliinu, romantinu i precenjenu osobu, to je bilo u nesrazmeri sa
njegovim linim osobinama i nije odgovaralo njegovoj vojnikoj vano-
sti. im je bio naputen od saveznika ova se legenda raspuknula", ali
se posle ponovo poela raati kao nova legenda koju su stvarali
partizani. Mihailovi je u partizanskoj verziji postajao legendarno
udovite", koje simbolizira reakciju, tiraniju i srpski partikularizam.
Dok se nalazio na slobodi opozicija je oekivala da se pojavi kao neki
arobnjak koji bi poveo u borbu za ruenje reima. Sada je opoziciji,
prema britanskom ambasadoru Ralfu Stivensonu, preostajalo da nae
spasioca iz svojih redova. Mihailovi je postao prepreka da se nae
efektivna opozicija reimu.
59
' Stivenson se ipak u ovoj proceni prevario,
jer je prostor za aktivnost opozicije bila sve vie suavana, tako da se
ona u Titovoj Jugoslaviji nije mogla ni pojaviti.
Mihailovi j e, po Ralfu Stivensonu, ambasadoru i engleskom
balkanologu" bio isuvie partikularista", veliko-Srbin", da bi postao
jugoslovenski, nacionalni voa prihvaen u svim krajevima zemlje.
60
'
Bio je potpuno bespomoan politiar. Legenda 1941-1942, vetaki
stvorena masovnom propagandom u saveznikim zemljama, zahvalju-
jui delu emigracije, Velike Britanije i SAD prestae to da bude kada
se otkrije istina o njegovoj strategiji defanzivnosti iz koje je proizilazila
kolaboracija najveeg dela njegovih komandanata. Partizani od njega
stvaraju negativnu legendu". Time je naglaavan vlastiti znaaj u ratu
i novoj posleratnoj strukturi, Mihailovi ocrnjivan do kraja i Srbiji
nametana hipoteka - preko etnike izdaje i etnikog voe kao
zagovornika velike Srbije", to je u nacionalnoj politici KPJ bio najtei
greh.
Suenje i egzekucija napravie od Mihailovia po trei put legendu,
tako da e u smrti postati veliki ovek, to on nije nikada bio za ivota.
Raspadanje socijalizma u svetu i u Jugoslaviji otkriva ponovo Mihailo-
via u ulozi muenika, proroka, vidovitog oveka koji je u komunistima
osetio uzurpatore; oveka koji je uviao da e Nemci i onako biti tueni,
bez srpskih rtava; da ne moe da se bori s okupatorom, jer ga partizani
napadaju s lea; oveka koji je predvideo da e oni uspostaviti
komunistiku tiraniju u zemlji, znajui da je mnogo gori domai tiranin
od stranog. No, roeno je Mihailovievo muenitvo i on postaje neka
vrsta Hrista. Stivenson je jo 1946. predviao da e Mihailovi ponovo
58)
Zbornik NOR, tom XI V, knj. 4, 961-5.
59)
Stania R. Vlahovi, n. d. , 230.
60)
Isto.
669
po s t a t i l e g e n d a k o j a e e f e k t i r a t i i s t or i j u J u g o s l a v i j e , s a mo o n d a a k o
s e n a e o v e k , ili g r upa l j udi u z e ml j i i l i na s t r a ni , k o j a e s hvat i t i o v u
l e g e n d u , i a k o o n i b u d u znal i k a k o da j e u p o t r e b e " . ^
ta da se tek kae danas, pola veka posle dogaaja, pola veka
obeleenog vladavinom stranke koja je pobedila 1941-1945, izneverava-
jui narednih decenija sve ideale koje je proklamovala u mladosti svog
pokreta, u fazi borbe da se osvoji vlast u ime svitanja novog doba.
Tako proklamovani ideali decenijama su suoavani sa degenerativnim
procesima koji su tekli do naeg vremena, na organizaciono-politikoj
osnovi socijalizma Titove varijante.
Da li je Moskva konsultovana o tome da li Mihailovia izvesti na
sud? Mogue j e, pretpostavlja Ralf Stivenson. Britanski diplomata
smatra da je Mihailovievim izvoenjem na sud napravljena kardinalna
greka, jer bi za reim bilo bolje da je ubijen u toku hvatanja ili u
pokuaju bekstva. Ako su Rusi" dali saglasnost za izvoenje Mihailo-
via na sud, to se razumljivo bez dokumentacije ne moe tvrditi, mada
se Tito maja - juna 1946. nalazio u Moskvi, time su hteli da proces
poslui kao unutranja propaganda za uvrivanje komunistikog
reima, to je Titu i te kako odgovaralo.
62
^
Mihailovi je pogubljen za nacionalnu izdaju i na etnitvo je
stavljena trajna hipoteka narednih decenija. Iste godine nadbiskup
zagrebaki osuen je kao u ime neke ravnotee, mada ne na smrt i ne
za pravi zloin prevoenja pravoslavnih na katolicizam. Mihailovi je
rtva iskljuivosti dva pokreta, svoje nedoraslosti u sloenoj istorijskoj
situaciji, kolaboracije sa svim i svakim pod pretpostavkom da je bio
protiv komunizma. Uskogrudom nacionalnom politikom i nerazumeva-
njem znaaja meunarodne komponente u ratu 1941-1945. godine,
Mihailovi je samo ubrzavao slom svoje neprimerene strategije.
Politika osnova vlasti - hegemonija komunista
Prema Odluci CK KPJ iz jula 1945. godine o organizacijskim
pitanjima, struktura centralnog partijskog aparata izgraena je iz tri
odeljenja i devet komisija. Preko Organizacijsko-instruktorskog odelje-
nja prenoene su razraene direktive CK i kontrolisano njihovo sprovo-
enje. Ovo Odeljenje je pratilo, kako se govorilo, organizacijsko
postavljanje" i funkcionisanje Partije, pomaui ostvarenju zadataka i
otkrivanju politikih, privrednih i ostalih problema u radu partijskih
organa. Kadrovsko odeljenje je imalo monopol u rasporeivanju ruko-
vodeih kadrova KPJ i SKOJ-a, a Agitaciono-propagandno je dralo
^ Pismo R. Stivensona Vilijemu Hejteru (Hayter) u Forin Ofisu. - Isto, 228.
Ako sam ja u pravu", pie Stivensn, pod pretpostavkom, da su Rusi dali ovaj rav
savet, ja ne sumnjam da oni nisu pretpostavljali da e jedan proces ovih razmera (misli
se na proces D. Mihailoviu u Beogradu) posluiti kao korisna unutranja propaganda
za komunistiki reim koji se tek ispilio." - Isto, 230.
670
u svojoj nadlenosti" celokupni ideoloko-politiki rad, faktiki po-
slove kulture, prosvete, radio-difuzije, izdavake delatnosti, tampe.
Za sprovodenje partijske linije, uvanje istote Partije" i proveravanje
izvrenja odluka partijskih organa i lanova stvorena j e, odlukom iz
jula 1945, Kontrolna komisija CK KPJ. Pojedine grane drutvenih i
dravnih poslova Partija je obuhvatala preko komisija: sindikalne,
vojne, za ene, spoljnopolitike, za ekonomsku politiku, za kole,
izgradnju narodne vlasti, socijalnu politiku.
63)
Sa izuzetkom Kontrolne
i Spoljnopolitike komisije, ovi organi uspostavljeni su i pri nacionalnim
i pokrajinskim partijskim rukovodstvima. to se tie karaktera ovih
komisija one su pokrivale odreeni sektor delatnosti; radilo se o
internim organima sa savetodavnom funkcijom; bile su sastavljene
preteno od rukovodeih komunista u dravnom aparatu sa zadatkom
da sprovode i kontroliu primenu partijske linije, predstavljajui pro-
dune organe" Partije u odreenoj oblasti, resoru, sektoru rada.
Politiku Partije i neposredne zadatke komisije ostvarivale su preko
odgovarajuih dravnih organa. Ve prilikom konstituisanja ovih komi-
sija zapaeno je preplitanje dravnih i partijskih funkcija, paralelizam
kompetencija i neefikasnosti, dolazilo do srastanja Partije i dravne
vlasti. Personalna unija Partije i vlasti sprovodila se od vrha do dna
celokupnog sistema. Na elu dravnih organa, ustanova, drutvenih
foruma, vojnih jedinica, organa bezbednosti nalazili su se probrani
partijski kadrovi. Sekretari centralnih komiteta i nacionalnih rukovod-
stava istovremeno su predsednici savezne i federalnih, odnosno repu-
blikih vlada; lanovi CK i PK, kao i drugih rukovodstava, lanovi su
ovih vlada, poslanici narodnih skuptina, odbornici. Personalna i
stvarna unija izmeu partijskih i dravnih organa razvijala se i na niim
nivoima. Partijski aparat je poinjao da podsea na kopiju dravnog
aparata. U okrunim partijskim rukovodstvima ustanovljeni su sektori
koji pokrivaju celokupnu dravnu i drutveno-politiku problematiku:
vlast, rad drutveno-politikih organizacija, zadrugarstvo, agitaciju i
propagandu. Politiki sekretari okrunih komiteta ujedno su i sekretari
okrunih odbora Narodnog fronta. U rukovodee organe Narodnog
fronta, izvrni odbor i plenum, ulazili su gotovo svi lanovi okrunih
komiteta Partije, dok su rukovodioci pojedinih sektora sekretari odgo-
varajuih organa vlasti i drutveno-politikih organizacija. Slina podela
poslova po sektorima sprovedena je i u sreskim, mesnim i rejonskim
komitetima, kao i u osnovnim jedinicama organizacije KPJ - elijama.
Metod rada KPJ odreen je injenicom da se partijsko i dravno
rukovodstvo sjedinjavalo. Usmeravanje razvitka KPJ je faktiki ostva-
rivala kro? dravni aparat. Zakljuci rukovodeih partijskih foruma
obavezivali su sve dravne organe. Veze viih foruma s niim odravale
su se slanjem direktiva i raspisa, obilascima instruktorskih grupa, linim
dodirima. Obilaske instruktorskih grupa pratila je izrada plana provere
63)
ACKSKJ , Fond CK KPJ , Odluka CK KPJ o organizacionim pitanjima, 3. jul 1945.
671
i pregleda u pojedinim krajevima. Razni krajevi su prilikom instruktae
diferencirani po specifinostima: na ustanike, industrijske, na krajeve
s velikim brojem kolonista, jakim uticajem kulaka". Partijska saveto-
vanja sekretara niih komiteta ili elija sluila su za upoznavanje sa
direktivama viih organa i za njihovu primenu. U tu svrhu sluila su i
punktovna savetovanja" sekretara elija i pojedinih lanova KP sa
sekretarima komiteta. Direktive viih komiteta prenoene su na nie i
konkretizovane preko organa vlasti.
Kao najvia forma klasne organizacije, KPJ je usmeravala i
masovne antifaistike organizacije, koje su njeni kaievi" delovanja
na mase. Rukovodea uloga u vlasti pripadala je KPJ, a ona nije bila
spremna da je deli ni s jednom drugom politkom snagom.
Sistem organa KPJ postavljen je na hijerarhijskom principu. Na
elu organizacije nalazio se CK KPJ, koji je imao punu koncentraciju
vlasti i monopol donoenja najvanijih odluka: partijsko-organizacijskih,
spoljnopolitikih, privrednih, iz oblasti meunarodnog radnikog pokre-
ta, bilateralnih partijskih veza, unutranje politike i kadrovskih pitanja.
CK KPJ se u toku rata i obnove nije sastajao u sastavu izabranom na
V zemaljskoj konferenciji 1940, mada je bilo irih partijskih skupova
rukovodeeg aktiva na jugoslovenskom nivou. Faktiko odluivanje
pripadalo je uem telu (birou) ili grupi lanova biroa, koji se vodi kao
CK KPJ". Partijskim organizacijama u republikama rukovodili su
centralni komiteti Slovenije, Hrvatske, Makedonije i Srbije i pokrajinski
komiteti Crne Gore i Bosne i Hercegovine, koji su krajem 1948, posle
V kongresa KPJ, kao rezultat dovravanja vienacionalne strukture
Partije, pretvoreni u centralne komitete ovih republika. Partijsko
rukovodstvo u Vojvodini pripadalo je Pokrajinskom komitetu, a na
Kosmetu Oblasnom komitetu, ije su organizacije bile prikljuene KP
Srbije na Prvom osnivakom kongresu, maja 1945. Polovinom 1945.
CK KPJ odobrio je i stvaranje autonomne KPJ za Trst i Julijsku krajinu,
pod rukovodstvom CK KP Slovenije.
Na Osnivakom kongresu KP Srbije, odranom u Beogradu od 8.
do 12. maja 1945. godine, kome je prisustvovalo 459 delegata iz Srbije,
Vojvodine i Kosova i Metohije i predstavnika partijske organizacije iz
Jugoslovenske armije, izabran je CK KP Srbije od 43 lana i 6
kandidata. Na Prvom Plenumu CK KP Srbije izabran je Biro (Politbiro)
CK KP Srbije u koji su uli: Blagoje Nekovi, politiki sekretar, Jovan
Veselinov, organizacioni sekretar, a kao lanovi: Spasenija Babovi,
Voja Lekovi, Duan Petrovi, Petar Stamboli, Mitra Mitrovi, Milen-
tije Popovi i Dobrivoje Radosavljevi.
64
'
Komunistaka partija Jugoslavije je 1945. imala odluujui kapaci-
tet drutvene moi i sile, jer u svojstvu rukovodeeg faktora diriguje
M>
Osnivaki kongres KP Srbij e, 229-232. - Maj a 1945. u vreme odravanja Osnivakog
kongresa KP Srbij e, organizacija je bila obnovljena u svim krajevima Srbij e, okupljajui
15.534 lana, a sa Vojvodinom i Kosovom i Metohij om 23. 988 - ACKSKJ , OI U,
XXVI I I , Pregled lanova Partije u vreme Kongresa KP Srbije. - Maj a i juna 1945.
organizacija se poveala na 18.360 lanova. - Isto.
672
dravom, ima kadrovski monopol, transmituje svoju volju preko dru-
tvenih organizacija, rukovodi Armijom i organima bezbednosti. No, i
uprkos tolikoj svojoj drutvenoj moi i apsolutnoj suverenosti odluiva-
nja, ona nije i ustavno oznaena kao rukovodea snaga drutva. Prema
tome, ona je ekstraustavni inilac drutva, za razliku od SKP (b), koja
predstavlja sastavni deo sistema vlasti i njegovu bitnu polugu, to je
nalo i adekvatnu formulaciju u sovjetskom ustavu iz 1936. godine.
lan 126 ovog Ustava odreivao je ovako ulogu i mesto Partije u
sistemu sovjetske vlasti: Najaktivniji i najsvesniji graani iz redova
radnike klase i iz drugih slojeva trudbenika ujedinjuju se u Svesaveznu
komunistiku partiju (boljevika), koja predstavlja avangardu radnog
naroda u njegovoj borbi za uvrenje i razvitak socijalistikog ureenja,
i koja predstavlja rukovodee jezgro svih organizacija trudbenika kako
drutvenih, tako i dravnih".
Komunistika partija Jugoslavije se u toku rata i u periodu obnove
omasovljuje. CK KPJ trai od partijskih rukovodstava januara 1945.
da smelije omasovljuje Partiju i potiskuje sektatvo. Uska i malobrojna
Partija nije mogla da odgovori ulozi rukovodee snage u osloboenoj
zemlji. Obuhvatanje aparata dravne vlasti i uprave u stvaranju drav-
nog sektora privrede, masovnih antifaistikih organizacija i sprovoe-
nje obnove - zahtevalo je omasovljenje KPJ. irenje KPJ zapravo je
imperativ koji je proizlazio iz njene rukovodee uloge u revoluciji.
Poveavanje broja partijskog lanstva teklo je u znaku borbe protiv
sektatva i zatvaranja Partije. Sektatvo je potiskivano u KPJ i van nje:
u organima vlasti, SKOJ-u, NOF-u, AFZ-u; po nacionalnoj liniji; u
odnosu na socijalni sastav Partije; prema staroj inteligenciji; deci i
porodicama neprijatelja. Sektailo se prema radnicima (nisu uestvo-
vali u ratu"), seljacima (imaju dvostruku prirodu"), intelektualcima
(nesiguran i kolebljiv element). Izvori tog sektatva su irokog raspona,
pa bilo da je re o precenjivanju merila za lanstvo u Partiji ili refleks
istunstva, koje ide i do askeze i samoodricanja ili primenjivanja sistema
vrednosti iz vremena ilegalnog ivota Partije ili iz rata koje nije
odgovaralo posleratnim uslovima. Deo lanstva nije ni razumevao nove
zadatke Partije koji nisu mogli da se ostvare bez proirivanja kadrovske
osnove Partije. Nije bez znaaja i tendencija meu delom lanstva da
se Partija konzervira, ovekovei kao sekta, kako bi se spreilo njeno
razvodnjavanje", iza ega, realno gledajui, stoje tenje za to isklju-
ivijim poloajem lanstva koje se ve nalazilo u organizaciji.
Napadi na sektatvo nisu znaili i naputanje dotadanjih kadrov-
skih merila za prijem u lanstvo. Komunistika partija Jugoslavije i
dalje ostaje kadrovska partija. Koncepcija kadrovske partije nije proti-
vreila njenom omasovljivanju, jer problem nije bio u brojnosti nego
u kadrovsko-ideolokoj vrstini Partije. Kadar viih i niih funkcionera
KPJ, izrastao pre i u toku rata, sainjavao je i nakon osloboenja duu
i jezgro" Partije. Poveavanjem lanstva KPJ ne eli da sledi liniju
stvaranja masovnih partija poput onih koje se obrazuju u Italiji,
673
Maarskoj i nekim drugim zemljama. Prema jednoj predstavci CK KPJ
- CK SKP (b) iz januara 1946. rukovodstvo KPJ se s krajnjim
nepoverenjem odnosilo prema tipu masovnih partija, smatrajui ih
zdanjem sa glinenim nogama". Priliv novog lanstva prate i suprotni
procesi. Krajem 1945. i poetkom 1946. sprovedena je istka" Partije
od sluajnih saputnika, neprijatelja i idejno-politiki nezrelog lanstva.
Nezavisno od ove istke", iz KPJ su iskljuivani komunisti koji su
svojim istupanjem, nemoralnim stavom, loim ivotom i neradom krnjili
ugled Partije. Na partijskim sastancima raspravljani su meusobni
odnosi komunista i odnosi izmeu lanova KPJ i vanpartijaca (bez
prisustva ovih poslednjih), koji su ponekad zasecali i u sferu najintim-
nijih odnosa. Naputanje (statutarno nepredvieno) ili iskljuenje iz
KPJ je u nekim sluajevima bilo ravno drutveno-politikoj ekskomuni-
kaciji. Pripreme za lanstvo vrene su putem kandidature i lanstva u
SKOJ-u. Novi komunisti proveravani su na konkretnim zadacima
obnove i izgradnje novog sistema. Novoprimljeno lanstvo podvrgavalo
se pojaanom ideoloko-politikom radu.
65
'
Stvoreni politiki sistem je izraavao hegemoniju KPJ i uvrivao
diktaturu snaga koje su izvodile smenu vlasti u Jugoslaviji, pa je samim
tim i mehanizam tog sistema odgovarao vladajuoj ulozi KPJ i ostvari-
vanju njene politike volje preko aparata vlasti, vojnih organa i
masovnih politikih organizacija. KPJ na izlasku iz rata dri nedeljivo
vlast; ona je okosnica i odluujui konstitutivni inilac toga sistema,
nezavisno od toga to kao takav nije i formalno ustavno oznaena. U
okviru takvog modela politike organizacije, direktivno-centralistiki
nain odluivanja je imao apsolutnu prevagu.
Pokrajinski, odnosno od maja 1945. Centralni komitet KP Srbije
je deo ove centralizovane partijske mainerije, kojoj na elu stoji CK
KPJ, a u stvari Politbiro CK KPJ sa odluujuom ulogom Josipa Broza
Tita koji personifikuje sistem, vojnu silu, jedinstvo zemlje, vezujui se
- sa jako naglaenim elementima kulta - za pobedu u narodnooslobo-
dilakom ratu i revoluciji. Tito je sinonim Partije. Rukovodstvo KP
Srbije u strukturi KPJ nije se osetnije osealo. Partijska organizacija
Srbije je tek maja 1945. dobila status nacionalne organizacije; srpsko
rukovodstvo nije konsultovano u vanim pitanjima vezanim za karakter
jugoslovenske federacije, sprovodei u delo politiku koja je ve bila
formulisana na drugom zasedanju AVNOJ-a i kasnije; ono nije konsul-
tovano ni u procesu stvaranja balkanske federacije i ujedinjenja sa
Albanijom, iako se radilo o pitanjima koja su menjala politiku mapu
Srbije; radilo je u senci CK KPJ, u njegovom seditu, manje vie
reprodukujui odluke jugoslovenskog partijskog rukovodstva. Na partij-
skim savetovanjima rukovodei komunisti Srbije su isticali da e
sprovesti odluke CK KPJ i druga Tita"; srpski komunisti su bili deurni
krivci za ispoljavanje velikosrpskog hegemonizma, zadueni da se protiv
65)
B. Petranovi, Politika i ekonomska osnova narodne vlasti za vreme obnove,
Beograd, 1969, 19-21.
674
njega bore u okvirima politike bratstva-jedinstva"; nisu imali uticaj
na struktuiranje Srbije kao sloene federalne jedinice sa dve autonomne
jedinice, prihvatajui te odluke kao svren in na dravnim telima i u
samoj partiji; bili su opsednuti internacionalizmom vie od ostalih
jugoslovenskih komunista, izuzimajui crnogorske komuniste. Po perso-
nalnoj liniji gledano, Blagoje Nekovi je rat proveo u Srbiji, van centra
gde se izgraivala druga Jugoslavija, Sreten ujovi je bio lan
Gorkievog rukovodstva to je za Tita bio trajni peat sumnje, tako da
nije mogao doi na elo organizacije Srbije, a u svom internacionalisti-
kom transu zamiljao je budui status Jugoslavije kao republike SSSR-a;
Aleksandar Rankovi je nesumnjivo bio prvi ovek Srbije, ali kao
faktikom efu OZN-e i kasnijem ministru unutranjih poslova u
njegovoj kompetenciji su bili obrauni sa snagama reakcije" i ostacima
etnika, kripara", kriara", itd., a u Partiji kadrovski poslovi od
manjeg znaaja za Tita, slovenake i hrvatske rukovodioce.
Komunistika partija Srbije je uoi osloboenja Srbije poela da
radi na stvaranju JNOF-a i Sindikata i organizacionom uvrivanju
kolektivnih lanova JNOF-a: USAOS-a i AF-a. Pripreme za stvaranje
Narodnooslobodilakog fronta Srbije poele su u leto 1944. Rukovod-
stvo KP Srbije je polovinom avgusta 1944. izradilo Osnove Narodnoo-
slobodilakog fronta Srbije, koje je uputilo na odobrenje CK KPJ.
Osnivaka skuptina JNOF-a Srbije i antifaistike skuptine narodnog
osloboenja odlagana je do osloboenja Beograda, mada je jedno
vreme postojala ideja da se odri na osloboenjim podrujima june
Srbije. J NOF Srbije konstituisan je 14. novembra 1944. u Beogradu.
Organizacija se izjasnila za nastavljanje rata, izgradnju drave i obnovu
zemlje. JNOF-u su prili Jaa Prodanovi, Mihajlo urovi, Milorad
Beli, dr Vaso Cubrilovi. Na osnivakom sastanku JNOF-a Srbije
izabrano je rukovodstvo ove organizacije: Predsednitvo Izvrnog odbo-
ra, lanovi Izvrnog odbora i plenum. Za sekretara Izvrnog odbora
izabran je Blagoje Nekovi, sekretar Pokrajinskog komiteta KP za
Srbiju, za potpredsednika Sreten ujovi i prota Milan Smiljani. Ispred
republikanaca u Izvrni odbor uli su Stanoje Simi i Jaa Prodanovi.
Prema Blagoju Nekoviu, JNOF Srbije bio je najvia forma jedinstva
naroda, optepartijska organizacija" i tribina sa koje se moglo iskazati
miljenje, bez straha od kritike". Sekretar Pokrajinskog komiteta
upuivao je J NOF Srbije da se ui na iskustvu rada ovih organizacija
u Hrvatskoj i Sloveniji. Jedinstveni front Srbije pokazao je masovnost
u demonstracijama januara 1945, na podsticaj CK KPJ, protiv Petra II
Karaorevia i njegovog^ salonskog udara" kojim je pokuao da
opozove sporazum Tito - Subai, zakljuen u Beogradu 1. novembra
1944.66)
^ Demonstracije je organizovao CK KPJ direktivnim uputstvom partijskim rukovod-
stvima federalnih jedinica. One su za pozadinu imale pokuaj kralja Petra II da odbaci
odredbe Sporazuma Tito - Subai od 1. novembra 1941, koje su se odnosile na
predloeni oblik Namesnikog vea i neogranienu zakonodavnu vlast AVNOJ - a. -
Prigovori na sporazum od 13. januara 1945 - AVI I , Arhiva neprijateljskih jedinica ,
K- 348, Reg. br. 6a/ l - 5.
675
Stvaranjem JNOF-a u Vojvodini, politiki rad je sa narodnooslobo-
dilakih odbora prelazio na odbore JNOF-a. U raspisu PK KPJ za
Vojvodinu svim okrunim komitetima u Vojvodini o stvaranju JNOF-a
i njegovim zadacima od 20. oktobra 1944. stajalo je da sekretari sreskih
komiteta Partije treba da budu i sekretari sreskih odbora NOF-a.
Prilikom izbora odbora JNOF-a nije trebalo naglaavati stranaku ili
grupnu pripadnost pojedinaca. Drugim raspisom Pokrajinskog komiteta
od 23. novembra 1944. komiteti su obaveteni da je reeno da se
pokrajinska konferencija JNOF-a odri 10. decembra 1944. i na njoj
izabere pokrajinski odbor. Komiteti su informisani da e na konferenciji
prisustvovati do 500 delegata i da e svaka oblast (Srem, Banat i Baka)
poslati do 140 delegata.
67
' U novembru 1944. odrani su izbori za
Oblasni odbor JNOF-a za Srem i za Okruni odbor JNOF-a za severni
Banat. Pokrajinska konferencija JNOF-a odrana je 10. i 11. decembra
1944. u Novom Sadu. Za predsednika Pokrajinskog odbora JNOF-a
Vojvodine izabran je dr Aleksandar Mo, za potpredsednika Isa
Jovanovi, Boko Raji i Petar Milovanovi, za sekretara Jovan
Veselinov, sekretar PK KPJ za Vojvodinu.
68
'
Prva pokrajinska konferencija JNOF-a Kosova i Metohije odrana
je U. i 12. aprila 1945, uz uee oko 500 delegata iz svih krajeva
oblasti. Nacionalni pokret iptara" na Kosovu i Metohiji izrazio se u
formi iptarskog komiteta", koji je obrazovan na Skuptini od 27. i
28. marta 1945. godine na elu s Fadiljom Hodom, Davidom
Nimanijem, Koljom irokim i drugima. Ovaj komitet je svojim radom
na politikom, ekonomskom i kulturno-prosvetnom polju nastojao da
podigne nacionalnu svest kod Albanaca u obnovi zemlje i razvijanju
tekovina narodnoslobodilake borbe,
69
' ali bez veeg uspeha.
JNOF je predstavljao politiku osnovu nove vlasti i federalnih
jedinica. Pomou JNOF-a okupljane su patriotske snage naroda za
borbu protiv okupatora, odvajane mase od uticaja klera i politikih
vodstava koja su nastojala da se organizuju kao samostalne stranke. U
periodu borbe za meunarodno priznanje nove Jugoslavije i promena
koje je Jugoslavija doivela u ratu i revoluciji, JNOF je proglaen za
okvir sabiranja svih demokratskih i rodoljubivih grupacija na koje su
raunale spoljne snage. JNOF je na osloboenim teritorijama pod
svojom politikom kontrolom i pritiskom drao sve one grupe i
pojedince koji su nastojali da se organizuju na samostalnoj osnovi protiv
revolucionarnog poretka. Svojim jedinstvom i kompaktnou JNOF je
bio antipod drobljenju snaga karakteristinih za stranaki pluralizam.
Koncepcija politikog sistema JNOF-a polazila je od jedinstvenog
organizma JNOF-a, s dominantnom ulogom KPJ, a ne od pluralizma
67)
Pokrajinski komitet KPJ za Vojvodinu 1941-1945, priredila Ljubica Vasili, Novi Sad
- Sremski Karlovci, 1971, 447-448.
68)
J. Popov, Politika KPJ u Vojvodini na stvaranju masovne osnove narodnooslobodila-
kog rata i revolucije, Zbornik za istoriju 16. Novi Sad, 1977, 23.
691
Zapisnik I redovnog zasedanja prvog saziva Oblasnog narodnog odbora Kosovsko-me-
tohijske oblasti, Referat o politikoj situaciji 10. juli 1945.
676
stranaka koje bi se sukobljavale oko bitnih pitanja drutvenog, politi-
kog i ekonomskog razvitka zemlje. KPJ nije bila raspoloena da prihvati
obnovu raspalih graanskih partija, ali je preko njihovih levih jezgara
koja su pristajala na hegemoniju KPJ nastojala da ubrza diferencijaciju
meu njihovim bivim lanstvom. Individualno iskazivanje ovih grupa
podrano je samo u onim zemljama gde su koreni stranakog ivota i
odmeravanja bili dublji, kao u Srbiji i Hrvatskoj. KPJ je insistirala na
monolitnosti JNOF-a da bi obezbedila mir i vrstinu novog poredka
proizilog iz otrih drutvenih i nacionalnih sukoba. Trebalo je posebno
onemoguiti srpske opozicione graanske snage koje su podravale
Velika Britanija i SAD u vreme borbe za meunarodno priznanje
Jugoslavije, smatrajui da je Srbija antipartizanska i da nee primiti
Tita, a na drugoj strani Maekov deo HSS-a koji j e, pa ma koliko god
bio oslabljen u ratu, pokuavao da iskoristi domobranstvo u zavrnoj
fazi rata, deli vlast sa komunistima fuzionisanjem na ravnopravnoj
osnovi sa ZAVNOH-om i poslui ubaiem kao strujom HSS-a - inae
protivnog narodnooslobodilakom pokretu - u vreme kada se raspadalo
etnitvo i snage velikosrpstva.
