Kurs Za PC Servisere

KURS ZA PC SERVISERE
mr Milovan B. Ivanovi, dipl. el. in.

milovan@link.co.yu
as I: UVOD
SADRAJ ASA
upoznavanje sa ciljevima kursa,
upoznavanje sa sadrajem kursa,
istorija razvoja raunara,
pojava PC raunara,
osnovni pojmovi binarnog jezika: bit i bajt,
kapaciteti, irina magistrale,
serviserski alat, i
osnovne predostronosti pri radu sa raunarima
CILJEVI KURSA
upoznavanje polaznika sa
arhitekturom PC raunara,
upoznavanje polaznika sa
funkcionalnou PC raunara, i
osamostaljivanje za samostalan rad.
SADRAJ KURSA
1. UVOD
cilj kursa
ta je servisiranje PC raunara
servisiranje na nivou komponente
povezanost OS i hardvera
istorija raunara
istorija PC raunara
2. MATINE PLOE
opis ATX matinih ploa
komponente
ip set
raspored elemenata
sistemska magistrala, FSB
RAM, BIOS
AGP, PCI
raspored konektora
overclocking: DIP, jumpers, jumperless
integrisana grafika, zvuk
pregled proizvoaa ip setova
pregled proizvoaa matinih ploa
3. PROCESORI
Intel, AMD
modeli
podnoja (sockets), ZIF, SLOT-1, PGA,
PPGA, FC-PGA
karakteristike
oznaavanje
cooler, fan
4. RAM i ROM
opis, osnovni termini
razvoj
SDRAM, DDRAM
podnoja
postavljanje
kapacitet
5. Monitori i grafike kartice
savremena arhitektura grafikih kartica
glavne komponente
generisanje slike
rezolucija, dubina boje, veliina RAM-a
RGB
monitori, principi rada
parametri monitora
kablovi
CRT
LCD (TFT)
kvarovi, podeenja
6. Soundblaster
opis
principi generisanja zvuka
primeri
povezivanje sa CD-om
mogui kvarovi
7. Modem
opis
povezivanje
osnovi serijske komunikacije
podeavanje Internet veze
8. IDE interfejsi
FDD, HDD, CD, geometrija diska
IDE, ATA, ATA-CAM, UDMA
SCSI
principi, opis
povezivanje
kvarovi, otklanjanje
particionisanje, formatiranje
9. Tastatura
opis
funkcionalne celine
povezivanje
otvaranje
mogui kvarovi
10. Mi (mouse)
opis
otvaranje
mogui kvarovi i otklanjanje
ienje
11. Osnove umreavanja
osnovni principi, terminologija
vrste mrea
topologija mrea
kablovi
12. Operativni sistemi
Windows, Linux
Upravljanje Windows servisima
Office, projektovanje, dizajn
Fax
Dijagnostiki software (Sandra, NU)
AVP software
Disk Clean Up, Scan disk
Upgrade
Internet lokacije
13. Praktian rad
rasklapanje / sklapanje konfiguracija
upoznavanje sa literaturom za matine ploe
podeavanje BIOS-a
priprema HDD-a
instalacija OS-a
instalacija drajvera
sistemski alati
primeri i vebe
priprema za ispit i ispit
LITERATURA
1. predavanja (CD),
2. Nova unutranjost PC-a, Peter
Norton, ISBN: 86-7310-195-6, i
3. PC prirunik za servisere: otkrivanje i
otklanjanje kvarova, Stephen J.
Bigelow, ISBN: 86-7555-169-X.
TA SE SERVISIRA?
Servisiranje PC raunara
podrazumeva servisiranje na nivou
komponente (kartice ili modula).
Dakle, radi se o funkcionalnom
servisiranju. Ne ui se i ne popravlja
se komponenta na nivou ipa !
Osnov kursa je upoznavanje PC kao
funkcionalne celine hardvera i
softvera.
PC=HARDVER plus SOFTVER
Najei izvor kvara je: softverski.
Nekorektna instalacija OS-a,
instaliran neodgovarajui drajver,
izabrana neuparena ili
neodgovarajua komponenta.
Dakle, najvanija stvar za polaznike
je razumevanje kako FUNKCIONIE
PC raunar!
HARDWARE i SOFTWARE
Nauimo termine.
HARDWARE se kod nas, intuitivno,
poistoveuje sa elektronikom, elektronskim
kolima i slino. Na engleskom ovaj termin
bukvalno znai gvoe ili gvoarska radnja ili
tvrda roba. Htelo je da se kae da ono to se
podrazumeva pod hardverom nije (ili nije lako)
izmenjivo.
SOFTWARE (ili meka roba, u prevodu) se
odnosi na programiranje (gde se stvari, za
razliku od hardvera, lako menjaju, pa odatle i
naziv).
ISTORIJA RAZVOJA RAUNARA
500 godina p.n.e u Kini Abakus
1871 god. - arls Bebid, buene kartice
1890 god. Herman Holorit, rezultati
izbora, buene kartice, osniva kompaniju
Tabulating Machine Company, koja kasnije
postaje IBM
1941 god. ABC i ENIAC, prvi elektronski
raunari, vakumske cevi, 30 tona, vojne
svrhe (John von Neuman fon Nojmanova
arhitektura)
Analitika maina (Charles Babbage)
Charles Babbage i Ada Byron
Charles Babbage konstruktor
prve analitike maine (to bi se
uslovno moglo nazvati raunarom)
Ada Byron smatra se prvim
programerom. Napisala je predlog
primene analitike maine za
reavanje sistema Bernulijevih
jednaina.
fon Nojman i ENIAC raunar
1947 godina: pojava tranzistora i
poetak DIGITALNE REVOLUCIJE
NPN tranzistori
PNP tranzistori
PMOS tranzistori
NMOS tranzistori
CMOS tranzistori
Metal Oxide Semiconductor Field Efect Tranzistors
tranzistori sa efektom polja
D S
G
G
S
D
p - kanalni MOSFET
(PMOS)
n - kanalni MOSFET
(NMOS)
G - Gate
D - Drain
S - Source
n kanalni elektroni nosioci naelektrisanja
p kanalni pozitvini joni nosioci naelektrisanja
zahvaljujui maloj veliini omoguavaju veliki stepen
integracije
niska disipacija
elektrino kolo sa 1 milion tranzistora troi 10W
materijali
silicijum (Si), primesni silicijum
galijum arsenid (GaAs), bra kola
stalni zahtevi
smanjenje potronje energije
smanjenje fizikih dimenzija
procesor i memorijski ipovi imaju najvei stepen
integracije
1975 god. prvi PC, MITS Altair 8800
- koristio 8080 procesor
1976 god. prvi 5.25 flopy drive (1 in =
2.53 cm), prvi word processing program
Electric Pencil
1978 god. - prvi spreadsheet program-
VisiCalc, pojava 8086 procesora
1979 god.- prvi database program Vulcan
- prvi 300bps modem
1980 god.- pojava Commodore i Sinclair
1980 god. - Apple ///, sa 192KB
RAM-a, flopy drive, hard disk 5MB
1980 god. oko milion PC raunara u
USA
1981 god.- prvi portabilni raunar,
veliine kofera, 5.25 flopy drive, 5
display, cena 2000$
1981 god.- prvi laptop raunar
Najvaniji datum 12 avgust 1981g. IBM PC
CPU 8088
64KB RAM-a
5.25 flopy drive
5 dodatnih slotova
operativni sistem PC DOS (kasnije MS DOS)
matrini tampa
monitor
1982 god. 80286, 150000 tranzistora
10 miliona PC raunara 1983god. u USA
Zadrimo se na pojavi PC raunara.
1971 g. Intel predstavlja i4004
2300 tranzistora
sastavni deo kalkulatora
prvi put se pominje termin procesor
Intel intenzivira rad sa 4004
dodaje se RAM
Marsiano Hoff (Intel-ov inenjer)
projektant prvih procesora
Na osnovu rada na i4004 nastaje prvi
komercijalni procesor i8008
dodaje se RAM
dodaje se tastatura
dodaje se monitor
dodaje se disk
nastaje prvi PC raunar (1981): PC-XT
frekvencija takta: 4.77 MHz
Moor-ov zakon (Gordon Moor-
potpredsednik Intel-a): brzina takta
procesora i broj ugraenih tranzistora
e se udvostruivati svake druge
godine.
Praksa ga je pretekla: taj period je
ve davno skraen na 18 meseci.
STEPEN INTEGRACIJE
broj komponenti u integrisanim kolima
SSI (Small Scale Integration)
do 100 integrisanih komponenti
MSI (Medium Scale Integration)
d0 1000 integrisanih komponenti
LSI (Large Scale Integration)
do 10000 integrisanih komponenti
VLSI (Very Large Scale Integration)
preko 10000 integrisanih komponenti...
BROJ TRANZISTORA
Broj tranzistora
Godina
pojavljivanja
8086 29000 1980
80286 130000 1982
80386 280000 1985
80486 1.2 miliona 1989
Pentium 3.2 miliona 1993
Pentium II 7.5 miliona 1997
Pentium III 90.5 miliona 1999
Tip procesora
JEDNO POREENJE
Jedno poreenje:
Da je automobilska industrija
napredovala kao raunarska, RolsRoyce
bi danas troio 1 litar goriva na milion
preenih kilometara i bilo bi jeftinije
parkirati ga nego ga popravljati !
1983 god.
Apple Lisa PC, prvi PC sa
miem i GUI interfejsom,
10000 $
Lotus 1-2-3 spreadsheet
Microsoft Word 1.0
1984 god.
Apple Macintosh, 2500 $
IBM PC sa 80286
procesorom
BINARNI JEZIK
bit najmanja jedinica informacije koju
raunar prepoznaje, 0 ili 1
binarno oznaavanje, jer koristi samo dva
broja
0 ili 1
ON ili OFF
True ili False
ima ili nema signala
Byte predstavlja grupu od 8 bita, na primer
11010110, 10001110, 11110001
za predstavu jedne informacije dovoljan je
1 byte
BINARNI JEZIK - BROJ BITA
Broj moguih kombinacija sa 1 bitom 2 (2
1
=2)
Broj moguih kombinacija sa 2 bit-a 4 (2
2
=4)
00, 01, 10, 11 ukupno 4
Broj moguih kombinacija sa 3 bit-a 8 (2
3
=8)
000 - 0
001 - 1
010 - 2
011 - 3
100 - 4
101 - 5
110 - 6
111 - 7
Broj moguih razliitih informacija sa n bita je 2
n
BINARNI JEZIK - KAPACITETI
Kapacitet memorije izraava se u Byte-ima (B)
1 Nibble = 4 bita
1 Byte = 8 bita
1 Re = 16, 32 bita
1 KB = 1024 B
1 MB = 1024 KB
1 GB = 1024 MB
Zato ne 1000 ve 1024 ?
Mogunost greke, konvencija
KB = KByte
Kb = Kbita
Bajt
teina bita
7 6 5 4 3 2 1 0
vrednost bita 1 0 0 0 1 0 1 0
teina bita: 0 7
vrednost bita: 0 ili 1
pretvaranje u dekadni brojni sistem:
1*2
7
+ 0*2
6
+ 0*2
5
+ 0*2
4
+ 1*2
3
+ 0*2
2
+ 1*2
1
+ 0*2
0
= 138
10
Procesor
Regista
r (bit)
ABuss
(bit)
DBuss
(bit)
Adresni
prostor
frekvencij
a takta
(MHz)
8086 16 20 16 1 MB 4.7-10
80286 16 24 16 16 MB 12-25
80386 32 24 16 16 MB 12-20
80486 32 32 32 4 GB 25-50
Pentium 32 32 64 4 GB 60-66
Pentium II 32 36 64 64 GB 233-400
Pentium
III
32 36 64 64 GB 500-
1000
ALAT PC SERVISERA
za efikasno servisiranje PC raunara
neophodan je i odgovarajui alat
alat (i sva pomagala) za PC servisere
moemo svrstati u tri grupe
alat u uem smislu rei
literatura (dokumentacija za matine
ploe, servisna dokumentacija, ...)
softver (instalacioni CD-ovi, drajveri,
sistemske diskete, ...)
ALAT U UEM SMISLU REI
alat u uem smislu rei podrazumeva
(najmanje)
komplet afcigera
komplet malih afcigera
kleta (seice, ravna, ...)
lemilicu sa pumpicom
malu baterijsku lampu
ispitiva faze
merni instrument
...
sledei slajdovi ilustruju serviserski alat
Osnovni komplet alata za PC servisere
Delovi alata PC servisera
Deo alata za PC servisere - multimetar
KORISNI LINKOVI
www.tomshardware.com
www.pcguide.com
www.computer.howstuffworks.com
www.anandtech.com
http://website.lineone.net
www.piratesunited.com
www.benchmark.co.yu
www.pcberza.co.yu
AS I - SUMARNO
polaznici su upoznati sa funkcionalnim
servisiranjem (kao ciljem kursa),
polaznici su upoznati sa sadrajem kursa,
polaznici su upoznati sa istorijom razvoja
raunara i pojavom PC raunara,
polaznici su upoznati sa osnovnim pojmovima
binarnog jezika: bit i bajt, kapaciteti, irina
magistrale, i
polaznici su upoznati sa osnovnim kompletom
alata za PC servisere.
milovan@link.co.yu
as II: MATINE PLOE
SADRAJ ASA
opis AT i ATX matinih ploa
komponente na ploi
ipset
raspored elemenata
brzina procesora, FSB
damperi, DIP, jumperless ploe
periferije
Osnovni delovi PC
raunara
Matina ploa
Procesor
Cooler
Hard disk
Memorija
Video karta
Monitor
Kuite/napajanje
Floppy disk
CD/CDRW/DVD
Tastatura
Mi
Mrena karta
PERIFERNI UREAJ I
Matina ploa
Engleski naziv: Motherboard
Ruski naziv: Materinskaja platka
Nosea komponenta za sve ostale
komponente (kima raunara)
Formati matinih ploa danas po ATX
standardu (Form Factor)
mATX (mikro ATX)
ATX (full ATX)
oba nastala na osnovu AT formata IBM-a
AT i ATX se razlikuju u vrsti izvora napajanja
AT format je stariji
nema standardizovan raspored elemenata na
ploi
serijski portovi, recimo, nisu jednoznano
definisani (od konektora do ploe ide se flet
kablom)
moe da se desi da neka periferijska kartica
(veih dimenzija) i ne moe fiziki da se postavi,
ili ako se postavi, onda zaklanja neku drugu
komponentu (najee procesor)
ATX format je noviji
standardizuje raspored elemenata na
ploi
razdvaja procesor, RAM i AGP od
periferijskih ureaja
serijski konektori, paralelni konektori,
zvuk i USB su zalemljeni za matinu
plou (tako da je iskljuena mogunost
pogrenog prikljuivanja)
Napajanje kod AT formata je
realizovano sa dva konektora (P8 i
P9)
PRAVILO: ta dva konektora postavljamo
tako da dve crne ice budu jedna do
druge !!!
