MILJENJE

ta je miljenje?
Miljenje nije rutinski mentalni rad
Sabiranje 5 + 3
Woodworth: Miljenje je traenje odgovora na
neko pitanje ili reavanje problema
Potraga za onim ega nema u iskustvu, to
se ne moe opaziti
Stvaranje novog
Miljenje je vii kognitivni proces
Miljenje je adaptivni proces
Javlja se samo kad postoji motiv koji
reavanje zadatka ini neophodnim
Faze procesa miljenja
1. ZADATAK - taka od koje se polazi
2. ANALIZA PROBLEMA
ralanjivanje na komponente
izdvajanje najbitnijih delova
meusobno poreenje delova
(odlaganje odgovora)
3. ODABIRANJE JEDNOG REENJA
4. POREENJE REENJA SA POLAZNIM ZADATKOM
Ako je reenje zadovoljavajue misaoni tok se
prekida
Ako nije nastavlja se dok se ne pronae reenje
Definicije
Miljenje je usmereno operisanje znacima ili
simbolima koje omoguuje uvianje odnosa
Miljenje je determinsan tok ideja sa simbolikom
sadrinom, podstaknut problemom ili zadatkom, a koji
vodi ka reenju
Miljenje je svaki proces ili aktivnost koja nije
dominantno opaajna, a kojom ovek shvata neki
objekat ili aspekt objekta/situacije
Osobine
Simbolika aktivnost neostaje se na nivou
jednostavnih ulnih utisaka, niti predstava, niti
izolovanih pojmova/rei
Sutina aktivna potraga unutranje povezanosti
meu elementima problemske situacije, kako bi ona
bila reena
Saznanja do kojih se dolazi nisu neposredno data do
njih se dolazi uvianjem
Celishodna/svrsishodna aktivnost usmerena ka cilju
koj zadovoljava neku potrebu
Izdvajanje bitnog u nekoj situaciji
Uvianje
Karakteristini momenti
1. Operisanje simbolima verbalnim, numerikim,
grafikim
2. Usmerenost procesa u strategiji reavanja
problema koristi se (svesno ili nesvesno)
probabilistika logika pretpostavke o verovatnoi
uspeha na osnovu ranijeg iskustva
3. Uvianje odnosa omoguuje utvrivanje identiteta
pojave (da neto jeste ili nije), slinosti i razlike
objekata, uzrono-posledinih odnosa
Zakljuivanje i suenje
Procesi kojima dolazimo do novih saznanja na osnovu
postojeih, ranije usvojenih
Induktivno zakljuivanje kada na osnovu znanja o
pojedinanom elementu dolazimo da pravilnosti koja
vai za celu klasu
Deduktivno zakljuivanje kada ranije saznate
principe primenjujem na nove elemente iskustva
Svakodnevni misaoni procesi ne potuju do kraja
pravila logike
Sud
Rezultat procesa zakljuivanja
Konstatovanje stanja
Doivljaj uverenosti
Vrste (prema vrsti procesa na kome su zasnovani):
1. Sudovi zasnovani na perceptivnoj evidentnosti
Drvee je ozelenelo.
2. Sudovi zasnovani na logikoj evidentnosti
A je vii od B, a B je vii od C...
3. Sudovi koji poivaju na autoritetima (naunim)
Puenje i alkohol tete zdravlju.
4. Sudovi koji poivaju na subjektivnom iskustvu
esto se bez razloga uznemirim.
5. Sudovi koji poivaju na afektivnom odnosu
Vie volim knjige od filmova.
Sud
Za stepen uverenosti u sud od kljune je
vanosti da li se sud odnosi na nas ili ne.