Drei se politike KPJ, JNOF Srbije doneo je na sednici Izvrnog
odbora JNOF-a 31. decembra 1944. Deklaraciju o politikoj osnovici.
Deklaracija je poivala na isticanju jedinstva srpskog naroda i na pozivu
svim graanima da se okupe oko JNOF-a na sledeoj politikoj
platformi: mobilizacija svih snaga za okonanje rata, aktivno uee u
uvrivanju bratstva i jedinstva srpskog naroda, izgradnja narodne
vlasti, uklanjanje saradnika i pomagaa neprijatelja iz aparata vlasti,
oivljavanje privrednog ivota. Deklaracija je predviala (ta. 9) kao
obavezu za sve grupe, stranke i pojedince, koji su sainjavali JNOF,
da rade saglasno meu sobom u reavanju svih pitanja koja su spadala
u okvir obaveza iz ove Deklaracije. Taka 10. Deklaracije utvrivala
je obavezu pripadnika JNOF-a da prihvate odluke Izvrnog odbora
JNOF-a.
70
^
Od osnivakog sastanka JNOF-a Srbije u njemu se nalazila Jugo-
slovenska republikanska strana sa svojim istaknutim prvacima, Jaom
Prodanoviem voom stranke i Vladimirom Simiem na elu. U skladu
sa svojim starim republikanskim idealima, Jaa Prodanovi je isticao
da narod u monarhiji ne moe opstati niti se razvijati kako treba. Za
svoju stranku Prodanovi je govorio da je prva u Srbiji stala na pravilno
gledite federacije i dosledno borila protiv ravih vladalaca i njihovih
zloina".
71
^ lanovi grupe oko lista Napred, iji je predratni osniva i
ef bio dr Mihailo Ili, pozvani su da pristupe JNOF-u od strane
Izvrnog odbora JNOF-a Srbije neposredno po njegovom konstituisa-
nju. Grupa naprednih graanskih intelektualaca Napred" odrala je
sastanak 18. novembra 1944. i donela odluku da pristupi JNOF-u.
Grupa Napred" nije bila politika stranka ve ideoloko-politiki
70)
Politika", 6, 7. i 8. januar 1945.
71)
Borba", 15. novembar 1944.
677
pokret sa svojim jasno odreenim stavom i idejnim programom", koji
se ostvarivao preko lista Napred i Biblioteke. Na politikom polju taj
program se izraavao u postavci: sloboda i demokratska federativna
Jugoslavija. Grupa je zauzela stanovite da je duna da uestvuje u
naporima za potpuno osloboenje zemlje, kao i za dovrenje rata protiv
Nemake, s jedne strane; a s druge, da doprinese to vie obnovi
privrednog, kulturnog i uopte drutvenog ivota. Istovremeno, pristu-
panjem JNOF-u grupa Napred" odredila je svoje predstavnike u
rukovodstvu JNOF-u Srbije: dr Milivoja Markovia, docenta univerzi-
teta, za lana Izvrnog odbora JNOF-a i prof, dr Baju Bajia, za plenum
JNOF-a.
72)
JNOF-u Srbije prila je februara 1945. i Narodna seljaka stranka
(NSS), posle dueg taktiziranja njenog efa (generalnog sekretara
stranke) dr Dragoljuba Jovanovia, koji je hteo da prethodno raisti
odnose o svom poloaju u JNOF-u sa vrhom KPJ, da se to jae izrazi
individualnost stranke i da ona dobije svoj list. Pozivajui se na rtve
ove stranke u toku rata na strani narodnooslobodilakog pokreta i u
borbi protiv faizma uopte, rukovodei ljudi ove stranke isticali su da
su oni odranije u JNOF-u i da se sada radi samo o njihovom formalnom
pristupanju. Ovaj pristup Jovanovieve stranke JNOF-u podravala je
i KP Srbije, da bi onemoguila pokuaje da se ona odvoji od JNOF-a
i nae u drugom taboru. Milentije Popovi je toplo" i iskreno"
pozdravljao ulazak Narodne seljake stranke u JNOF.
73
'
Ve uoi osloboenja Beograda Jovanovi je izjavio da lanovi
Narodne seljake stranke ne pristupaju narodnooslobodilakom pokretu
kao pojedinci, ve kao stranka. U uputstvu za lanove NSS koji odlaze
u partizane", septembra 1944, naglaavalo se da su oni predstavnici
stranke ije je vodstvo 1941. ostalo u zemlji, koja je kao celina
uestvovala u narodnooslobodilakoj borbi, da govore u ime Srbije i
da predstavljaju selo i seljatvo. Mi smo stranka, i to stvarna snaga,
ne pojedinci koji nita ne predstavljaju, kao drugi koji su prili. Mi
moramo dobiti realan uticaj u voenju poslova. Ne biti lutke i figuranti.
Oni (misli se na komuniste - B. P. ) moraju uvideti da ne mogu sami
i da ne mogu bez nas. Moraju deliti vodstvo sa nama pre svega. Bez
toga ne moe biti stvarne saradnje".
741
Ovu ideju o stranakoj samostal-
nosti i pregovaranju s KPJ na ravnopravnoj osnovi Jovanovi ponavlja
posle osloboenja u najrazliitijim varijacijama: da komunisti" ponav-
ljaju svoju poznatu taktiku preko glave njihovih voa (stranakih -
B. P. ) pridobijati narodne mase"; on kae Slobodanu Peneziu u
osloboenom Beogradu da eka da stigne drug Tito, da nastavimo
razgovor iz juna 1941"; u ime NSS u jednom letku, pozdravlja Crvenu
armiju i NOVJ, ne spominjui KPJ. Iz razgovora Jovanovia s Ranko-
viem, Nekoviem i Popoviem vidimo da on zamera KPJ to NSS ne
72)
Politika", 4. februar 1945.
73)
Borba", 26. februar 1945.
74)
AJ , D. Jovanovi, Politike uspomene, Memoari, VI I , 165, 167.
678
shvata kao saveznika ve ga tretira kao konkurenta, kojega treba
oslabiti. Njegovo geslo je sledee: neu da uestvujem nego da
saraujem". Svoje poglede Jovanovi iznosi i posle razgovora s mara-
lom Titom, 12. decembra 1944. godine: Mi ga (Narodnooslobodilaki
front) zamiljamo kao savez stranaka, ili bar dve glavne stranke,
radnike i seljake. Jo dugo e postojati dve klase radnog naroda, dve
prijateljske klase, kako kau u Rusiji, pa neka svaka ima svog politikog
predstavnika. Ne moramo obnavljati stare partije, ne mora biti mnogo
partija, ali neka budu bar te dve. Onda emo imati demokratiju".
Odnos KPJ prema NSS izazivao je kod Jovanovia asocijacije na
sudbinu levih esera" posle oktobarske revolucije, jer KPJ eli da
naspram atomiziranog fronta", stoji kompaktna, kao vrsto organizo-
vana komunistika partija. Tezu o samostalnosti NSS sa svojim organi-
zacijama, uporedo s KPJ, Jovanovi je izneo i Sretenu ujoviu 14.
januara 1945. godine. Odluujui se za pristup Jedinstvenom narodnoo-
slobidlakom frontu (JNOF) 14. februara 1945. Jovanovi je ponovo
izjavio da u JNOF-u oekuje lojalnu i ravnopravnu saradnju, uz
uzajamno potovanje i podupiranje"
75
Realno stanje bive Narodne seljake stranke nije ilo u prilog
zahtevima Dragoljuba Jovanovia. Vodstvo NSS je u toku rata bilo
nejedinstveno, jer je nasuprot taktiziranju Jovanovia najvei deo
prvaka i lanova bio na strani narodnooslobodilakog pokreta. NOP-u
j e, pred kraj rata, spetembra 1944, priao i Radomir Todorovi,
predsednik Stranke, iako se on drao Jovanovia. Meu pripadnicima
NSS u redovima narodnooslobodilakog pokreta bilo je i onih koji su
tokom rata promenili svoj politiki status i postali lanovi KPJ. Mnogo
je pripadnika ove stranke ija su se shvatanja pribliila stanovitu i
programu JNOF-a, lojalno ostvarujui saradnju s ovom masovnom
komunistikom organizacijom. Na Velikoj narodnooslobodilakoj skup-
tini Srbije jedan od prvaka NSS ivota ermanovi je osudio dranje
Dragoljuba Jovanovia u toku rata. to je najvanije, ranije lanstvo
NSS se ve tokom narodnooslobodilakog rata prelilo u front jedin-
stvene narodnooslobodilake borbe. Jedini ustupci koje je KPJ uinila
Jovanoviu krajem 1944. odnosili su se na mogunost obrazovanja
Izvrnog odbora Narodne seljake stranke i izdavanja lista, to je bilo
dozvoljeno i grupi HSS na slobodnoj teritoriji Hrvatske od jeseni 1943.
76)
Pozivi Dragoljubu Jovanoviu da pristupi JNOF-u od strane ruko-
vodilaca federalne Srbije i DFJ bili su uslovljeni, ako se izuzmu iri
meunarodni razlozi, pojavom stranakih grupa u politikoj strukturi i
nizom drugih politiko-taktikih razloga (da se NSS izoluje, jasno
odredi prema novom poretku, iskoristi za razbijanje i polarizaciju
drugih graanskih politiara suprotstavljenih novom toku stvari u
Jugoslaviji).
75)
Isto, 196, 197, 199, 201, 202, 209-10, 212, 235a.
76)
Isto, 262.
679
Politika KPJ za privlaenje nekomprornitovanih graanskih politi-
ara u JNOF nije znaila i otklanjanje sumnji u njihove stvarne namere.
Na osnivakom kongresu KP Srbije ulo se da Dragoljub Jovanovi s
manjom grupicom oko sebe radi podmuklo iza kulisa protiv narodnoo-
slobodilakog pokreta i nae Partije", iako je neupuenima, zbog
njegove frazeologije, izgledalo da je najblii KPJ. Blagoje Nekovi
ocenjuje sutinu neprijateljstva Jovanovia u njegovoj tezi da je nemo-
gua izgradnja drave pod rukovodstvom jedne partije i da KPJ
rukovodeu ulogu treba da podeli sa Narodnom seljakom strankom.
Naroito su opasne, kae se, Jovanovieve frazerske", naizgled levi-
arske i trockizerske fraze", preko kojih Jovanovi eli da privue
najsiromanije seljake i da odvoji Partiju od seljatva, nastupajui kao
njegov jedini zastupnik. Parole pristalica Dragoljuba Jovanovia o
zadrugarskoj organizaciji" i prie o neizvesnoj sutranjici seljaka,
terale su prvake KP Srbije da polovinom 1945. obnavljaju predratne
ocene iz Proletera o Jovanoviu kao poslednjoj rezervi buroazije, kao
oveku koji eli da skrene revolucionarno raspoloenje masa u pravcu
koji nije opasan po interese buroazije.
77
'
Grupa istaknutijih prvaka biveg Saveza zemljoradnika (M. Vuja-
i, braa ubrilovi - Branko i Vaso, J. etkovi) ukljuuje se u JNOF
14. marta 1945, izazivajui time i formalni rascep vodstva Stranke, do
kojeg je faktiki dolo radom Milana Gavrilovia u emigraciji i pristu-
panjem vie politiara Saveza zemljoradnika u Srbiji jo 1941. etnikom
pokretu.
Na zemaljskoj konferenciji Zemljoradnika stranka je odluila da
stupi u JNOF Srbije 14. marta 1945. Zemljoradnici, opredeljeni za
JNOF, prihvatili su Deklaraciju ASNOS-a, Deklaraciju JNOF-a i
Deklaraciju Privremene vlade DFJ. U rezoluciji ove grupe stajalo j e:
inei ovako ova skuptina smatra da time radi u duhu ideje Saveza
zemljoradnika i dvadesetpetogodinje borbe i da e na taj nain najvie
i najbolje doprineti konanom osloboenju, obnovi kao i zavoenju
pune politike demokratije to podrazumeva potpuno aktiviranje i
saradnju irokih narodnih zemljoradnikih masa u saradnji sa napred-
nom inteligencijom, onako kako iziskuje dananja istorijska neophod-
nost i naa unutranja politika stabilnost". Rukovodstvo Zemljorad-
nike stranke pozivalo je lanstvo da stupi u Jedinstveni narodnooslo-
bodilaki front. JNOF Srbije je 18. marta 1945. jednoglasno primio
Zemljoradniku stranku u JNOF Srbije.
78
'
Prihvatajui u svoje redove predratne graanske stranke i grupe,
koje su se izjanjavale za njegovu platformu, JNOF je istupao kao
protivnik saradnje sa kompromitovanim vodstvima estojanuarskih i
reimskih formacija. Pravljena je razlika izmeu progresivnih i konzer-
vativnih frakcija u postojeim grupama i strankama, a na drugoj strani
izmeu predratnih umerenijih, demokratski orijentisanih i opozicionih
77)
Osnivaki kongres KP Srbij e, 37, 45- 46, 98.
78)
Borba", 15. i 20. mart 1945.
680
stranaka i onih koje su davale politiku osnovu vladavini nenarodnih
reima". Izvrni odbor JNOF-a 28. februara 1945. odbio je da primi u
svoje redove Jugoslovensku nacionalnu stranku (JNS), iji su lanovi
Glavnog odbora (dr Grizogono, dr Olip, dr eerov, Velja Popovi,
dr Kumanudi i drugi) posebnom izjavom izrazili elju da se ulane".
JNOF je zauzeo naelno stanovite da je Jugoslovenska nacionalna
stranka kao grupa nepoeljna u JNOF-u, jer je odigrala kobnu ulogu
u slomu nae zemlje"; da je ona bila profaistika stranka, sprovodila
politiku nacionalnog ugnjetavanja i u spoljnoj politici oslanjala se na
faistike zemlje. Prema JNOF-u, veina rukovodilaca ove stranke
pomagala je okupatore i Mihailovia. Ako ovoj grupi nije bilo mesto
u JNOF-u, pojedinci iz njenog sastava, koji su se asno drali" u zemlji
i inostranstvu za vreme dok je narod vodio borbu protiv faizma i
njegovih pomagaa, mogli su da pristupe Narodnom frontu ukoliko su
prihvatili osnovicu JNOF-a.
79
)
Modifikacijom Krimske preporuke o proirenju AVNOJ-a poslani-
cima Narodne skuptine Kraljevine Jugoslavije, izabranim na posled-
njim izborima u Kraljevini decembra 1938, koji se nisu kompromitovali
kolaboracijom sa neprijateljem, u AVNOJ su mogli da uu pored ove
kategorije poslanika i drugi pripadnici stranaka i grupa, kao i javni i
kulturni radnici. Time je jo jednom istaknuta stranaka oznaka
poslanika i potvreno prisustvo ovih stranaka i grupa u politikom
ivotu DFJ , bilo kao lanova Narodnog fronta ili van Narodnog fronta.
Za Savu Kosanovia, efa Samostalne demokratske stranke i ministra
u Privremenoj vladi DFJ , ujedinjavanje svih progresivnih demokratskih
snaga u jedan optenarodni front bilo je neophodno sa gledita
sreivanja politikog ivota i obnavljanja ekonomskih potencijala. Za
njega su saziv AVNOJ-a, njegovo proirenje i Kongres JNOF-a obele-
avali prelazak iz ratnog perioda u period normalizacije ivota. Kosano-
vi je bio kategorian da e proirenje AVNOJ-a, u kome su jezgro
inili venici AVNOJ-a iz Jajca, biti izvedeno u punoj harmoniji sa
svima konstruktivnim politikim snagama i demokratskim partijama".
Optenarodni karakter Narodnog fronta nije smetao da postoje i
stranke van Narodnog fronta i da uestvuju u izgradnji drave, pretpo-
stavljajui da nemaju antidemokratske ciljeve i da ih ne vode kompro-
mitovani ljudi.
80)
Shvatanja i pogledi Kosanovia na postojei politiki trenutak i
osnovu saradnje vodeih snaga sa graanskim partijama nisu se razilazili
sa onima Narodnog fronta. Istupajui kao visoki dravni funkcioner i
pristalica demokratske i federativne Jugoslavije, Kosanovi se identifi-
kovao sa onim snagama u Narodnom frontu iz redova graanskih
stranaka koje su bile za lojalnu kolaboraciju i podravanje veine
Narodnog fronta, nasuprot frakciji Duana Dude Bokovia, koja se
suprotstavljala saradnji samostalnih demokrata s Narodnim frontom.
79)
Isto, 1. mart 1945.
80)
Politika", 3. avgust 1945.
681
Deo graanskih politiara koji j e priao Na r o d n o m frontu bio j e za
stapanje sa Narodnim frontom i brisanje stranakih oznaka, za razliku
od dela politiara koji su uviali potrebu jedinstva ali uz zadravanje
politikih grupa kao delova Narodnog fronta. Branko ubrilovi,
istaknuti prvak Zemljoradnike stranke, polazei od ovih delova"
Narodnog fronta, smatrao je uoi Kongresa NFJ i saziva AVNOJ-a na
tree zasedanje da je sada vano i moda vrlo sudbonosno, shvatiti
Kongres fronta Jugoslavije momentom gde su se svi pogledi raznih
grupa uskladili u jedan jedinstveni idejni stav JNOF-a radi uvrivanja
narodnih tekovina i izgradnje Demokratske Federativne Jugoslavije". '
Narodni front je zbog visokog stepena politikog jedinstva bio
napadan kao vid jednopartijske diktature. Umesto jedinstvenog Narod-
nog fronta, graanske politike snage van njega traile su viepartijski
sistem i stalno odmeravanje politike snage. Po svojim nominalnim
oznakama, ove stranke imale su neka svojstva politikih organizama,
ali nepotpuna: nisu imale organizaciju od vrha stranke do dna; imale
su predratne izabrane glavne odbore stranke, proreene i krnje" na
izlasku iz rata; njihovi programi su bili zastareli i suprotni novom dobu;
najvei deo bivih pristalica ovih stranaka nalazio se u redovima
Narodnog fronta nezavisno od volje svojih rukovodeih tela; u njima
su se vrile polarizacije na desna" i leva" krila, od kojih su ova
poslednja bila za saradnju s Narodnim frontom. Na program Narodnog
fronta odluno je uticala KPJ. Partija je u posleratnoj fazi razvitka
izraavala svoj program preko Narodnog frotna, kao svoje poluge" za
politiki rad i druge aktivnosti na privrednom, socijalnom i kulturno-
prosvetnom polju. Za graansku opoziciju Narodni front je bio inkar-
nacija jednopartijske diktature, jer je iza kulisa Narodnog fronta stajala
mona KPJ, apsolutni hegemon vlasti, nespremna da deli vlast sa
snagama demokratije" ili pravi formalne koalicije privremenog znaa-
ja. Partija je nesumnjivo teila monolitizmu u politikom ivotu Jugo-
slavije, s tim to su tendencije prevlaivanja njenog monopola u
politikoj strukturi sve vie jaale sa uspostavljanjem ekonomskog
monopola drave i njene administrativne intervencije preko centralizo-
vanog planiranja. Narodni front je razblaavao klasini jednopartijski
sistem u fazi obnove, poto su u politikoj strukturi istupale politike
organizacije sa specifinim sadrajem svog rada, pa i politike grupe i
stranke sa individualnim obelejima, nezavisno od toga to su one
prihvatale program Narodnog fronta, s njime lojalno saraivale i tokom
vremena sve vie se stapale u jedinstveni organizam. Kao ventil"
demokratske inicijative graana, Narodni front je stvarao izvestan
prostor za politiko ispoljavanje vanpartijskih masa. KPJ nije formalno
iskazivala svoju rukovodeu ulogu u politikom sistemu DFJ , pa ni u
Narodnom frontu, ali ju je ona faktiki ostvarivala. KPJ nije bila ustavni
inilac, a kao tvorac Narodnog fronta i njegov organizator i pokreta
81)
Isto, 1. avgust 1945.
682
nije bila ni registrovana kao partija u Narodnom frontu, iako su na
kongresima NFJ istupali predstavnici KPJ i to u njeno ime. Uloga
Narodnog fronta kao transmisije" Partije nesumnjivo je bila refleks
dogmatskog uenja o polugama" Partije, iako je ova organizacija po
svojoj irini, sastavu i tradicijama onemoguavala da se celokupna
politika struktura drutva identifikuje sa klasinim monolitizmom. No
sa tendencijom birokratizacije drutvenih odnosa, KPJ je pokazivala
sve razvijenije tenje da politiki ivot svede na neposredno odluivanje
Partije i dravnih organa, to se na Narodni front manifestovalo
gubljenjem obeleja politike organizacije i njegovim pretvaranjem u
deo dravne strukture i pomoni aparat partijskih aktivista.
Partijski vrh, olien u Politbirou CK KPJ, pokretao je i podsticao
celokupnu politiku KPJ, a preko nje sva dravna tela i rukovodstva,
kao i rukovodea tela masovnih organizacija. Komunistika partija
postajala je imitacija dravne organizacije, formalizujui na taj nain
odluke dravnih organa: Vlade, Privremene narodne skuptine, ruko-
vodstva masovnih organizacija. Partijski vrh je radio bez publiciteta,
tako da je scena odluivanja bila u prvoj instanci nevidljiva. Na
sednicama ovog tela reavala su se pitanja sastava Vlade, Predsednitva
(Prezidijuma) Konstituante, to jest da li e predsednik Predsednitva
Konstituante biti dr Ivan Ribar ili dr Sinia Stankovi; na njemu su
primani projekti statuta Narodnog fronta, projekt Ustava FNRJ,
kadrovska pitanja (postavljenja, kooptiranje partijskih rukovodilaca,
donoene odluke o proglaenju FNRJ, primane liste Akcionog odbora
JNOF-a za Jugoslaviju); Politbiro je razmatrao veze izmeu komunisti-
kih partija; pruanje finansijske pomoi panskim komunistima.
82)
Vanfrontovska opozicija" sastojala se od pripadnika Demokratske
stranke Milana Grola i dela kolebljivih elemenata iz drugih graanskih
stranaka, koju su objektivno podravale snage koje nisu dole pod udar
sudova za zatitu srpske nacionalne asti, nameravajui da obnove svoju
delatnost skriveni iza plata legalne opozicije.
Shvatanje demokratije i demokratske politike borbe izmeu ovih
snaga i komunista kao organizatora Narodnog fronta radikalno se
razlikovalo, jer su ovi poslednji teite stavljali na krupne socijalne
reforme i nacionalni program KPJ kao bitnu pretpostavku stvarne
demokratije. Tito se zalagao za monolitni Narodni front, smatrajui da
bi se partije meu sobom klale" i nadmudrivale", izazivale ovinizam
i vodile meunacionalnim obraunima.
83)
Na kongresu zemaljskih narodnooslobodilakih frontova (JNOF-a)
Jugoslavije u Beogradu 5-7. avgusta 1945. dolo je do njihovog
objedinjavanja i stvaranja Narodnog fronta Jugoslavije (NFJ). Iz Srbije
je na Kongresu uestvovalo 440 delegata od ukupno 1.186 delegata.
Kongres je u ime Akcionog komiteta (odbora) za sazivanje jugosloven-
skog kongresa otvorio dr Sinia Stankovi.
82)
ACKSKJ , Zapisnici CK KPJ od 16. juna 1945, 25. novembar 1945, 10. j anuar 1946.
83)
Josip Broz Tito, Govori i lanci, 1, 1959, 337-338.
683
O programu Narodnog fronta referisao je Dragoljub Jovanovi,
generalni sekretar Narodne seljeke stranke (NSS), koji je u to vreme
podravao politiku JNOF-a, odnosno NFJ. Program je bio izraen dosta
brzo i lako jer su grupe u Narodnom frontu bile slone", nalazei
dosta zajednikog. Jovanovi je u referatu apelovao na aktiviste" u
unutranjosti za tolerancijom i strpljenjem, smatrajui daj e na terenu"
raeno kao na vrhu" da bi na Kongresu bilo vie seljaka. Jovanovi
se, inae, opsednut uverenjem da predstavlja i govori u ime seljatva,
pitao zato je u zemlji u kojoj je bilo 80% seljaka bilo tako malo seljaka
na Kongresu.
84
'
Program NFJ sadravao je temeljna naela relevantna za KPJ u
toj fazi jugoslovenske revolucije. Polazio je od nove vlasti i Jugosloven-
ske armije kao ustanova izraslih u ratu, predviajui neposredne
zadatke organizacije. U prvom delu govorilo se o dravnoj celini i
nezavisnosti Jugoslavije", bratstvu i jedinstvu naih naroda", bez
obzira na rasu i veru, da li su iveli kao Celina ili kao manjina u
granicama DFJ . Izriito se navodilo da e se Narodni front boriti protiv
svakog pokuaja da se oivi ma koji ovinizam, hegemonistike ili
separatistike tenje, da se raspiruje nacionalna, verska ili rasna mrnja.
Narodni front se izjanjavao za dalje razvijanje ravnopravnosti naroda
Jugoslavije, za jugoslovensko bratstvo i balkansku solidarnost", za
slovensku solidarnost i saradnju, mir meu narodima". Narodni front
je manifestovao spremnost da razvija prijateljstvo sa svim slobodolju-
bivim narodima", pre svega sa zapadnim saveznicima kako bi se
obezbedio mir, unitile faistike i antidemokratske klice i ostvarila
meusobna privredna i kulturna saradnja. Zalaui se za mir, Narodni
front je bio spreman da potpomae uee Jugoslavije u Organizaciji
ujedinjenih nacija i u svim meunarodnim akcijama i organizacijama
za mir.
85)
Novousvojeni program poivao je na odbrani narodne vlasti, kao
temeljne tekovine narodnooslobodilake borbe", na republikanskom
obliku vladavine i na demokratskim pravima". U ta. 11. Programa
stajalo je izriito da su bratstvo i jedinstvo naroda, federativno ureenje
drave i istinske demokratije neizmirljivi, sa monarhistikim oblikom
vladavine i da e se Narodni front zalagati da narod na izborima za
Ustavotvornu skuptinu da svoj glas za republikanski oblik vladavine.
Uzimajui re na Osnivakom kongresu, maral Tito je monarhiju
oznaio kao nespojivu sa federacijom. Po Titu, monarhiju nisu bili
spremni da prihvate Makedonci, Slovenci, Hrvati, Bosna i Hercegovina,
Crna Gora i velika veina naroda u Srbiji. Monarhija je bila nespojiva
i sa narodnom vlau, kao i sa narodnom demokratijom".
86
' Zbog
Titovog istupanja na Kongresu NFJ, Petar II Karaorevi opozvao je
Namesnitvo smatrajui da je antimonarhistikim stavom prekren
AJ , Fond NFJ , F- 3 , Osnivaki kongres NFJ , Referat Dragoljuba Jovanovia.
85)
Isto.
86)
Isto, Govor J . B. Tita.
684
Sporazum Tito - Subai, iako Sporazum formalno nije mogao obave-
zivati Narodni front Jugoslavije - kao optenarodni pokret i politiku
organizaciju - da brani monarhiju.
Iz Programa NFJ proizilazila je obaveza lanstva da brani novu
vlast, da je kontrolie" i zalae se za to vee uee naroda u vlasti
i za odgovornost nosilaca vlasti narodu. Zanimljiva su neka tumaenja
ovog Programa i komentari referenta o Programu Dragoljuba Jovano-
via. Po njemu, ono za ta se zalagao Narodni front nije bio komunizam,
ali nije bila ni stara graanska demokratija. Sklon da se figurativno
izraava, Jovanovi je na Kongresu isticao: Lokomotiva nae demokra-
tije ide po dvema inama: jedna je narodna vlast, a druga je narodni
front".
87
)
Program je formulisao vie neposrednih zadataka: obnovu zemlje,
izgradnju privrede na planskoj osnovi, jaanje dravnog sektora privre-
de, razvijanje zadrugarstva, podravanje privatne inicijative u sklopu
opteg privrednog plana; borbu za socijalno obezbeenje (pravo na rad,
na odmor, na leenje itd.), za pruanje zdravstvene pomoi narodu,
besplatno kolovanje, uklanjanje nepismenosti, uee ena u svim
oblastima politikog i drutvenog ivota, pomo omladini. Narodni
front se izjanjavao za bolji ivot seljaka i hitno ostvarenje agrarne
reforme prema naelu Zemlja onima koji je obrauju", za razvijanje
seljakog zadrugarstva, za reenje pitanja dugova. Narodni front se
obavezivao da uloi sve sile da razvije udarnitvo, profesionalnu
savesnost i radnu disciplinu.
88
)
U 32, poslednjoj taki Programa NFJ, isticao se znaaj jedinstva
naroda u NFJ. Nesalomljiv savez naih radnih masa i svih slobodolju-
bivih ljudi" suprotstavljao se privremenoj partijskoj koaliciji koja nije
odgovarala prirodi Narodnog fronta, niti situaciji u kojoj se nalazila
zemlja. lanovi Narodnog fronta morali su da se staraju da taj savez
bude dovoljno jak i jedinstven da bi obezbedio demokratski poredak.
Kao nosioce narodne demokratije Dragoljub Jovanovi je isticao:
osloboene ene, omladinu, seljatvo i radnike. Smatrao je da je
Narodni front morao da prie srednjim slojevima i istakne da ga se oni
ne boje. Sklon irim interpretacijama, Jovanovi je kontrolu vlasti
sagledavao u predohrani da se vlast ne pogospodi" i da lupa po
prstima" ako drugovi" trae kolae" i meso" za ruak, podilazei
tako seljakom mentalitetu i iskustvom steenom strahu u narodu da
se vlast ne pokvari".
89
)
Osnivaki kongres NFJ usvojio je Statut koji je definisao NFJ kao
optenarodni antifaistiki demokratski pokret naroda Jugoslavije" (l.