Ovo je vano jer je ova dva konektora
fiziki mogue i drugaije postaviti !
Vidi sliku na sledeem slajdu.
Konektori za napajanje kod AT formata
Postavljanje konektora P8 i P9
ATX format donosi samo jedan
konektor za napajanje
time je onemoguena mogunost
pogrenog okretanja konektora
(konektor je jednoznaan)
Pogledajte sliku na sledeem slajdu
Konektor za napajanje kod ATX formata
Komponente na matinoj ploi
Matina ploa, Procesor, Memorija
ipset, integrisana kola, kontroleri
magistrale (adresna, podataka, upravljaka)
grafika, zvuna, mrena kartica
slotovi, portovi
ostale komponente (kondenzatori, otpornici i sl.)
spoljni prikljuci
baterija
Magistrale (bus-evi)
SYSTEM BUS
Data bus
Address bus
Control buss
Parametri bus-a
irina (broj bita za prenos u jedinici
vremena)
brzina (frekvenca na kojoj bus radi)
Propusna mo bus-a:
proizvod irine i brzine bus-a daje
propusnu mo bus-a
to je, u stvari, broj bita koji se mogu
preneti u jedinici vremena
ipset je najvaniji deo matine ploe
To je interfejs izmeu brzog
procesora i sporih periferija
Meu periferijama postoji razlika u
brzini
Radna memorija i grafiki adapteri
(AGP) su bri od ostalih periferija
ipset se fiziki sastoji od dva ipa
MCH (Memory Controller Hub)
PCH (Peripheral Controller Hub)
MCH se jo naziva i
North bridge (severni most)
PCH se jo naziva i
South bridge (juni most)
MCH:
povezuje procesor (CPU) sa radnom
memorijom (RAM) i grafikim adapterom
(AGP)
bus koji povezuje CPU, RAM i AGP naziva
se sistemski ili Front Side Bus (FSB)
PCH
povezuje procesor (CPU) sa svim ostalim
periferijama (PCI, ISA, USB, ...)
MCH
PCH
RAM
AGP
CPU
zvuk
USB2.0
BIOS
ATA100
PCI
ematski prikaz matine ploe
Matina ploa u ATX formatu
Kuita za procesore
Socket 3 (486 procesor)
Socket 5 (Pentium I jedan napon
napajanja)
Socket 7 (Pentium I dva napona
napajanja)
Slot-1 (Pentium II, do 600 MHz)
Slot-A (AMD)
Kuita za procesore
Socket 370 (P III, PGA 370)
Socket 423 (P IV)
Socket 478 (P IV, mikro PGA)
Kod prvog PC-a (XT) procesor se
direktno lemio na matinu plou
Pojavom i80286 procesora stiglo je i
PLCC kuite
Pojavom i80386 procesora stiglo je
PGA (Pin Grid Array) kuite
lemilo se samo podnoje (socket)
primenom ZIF mehanizma procesor se
lako postavljao i vadio
ZIF (Zero Insertion Force) kuite
Postavljanje procesora u ZIF podnoje (Socket 7)
Postavljanje procesora reperi
Postavljanje procesora reperi
Memorijska podnoja
DIP
SIP
SIMM (30, 72 pina)
DIMM (168, 184 pina)
RAMBUS
DDRAM
SIMM modul u 30-pinskom kuitu
SIMM modul u 70-pinskom kuitu
Postavljanje SIMM modula
Baterija.
CR 2032 (standardna oznaka za bateriju
od 3 V)
Tritijum Ion
vek trajanja 5 godina
velika raznolikost hardverskih komponenti
kupovina PC raunara svodi se na izbor i
komponovanje hardverskih delova
plug and play industrijski standard koji predstavlja
kompatibilnost ostalih hardverskih komponenti sa
matinom ploom
ostvarivanje dodatnih funkcionalnosti
jumperi kratkospojnici pomou kojih se zatvara
strujno kolo, ime se definiu npr. brzina procesora; u
zavisnosti od modela ploe
multiplikativni faktor
jumperi gotovo prevazieni
bakarni materijal
SLOTOVI, PORTOVI, SABIRNICE
ISA Industry Standard Architecture 16 bitni
prevazien standard
EISA Extended ISA
PCI Peripheral Component Interconnect 32 bitni
modem, zvuna, grafika, TV kartica
AGP Advanced Graphic Port 32 bitni
najbra veza grafikog ipa, procesora i
memorije
IDE Integrated Device Electronics
ATA standard za povezivanje hard diskova
EIDE Enhanced IDE
usavrena verzija IDE porta
ISA (kratko)
16-bitni bus
8,33 MHz
mala brzina
nekompatibilnost dizajna kartice
EISA (Enhanced ISA)
32-bitni bus
8 MHz
ISA slot sa dva reda pinova
Izgled 8-bitnog ISA konektora
Izgled 16-bitnog ISA konektora
Modem u ISA formatu
PCI (Peripheral Component
Interconnect)
32-bitni bus
33 MHz
praktino neogranien broj slotova
unapred mapirana 4 interapta (IRQ)
ako postoji vie od 4 PCI modula, onda
se prekidi dele
podrana PnP (Plug-and-Play) tehnika
svi PCI slotovi su ravnopravni,
redosled postavljanja dodatnih kartica
nije bitan
moe da se desi da neki slot ne radi,
probati sa nekim drugim
fleksibilnost postojanje veeg broja
prikljunica na matinoj ploi
nema nikakvih dampera (sva
podeavanja idu na nivou BIOS-a)
Modem u PCI formatu
PCI Express
najnoviji bus
bri od AGP-a
prognozira se izumiranje AGP-a
kao i SATA ili USB
ideja je da se uvedu brzi serijski interfejsi
podrava tzv. multi drop arhitekturu
pogledajte naredne slajdove
ematski prikaz PCI Express arhitekture
ematski prikaz uloge switch-a u PCI Express povezivanju
Izgled PCI Express slotova
x1 PCI Express slot
x16 PCI Express slot
AGP (kratko)
Accelerated Graphics Port
video sklonjen sa PCI bus
sopstveni bus za video
direktna veza sa MCH
novi AGP i do 2 GB/s
samo jedan slot
Integrisane matine ploe
na kupljenoj ploi ve su ugraene
neke komponente
razliiti modeli integrisanih ploa
integrisane komponente mogu biti:
grafika, zvuna, mrena karta, modem
danas najvei broj kvalitetnih ploa
ima integrisanu zvunu karticu
Prednost: povoljna cena
Nedostaci:
koriste resurse ploe
vie komponenti u jednom proizvodu
performanse nisu najbolje
Socket 370
video chip
PCI slot ISA slot
BIOS
HDD
RAM Slot 1
Izbor matine ploe
performanse raunara u najveoj meri zavise od
matine ploe
najbolji odnos kvalitet / cena
pouzdanost
renomirani proizvoa
uslovi podrke na naem tritu
garantni rok 1 godina
broj raspoloivih slotova i prikljuaka
integrisane komponente ili ne
Ugradnja matine ploe
zauzima najvei deo kuita raunara
da bude dobro uvrena i pravilno
uzemljena
da prima dovoljno ventilacije
da bude komapatibilna sa ostalim
hardverom, pre svega CPU slot i RAM
da sadri dokumentaciju i prirunik
retko se popravljaju, zamenjuju se
novom
Postavljanje matine ploe unutar kuita
Proizvoai matinih ploa
Asus
Gigabyte
Abit
Chaintech
Matsonic
Acorp
Microstar
QDI
Epox
DFI
Zida
Intel
chipset
CPU Brzina
bus-a
RAM AGP
i810 PII, PIII,
Celeron
100MHz SDRAM
PC100
integ.
i810e isto 133 PC133 isto
i815 isto isto isto isto
i850 PIV 400 PC800 4X
i845 PIV,
Celeron
isto SDRAM
PC133
isto
i845D isto isto DDR266 isto
i845E isto 533 DDR333 isto
i845G isto isto isto isto
i845GL isto 400 DDR266 isto
VIA
chipset
CPU Brzina
bus-a
RAM AGP
VT693A PII,PIII,
Celeron
133MHz SDRAM
PC133
2X
VT694X isto isto isto 4X
P4X266 PIV 533 isto 4X
P4X333 PIV,
Celeron
533 DDR333 8X
P4X400 isto isto DDR400 isto
KT133 Athlon
Duron
266 SDRAM
PC133
2X
KT266A isto,
AthlonXP
266 DDR266 4X
SiS
chipset
CPU Brzina
bus-a
RAM AGP
SiS630 PII,PIII,
Celeron
133MHz SDRAM
PC133
4X
SiS645
(DX)
PIV, Celeron 533 DDR333 4X
SiS648
(DX)
isto isto isto 8X
SiS
R658
isto isto DDR400 8X
SiS745 AthlonXP,Athl
on, Duron
266
(333)
DDR333 4X
SiS746 isto 400 DDR400 8X
AS II SUMARNO
ATX format matinih ploa
ip set
brzina procesora, FSB
raspored elemenata
periferije (ISA, PCI, AGP)
milovan@link.co.yu
as III: PROCESORI
SADRAJ ASA
opis arhitekture savremenih procesora
cache memorija
system bus
oznaavanje procesora
postavljanje procesora
povezivanje procesora sa periferijom
podeavanje brzine procesora
Pojam arhitektura raunara uglavnom obuhvata
arhitekturu procesora
Skup karakteristika raunara dostupnih programeru
Arhitektura procesora
programski dostupni registri
tipovi podataka
format instrukcija
naini adresiranja
skup instrukcija
mehanizam prekida
KARAKTERISTIKE PROCESORA
brzina
efikasnost mikro koda
duina rei
numeriki koprocesor
paralelizam u radu
cache (ke) memorija
data bus
kapacitet radne memorije
ta radi procesor ?
procesor izvrava program, koje se sastoji
od izvravanja pojedinih naredbi
izvrenje naredbe deli se na faze:
itanje naredbe
odreivanje adresa
itanje operanada
izvrenje operacije
smetanje rezultata
obrada prekida
ematski prikaz fon Nojmanove arhitekture raunara
Fon Nojmanova arhitektura raunara
1. podaci se ne nalaze u naredbi, ve se nalaze na
adresama u memoriji ili registrima procesora
(nainima adresiranja odreuje se adresa operanada)
2. program i podaci smetaju se u operativnu memoriju
pre poetka izvravanja programa (poetna adresa
programa u OM smeta se u PC)
3. sekvencijalno izvravanje instrukcija
4. binarne rei koje predstavljaju naredbe ne razlikuju
se od binarnih rei koje predstavljaju podatke
5. memorija za podatke i instrukcije je jedinstvena
Dve glavne arhitekture:
RISC i CISC arhitektura procesora
RISC
Reduced Instruction Set Computer
procesor sa redukovanim skupom instrukcija
CISC
Complex Instruction Set Computer
procesor sa kompleksnim skupom instrukcija
CISC
mikrokodiranje naredbi
proireni skup instrukcija
kompleksnije mainske naredbe
vie opcija adresiranja za memorijske operande
RISC
bra arhitektura u velikom broju sluajeva
nema mikroprogramiranja
veina instrukcija se izvrava u jednom ciklusu takta
koja arhitektura je bolja?
zavisi od programa
kombinacija oba pristupa
Naredbe i podaci
naredbe ili instrukcije (procesoru) su
binarne rei pomou kojih se definie
vrsta operacije koja se izvrava
podaci su binarne rei nad kojima se vri
obrada
REGISTRI
lokalno skladitenje podataka u
procesoru
registar je elija za skladitenje jedne
memorijske rei
razredi registra
dve vrste registara
adresibilni dostupni programeru
interni nedostpni za programera
R
0
R
7
Procesor Memorija
Adresibilni
registri
PC
DR
XR
SP
SR
AC
MAR
IR
IB
MDR
Interni
registri
ALU
jedinica
N
A
R
E P
D I O
B D
E A
C
I
ABuss
CBuss
DBuss
PROCESOR MEMORIJA
Programski dostupni registri
postoje instrukcije kojima moemo neto itati ili
upisivati u te registre
broj i vrsta programski dostupnih registara zavisi od
samog procesora
programski broja PC
akumulator AC, skladitenje sume podataka,
pomoni registar
registri podataka - DR
bazni registri - BR
indeksni registri XR
stek pointer SP
status register - SR
Registri nevidljivi za programera
ili interni registri procesora
MAR memory adress register
MDR memory data register
IR instruction register
IB internal buffer register
MEMORIJA
radna memorija sastoji se od niza memorijskih elija u
koje se smetaju binarne veliine
sadraj memorijske elije naziva se memorijska re
kapacitet operativne memorije izraava se u byte-ima
byte predstavlja najmanju adresibilnu jedinicu
adresni prostor-veliina koju CPU moe da adresira
podaci i instrukcije nisu odvojeni u memoriji, tj. svaka
memorijska elija je ravnopravna za podatke i
instrukcije
Harvardova arhitektura raunara ima odvojenu
memoriju za instrukcije i podatke, prevaziena
0010100010101011
0001010010101011
1010100101100010
1010110001010110
1100010101101000
1000100010101011
1110100110101011
0000110010101011
0
1
2
...