Oni koji se odnose na nas praeni su velikim
stepenom uverenosti u tanost, afektivno su
obojeni i teko se menjaju
Stepen tanosti zavisi od mnogo faktora:
Razvijenost intelektualnih sposobnosti
Osobine linosti
Motivacija i oseanja u trenutku
zakljuivanja
Vrste miljenja
Prema vrsti simbola:
1. Konkretno (perceptivno, situaciono) u
reavanju problema se koriste konkretni
elementi situacije (opaaji i predstave)
2. Apstraktno pri reavanju problema nisu svi
potrebni elementi dati u opaajnom polju, niti
su prisutni u obliku konkretnih predstava
Prema vrednosti/korisnosti:
1. Produktivno reenje od znaaja za
zajednicu
2. Neproduktivno
Vrste miljenja
Prema stepenu realizma:
1. Realistiko reavanje realnih ivotnih
problema; elementi reenja su realno
odreeni u vremenu i prostoru
2. Imaginativno kada miljenje namerno
odstupa od realnosti
Kritiko miljenje
Miljenje u kome se velika panja obraa na procenu verovatnoe
ispravnosti formulacije problema, utvrenih injenica koje su
znaajne za reavanje i odabranih metoda za dolazak do cilja
Ako ga nema, produkcija ideja ne dovodi do cilja,
miljenje se rasplinjuje
Predmet KM mogu biti svoje ili tue ideje
Faktori od znaaja:
Inteligencija
Ranije iskustvo omoguuje odbacivanje ideja koje nisu
korisne
Nivo aspiracija ukoliko je usaglaen sa mogunostima
Osobine linosti
Stvaralako miljenje
Sloena intelektualna aktivnost
Originalnost i drutveno priznata vrednost rezultata
Originalno je ono to dovodi do novog, neobinog, retkog
Ne mora samo proizvod miljenja biti originalan, ve i nain
pomou koga se do proizvoda dolazi
Originalnost vie dolazi do izraaja kod otkrivanja i formulisanja
problema nego kod njegovog reavanja
Originalnost je mogua samo onda kada problem dozvoljava vie
moguih reenja
Vrste stvaralakog reavanja problema:
Objanjenje zato se neto desilo?
Predvianje prognoza moguih posledica dogaaja
Imaginacija stvaranje novih, drutveno vrednih rezultata
ODNOS JEZIKA I MILJENJA
ODNOS JEZIK-MILJENJE
Da li jezik oblikuje miljenje?
Da!
Whorf, Shapiro
Jezik kojim govorimo odreuje nain na koji mislimo.
Ne!
Chomsky, Pinker
Jezici se na povrini (po izgledu) razlikuju, ali struktura i principi
organizacije isti su za sve jezike
To su jezike univerzalije i one su posledica ogranienja naeg uma
Prosean broj rei u reenici je priblino isti u svim jezicima,
Ne postoje jezici bez glagola ili imenica
Svi jezici imaju suglasnike i samoglasnike
Svi jezici imaju jedne te iste vrste rei
Svi jezici imaju bar tri gramatika lica i dva gramatika broja
Danas: Jezik ne odreuje miljenje, ali moe uticati na njega
Npr. opaanje boja
FUNKCIJE JEZIKA
1. Kominikacija
2. Miljenje
Da li je mogue misliti bez jezika?
NE: to su samo razliiti aspekti istog fenomena
DA: Miljenje i jezik su razliite funkcije
Npr. Antropoidni majmuni: mogu da misle, ali ne mogu da
govore
Introspekcija: postoje misli koje ne moemo pronai
adekvatan izraz ne moemo iskazati govorom
LAV VIGOTSKI
Rei su najei/osnovni oblik u kome se
ispoljava miljenje
Sutinska odlika rei je njeno znaenje
Rei su istovremeno i govor i miljenje
Govor kao sredstvo komunikacije i govor kao
intelektualna funkcija su ista stvar
Smisao govora:
a) sporazumevanje pomou rei koje imaju ve
utvreno znaenje (i to za oba sagovornika)
b) tokom sporazumevanja se i razvija znaenje
rei
npr. kad posle razgovora sa nekim imamo
oseaj da nam je postalo jasnije o emu smo
razgovarali