1 Statuta). Narodni front Jugoslavije oznaen je za osnovnu politiku
snagu u izgradnji Demokratske Federativne Jugoslavije. irina NFJ
obezbeivala se lanom 2 Statuta, u kome je stajalo da lan NFJ moe
^ Isto, Referat D. Jovanovia.
88
Isto, Program NFJ .
' Isto, Referat D. Jovanovia.
685
biti svaki estiti i slobodoljubivi graanin", koji je uivao graanska i
biraka prava u DFJ , usvajao i radio na ostvarenju naela sadranih u
Programu i Statutu NFJ. Svaki lan Narodnog fronta morao je da radi
kao lan jednog od odbora Narodnog fronta. '
lanovi NFJ morali su da prihvate osnovna akta: Program i Statut;
svaki lan NFJ morao je da bude lan jednog odbora NFJ; lanovi su
uplaivali prilog prema materijalnim mogunostima. Samim tim to su
pripadnici Narodnog fronta morali da rade u mesnim organizacijama,
obezbeivala se kohezija organizacije. Organizacija je bila izgraena
na principu federalizma kao i organizacija vlasti u DFJ , odnosno FNRJ.
Kongres su sainjavali delegati Narodnog fronta svih federalnih jedinica.
Za Savezni odbor svaki zemaljski odbor predlagao je Kongresu isti broj
lanova, ime se iskljuivalo nadglasavanje. Najvii organ Narodnog
fronta pojedinih federalnih jedinica bio je zemaljski kongres. U okviru
Narodnog fronta mogle su da se nalaze i masovne organizacije;
sindikalne, omladinske, enske, zadrune, kulturne i druge ako su
prihvatale Program i Statut Narodnog fronta. Ove organizacije, ula-
njene u Narodnom frontu Jugoslavije, imale su statut tzv. kolektivnih
lanova, ali je i njihovo lanstvo moralo da radi u osnovnim organiza-
cijama Narodnog fronta Jugoslavije.
91
'
Narodni front j e, formalno gledano, imao koaliciono obeleje u
vrhu organizacije, jer je Statut dozvoljavao postojanje stranaka i grupa
u Narodnom frontu Jugoslavije. l. 3. Statuta predvideo je da u NFJ
mogu postojati organizovane i politike grupe i stranke sa svojim
organizacijama, ako su prihvatale Program i Statut Narodnog fronta i
njihovi lanovi ujedno bili i lanovi odbora Narodnog fronta. Po l. 14
grupe i stranke koje su bile ulanjene u Narodnom frontu zadravale
su i ubudue individualnost" u Narodnom frontu. Ova strana organi-
zacije NFJ ukazuje na koalicionu strukturu jer su u NFJ jedno vreme
postojale stranke i grupe (sve do 1948. godine), preko svojih predstav-
nika bile zastupljene u odgovarajuim telima i komisijama organizacije,
donosile svoje proglase, odravale sednice rukovodstva, izdavale svoje
listove (Jugoslovenska republikanska stranka Republiku). No, postojala
je i realna strana ovog pitanja. lanovi ovih stranaka i grupa morali
su da rade u mesnim odborima Narodnog fronta koji nisu bili sastavljeni
po stranakom merilu. Ove grupe nisu uspele da se organizaciono
obnove posle rata i izrastu u efektivnije inioce politikog ivota
Jugoslavije, jer se njihovo lanstvo, nezavisno od stava rukovodstva od
ranije, najveim delom nalazilo u Narodnom frontu. One su bile
posebno bez uticaja u Armiji, sudstvu, organima bezbednosti, aparatu
vlasti, u izdavakoj delatnosti i tampi. Prilikom obrazloenja Statuta,
referent o ovom aktu dr Zlatan Sremec odbacivao je tezu da je Narodni
front bio koalicija vrhova, i uopte koalicija, jer je takva formacija
obino stvarana kao privremena kombinacija.
92
'
90)
Isto, F - l , Statut NFJ .
91
> Isto.
1:12
' Isto, Referat dr Zlatana Sremeca.
686
Stranaka i grupna arolikost Narodnog fronta Jugoslavije posle
osloboenja, izazvana meunarodnim obzirima i unutranjim procesima
o celishodnosti irine Narodnog fronta, nije dovodila u pitanje njegovu
jedinstvenost i organizacionu vrstinu. Predstavnici ovih grupa uli su
u Narodni front u zavrnoj fazi fata, uestvovali u radu Narodnog
fronta, pozdravili Kongres i prihvatili njegove fundamentalne akte:
Program i Statut. U ime zemljoradnika" izjavu u tom smislu proitao
je Milan Popovi, naglaavajui da Savez zemljoradnika (Zemljorad-
nika stranka) stoji na naelu privatne svojine, malog i srednjeg poseda.
Po tom govorniku zemljoradnici su bili u JNOF-u i pre 14. marta 1945,
kada su oni i formalno uli u Narodni front Jugoslavije. Odravajui
kontinuitet progresa", zemljoradnici su se ak uporeivali sa KPJ,
koja se u periodu izmeu dva rata borila ilegalno, a zemljoradnici
legalno. Za taj kontinuitet govorilo je navodno to to su bili protiv
Vidovdanskog ustava, stranka u opoziciji, jugoslovenska po rasprostira-
nju, istupali protiv ovinistiko-plemenskih" i verskih netrpeljivosti i
razmirica. Sava Kosanovi pozdravio je Kongres u ime Samostalne
demokratske stranke. U ime Socijal-demokratske stranke Jugoslavije
Veljko Kovaevi je dao izjavu da smatra Narodni front nunou
sadanjice", da ponese misiju obnove, na temeljima jednakosti i
ravnopravnosti naroda Jugoslavije i stvarne demokratije. Ova stranka
traila je demokratizaciju u svim oblastima dravnog i drutvenog
ivota, istupala za potovanje narodne tradicije i za demokratski
poredak koji ne moe da postoji bez osnovnih sloboda. Franjo Gai,
prvak HRSS, jo jednom je osudio Maeka, zaloio se za bratstvo i
jedinstvo Srba i Hrvata u Hrvatskoj i podravao napore NFJ u ime
hrvatskog seljakog naroda". On je patetino isticao da su lanovi
HRSS svoju izjavu na ovom Kongresu pisali krvlju i krvlju zapeatili".
Vlado Zeevi, govorei u ime demokrata", koji su pripadali Narod-
nom frontu, osporavao je valjanost Glavnog odbora Demokratske
stranke Milana Grola, istiui da se nije sastao od 1938. godine. Za
Vladimira Simia oivotvorenje osnovnih naela Narodnog fronta
predstavljalo je bitnost" politikog verovanja republikanaca od samog
nastanka Jugoslovenske republikanske stranke. Program i Statut NFJ
prihvatili su u ime grupe Napred" Milivoje Markovi, Frane Frol u
ime HRSS, Rade Pribievi u ime Srpskog kluba vijenika ZAVNOH-a.
Ispred Saveza zemljoradnika govorio je Marko Vujai, Narodne
seljake stranke Radomir Todorovi, a u ime Izvrnog odbora HRSS-a
Ante Martinovi. U ime radikala u Narodnom frontu Mihajlo urovi
je isticao da oni nemaju druge politike organizacije sem organizacije
,,JNOF-a". Po njemu, radikali su usvajanjem Programa i Statuta izvrili
svoje politike obaveze. Program i Statut u ime KPJ prihvatio je na
kongresu NFJ Milovan ilas, istiui da e se KPJ boriti za ostvarenje
Programa i Statuta NFJ.
93)

3)
Isto, Diskusija o Statutu.
687
Srbija kao sloena federalna jedinica
Velika antifaistika narodnooslobodilaka skuptina Srbije
(SNOS) odrana je u osloboenom Beogradu 9-12. novembra 1944.
godine. Izabrano je 989 delegata, od kojih je zasedanju prisustvovalo
883. Formalnu inicijativu za odravanje Skuptine dao je Glavni
narodnooslobodilaki odbor Srbije, osnovan novembra 1941. godine na
osloboenoj teritoriji zapadne Srbije (Centralni odbor za osloboene
teritorije").
Prenoenjem teita borbi u Srbiju postalo je akutno obrazovanje
Jedinstvenog narodnooslobodilakog fronta (JNOF-a) i Saveta" (skup-
tine) Srbije. Obrazovanje Saveta" traio je i CK KPJ, ali se datum
odravanja skuptine za izbor ovog Saveta" menjao. Nije se, takoe,
znalo ni mesto u kome bi se ova skuptina odrala. Blagoje Nekovi
je odravanje skupa vezivao za uspostavljanje veze izmeu jugoistone
Srbije sa Sumadijom i Kosmajem. Polovinom jula 1944. javljeno je CK
KPJ da e se kongres za Srbiju" odrati 1. septembra 1944.
94
'
Pripremajui ovu skuptinu, CK KPJ za Srbiju obavestio je delegacije
iz nikog, pirotskog, vranjskog, leskovakog, toplikog i rasinskog
okruga da budu spremne za 12. septembar 1944. godine. Planirano je
da se sastanak odri na teritoriji Jablanice - Toplice. Pokrajinsko
rukovodstvo je raunalo da se delegati iz ostalih krajeva Srbije uzmu
iz vojnih jedinica ili da ih odredi CK KPJ i uputi avionima. No, ni time
nije bilo definitivno utanaeno mesto odravanja ove skuptine, jer je
Sreten Zujovi Crni, koji je iao sa jedinicama Peka Dapevia, smatrao
da skuptina treba da se odri u zapadnoj Srbiji. Po prvobitnom
dogovoru sa CK KPJ, Glavni narodnooslobodilaki odbor (GNOO)
Srbije trebalo je da se pretvori u Glavni odbor NOF-a, a potom obrazuje
Savet". Preinaavanjem ove odluke reeno je da zasedanje sazove
GNOO Srbije i da se na njemu pretvori u Savet" izborom novog
Predsednitva i lanova Saveta". ' Predstojee zasedanje pretvoreno
je u konferenciju predstavnika okruga zajearskog (160), nikog (60),
kruevakog (96), prokupakog (20), na kojoj su izabrani delegati za
skuptinu.
9
^ Skuptina Srbije naknadno je zakazana za 10. oktobar, ali
jo nije bilo utvreno mesto njenog odravanja.
97
' Nagaanje oko
odravanja skuptine prekinuo je maral Tito, javljajui 5. oktobra 1944.
da zadrava za sebe pravo da odredi vreme i mesto ovog zasedanja,
mislei pri tom najverovatnije na Beograd.
98
'
U toku priprema za obrazovanje Narodnooslobodilakog fronta,
PK Srbije izradio je 'osnovu" i pravilnik" budue organizacije. Ovu
osnovu" kritikovao je Sreten ujovi, zbog opasnosti da se organizacija
94)
ACKSKJ , CK KPJ , K- 25, B. Nekovi - CK KPJ od 9. avgusta 1944. Reg. br. 213;
Isto, R. Dugonji - CK KPJ , 16. juli 1944, Reg. br. 193.
95)
Isto, K- 26, B. Nekovi - CK KPJ , 6. IX 1944.
96)
Isto, B. Nekovi - CK KPJ , 19. IX 1944.
97)
Isto, A. Rankovi - J. B. Titu, 3. X 1944.
98)
Isto, Tito - A. Rankoviu, 5. X 1944.
688
ne stegne", smatrajui da ona treba da proizlazi iz masa".Pored
opasnosti od sektatva, koje se ogledalo u neprivlaenju" rodoljuba,
Blagoje Nekovi je video i opasnost od nesavlaivanja" svih onih koji
su u leto 1944. prilazili narodnooslobodilakom pokretu. Razmatrajui
njihove motive, Nekovi je isticao da su jedni prilazili NOP-u zato to
su bili poteni", drugi to nisu imali drugi izlaz, a trei (etnici) po
nareenju svojih pretpostavljenih.") PK Srbije istovremeno je oekivao
da Dragoljub Jovanovi zatrai da ue u Narodnooslobodilaki front
kao predstavnik nezavisne stranke, ali je odluno bio protiv stvaranja
NOF-a na bazi koalicije.
Jo neobnovljena partijska organizacija Srbije suoila se krajem
leta 1944. sa velikim prilivom novih boraca i graana koji su pristizali
na osloboenu teritoriju, to je problem rukovodeih kadrova postavilo
u prvi plan. Blagoje Nekovi, tim povodom, javlja CK KPJ: Mi
nemamo dovoljno kadrova, ni vojnih, ni politikih da obuhvatimo
ovoliku vojsku. Prisiljeni smo da za komandire postavljamo ljude koji
prvi put uzimaju puku u ruke. Takva vojska nee biti sigurna, to nam
je pokazala i ofanziva koju smo ovde preiveli. Trebalo bi nam slati
bar iz Italije sve prezdravele ranjenike i bolesnike iz svih krajeva
Jugoslavije"... Iz Crne Gore mogli bi da traite za nas sav viak
partijskih rukovodilaca, jer su nam potrebni za nae okrune i sreske
komitete".
100
)
Zasedanje Velike antifaistike narodnooslobodilake skuptine
Srbije odrano je u Beogradu 9-12. novembra 1944. Skuptinu su
pozdravili: dr Ivan Ribar, kao predsednik AVNOJ-a, general-lajtnant
Arso Jovanovi u ime Vrhovnog taba NOV i POJ , Milovan ilas u
ime CK KPJ, Edvard Kardelj u ime Slovenskega narodnoosvobodilnega
sveta i slovenakog naroda, Andrija Hebrang u ime ZAVNOH-a, Mitar
Baki kao predstavnik crnogorskog naroda, Dimitar Vlahov, predstav-
nik makedonskog naroda. Jovan Veselinov je u ime vojvoanske
delegacije istakao da na slovenski narod, naroito Srbi u Vojvodini,
koji su vrsto povezani sa svojom braom s ove strane Save i Dunava,
ele da budu u to boljim odnosima sa braom Srbijancima, sa
slobodnom demokratskom Srbij om. . . " U ime Srba iz Hrvatske govorio
je dr Rade Pribievi... Odmah nekako iza poetka Francuske
revolucije", po Pribieviu, Srbija je stala na elo oslobodilake borbe
naroda Jugoslavije i svih balkanskih naroda, i tu zastavu slobode nije
ona nikada do danas ispustila. To je Srbija Prvoga ustanka, Srbija
socijalizma Svetozara Markovia, Srbija 1903. godine, Srbija tri rata od
1912-1918. i Srbija partizanske Narodnooslobodilake borbe od 1941-
1944. godine. Za sve to vreme ona je vodila ratove, dizala bune protiv
stranih napadaa i ugnjetaa i protiv domaih silnika, - kako narodna
pesma kae: Hrani sina i alji na vojsku, Srbija se umiriti ne moe. . . "
Skuptinu je u ime Glavnog taba Srbije pozdravio general-lajtnant
99)
Isto, B. Nekovi - CK KPJ , 6. IX 1944.
10
> Isto.
689
Koa Popovi. Koa Popovi je govorio i o znaaju srpskih jedinica
koje su 1941. prele Lim i Drinu i uestvovale u stvaranju NOVJ. Na
ASNOS-u je govorio i Tito. Skuptinu su pozdravili predstavnici
bugarske delegacije - Dobri Terpeev i general Blagoje Ivanov.
101)
Delegati za Veliku antifaistiku narodnooslobodilaku skuptinu
Srbije predstavljali su grad Beograd, te kragujevaki, kraljevaki,
poarevaki, mladenovaki, pirotski, abaki, leskovaki, niki, aan-
ski, kruevaki, vranjski, moravski, topliki, valjevski, timoki i uiki
okrug. Izvetaje su podneli: dr Blagoje Nekovi o radu Glavnog
narodnooslobodilakog odbora Srbije i o radu predstavnika Glavnog
odbora Srbije na drugom zasedanju AVNOJ-a, Aleksandar Rankovi
o politikom poloaju Srbije i zadacima Velike antifaistike skuptine
narodnog osloboenja Srbije, Petar Stamboli o izgradnji i zadacima
narodnooslobodilake vlasti u Srbiji, Sreten ujovi o privredi i
privrednim zadacima Srbije.
Usvojen je predlog odluke o konstituisanju Antifaistike skuptine
narodnog osloboenja Srbije, kao vrhovnog zakonodavnog i izvrnog
organa dravne vlasti demokratske Srbije. Izabrano je Predsednitvo
Antifaistike skuptine narodnog osloboenja Srbije: dr Sinia Stanko-
vi, zv. predsednika, za potpredsednike - Aleksandar Rankovi, St.
Simi, R. Gruji, sekretari - Petar Stamboli i dr Milorad Vlajkovi,
a za lanove: Spasenija Babovi, Milan Belovukovi, Milan Bokovi,
Stanislav Bokovi, dr Vojislav Dulie, ivota ermanovi, in. Mihailo
urovi, Sreten ujovi, Vlada Zeevi, ivko Jovanovi, Radivoje
Jovanovi, Svetozar Krsti, Milovan Kri, Momilo Markovi, Dobrica
Matkovi, Milosav Milosavljevi, Mitra Mitrovi - ilas, Petar Mudri-
ni, dr Blagoje Nekovi, ivojin Nikoli, Slobodan Penezi, dr
Milivoje Perovi, Moa Pijade, Koa Popovi, in. Milentije Popovi,
Vladislav Ribnikar, Pavle Savi, Milan Smiljani, Mita Stanisavljevi,
Luka Stojanovi, in0 Mijalko Todorovi, Radomir Todorovi, ivotije
Cvetkovi, Mihajlo vabi.
Velika antifaistika narodnooslobodilaka skuptina Srbije donela
je Odluku o odobrenju rada Glavnog NOO Srbije. U l. 1 te Odluke
stoji da skuptina, kao najvie predstavniko telo naroda, utvruje da
je GNOO u toku narodnooslobodilake borbe prerastao iz najvieg
organa borbenog jedinstva Srbije u privremeni vrhovni organ narodne
vlasti Srbije. Istovremeno se odobrava i potvruje rad GNOO u toku
narodnooslobodilake borbe, mada se on ugasio istog meseca kada je
osnovan, novembra 1941. godine. Skuptina odobrava i rad predstav-
nika Srbije na drugom zasedanju AVNOJ-a. Odluka o konstituisanju
ASNOS-a u vrhovni zakonodavni i izvrni organ dravne vlasti demo-
kratske Srbije ima ustavotvorni karakter. Skuptina je odluila da se
GNOO Srbije proiri i rekonstruie u Antifaistiku skuptinu narodnog
osloboenja Srbije, koja predstavlja vrhovni organ dravne vlasti
101
' Zasedanje Velike antifaistike narodnooslobodilake skuptine Srbije 9- 12. novem-
bra 1944, Sten, beleke, Beograd.
690
demokratske Srbije. Time se uspostavljao kontinuitet izmeu najvieg
organa vlasti ustanike Srbije, obrazovanog novembra 1941, u vreme
kada se Vermaht nalazio pod Moskvom, i ASNOS-a stvorenog u gotovo
ve osloboenoj Srbiji.
Velika antifaistika narodnooslobodilaka skuptina Srbije iza-
brala je Prvu antifaistiku skuptinu narodnog osloboenja (ASNOS).
ASNOS je vrio izvrnu vlast preko Predsednitva i narodne vlade Srbije
po njenom obrazovanju, aprila 1945. godine. Velika skuptina donela
je odluke o ustanovljenju Suda za suenje zloina i prestupa protiv
srpske nacionalne asti, o uspostavljanju Zemaljske komisije za ispitiva-
nje zloina okupatora i njegovih pomagaa, o osnivanju Privredne
banke Srbije. Izabrano predstavnitvno ASNOS-a donelo je 1. decem-
bra 1944. Odluku o ustrojstvu i poslovanju NOO i NO skuptina
demokratske Srbije.
Konstituisanje Srbije kao sloene federalne jedinice ometale su
sledee okolnosti.
1. Komunistika partija Srbije jo nije bila konstituisana, iako je
o tome postojao zakljuak Politbiroa CK KPJ iz 1943, odnosno 1944.
god.
2. Na Kosovu je decembra 1944. godine izbila oruana pobuna
masovnih razmera koja je dovela do zavoenja Vojne uprave, do tekih
borbi i vojnog krenja balistike" sile polovinom februara 1945.
godine. Albanska pobuna je bila inspirisana od strane Druge prizrenske
lige u ime odbrane etniki iste i velike Albanije koju je stvorio
italijanski i podravao nemaki okupator posle kapitulacije Italije. I
pored razbijanja balista" silom NOVJ i militarizacije vlasti u zimu
1945, na podruju Kosova i Metohije zadrale su se razbijene grupe
koje su i dalje ostvarivale uticaj u Rugovskoj klisuri, u predelu planine
ievice i na drugim podrujima Kosmeta.
3. Naredbom vrhovnog komandanta Tita zavedena je oktobra
1944. Vojna uprava za Banat, Baku i Baranju ( BBB) .
Srbija se nije mogla organizovati kao sloena federalna jedinica
dok se ne odri osnivaki kongres KP Srbije, koji je trebalo da objedini
u jedinstvenoj partijskoj organizaciji do tada separatne partijske organi-
zacije Srbije, Vojvodine i Kosmeta. Dok su sve ostale federalne jedinice
uglavnom znale svoj unutranji izgled, granice i sastav, dotle je prolo
vie od jedne godine dok Srbija nije konstituisana u obliku koji je
potvren Ustavom FNRJ i Ustavom NR Srbije.
Osnivanje KP Srbije prvi put je pomenuto na sastanku Politbiroa
CK KPJ u Jajcu oktobra 1943,
12)
zatim juna 1944. na Visu
103)
a
ostvareno na osnivakom kongresu KP Srbije odranom maja 1945. u
Beogradu. Kongres je odran u osloboenom Beogradu bez publiciteta,
u konspirativnim uslovima. Posle osloboenja Beograda odravanje
osnivakog kongresa KP Srbije je odlagano, najverovatnije zbog jo
102)
ACKSKJ , Fond CK KPJ , 1943.
103)
Osnivaki kongres KP Srbij e, 27.
691
nereenog statusa Vojvodine i Kosova i Metohije, pa i samim tim i
neizgraene Srbije kao sloene federalne jedinice DFJ .
Ako se i apstrahujemo od konkretnih okolnosti koje su uticale na
zakanjavanje odravanja ovog Kongresa, izgleda da je jedan od
znaajnih razloga viegodinjeg odlaganja bio vladajui sovjetski uticaj
vezan za nain organizacije SKP(b). Po shvatanjima nekih publicista i
istoriara, koja nam izgledaju prihvatljiva, organizacija Rusije u sklopu
SKP(b) takoe nije bila ureena na nacionalnom principu, mada je
inila najbrojniju partijsku organizaciju, to je opredeljivalo tvorce
statuta da za nju vae odredbe SKP (b). U sastavu nae partije ulaze
kompartije saveznih republika Ukrajine, Belorusije, Kazahstana, Uzbe-
kistana, Gruzije, Jermenije, Azerbejdana, Turkmenistana, Tadikista-
na, Kirgizije, Litvanije, Letonije, Estonije, Moldavije, i Karelo-Finske
SSSR. Ali te kompartije ne ulaze u SKP (b) s pravima samostalnih
partija, ve s pravima oblasnih organizacija SKP (b). . ."
104)
Neto slino
moglo je vaiti i za srpsku partiju u okviru KPJ, tim pre to je i u
jugoslovenskom sluaju srpska nacija bila 16 puta vea od najmanje
nacije" u Jugoslaviji.
Izmeu baze i vrha partijske piramide SKP(b) nalazila su se srednja
partijska rukovodstva u vidu stupnjeva na teritorijalnom principu od
organizacije optina do oblasti i republika. Struktura partijske organiza-
cije je od Osme partijske konferencije, u decembru 1919. godine, bila
odreena dravno-administrativnom podelom zemlje. Ovakva organiza-
cija SKP (b) posluila (je) i kao prototip za organizaciju svih komuni-
stikih partija". Statuti doneti od Osme sveruske partijske konferencije
na XI kongresu partije, XI I partijskoj konferenciji, na XI V, XVI I i
XVIII kongresu partije nisu menjali niti ukidali organizacione principe
boljevizma", izraene u statutu. lan 43 Statuta SKP (b) usvojenog
na XVIII kongresu SKP (b) predviao j e: Najvii organ oblasne,
pokrajinske, republike partijske organizacije jeste oblasna, pokrajinska
partijska konferencija ili kongres komunistike partije savezne republi-
ke, a u razdoblju izmeu njih, oblasni komitet, pokrajinski komitet,
CK komunistike partije savezne republike. U svojoj delatnosti oni se
rukovode odlukama SKP (b) i njenih rukovodeih organa".
105)
Pored politikih odluka Kongresa KP Srbije u smislu prevazilaenja
postojee nesrazmere nacionalnog sastava u budunosti, CK KP Srbije
u daljem radu preduzimao je i druge organizacione mere. Jedna od
takvih je i primena blaih merila za prijem pripadnika iptarske
(albanske) manjine u Partiju. U dokumentu Mere i predloi za jaanje
partijskih organizacija Srbije (8. juna 1946) pod II stoji: Da bi se
Partija vre povezala s najmnogobrojnijom, a politiki najzaostalijom
nacionalnom grupom na Kosmetu treba da se razlikuje od partijskih
organizacija u drugim delovima, tj. da se u partijsku organizaciju
104)
Partijska izgradnja", br. 5- 6 za 1940 - Prevod, Materijali i dokumenti, II, 13.
105)
B. urovi, Transformacija boljevike partije nakon oktobra 1917-1924, Beograd,
1969, 139.
primaju i iptarske mase mnogo ire nego to se obino ulanjuje. To
je jedini nain da se partijska organizacija na Kosmetu ire povee sa
iptarskim masama i time izmeni svoj nacionalni sastav. Meutim, u
Vojvodini treba razbiti sektatvo u odnosu na primanje Hrvata i
nacionalnih manjina u partijsku organizaciju, zadravajui obina meri-
n i 106)
Osnivaki kongres KP Srbije u svojoj rezoluciji zaloio se za
najpotpunije ostvarenje nacionalnih prava svih nacionalnih manjina
koje ive u Srbiji, u Vojvodini, na Kosovu i Metohiji. U uvrivanju
odnosa izmeu srpskog naroda i iptara (Albanaca) na Kosovu i
Metohiji gledalo se kao na sponu" koja e povezati narode nae
zemlje sa narodom Albanije". Takva politika je u sutini ve menjala
raniju poziciju Srbije prema Kosovu, uslovljavajui poetak iseljavanja,
izraavajui u sutini novu nacionalnu politiku KPJ, ideologiju interna-
cionalizma kao vladajuu politiku onoga vremena, spoljnopolitike
koncepcije nove Jugoslavije i planove stvaranja balkanske federacije.
To je u izvesnom smislu i reeno pod ta. II Rezolucije kongresa, gde
stoji: Jaanje nae nove drave, demokratske federativne Jugoslavije,
jeste najvaniji zadatak svih naroda koji u njoj ive. Zato se pred
Komunistikom partijom Srbije postavlja kao osnovni zadatak borba
protiv ovinistikih i hegemonistikih tendencija, i to uglavnom velikosr-
pskih, (podvukao B. P.) borba za bratski odnos meu svim nacionalnim
grupama koje ive u Srbiji, Vojvodini, na Kosovu i u Metohiji, borba
za najpotpunije ostvarenje nacionalnih prava svih nacionalnih manjina
koje ive u Srbiji, Vojvodini, na Kosovu i u Metohiji. Istovremeno,
Komunistika partija Srbije i dalje e se najodlunije boriti za uvanje
bratstva, jedinstva i ravnopravnosti svih naroda Jugoslavije".
107
'
Primetna kritika velikosrpskog hegemonizma" je samo delimino
razumljiva kao rezultat strahovitih sukoba u ratu, bratoubilakih suko-
ba, koje je KPJ prevazilazila antitezom politike bratstva i jedinstva, pa
i posebne odgovornosti srpskog naroda za meunacionalne odnose, kao
najveeg naroda u Jugoslaviji i federalne jedinice sa brojnim manjinama,
ali se slogan o velikosrpskom hegemonizmu" pretvarao u trajnu
hipoteku, kao da srpski komunisti nisu sudelovali u stvaranju nove
jugoslovenske federacije.
Osnivaki kongres KPJ za Srbiju u tom smislu je bio vie nego
karakteristian. Od KP Srbije se trailo da se zalae za najpotpunije
ostvarenje nacionalnih prava svih nacionalnih manjina koje ive u Srbiji,
Vojvodini, Kosovu i Metohiji". Za najznaajniji uspeh KP Srbije
oznaena je izolacija velikosrpske reakcije u Srbiji". Komunisti Srbije
raspoznavali su se po borbi protiv vlastitog hegemonizma i ovinizma,
kao da ovinizma nije bilo i na strani drugih naroda i nacionalnih
manjina. Taj strah od srpske prevlasti i majorizacije Srba nastavio je
106)
ACKSKJ , OI U, XXVI I I , Mere i predloi za jaanje partijske organizacije, 8. jun
1946, Reg. br. 12922.
107)
Osnivaki kongres KP Srbij e, 226.
693
da ivi i posle rata, kao i u ratu i pre rata. Ideja o hegemoniji najveeg
naroda koja plai ostale narode bila je slina situaciji sa Rusijom, mada
je Staljin u SSSR-u iz razloga politikog pragmatizma iao posle rata
u drugu krajnost, istiui snagu i patriotizam Rusa kao da ga nisu
pokazivali i drugi narodi, ak unosei ime Rusije u himnu Sovjetskog
Saveza. Velikosrpstvo" je bilo strailo i najvea politika opasnost koja
se nemilosrdno osuivala u praktinom politikom radu i u ideolokim
analizama. Otuda se bez velikog rizika po politiku sudbinu pojedinaca
nije mogao, niti smeo istaknuti nijedan srpski nacionalni problem vezan
za sudbinu srpskog naroda u ratu poev od genocida do zabrane
povratka naseljenika na Kosovo i Metohiju, nezavisno od naina na
koji je dobio zemlju sa koje je bio oteran bez prava da je sa
osloboenjem ponovo posedne.