...
...
m-2
m-1
n-10
Adresa Sadraj memorije Pojmovi
Memorijska re
Adresa elije
Numeracija bitova
Kapacitet memorije
Adresni prostor
ORGANIZACIJA RADNE MEMORIJE
Jedna memorija od posebnog interesa
CACHE MEMORY (KE)
cache memory - skrivena memorija
realizovana hardverski, skrivena od programera, tj.
programer ne moe da utie na ke memoriju
vreme pristupa radnoj memoriji je relativno veliko
ke memorija se koristi za ubrzavanje pristupa radnoj
memoriji, a samim tim i za ubrzavanje rada raunara
kapacitet ke memorije je znatno manji od kapaciteta
radne memorije
vreme pristupa ke memoriji je za red veliine manji
od pristupa radnoj memoriji
Ke
memorija
Ke memorija
Ke memorija
RAM
Procesor
u ke memoriji se nalaze oni sadraji
iz radne memorije kojima se najee
pristupa
pri itanju ili upisu najpre se
proverava da li je to u ke memoriji
ako jeste pristupa se ke memoriji
ako sadraj nije tu, pristupa se radnoj
memoriji
Karakteristike CACHE memorije
vreme pristupa
kapacitet ke memorije
dimenzija bloka
tehnika preslikavanja
algoritam zamene
nain auriranja radne memorije
DRUGOSTEPENI CACHE
dodavanje drugog nivoa kea radi jo breg rada
da bi ke memorija bila to bra treba da bude
to manja, krae vreme pristupa, jednostavnija
logika
sa druge strane treba da bude to vea da bi
bilo vie pogodaka
kao rezultat toga ubacuje se jo jedna ke
memorija (izmeu kea i radne memorije), tzv.
ke drugog nivoa
ke I nivoa (L1)
do procesora, vrlo brza
interna ke memorija
ke II nivoa (L2)
do radne memorije, sporija
vei kapacitet
interna ili eksterna ke memorija
KAKO CACHE RADI
procesor prvo pristupa keu I, ako nema
pogotka pristupa keu II, ako opet nema
pogotka, pristupa se radnoj memoriji
dovlai se iz radne memorije i smeta u ke II, a
potom se radi samo do kea II
ke II je ipak mnogo bra od radne memorije
procesor moe da ita podatke iz kea I u
jednom ciklusu takta
pristup keu II traje dva ciklusa
IMPLEMENTACIJA CACHE-a
implementira se kao brza statika
memorija (SRAM)
SRAM skup i brz
DRAM jeftin i spor
veliina ke memorije 128KB, 256KB,
512KB...
veliina bloka ke memorije 8,16,32
bajtova
FORMAT INSTRUKCIJA
troadresni format
dvoadresni format
jednoadresni format
OP operacioni deo (kod izvravane operacije)
A1, A2, A3 adresni deo (utvrivanje adrese
operanada i rezultata)
OP A1 A2 A3
OP A1 A2
OP A1
Tipovi podataka
u zavisnosti od arhitekture samog
procesora
celobrojne veliine sa i bez znaka duine
8 ili 16 bita
Mehanizam prekida
mehanizam prekida omoguava prekid u izvravanju
glavnog programa i skok na program koji se zove
prekidna rutina
povratak u glavni program ostvaruje se preko
instrukcije RTI
glavni program nastavlja sa izvravanjem na mestu
gde je prekinut
ako je prekid generisan u toku izvravanja
instrukcije, ona se izvri do kraja, pa tek onda skok
na prekidnu rutinu
ko generie prekid: kontroler periferije, procesor...
Glavni program
Prekidna rutina Adresa
Instrukcija 1
Instrukcija 2
...
Instrukcija n-1
Instrukcija n
...
...
Instrukcija m
Instrukcija pr 1
Instrukcija pr 2
Instrukcija pr 3
...
...
...
...
RTI
0
1
...
3456
3457
...
...
m-1
4000
4001
4100
Mehanizam prekida
Direct Memory Access
kontroler za direktan pristup memoriji
uvode se u cilju rastereenja procesora i obavljanje
nekih specifinih zadataka
najee je namenjen prenosu bloka podataka sa
perifernog ureaja u radnu memoriju, bez uea
procesora
komunikacija periferije sa radnom memorijom pri
itanju ili upisu, bez pomoi procesora koji obavlja
druge zadatke
uglavnom prenos bloka podataka (blokovski prenos)
KAKO RADI DMA?
procesor samo na kraju prenosa dobija informaciju o tome da je
prenos zavren
DMA obavlja samostalno prenos, vodi evidenciju o prenosu i sl.
DMA kontroler sadri registre u koje se smeta poetna adresa sa
koje se prenosi, veliina koja se prenosi i smer prenosa
smer prenosa moe biti
periferija memorija
memorija periferija
memorija memorija
prenos memorija-memorija realizuje se kao dva ciklusa na
magistrali, itanje, pa zatim upis
dva adresna registra
izvorini
odredini
inkrementiranje adresnih registara
ta ako procesoru zatreba magistrala dok DMA vri prenos?
BUS
Linije za razmenu adresa, podataka, i
drugih signala izmeu komponenti
Adresne magistrala (Address Buss)
Magistrala podataka (Data Buss)
Upravljaka magistrala (Control Buss)
u zavisnosti od toga ta CPU eli, itanje ili
upis, aktivira se odreeni upravljaki signal
DUINA REGISTARA
DUINA REGISTARA
MAR
MAR
memory adress registry

memory adress registry
duina MAR registra jednaka je irini adresne magistrale tj. duina MAR registra jednaka je irini adresne magistrale tj.
odre odre ena je kapacitetom memorije ena je kapacitetom memorije
MDR
MDR
memory data registry

memory data registry
duina MDR registra uglavnom je jednaka irini magistrale duina MDR registra uglavnom je jednaka irini magistrale
podataka (DBuss), odnosno duini memorijske rei podataka (DBuss), odnosno duini memorijske rei
IR
IR
instruction register
instruction register
duina je odreena duinom naredbe koja se smeta u duina je odreena duinom naredbe koja se smeta u
njega njega
KAKO PROCESOR RADI?
PC sadri adresu u memoriji
procesor ita naredbu iz OM i smeta je u IR
(Instruction Register), ovaj postupak naziva se
instruction fetching
procesor dekodira naredbu i odreuje operaciju koja
treba da se izvri
potom ita operande iz OM ili registara
izvrava operaciju
smetanje rezultata
odreivanje adrese sledee naredbe i njeno smetanje u
PC
u toku izvravanja 1 naredbe procesor se vie puta
obraa memoriji!!!
ITANJE SADRAJA IZ MEMORIJE
CPU aktivira na controlnoj magistrali signal za
upis (Rd) kojim signalizira da eli neto da
proita iz memorije
u MAR-u se nalazi adresa memorijske lokacije iz
koje se ita sadraj
na adresnu magistralu (ABuss) izbacuje se
sadraj MAR registra
sadraj adresirane memorijske lokacije dovlai
se preko magistrale podataka (DBuss)
dohvaeni sadraj sa magistrale podataka
smeta se u MDR registar
UPIS SADRAJA U MEMORIJU
CPU aktivira na kontrolnoj magistrali signal za
upis (Wr) kojim signalizira da eli da upie neto
u memoriju
u MAR registru nalazi se adresa memorijske
lokacije u koju se upisuje sadraj
u MDR registru nalazi se sadraj koji se upisuje
u memorijsku lokaciju
sadraj MAR registra izbacuje se na adresnu
magistralu (ABuss), a MDR na magistralu
podataka (DBuss)
SIGNAL TAKTA
CLK
uzlazna ivica signala
silazna ivica signala
itanje i upis vri se samo na uzlaznu ili silaznu ivicu
signala
neke operacije za kompletiranje zahtevaju 4 signala
takta, neke 8 signala takta i sl.
T
Procesori kompanije Intel
Procesor i8086
pojavio se 1978 god.
16-bitna arhitektura
multipleksirana ABuss i DBuss tj. iste
linije se koriste i za prenos adrese i za
prenos podataka, u razliitim intervalima
vremena
dva reima rada
minimalni
maksimalni
8086
GND
AD14
AD13
AD12
AD11
AD10
AD9
AD8
AD7
AD6
AD5
AD4
AD3
AD2
AD1
AD0
NMI
INTR
CLK
GND
VCC
AD15
A16/S3
A17/S4
A18/S5
A19/S6
BHE/S7
MN/MX
RD
RQ/GT0
RQ/GT1
LOCK
S2
S1
S0
QS0
QS1
TEST
READY
RESET
CPU 8086
Maksimalni
mod
Minimalni
mod
HOLD
HLDA
WR
IO/M
DT/R
DEN
ALE
INTA
40 pinova
1
20
21
40
AD15 - AD0 - 16 bitova podataka
- 16 adresnih bitova
VCC napajanje +5V
GND masa 0V
A19 - A16 - najviih 4 bita adrese
S3 S6 - statusni signali
BHE Bus High Enable
zajedno sa A0 definie irinu
podatka koji se prenosi
A0 i BHE
00 prenos cele rei (dva bajta)
01 prenos 1 bajta linijama D15-D8
10 prenos 1 bajta linijama D7-D0
11 nevaea kombinacija
Procesor i8088
osiromaena verzija 8086
16 bitni procesor
isti set instrukcija kao kod 8086
razlika
8088 ima 8-bitnu DBuss
8086 ima 16-bitnu DBuss
posledica: 8088 mora 2x pristupiti memoriji
za itanje ili upis 16-bitne rei tj. postoje 2
ciklusa sabirnice
8088
GND
A14
A13
A12
A11
A10
A9
A8
AD7
AD6
AD5
AD4
AD3
AD2
AD1
AD0
NMI
INTR
CLK
GND
VCC
A15
A16/S3
A17/S4
A18/S5
A19/S6
high
MN/MX
RD
RQ/GT0
RQ/GT1
LOCK
S2
S1
S0
QS0
QS1
TEST
READY
RESET
HOLD
HLDA
WR
IO/M
DT/R
DEN
ALE
INTA
1
20
21
40
Maksimalni
mod
Minimalni
mod
DBuss 8-bitni
za itanje ili upis 16-bitne
rei 2x pristup memoriji
Procesor i80286
registri - 16-bitni
ABuss 24 bita
DBuss 16 bita
adresni prostor 16 MB
frekvencija takta 12 do 25 MHz
uveo rad u zatienom reimu (protected mode)
realni mod je isti kao i kod procesora 8088
80286
(PLCC)
D15
D7
D14
D6
D13
D5
D12
D4
D11
D3
D10
D2
D9
D1
D8
D0
GND
BHE
free
free
S1
S0
PEACK
A23
A22
GND
A21
A20
A19
A18
A17
A16
A15
A14
C
A
P
L
O
C
K
M
/
I
O
C
O
D
/
I
N
T
A
H
L
D
A
H
O
L
D
R
E
A
D
Y
V
C
C
P
E
R
E
Q
G
N
D
N
M
I
f
r
e
e
I
N
T
R
f
r
e
e
f
r
e
e
B
U
S
Y
E
R
R
O
R
A
1
3
A
1
2
A
1
1
A
1
0
A
9
A
8
A
7
A
6
A
5
A
4
A
3
R
E
S
E
T
V
c
c
C
L
K
A
2
A
1
A
0
1
17
18 34
35
51
52 68
PLCC Plastic Leaded Chip Carrier
Procesor 80286
68 pinova
Procesor i80386
prelazak na 32 bitnu arhitekturu
DBuss 32 bita
ABuss 32 bita
registri opte namene 32 bita
adresni prostor 4 GB
frekvencija takta 16-40 MHz
pipeline tehnologija
Procesor i80386
reimi rada
realni mod
zatieni mod
virtuelni mod
fleksibilnost 80386
mogunost povezivanja i rada sa 16 i 32 bitnom
DBuss
povezivanje sa 32-bitnim RAM-om i 16-bitnim
U/I ureajima preko ISA porta
Procesor 80386
124 pina
VCC GND A8 A11 A14 A15 A16 A17 A20 A21 A23 A26 A27 A30
GND A5 A7 A10 A13 GND VCC A18 GND A22 A24 A29 A31 VCC
A3 A4 A6 A9 A12 GND VCC A19 GND A25 A28 VCC GND D30
frei frei A2
Vcc GND VCC
GND frei frei
VCC I NTR frei
ERROR NMI PEREQ
GND BUSY RESET
VCC WR LOCK
D/ C GND GND
M/ I O frei VCC
BE3 BE2 BE1
VCC GND BS16
VCC BE0 CLK2 VCC D0 GND D7 VCC D10 D12 D14
NA frei frei READY D1 GND D5 D8 VCC D11 D13
HOLD ADS GND VCC D2 D3 D4 D6 HLDA D9 GND
GND VCC
D31 D27 D26
D28 D25 GND
VCC VCC D24
GND D23 VCC
D20 D21 D22
GND D17 D19
D15 D16 D18
D29
80386
(Pin Grid Array)
A B C D E F G H J K L M N P
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
Procesor i80386
pored memorijskog, itanje i upis podataka
moe se raditi i u U/I adresnom prostoru
pristup U/I adresnom prostoru vri se preko
instrukcija IN i OUT
procesor sadri dva odvojena adresna
prostora
memorijski
U/I
U/I
U/I
adresiranje
adresiranje
Procesor i80486
probio cifru od milion tranzistora
32-bitni registri
32-bitni ABuss
32-bitni DBuss
ukupno 168 pinova
24 za VCC
28 za GND
116 ostalih signala
tri procesora integrisana u jedan
ip
samo jezgro procesora
80387 matematiki koprocesor
interni ke kontroler sa 8 KB ke
memorije
Procesor 486 Procesor 486
Procesor PENTIUM
prvobitni naziv P5
prvo pojavljivanje 1993g.