Revnosnost komunista u nacionalnoj politici otkriva i odnos prema
Vlasima na Osnivakom kongresu KP Srbije. Posle drugog svetskog
rata u Srbiji je bilo 93.440 stanovnika koji su se deklarisali da im je
maternji jezik vlaki i cincarski, najvie u istonoj Srbiji - Kljuu,
Poreu, Zvidu, Homolju, oko Bora i u Krajini, gde su inili veinu,
zatim u Crnoj Reci, oko Zajeara, u Golubakom podunavlju, Branie-
vu, Stigu, Mlavi, Resavi i neto u Pomoravlju. U Poarevakom okrugu
oko 350.000 stanovnika bilo je blizu 150.000 Vlaha. Oni su inili veinu
u homoljskom srezu, dok su srezovima golubakom, mlavskom, pomo-
ravskom sainjavali polovinu ukupnog broja stanovnika. Njihov kulturni
nivo bio je veoma nizak, a 1941. su se izjanjavali kao Srbi, budui
saivljeni sa srpskim narodom. Smatrajui sebe Srbima, oni su primili
i srpske narodne obiaje (slavu itd.). Ulazei u etnike odrede Vlasi
su se takoe borili za srpstvo. Na Osnivakom kongresu postavljalo se
pitanje narodnosne grupe Vlaha, iji je jezik bio veoma siromaan
(oko 3000 rei). Milovan ilas je reagovao u tom smislu da im treba
dati kole da na svom jeziku razvijaju i obogate svoju individualnu
kulturu.
108)
Revnosnost u reavanju nacionalnog pitanja ak i ovakvih narodno-
snih grupa, iji su pripadnici, naroito mukarci koji su sluili vojsku
govorili srpski, kao i deca, za razliku od ena i starijih eljadi, samo
govori do kojeg je stepena ilo komunistiko istunstvo u priznavanju
nacionalnih razlika i u podupiranju emancipativnih procesa, bar kada
je bila re o Srbiji, jer na sline pojave ne nalazimo u Makedoniji,
Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini. Taj strah od velikosrpskog hegemoni-
zma proimao je i misao i politiku komunistikih kadrova koji su
strahovali da se pod srpskim narodom ne ostvare asimilativni procesi
drugih narodnosti.
Sve dok nisu dovrene diferencijacije u Srbiji i Hrvatskoj, gde su
jo preostajale odsudne bitke, nije se postavljalo pitanje Vojvodine kao
108
> Isto, 46-48. ,
694
autonomne pokrajine. Nije se smelo otvarati pitanje kome pripada
Vojvodina, jer je moglo doi do reakcije oko toga ko epa Srpstvo".
Tito je marta 1944. pisao u Novoj Jugoslaviji" da e i Vojvodina, kao
i druge oblasti koje pretenduju na to, dobiti najiru autonomiju, ali
pitanje autonomije i pitanje kojoj e federativnoj jedinici dotina
pokrajina biti pripojena zavisi od samog naroda, odnosno njegovih
predstavnika, kada se posle rata bude reavalo o definitivnom dravnom
ureenju.
109
'
Iz ovoga proizilazi da se o njoj nije razmiljalo kao o federalnoj
jedinici, ili kao autonomiji direktno vezanoj za Savez, to jest jugosloven-
sku federaciju, ve kao o delu neke federalne jedinice. Formalno
gledano to je mogla biti bilo koja jedinica koja se graniila sa
Vojvodinom - Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Srbija. Meutim,
logino je bilo da je re iskljuivo o Srbiji iz brojnih razloga. Na to su
upuivali istorijska tradicija, veina srpskog stanovnitva u Vojvodini,
duhovne veze, naslee u sferi umetnosti i narodnog stvaralatva, zalee
Beograda, veze Srema i Zemuna kao predgraa Beograda, vezanost
Banata za Srbiju. Nemci su se povukli, iselili ili bili deportovani u
logore. Prema Vojvodini je tekao i kolonistiki talas srpskog sveta,
uglavnom koji je trebalo da pojaa nacionalni sastav prema Maarskoj
i Rumuniji, da zameni iseljene i logorisane Nemce, pojaa novi
poredak, njegov sistem vlasti, slabei istovremeno srpstvo" u zapadnim
delovima Jugoslavije.
U isto vreme, marta 1944, Moa Pijade je u predlogu Deklaracije
o narodnoj vlasti i pravima graana predviao da Glavni NOO
Vojvodine dobije naziv Pokrajinskog AVNO-a Vojvodine i izda dekla-
raciju u odgovarajuem smislu, ali do toga nije dolo.
110
' Iz jedne
direktive CK KPJ od 18. septembra 1944, neposredno uoi Titovog
odlaska u Moskvu, upuene PK KPJ za Vojvodinu, bilo je reeno da
treba nastojati da se to pre sazove Antifaistika skuptina narodnog
osloboenja Vojvodine (ASNOV) na elu sa Predsednitvom, kao
nosilac zakonodavne i izvrne vlasti u autonomnoj Vojvodini, ali ona
nije ostvarena. Oivotvorenjem ove ideje Vojvodina bi tek postala
konstituent federacije. U odnosu na tekui razvitak ova direktiva je
bila suprotna ostvarivanju autonomije Vojvodine u okviru jedne od
federalnih jedinica, u stvari Srbije.
Srbija se konstituisala kao posebna federalna jedinica demokratske
federalne Jugoslavije na Velikoj antifaistikoj narodnooslobodilakoj
skuptini Srbije novembra 1944. godine, ali ona tada nije postala i
sloena federalna jedinica. U vreme odravanja Velike skuptine" nije
bilo reeno pitanje budueg poloaja Sandaka, Kosova i Metohije i
Vojvodine i njihovog odnosa prema Srbiji. Srbija se u to vreme sastojala
od 16 okruga, koji su bili podeljeni na srezove, iako sreske i okrune
skuptine nisu bile izabrane.
109)
J. B. Ti to, Znaaj odluka AVNOJ - a za daljni razvoj nae borbe i stvaranje federativne
dravne zajednice, Nova Jugoslavija, 1. mart 1944.
110)
ACKSKJ , Fond AVNOJ - a, 1944/17.
695
Aleksandar Rankovi je na Velikoj antifaistikoj narodnooslobo-
dilakoj skuptini Srbije isticao da se u Vojvodini zaela nova srpska
kultura; da u njoj ivi izmeano stanovnitvo; da ona ima posebne
istorijske i druge osobenosti; da u Vojvodini ive veinom Srbi i da su
oni krvlju i tradicijama povezani sa Srbima u Srbiji. Pitanje Vojvodine,
prema Rankoviu, imao je da rei sam narod Vojvodine, i to tako to
e istovremeno uvrstiti vezu sa Srbijom i obezbediti sebi ona posebna
prava koja proizilaze iz specifinog poloaja Vojvodine. Iz ovoga
posebno proistie da e Vojvodina osigurati autonomni poloaj u sklopu
Srbije. Na to upuuje i izlaganje Jovana Veselinova na Prvoj pokrajin-
skoj konferenciji JNOF-a Vojvodine. Novi Sad je smatran srpskom
Atinom", a kulturni inioci Vojvodine su jedan od najvanijih kulturnih
konstituenata srpske kulture. Vojvodina je na osnovu volje delegata
svih optina ula 1918. u Jugoslaviju preko Srbije. Jovan Veselinov je
na Prvoj pokrajinskoj konferenciji JNOF-a Vojvodine, odranoj u
Novom Sadu 11. decembra 1944, rekao: Mi govorimo o Vojvodini
kao autonomnoj jedinici. Iz tog se vidi da Vojvodina nee imati isti
poloaj u dravi kao to ga imaju federativne jedinice: Hrvatska, Srbija,
Slovenija itd. Autonomna Vojovodina bie u sastavu jedne od federalnih
jedinica nae demokratske Jugoslavije". Veselinov je toga decembra
1944. predviao da velika veina naroda u Vojvodini eli da bude u
boljim odnosima s naom braom Srbima."
111
^
U vreme reavanja poloaja Srbije kao sloene jedinice, Srbi su
brojno preovlaivali u KPJ. Isto tako, KP Srbije je bila uglavnom
srpska, jer je u njenom sastavu 1945. bilo vie nego malo lanova drugih
nacija i nacionalnih manjina. Jugoslovenska federacija je bila tako
ustrojena da su Srbi iveli u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini,
Crnoj Gori, Vojvodini i Kosovu i Metohiji. Stoga su se Vojvodina i
Kosmet morale nai u sastavu Srbije, j er je inae bilo dosta nemog
nezadovoljstva zbog toga to Srbija slabi u novoj dravi, te da je
rasparana na etiri dela".
Posle osnivakog kongresa KP Srbije ubrzalo se pitanje razgranie-
nja izmeu Hrvatske i Vojvodine. Odluke o granicama donesene su u
vrhu KPJ, bez konsultovanja naroda i publiciteta, i to kao privremene.
Predsednitvo Glavnog NOO Vojvodine odluilo je da se u
Vojvodini raspiu izbori za narodne odbore 16. maja 1945, ali je
Ministarstvo za Hrvatsku Privremene vlade DFJ podnelo predlog Vladi
da se izbori odgode, to je zatraio i Glavni NOO Vojvodine, sve dok
se ne odrede konane granice Vojvodine. Baranja je bila izuzeta iz
sastava Vojvodine ovom Odlukom, ali se postavljalo pitanje velikog
broja naselja u severozapadnoj Bakoj, pa i samog grada Subotice, u
kojima je iveo pretean deo Bunjevaca. U vukovarskom srezu veinu
1 U)
Veselinov je i na Velikoj antifaistikoj skuptini novembra 1944. isticao da Srbi u
Vojvodini ele da budu u to boljim odnosima sa braom Srbijancima sa slobodnom
demokratskom Srbij om". - Zasedanje Velike antifaistike narodnooslobodilake
skuptine, Sten, beleke.
696
stanovnitva inili su Srbi, ali je on pripadao Hrvatskoj, a polovinu
vinkovakog sreza naseljavala je veina Hrvata koja je elela da ostane
u Hrvatskoj. Hrvatsko partijsko rukovodstvo odbacivalo je argumenta-
ciju PK KPJ za Vojvodinu da Vukovar i Vinkovci ostanu u sastavu
Vojvodine zato to su ti krajevi bili osloboeni od jedinica NOV Srema
i u njima organizovana narodna vlast iz sremskog centra; ono je
smatralo da sporni krajevi pripadaju onim federalnim jedinicama u
kojima su bili pre invazije neprijatelja aprila 1941. godine. U Vojvodini
su se nalazili jo neki krajevi na koje je pretendovala Hrvatska (Baranja,
zapadni deo Srema) , ukljuujui Suboticu i deo mesta severozapadne
Bake u kojima su preteeno iveli Bunjevci.
Predsednitvo AVNOJ-a izabralo je komisiju za utvrivanje granice
izmeu Vojvodine i Hrvatske, 19. juna 1945. u kojoj su se nalazili:
Milovan ilas, ministar za Crnu Goru Savezne vlade, kao predsednik,
Vicko Krstulovi, ministar unutranjih poslova narodne vlade Hrvatske,
Milentije Popovi^ ministar unutranjih poslova narodne vlade Srbije,
Jovan Veselinov arko, sekretar JNOF-a Vojvodine i Jerko Zlatari,
potpredsednik Okrunog NOO, Sombor.
112)
Prilikom razgranienja izmeu Vojvodine i federalne Hrvatske
srezovi zapadnog Srema: vukovarski, vinkovaki i upanjski pripali su
federalnoj Hrvatskoj. Kao nekada u Austro-Ugarskoj, oni su se vodili
kao kotari istone Slavonije. Hrvatskoj je pripala i oblast Baranje. Ona
je jo maja 1945. odlukom Predsednitva Glavnog odbora Vojvodine
bila izuzeta iz sastava Pokrajine. Predstavnici Vojvodine isticali su u
ono vreme vrhovno naelo: da teritorija pripada onome ko je oslobodio
dotine krajeve; ko je organizovao narodnooslobodilaku borbu u
odnosnim krajevima; ustanovio organe vlasti, ali u konkretnom sluaju
Hrvatska nije prihvatila izneta naela.
Komisija za privremeno razgranienje izmeu Vojvodine i Hrvatske
podnela je 1. jula 1945. godine izvetaj o obavljenom poslu Predsedni-
tvu AVNOJ-a koje ju je i odredilo 19. juna 1945. godine. Prema
tadanjoj praksi, ovaj organ je samo formalno odredio komisiju, jer se
u sutini radilo o partijskoj komisiji. Prilikom razgranienja iskorien
je metod obilaska terena, razgovora i raspravljanja sa lokalnim vlastima,
predstavnicima politikih organizacija i predstavnicima nacionalnosti.
Razgranienje je bilo privremenog karaktera, s tim da se definitivno
razgranienje sprovede od strane kompetentnih tela", j er je bilo
odreeno olakanjem politike situacije na tom prostoru, obezbee-
njem lakeg funkcionisanja vlasti i breg i povoljnijeg razvitka ekonom-
skog ivota", ali je postalo trajno. Prema zakljuku ove Komisije,
privremena granica izmeu Vojvodine i Hrvatske trebalo je da ide od
maarske granice, rekom Dunav, do mee izmeu Bakog Novog Sela
i Bukina (bako-palanaki srez); odatle preko Dunava izmeu prostora
Podgrae - Ilinci, Adaevci - Mala Vaica, Lipovac - Batrovci,
Stroinci - Morovi (zajedno sa svojim atarima) - Vojvodini.
U3)
"
2 )
Arhiv Josipa Broza Tita, Izvetaj Komisije za razgranienje Predsednitva AVNOJ - a.
U3 )
Isto.
697
Sporne teritorije izmeu Hrvatske i Vojvodine su bile: 1. srezovi:
Subotica, Sombor, Apatin, Odaci - severno i severoistono od reke
Dunava (Baka); 2. srezovi: Batina, Darda, u slivu izmeu reka Drava
i Dunav (Baranja); 3. srezovi: Vukovar, id i Ilok - jugozapadno i
juno od reke Dunav (Srem). Zanimljivo je kakvo je obrazloenje za
ova sporna podruja dala ova ilasova komisija".
Srez Subotica naseljen je u ogromnoj veini Hrvatima. Srez
Sombor od slovenskih manjina ima relativnu (neznatnu) veinu Srba i
to rasporeenu tako - da Srbi imaju veinu u gradu Somboru, a Hrvati
po selima. Relativnu veinu od svih nacionalnosti danas imaju Maari,
a ranije su imali Nemci. U apatinskom srezu relativnu veinu od
slovenskog ivlja imaju Hrvati, a u itavom srezu od svih nacionalnosti
danas Maari, a ranije Nemci. U srezu Odaci relativnu veinu imaju
Slovaci, zatim Srbi, a u itavom srezu od svih nacionalnosti Maari, a
ranije Nemci.
Iako je srez Subotica u apsolutnoj veini naseljen kompaktnim
hrvatskim stanovnitvom, komisija nije mogla doi do zakljuka da bi
sjeverno od grada Sombora mogao da se uspostavi jedan pojas koji bi
zajedno sa gradom Suboticom pripadao Hrvatskoj. Taj pojas bio bi
jedna neprirodna tvorevina, koja, iako bi imala ogromnu veinu Hrvata,
ne bi bila cjelovito povezana, a Suboticu, kao krupni privredni i kulturni
centar, pretvorila bi u periferijski grad, ije komunikacije i itav
privredni ivot struje na jug, a ne na zapad. Ukljuenje svih pomenutih
srezova u Hrvatskoj ne dolazi u obzir iz prostog razloga, to u nekim
od tih srezova Srbi imaju relativnu (od slovenskog ivlja) veinu. Zato
je komisija smatrala da itava ova teritorija treba da ostane Vojvodini.
Razumije se, ako bi se ova teritorija proirila na sjever preko stare
jugoslovensko-maarske granice i ukljuila u sebe i Hrvate u prostoru
Baj e, koji se sada nalaze u Maarskoj pitanje bi se moralo ponovo
uzeti u pretres. Prema tome je pitanje razgranienja na tome prostoru,
sem ostalog, usko povezano sa pitanjem definitivnog utvrivanja granica
Jugoslavije na mirovnim i drugim konferencijama".
Sto se tie teritorije srezova Batina i Darda u Baranji, uzeti
zajedno, oni su imali, po nalazu Komisije, od slovenskih manjina,
relativnu veinu Hrvata. Oba ova sreza, ekonomski i privredno,
naginjali su ka zapadu. Prema tome i ekonomski i nacionalni razlozi
zahtevali su da oba ova sreza uu u sastav federalne Hrvatske i iziu
iz Vojvodine, u kojoj su se do tada nalazili.
Ranija teritorija vukovarskog sreza, stoji u izvetaju Komisije, od
slovenskog stanovnitva, imala je u sebi veinu Srba. U toku rata, sa
razvitkom samog ustanka, ovaj srez je razdvojen u dva dijela i to tako,
da je sjeverni dio, neposredno na sever i zapad od Vukovara, zajedno
sa selima Bogdanovci, Marinci, Petrovci, Ceri i fabrikim naseljima i
selom Borovo pripao Hrvatskoj; juni deo sreza, zajedno sa selima iz
698
vinkovakog sreza - Mirkovci, Novi Jankovci, Slavkovci, Oriolik,
Komletinci, Nijemci, Donje Novo Selo, Podgrae, pripao je Vojvodini.
Karakteristino je da danas postoje dva vukovarska sreza (kotara) -
jedan (sjeverni dio) u Hrvatskoj, a drugi (juni dio) u Vojvodini, od
kojih je onaj u Hrvatskoj sa relativnom veinom Srba, a onaj u
Vojvodini sa relativnom veinom Hrvata. Vano je istai da je predratni
vukovarski srez, oevidno, jedna vetaka tvorevina, namjerno nainje-
na, da bi se dobila relativna veina Srba, ne vodei rauna ni o
nacionalnim, ni privrednim, ni geografskim uslovima. Ako se pogleda
itav prostor od Vinkovaca i Vukovara do Sida, onda on pretstavlja
jedan pojas hrvatskog stanovnitva, sa relativno malim brojem Srba,
tako da je sjeverni dio vukovarskog sreza (dananji vukovarski kotar
u osijekom okrugu) izolovana srpska oaza u Hrvatskoj. Zato je
komisija smatrala, da na ovom prostoru i granica treba da bude istono
od pomenutog hrvatskog^ pojasa, tj. izmeu Sida i Vukovara, selima
koja su ve pomenuta. Sto se tie ilokog sreza, iako zapadna sela
aren-grad i Ljuba, kao i grad Ilok, imaju ogromnu veinu Hrvata, a
istona sela Petin, Susek, Banotor i dr. ogromnu srpsku veinu,
komisija je smatrala da zasada ne bi ovaj srez trebalo cijepati na dva
dijela, nego ga ostaviti u sadanjem sastavu, s tim to bi pripao
Vojvodini. Srez inae, uzet u cjelini, ima relativnu veinu Srba. Ilok
je grad i pristanite na Dunavu i njegovo pripojenje Hrvatskoj, zasada
bi, zbog daljine administrativnih veza, otealo njegov razvitak. Poslije
sreivanja vlasti, s jedne i druge strane granice, koju predlae komisija,
moglo bi se postaviti pitanje prikljuenja Hrvatskoj zapadnih sela iz
ilokog sreza, kao i grada Iloka. Sada bi to moglo izazvati izvjesne
tekoe, to utoliko pre to prilike tamo nisu sreene. Uzimajui u obzir
sve te razloge, a naroito ekonomske, komisija smatra, da kao privre-
meno reenje treba uzeti da iloki srez u svom sadanjem sastavu, koji
odgovara predratnom, ostane u sastavu Vojvodine." '
Iz sastava Vojvodine izuzeti su zapadni Srem sa Vukovarom,
Vinkovcima i upanjom, kao i Baranja (sa srezovima Batina i Darda).
U sluaju Baranje, isticalo se da taj kraj ima relativnu hrvatsku veinu
i da ekonomski gravitira prema Hrvatskoj, iako se oduvek nalazio u
Vojvodini. to se tie zapadnog Srema, CK KP Hrvatske je jo u toku
rata smatrao da se Srem nalazi u celini pod vojnim i partijskim
rukovodstvom Glavnog taba Hrvatske i CK KP Hrvatske preko
odgovarajuih vojnih i partijskih organa Slavonije, to je u toku rata
spreeno, ali je krajem rata ipak u odnosu na zapadni Srem sprovedeno.
Komunistiki centar Jugoslavije time je praktino potvrdio teritorijalno
razgranienje na osnovu sporazuma Cvetkovi - Maek, tim pre to je
ovo razgranienje voa HSS Maek smatrao privremenim, pa je u
nekom smislu predstavljao i priznanje prostiranja vlasti NDH na ove
krajeve. Po zakljuku Komisije za razgranienje izmeu Vojvodine i
116)
Isto.
699
Hrvatske, razgranienje je takoe smatrano privremenim, ali nikada
vie nije razmatrano.
Izjave o sudbini Vojvodine aprila 1945. bile su vie nego jasno
odreene i ve bez ikakvih kolebanja. Vojvodina je svojom voljom
ulazila u Srbiju. Jovan Veselinov je na Sedmoj pokrajinskoj konferenciji
KPJ za Vojvodinu poetkom aprila 1945. u Novom Sadu izjavio da se
iz nacionalnog sastava jasno vidi da Vojvodina treba da bude u sklopu
federalne Srbije, jer su Srbi inili relativnu veinu u Vojvodini. Na
poziv Predsednitva ASNOS-a predstavnici GNOOV-a su kao delegati
prisustvovali Prvom vanrednom zasedanju ASNOS-a. Ve je Jovan
Veselinov na Sedmoj pokrajinskoj konferenciji KPJ za Vojvodinu izneo
da e ti delegati biti neto vie nego gosti" i da e dati jasniju izjavu
u pogledu poloaja Vojvodine prema Srbiji. Delegaciju su sainjavali:
Jovan Veselinov, Vasa Staji, Blako Raji (katoliki svetenik iz
Subotice koji je pismeno osporavao uee u delegaciji), dr Aleksandar
Mo, Aleksandar evi, prota Alimpije Popovi i drugi. Veselinov je
tada izjavio da e pitanje manjina biti reeno u duhu AVNOJ-a,
izuzimajui Nemce koji nisu mogli uivati manjinska i graanska prava.
Konferencija Sedme pokrajinske konferencije jednoduno se izja-
snila za ukljuenje autonomne Vojvodine u federalnu Srbiju. Protiv
ovakvog vojvoanskog poloaja istupio je predratni autonoma - Duan
Duda Bokovi, koji je uao u proireni AVNOJ, odnosno Privremenu
narodnu skuptinu avgusta 1945, saglasno Preporuci Krimske konferen-
cije, pretpostavljajui autonomnoj Vojvodini u Srbiji separatizam
Vojvodine" (Jovan Veselinov). Delegati GNOOV-a dali su na vanred-
nom zasedanju Narodne skuptine Srbije izjavu o prikljuenju Auto-
nomne Vojvodine federalnoj Srbiji". ASNOS je Rezolucijom od 8.
aprila 1945. pozdravio jednodunu odluku GNOOV-a da Vojvodina
kao autonomna pokrajina treba da postane sastavni deo federalne
jedinice Srbije. Priznata su prava nacionalnim manjinama. Maarsko
stanovnitvo uivae kao starosedelako stanovnitvo sva graanska
prava. Bie kanjeni samo zloinci i sluge Hortijevog okupatorskog
reima". Skuptina je odobravala stav GNOOV-a u odnosu na nemako
stanovnitvo, koje je u svojoj celini bilo u slubi nemakog faizma i
kome vie nema mesta u naoj zemlji, ali graanska prava uivae oni
Nemci koji su se borili u partizanskim odredima i u Jugoslovenskoj
armiji ili su na drugi nain pomagali narodnooslobodilaku borbu.. ,"
117)
AVNOJ je avgusta 1945. jednoglasno prihvatio odluku Prve skup-
tine izaslanika naroda Vojvodine o prikljuenju Autonomne Pokrajine
Vojvodine federalnoj Srbiji. Na Prvoj sednici Predsednitva Glavnog
narodnog odbora Vojvodine prilikom rasprave o obimu autonomije",
Aleksandar evi je naglaavao poverenje", otklanjajui bojazan da
emo biti. zaskoeni". evi je samim tim smatrao da ne treba
sastavljati nikakav pisani akt o autonomiji Vojvodine, a da ubudue ne
l l 7 )
Zasedanje Antifaistike skuptine narodnog osloboenja Srbije i Narodne skuptine
Srbij e, Sten, beleke, knj. 2, 20.
700
treba raditi preko saveznih ministarstava ve preko vlade federalne
Srbije.
118)
Vojovodina kao autonomija nije bila konstituent federacije i njen
sastavni deo, ve je u federaciju ulazila preko Srbije kao njena
autonomna jedinica.
Smirivanjem prilika u oblasti, Oblasna narodna skuptina Kosova
i Metohije, odrana u Prizrenu, usvojila je Rezoluciju 9. jula 1945, u
kojoj je izraena saglasnost sa odlukama drugog zasedanja AVNOJ-a.
Time je potpuno ignorisana Bujanska rezolucija usvojena u akovakoj
Malesiji, koju je organizovao Fadilj Hoda sa komunistima koji su 1941.
stigli iz Albanije, kao nitavan akt sa svojim (iako to nije izriito reeno)
separatistikim zahtevom o ujedinjenju Kosova i Metohije sa ipni-
j om". Delegati su izrazili elju da Kosovo i Metohija budu prikljueni
federalnoj Srbiji kao njen sastavni deo".
Odluke predstavnikih tela Vojvodine i Kosova i Metohije prihvatio
je i AVNOJ na svom treem i poslednjem zasedanju, avgusta 1945.
godine.
Svoje antijugoslovensko i antisrpsko raspoloenje masovna iptar-
ska kolaboracija u toku rata pokazala je naroito u vreme borbi za
osloboenje Kosova i Metohije u jesen 1944. godine i neposredno posle
osloboenja oblasti, ustankom protiv nove vlasti decembra 1944 -
januara - februara 1945. godine. Balistike snage naoruane i dirigovane
od Nemaca i Druge prizrenske lige pomagale su izvlaenje nemake
balkanske vojske preko Makedonije i Kosova. Rukovodstvo Druge
prizrenske lige bilo je nosilac procesa militarizacije Kosova i Metohije
u interesu nemake politike odbrane okupacionog sistema i zatite
nemake vojske u povlaenju s juga Balkana. Od albanske omladine
trailo se, polovinom oktobra 1944, da svi ustanu u odbranu etniki
iste Albanije. Trebalo je odupreti se svim snagama srpsko-slovenskim
snagama koje su teile da okupiraju Kosovo. Pored vulnetara, Kosov-
skog puka i jedinica SS Skender beg" divizije, na noge je ustalo celo
albansko stanovnitvo branei granice Velike Albanije" i spreavajui
ponovnu srpsku" okupaciju Kosova. Kosovo sa Metohijom bilo je
stavljeno pod komandu Operativnog taba Kosmeta, ime je degradi-
rana uloga glavnog taba Srbije.
119)
Jake balistike snage su posle osloboenja Kosova, decembra 1944,
napale Uroevac i Gnjilane, osvojile Orahovac sa namerom da napadnu
Pe. Grupa za mobilizaciju iptara za NOVJ, pod rukovodstvom
abana Polue, uspela je da okupi oko 10.000 iptara, odluivi kasnije
da ne ide na Sremski front ve da se vrati u stari kraj, Drenicu i druga
118)
B. Petranovi, S. Neovi, AVNOJ i revolucija, Beograd, 1983, 734-5.
119)
Time je j o jedanput degradiran Glavni tab Srbije ija se nadlenost od tada svodila,
uglavnom, na teritoriju dananje ue Srbije s tim daj e i Beograd bio pod neposrednom
komandom Vrhovnog komandanta". - Ratko Martinovi, Znaaj dejstva grupe
partizanskih odreda u zapadnoj Srbiji (decembar 1941 - konac marta 1942), Rukovo-
enje narodnooslobodilakom borbom i revolucijom u Srbiji 1941-1945, Beograd,
1988, 144.
701
podruja, i odatle pokrene borbu za ruenje nove vlasti. Pobuna je
zahvatila i alju. Borbe su dobile najire razmere. Vrhovni komandant
NOVJ, Tito, 8. februara 1945. doneo je odluku o zavoenju vojne
uprave na Kosovu i Metohiji. Protiv iptarske pobune angaovano je
39.000 boraca svrstanih u 15 brigada NOVJ. Do odluujueg sudara sa
abanom Poluom i Mehmedom Gradicom dolo je 21. februara 1945.
godine u selu Trsteniku u Drenici, koji se zavrio slomom pobunjenika
i pogibijom njihovih voa.
1201
Ova albanska pobuna protiv nove vlasti izrazito antijugoslovenskog
i antisrpskog usmerenja, u cilju ouvanja etniki iste Velike Albanije",
odnosno Kosova i Metohije, bila je masovna i sa stanovita borbi koje
su voene vie nego estoka, a trajala je skoro tri meseca. Aktivnost
Albanaca pripremili su nesumnjivo Nemci instruktaom, orujem i
propagandom, ali glavni mobilizacioni faktor su voe i sprovodnici
politike Druge albanske lige. Pobunu su iskoriavali, izgleda i podsticali
i britanski oficiri i obavetajci za stvaranje podruja nemira i nesigurnosti
u strateki vanom podruju za britansku politiku u vreme intervencije
u Grkoj (Atini) za slamanje oruanih snaga EAM-a. Angaovanje
veih vojnih snaga i zavoenje vojne uprave bilo je uslovljeno i
agresivnim nastupom pobunjenika, napadima na vea mesta, dotada-
njim velikim gubicima jedinica NOVJ, oslonom ustaniko-pobunjeni-
kih grupacija na masu jataka i kamuflirane protivnike Srbije i Jugoslavije
u organizacijama narodnooslobodilakog pokreta. Odmetnike grupe i
pojedinci nastavili su svoju aktivnost i posle slamanja pobune i objavlji-
vanja amnestije. Marta 1945. velikoalbanski nacionalisti organizovali
su i ubistvo Miladina Popovia, sekretara Oblasnog komiteta KPJ za
Kosmet. Operativni tab za Kosovo i Metohiju, na ijem se elu nalazio
Fadilj Hoda, pokazao je nedozvoljivo visok stepen poverenja prema
grupaciji pod rukovodstvom abana Polue, inae biveg kolaboracio-
niste. I razvueni pregovori praktino su ili na ruku potencijalnim
pobunjenicima da promene pravac kretanja i ustanu protiv uspostavlja-
nja novog poretka.
Osloboenje Kosmeta nije donelo i osloboenje prognanim naselje-
nicima 1941. Poverenik unutranjih poslova NKOJ-a Vlada Zeevi, u
vreme kada je NKOJ ve bio rasputen, doneo je 6. marta 1945. Reenje
o privremenoj zabrani vraanja kolonista u njihova ranija mesta
ivljenja.
121)
Proterani kolonisti dobili su za kaznu ono to Siptari za
nagradu. Umesto da protera iptare sa uzurpiranih imanja nova vlast
je pod vidom brige za koloniste ovima zabranila da se povrate na stari
posed. Ova zabrana vaila je za sve one kategorije naseljenika koji su
bili naseljeni u Makedoniji, Kosovu, Metohiji, Sremu i Vojvodini. Na
kosovskim imanjima ostali su iptari, a na onima u Sremu kolonisti
120)
Savo Drljevi, Voj na uprava na Kosmetu, Zavrne operacije za osloboenje Jugosla-
vije, Beograd, 1986.
, 2 1 )
B. Petranovi, Lj . Markov, Zapisnici NKOJ - a i Privremene vlade DFJ 1943-1945,
Beograd, 1991, 202.
702
koje je u itnicu NDH" naselio Paveli. Reenje je predvialo da e
biti blagovremeno obaveteni ko e, kada i u koji kraj drave moi
da se preseli", to znai da je pravac naseljavanja imala da odlui u
krajnjoj liniji vlast, prema svojim merilima o celishodnosti, ime se
unapred nije priznavalo pravo na naseljavanje na ranijem ognjitu. To
reenje je ostalo na snazi i posle 17. marta 1945, kada je ministar
unutranjih poslova, Vlado Zeevi, dozvolio preseljenje kolonista za
Vojvodinu, ali ne i za Makedoniju, Kosmet i Srem.
122
' Tito je na sednici
Politbiroa od 1. aprila 1945. rekao da treba da se vrate svi koji su tamo
iveli, ali i da treba reiti agrarno pitanje na Kosovu i Metohiji. Time
je naglaavao socijalnu stranu smirivanja stanja na Kosmetu,
123
' ali na
tetu srpskih nacionalnih interesa, jer je ovom zabranom zapravo poelo
pranjenje" Kosova i Metohije. Oko akovice je 1945. bilo sluajeva
da su zemlju koristili begovi dajui je ivijama, koji su po svim
pravilima feudalnih odnosa plaali napolicu, iako je zemlja formalno
pripadala kolonistima.
124
' Kasnije agrarno zakonodavstvo takoe je
favorizovalo veinsko stanovnitvo, jer se raunalo da e se iptari posle
ratnih sukoba privui na stranu vlasti i na taj nain srediti situacija na
Kosmetu. Tako su po Zakonu o reviziji dodeljivanja zemlje u Makedo-
niji i Kosovo-Metohijskoj oblasti kolonisti gubili zemlju ako im je bila
dodeljena zemlja privatnih vlasnika, zemlja iptara emigranata posle
1918. ili ukoliko nisu bili zemljoradnici ve andarmi, inovnici i
rentijeri. Po Zakonu o postupku sa naputenom zemljom kolonista u
AKMO iz februara 1947. godine, zemlju su gubili svi oni kolonisti koji
se ne budu vratili na zemlju do septembra 1947. godine, to je praktino
bio rok od pola godine, isuvie kratak i kao takav neprihvatljiv.
Na sednici Polibiroa CK KPJ aprila 1945, Blagoje Nekovi je izneo
da su iptari frontalno protiv novog poretka. Delegaciji iptara, koja je
posetila Tita u prolee 1945, predsednik vlade DFJ je rekao da su masovno
bili kolaboracionisti, da je na njih pala ljaga, ali da su na svojoj zemlji.
Oigledno je politika teila da socijalnim merilima potpomogne stabili-
zaciju prilika u oblasti, favorizujui iptare. Vladalo je opte miljenje
da je u pitanju bila kolonizacija bivih reima iz politikih razloga, a
sve staro u onovremenoj komunistikoj verziji nije valjalo i trebalo ga
je osuditi. Iako se meu kolonistima nalazilo mnogo onih koji su dobili
zemlju na pravian nain, iveli kao sirotinja, bili ljudi koji nisu sluili
reim, gubilo se iz vida da su Srbi i Crnogorci naseljavani delom na
zemlji Turaka koji su se odselili, da je taj broj kolonista u Makedoniji
bio mali i da ih je najmanje bilo iz Srbije (Srbijanaca). Putem
dekolonizacije nije se mogao reiti problem nestaice zemlje. Neprija-
teljstvo prema kolonistima izazivalo je loe politike posledice, negodo-
vanja, omraze, pa i nezadovoljstva meu Srbima, pogotovu to se prema
123
' ACKSKJ , I I I / l .
124)
AJ , Fond Ministarstva poljoprivrede, F- 579a, Izvetaj o stanju kolonista u Metohiji
- Predsednitvu vlade Srbij e, bez broj a i datuma.
703
naseljenicima zauzimao apriorno neprijateljski stav. Revizijom je obu-
hvaeno vraanje one zemlje koja je bila nasilno oduzeta zemljoradni-
cima posle prvog rata, ili koja je dodeljena predstavnicima reima koji
je nisu obraivali, ali se diskriminacija proirivala na sve kojima je
zabranjen povratak na Kosmet. Sreten Vukosavljevi je uzalud ukazivao
da su mnogi meu naseljenicima uloili ivot u obradu zemlje, kao i
njihova deca, ime je njihov trud doveden u pitanje, a deo je ueem
u narodnooslobodilakoj borbi posvedoio svoja progresivna i patriotska
raspoloenja.
Nova vlast se u ime svoje nacionalne politike i smirivanja strasti
opredelila da pitanje reava podilaenjem iptarskim domorocima,
gubei iz vida pomenute okolnosti, a na drugoj strani potpuno zapostav-
ljajui interese druge populacije - srpske i crnogorske. Umesto da se
vodi rauna o nacionalnoj perspektivi ovog kraja, kao duhovnoj
postojbini srpskog naroda, nekadanjem sreditu srpske drave, kraju
koji predstavlja srce i duu" Srbije, ilo se naruku iptarskoj masi u
ime internacionalizma, iz socijalnih razloga, politikog pragmatizma,
svesnim zaboravljanjem da se time nanosi teta srpskom narodu, da se
prelazi preko masovne iptarske kolaboracije i antijugoslovenskog
ponaanja u drugom svetskom ratu, te da e se u budunosti oslabiti
srpski i crnogorski ivalj na raun porasta iptarskog. Ignorisana je i
injenica da su srpsku i crnogorsku zemlju na Kosmetu zadravali i oni
Albanci koji su se naselili u toku rata, za vreme Velike Albanije, bez
granica izmeu Kosova i Metohije i Albanije. Prihvaeno je stanje
stvoreno u ratu, koje se zadralo do danas.
Osloboenjem Sandaka, njegovo zadravanje kao posebne oblasti
nije vie dolazilo u pitanje. Sandak se nije mogao konstituisati kao
autonomna oblast, jer bi to ve bilo previe za Srbiju u ijoj strukturi
su se ve mogle nasluivati konture dve oblasti, odnosno pokrajine, za
razliku od Hrvatske u kojoj ni Dalmacija, ni podruja sa srpskim
narodom nisu bila zamiljena kao autonomije. Prema tome, asimetrija"
se u Srbiji nije mogla vie iriti. Ve su bile osloboene Crna Gora i
Srbija i reavanje statusa Sandaka se nalazilo na dnevnom redu, to
je bilo neophodno radi razgranienja ovih dveju federalnih jedinica.
Bez utvrivanja granica nije se mogla sazvati ni Ustavotvorna skuptina.
Predsednitvo AVNOJ-a reilo je pitanje Sandaka bez konsultovanja
naroda, odnosno baze". Protiv tog reenja je bio Sreten Vukosavljevi,
koji je smatrao da sa odlukom ne treba uriti.
125)
Marko Vujai je
predlagao da Kosovo i Metohija i Sandak, pre svega Novopazarski
Sandak, pripadnu kao dva Dukadina" Crnoj Gori, ali su Kardelj,
Moa Pijade i drugi bili protiv, pozivajui se na politike, racionalne
saobraajne i ekonomske razloge.
126)
Za zadravanje autonomije nije
bilo nacionalne podloge, jer su Srbi i Muslimani bili u Sandaku
izmeani. Prema Predsednitvu AVNOJ-a, autonomno reenje znailo
125)
B. Petranovi, M. Zeevi, Jugoslovenski federalizam, ideje i stvarnost, 2. 154.
126)
Zakonodavni rad Predsdenitva AVNOJ - a i Predsednitva PNS, 54.
704
bi izlino i neracionalno drobljenje srpske i crnogorske celine, kao i
Jugoslavije uopte". Nije bilo razloga ni da se Sandak konstituie i
zbog Muslimana, jer su oni mogli uivati ista prava i u Crnoj Gori i u
Srbiji. Vukosavljevi je u sutini bio protiv deobe Sandaka izmeu
Srbije i Crne Gore. Za njega se u sluaju Sandaka radilo o oblasti",
pojmu sa svojim specifinim i politikim privrednim obelejima".
Kardelj i ujovi su smatrali da Sandak nema politike, ekonomske i
etnike pretpostavke za samostalan ivot. Kao najracionalnije reenje
smatrali su podelu oblasti, uzimajui u obzir momente politiko-eko-
nomske i geografske gravitacije pojedinih srezova. Za Zujovia je
prikljuenje Sandaka Crnoj Gori bilo ravno ideji obnavljanja bive
Zetske banovine. Spajanje Sandaka sa Crnom Gorom smatrao je
neprirodnim reenjem, jer je Ibarska dolina za Novi Pazar bila mnogo
prirodniji izlaz.
127
'
Na sednici od 29. marta 1945, odranoj u Novom Pazaru, skuptina
je donela odluku da se oblast podeli na taj nain da srezovi pribojski,
mileevski, zlatarski, sjeniki, deevski i taviki pripadaju federalnoj
Srbiji, a srezovi pljevaljski (sa bivim bojanikim) i bjelopoljski (sa
bivim lozanskim) Crnoj Gori. Odluku o gaenju ZAVNO Sandaka i
podeli izmeu Srbije i Crne Gore trebalo je da sprovedu Moa Pijade,
Mile Perunii i dr Rade Pribievi. Novopazarasku odluku potvrdio
je AVNOJ na svom treem zasedanju u Beogradu, 7. avgusta 1945.
godine. Sreten Vukosavljevi nije potpisao odluku ZAVNO Sandaka.
Oigledno je da je bio protivnik podele oblasti.
Pitanje podele oblasti razmatralo se u politikom vrhu gde je ve
bila doneta odluka bez konsultovanja naroda, iako se radilo o krupnom
pitanju unutranjeg ureenja.
Srbija, kao federalna jedinica u sastavu DFJ , sastojala se - kao to
se vidi iz Zakona o administrativnoj podeli Srbije od 1. septembra 1945
- iz: Beogradskog (Beograd), Valjevskog (Valjevo), Vranjskog (Vra-
nje), Kragujevakog (Kragujevac), Kruevakog (Kruevac), Leskova-
kog (Leskovac), Moravskog (Jagodina), Novopazarskog (Novi Pazar),
Nikog (Ni), Pirotskog (Pirot), Podrinskog (abac), Poarevakog
(Poarevac), Timokog (Zajear), Toplikog (Prokuplje), Uikog
(Uice), aanskog (aak) okruga i podruja grada Beograda (Beo-
grad); iz Autonomne pokrajine Vojvodine i iz Autonomne Kosovsko-
metohijske oblasti. Posebnim zakonima od 1. septembra 1945. kao
privremeno je ustanovljeno i ustrojstvo ovih autonomnih jedinica u
sastavu federalne Srbije.
128
'
U vreme konstituisanja federalne Srbije, kao sloene jedinice sa
jednom autonomnom pokrajinom i jednom autonomnom oblau -
Kosmetom, bilo je u javnoj raspravi o Nacrtu ustava i predloga da
status autonomije dobije i Dalmacija, Za Dalmaciju se traio poloaj
autonomne oblasti ili ak i status republike.
129
' Radilo se o odjecima
1271
Isto, 53-56.
128)
Slubeni glasnik Srbij e, god. I, br. 28, 9. septembar 1945.
129)
Zasedanje Ustavotvorne skuptine, Sten, beleke, 187.
705
na poloaj ove oblasti u prolosti, koja nije bila povezana sa Hrvatskom
i Slavonijom do 1939.; zatim ivim autonomistikim tendencijama, ali
i miljenjima meu dalmatinskim komunistima, jer izvori govore o
zategnutim odnosima izmeu PK i CK KP Hrvatske u toku rata.
130)
I
na strani srpskih komunista bilo je svakako i shvatanja o stvaranju
ravnotee u unutranjem ureenju Srbije i Hrvatske, kako bi se izbegla
jednostrana asimetrina pozicija federalne Srbije sa dve autonomne
jedinice. No, to nije bilo oficijelno stanovite; o tome nije postojao
predlog niti je bila pokrenuta zvanina inicijativa. S obzirom na
onovremenu klimu i naelo demokratskog centralizma - s prevagom
centralistike komponente - niko se nije ni usuivao da javno iznosi i
brani pojedinana miljenja.
Nacrt ustava 1945. nije predviao pravo na samoopredeljenje
(ujedinjenje do otcepljenja), ali je ipak uneto u Ustav budui da je bilo
proklamovano odlukom AVNOJ-a. U Atlantskoj povelji to pravo je
stajalo kao osnovno, s obzirom na znaaj primera i moralne pomoi
za ostale neslobodne - porobljene narode sveta". Pravo na samoopre-
deljenje do otcepljenja ne razjedinjuje nego, naprotiv, ujedinjuje naro-
de. To pravo sluilo je samo kao pravo u potrebi, a ne kao obaveza".
Tvorci novog ustava nadali su se da e i drugi narodi, bez straha, sa
veom voljom i u skorijem vremenu reiti da se prisajedine federativnoj
narodnoj republici Jugoslaviji", pri emu se najverovatnije mislilo na
bugarski i albanski narod, stvaranjem Balkanske federacije. Usvajanjem
ovog naela rukovodstvo KPJ i DFJ htelo je da iskae svoje uverenje
da samo nenarodni reim" moe postati tvorac separatizma. Ono se
nije plailo ni jugoslovenskih naroda uzetih posebno, jer u tom smislu
Moa Pijade i kae: da se srpski narod (koji j e) pijemont jugoslovenske
ideje i srce Jugoslavije", ne moe plaiti hrvatskog naroda koji oduvek
vodi borbu za federalizam i republiku", slovenakog naroda koji bi bez
zajednikog ivota sa ostalim narodima Jugoslavije bio porobljen ili
veito u opasnosti od severnih i zapadnih suseda", naroda Bosne i
Hercegovine koji je krvno i ekonomski vezan sa srpskim i hrvatskim
narodom", niti crnogorskog naroda koji po svom geografskom i
ekonomskom poloaju ne moe iveti bez ostalih naroda Jugoslavije",
i najzad makedonskog naroda koji je po prvi put dobio svoju
nacionalnu slobodu u okviru nove Jugoslavije, borei se zajedno sa
ostalim narodima Jugoslavije".
131
)
Deklaracija o proglaenju FNRJ doneta je pre Ustava i predvidela
da je FNRJ savezna narodna drava republikanskog oblika, zajednica
ravnopravnih naroda, koji su slobodno izrazili svoju volju da ostanu
ujedinjeni u Jugoslaviji.
lan 2 Ustava FNRJ predviao je da Jugoslaviju sainjavaju: NR
Srbija, NR Hrvatska, NR Slovenija, NR Bosna i Hercegovina, NR
130)
B. Petranovi, KPJ i drutveno-politike promene u Jugoslaviji od AVNOJ - a do
Ustavotvorne skuptine, Istraivanja 1, Novi Sad, 1971, 390.
131)
ACKSKJ , X 11/19, Predlog za dopunu Nacrta Ustava.
706
Makedonija i NR Crna Gora. U drugom stavu ovog lana stajalo je d^
NR Srbija ima u svom sastavu Autonomnu pokrajinu Vojvodinu i
Autonomnu kosovsko-metohijsku oblast. lanom 13. Ustava reeno ja
da nacionalne manjine uivaju u FNRJ sva prava i zatitu svog kulturnog
razvitka i slobodne upotrebe svoga jezika. Autonomne jedinice donosile;
su statute koji su morali biti u saglasnosti sa Ustavom FNRJ i ustavom
republike, koji je potvrivala Narodna skuptina Republike. Najvii
organi dravne vlasti u autonomnoj pokrajini, odnosno oblasti, bili su.
Narodna skuptina autonomne pokrajine, odnosno Oblasni narodni
odbor (l. 103, 104 Ustava FNRJ). Ustavom NR Srbije, donetim 17.
januara 1947, ona je bila definisana kao narodna drava republikan-
skog oblika". U l. 2 Ustava reeno je da se srpski narod ujedinio na
osnovu naela ravnopravnosti sa ostalim narodima Jugoslavije i njihovim
narodnim republikama. Narodna skuptina Srbije javljala se kao pred-
stavnik narodnog suvereniteta NR Srbije. Ustavom NR Srbije, Srbija
je proglaena za narodnu dravu republikanskog oblika, koja je obuhva-
tala podruja tadanjih okruga Srbije, Autonomnu Kosovsko-metohij-
sku oblast i Autonomnu pokrajinu Vojvodinu. Autonomne jedinice
imale su autonomna prava, obezbeena Ustavom NR Srbije u saglasnosti
sa Ustavom FNRJ. Nacionalne manjine u NR Srbiji uivale su pravo i
zatitu svog kulturnog razvitka i slobodne upotrebe svog jezika.
132)
Opozicija i nacionalno pitanje
U uslovima apsolutne politike prevlasti KPJ, odnos nekomunisti-
kih snaga prema nacionalnom pitanju i federativnom ureenju nije
mogao biti slobodno i do kraja formulisan, razvijen i propagiran. Nova
struktura federativnog ureenja, konstituisana na osloboenim teritori-
jama Jugoslavije, ostvarena je na predratnim teritorijalnim partijsko-po-
litikim osnovama, po nejednakim istorijskim merilima i bez uvaavanja
srpske etnike granice, predstavljajui osnovu federativne dravne
organizacije koja se zasnivala na zemaljskim antifaistikim veima i
vladama federalnih jedinica obrazovanih aprila - maja 1945. godine.
Suoena sa ovom stvarnou, graanska opozicija odgovarala je prihva-
tanjem federativne drave, zadravajui se na nekim pitanjima o broju
federalnih jedinica, pitanju racionalnosti stvaranja novih nacija, otporu
da se vri revizija nekih odluka iz prolosti ili kritikim refleksijama na
centralistiku sutinu vladavine u formi federativne fasade u finansijsko-
ekonomskoj sferi. Federativno ureenje bilo je jedan od onih nepriko-
snovenih postulata KPJ o novom ureenju o kome nije moglo biti
rasprave. Graanske snage u JNOF-u pokazale su otpor i nerazumeva-
nje prema komunistikom nainu reavanja nacionalnog pitanja, bitno
se ne razlikujui u rezervama od demokratske opozicije Milana Grola.
132)
Ustav FNRJ i ustavi narodnih republika, Zbirka zakona FNRJ , br. 22, Beograd, 1948.
707
Demokratska opozicija bila je dvostruko ograniena: prvo, to Demo-
kratska stranka posle ulaenja u politiki ivot nije mogla temeljnije da
postavi svoj program federativnog ureenja, a drugo, stranku je vezivala
injenica to je prvi ovek stranke - Grol, uao u Privremenu vladu
DFJ , koja je prihvatila Deklaraciju vlade u kojoj je federativno ureenje
proglaeno na AVNOJ-u oznaeno za svetinju, definitivno reeno i
jedna od osnovnih tekovina narodnooslobodilake borbe. Za razliku
od drugih stranaka Kraljevine Jugoslavije posle 1945. demokrati su,
meutim, veoma rano prihvatili ideju federalizma, jo 1932, pa ma
koliko god se njihov koncept bitno razlikovao od komunistikog u ratu
i posle njegovog zavretka. Pre svega, ideja Ljube Davidovia o
federativnoj dravnoj zajednici iz 1932. godine predviala je tri fede-
ralne jedinice: Srbiju, Hrvatsku i Sloveniju i, s oslonom na nacionalni
realizam" Bosnu i Hercegovinu kao neku vrstu tampon" jedinice.
Predvianjem Bosne i Hercegovine kao etvrte federalne jedinice,
demokrati su teili da otklone trenja izmeu dva odve osetljiva i
sirova nacionalizma u srpskoj i hrvatskoj jedinici, stavljanjem izmeu
njih jedne nacionalno neutralisane jedinice", tragajui za razumnim
reenjem za jednu prelaznu meovitu jedinicu u kojoj u datom sluaju
ne bi moglo doi do prevlasti bilo koje nacionalne grupe vezane za
Beograd ili Zagreb. Davidovi je smatrao da u Bosni i Hercegovini
kao, nacionalno i verski sloenoj oblasti, ivotni interes Srba, Hrvata
i Muslimana zahteva uspostavljanje trpeljivosti kao ivotnu nudu. U
oblasti u kojoj su pravoslavni inili relativnu veinu nije mogla vladati
ni jedna od postojee tri vere, nego samo saglaena volja sve tri".
Bosna i Hercegovina morala je biti most" a ne mea". Ljuba
Davidovi je prihvatao misao Ljube Stojanovia da izmeu Srba i
Hrvata nema razumnog razgranienja". Prave postavljene mee tu
nema do preko grobova". Davidovi e ovo shvatanje zadrati i u vreme
Sporazuma Cvetkovi - Maek, kojim je bio nezadovoljan, nastojei
da cepanje drave ne dovede do cepanja naroda. Ponovo su potvrene
ranije ideje o Bosni i Hercegovini kao sredinjoj zemlji, prelaznoj i
meovitog karaktera, koja treba da neutralie i ublai podvajanje
posebnih nacionalizama - srpskog i hrvatskog, da otkloni postavljanje
granica u ovoj oblasti izmeu Srba i Hrvata, koje se po njemu nisu
mogle ni postaviti. Demokrati, koji su sledili Davidovia, ponovo su
se i 1939. izjanjavali za ujedinjenu Bosnu i Hercegovinu. Ako se
Davidoviu ve nije mogla ispuniti elja da Bosna i Hercegovina postane
jugoslovenska vajcarska, onda je bar morala da prestane da bude
jabuka razdora. Demokrati su isticali jo jedan razlog za ujedinjenu
Bosnu i Hercegovinu i to ekonomske prirode. Smatrali su, pak, da
Bosna i Hercegovina moe da se otvori prema lukama june Dalmacije
i privredno osposobi za veliki promet dobara, kako njenih sopstvenih
tako i iz drugih krajeva Jugoslavije. Izjanjavanjem ovakvog statusa za
708
Bosnu i Hercegovinu, izdizao se opti interes narodne zajednice iznad
posebnih interesa plemena, vera i politikih ideja".
133)
Drei se tradicije stranke iz predratnog perioda, demokrati i 1945.
godine, prihvatajui federativnu sturkturu Jugoslavije, nisu pokretali
pitanje ustanovljenja u toku rata Bosne i Hercegovine kao posebne
federalne jedinice. U Programu Demokratske stranke prihvata se
Demokratska Federativna Jugoslavija, ali pod uslovom da ona pretpo-
stavlja dosledno sprovoenje tri obeleja iz njenog imena. Naglasak se
stavljao na demokratsku osnovu drutva (narod kao izvor vlasti,
osloboenje od bilo ijeg dikatata, nepristrasni sudovi, politike slobo-
de). Ravnopravnost narodnosti, vera, dravopravnih okvira u kojima
su narodi Jugoslavije iveli, imala je da se pokae i u stvaranju miljenja
0 organizaciji zajednikog narodnog ivota. U kulturnom i duhovnom
pogledu, demokratski princip slobode savesti obuhvatao je slobodnu i
za sve graane ravnopravnu kulturu jezika, narodnosti i slobodu
veroispovesti. Federativna osnova dravnog ureenja podrazumevala
je jednakost prava federalnih jedinica i autonomnih oblasti, jednakost
1 ravnopravnost narodnosti, vera i razvoja kultura. Demokrati su
podrazumevali da se u definitivno razraenom ureenju odnosa federal-
nih jedinica i autonomnih oblasti ouva organska celina jedne dravne
zajednice neophodne prirodnom ekonomskom i kulturnom razvoju.
Demokratija, federacija i jugoslovenstvo smatrani su nedeljivim uslo-
vima budunosti Jugoslavije. Tradicionalno su se isticali tesni odnosi
sa Bugarskom i proirenje odnosa sa balkanskim susedima, ak do
ostvarenja i konfederacije balkanskih naroda.
134)
Prihvatanjem Bosne i Hercegovine kao federalne jedinice DFJ ,
demokrati su najvie rezervi pokazivali prema makedonskoj i crnogor-
skoj federalnoj jedinici, ak do take njihove negacije, iako pitanje u
toj formi nije bilo izriito iznoeno. Dovoljno je podsetiti da je program
demokrata u procesu reorganizacije Kraljevine Jugoslavije uoi rata
polazio od toga da e se i Makedonija i Crna Gora nalaziti u buduoj
srpskoj jedinici, kao srpske zemlje. Od Grola je poticala formula:
Dunav - Morava - Vardar, koja je sada bila skraena na Morava -
Vardar. Demokrati su, prihvatajui federativno ureenje Jugoslavije u
privremenom periodu DFJ , smatrali da tek predstoji definitivno uree-
nje odnosa u postojeoj federaciji i njeno ustavnopravo konstituisanje.
Dok je za komuniste to bio formalni in, jer su smatrali da je federacija
ostvarena, nepromenljiva u strukturi predvienoj na drugom zasedanju
AVNOJ-a, kao neprikosnovenom naelu, dotle su demokrati oekivali
raspravu i o federalizaciji sa izjanjavanjem na demokratskoj osnovi,
shvaenoj kao izraz volje naroda. Oko tog pitanja, da lij e re o svrenoj
133)
Deklaracij a Lj . Davidovia, februar 1933 - AJ , Zbirka M. Stojadinovia, Ministarstvo
vojske i mornarice - Predsednitvu vlade, 9. februar 1933; Rezolucija Glavnog odbora
Demokratske stranke 1937 - Isto. - Demokrati o sadanjem stanju u zemlji, novembra
1939 - AJ , Dragoljub Jovanovi, Politike uspomene, knj . VI .
134)
ACKSKJ , CK KPJ , X- 2- I I / 3.
709
injenici ili o ideji koja tek ima da se razmotri sa stanovita njenog
konanog konkretnog ostvarenja, izbio je kasnije i spor o suverenosti
Konstituante. Granica do koje su demokrati ili u priznanju prava
Makedonaca jeste priznanje autonomnog ivota Makedonije, to je bilo
izraeno i 1932. i 1938. godine, svakako tada u okvirima srpske
federalne jedinice. Pod time se podrazumevalo da narod reava svoje
probleme to neposrednije u javnim poslovima, dok federalni okvir u
savremenoj Jugoslaviji ide toliko daleko manifestujui se u priznanju
makedonskog jezika i makedonske narodnosti. Za Milana Grola make-
donski ivalj je bio etniki sloen, slovenski pretean, svojstveno
obeleen vie naravima, mentalitetom, ekonomskim i socijalnim stan-
dardom ivota nego li obelejima posebne nacije", ali demokrati su
izjavljivali da su daleko od toga da spore tom narodu da se izraava
kako eli i kako se osea. Tako je bilo i u sluaju jezika, to jest da li
e se iz nekoliko nareja doi do jednog jezika u odnosu na ve davno
izgraene srodne jezike - srpski i bugarski, ali je i to pitanje jezika bilo
svakako ono koje se nee i ne moe reavati paragrafima zakona. Grol
je govorio u prilog irokog kulturnog uticaja u ime napretka, smatrajui
paradoksalnim da se ovinistike srpske i bugarske tendencije potiskuju
vetakom ogradom jednog kraja. Za Srbe je pitanje Makedonije bilo
ispred sentimenta kao pitanje plua", zbog ega se i podvlaila
nedeljivost linije Morave i Vardara. Demokrati su federalni poloaj
Makedonije prosuivali sa stanovita razvoja privrede, kulture, opticaja
vrednosti materijalnih i moralnih, i u tom okviru nacionalnih u irem
smislu. Kao to se moe vide ti, ove rezerve su bile dosta suptilno
izreene i u sutini nisu odbacivale makedonsku nacionalnost, iako su
je dovodili u pitanje sloenom etnikom strukturom i vetakim jezikom
skrpljenim iz vie nareja. Ovakav stav odreivala je i Grolova pozicija
u Vladi, neprikosnovenost makedonskog nacionalnog individualiteta po
odlukama AVNOJ-a i uopte u komunistikoj projekciji nacionalnog
pitanja, i to od predratnog perioda, ukljuujui i makedonsku nacio-
nalnu osetljivost koja se pri postojeoj federalnoj jedinici nije smela
podsticati. Ovakve rezerve, obrazlagane potiskivanjem kulturne autar-
hije", kao neprirodne i nesavremene, vezivane su u smislu smetnje za
razvitak i napredak naroda Povardarja, uznemiravajui na drugoj strani
i narod Pomoravlja kao tendencija nove brane prirodnom razvoju ne
nacionalnog nego opteg razvitka". Grol je odbacivao najee prigo-
vore o srpskom ovinizmu, jer je reakcija na tendencije stvaranja
nerealnih podloga federalnim jedinicama" izvirala - po njemu - iz
objektivnih uzroka.