32-bitni registri
32-bitni ABuss
64-bitni DBuss
interni prenos preko 128 i 256 bita
ukupno 296 pinova
53 za VCC
53 za GND
190 ostalih signala
superskalarna arhitektura
dve celobrojne linije protone obrade
linija paralelne obrade u pokretnom zarezu
dinamiko predvianje grananja
dva posebna kea
ke podataka, 8 KB
programski ke, 8 KB
izbegnuti konflikti kod pipeline-a kada dve instrukcije
koje se nalaze u razliitim stepenima pristupaju keu
vie od tri miliona tranzistora
napon napajanja od 3,3 V
Procesor Pentium Procesor Pentium
296 pinova
SPGA kuite
SPGA Staggered Pin Grid Array
Blok ema Blok ema procesora procesora Pentium Pentium
Procesor Pentium
jedinica bus-a (magistrale)
obezbeuje 64 bita za DBuss
obezbeuje 32 bita za ABuss
povezana sa oba kea
ke memorija
za podatke, 8 KB
za kod, 8 KB
svaki ke poseduje svoju jedinicu za ubrzavanje
preslikavanja (TLB bafer)
kontrolna jedinica
kontrolie u i v pipeline linije
kontrolie liniju pokretnog zareza
CACHE KOD PENTIUMA
ke podataka i programski ke su
razdvojeni i mogu se istovremeno adresirati
kapacitet po 8 KB i veliina bloka 32 bajta
moe se primeniti ili write back ili write
through strategija, signal WT/WB
zamena bloka se vri prema LRU algoritmu
Pentium MMX
drugi naziv P55C
frekvencije takta od 166 MHz, 200 MHz,
233 MHz
veoma pompezno predstavljena MMX
tehnologija
poboljanja i unapreenja 10%-15% u
odnosu na Pentium
dodati novi stepeni u pipeline obradu, radi
postizanja viih frekvencija takta
etiri bafera za upis umesto dva
Pentium MMX
poboljana jedinica za predvianje grananja
proirena ke memorija
za podatke, 16 KB
za kod, 16 KB
Pentium MMX na 166 MHz je ekvivalentan
Pentiumu na 200 MHz, pre svega zbog
veeg L1 kea
L2 ke nije integrisan, nalazi se na ploi
Pentium MMX
zbog MMX tehnologije i drugih poboljanja dodato jo
1.2 miliona tranzistora
smanjen napon napajanja jezgra na 2.8V, ali ostala kola
trae i dalje 3.3V, to znai da matine ploe za Pentium
MMX moraju da obezbede dva napajanja za CPU
podnoje za Pentium MMX je Socket 7, koje obezbeuje
obe vrste napajanja za CPU
Pentium koristi Socket 5 ili Socket 7
VCC (U) 2.8 V
VCC3 (U) 3.3 V
VCC2DET (I) informacija o prisutnosti MMX procesora
Pentium MMX Pentium MMX
MMX tehnologija
MMX proirenje koje treba da ubrza
multimedijalne i 3D aplikacije
veliki broj malih paketa koji se moraju
obraditi, npr. 3D teksture
SIMD pristup, jedna instrukcija vie
podataka
jedna instrukcija za vei broj slinih paketa
piksel, 8 bitova za boju (kao jedna grupa za
sekvencijalne jedinice), sa MMX podrkom
mogua je obrada vie ovih grupa
MMX donosi:
8 novih 64-bitnih registara
57 novih instrukcija
4 nova tipa podataka
MMX tipovi podataka imaju po 64 bita, koji se mogu
popuniti sa
8 bajtova
4 rei
2 duple rei
1 etvorostrukom rei
MMX omoguava pet puta bri rad
multimedijalnih programa u odnosu na
Pentium
Pentium PRO
387 pinova, SPGA kuite
5.5 miliona tranzistora
adresna magistrala proirena sa 32 na 36
bita
adresni prostor povean sa 4 GB na 64 GB
izvravanje instrukcija van redosleda
tri linije protone obrade
paralelni rad vie procesora
Pentium PRO
smeten u jedinstveno Socket 8 podnoje
L2 ke kapaciteta 256 KB ili 512 KB integrisan sa
CPU u jednom kuitu
L2 ke integrisan kao posebno kuite i povezan sa
CPU preko posebne magistrale namenjene za L2
ke, koja radi na punoj brzini CPU-a
dosta skupa realizacija, pa je na Pentiumu II
kasnije L2 ke sklonjen sa kuita i pravljen
posebnim ipovima na CPU ketridu, to je dovelo
do pojave Slota 1
tek kod Pentiuma III (Coppermine) L2 ke je
spojen na kuite i vratilo se na uobiajeno
podnoje (Socket)
Pentium Pro Pentium Pro
Pentium PRO
tri bloka protone obrade sa po 12 stanja
poveana brzina takta, ali komplikovanije
izvravanje instrukcija
preureenje redosleda izvravanja
instrukcija
uvoenje instruction pool-a
izvravanje proseno tri instrukcije u
jednom ciklusu takta
Blok ema Blok ema
Pentiuma Pro Pentiuma Pro
Pentium PRO
jedinica magistrale uspostavlja vezu izmeu
sistemske magistrale i magistrale kea i dva L1 kea
L1 ke podataka od 8 KB
L1 ke koda od 8 KB
IF jedinica dohvata instrukcije iz kea za kod
dekoder instrukcija se sastoji od tri jedinice koje rade
paralelno
dve jedinice dekodiraju proste instrukcije koje ne
zahtevaju mikrokodiranje (RISC)
trea jedinica dekodira kompleksne instrukcije
pomou mikrokoda (CISC)
Pentium II
rezultat daljeg razvoja Pentiuma Pro i MMX
tehnologije
Pentium II = Pentium Pro + MMX
raste broj modela i reenja (Celeron i sl.), P6 porodica
predstavljeno novo reenje za leite (Slot 1), umesto
dosadanjih Socket 7 za Pentium i Socket 8 za
Pentium Pro
kontakti su poreani u dva reda, kao kod PCI slotova
pakovanje sa jednostranim kontaktom tzv. Single
Edge Contact (SEC) package
P-II: SEC kuite
Adapter Slot1 na FCPGA
Pentium II
L2 ke za razliku od Pentiuma Pro radi na polovini
frekvencije jezgra CPU, to omoguava dalje
poveanje brzine jezgra CPU-a
kapacitet L2 kea 512 KB
komunikacija sa L2 keom preko posebne ke
magistrale
L1 ke
za kod, 16 KB
za podatke, 16 KB
napajanje CPU jezgra je 2,8 V, napajanje L2 kea
3,3V, posebni kontakti
Pentium II je namenjen za vieprocesorski rad, ali je
mogue kombinovati dva Pentiuma II
Slot 1 Slot 1
problem hlaenja
mehanika sigurnost
kompatibilnost sa ploama
Celeron
derivat Pentium II procesora
Intelov odgovor na konkurenciju, pre svih
AMD
segmentacija trita, Celeron duplo jeftiniji
Celeron radi sa frekvencijom magistrale od
66 MHz, umesto 100 MHz koliko podraava
pravi Pentium II
smiljeno dizajniran da bude jeftiniji,
smanjenje trokova pakovanja
zadrao se do dananjih modela Pentiuma
Celeron
u prvoj varijanti, Celeron bez L2 kea
sadri dva L1 kea
za podatke, 16 KB
za kod, 16 KB
verzija Celeron A, sa 128 KB kea, manje od onog
na Pentiumu II, ali je radio na punoj frekvenciji
procesora
drugaije pakovanje u odnosu na Pentium II
pakovanje SEPP (Single Edge Processor Package)
Celeron za Socket 370 Celeron za Socket 370
Celeron u 370 Celeron u 370- -pinskom pinskom
PPGA kuitu PPGA kuitu
koristi iste signale kao to koristi iste signale kao to
je koristio i za Slot 1 je koristio i za Slot 1
Procesor Celeron 600 MHz
Pentium III
1999 godina
72 nove naredbe poznate pod imenom ISSE (Internet
Streaming single instruction multiple data extension)
ISSE predstavlja u stvari novu verziju MMX-a
dodati novi registri, nove instrukcije, usavrena
jedinica FPU
poetna brzina Pentiuma III 450 MHz
L1 ke za podatke 16 KB
L1 ke za kod 16 KB
L2 ke 512 KB, radi samo na polovini frekvencije
procesora
napajanje jezgra 1,65 V
Pentium III Coppermine
noviji model Pentiuma III sa coppermine
jezgrom
ke je smanjen sa 512 KB na 256 KB
radi na punoj frekvenciji procesora
vie razliitih reenja i modela
vrsta B
vrsta E
Katmai i dr.
Pentium III za Socket 370 Pentium III za Socket 370
Celeron III
Coppermine jezgro kao kod Pentiuma III
radi samo na 66 MHz magistali
maksimalno 4 GB adresnog prostora
L2 ke od 128 KB
potreban napon jezgra od 1,5 V
Pentium IV
Pakovanje
Proizvodni proces
NetBurst arhitektura
Hyper Pipline
Rapid Execution Engine
SSE2 (novi set instrukcija)
Quad Pumped Bus (QPB)
HiperThreading (HT)
PIV-Willamette (S423)
Procesor P-IV (Willamette) i pripadajui socket 423
PIV-Willamete (S478)
Procesor P-IV (Willamete) i kuite S478
Procesor P-IV
Procesor P-IV 478FR
Standardno oznaavanje (primer):
1000 / 256 / 133 1.7V
1000 brzina procesora
256 veliina drugostepenog (L2) kea
133 brzina sistemskog bus-a (FSB)
1.7V radni napon jezgra
Intel: nova reenja
DDR memorija se zamenjuje DDR2
memorijom,
Socket 478 se zamenjuje LGA 775
socket-om
AGP slot se zamenjuje PCI Express
slotom
Novi procesori
Pentium 4 560 koji radi na 3.6 GHz.
Svi ostali procesori su poreani tako da im je
radni takt za po 200 MHz manji od breg.
Pentium 4 550, 540, 530 i 520.
90 nm procesu proizvodnje
Prescott jezgro
800 MHz FSB
Hyper Treading i
SSE3 set instrukcija.
Novi procesori
Celeron varijanta
Celeron D 335, 330 i 325.
533 MHz FSB
radni taktovi e im se kretati od 2.53 do
2.8 GHz.
LGA 775 Socket
Postavljanje procesora: faza 1 Postavljanje procesora: faza 2
Postavljanje procesora: faza 3 Postavljanje procesora: faza 4
P4 procesor u LGA pakovanju
Novi ipsetovi (blok ema)
Oznaavanje P-IV procesora
Sledee oznake su ubaene iza oznake brzine
procesora
A - Northwood (0,13mik.), 512KB kea, 533MHz
FSB
B - dodata podrka za HT
C podrka za 800MHz FSB
PIV-Northwood
Procesor P-IV (Northwood) i kuite S478
Pentium porodica Pentium porodica
Opis Vrsta
Brzina
(MHz)
Osobine
Coppermine Pentium III od 500
socket 370 i Slot 1
L2 ke 256 KB
Covington Celeron 266, 300
Slot 1, bez L2 kea
Deschutes Pentium II
333, 350,
400
Slot 1
Katmai Pentium III od 450
ISSE, Slot 1
Klamath Pentium II
233, 266,
300
standardni Pentium
II, Slot 1
Mendocino Celeron A od 300
Slot 1 i 370 socket
L2 ke 128 KB
Pregled Pentium procesora Pregled Pentium procesora
Procesori kompanije AMD
(American Micro Devices)
K5 (pandan Pentiumu)
AM5x86 je spadao u 486 klasu
zato je napravljen K5
socket 7
24 KB L1 kea
niska cena
PR (performance rating) za poreenje sa
Intel-ovim modelima
na primer: K5 PR133 znai da ima
performanse kao P-I na 133 MHz
AMD-K5 procesor
K6
1997 godine
RISC arhitektura
64 KB L1 ke
8,8 miliona tranzistora
Socket 7 podnoje
u klasi sporijih P-II
niska cena
varijanta K6-2 (pandan MMX-u)
AMD K6-2 procesor
Athlon
1999 godine
brzina 500 MHz
u klasi P-III
512 KB L2 ke
0.25 mikronski proces
SlotA (pandan Intel-ovom Slot1)
Athlon Thunderbird
poboljani Athlon
0.18 mikronsko jezgro
SocketA (PGA 462)
256 KB L2 ke
FSB 133 MHz
brzina 1,4 GHz
AMD Athlon Thunderbird procesor
Duron
low klasa (kao Celeron)
poetak 2000 godine
64 KB L2 ke
bolje karakteristike od Intel-ovog
Celerona Copermine
AMD Duron procesor
Athlon XP
Palomino jezgro
pandan P-IV procesoru
AMD Athlon XP procesor
Athlon XP procesor (pogled odozgo)
AMD Athlon XP procesor i odgovarajui Socket462
FSB = 133MHz FSB = 166MHz
Mnoilac
L2 = 256KB L2 = 512KB
16x 2600+ (2133MHz)
15x 2400+ (2000MHz)
13.5x 2200+ (1800MHz) 2800+ (2250MHz)
13x 2100+ (1733MHz) 2700+ (2167MHz) 3000+ (2167MHz)
12.5x 2000+ (1667MHz) 2600+ (2083MHz) 2800+ (2083MHz)
12x 1900+ (1600MHz)
11.5x 1800+ (1533MHz)
11x 1700+ (1467MHz) 2500+ (1833MHz)
10.5x 1600+ (1400MHz)
10x 1500+ (1333MHz)
J ezgro Palomino, Thoroughbred Thoroughbred Barton

Stvarne brzine Athlon XP procesora
Oznaavanje AMD-a (primer dole)
A 0 8 5 0 A P T 3 B
1 2 3 4 5 6 7
1 A=Athlon, D=Duron, X=XP, tj. oznaka modela procesora
2 oznaka brzine u MHz
3 pakovanje, A=PGA, M=Card Module
4 radni napon(S=1.5V, U=1.6V, P=1.7V, M=1.75V, N=1.8V)
5 radna temperatura (Q=60C,X=65C,R=70C,Y=75C,T=90C)
Oznaavanje AMD-a (nastavak)
6 veliina L2 kea (1=64KB, 2=128KB, 3=256KB)
7 MAX FSB (A,B=200MHz, C=266MHz)
Athlon 64 FX Athlon 64
Athlon XP
3200+
Pentium 4
C
Pentium 4
EE
radni takt 2.2 GHz 2 GHz 2.2 GHz 3.2 GHz 3.2 GHz
proces
izrade
0.13 SOI Cu 0.13 SOI Cu 0.13 Cu 0.13 Cu 0.13 Cu
tranzistora
(mil.)