135
Srbizacija Makedonaca pre rata, ostavila je u ratnim i posle.ratnim
uslovima konstituisanja makedonske federalne jedinice neobinu oset-
ljivost i na najmanje osporavanje makedonskog nacionalnog bia,
samobitnosti Makedonca i prava na dravu u okvirima Jugoslavije,
135)
Politika", 10. mart 1945; Demokratij a", 27. septembar 1945.
710
ravnopravne sa drugim federalnim jedinicama. U raspletu nacionalnog
pitanja u Jugoslaviji Demokratska stranka nije ila dalje od makedonske
autonomije. Pozitivan, iako uslovan, i sa mnogo rezervi, stav Demokrat-
ske stranke 1945. bio je iznuen objektivnim stanjem odnosa na koje
se u tom asu nije dalje ilo, sem iznetim pozivima na izlaenje iz
zatvorenosti i suprotstavljanje samodovoljnosti bilo ekonomskog ili
kulturnog tipa. Reavanje makedonskog nacionalnog pitanja u toku
narodnooslobodilakog rata, ali bez nacionalne integracije Makedona-
ca, koja je bila sadrana u naelnom pozitivnom opredeljenju - ali ne
i kao akcioni zahtev Makedonije i nove Jugoslavije - bila je glavna
tekovina Makedonaca, koja je u politici i propagandi narodnooslobodi-
lakog pokreta bila najvie izraena. Ona je osnova za napade na
opoziciju u Bugarskoj, zbog osporavanja Makedonaca, ali i za kritiku
shvatanja koja su poticala iz Srbije, okomljavanjem na njih kao na
velikosrpska, pretnje novom hegemonijom, podrivanjem makedonske
nacionalne osnove. Kao i svaki mladi nacionalizam, oslonjen na
program KPJ i federativnu zgradu predvienu AVNOJ-em, tako je i
makedonski istupao protiv predratne kolonizacije: spreavao se povra-
tak bivih naseljenika na stara ognjita;
136
' krajem rata su delom bili
kritini prema slanju makedonskih jedinica na sever umesto na jug,
prema Solunu.
137
' Deo Makedonaca ostao je u dubini svoje due
pogoen to nova Jugoslavija nije pokrenula pitanje makedonskog
narodnog ujedinjenja i ispravljanja reenja proisteklih iz balkanskih
ratova, iako je to ak i u vreme kulminacije moi KPJ i Titove
Jugoslavije bilo neostvarljivo bez sukoba sa velikim silama koje su
garantovale postojeu politiku topografiju predvienu posle mirovnih
ugovora iza balkanskih i prvog rata. Nacionalna integracija Vardarske
Makedonije oekivala se bar sa Pirinskom Makedonijom u sastavu
oteestveno-frontofske Bugarske, stvaranjem Balkanske federacije,
mada je i na tom planu dolo do otpora dela rukovodeih bugarskih
kadrova. U tom novom, mladom nacionalizmu razvijao se jedan
izolacionizam i prituljeno nezadovoljstvo, naroito ispoljavano prema
136)
Generalnu netrpeljivost prema srpskim kolonistima, nezavisno od socijalnih merila,
iznosio je Metodij e atorov na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ , oktobra 1940.
godine. Makedonski ovinisti su i 1945. prenosili glasove o invaziji srpstva". Srbi su
smatrali da se favorizuju velikobugarski elementi. Mada broj starih srpskih kolonista
i nije bio velik, oni su proterani iz Makedonij e. U j ednom izvetaju Ministarstvu
unutranjih poslova FNRJ od 24. februara 1946. povodom revizije ranije sprovedene
kolonizacije moe se proitati da dranje makedonskih komunista nije komunistiko,
da lie na ljude koji imaju sebine - lokalne interese i da se boj e da diraju u zemljino
stanje stvoreno za vreme bugarske okupacije. - Izvetaj R. Miokovia - partijskoj
organizaciji Ministarstva unutranjih poslova FNRJ , ACKSKJ , X, 2- II/ 6.
137
-
)
Re je o delovima makedonske brigade koj a se pobunila u tipu, odbijajui da ide
na Sremski front. - Sv. Vukmanovi Tempo, n. d. , 2, 6 - Bugari nisu priznavali
makedonsku naciju, a grko rukovodstvo je zakljuilo da je predaleko otilo u davanju
autonomnih prava makedonskom stanovnitvu; na drugoj strani, u odnosu na sever
- Jugoslaviju i Srbiju - meu makedonskim predstavnicima javljala su se nacinalistika
i ovinistika oseanja, naroito izraena uoi zasedanja Antifaistikog sobranja
narodnog osloboenja Makedonij e (ASNOM-a) avgusta 1944. godine. - Isto, 412,
125, 426-427.
711
severnom susedu u jugoslovenskoj federaciji - Srbiji koje se u zaeu
iskazivalo na pitanju teritorijalnog suvereniteta manastira Sv. Prohor
Pinjski gde je odrano osnivako zasedanje ASNOM-a, koji je pripadao
Srbiji, pitanju tzv. Ristovake Makedonije; ponovne kolonizacije Srba
i pripadnika drugih naroda u Makedoniji, poetnog odvajanja makedon-
ske crkve od Srpske pravoslavne crkve, izrade makedonskog bukvara
i razvoja makedonskog knjievnog jezika.
138
' Stoga ne zauuje da je i
po shvatanju CK KPJ, odnosno Politbiroa aprila 1945. Makedonija
ocenjivana kao najodvojenija zemlja od Jugoslavije i da Makedonci
moraju da naue ta znai federacija.
139
'
Rezerve demokrata prema federaciji nisu izbijale na pitanju da li
za federaciju ili protiv nje, jer su se pripadnici ove stranke pre rata
izjasnili za federativni koncept dravnog ureenja, ve na pitanju merila
po kojima se federacija oblikovala (krojila"); to jest da li su ova merila
bila objektivna i odgovarala raspoloenju i potrebama jednog kraja, a
na drugoj strani sa stanovita celine i stvaranja prirodnog organizma".
Demokrati su ostavljali Crnogorcima da se sami izjanjavaju o grani-
cama i ivotnim uslovima svoje federalne jedinice, ali nisu bili ubeeni
da su argumenti za ekonomsko i nacionalno osamostaljivanje Crne Gore
morali biti izraeni u zamiljenoj narodnosti. Nezavisno od dekreta,
svaki se deo naroda oseao onako kako se oseao. Mihailo Boovi je
u Demokratiji" odbacivao u sutini crnogorski nacionalitet, kritikujui
reenja AVNOJ-a o kojima narod nije imao priliku da se izajasni, a na
drugoj strani nazivajui ilasovu argumentaciju o crnogorskom nacio-
nalnom pitanju iz 1945. godine kao maglovit i neodreen" pristup.
Dominirala je stara teza da se Crnogorci nisu nikada u toku svoje
istorije drukije oseali sem kao Srbi. Navodilo se da Crnogorac za
Srbina iz Srbije nee nikada rei Srbin" ve Srbijanac" (kako su ih
u prolosti jo razgraniavali srpski prvaci koji su dolazili u ustaniku
Srbiju iz Vojvodine), j er je Srbin" smatran irim nacionalnim pojmom
za razliku od onog Srbijanac", koji je ui, provincijski, odgovarajui
pojmu Crnogorac". Boovi je prihvatao da pitanje Crne Gore postoji
kao politiko, iako je narod Crne Gore 1918. izglasao ujedinjenje sa
Srbijom i preko nje uao u Jugoslaviju. Masovni ustanak Crnogoraca
13. jula 1941. posmatran j e, takoe, kao vid odbacivanja odluke
Petrovdanske skuptine crnogorskih separatista pod pokroviteljstvom
Italije, a samim tim kao izjanjavanje za nekadanje ujedinjenje. Usput
se dodavalo da je ilas, kao delegat KPJ, iao na izdvajanje ili
definisanje Crnogoraca kao posebne nacije 1941,
140
' ustanak takvog
138)
U okvirima Makedonij e ostala su, meutim, srpska sela na padinama Skopske Crne
Gore, s tendencijom asimilacije srpskog stanovnitva.
139)
Po Titu: Makedonija je najodvojenija zemlja od Jugoslavije, ne daje koliko moe
za rat i obnovu. Makedonij a sve vie postaje predmet meunarodnih intriga i spletaka.
Partijskoj organizaciji u Makedoniji treba objasniti ta znai federacij a". - ACKSKJ ,
Zapisnici CK KPJ , Zapisnik CK KPJ od 1. aprila 1945.
lio) prijmom proglaenja Zemaljskog antifaistikog vijea narodnog osloboenja u
Crnogorsko-antifaistiku skuptinu nacionalnog osloboenja Ivan Milutinovi je
isticao da se time ne umanjuje jedinstvo i ljubav Crnogoraca prema srpskom narodu,
712
masovnog karaktera ne bi se mogao ni izvesti. Ako se to pitanje ponovo
postavljalo u novoj situaciji, za demokrate je ono bilo isto politiko a
ne nacionalno pitanje. Nije, dakle potrebno na silu stvarati crnogorsku
nacionalnu individualnost, da bi se opravdala crnogorska federalna
jedinica, jer za nju mogu govoriti drugi objektivni razlozi". Jednom
reju, dravno ureenje zavisilo je od narodne volje", a ne od bilo
kakvih drugih odluka, pri emu se, oigledno, aludiralo na odluke
drugog zasedanja AVNOJ-a.
141)
Za komuniste, kao suverenu politiku snagu koja je vedrila i
oblaila" u Jugoslaviji, nezavisno od prelaznih i uslovnih meunarodnih
modaliteta u spoljnoj sferi i sa stanovita oblika vladavine, pitanje
nacionalne strukture Jugoslavije bilo je reeno u toku rata, isticano pre
aprilske agresije u dokumentima KPJ i od te osnove nije bilo odstupanja.
Tzv. narodna volja identifikovala se sa politikom KPJ, iako je nacionalni
moment veoma malo znaio u narodnooslobodilakoj borbi naroda
Crne Gore, ako se izuzme borba sa etnikim snagama koje su
identifikovane kao unionistike u toku rata, pa i u formalnom intereg-
numu do odluke Konstituante i donoenja novog jugoslovenskog
ustava. Ideja o dve srpske drave u dvema federalnim jedinicama, Srbiji
i Crnoj Gori, nije imala pristalica u vladajuem pokretu, koji je inae
u crnogorskom ambijentu najvie bio optereen jugoslovenskom
vizijom kao internacionalistikom, ne pridajui vei znaaj nacionalnom
fenomenu.
U skladu sa svojim ranijim idejama, demokrati su pridavali velik
znaaj organskom jedinstvu", vrstini dravne zajednice, skladu iz-
meu opteg i posebnog, ueg nacionalnog i ireg, jugoslovenskog.
Pozivali su se, pri tome, na tendencije partikularizma i separatizma koji
proizilazi iz samog sastava sloene drave, to vue od centra" i to
je glavni razlog nedovoljne vrstine i snage federalne drave u poetnoj
fazi. Svest o potrebi i korisnosti zajednice trebalo je da zameni one
nesvesne inioce i onaj entuzijazam koji su faktor jedinstva u jednoj
uoj nacionalnoj zajednici". Sem obezbeenja uslova za ui nacionalni
razvoj, federacija je morala da osigura i odgovarajue uee u voenju
zajednikih dravnih poslova. U sloenoj zajednici lanice federacije
morale su se osigurati od nadglasavanja, ija bi rtva mogla biti jedna
lanica saveza, osobito u pitanjima od sutinskog znaaja vezanog za
te da odluka o stvaranju slobodne Crne Gore u sastavu federativne Jugoslavije trajno
ne obavezuje. U pitanju je samo pravo Crnogoraca da se sutra mogu slobodno i
dobrovoljno ujediniti sa Srbijom ili nekom drugom zajednicom. Za Milutinovia
Crnogorci i Srbijanci bili su narod jednog plemena". Po ilasu 1945: Proces
formiranja crnogorske nacije i danjdanji traj e, a u ovome ratu posebna crnogorska
individualnost, ispoljavanje nacionalne svijesti i nacionalne osobenosti, najotrije su
doli - do izraza! Ovaj rat, u izvjesnom smislu, oznaava kulminacionu taku procesa
Crnogoraca u posebnu naciju, posebnu nacionalnu individualnost. Po plemenskoj
tradiciji oni se osj eaj u, a i j esu Srbi (srpska plemena u srednjem vijeku, srpska raja,
srpski narod pod Turcima), ali su oni u nacionalnom pogledu danas i neto posebno,
svoje, crnogorsko (kao to i npr. Srbi iz Srbije nijesu Crnogorci i ne osjeaju se
takvima). . . . "
141)
Demokratij a", 11. X 1945.
713
nacionalnost jedne lanice. U zatiti svoje autonomije lanice su morale
biti osigurane putem prava isticanja veta, a u oblasti popune saveznog
aparata srazmernim ueem u upravnoj i sudskoj vlasti svake od
nacionalnosti koje su sainjavale odnosnu federaciju. Unitarizam i
federalizam u demokratskom vienju nisu posmatrani kao prednosti
same za sebe, kao naelo organizacije unutranjeg ureenja, ve sa
stanovita stvarnosti" ili nestvarnosti" primenjenog federalistikog
naina. Uzimajui federaciju kao dinamiku zajednicu koja se stalno
izgrauje, moralo se voditi rauna i o faktorima razvitka olienim u
politikim i socijalnim organizacijama, rasprostranjenim po elom
Savezu, koje su preko svojih lanova imale da doprinesu politikoj
integraciji celine i povezivanju preko interesa raznorodnih delova
Saveza u to jedinstveniji organizam koji ne gui specifine interese.
Polazei od stvarnosti federacije, koje nisu bile sastavljene od jednakih
lanica - nacija po svojoj snazi, broju, ekonomskim mogunostima,
demokrati su traili da se ne zapostavljaju interesi pojedinih nacionalnih
grupa ili centralnih nacija", koje su sa stanovita pomenutih faktora i
svog geografskog poloaja u zemlji bile stub njene vrstine, razvitka i
napredka, a da se time ne ugroavaju interesi ostalih lanica.
142
' Nije
teko, bez obzira koliko bilo oprezno reeno i nedoreeno formulisano,
da se ovde zapravo radilo o poloaju Srbije u jugoslovenskoj federaciji
i o odnosima Srba i Hrvata.
Procenjujui federalizam Jugoslavije sa stanovita samostalnosti u
finansijskoj sferi federalnih jedinica (zemalja) prema Savezu, analitiari
Demokratije" su nalazili da je on vie nego fiktivan, zahvaljujui
postojanju jedinstvenog centralnog dravnog budeta, diktata centralnih
organa niim jedinicama, strogosti saveznog ministra finansija nad
federalnim ministrom finansija, iz ega je proisticala potpuna zavisnost
federalnih finansija od saveznog ministra finansija. Zavisnost se ogledala
i u davanju dotacija iz opte dravne blagajne, proizvodei dva negativna
rezultata: jedan, sadran u zavisnosti federalnih jedinica od savezne
vlasti, i drugi u vidu podsticanja na hronini deficit, ubijanja sopstvene
inicijative i slabljenja oseanja sopstvene odgovornosti". Zakljuak je
bio vie nego jasan: Ovakav finansijski federalizam - predstavlja
negaciju prave samouprave. Kao i demokratizam, tako se i dananji
federalizam ispoljava vie na reima nego na delu".
143
'
Poslanici opozicije u Privremenoj narodnoj skuptini suprotstavili
su se i dvodomosti Ustavotvorne skuptine kao vida prejudiciranja
federativnog ureenja, zahtevom komunistike veine da se sankcioniu
tekovine narodnooslobodilake borbe kao svrene injenice. Za skup-
tinsku manjinu shvatanje o dvodomosti Ustavotvorne skuptine (Save-
zno vee i Vee naroda) bilo je oblik ograniavanja suvereniteta i
vezivanja ruku Konstituanti. Spor oko suveriniteta isticao je postojanje
formalnih atributa suverenosti Konstituante, jer je mogla da donese ili
142)
Isto, 27. IX 1945.
143)
Isto, 1. XI 1945.
714
ne donese Ustav, prihvati odluke AVNOJ-a ili ove odbaci.
144)
Ona se
i sama rasputala, poslanici polagali zakletvu narodu a ne efu drave.
Za razliku od drugih ustavotvornih skuptina, ona je predstavljala i
vrhovni organ dravne vlasti. Nasuprot demokratskoj opoziciji, vlada-
jua komunistika grupacija je preko Narodnog fronta, kao svoje
transmisije, imala sasvim drukija shvatanja o Ustavotvornoj skuptini,
koja su se zasnivala na faktikoj prevlasti novih vladajuih snaga.
Konstituanta je imala formalne slobode, a vladajua grupacija delovala
u potpuno izmenjenim uslovima koji su joj omoguavali da nametne
svoju prevagu ostvarenu u prethodnom procesu revolucionarnog osva-
janja vlasti. Postojea promena odnosa snaga inkarnirala je i materija-
lizovala volju naroda u konkretnoj istorijskoj situaciji". I graanska
opozicija i vladajui faktori sistema, zapravo KPJ, iako konspirativna
u toj fazi razvitka, pozivali su se na narod", na narodnu volju",
razlikujui se u tome to je za komuniste narod ve bio odluio, dok
je opozicija u demokratskom postupku tek trebalo da se izjasni u skladu
sa demokratskom tradicijom i procedurom. U samoj Ustavotvornoj
skuptini ogromna veina poslanika koja je sledila liniju KPJ stajala je
naspram 17 poslanika opozicije.
Opozicija oko Narodnog glasa ovjenosti, pravice i slobode",
Glasila hrvatske seljake politike je u svom jedinom broju od 20.
oktobra 1941, koji je po izlasku bio zabranjen, odbacivala vaee
shvatanje da je revolucija resila nacionalno pitanje. Opozicija oko ovog
lista, HSS-ovske provenijencije, reenje nacionalnog pitanja pripisivala
je saveznicima koji su u Jugoslaviji sveano priznali tri narodne
individualnosti. Opozicija je federaciju videla kroz trijalistiku prizmu,
ignoriui estolanu jugoslovensku federaciju potvrenu na drugom
zasedanju AVNOJ-a. Odnos prema komunistikoj federaciji bio je
odreen vlastitim istorijskim iskustvom HSS u prolosti i ideolokim
eksluzivizmom i netolerancijom komunista. Reenja koja su proisticala
iz vrha KPJ kroz partijski, dravni i aparat masovnih organizacija
sprovoena su do dna. Balast HSS-a iz predratnih preganjanja oko
teritorijalnog razgranienja, koji nije prestajao ni u emigraciji, optere-
ivao je i ovu malenu, institucionalno neizgraenu grupu oko udove
Marije Stj. Radi i Ivana Bernardia, glavnog i odgovornog urednika
lista. Komunisti su napadani to su komadali hrvatske zemlje, pri emu
se najverovatnije mislilo na stvaranje Bosne i Hercegovine kao federalne
jedinice DFJ , autonomne Vojvodine u sastavu Srbije, te na razgranie-
nje izmeu Hrvatske i Vojvodine. Smatrali su da komunisti vie
144>
U Izvetaju manjine o Predlogu zakona u Ustavotvornoj skuptini, koji su podneli
Savko Dukanac i J. Stojanovi, isticalo se da je projekt definitivno odluivao o
ureenju zemlje i time oduzimao to suvereno pravo Konstituanti, to je bilo suprotno
Krimskoj deklaraciji o Jugoslaviji koj a je nastavljala i produavala Sporazum Tito
- ubai", pa i l. 1. Predloga zakona o Ustavotvornoj skuptini u kome se izrino
reklo da se Ustavotvorna skuptina bira da bi narodi nove Jugoslavije mogli izraziti
svoju suverenu volju o osnovnim pitanjima dravnog ureenj a. " - Tree zasedanje
AVNOJ - a i Privremene narodne skuptine, Sten, beleke, 464-5.
715
komplikuju" srpsko-hrvatske odnose nego to je to bio sluaj u
prolosti. Za takvu federaciju okrivljavan je Tito, zato to je uz pomo
SSSR-a, a na osnovu rezultata politike borbe HSS, reformisao nekada
centralistiku, protivhrvatsku i protivseljaku komunistiku Jugoslaviju
na federativnoj osnovi. S pozivom na iskustvo prolosti, osloboenje
Hrvatske 1945. proglaavano je novom okupacijom Hrvatske.
145
' Previ-
alo se da j e, zahvaljujui narodnooslobodilakom pokretu i njegovom
jezgru - komunistima, te emigrantskoj vladi, sa hrvatskim ministrima,
Hrvatska doekala slobodu na saveznikoj strani, i pored NDH i njenog
rata" na Istoku i objave rata SAD i Velikoj Britaniji, proirenjem
Hrvatske i pripajanjem matici Istre, Zadra i dalmatinskih ostrva. Za
Vjeeslava Vildera, komunistikom estolanom federacijom, sa pred-
vianjem Trsta kao sedme jedinice, Jugoslavija je praktino bila
minirana, jer je sada bila dovedena u pitanje svojim ivinim delovima:
Makedonijom, Vojvodinom i Trstom, odakle je pretila stalna opasnost
erozije. Zdrava evolucija od ideje narodnog jedinstva do tri individua-
liteta u komunistikoj verziji dovela je do organizma podeljenog na
sedam drava koji nema izgleda za opstanak. '
Za federativno ureenje izjasnile su se i sve graanske i druge
stranke koje su se registrovale u jesen 1945. godine, ukljuujui ak i
radikale koji su se najtvrdokornije odupirali sloenom karakteru drave,
pretpostavljajui federaciji dravno jedinstvo sa razvijenim samouprava-
ma. Nastojei da nastavi svoj rad u novoj Jugoslaviji, mada komunisti
nisu raunali na trajnije zadravanje stranaka u politikoj strukturi
'Jugoslavije, Narodna radikalna stranka izjavila je da je za federalno
ureenje DFJ i za jedinstveno dravljanstvo, ali da nee zaboraviti da
su teritorije iz kojih je drava bila sastavljena ivele u prolosti posebnim
ivotom i u toku dugog vremena stekle posebne navike, administrativne,
politike i druge o kojima se mora voditi rauna, raunajui, pre svega,
na ouvanje tradicija i individualno-istorijskih oznaka iz srpske prolo-
sti.
147
' Za republikanski i federativni oblik drave izjasnila se i Socijali-
stika partija.
148
' Socijal demokrati su smatrali da federativni sistem
najbolje odgovara posebnim nacionalnim, istorijskim i drutvenim
individualitetima pojedinih naroda i jugoslovenskih oblasti. Smatrali su
da se kroz federativno ureenje najbolje moe obezbediti dravno,
narodno i privredno jedinstvo, ravnopravnost svakoj nacionalnoj ili
oblasnoj jedinici, sistem autonomije i samouprave u poslovima mesnog
znaaja, a da svakoj narodnoj grupi mora biti zajamena potpuna
ravnopravnost i kulturna autonomija.
149
'
Rezerve prema jugoslovenskoj federaciji, kako je ona bila uspostav-
ljena na drugom zasedanju AVNOJ-a, iznosili su krajem 1944. godine
145
' Narodni glas ovjenosti, pravice i slobode, glasilo hrvatske seljake politike", br.
1, 20. oktobar 1945.
146)
AJ , Zbirka Save Kosanovia (83-5), Pismo V. Vildera S. Kosanoviu, London, 23,
septembar 1945.
147)
ACKSKJ , CK KPJ , X - 2 - II/3.
148
> Isto.
149
> Isto.
716
i predstavnici JNOF-a iz graanskih partija. Prvo, oni se nisu bili saiveli
sa federativnim ureenjem kako je ono funkcionisalo od kraja 1943.
na osloboenim teritorijama Jugoslavije. Drugo, oni su tek pristupili
JNOF-u i jo nisu shvatili svoju pomonu, sporednu i usputnu ulogu u
politikom ivotu, koja je bila odreena voljom komunista kao direk-
tivne i vodee politike snage. Tree, kao ljudi starije generacije, koji
su politiki ivot poeli izmeu dva svetska rata, ili ak u Kraljevini
Srbiji, teko su se mirili sa nekim usvojenim modalitetima jugoslovenske
federacije i komunistikom politikom u nacionalnom pitanju. etvrto,
sloena Srbija kao federalna jedinica jo nije bila dobila svoju zaokru-
enu fizionomiju. Peto, bili su optereeni analogijom, iskustvom iz
predratne Jugoslavije, svetskom istorijom federalizma, ne uviajui da
komunisti grade federaciju na temeljima iskustva koje graanskim
politiarima nije bilo poznato ni priraslo za srce. Meu otrim kritia-
rima jugoslovenske federacije, iako ju je u naelu prihvatao, nalazio se
Jaa Prodanovi, ef Jugoslovenske republikanske stranke, koja je
meutim smatrala da je ostvarila svoj glavni program ukidanjem
monarhistikog oblika vladavine, kao najveeg krivca za sve nesree
Jugoslavije. Republikanci su se prikljuili narodnooslobodilakom fron-
tu, jer su u komunistima videli glavnog izvrioca politike i istorijske
presude monarhiji. Meutim, Prodanovi je izraavao nepoverenje u
proklamovani princip naroda na samoopredeljenje, ukljuujui i pravo
na otcepljenje, to se u njegovom tumaenju kosilo sa garancijom
granica od strane velikih saveznika. Pitanje je 1945. uglavnom bilo
akademskog karaktera, jer se granice nisu mislile ni menjati, sem u
okvirima koje su zamiljali komunisti kao preduslov za ostvarenje nove
balkanske formacije. Komunisti su otcepljenju pridavali znaaj vie
deklarativnog naela, jer su narodi Jugoslavije - kako su smatrali -
ueem u narodnooslobodilakoj borbi pokazali da ele da ive
zajedno. Pravo na samoopredeljenje, pak, bilo je u instrumentalnoj
ulozi borbe protiv okupatora da bi se razgorevanjem ove borbe steklo
pravo da se trai drukiji poloaj u vanjugoslovenskim dravama, pri
emu se mislilo na Grku, Bugarsku, Italiju, optiranjem jugoslovenskog
stanovnitva za maticu. Prodanovi j e, s tim u vezi, istupao protiv
preirokog prihvatanja naela ravnopravnosti naroda i manjina, pitajui
se da li je bilo gde u svetu pravo na samoopredeljenje sprovedeno na
apsolutan nain, ukljuujui i Rusiju". Prodanovi je takav stav
vezivao za hipnozu ideologije", koja je inae plenila KPJ, ak i onda
kada je vrh iza ideolokih zastora imao u vidu sasvim konkretne
interese. Potseao je na klasino istorijsko iskustvo rata u Svajcarskoj
i SAD prilikom pokuaja odvajanja delova, kada su savezne snage silom
spreile akcije razaranja federativne drave. Sto se tie jugoslovenskog
iskustva, Prodanovi je smatrao da se niko nee silom ni zadravati u
Jugoslaviji, ali da ne treba ni nuditi nikome da izae iz federacije.
150
'
150)
Zapisnici J NOF- a - NF-a Srbij e 1944- 1948 (ljubaznou dr M. Mi trovi a), navedeni
u: B. Petranovi, M. Zeevi , Jugoslovenski federalizam, idej e i stvarnost, knj . 2,
201- 2.
717
Za prvaka srpskih i jugoslovenskih republikanaca, inae stranke
dosledne u svom antimonarhizmu, ali neuticajne, Skoplje i Kumanovo
su pripadali Srbiji, bili krajevi za koje je Srbija ratovala. Prodanovi je
strahovao da se Makedonija ne izdvoji i ne ue u sastav Bugarske.
Bolelo ga je to Makedonci nisu dozvoljavali povratak naseljenika
proteranih od bugarske okupatorske vlasti. U Bugarima je video stranu
koja je vie puta na strani neprijatelja ratovala protiv Srbije.
151
'
Sef republikanaca odbacivao j e, kao i veina graanskih politiara,
tezu o crnogorskoj naciji, smatrajui da taj pojam ne postoji ni u istoriji
niti u knjievnosti, iako nije imao nita protiv federalne Crne Gore.
Za Vasu ubrilovia Crnogorci su jednako bili Srbi kao i Bosanci.
152
'
Isto gledite zastupao je i dr Milivoje Markovi, predstavnik predratne
grupe Napred" u JNOF-u Srbije. Suprotno gledite imao je Kirilo
Savi, koji je etniki razlikovao Srbe od Makedonaca i Crnogoraca,
smatrajui da Srbi treba da se ugledaju na Rusiju" koja se odrekla da
svoje ime namee drugima. Inae, ovaj veliki slovenofil, posebno
rusofil, koji je 1948. napustio saveznu vladu, smatrao je da se ujedinjuju
raznolikosti" a ne jednolikosti".
153
' Rua Pribievi polazila je od
osetljivosti nacionalnog pitanja Srba, koje inae niko u vrhu vlasti nije
priznavao, istupajui protiv eventualnog otcepljenja Kosova i njegovog
prisajedinjenja Albaniji. Za razliku od nje, Sreten ujovi je dozvolja-
vao ovu mogunost pod uslovima da Albanija bude organizovana na
istim osnovama kao i Jugoslavija. Ukoliko bi se pak, u Albaniji
ustanovio reakcionaran" reim, onda pomenuta mogunost ne bi
dolazila u pitanje. Krajem 1944. Sreten ujovi je smatrao da Albanci,
koji su se ogreili o narodnooslobodilaku borbu moraju biti kanjeni,
ali su ostali Arnauti" morali da osete potpunu slobodu.
154
' Internacio-
nalistika merila su i ovde izbijala svom snagom: progresivnost ili
reakcionarnosti jednog reima odluivala je o sudbini dela dravne
teritorije, srca srpske zemlje u srednjem veku i duhovne postojbine
srpskog naroda.
Dragoljub Jovanovi, voa Narodne seljake stranke, pozdravljao
je Deklaraciju Privremene vlade DFJ , dajui joj prednost pred Dekla-
racijom vlade Stojana Protia iz 1918, nalazei u programu DFJ
precizniji dokument. Da bi ideje i stavovi iz ove Deklaracije mogli da
oive, smatrao je da svi zainteresovani faktori moraju biti upoznati s
namerama vlade i znati odgovore vlade na krupna pitanja koja pritiskaju
novu Jugoslaviju. Za Jovanovia ova pitanja su bila maarsko i
arnautsko", pitanje Hrvata i njihove kolonizacije u Bakoj, pitanje
Makedonije i Crne Gore, monarhije ili republike, sa drugim akutnim
politikim i ekonomskim problemima. Jovanovi je bio politiar jugoslo-
venske orijentacije i veliki poklonik njene nezavisnosti i dravne celine.