105.9 105.9 37.5 55 168
napon 1.55 V 1.55 V 1.65 V 1.55 V 1.55 V
set
instrukcija
SSE/SSE2/3DNow! SSE/SSE2/3DNow! SSE/3DNow! SSE/SSE2 SSE/SSE2
L1 cache 64+64 KB 64+64 KB 64+64 KB 8+20 KB 8+20 KB
L2 cache 1 MB 1 MB 512 KB 512 KB 512 KB
L3 cache - - - - 2 MB
cache width 128 bit 128 bit 64 bit 256 bit 256 bit
podnoje Socket 940 Socket 754
Socket (A)
462
Socket 473 Socket 473

Poreenje Intel i AMD procesora
Athlon64 (K8)
64-bitni procesor
1MB L2 kea
64KB L1 kea (za instrukcije i podatke)
MCH integrisan u jezgro procesora
DDR400 radna memorija
mikroPGA pakovanje
Socket754 i Socket940
AMD Athlon64 (K8 jezgro)
Komercijalna pakovanja AMD i Intel procesora
Komercijalna pakovanja AMD i Intel procesora
CPU Celeron Pentium 4 Duron Athlon XP
Radni takt 1,7 2,7 GHz 2 3,2 GHz 1,2 -1,3 GHz 2000+do 3200+
FSB
400 MHz 400/533/800
MHz
200 MHz 266/333/400
MHz
L1 ke oko 28 KB oko 28 KB 128 KB 128 KB
L2 ke 128 KB 512 KB 64 KB 256/512 KB
SIMD
instrukcije
SSE/SSE2 SSE/SSE2 3DNow! 3DNow!/SSE
Podnoje Socket 478 Socket 478 Socket A (462) Socket A (462)
+
Cena,
zagrejavanje,
mogunost
overklokovanja
Vrlo brz,
posebno u
optimizovanim
aplikacijama
Cena,
podravaju ga i
stare ploe sa
socketom A
Najbolji odnos
cena
performanse,
gotovo u rangu
najbrih P4
procesora
-
Dosta spor, ak i
overklokovan
Cena, cena
naroito kod
brih modela
J ako spor u
odnosku na
konkurenciju
Nije najbri,
nezatieno
jezgro procesora

Neke karakteristike savremenih procesora
ip-set Intel 848P Intel 865PE Intel 875P
Podrani procesori Pentium4, Celeron Pentium4, Celeron Pentium4, Celeron
Podrani FSB 400/533/800 MHz 400/533/800 MHz 400/533/800 MHz
Podrana memorija DDR333 DDR400 DDR433
Dvokanalni mem. kont. nema ima ima
+
Jeftine ploe, dobre
performanse
Najbolji odnos
cena-performanse
Najbolji Intelov
ipset
-
Malo memorije,
nema dvokanalni
mem. kontroler
nita naroito
Visoka cena, mali
pomak u
performansama

Savremeni ipsetovi za Intel procesore
ip-set nVidia nForce2 nVidia nForce2 400 nVidia nForce2 Ultra
400
Podrani procesori Athlon, Duron Athlon, Duron Athlon, Duron
Podrani FSB 200-333 200-400 200-400
Podrana
memorija
DDR333 DDR400 DDR400
Dvokanalni mem.
kont.
ima nema ima
+
Proveren ipset za
AMD procesore
Povean FSB Povean FSB
-
Pomalo zastareo
Nema dvokanalni
kontroler
Nita naroito

Savremeni ipsetovi za AMD procesore
ip-set VIA KT333 VIA KT400 VIA KT600
Podrani procesori Athlon, Duron Athlon, Duron Athlon, Duron
Podrani FSB 200-333 200-400 266-400
Podrana memorija DDR333 DDR400 DDR400
Dvokanalni mem.
kont.
nema nema nema
+
Proveren Povean FSB
Integrisane komponente u
ipsetu (juni most)
-
Pomalo zastareo
Pomalo zastareo,
nema dvokanalni
mem. kontroler
Nema dvokanalni mem.
kontroler, nita posebno
novo u odnosu na
prethodnike

Savremeni ipsetovi za AMD procesore
Hlaenje kod Intel i AMD procesora
Hlaenje kod procesora Intel i VIA
Hlaenje kod AMD procesora
Hlaenje procesora
COOLER (ili hladnjak)
AKTIVNI (sa ventilatorom fan)
PASIVNI (bez ventilatora; hladnjak u uem
smislu rei, tj. cooler)
COOLER je obino napravljen od nekog
materijala sa dobrom termikom
provodnou
zahtev pri izradi: to vea povrina
Prikaz postavljanja procesora i hladnjaka
Kuite Slot1 i hladnjak
Hladnjak sa ventilatorom
Postavljanje procesora u ZIF socket
(prvi korak pomerite ruicu u krajnji gornji poloaj)
Postavljanje procesora u ZIF socket
(drugi i trei korak postavite procesor ipomerite ruicu u
krajnji donji poloaj)
Postavljanje termalne paste na procesor
(pre postavljanja hladnjaka)
Postavljanje hladnjaka na procesor
Fiksiranje hladnjaka na procesor
Prikljuenje napona za ventilator hladnjaka
Postavljanje hladnjaka na P-IV procesor
Hladnjak za P-IV (socket478)
AS III SUMARNO
karakteristike procesora
arhitektura procesora
Intel i AMD
prikaz savremenih procesora i njihovih
karakteristika
milovan@link.co.yu
as IV: MEMORIJE, KUITA i NAPAJANJA
SADRAJ ASA
uvod u memorije
tehnologija izrade memorija
statika, dinamika
RAM, ROM
tipovi, karakteristike, postavljanje
kuita i napajanja
AT
ATX
svi raunari moraju da imaju
operativnu (sistemsku) memoriju
mesto gde se uvaju program i
podaci sa kojima se trenutno radi
procesor mora imati pristup programu
i podacima u roku od nekoliko
nanosekundi
drugi naziv za radnu memoriju je RAM
Random Access Memory (memorija sa
sluajnim pristupom)
neprikladno izabrano ime
htelo je da se kae da je vreme pristupa
jednako i za prvu i za bilo koju drugu
memorijsku lokaciju
u sluaju ove memorije mogui su i itanje i
pisanje
postoje i ROM memorije
Read Only Memory (memorija koja
moe samo da se ita)
RAM gubi sadraj sa nestankom
napona napajanja
ROM pamti sadraj i posle nestanka
napona napajanja
vrste ROM-ova
EPROM (brisanje sa UV lampom)
EEPROM
FLASH EPROM
Flash tehnologija omoguava izmenu
sadraja BIOS-a
fleovanje
kada fleujemo?
pojavio se nov BIOS
sigurni smo da je taj BIOS ba za nau
matinu plou
ta nam treba za fleovanje?
program koji obavlja tu operaciju
(recimo AWDFLASH.EXE)
sam fajl sa sadrajem za BIOS (fajlovi sa
ekstenzijom BIN)
najnovije matine ploe (recimo,
proizvoaa GIGABYTE) imaju dual
BIOS
dakle, na ploi, fiziki, postoje dva ipa
sa BIOS-om
jedan je vodei, drugi rezervni
kada fleujemo, radimo sa jednim ipom
drugi ostaje kao rezerva, u sluaju da
fleovanje ne uspe
dinamiki RAM
najei oblik u kom se danas sree radna
memorija jeste niz dinamikih (DRAM)
ipova na minijaturnom integrisanom kolu
broj ipova koji su montirani sa strane
integrisanog kola razlikuje se u zavisnosti
od vrste radne memorije: ponekad ih ima 8
(osam), a nekad 9 (devet)
RAM memorije sa proverom parnosti imaju
dodatni DRAM ip za testiranje greaka
(ukupno ih je devet), a neparne RAM
memorije imaju osam DRAM ipova
dinamiki RAM
ime potie od principa rada ovih memorijskih ipova
podaci u DRAM-u se uvaju punjenjem kondenzatora
kondenzatori vremenom gube svoje punjenje, pa
memorijski ipovi gube smetene informacije
zbog toga je podatke potrebno povremeno obnavljati,
odnosno moraju se dopunjavati kondenzatori
sledea animacija prikazuje nain rada jedne elije
dinamike memorije
zamislite probuenu kantu sa vodom
vodu morate stalno da dopunjavate, da ista ne bi istekla
analogno tome, morate da (elektrino) dopunjavate
kondenzatore koji predstavljaju jednu memorijsku eliju
Osveavanje elija dinamike memorije
(ilustracija)
Blok dijagram dinamikog RAM Blok dijagram dinamikog RAM- -a a
Struktura i nain rada DRAM-a
osnovni element je matrica memorijskih
elija
elije su organizovane u vrste i kolone
jedan bit jedna elija
na primer, memorijski ip od 4 Mb ima
4194304 elije (2
22
) smetenih u matricu sa
2048 vrsta i 2048 kolona (2
11
)
elija se moe jednoznano identifikovati
brojem vrste i kolone
Princip rada dinamike memorije
prvo se selektuje
odgovarajua kolona (column)
zatim se dovodi
naelektrisanje, preko redova
(rows), u odgovarajue
memorijske elije
bele elije 0
crvene elije 1
adresni bafer prihvata adresu od strane memorijskog
kontrolera
adresa se deli na dva dela: adresu reda i adresu
kolone
ove adrese se uitavaju posebno u adresni bafer,
zbog duine adresa
za ip od 4 MB potrebna su 22 bita, ali se dovode
preko 11 bita adresnih kontakata: 11 za vrstu i 11 za
kolonu
bafer prvo prihvata adresu reda, a potom adresu
kolone
za prenos kompletne adrese bilo bi potrebno 22
adresna kontakta i sam adresni bafer bi u tom sluaju
bio suvie veliki
multipleksiranje adrese kontrolie signal RAS (Row
Address Strobe) i signal CAS (Column Address
Strobe)
ove signale generie memorijski kontroler
signal RAS informie DRAM kontroler da je spremna
adresa reda, koji zatim aktivira adresni bafer, koji
prima adresu i prosleuje je dekoderu reda
dekoder reda (Row decoder) dekodira dobijenu adresu
ako je spremna adresa kolone memorijski
kontroler e aktivirati signal CAS
DRAM kontroler aktivira bafer adrese, koji
je prihvata adresu i prosleuje je do
dekodera kolone (Column decoder)
adresirana memorijska elija postavlja
podatak na izlaz, gde se on pojaava (Read
amplifier) i prenosi preko izlazne kapije
(I/O Gate) do izlaznog bafera (Data buffer)
izlazni bafer postavlja traeni podatak D
out
16Mx8
Organizacija DRAM ipa Organizacija DRAM ipa
veliki broj ipova razliite irine rei
irina rei od 1, 4, 8, 16 bita
Mnogo realizacija
2Mx8
2Mx16
4Mx8
8Mx16
8Mx8
...
Primer
16Mx8
16M
8
Osveavanje DRAM-a
kondenzatori se vremenom prazne
uobiajeno vreme osveavanja je od
1 ms do 16 ms
osveavanje pomou signala RAS
najjednostavniji i najvie korieni
pomou DMA i tajmera
sprovodi se lanim oitavanjem
RAS aktivan, ali CAS nije
osveavanje CAS pre RAS
zahteva posebnu internu logiku za osveavanje
skriveno osveavanje
Statiki RAM (SRAM)
statiki RAM
podaci se pohranjuju u SRAM kao flip-flop
stanja flip-flopa su stabilna, nema potrebe za
osveavanjem sadraja kao kod DRAM-a, otuda i ime
statiki RAM
flip-flop kola se nazivaju i bistabilni multivibratori jer
imaju dva stabilna stanja
SRAM elija je daleko sloenija od DRAM-a elije
integracija SRAM-a je tehniki komplikovanija pa je i
cena vea
kapacitet je manji i koristi se uglavnom za ke memorije
vea brzina u odnosu na DRAM, vreme pristupa je krae
Memorijski moduli
SIMM - Single Inline Memory Modules
ako su DRAM ipovi montirani samo na jednoj
strani memorijskog modula, onda se kae da je
memorija pakovana u memorijski modul sa
jednim redom kontakata
prvobitni nain pakovanja memorijskih ipova
32-bitni
postoje varijante sa 30 i 72 pina
ranije verzije SIMM modula morale su se
instalirati u paru da bi radile !!!