152)
Isto, 202.
153
> Isto.
I54
> Isto.
718
U tom smislu izjasnio se i prilikom referisanja o Programu NFJ na
prvom, osnivakom kongresu Narodnog fronta Jugoslavije, avgusta
1945. godine. Zanimljivo je da je Jovanovi nekoliko meseci posle
Krimske konferencije video ulogu Jugoslavije u sponi izmeu zapadnih
saveznika i SSSR-a, drukije reeno da ona mora da postoji da ne bi dolo
do sukoba izmeu saveznika sa Zapada i nae sovjetske brae".
155
'
U raspravi za dopunu Nacrta ustava, Dragoljub Jovanovi je
smatrao da treba uneti pravo na samoopredeljenje i ujedinjenje do
otcepljenja, jer je to naelo propagirano u toku celog rata, a na drugoj
strani nijedan progresivni reim ne bi smeo da se plai separatizma.
Pravo na samoopredeljenje nije moglo nikada biti konsumirano, jer je
bilo imanentno samom pravu na samoopredeljenje, inilo njegov
sadraj i trebalo je da ostane zauvek", da svaki narod raspolae uvek
svojom sudbinom. Za Jovanovia pravo na samoopredeljenje nije bilo
sredstvo reakcije za protivnarodnu akciju", ve garancija ravnopravno-
sti koja se davala jugoslovenskim narodima. Pravo na samoopredeljenje
do otcepljenja trebalo je da slui narodima i to samo kao pravo u
potrebi", a ne kao obaveza". Njegovim proklamovanjem moglo se
oekivati da se u skorijem vremenu bez straha i sa veom voljom i
drugi narodi prisajedine federativnoj narodnoj republici Jugoslaviji.
156
'
Srbija na izborima za Ustavotvornu skuptinu Jugoslavije
AVNOJ je i nakon proirenja na osnovu krimske preporuke
saveznikih voa iz februara 1945 - zapravo njene modifikacije od
Odbora za popunu i proirenje AVNOJ-a i Ministarstva za konstituantu,
s Edvardom Kardeljom na elu - zadrao u svom sastavu veinu
poslanika Narodnog fronta Jugoslavije. Dotadanji program i sastav
AVNOJ-a nisu bili ugroeni njegovim pretvaranjem u Privremenu
narodnu skuptinu (PNS), koja je trebalo da - kao prelazna ustanova
- donese politiko zakonodavstvo i pripremi izbore za ustavotvornu
skuptinu. Krimska preporuka, sadrana u Izjavi o rezultatima Krimske
konferencije, predviala j e, sem proirenja AVNOJ-a, da zakonodavna
akta koja je on doneo budu podneta na ratifikaciju Ustavotvornoj
skuptini. Razmatrajui predloge o proirenju AVNOJ-a, Privremena
vlada DFJ stala je na gledite da treba do krajnjih granica mogunosti
izai u susret koji je dala konferencija saveznikih rukovodilaca u Jalti".
Izmenu ove preporuke u smislu da se za AVNOJ, pored predratnih
155)
B. Petranovi, M. Zeevi, n. d. , 2, 191 - Mi smatramo da ova drava ima svoje
istorijsko opravdanje. To smatra i Sovjetski Savez, a to smatraju i nai veliki saveznici
Zapada. Jugoslavija treba da postoji, Jugoslavija mora da postoji ba zbog toga da
ne bi dolo do sukoba izmeu saveznika sa Zapada i nae sovjetske brae. Mi tu
treba da stojimo kao spona izmeu jednih i drugih, i na taj nain obezbedimo mir
na Balkanu, mir u Srednj oj Evropi i mir u svetu". Znaajnu kohezivnu i objediniteljsku
ulogu Jugoslavije Jovanovi je video u Titu.
156)
Predlog za dopunu Nacrta Ustava 1945. - ACKSKJ , CK KPJ , X 11/19.
719
poslanika, predloe i istaknuti javni radnici (politiari, naunici) uslovila
je injenica to je poslednja Narodna skuptina Kraljevine Jugoslavije
bila izabrana na nedemokratski nain, a njeni poslanici veinom utonuli
u kolaboraciju s okupatorima. Demokratska stranka Milana Grola
predloila je 13 lanova za poslanike proirenog AVNOJ-a, Glavni
odbor Saveza zemljoradnika 12 (ukljuujui predsednika stranke Ko-
sana Pavlovia), Hrvatska republikanska seljaka stranka (radievci) 9,
a ubaieva HSS 4. Samostalna demokratska stranka Save Kosanovia
i Jugoslovenska republikanska stranka Jae Prodanovia dale su u
AVNOJ po 11 predstavnika, Narodna seljaka stranka Dragoljuba
Jovanovia 8, a za predstavnika Socijaldemokratske stranke predloen
je Nedeljko Divac.
7)
Privremena narodna skuptina, obrazovana 10.
avgusta proirenjem AVNOJ-a, radila je do Ukaza Predsednitva PNS
od 26. oktobra 1945. o njenom rasputanju. Predsednitvo PNS reilo
je da se Ustavotvorna skuptina, poto se za nju obave izbori 11.
novembra, sazove u zasedanje za 29. novembar.
Pored privremene vlade i AVNOJ-a, odnosno PNS, i njihovih
predsednitava, u sistemu vlasti DFJ postojalo je i Namesnitvo,
ustanova prelaznog karaktera, u sutini dekorativna. Namesnici nisu
imali bitnija ovlaenja, jer su ova pripadala AVNOJ-u, Vladi i
Predsednitvu AVNOJ-a, a kasnije PNS i njenom predsednitvu.
Namesnitvo se moe uzeti kao formalni uvar prenetih kraljevskih
ovlaenja ili kao neka vrsta kontrole sporazuma izmeu NKOJ-a i
kraljevske vlade. Namesnici su bili ljudi na zalasku politike karijere
(Sran Budisavljevi i Ante Mandi), bez veeg uticaja u politikom
ivotu (Duan Sernec) a i lino nespremni da se zalau za stvar
monarhije u Jugoslaviji. Namesnitvo j e, sutinski gledano, predstavljalo
dekor ustavnosti ili vid prilagoavanja revolucionarnih promena ustav-
noj formi.
158
' Priseajui se svoje uloge namesnika, Sran Budisavljevi
je isticao da mu j e, kao nekadanjem aktivnom javnom radniku, vie
nego teko padala ta sporedna uloga, koju je privremeno morao da
vri. Proglaenjem republike i ukidanjem monarhije prestala je funkcija
namesnitva.
Privremeno narodno predstavnitvo bilo je izraz posleratne situacije
u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, za razliku od Privremene
narodne skuptine koja je konstituisana kao izraz meunarodnih po-
treba nove Jugoslavije. Popunjavanje AVNOJ-a nije proizilazilo iz
unutranjih potreba, ve iz meunarodnih obzira pobednika prema
velikim saveznikim silama, prvenstveno Velikoj Britaniji i SSSR-u. Za
razliku od Privremenog narodnog predstavnitva, Privremena narodna
skuptina j e, radei u drugaijoj situaciji i novim drutvenim odnosima,
donela potrebno zakonodavstvo u vie nego kratkom roku, a njeno
157)
ACKSKJ , CK KPJ , Komisija za izgradnju narodne vlasti pri CK KPJ , Predlog
potpredsednika vlade i ministra za Konstituantu E. Kardelja o proirenju AVNOJ - a
od 21. jula 1945.
158)
O radu Namesnitva videti: B. Petranovi, Lj . Markovi, Zapisnici NKOJ - a i
Privremene vlade DFJ 1943-1945, Beograd, 1991, 581- 2, 591-593. i drugi.
720
Predsednitvo raspisalo je izbore za Ustavotvornu skuptinu za 11.
novembar 1945. Poznato je koliko su vlade Kraljevine SHS kritikovane
zbog odlaganja izbora za Ustavotvornu skuptinu. Na osnovu opteg
prava glasa, koje je tekovina oslobodilake borbe naroda Jugoslavije,
predratno birako telo dvostruko je uveano ukljuivanjem vojnika,
ena i omladine s navrenih 18 godina.
Pravo glasa nisu imali aktivni saradnici neprijatelja i pristalice
predratnih faistikih organizacija.
Birako pravo oduzimalo se po Zakonu o birakim spiskovima koji
je donela Privremena narodna skuptina DFJ , avgusta 1945, sledeim
kategorijama lica: 1. svim ministrima koji su uestvovali u vladama od
6. januara 1929. do 5. februara 1939. godine, izuzimajui one koji su
se odlikovali svojim radom u borbi protiv okupatora; 2. svim pripadni-
cima vojnih formacija okupatora i njihovih domaih saradnika koji su
se trajno i aktivno borili protiv NOVJ; 3. lanovima Kultur bunda,
italijanskih faistikih organizacija i lanova njihovih porodica, ukoliko
ne mogu da dokau da su radili u korist narodnooslobodilake borbe;
4. licima koja su bila aktivni funkcioneri i istaknuti lanovi u ustakim,
etnikim, nedievskim, ljotievskim organizacijama, beloj i plavoj
gardi, kao i drugim kvislinkim organizacijama u zemlji i inostranstvu;
5. licima koja su bila u politikoj i policijskoj slubi okupatora i
kvislinga; 6. licima koja su dobrovoljno, svojom inicijativom i u cilju
pomaganja neprijatelja, stavljala na raspolaganje vojna i privredna
sredstva okupatoru i njihovim pomagaima; 7. licima koja su sudskom
presudom osuena na gubitak nacionalne asti, odnosno politikih ili
pojedinih graanskih prava za vreme dok taj gubitak traje; 8. i najzad,
to nije imalo veze sa prethodnim osnovima, licima pod starateljstvom.
Vlada Srbije je na osnovu l. 4 Zakona donela, u saglasnosti sa
saveznom vladom, listu pripadnika organizacija iji lanovi nisu imali
birako pravo, na kojoj su se nalazili: Ljotievi dobrovoljaki odredi;
Ljotieva organizacija Zbor", Nedieva Srpska dravna straa; Nedi-
eva Granina straa; Nedieva Poljska straa; Srpska zajednica rada;
Pozorite Srpske zajednice rada; Obavezna sluba rada; Centrala za
humor, Peanevi etniki odredi, etnike organizacije Drae Mihailo-
via (vojnike i poluvojnike formacije, Centralni i Nacionalni komitet,
okruni, sreski i seoski komiteti, ravnogorski odbori, J URAO -
Jugoslovenska ravnogorska omladina, ROS - enska ravnogorska
omladina, Crne amije - enska etnika organizacija na teritoriji
kragujevakog okruga), Balistika organizacija na Kosovu, Albanski
nacionalni komitet, Kulturbund, Maarski strelasti krstovi, Imredijeva
partija, Turanski lovci, Maarski kulturni savez, Banatski maarski
kulturni savez, Astra - Rumunska kulturno-politika organizacija,
Rumunska gvozdena garda, Maar haz (Dom Maara) - maarska
ekonomsko-politika organizacija, Rajfajzen, ekonomsko-politika ne-
maka organizacija (Agririja), Hitlerjugend, Jungenhajm, ustake vojne
formacije, domobranska vojska, ustake organizacije, Sabor NDH,
721
Muslimanska milicija, SS divizija - Skender beg, Organizacije kontrau-
darnih ceta (,,kontrai").
159)
Zahtevi graanskih politiara u vreme Potsdama samo potvruju
koliko su graanske snage bile nemone da se bez oslonca na strane
faktore odupru vladavini komunista u Jugoslaviji. Potsdamska konferen-
cija je uticala na bre popunjavanje AVNOJ-a u skladu s krimskom
preporukom, jer je postojei Odbor za proirenje AVNOJ-a - zapravo
Ministarstvo za konstituantu, koje je praktino obavljalo taj posao -
kasnio u odabiranju nekompromitovanih poslanika. Grol je bio nezado-
voljan to se sednice Privremene vlade DFJ ne odravaju redovno.
Podneo je maralu Titu memorandum, u kome je stajalo da e ostati
u vladi samo pod uslovom da se najhitnije postigne sporazum o
proirenju AVNOJ-a, da nova skuptina donese osnovne zakone o
slobodi tampe, zbora i govora, o izborima, o graanskoj sigurnosti i
o karakteru novog reima.
160)
Krajem jula 1945. ubai je dao podrku
Grolu da se obrazuje Komitet ministara za prouavanje zakona i
proirenje AVNOJ-a, u koji su uli: Edvard Kardelj, predsednik, Milan
Grol, Sava Kosanovi, dr Juraj utej, Frane Frol, Andrija Hebrang i
Jaa Prodanovi; ali, prema oceni graanskih predstavnika u tom telu,
komunisti" nisu nameravali da se odreknu eljezne kontrole". Za
razliku od Grola, ubai nije eleo da istupi protiv DFJ , smatrajui
da reim" ima svu fiziku vlast u svojim rukama, da je narodni front
neizbean i da je alternativa graanskog rata neprihvatljiva. Za njega
je bilo najvanije da se obrazovanjem koalicije stranaka, pa makar u
njoj Komunistika partija imala i odluujui uticaj, izbegne skrivanje
jednopartijskog sistema pod platom narodnog fronta.
161)
159)
l. 4 Zakona o birakim spiskovima, Slubeni list DFJ br. 59/1945.
160)
O tome M. Grol u ostavci podnetoj maralu J. B. Titu 18. avgusta kae: Izlaganje
mojih miljenja o situaciji ostalo je bez odgovora. Za punih mesec i po dana nije
dolo do nove zakljune line izmene misli izmeu mene i Vas, niti je bilo sednice
Vlade na koj oj bih mogao pokrenuti ta pitanja.
U j ednom trenutku, izjava potpredsednika Kardelj a, da i on misli da bi pre svih
odluka o AVNOJ - u trebalo sporazumeti se programu, kao i obeanj e njegovo od
pre nekoliko nedelja da e se 'za dan-dva' odrati sednica Vlade - dalo mi je nade
da do tog sporazumevanja moe doi.
Mesto svega toga, iza pauze od tri meseca, sednica Vlade zakazana je bila tek u
poslednjoj nedelji pred sam saziv AVNOJ - a, i nekoliko dana pre toga dostavljena je
lanovima Vlade hrpa zakonskih projekata: izbornog zakona, zakona o birakim
spiskovima, zakona o kanjavanju zloina i prestupa protiv otadbine, o Ustavotvornoj
skuptini, o dravljanstvu, o vojnim sudovima, o agrarnoj reformi, predlog Ministra
za Konstituantu o proirenju AVNOJ - a, zatim zakoni o tampi, o udruenjima i
zborovima.
Svi ti vani i za reavanje dananjih problema odluujui zakonski projekti, izraivani
bez irih naelnih sporazuma, ubaeni su bili odjednom, u poslednjem trenutku, pred
Ministarski Savet pred saziv AVNOJ - a, o ijem se proirenju u Privremeni parlament
- o principu i o merilima - za sve ovo vreme isto tako nije sporazumevalo.
U takvom nainu rada pokazuje se jedno poslovno gledanje osnovnih politikih
pitanja, skoro tehniko sprovoenje j edne politike kao ve osvetane, neprikosnovene,
koj a iskljuuje svako podvajanje miljenja. Na jedan ili drugi nain ti zakoni
ograniavaju ili ponitavaju graanska prava, demantuju sporazume o definitivnom
ureenju zemlje i osporavaju osnovna naela na kojima su oni nainj eni. " - Arhiva
J. B. Tita, II56.
161
> B. Petranovi, S. Neovi, AVNOJ i revolucija, Beograd, 1983. , 741-744.
722
Grolu nije polo za rukom da Komitetu nametne svoje poglede na
izradu zakonskih projekata u smislu pronalaenja kompromisne formu-
le. Grupa demokrata u Privremenoj narodnoj skuptini DFJ pristupila
je kritici predloenog zakonodavstva sa stanovita povrede demokrat-
skih naela. Opozicija je gledala na stvaranje jedinstvene vlade kao na
podelu vlasti. Dragi Joksimovi, poslanik Privremene narodne skupti-
ne, traio je da se sprovedu izbori za organe lokalne vlasti, jer se kua
gradi od temelja", a ne od krova", i donese zakon o slobodi od
straha.
162
' Ova opozicija je 1945. bila kristalizacioni centar otpora
jednostranakoj vlasti u Srbiji i Jugoslaviji. Grolovim pristalicama u
PNS prilo je i nekoliko poslanika iz drugih graanskih grupacija, tako
da je opoziciju novom zakonodavstvu inilo najvie 17 poslanika.
Grolovi jednomiljenici u PNS istupali su protiv politike iskljui-
vosti KPJ, politikih procesija" Narodnog fronta, traili zaborav
nevoljnih ogreenja" u ratu. Grol je govorio o uslovima sveopte
ekonomske krize i nesmirene atmosfere". List Demokratija se pozivao
na zahteve iz naroda da bude vie Hunre manje Hozne".
163
' Za Grola
je Sporazum Tito - Subai znaio podelu vlasti izmeu komunista i
ostalih progresivnih politikih partija".
Opozicija j e, uz pomo zapadnih sila, oslonjena na Deklaraciju o
osloboenoj Evropi usvojenoj na Krimskoj konferenciji, nastojala da
izgradi legalnu osnovu rada i ostvari podelu vlasti s KPJ, koja na to
nije ni pomiljala.
Suoen sa injenicom da se Tito ne dri Krimske preporuke u
shvatanju demokratske opozcije, a na drugoj strani nemajui mogunosti
da se odmerava sa Narodnim frontom iza kojega je stajala KPJ sa
dravnim aparatom vlasti, Grol je 18. avgusta 1945. podneo ostavku
Titu na poloaj potpredsednika Privremene vlade DFJ . Za Grola,
naela Deklaracije vlade iz marta 1945. nisu bila u praksi potovana.
Ukazao je predsedniku vlade da sednice vlade nisu tri meseca sazivane.
Donoenje hrpe zakonskih projekata" bilo je izneto pred vladu u
poslednji as. Za Grola je ovakav nain rada predstavljao tehniko
sprovoenje jedne politike kao neprikosnovene, koja iskljuuje svako
podvajanje miljenja. Iz toga je izvlaio zakljuak o tendenciji da se
mehanikim sredstvima obezbedi ono to se saglaavanjem ne moe".
Osuivao je masovna okrivljavanja, pretnje i stavljanje pod pitanje
osnovnih prava graana. Pod udar Grolove inkriminacije posebno je
dolo proizvoljno stavljanje pod oznakom faizma svega onog to nije
bilo na liniji oslobodilakog rata. Iz svega je proizilazilo da politiki
zakoni koji ne obezbeuju slobodnu razmenu miljenja ne vode ni
slobodnim izborima za Ustavotvornu skuptinu.
164
'
Privremena vlada DFJ , od obrazovanja marta 1945, bila j e, u stvari
organ KPJ, odnosno Politbiroa CK KPJ, nezavisno od svog arolikog
m)
B. Petranovi, M. Zeevi, n. d. , 2, 194.
163)
Aluzije u Bosni da bude manje represije a vie strane ekonomske pomoi.
164)
Arhiv J. B. Tita, I I - 5- 6.
723
sastava. Pored komunista, u Privremenoj vladi DFJ nalazili su se i
predstavnici drugih stranaka i politikih grupa: Milan Grol (Demokrat-
ska stranka), Ivan Subai i Juraj utej (HSS), Sava Kosanovi
(Samostalna demokratska stranka), Jaa Prodanovi (Jugoslovenska
republikanska stranka), Edvard Kocbek (bivi hrianski socijalist),
Frane Frol (HSS u JNOF-u). No, komunisti su u njoj imali najistaknutije
prvake svoje partije: predsedniki poloaj pripao je maralu Josipu
Brozu Titu, generalnom sekretaru KPJ, mada se njegova najvia
partijska funkcija nije javno iskazivala; Tito se istovremeno nalazio na
elu resora narodne odbrane, kao vrhovni komandant Jugoslovenske
armije; Edvard Kardelj, lan Politbiroa CK KPJ nije bio samo potpred-
sednik vlade ve i ministar za konstituantu; stajao je na elu ministarstva
koje je u postojeoj prelaznoj situaciji bilo jedno od najvanijih, jer je
trebalo pripremiti pretvaranje AVNOJ-a u Privremenu narodnu skup-
tinu, saglasno krimskoj preporuci efova velikih sila, organizovati
izbore za ustavotvornu skuptinu i izraditi nacrt budueg ustava. Glavni
partijski ideolog, Milovan ilas, nalazio se na elu Ministarstva za Crnu
Goru, kao i Pavle Gregori za Hrvatsku, a Rodoljub olakovi za
Bosnu i Hercegovinu. Resore industrije, saobraaja, spoljne trgovine,
rudarstva i prosvete drali su takoe komunisti (Andrija Hebrang,
Todor Vujasinovi, Nikola Petrovi, Bane Andrejev i Vladislav Ribni-
kar). Hebrang je bio povuen iz Hrvatske na rad u federaciju posle
kritike njegovog rada kao separatistikog, ali to ira javnost, pa ak i
lanovi KPJ, nisu znali. Ministarstvom finansija rukovodio je Sreten
ujovi, lan Politbiroa CK KPJ. Na elu Ministarstva unutranjih
poslova stajao je pop Vlada Zeevi, istaknuti partizanski prvak iz
zapadne Srbije, lan KPJ od 1942. godine. Zeevi nije imao istaknuto
mesto u partijskoj hijerarhiji, ali je kao svetenik, ija je popularnost
probila granice Jugoslavije zahvaljujui propagandi narodnooslobodila-
kog pokreta i naprednih iseljenikih krugova, mogao garantovati u
oima javnog mnjenja da e se unutranji organi drati demokratskih
pravila u predstojeim izborima. Uostalom, organima bezbednosti
(Odeljenje zatite naroda - OZN-a), na Zapadu poznatim kao tajna
politika policija", rukovodio je Aleksandar Rankovi Marko, lan
Politbiroa CK KPJ i general-lajtnant J A. Odeljenje zatite naroda,
stvoreno 13. maja 1944. godine, nalazilo se - po tadanjem formacijskom
sastavu - u okviru Ministarstva narodne odbrane a ne Ministarstva
unutranjih poslova.
Nominalni nosilac spoljne politike bio je Ivan Subai, ali su poslovi
s inostranstvom (ukljuujui meunarodne odnose i komunistike veze)
bili koncentrisani, kao i ranije (dok je Josip Smodlaka bio u NKOJ-u
prvi partizanski poverenik za spoljne poslove), u rukama marala Tita.
Glavne linije spoljne politike formulisao je i iznosio Tito u svojstvu
predsednika Privremene vlade DFJ. Prepiska izmeu Tita i Staljina,
odnosno drugih sovjetskih najviih zvaninika (politikih i vojnih)
ostvarivana je bez publiciteta. Tito je s Edvardom Kardeljem drao sve
724
konce spoljne politike u vreme transke krize. Ostale resore drali su
predstavnici graanskih grupa i partija, koji su bili pripadnici narodnoo-
slobodilakog pokreta (iz redova HSS - Frane Frol i Zlatan Sremec,
ili poznati pisac, katoliki mislilac, prvak hrianskih socijalista i
Osvobodilne fronte Edvard Kocbek); sledili liniju JNOF-a (kao ef
Jugoslovenske republikanske stranke Jakov Jaa Prodanovi); orijenti-
sani prema naprednim snagama u Jugoslaviji za vreme boravka u
emigraciji (prvak Samostalne demokratske stranke Sava Kosanovi,
vatreni branilac obnove Jugoslavije u inostranstvu); politiari koji su
vaili za rusofilski, odnosno slovenski orijentisane. Van stranaka u
Vladi nalazili su se istaknuti javni radnici i raniji politiari, ali sada bez
stranakog opredeljenja (Josip Smodlaka, Vasa ubrilovi).
Predsednitvo Privremene narodne skuptine raspisalo je 1. septem-
bra 1945. izbore za Ustavotvornu skuptinu za 11. novembar iste
godine. Narodni front Jugoslavije je samim tim otvorio predizbornu
kampanju. Na sednici Izvrnog odbora Narodnog fronta Srbije 5. IX
1945. pretresano je pismo Izvrnog odbora NFJ upueno svim zemalj-
skim odborima. Tim povodom je zakljueno: 1. da se pri Izvrnom
odboru NF Srbije stvori Izvrni odbor u koji bi uli predstavnici svih
stranaka i grupa koje su se nalazile u Narodnom frontu; 2. da se ovi
odbori obrazuju i pri okrunim odborima i proire sa po jednim
predstavnikom grupa u Narodnom frontu; 3. da izborni odbori podnose
predloge za okrunu listu Izvrnom odboru NF okruga na konano
reavanje; 4. radi ubrzavanja postupka oko postavljanja okrunih lista
i vee saglasnosti svih grupa u Narodnom frontu odlueno je da Izborni
odbor pri Gradskom odboru izvri kandidaciju za celu Srbiju, kako za
Saveznu skuptinu, tako i za Skuptinu naroda, i pre dobijanja predloga
od okrunih odbora Narodnog fronta. Samim tim, Izvrni odbor
Narodnog fronta Srbije mogao je da uputi predlog okrunim odborima
za stavljanje odreenih lica na okrune liste. Ovaj postupak, meutim,
po stavu Izvrnog odbora Narodnog fronta Srbije, nije spreavao
okrune odbore Narodnog fronta da popunjavaju svoje okrune liste i
dodaju kandidate za koje se izjasnio Glavni odbor Narodnog fronta
Srbije. 5. U okrune izborne odbore nisu mogla da se biraju lica koja
su bila kandidati na toj listi. 6. Glavni odbor je preporuio okrunim
odborima da pojaaju svoj agitacioni aparat i da izbegavaju potpirivanje
meustranake borbe, to je moglo da nanese neocenjivu tetu". Svim
grupama je trebalo da se prue ista materijalna sredstva. Grupe u
Narodnom frontu mogle su u naelu i samostalno da istupaju, ali je
Glavni odbor preporuivao zajedniki nastup. Formalno gledano,
Glavni odbor je traio da Narodni front vodi brobu protiv izbornih
nezakonitosti, naroito u pitanju zborova i dogovora graana, i da se
tampa svih grupa rastura podjednako.
165)
165)
B. Petranovi, Narodni front Beograda na izborima za Ustavotvornu skuptinu
Jugoslavije 11. novembra 1945. godine, Godinjak grada Beograda, knj . XVI - 1969,
88.
725
Zemaljska izborna komisija Srbije donela je 6. septembra 1945.
odluku o ustanovljenju izbornih srezova i odreivanju broja poslanika
koje e birati pojedini izborni srezovi na teritoriji Srbije za Saveznu
skuptinu Ustavotvorne skuptine. Prema odluci Savezne izborne komi-
sije od 3. IX 1945, Srbija je birala 87 poslanika. Grad Beograd sa
288.938 stanovnika, po popisu iz 1931, godine, birao je 7 poslanika
(jedan poslanik na 40 hiljada stanovnika). Svaki rejon Beograda inio
je poseban izborni savez.
166)
Na osnovu lana 10 Zakona o izboru narodnih poslanika za
Ustavotvornu skuptinu, Zemaljska izborna komisija Srbije je 6. sep-
tembra donela Odluku o postavljenju izbornih komisija za grad Beograd
i pojedine okruge Srbije. Po uputstvima Izvrnog odbora Narodnog
fronta Srbije, Gradski izborni odbor morao je da predstavlja sve grupe.
Prihvatajui ovaj stav, Gradski odbor Narodnog fronta Beograda trai
11. septembra da u izborni odbor uu i predstavnici organizacija AF-a,
USAOS-a, Jedinstvenih sindikata i pojedini aktivisti Narodnog fronta
koji nisu pripadali ni jednoj stranci, ali su se istakli kao pripadnici
Narodnog fronta.
Izborni odbor Srbije, sastavljen od predstavnika svih grupa, ovla-
en je od Izvrnog odbora NF Srbije da privede kraju kandidacije za
Beograd i pojedine okruge u Srbiji. Listu za grad Beograd nosio je
maral Tito, kao kandidat u VII rejonu, dok je za njegovog zamenika
kandidovan dr Blagoje Nekovi, predsednik Narodne vlade Srbije; u
I rejonu kandidovan je Moa Pijade, potpredsednik Privremene narodne
skuptine, a za zamenika Ste van Jakovljevi, rektor Univerziteta; drugi
kandidat bio je dr Svetislav ivkovi, profesor; u II rejonu kandidovan
je general-lajtnant Sreten ujovi, ministar finansija, a za zamenika
Dragi Stamenkovi, sindikalni funkcioner; u II rejonu Vladimir Simi,
advokat, a za zamenika Marko Nikezi, potpredsednik INO-a Beogra-
da; u IV rejonu Vladislav Ribnikar, ministar prosvete, a za zamenika
Milan ivkovi, apotekar; drugi kandidat je bio Miladin Zari, uitelj,
a njegov zamenik Milutin Najdanovi, privatni inovnik; u V rejonu
kandidovan je Pavle Pavlovi, abadijski radnik, a kao zamenik Drago-
slav Mutapovi, pomonik ministra poljoprivrede Srbije; drugi kandidat
u ovom rejonu je Dragoljub Jovanovi, profesor Univerziteta; u VI
rejonu kandidovan je Aleksandar Rankovi, general-lajtnant, iji je
zamenik Slavka Parenta, ef socijalnog odeljenja INO-a; drugi kandidat
je bio Nikola opi, pomonik direktora Hemijske centrale, a zamenik
Velimir Stojanovi, graevinar.
167)
Na izborima za Ustavotvornu skup-
tinu nije bilo drugih lista Narodnog fronta.
168)
Oekivalo se da Narodni front na izborima izrazi jedinstvo politike
misli naroda Jugoslavije. Izvrni odbor NFJ u tom smislu izdao je 11.
septembra 1945. proglas lanovima organizacije povodom izbora za
16)
Gl as", 8. septembar 1945.
167)
Isto, 25. septembar 1945.