DIMM - Dual In Memory Modules
ako su DRAM ipovi montirani sa obe strane
memorijskog modula, radna memorija je
pakovana u memorijske module sa dva reda
kontakata
najee u primeni danas
168 pinova (i 184 kod novijih modula)
ne moraju se instalirati u paru da bi radili
RIMM Rambus Inline Memory
Modules
ili samo RAMBUS memorija
Verzije RAM memorije
SRAM statiki RAM
dva ili etiri tranzistora za jedan bit podatka
brzi
stabilna stanja
DRAM dinamiki RAM
jedan tranzistor za jedan bit podatka (FET)
jeftinija izgradnja za vee kapacitete
neophodno stalno periodino osveavanje
sadraja
u poetku se kao glavna memorija
koristila jednostavna dinamika RAM
memorija
postoji i bra statika RAM memorija
preskupa je da bi sama inila radnu
memoriju
zato uvodimo ke memoriju
veliki i jeftini dinamiki RAM
manja i skuplja, ali bra ke memorija
Vrste DRAM-a
EDO (Extended data out)
zadrava podatke na izlazu neko vreme
adresiranje sledee lokacije dok se jo
uvek oitava prethodna
VRAM Video RAM
dualni ulaz, istovremeni pristup po dve
lokacije
SDRAM
sinhroni DRAM
najpopularnija verzija DRAM-a
radi sinhrono sa signalom takta
duplo bri od EDO DRAM-a
ugraen broja prenosa
procesor i memorija rade na istom taktu
(tj. brzini)
prvobitna magistrala 66 MHz
poev od Intel-ovog ipseta BX (1998)
brzina magistrale je 100 MHz
noviji P-III procesori su imali FSB od 133
MHz i koristili su memorijske module
SDRAM DIMM na 133 MHz
Athlon koristi SDRAM memoriju na 200
MHz
broj pinova: 72, 144 i 168
kapaciteti 4 512 MB
danas, PC magistrale rade na 100 MHz,
133 MHZ, 150 MHz, u oznaci
PC100/PC133/PC150
ovu oznaku uveo je Intel, postala
standard,a prihvatili Compaq, Dell i ostali
najee je magistrala 133MHz
radi na uzlaznu ivicu signala
Rambus DRAM (RDRAM)
sa prelaskom na novo jezgro Coppermine
(Camino) Intel je pokuao da uvede novu
DRAM memoriju pod nazivom Rambus
(RDRAM)
tri verzije: PC600, PC700 i PC800
rade na: 300, 356 i 400 MHz
pakuje se u RIMM module
Rambus Inline Memory Module
znai da se ne mogu koristiti na ploama koje
nemaju Rambus podnoja
DDR SDRAM double data rate
radi i na uzlaznu i na silaznu ivicu siganla
takta
zbog toga je duplo bri u odnosu na
klasian SDRAM
oznake
DDR modul na 200 MHz ima oznaku PC1600
Danas je (ve neko vreme) uvreen standard za DDR
400 memoriju. Konano se Jedec-ov komitet odluio
da je ova RAM memorija dovoljno stabilna i kvalitetna
da se uvede kao standard u proizvodnji tako da i
proizvoai matinih ploa mogu da odahnu bar neko
vreme. DDR 400 ili takozvana PC 3200 memorija je
doivela da njene performanse budu dovedene do
odreene granice koja garantuje kvalitet i stabilnost u
radu. Naravno postoji tu i jedna zakoljica, a to je
proizvoa pomenutog memorijskog modula. Mnoge
performanse zavise od proizvoaa, na primer jedno
je recimo Kingston ili Corsair, a sasvim neto drugo
PQI ili NCP.
KINGSTON DDR MEMORIJSKI MODUL
Iako je bila veoma brza kada se pojavila, DDR400 memorija
nije bila bez mane. Starija DDR-1 tehnologija je imala
velikih problema sa 400 MHz.
Naravno danas postoje memorijski moduli zasnovani na
istoj tehnologiji koji stabilno rade i na itavih 533 MHz, to
nas dovodi do zakljuka da je ova tehnologija sazrela.
Odnosno da se dolo do limita ove tehnologije; sada je red
na novu, a to je DDR-2.
Ovaj novi standard e omoguiti potpuno novi dizajn za
memorijske module, koji e promeniti dananji layout
matinih ploa, ali i smanjiti potreban napon za napajanje
memorije, a to znai radne taktove i do 667 MHz.
Meutim dok nova tehnologija ne zaivi u potpunosti i ne
doe na nae nove ploe proi e jo neko vreme, a dotle
se sami morate potruditi da na neki nain poboljate
performanse svoje RAM memorije i tako u potpunosti
iskoristite potencijale svoje maine.
ak iako imate neku stariju matinu plou koja ne
dozvoljava da memorija radi na 400 MHz, ipak moete
podesiti odreene memorijske parametre u BIOS-u kako bi
vaa memorija postizala bolje rezultate i na manjim radnim
taktovima.
Vie nego esto ete smanjivanjem CAS latency-a ili RAS-
to-CAS delay-a postii mnogo bolje rezultate nego da
ubrzavate radni takt memorije.
Najee je potrebno isprobati nekoliko razliitih
kombinacija brzine i tajminga memorije kako bi se
ustanovilo koja podeavanja su najbolja.
Najbolja su ona koja omoguavaju najvee mogue
memorijske protoke a da pri tom sistem bude maksimalno
stabilan.
Iz ovoga proizilazi da e vam za optimalna podeavanja
memorije na vaem raunaru biti potrebno nekoliko dana
pa moda i nedelja.
Iskuenje koje se javlja kod jaih RAM modula je da se dosegne
vei radni takt ako imate stariji ipset na ploi.
Na primer, ako imate plou sa KT 333 ili sa prvim KT 400 ipom vi
moete ubaciti DDR 400 memoriju na vau plou, ali e ona raditi
na 333 MHz.
Naravno jo uvek postoje naini kako da u BIOS-u poveate radni
takt memorije i tako je naterate da radi na svih 400 MHz. Ako je
ovakvav sistem nestabilan sa memorijom koja radi na 400 MHz,
onda moete zaboraviti na neka finija podeavanja radnog takta.
Radni takt memorije se pomera paralelno sa FSB-om i moe
biti podeen samo na neke radne taktove koji su
meusobno veoma daleko, kao to su 333 i 400 MHz !!!
Samo podeavanje normalno ide uporedo sa podeavanjem FSB-a;
3/3 odgovara DDR333 sa FSB-om na 333 MHz, dok 4/3 odgovara
DDR400 za isti FSB. Da bi fino podesili radni takt vae memorije
potrebno je da poveavate FSB za po jedan korak (za po jedan
MHz). Meutim kod ovih sistema sa KT 333 i starijim KT400
ploama je najee mnogo bolje podesiti memorijske tajminge
pravilno, nego poveavati FSB.
Podeavanje tajminga memorije moe da bude isto toliko
vano koliko i radni takt memorije !!!
Memorijska magistrala podataka moe biti kapitalizovana samo
ako su podaci koji se itaju iz memorijskih ipova dovoljno brzo na
raspolaganju. A kada se podacima pristupa u razliitim zonama
memorije postoji itav niz procesa koji su u mogunosti da uspore
protok podataka.
Memorijski tajminzi su ono to odreuje brzine svakog
pojedinanog procesa koji je ukljuen u pristup podacima u RAM-u.
Naravno da ima jako mnogo smisla muiti se oko optimizovanja
ovih podeavanja. Performanse vae memorije se mogu poveati i
do desetak procenata.
to je jo bitnije optimizovanje tajminga vae memorije
moe imati vie smisla nego poveavati radni takt memorije
Kvalitetniji DDR333 memorijski moduli sa agresivnim
podeavanjima tajminga moe da ima znatno bolje performanse
nego neki DDR400 modul kod kojeg su radi vieg radnog takta
smanjena sva podeavanja.
Prvi korak kod tweak-ovanja memorijskog modula je
da iskljuite automatska podeavanja u BIOS-u !!!
Kada su ukljuena ova podeavanja onda matina ploa ita
SPD ip (Serial Presence Detect) na memorijskom
modulu kako bi zatim automatski podesila sva setovanja za
taj memorijski modul.
Meutim ova podeavanja su veoma konzervativna i
podeena su tako da omogue stabilan rad na to vie
sistema.
Runim podeavanjem se ove vrednosti mogu dovesti do
odreene granice, a da pritom sistem i dalje ostane
stabilan. U veini sluajeva RAM moduli e raditi stabilno i
pored toga to podeavanja koja ste sami namestili nemaju
nikakve veze sa onim to pie u specifikaciji proizvoaa.
Meutim nemojte previe oekivati od jevtinih memorijskim
modula (zapitajte se zato su jevtini) !?
Navanija podeavanja RAM memorije su CAS
latency (CL), RAS-to-CAS delay, (RtCD) i RAS
precharge time (RPT).
Mnogi memorijski moduli imaju oznake kao to su
PC2700-2.0-2-2.0 ili PC3200-3.0-3-3.0.
Prvi deo oznake vam je verovatno jasan on opisuje tip
memorije, a ostala tri su gore pomenuta podeavanja.
Neki drugi proizvoai naprosto napiu da je CL 2.0 ili
2.5 ili 3.0.
Naravno i druga dva parametra su podjednako vana
za performanse, pa je velika mana to to nemamo
informaciju o njima.
Uticaj podeavanja memorije na performanse sistema
(benmark Content Creation Winstone 2002
Multimedia Overall Performance, Windows
XP, 1024x768x32):
(www.piratesunited.com)
Kako bi razumeli tajming parametre, trebalo bi da
znate ta se sve dogaa prilikom itanja podataka iz
memorije.
Proces itanja iz memorije se pokree kada kontroler
na matinoj ploi odabere memorijski modul koji
sadri traene podatke.
Kontroler zatim pronae pravi ip na modulu i
adresira podatke koje on sadri.
elije svakog memorijskog ipa su organizovane u
vidu matrice i svaka elija ima svoju jedinstvenu
adresu prema vrsti i koloni u kojoj se nalazi.
Dakle presek svake vrste i svake kolone predstavlja
jednu eliju.
Memorijski kontroler prvo alje adresu vrste elije,
koju eli da pronae.
Nakon odreenog vremenskog perioda (RAS to CAS
delay), modul omoguava kontroleru da vidi sadraj
cele vrste koju je zatraio, ali na mestu
za privremeno skladitenje podataka.
Na modernim RAM ipovima ovaj proces traje dva do
tri radna takta (clock cycles).
Mogui su ak i intervali koji se nalaze izmeu dva
radna takta (2.5) iz razloga to DDR RAM alje
kontrolne signale i signale sa podacima dva puta u
toku jednog takta (twice per clock cycle).
Kada je podatak privremeno uskladiten,
kontroler alje CAS (column adress
strobe) signal, koji e preneti adresu
kolone u kojoj se nalazi traeni podatak.
Naravno i ovde je neophodno da
protekne izvesno vreme (CAS latency)
dok sadraj izabrane elije ne bude poslat
na izlazni registar memorijskog ipa.
U BIOS-u moete podesiti broj radnih taktova (clock cycles)
koji su na raspolaganju za RAS to CAS delay i CAS latency.
to su nie vrednosti to su bolje performanse.
CL podeavanje na 2.0 ili ak na 1.5 je mogue samo kod
najbrih memorijskih modula.
Ako je potrebno da se proita susedni podatak iz iste kolone,
onda je jedini faktor koji odreuje brzinu pristupa CAS latency,
jer kontroler ve zna adresu vrste i ne mora ponovo da je trai.
Kad god kontroler mora da trai adresu nove vrste u RAM ipu
vreme tRAS (row active time) e proi pre nego to moe da se
pomeri sa jedne na drugu vrstu.
Vreme tRAS se poveava tRP vremenom (RAS precharge time),
koje je neophodno da se napune kola na veu voltau.
Drugim reima ak i brzim memorijski modulima je
potrebno najmanje sedam radnih taktova da ceo proces.
Dijagram: prikaz tajminga memorije (RAM timing)
Podeenja RAM-a u BIOS-u
BIOS na matinoj ploi vam nudi
mnogobrojne mogunosti za tweak-ovanje
memorije.
Ova podeavanja su jako esto nazivana
raznim imenima u razliitim verzijama
BIOS-a, ali to su iste stvari. Samo emo
ukratko objasniti opcije. Samo da se zna da
ne nude svi BIOS-i sve opcije:
Automatic configuration (On/Off): Ako
elite da runo podeavate memoriju onda
ovo treba da bude iskljueno.
Bank Interleaving (Off/ 2/ 4): Adresiranje sva etiri
memory bank-a u isto vreme e poveati
performanse.
Burst Lenght (4/ 8): Ovde se odreuje koliko paketa
podataka se alje u jednom ciklusu slanja. Idealno je
da jedna transmisija popuni jedan memorijsku vrstu u
L2 ke memoriji na procesoru. To je u stvari 64 bajta
odnosno osam paketa podataka.
Command rate CMD (1/ 2) (1T/2T Select): Broj
radnih taktova koji su neophodni da se adresira
memorijski modul i memorijski ip sa traenom
memorijskom zonom. Ako su vam sva memorijska
leita popunjena memorijskim modulima trebalo bi
da podignete ovu opciju na 2.
RAS Precharge time tRP (2/ 3)
(Precharge to active): Broj radnih taktova
neophodnih da se napune strujna kola kako
bi se utvrdila adresa traene vrste.
RAS to CAS delay tRCD (2/ 3/ 4/ 5)
(Active to CMD): Broj radnih taktova koji
prou izmeu trenutka kada se utvrdi
adresa vrste i trenutka kada se alje adresa
kolone. Podeavanjem ovog faktora na 2,
moe se dobiti oko 4% na performansama
Row ActiveTime tRAS (5/ 6/ 7) (Active to precharge
delay, Precharge wait state, Row active delay, Row
precharge delay): Vreme koje protekne kada se
adresiraju dve razliite vrste, u memorijskom ipu,
jedna za drugom.
Memory clock (100/ 133/ 166/ 200) (DRAM Clock):
Ovo je radni takt memorijske magistrale. Ovo je
najee direktno povezano sa taktom FSB-a. DDR
tehnologija (double data rate) udvostruuje brzinu
prenosa podataka (doubles the data rate given by bus
clock) dobijenu od radnog takta memorijske
magistrale.
SAVREMENI DDR400 MODULI
Tabela: proizvoai memorija
Manufacturer Website
Corsair www.corsairmemory.com
Crucial www.crucial.com
Dataram www.dataram.com
Geil www.geil.com.tw
Infineon www.infineon.com
Kingmax www.kingmax.com.tw
Kingston www.kingston.com
Micron www.micron.com
Mushkin www.mushkin.com
Samsung www.samsungsemi.com
Transcend www.transcendusa.com
Twinmos www.twinmos.com
OCZ Technology www.ocztechnology.com
Podrka ipsetova za pojedine tipove memorija (AMD)
Chipset Memory Type
1)
Max. Memory
AMD
ALI M1647 DDR266
2)
3072 MByte
Nvidia Nforce DDR266
3)
1536 MByte
Nvidia Nforce 2 DDR400
3)
3072 MByte
SIS 735 DDR266 1024 MByte
SIS 746FX DDR400 3072 MByte
VIA KT266A DDR266 2048 MByte
VIA KT333 DDR333 4092 MByte
4)
VIA KT400 DDR333 4092 MByte
4)
VIA KT400A DDR400
3)
4092 MByte
4)
Podrka ipsetova za pojedine tipove memorija (Intel)
Intel
ALI M1671 DDR333 3072 MByte
ALI M1681 DDR400 3072 MByte
Intel 7205 DDR333
3)
4092 MByte
4)
Intel 845E DDR266 2048 MByte
Intel 845PE DDR333 2048 MByte
Intel 865P DDR333 4092 MByte
4)
Intel 865PE DDR400
3)
4092 MByte
4)
Intel 875P DDR400
3)
4092 MByte
4)
SIS 648FX DDR400 3072 MByte
SIS 655 DDR333
3)
4092 MByte
4)
VIA P4X266A DDR266 4092 MByte
4)
VIA P4X333 DDR333 4092 MByte
4)
VIA P4X400 DDR333 4092 MByte
4)
VIA P4T400 DDR400 4092 MByte
4)
Znaenja indeksa u prethodne dve tabele
1) Fastest DDR RAM standard supported; DDR266 = PC2100; DDR333 = PC2700;
DDR400 = PC3200
2) With C1 stepping DDR333
3) Dual-channel memory interface
4) 3576 MB available
SLDRAM
synchronous link RAM
tehnologija zasnovana na protokolu
sarauje sa procesorom tokom prenosa
u oba smera
procesor je klijent, a SLDRAM bus je
server
trenutne brzine 1,6 GB/s
teorijske do 3 GB/s
Karakteristike radne memorije
vreme pristupa je vremenski interval od zahteva
procesora za podatkom iz memorije do rasploivosti
tog podatka u procesoru (jedno tumaenje)
vreme pristupa memoriji je reda nanosekundi (ns),
to je jako sporo u poreenju sa brzinom procesora
kapacitet
64MB
128MB
256 MB
512 MB
prepoznavanje tipa memorije i koliine pri
podizanju sistema
ostvarivanje eljenog kapaciteta!!!
vie radne memorije omoguava vei
komfor i rad sa vie otvorenih programa
bez zaguenja, bri raunar!!!
Dual-channel arhitektura
dva memorijska kontrolera (A i B)
da li se onda i memorijski protok
dvostruko poveava ?
pogledajte sledee slajdove (rezultati
odreenih testova)
Dual-channel arhitektura: rezultati testova
itanje iz memorije se nije
naroito povealo uvoenjem
dva memorijska kontrolera
tek sa finim podeenjem
memorije se dobija znaajno
poveanje memory read-a !!!
upisivanje se neto
poboljalo uvoenjem dva
memorijska kontrolera
(www.piratesunited.com)
RAMBUS memorija
168 pin SDRAM
184 pin DDR SDRAM
Memorija i skladitenje podataka
dva razliita pojma!!!
memorija (RAM) slui za kratkotrajano
smeatnje podataka u toku obrade
skladitenje podataka predstavlja
dugotrajno smetanje podataka (CD, HDD i
sl.)
osnovne razlike su u brzini pristupa i
kapacitetu
Memorija i skladitenje podataka
kapacitet
RAM-a je reda MB
HDD-a je reda GB
brzina pristupa
RAM-u je reda ns (nanosekundi)
HDD-u je reda ms (milisekendi)
sadraj radne memorije gubi se
iskljuenjem raunara
Cene radne memorije
RAM modul 72 pina
(postavlja se pod uglom od 45)
RAM modul 168 pinova
(postavlja se pod uglom od 90C)
RAM modul 168 pinova
Pregled savremenih chipset-ova i memorija
preporuene veliine RAM-a za
pojedine operativne sisteme
WIN95
minimum: 16 MB
preporuka: 32 MB ili vie
WIN98
minimum: 32 MB
preporuka: 64 MB
WIN Me
minimum: 64
preporuka: 128 (optimum)
WinNT
minimum i preporuka: 64 MB
WIN 2000
ne moe se instalirati bez 64 MB
predloena vrednost: 128 MB
WIN XP
normalni minimum: 128 MB
preporuka: 256 MB
Memorijska mapa PC raunara
ogranienja prvog PC raunara
adresni bus 20 bita
data bus 8 bita (1 MB adresnog prostora)
MSDOS kao dominirajui OS-em
Memorija veliine 1 MB se deli na dva
dela:
prvih 640 KB (00000h 09FFFh) je
konvencionalna memorija (base
memory) ili: conventional memory
preostalih 384 KB (A0000h FFFFFh) je
Upper Memory Area (ili gornja memorija)
ili: reserved memory
Konvencionalna memorija:
za rad procesora u realnom reimu (Real
mode)
za procedure za obradu prekida
(interrupts)
podatke BIOS-a
programe koji ine MSDOS
drajvere (drivers) za MSDOS
korisnike programe
Rezervisana memorijska zona
adresiranje sistemskog ROM BIOS-a
(FE000h FFFFFh)
BIOS extension (proirenja standardnog
BIOS-a) koja se nalaze na dodatnim
ureajima (C0000h DFFFFh)
adresiranje memorije na dodatnim
ureajima (grafike kartice, mrene
kartice)
EMS (Expanded Memory
Specifications)
ili LIM (Lotus/Intel/Microsoft) standard
koristi 64KB u upper memory da
obezbedi prozor kroz koji se upisuje u
EMS memoriju
podaci sa procesorom se razmenjuju
kroz ovaj prozor
1 MB
System BIOS
EGA/VGA
Mono text
Video BIOS
DFFFFh
D0000h
640KB
Expanded memorija
Extended memory
memorija preko 1MB
HIMEM.SYS je memory manager za ovu
vrstu memorije
vidi se u zatienom reimu rada
procesora (protected mode)
Prvih 64 KB extended memorije zovu se
HMA (High Memory Array)
drajver A20 handler
MSDOS koristi HIMEM.SYS da pristupa HMA
u jednom trenutku moe da se izvrava
samo jedan program u HMA
obino se MSDOS ubacuje u HMA da bi
oslobodili to je mogue vie
konvencionalne memorije
UMB
Upper memory blocks
neiskoriene adrese u Upper Memory
Area (640KB do 1024KB)
nemaju RAM rezervisan za sebe, ve
predstavljaju samo rezervisan prostor
MSDOS moe da startuje programe u
UMB
Shadow RAM
tehnika kojom se odgovarajui BIOS
prebacuje u RAM radi breg izvravanja
recimo, ROM BIOS ili videoBIOS
prebacuju se UMA (od 640KB do
1024KB)
sistem e raditi bre ako aplikacija
poziva BIOS rutine
ROM
RAM FFFFFh
System BIOS
Video RAM
A0000h
System BIOS
Video RAM
Tehnika prebacivanja BIOS-a u RAM (shadow RAM)
Noviji procesori imaju daleko vee
mogunosti, ali zbog kompatibilnosti sa
starijim ureajima i programima, oni se po
ukljuenju inicijalizuju u tzv. realnom
reimu (real-mode) u kojem simuliraju
procesor i8088/8086 i njegova ogranienja
Noviji operativni sistemi prebacuju procesor
(tokom rada) u naprednije naine rada
(protected, virtual) i pokuavaju da
iskoriste njihove pune kapacitete.
Prema tome, i najsavremeniji
procesori i dalje samo
kloniraju onaj prvi PC-XT (naravno, na
mnogo veim brzinama), i
zbog kompatibilnosti unazad
(compatibility backward) stalno se
prebacuju iz realnog u zatieni reim
rada i obrnuto
Kuite
mehaniki nosi matinu plou
a time i sve delove raunara
titi delove raunara od
praine
elektromagnetnih smetnji
po obliku se dele na
desktop modele
brand name raunari
stoje na stolu
ojaana gornja strana
da bi na njih bio postavljen monitor
mala mogunost proirivosti
obino
1xPCI i/ili 1xISA
tower modele
velika proirivost
vie prostora za servisere
prema broju 5 ureaja dele se na
mini towere (do 2 5 ureaja)
midi towere (od 2 do 4 5 ureaja)
big towere (preko 5 5 ureaja)
postoje dva formata izrade tower-a
AT
stariji, prevazien
ATX
noviji
standardizovan
Kuite
u
ATX formatu
rafovi
dve vrste
deblji
za privrivanje bonih stranica
tanji
za privrivanje ureaja
distanceri
za noenje matine ploe
raf za kuite i nosae modula
raf za privrivanje drajvova
Distanceri za matinu plou
Napajanje
PC napajanje
realizovano u tzv. svierskoj (switch)
tehnici
standardni naponi
+5V DC (crvena ica)
+12V DC (uta ica)
-5V DC (bela ica)
-12V DC (plava ica)
+3.3V DC (narandasta ica)
AT napajanje
ima prekida
po iskljuenju je odspojeno sa mree
ATX napajanje
nema prekida
nego taster
po iskljuenju ostaje povezano na mreu
uvek traiti ATX napajanje
koje ima prekida
Veza od napajanja do matine ploe
AT napajanje
dva konektora (P8 i P9)
pravilo:
dve crne ice idu jedna do druge
AT konektori za napajanje (P8 i P9)
Veza od napajanja do matine ploe
ATX napajanje
jedan konektor
20 pinski
jednoznano orijentisan
nemogue ga je pogreno postaviti
ATX konektor za napajanje
dve vrste konektora
MOLEX
vei
za prikljuenje HDD, CD, DVD
MINI
manji
za prikljuenje FDD
ATX napajanje sa odgovarajuim konektorima
boje ica za vezu diode/tasteri na
prednjoj strani ATX kuita su
standardizovane
zeleno/bela PowerLed
crveno/bela HDD Led
plavo/bela - Reset (taster)
plavo/bela - Power ATX (taster)
crveno/crna Beep-er (PC zvunik)
CASEWIRE (Povezivanje kuita sa matinom ploom)
PowerSW i
Reset su iste boje,
ali je PowerSW
uvek izvan snopa,
a Reset je u snopu
speaker
(zvunik): crveno-
crna ica
crna ica je minus
pol, ali je u praksi
sasvim svejedno
kako ete povezati
zvunik
bela boja oznaava masu (minus pol)
CASEWIRE (povezivanje kuita i matine ploe)
AS IV SUMARNO
predstavljeni su tipovi memorija
RAM i ROM
dinamiki i statiki
SIMM i DIMM
karakteristike
memorijska mapa PC raunara
kuita i napajanja
AT
ATX
milovan@link.co.yu
as V: MONITORI i GRAFIKE KARTICE
SADRAJ ASA
nain generisanja slike kod PC raunara
monitori
vrste
karakteristike
parametri i podeenja
grafike kartice
arhitektura
karakteristike
Monitori pregled karakteristika
tehnologija prikaza - CRT ili LCD
kablovska tehnologija - VGA ili DVI
dijagonala ekrana
odnos strana (aspect ratio)
maksimalna rezolucija
dot pitch
refresh rate
color depth
potronja energije
CRT monitori: generisanje slike
Aspect ratio i screen size
aspect ratio
proporcionalan odnos strana prikaza
danas je uglavnom 4:3, tj. odnos irine prema
visini je 4 prema 3
odnos 16:9 u kinematografiji
screen size
izraava se preko dijagonale ekrana
dananje vrednosti su 15, 17, 19, 21... in
izbor rezolucije zavisi od veliine ekrana
nazivna
dijagonala
vidljiva
dijagonala
14 13.8
15 14
17 16
Kod CRT monitora
vai:
nazivna (deklarisana)
i vidljiva dijagonala
nisu jednake !