168)
B. Petranovi, n. d. , 90.
726
Ustavotvornu skuptinu. Osnovne parole NFJ pozivaju na jaanje
bratstva i jedinstva i ravnopravnosti naroda, razvijanje saveza radnika
i seljaka i svih drugih naprednih slojeva drutva", savez sa SSSR-om
i prijateljstvo sa ostalim saveznicima. Narodni front Jugoslavije pozivao
je na izbore sve graane i osuivao reakcionarnu opoziciju". Jedin-
stveni sindikati okrunicom pozivaju svoje organizacije da u predizbor-
noj kampanji izdaju letke, agitacijom i propagandom raskrinkavaju"
opoziciju. Glavni odbor J SRNJ objavio je predizborni proglas radnikoj
klasi Jugoslavije 25. oktobra 1945.
Odmah po raspisivanju izbora, u Srbiji se razbuktala politika
aktivnost. U Beogradu je nosilac ove aktivnosti bio Gradski odbor
Narodnog fronta. Na svojim sednicama i aljui raspise rejonskim
odborima, Gradski odbor Narodnog fronta davao je ton akcijama.
Gradski odbor Narodnog fronta objanjavao je karakter ustanove
zamenika" i podvlaio da dve liste za Skuptinu naroda u Srbiji ne
znae cepanje Narodnog fronta. NF Beograda poziva aktiviste da na
dan izbora dovedu to vie graana na biralita. Rukovodstvo Narodnog
fronta u Beogradu pokree, takoe, pitanje sredstava za pokrie
rashoda oko likovne i pismene propagande, organizacije izbora i drugih
potreba izborne kampanje. Odlukom Izvrnog odbora NF Srbije obra-
zovan je Izborni fond Narodnog fronta. Fond se formirao od priloga,
a deljen je na sledei nain: 25% NFJ, 50% NF Srbije i 25% okrunim
odborima NF-a. U Beogradu su prilozi skupljani po rejonima i dostav-
ljani Gradskom odboru Narodnog fronta. Iz psiholokih razloga po-
sebna panja je obraena na iznos koji su prilagali prvi prilagai. '
Program akcije, koji je razradio Gradski odbor Narodnog fronta
u vezi sa izborima, obuhvatio j e: 1. proradu Proglasa NFJ, razraivanje
govora marala Tita, tumaenje socijalno-politikog znaaja novog
zakonodavstva PNS, objanjavanje kandidacionih lista; 2. organizovanje
rejonskih konferencija, koje su morale da se zavre do 30. septembra;
3. masovne organizacije su zaduene da razviju akciju meu svojim
lanstvom, radnicima, omladinom, enama; 4. planirane konferencije
za 7. oktobar zamiljene su kao vrhunske take izborne agitacije; 5.
Gradski odbor preuzimao je na sebe izdavanje proglasa graanima,
tampanje parola i agitaciju za izborni fond.
170
'
U poetnoj fazi predizborne kampanje odravani su mesni sastanci
i rejonske konferencije, na kojima su objanjavani zakoni o birakim
spiskovima i o izboru narodnih poslanika, kao i naglaavan znaaj
Privremene narodne skuptine kao novog parlamenta". Radnici Beo-
grada odlazili su ekipno u oblinja sela i manifestovali u prilog
Narodnog fronta. Organizacije AF-a agituju da ene koriste birako
pravo 11. novembra. Predizborna propaganda i agitacija vodila se preko
tampe, kulturno-prosvetnih priredaba, plakata, popularnih broura.
lanstvo Narodnog fronta pomagalo je na sreivanju birakih spiskova.
169)
Istorijski arhiv Beograda, Fond NF-a, Zapisnici sa sednice Gradskog odbora NF-a
od 25. septembra 1945.
170)
Isto, Zapisnik od 18. i 25. septembra 1945.
727
Iz birakih spiskova su brisani saradnici neprijatelja kao nedostoj-
ni", koji su, kako se govorilo, sami sebi oduzeli birako pravo". Pored
nebudnosti" lanova Narodnog fronta prilikom upisa graana u spisko-
ve, bilo je, s druge strane, i preteranog sitniarenja". Prema izvetaji-
ma, koji su pristizali, neprijateljski elementi" su na konferencijama
pokazivali i lanu revnost", nastojei da se iz spiskova briu i poteni
graani". Broj predloenih graana za brisanje u Beogradu do kraja
avgusta je iznosio 5-6 hiljada ili 2,5% od upisanog broja biraa.
171
'
Partijska organizacija proglasila je izbore za glavni zadatak. Mesni
komitet je odluio da se za jedan mesec odloi odravanje partijskog
kursa pri Mesnom komitetu. Na teorijskim sastancima razraivali su se
govori u vezi sa izborima. Komitet j e, takoe, odloio rad na ispunja-
vanju anketnih partijskih listova i druge tekue poslove. Po direktivi
Mesnog komiteta nisu se odlagali jedino poslovi vezani za obilaenje
partijskih jedinica, spremanje zimnice i proizvodnja. Komunisti su
obavezani da u svest naroda unose shvatanje da je svako izjanjavanje
protiv Narodnog fronta - izdaja.
172
'
Kune i uline konferencije ustupale su u oktobru mesto veim
predizbornim mitinzima i zborovima, ali politika aktivnost ni u ovim
najmanjim jedinicama nije prestajala.
173
' Dok je u septembru teite
bilo na objanjavanju odredaba i principa izbornog zakonodavstva,
dotle je u oktobru najveim delom govoreno o uspenoj obnovi zemlje,
daljim perspektivama razvitka, karakteru opozicije.
Narodni front je spreavao pokuaje opozicije da omalovai izbore;
suzbijao je vesti da e se izbori odloiti ili ponititi, ukoliko se i odre;
razbijalo se shvatanje da glasanje i politika nije za ene. Rad opozicije
u redovima omladine svodio se uglavnom na pridobijanje pojedinaca i
delatnost bivih lanova Jugoslovenske ravnogorske omladine (JU-
RAO) , ali je dolazilo i do obrazovanja manjih grupica od po 3-4
omladinca. Omladinci, pod uticajem opozicije inili su pojedinane
ispade", ali nisu imali snagu da stvore organizaciju. Antikomunistiki
raspoloeni omladinci pisali su ceduljice" sa parolama: Omladino,
komunisti vas gone samo na rad"; klevetali Tita i veliali kralja. Veini
ovih punoletnih omladinaca bilo je oduzeto i birako pravo. U jeku
predizborne kampanje deo ovih omladinaca nalazio je stecite u
prostorijama redakcije lista Demokratija".
174
'
Narodni front je u izbornoj agitaciji raskrinkavao", sem opozicije
u Srbiji i njenih prvaka, i Vlatka Maeka kao potpisnika Trojnog pakta
i saradnika ustakog pokreta. Iz direktiva Narodnog fronta Srbije vidi
se da je sutina apstinencije opozicije na izborima objanjavana slabou
unutranje reakcije" i njenim tenjama da stvori osnov za inostranu
1711
Isto; Borba", 1. septembar 1945.-
172)
Istorijski arhiv Beograda, Zapisnik MK od 1. X 1945.
173)
B. Petranovi, n. d. , 92.
174)
Isto.
728
intervenciju. Narodni front Srbije traio j e, takoe da se u okrunoj
tampi demaskiraju" lokalne voe opozicije.
175)
Izmeu graanskih stranaka i grupa u Narodnom frontu i onih van
Narodnog fronta postojale su, u odnosu na postojei poredak, krupne
razlike. Predstavnici veeg broja grupa u Narodnom frontu uglavnom
su lojalno saraivali sa Narodnim frontom u predizbornoj kampanji.
Voe nekih od ovih grupa vezivale su svoj budui opstanak za uspeh
na izborima, naglaavajui svojim malobrojnim pristalicama da e
sutra" vredeti onoliko koliko su na izborima dobili glasova. Graanske
stranke u Narodnom frontu uputile su lanstvu predizborne proglase,
i to: Jugoslovenska republikanska stranka, Narodna seljaka stranka,
Savez zemljoradnika, Samostalna demokratska stranka. Izraavajui se
za demokratiju, federativno ureenje i republikanski oblik vlasti,
republikanci su isticali da je Narodni front do tog stepena potreban da
bi ga trebalo stvoriti ak i kada ne bi postojao. Samostalna demokratska
stranka pozivala je svoje lanove da glasaju za Narodni front, jer su
snage koje ga predstavljaju protiv diktature, za agrarnu reformu, za
federaciju i bratstvo i jedinstvo. Ova grupa izdala je predizborni proglas
u zajednici sa Seljakim kolom". Proglas su potpisali najistaknutiji
rukovodioci stranke: Sava Kosanovi, Vojislav Kecmanovi, Sreten
Vukosavljevi, Aleksandar Mo, Hinko Krizman, Zaim arac, Aleksan-
dar evi, Ljubo Leonti, Rajko ermanovi.
ll(i)
U izbornom proglasu Narodne seljake stranke reeno j e: Neka
Narodni front bude svima vaniji od vlastite stranke ili linosti". I dalje:
Neemo graanski rat, neemo haos i skok u nepoznato ili po zlu
poznato, neemo nazad, nego samo napred"... Glasajte za listu
Narodnog fronta, a za kandidate koji vam se najvie sviaju". U lanku
Izbori u pravi as" Dragoljub Jovanovi je pisao: Na obema listama
rasporeeni su predstavnici svih stranaka u Frontu i to u prilino ravnoj
meri. U srezovima, sem jednog ili dva izuzetka, gde je samo jedan
kandidat, svuda su po dva do tri pa i pet kandidata. Narod u Srbiji
imae prilike da bira meu tim kandidatima ne samo prema linostima,
nego i prema stranakoj pripadnosti.
177)
Dragoljub Jovanovi je sve one
koji su ostajali van Narodnog fronta nazivao unutranjim emigranti-
ma", a izbore tumaio kao odluan trenutak da seljaci kau to im je
na ,,dui".
178)
Nausuprot snagama oko Narodnog fronta, neuspeno je pokuavao
da se stvori i front opozicionih graanskih snaga. Pojedinci i
frakcije iz grupa u Narodnom fontu nastojali su da stvore utisak da te
grupe ne idu sa Narodnim frontom. Na poetku izborne kampanje Vaso
ubrilovi je demantovao da postoje dve grupe Saveza zemljoradnika
koje e na izborima samostalno da okuaju" svoju vrednost. Predsed-
175)
Isto.
176
J Glas", 19. septembar 1945.
177
Isto, 3. oktobar 1945.
178)
Isto, 11. septembar 1945.
729
nitvo Saveza zemljoradnika (Zemljoradnike stranke) saoptilo je uoi
izbora da je netana vest Demokratije" da je Glavni izvrni odbor
Zemljoradnike stranke resio na sednici od 26. oktobra da ne uestvuje
na izborima. Tim povodom Predsednitvo je isticalo da je Zemljorad-
nika stranka od stupanja u Narodni front, 14. marta 1945, lojalno
saraivala u Narodnom frontu, pa nema razloga da tu lojalnost ne
zadri i uoi izbora, s tim to je samo jedan lan Glavnog odbora bio
protivan da stranka izlazi na izbore.
179
' Na poetku izborne kampanje
demantovana je i vest agencije Rojter da e Socijalistika partija
Jugoslavije Milorada Belia i druge grupe izai samostalno na izbore. '
U jeku kampanje Ministarstvo unutranjih poslova odobrilo je rad
Narodnoj radikalnoj stranci Miloa Trifunovia, a na prijavu Ace
Stanojevia.
181
'
Mada ovim strankama nisu javno pravljene formalne smetnje, one
su, onako malobrojne, bile pod neprekidnim moralno-politikim priti-
skom Narodnog fronta i bez mogunosti da se nametnu kao znaajniji
politiki faktori.
Tek to je tree zasedanje AVNOJ-a otpoelo s radom, uveano
novoprimljenim poslanicima u skladu sa preporukom Krimske konfe-
rencije, Petar II Karaorevi dao je izjavu da povlai ovlaenja
kraljevskim namesnicima. Ovim aktima poinje pritisak opozicije da
izazove vei interes Zapada za dogaaje u Jugoslaviji, pa i eventualnu
intervenciju. Petar Karaorevi je obrazlagao svoju akciju time da je
Tito na kongresu NFJ prejudicirao stav prema monarhiji, da se
Sporazum Tito - ubai ne izvruje od prvog dana i da se sprema
nasilni plebiscit. Agencija Tanjug je sutinu ove kraljeve intervencije
oznaila kao tenju da se minira" narodnooslobodilaki pokret i
rezultati njegove borbe.
182
'
Grupa bivih politiara na elu sa Slobodanom Jovanoviem,
Jovanom Banjaninom, Milanom Gavrilo viem, Vjeeslavom Vilderom
i drugima, podnela je 10. septembra 1945. Savetu ministara inostranih
poslova velikih sila u Londonu memorandum, u kome se isticalo da
reim u Jugoslaviji nema nieg zajednikog sa demokratijom i da u
zemlji vlada strahovlada KPJ. Ovi politiari su traili od saveznikih
sila da se u Jugoslaviji obrazuje vlada od svih demokratskih partija i
uspostavi kontrola izbora, jer je u Jugoslaviji graanski rat ve bio
zapoeo.
183
'
U prvom broju Demokratije" od 27. septembra 1945. objavljeno
je Saoptenje udruenih opozicionih stranaka" u kome je stajalo:
Ravi politiki zakoni pokazali su se od prvih dana u primeni iskljuive
reimske vlasti kao nemogui. Izborna radnja poela je oduzimanjem
Isto, 8. septembar, 3. novembar 1945.
8
' Isto, 5. septembar 1945.
181)
Borba", 10. oktobar 1945.
182)
Isto, 21. avgust 1945.
183)
Isto, 10. avgust 1945.
730
birakog prava stotinama hiljada graana, koje povlai sobom liavanje
drugih prava i oteavanje samih ivotnih uslova. Izborna kampanja
poela je pritiskom, koji u atmosferi nespokojstva i jo neumirene
zemlje, vodi tekim posledicama. Jedna konstituanta iz takvih izbora
ne moe imati prava ni mogunosti da rei teke probleme u zemlji. Iz
tih razloga udruene demokratske stranke u opoziciji - demokrati -
radikali i zemljoradnici, ne postavljaju svoju izbornu listu. Ovom
dananjem saoptenju sledovae odluke grupa u Zagrebu i Ljubljani".
184
'
Grupe, koje se u ovom saoptenju pominju, u stvari su bile frakcije
stranaka u Narodnom frontu (samostalnih demokrata i zemljoradnika).
Sa sednice frakcije Samostalne demokratske stranke, odrane pod
predsednitvom Duana Bokovia, potpredsednika SDS, 15. septem-
bra 1945. u Beogradu, izdato je saoptenje da se ova grupa ne slae sa
dr Hinkom Krizmanom i Savom Kosanoviem i uopte ueem
Samostalne demokratske stranke u Narodnom frontu. Kominike se
zavrava time, da e Samostalna demokratska stranka nastaviti svoj rad
u zajednici sa ostalim demokratskim strankama van Narodnog fronta.
185)
to se tie radikala, oni su bili malobrojni, jo pre rata razbijeni i
rastrojeni kao stranka, a posle rata mnogi od njenih bivih voa
proglaeni za saradnike okupatora.
U toku celog oktobra Demokratija" je napadala nain organizacije
izbora, Narodni front i drutveni sistem. Reim je proglaen za
totalitaran, j er nema diferenciranja miljenja i partija niti razumevanja
za ljude van Narodnog fronta. Grolov list je isticao da na jedan list
opozicije dolazi 130 listova Narodnog fronta u zemlji. Demokratija"
je pisala da se mase harangiraju" na predizbornim konferencijama,
velikim i malim, rejonskim, ulinim i kunim, a da su litije sa barjacima
i transparentima poslednjih dana dobile nezapamene razmere". Demo-
kratima je smetala ova hajka", posebno ispisane parole po zidovima
zgrada i na trotoarima.
186
' Nema ni jedne ustanove, mere ili akcije
Narodnog fronta koju Demokratija" nije podvrgavala kritici, napadi-
ma, sumnji: nain deobe Unrine robe, broj brisanih iz birakih spiskova,
davanja karakteristika, tok predizbornih konferencija; tvrdilo se da
vlast nije slobodno izabrana, da nije samoupravna i da je laicizirana;
napadao se nain izvoenja privredne obnove.
187
'
Paljenje Demokratije" 18. oktobra 1945. u raznim krajevima
Beograda od strane omladinskih grupa, podstaknutih od MK KPJ, dalo
je osnov demokratima da napadnu nepotovanje odredbi Zakona o
slobodi tampe, zbora i dogovora. Pod pritiskom Narodnog fronta
Demokratija" je uoi izbora prestala da izlazi, j er navodno nisu vie
hteli da je tampaju tipografski radnici.
Na sednici Predsednitva Privremene narodne skuptine od 26.
oktobra 1945, na predlog Edvarda Kardelja ustanovljena je kutija bez
184)
Saoptenje je datirano sa 20. septembar 1945 - Demokratij a", 27. septembar 1945.
185)
Isto, 4. oktobar 1945.
8
Isto, 18. septembar 1945.
> Isto, 1- 6, od 27. septembra do 1. novembra 1945.
731
liste", kao korektiv da se ne glasa samo za vladinu listu". Demokra-
tija" je ovu meru oznaila kao injenicu koja ne menja u sutini nita
u izvoenju izbornih radnji. Ova mera nije uticala na opoziciju da se
odrekne politike apstinencije koju je opravdavala sledeim razlozima:
ogranienjem slobode; to su itave pokrajine nepristupane akciji
opozicije; to narod nije u situaciji da voljno glasa. Demokratija" je
preporuivala samo pojedincima, koji nisu imali drugi izlaz, da glasaju
za kutiju bez liste".
Narodni front je u borbi protiv demokratske opozicije Milana
Grola koristio i grupu demokrata koji su pripadali narodnom frontu.
Ova grupa, u kojoj su najuticajniju ulogu imali V. Zeevi, M. Carevi,
M. Perunii, M. Vlajkovi i A. Popovi, sazvali su konferenciju svojih
pristalica u Beogradu 14. septembra 1945, na kojoj su osudili manjinu
Milana Grola, usvojili program Narodnog fronta i izabrali akcioni odbor
od 7 lica da sazove konferenciju demokrata i postavi kandidate za
izbore.
188
' Za predsednika Akcionog odobra izabran je Vlada Zeevi,
a za sekretara Milo Carevi. Konferencija sreskih delegata Demokrat-
ske stranke sazvana je za 27. septembar 1945. u Beogradu. Odlueno
je da se pokrene list stranke i otvore klupske prostorije. Rejonske
konferencije demokrata za izbor delegata odrane su 23. septembra.
Obrazovan je privremeni odbor lanova Demokratske stranke u Narod-
nom frontu za Beograd. Zemaljska konferencija Demokratske stranke
u Narodnom frontu donela je Rezoluciju u kojoj je grupa Milana Grola
oznaena kao manjina stranke i usvojen program Narodnog fronta.
Grolova grupa okvalifikovana je kao disidentska". U Privremeni
akcioni odbor, sem dotadanjih lanova Akcionog odbora, uli su i svi
lanovi Glavnog odbora Demokratske stranke koji su se nalazili u
Narodnom frontu i po jedan predstavnik svakog okruga. Zakljuak
konferencije, unet i u Rezoluciju, bio je da stranka izae jedinstveno
na izbore za Ustavotvornu skuptinu.
189
'
1
Na zemaljskoj konferenciji
stranke uestvovalo je 235 delegata. U napadima na Grolovu grupu
najvie je isticano da krnji sastav rukovodeih tela stranke nije savremeni
izraz volje pristalica stranke.
190
'
lanovi Demokratske stranke napadali su, meutim, uesnike ove
zemaljske konferencije demokrata kao ljude malo znane" i neprizan-
te" u krajevima iz kojih su dolazili.
191
'
188)
Borba", 15. septembar 1945.
189)
Glas", 29. septembar 1945.
190>
Od 153 lana izabranih pre rata u Glavni odbor stranke, koji su predstavljali stranku
1945, u ivotu se nalazilo oko 120 lica. Po oceni uesnika j o je vie bio okrnjen
Izvrni odbor Stranke sastavljen pre rata od 27 lica: saraivali su sa kvislinzima (Joj i
je bio ministar), Draom Mihailoviem (Kujundi); neki su ostali u emigraciji ( B.
Markovi, B. Vlaj i, R. Kneevi, D. Lazarevi); trojica se nisu nalazili u birakim
spiskovima, j er su izgubili pravo glasa kao neprijatelji": R. Stojiljkovi, Cievi,
Stojanovi; jedan je bio u Vladi Cvetkovi-Maek ( D. Ikoni), jedan odsutan iz
Srbij e, a deo nije bio politiko-moralno ist": S. Dukanac, N. onovi, R. Nikoli,
J. Trandafilovi, T. Dimitrijevi. Prema analizi Andrije Popovia Izvrni odbor se
svodio na grupu nekompromitovanih u toku rata: Milana Grola, Tripka ugia,
Nikolu kerovia, D. Rankovia, L. Milievia. - B. Petranovi, n. d. , 99.
191)
Demokratij a", 4. oktobar 1945.
732
Masovno uee naroda na predizbornim mitinzima unapred je
otkrivalo raspoloenje graana Beograda prema novom poretku i
njegovim protivnicima. Ceo oktobar 1945. bio je u Beogradu ispunjen
odravanjem predizbornih skupova i mitinga. Centralni predizborni
zbor Beograana odranje 4. novembra 1945. pred Kneevim spome-
nikom". Ovo je na zbor - kae se u proglasu Izvrnog odbora
Narodnog fronta upuenog Beograanima - zbor vas koji ste okupljeni
pod zastavom Narodnog fronta u obnovi i izgradnji nae zemlje,
okupljeni na radu za bolju i sreniju budunost naih naroda. Uinite
sve da na ovom velikom predizbornom zboru Narodnog fronta manife-
stujemo svoju snagu, snagu jedinstva graana Beograda ostvarenog u
Narodnom frontu. Uinimo sve da ostanemo dostojni slobodarskog
Beograda, glavnog grada nove Demokratske Federativne Jugoslavi-
j e.
19
^ Na masovnim zborovima uzimali su uee najvii dravni i
politiki rukovodioci. Brojnost ovih konferencija i zborova pokazuje
sledee cifre: u beogradskom okrugu odrano je 620 konferencija, 284
zborova i 4 mitinga sa 298.421 uesnika; u Beogradu je odrano na
hiljade kunih i ulinih konferencija na kojima je prisustvovalo 228.600
ljudi. Pored velikih rejonskih zborova i konferencija, u Beogradu su
odrana i etiri velika gradska manifestaciona zbora sa vie od 500.000
uesnika. U poslednjoj fazi izborna kampanja dostigla je najviu taku.
Istovremeno sa odravanjem velikih zborova i politikim pripremama
za njihov uspeh, aktivisti Narodnog fronta zavravali su tehniku stranu
izbora, sprovodili agitaciju u linom dodiru, organizovali predavanja
po naseljima za 7. novembar, davali priredbe sa predizbornim progra-
mom.
Mesni komitet je krajem oktobra 1945. dao direktivu da se u
birake odbore biraju komunisti i poteni graani". Prilikom revizije
birakih spiskova objavljivana su imena graana kojima je vraeno
birako pravo. Za uvare kutija, po direktivi Mesnog komiteta, trebalo
je da se pronau asni, najbolji i najugledniji ljudi, koji imaju uticaj
na mase, ne nikako samo poznati komunisti". Po naseljima, gde su se
oekivali slabiji rezultati, rapsoreivani su birai-pripadnici JA.
193
'
Za izbore 11. novembra 1945. bila je karakteristina opta mobili-
zacija Partije, visok stepen politizacije, opte oduevljenje organizovanih
masa preko Narodnog fronta Srbije, dvostruko uveano birako telo.
Od izbornog ina Partija je napravila politiku manifestaciju. Narodni
front je do poslednjeg asa drao pod politikim pritiskom opoziciju,
odnosno stare snage", reakciju", neprijatelje" u terminologiji vlada-
192)
Isto. - Gl as", 4. XI I 1945 - Na ovom zboru u prisustvu 200. 000 graana govorili
su Blagoj e Nekovi, Vlada Zeevi, Kirilo Savi, Kosa Pavlovi, Dragolj ub Jovano-
vi, Jaa Prodanovi. - Predizborna aktivnost zavrena je konferencijom graana VI
rejona na koj oj je govorio Aleksandar Rankovi, izbornim skupom graana VI I
rejona, gde je istupio Blagoj e Nekovi i zborom graana II rejona na kome je govorio
Sreten ujovi.
193)
Isto. - Tako je na IV rejonu bilo rasporeeno za glasanje 6.389 vojnika, a na VI I
rejonu 6.035 vojnika. - Istorijski arhiv Beograda, Zapisnik Mesnog komiteta od 22.
X 1945.
733
juih snaga Jugoslavije. Zvanini rezultati izbora pokazuju da je u Srbiji
za saveznu kandidatsku listu NFJ od 2.423.009 biraa glasalo 1.867.701
(77,16%), od ega za kandidate Narodnog fronta 1.654.545 (88,59), a
za kutiju bez liste 213.156 ili 11,41%. Od ukupno upisanih u Vojvodini
977.276 biraa glasalo je 901.040 (92,20%); za kandidate Narodnog
fronta 769.482 glasa (85, 40%), a za kutiju bez liste 131.558 (14.60%).
Broj upisanih biraa na Kosovu i Metohiji iznosio je 322. 803 od kojih
je glasalo 315.312 (96, 68%), za kandidate Narodnog fronta 305.148
(96,78%), a u kutiju bez liste 10.164 (3,22%).
194)
U celoj Jugoslaviji bilo je potvreno devet zemaljskih, odnosno
oblasnih kandidatskih lista za izbore narodnih poslanika za Skuptinu
naroda Ustavotvorne skuptine. U federalnoj jedinici Srbiji bile su dve
zemaljske kandidatske liste: Narodnog fronta Srbije, sa nosiocem liste
dr Siniom Stankoviem, predsednikom Narodne skuptine Srbije, i
pripojena zemaljska kandidatska lista NF Srbije, sa nosiocem liste
Jaom Prodanoviem, ministrom za Srbiju Privremene vlade DFJ . U
autonomnoj pokrajini Vojvodini oblasnu kandidatsku listu NF Vojvo-
dine je nosio in. Nikola Petrovi, ministar trgovine i snabdevanja
Privremene vlade DFJ , dok je u autonomnoj oblasti Kosovu i Metohiji
nosilac oblasne liste Narodnog fronta Kosova i Metohije bio Ali ukrija,
javni tuilac za Kosovo i Metohiju. U Srbiji je broj upisanih biraa
iznosio 2.423.099, a glasalo je 1.858.409 (76,70%). Za kandidate
Narodnog fronta glasalo je 1.622.616 glasova (87, 31%), od ega za
kutiju bez liste 235.793 ili 12,69%. Broj upisanih biraa u Vojvodini je
iznosio 977.276, a glasalo je 900.250 (92,12%). Za kandidate Narodnog
fronta glasalo je 726.051 (80,65%), od ega za kutiju bez liste 174.199
(19,35%). Na Kosovu i Metohiji bilo je upisano 322.803 biraa, a glasalo
je 314.135 (97,31%). Za kandidate Narodnog fronta glasalo je 299.546
biraa ili 95, 36%, a za kutiju bez liste 14.589 ili 4, 64%.
195)
Kao vladajua partija KPJ j e, pogotovu na talasima pobednikog
oduevljenja, pokazivala visoki stepen iskljuivosti, krutosti i netrpelji-
vosti prema formalnoj demokratiji", socijaldemokratskim liderima,
opoziciji. Na tapetu Blagoja Nekovia u Narodnom frontu Srbije naao
se i Nedeljko Divac, socijaldemokratski voa i antifaist, samo zato to
je branio linu neprikosnovenost i izraavao nespremnost da bude
statista u NF-u Srbije i radi na mig partijskih vlastodraca. ak se i
Jaa Prodanovi nije mogao nai na listi kao predstavnik Republikanske
stranke ve samo kao inkarnacija republikanskog nastrojenja". Stranke
u NF-u Srbije mogle su opstati samo kao sprovodnici partijske volje.
U jeku izborne kampanje srpski komunisti su smatrali da je nezgodno
postavljati protivkandidate Titu, jer je Titova kandidatura smatrana
kao neka vrsta plebiscita.
Celokupna izborna kampanja sprovoena je sa zaleem na aparat
vlasti. arolikost u smislu kandidature Dragoljuba Jovanovia, Jae
194)
B Petranovi, Lj . Markovi, n. d. , 636.
195)
Isto, 658.
734
Prodanovia i drugih graanskih prvaka imala je vie nego dekorativni
karakter, ime se pred inostranstvom potvrivao pluralizam demokrat-
ske forme. Izbore su sprovodile i rezultate saoptavale komisije van
uticaja i kontrole graanskih prvaka i stranaka. Izborni rezultati u
nekim izbornim okruzima bili su za NF nezadovoljavajui (u Mavi, u
moravskom kraju, itd.); pravdani su aktivnou starih snaga" klata-
ranjem ostataka etnikih bandi", slabim radom Narodnog fronta.
Pobeda Narodnog fronta na izborima 11. novembra 1945. bila je
nesumnjiva, ali nije ostvarena u uslovima uobiajenim za demokratske
zemlje sa viestranakim miljeom, kontrolom izbornih rezultata, ravno-
pravnim uticajem u tampi i prilikom priprema izborne kampanje.
Opozicione snage u tom smislu bile su izrazito neravnopravne. Bitno
je ipak odluila sreenost prilika, podrka SSSR-a reimu, totalni slom
etnitva, sa populistikom filozofijom Narodnog fronta i gvozdenom
disciplinom Partije. Izbornim rezultatima se i formalno - sa stanovita
vladajue stranke - davao imprimatur na faktiki osvojenu vlast i
unapred reeno pitanje o obliku vladavine u Jugoslaviji. Budua
Ustavotvorna skuptina shvatana je kao telo na kome treba tek da se
potvrdi realno izmenjeni odnos unutranjih snaga, pa i u Srbiji, u toku
drugog svetskog rata.
735