REZOLUCIJ A MONITORA
800
x
600
1024
x
768
1280
x
1024
1600
x
1200
1800
x
1440
15 YES YES
17 YES YES YES
19 YES YES
21 YES YES
Dot pitch
dot pitch je mera rastojanja izmeu dve fosforne
take iste boje
postoje i drugi naini predstavljanja dot pitch-a
izraava se u milimetrima
mera kvaliteta prikaza monitora, to manji dot pitch
to bolje
dot pitch se koristi kao mera otrine slike, manji dot
pitch otrija slika
dot pitch se meri kao rastojanje izmeu rupa u
shadow masku
shadow mask je metalni zastor sa rupicama kroz koji
prolazi tri elektronski mlaza i padaju na fosforni zastor
Trinitron tehnologija
razvijena od strane Sony korporacije
aperture grill tehnologija
aperture grill se sastoji od tankih
vertikalnih ica
horizontalno rastojanje izmeu ovih
ica predstavlja dot pitch
horizontalni drai slike uoljivi na
monitoru
na veimmonitorima 19 ina vidljive
dve horizontalne linije
to su take manje i blie jedne drugima, slika je detaljnija i realistinija
udaljenije take postaju primetne i slika postaje zrnastija (eng. grain)
Dot pitch vrednosti Dot pitch vrednosti
Dot Pitch Broj pixela po cm
2
Broj pixela po in
2
.25 mm 1600 10000
.26 mm 1444 9025
.27 mm 1369 8556
.28 mm 1225 7656
.31 mm 1024 6400
.51 mm 361 2256
1 mm 100 625
za kompjuterske
monitore
za televizore
dananji standardi kvaliteta, dot pitch .28 mm
Refresh rate
osveavanje slike
refresh rate (samo za CRT)
broj iscrtavanja slike u sekundi
broj vertikalnih povrataka u sekundi
to vei refresh rate, to je slika stabilnija i
bolja za oi
kompromis izmeu rezolucije i stabilnije
slike
vea rezolucija zahteva vei refresh rate za istu
stabilnost slike
Putanja mlaza elektronskih topova prilikom iscrtavanja slike na ekranu
sync-puls
impulsi za generisanje slike
broj impulsa u jedinici vremena potrebnih
za iscrtavanje linije
horizontalno osveavanje (kHz)
broj impulsa u jedinici vremena potrebnih
za iscrtavanje cele slike
vertikalno osveavanje (Hz)
to su vee vrednosti za horizontalno i
vertikalno osveavanje, monitor je
kvalitetniji
danas se smatra da vertikalno osveavanje
od
75 Hz predstavlja donju granicu pri radu sa
raunarom (a da se ne zamaraju oi)
Flicker-free
preplitanje (flicker)
neki proizvoai su deklarisali svoje monitore
da mogu da rade u veoj rezoluciji u reimu
preplitanja
iscrtava se svaka druga linija na ekranu
flicker-free
minumim 85 Hz vertikalno osveavanje
Color depth (dubina boja)
broj bita potrebnih za predstavu jednog pixel-a naziva
se bit depth
broj bita potrebnih za opis boje jednog pixel-a,
odnosno broj boja koje se mogu prikazati u jednom
trenutku
ako je bit depth 24 bita, po 8 bita se koristi za crvenu,
zelenu i plavu boju
bit depth od 16 bita odgovara predstavi tzv. high color
bit depth od 24 bita odgovara predstavi tzv. true color
Potronja energije
CRT monitori su zahtevniji i vei potroai
CRT troi 110 W
LCD troi 30 W
ako se posmatra konfiguracija sa CRT
monitorom, sam CRT monitor troi 80 %
elektrine energije cele konfiguracije
LCD zahteva mnogo manje energije i
koriste se za prenosne raunare
VGA konektor VGA konektor
1 crvena
2 zelena
6 crvena masa
7 zelena masa
8 plava masa
10 sinhronizacija-masa
11 bit 0 identifikacije monitora
14 vertikalna sinhronizacija
3 plava
5 GND
9 neiskorien
13 horizonatalna sinhronizacija
program koji se izvrava smeta podatke za prikaz u digitalnom obliku u video RAM
upotrebom DAC konvertora podaci se prebacuju u analogni oblik
informacija u analognom obliku se alje do monitora putem VGA kabla
posebne linije, dok se kod TV koristi composite video signal
kabl D-15M
veza raunara i monitora
oklopljene ice za R, G i B
PAZI: mogue ga je (verovali ili ne) postaviti i
suprotno
u tom sluaju obavezno dolazi do loma
pojedinih pinova
ako nedostaje neka boja (ekran je dreavo
crven, ili plav, ili slino):
u prekidu je jedna od (tri) ica koje nose
informacije o boji
loa sinhronizacija slike
ukazuje na probleme sa kablom (takoe)
ako slika treperi
mogue da je loe uzemljenje (ili da ga
uopte nema)
ako su pored monitora zvunici ili izvor
jakog elektromagnetnog polja
moe doi do razlivanja slike
pojedini monitori imaju ugraenu funkciju
demagnetizacije
LCD tehnologija (Liquid Crystal Display)
Teni kristali
teni kristal je prvi put otkriven 1888 godine
zagrevanjem supstance holesterol benzoat
dobijen je teni kristal
njenim daljim zagrevanjem dobijena je potpuna
tenost
teni kristal nije ni u tenom, ni vrstom
agregatnom stanju (neto izmeu)
ako bi morali da odredimo agregatno stanje,
ipak je blie tenom stanju, otuda i ime
prvi LCD prikaz 1968 godine, a prvi LCD monitor
1979 godine
Teni kristali
teni kristali su vrlo osetljivi na temperaturne
promene
vrlo male promene temperature utiu na stanje
kristala (primer, vidljiva promena display-a laptopa
na hladnom ili toplom vremenu)
postoji veliki broj supstanci koje zavisno od
temperature mogu biti u razliitim fazama
LCD
etiri osobine koje omoguavaju rad LCD
monitora
polarizacija svetlosti
sposobnost tenog kristala da prenosi i
menja polarizovanu svetlost
struktura tenog kristala se menja pod
uticajem elektrine struje
transparentnost supstance koja provodi
elektricitet
strukturu ini teni kristal izmeu dva
polarizovana stakla
polarizacija drugog stakla je pod uglom
od 90 stepeni u odnosu na prvo
svaki susedni sloj twisted nematics kristala
je pomeren (uvrnut) u odnosu na poslednji
poslednji sloj je pod uglom od 90 stepeni,
prema polarizovanom staklu
molekuli kristala prenose svetlost koju dobiju
susednom sloju
na tom putu kristal menja i ugao vibracije
svetlosti sa svojim promenama ugla
ako se poslednji sloj poklapa sa drugim
polarizacionom staklom, svetlost prolazi kroz
staklo
podruja kroz koja ne prolazi svetlost
ostaju tamnija
Konstrukcija LCD prikaza Konstrukcija LCD prikaza
1 2 3 4 5 6
1 ogledalo
2 sloj polarizovanog filma
3 elektroda od indium oxida
4 substanca tenog kristala
5 staklo sa elektrodom u vidu pravougaonika
6 sloj polarizovanog filma pod 90 stepeni u odnosu na prvi
Karakteristike LCD ekrana
cena
pada cena proizvodnje LCD panela, ali su i dalje
mnogo skuplji od CRT monitora
teina
LCD paneli su mnogo laki od CRT cevi (samo
etvrtinu teine CRT-a)
prostor
zauzimaju malo prostora na radnom stolu (u
pozadini)
stabilnost
nema treperenja slike
nazivna dijagonala jednaka vidljivoj
Tipovi prikaza LCD
postoje dva osnovna principa rada
LCD sa pasivnom matricom
LCD sa aktivnom matricom
Pasivna matrica
postoji matrica prikaza (display grid)
svaki pixel reaguje tek kad je adresiran, u
ostalim intervalima je neaktivan
danas prevaziena, jer su dobri samo za
statian prikaz (slika, tekst i sl.)
Pasivna LCD matrica Pasivna LCD matrica
sama izrada grida je jako kompleksna
napajanje odreenog pixel-a preko odreenih vrsta i kolona
nedostatci
sporo vreme odziva (primer, gubljenje kursora pri brzom pomeranju mia)
nepreciznost napajanja tano odreenog pixel-a, pa se promene prenose
i na susedne, ime slika gubi na jasnoi
Aktivna matrica
upotreba tranzistora kao aktivnih kola
za svaki pixel po tri takva kola
ova kola pamte vrednost svakog piksela pa
nije potrebno osveavanje slike kao kod
CRT-a
ova kola primenjuju odgovarajui napon na
eliju tenog kristala i brzo reaguju na
promenu napona
mehanizmom skeniranja prelazi se preko
cele povrine ekrana, postavljajui
odgovarajui intenzitet osvetljenosti
Aktivna matrica
princip rada zasniva se na thin film
tranzistorima (TFT)
takoe preko matrinog rasporeda
precizno adresirana vrsta, i napajana
odreena kolona
ostali pikseli ostaju neaktivni
LCD prikaz LCD prikaz
postojanje tri subpiksela za crvenu, zelenu i plavu, ije osvetljenje se kombinuje
u jedan piksel
ako je crveni subpiksel svetliji, bie vei udeo crvene boje u jedinstvenom pikselu
svaki subpiksel ima 256 (2
8
) vrednosti, to daje paletu od 2
24
boja
veliki broj tanzistora
primer, rezolucija laptopa od 1024x768 zahteva 1024*768*3 tranzistora
preko 2 miliona tranzistora, nefunkcionalnost nekog od njih
dovodi do pojave tzv. bad pixel-a
LCD
veliina prikaza odreuje kvalitet gotovog
proizvoda
da bi se poveala veliina prikaza mora se
dodati vei broj tranzistora
njihovim poveavanjem raste i verovatnoa
pojave loeg tranzistora
proizvoai odbace 40 % gotovih panela zbog
greke, pa gubitak mora da bude kompenziran
kroz cenu ispravnih
manje cene samo uz poboljanje tehnologije
proizvodnje
DVI
connector
DVI - Digital Visual
Interface
mana VGA signala je
u postojanju
konverzije digitalnog
u analogni signal, to
uvek vodi do gubitka
signala
ATI ATI Radeon Radeon VE VE
Interface izme Interface izme u grafike kartice i display ureaja u grafike kartice i display ureaja
Tok podataka izme Tok podataka izme u grafike kartice i display u grafike kartice i display- -a a
LCD tehnologije
STN super twisted nematics
DSTN dual scan twisted nematics
FLC ferroelectric liquid crystal
SSFLC surface stabilized ferroelectric
liquid crystal
Problemi
fabrike mane
jedan broj piksela uopte ne svetli
proizvoa u specifikaciji navodi koliki je taj
broj
oteenje kabla
(ne)odgovarajui konektor
Monitori
SyncMaster 770TFT
sa strane
SyncMaster 770TFT
prednja strana
Grafika kartica
ili grafiki adapter, ili grafiki akcelerator
ili video kartica
terminologija
grafiki adapter
prikaz grafike
display adapter
prikaz alfanumerikih znakova, ne koriste se u
PC raunarima
odgovorna za grafiku predstavu obraivanih
podataka
za prikaz 3D objekata na grafikoj kartici postoji 3D
ip (accelerator ip), sadre veliki broj 3D funkcija
svaka dananja grafika kartica sadri sopstvenu
memoriju, SDRAM, DDR, danas reda 64 MB i vie
integrisan grafiki adapter na ploi
mana
koristi radnu memoriju
oteana nadogradnja
slotovi
AGP
najbri, dananje kartice koriste ovaj port
PCI
sa cooler-om na ipu
sa ili bez TV izlaza
karakteristike za izbor grafike kartice
kancelarijski rad
kuni raunar
zahtevi za multimedijom i igricama
glavni proizvoai grafikih ipova
NVidia
ATI
Asus,Gigabyte i dr. koriste ove grafike
ipove da bi proizveli grafike kartice sa
svojim funkcionalnostima
razlika proizvoa grafikih ipova i
proizvoa grafikih kartica
Tipovi grafikih adaptera
MDA
CGA
Hercules
PGA
640x480
EGA
VGA
proizvoai: ATI, Diamond, Matrox, ...
modeli: S3, Trident, Cirrus Logic
PCI bus
S3 Trio64
Cirrus Logic 5434
Video RAM
dual ported
AGP (danas dominira)
AGP modul i AGP slot
Rezolucija 8-bit
(256 boja)
16-bit
(65K boja)
24-bit
(16.7Mboja)
640x480 512 KB 1 MB 1 MB
800x600 512 KB 1 MB 2 MB
1024x768 1 MB 2 MB 4 MB
1280x1024 2 MB 4 MB 4 MB
1600x1200 2 MB 4 MB 6 MB
Dubina Opis Broj boja Bajta po
pikselu
4-bit Standard
VGA
16 0.5
8-bit 256-color
mode
256 1.0
16-bit High color 65536 2.0
24-bit True color 16777216 3.0
Stanje na tritu grafikih procesora (kraj 2003
godine)
Prema istraivanju Mercury Research, kue koja je
odgovorna za mnogobrojna istraivanja na tritu
raunara i raunarske opreme, na tritu grafikih
procesora u treem kvartalu ove godine je bilo dosta
bure i pretumbacija. Najvei proizvoa grafikih
procesora na svetu NVIDIA, i dalje vodi u ukupnom
procentu grafikih procesora na tritu, mada vie ne
dri primat ni u jednom jedinom segmentu trta, to
samo po sebi predstavlja svojevrsni kuriozitet.
Primetan skok belee Intel i ATI, dok se svi ostali iz
petnih ila trude da zadre steene pozicije.
Desktop sektor je porastao za ak 13,7
odsto u odnosu na prethodni kvartal (ako
se za reper uzme ukupan broj prodatih
GPU-ova), to samo po sebi govori o
izuzetnom poveanju interesovanja za
grafike procesore. Na prvom mestu je
Intel sa 35 odsto, druga je NVIDIA sa 25
odsto, dok je ATI trei sa 22 odsto. Na
etvrtom i petom mestu koji su gotovo
izjednaeni se nalaze VIA i SIS sa 9 odsto,
odnosno 8 odsto.
Sektor integrisanih Desktop reenja pokazuje
apsolutnu dominaciju Intela, koji se u
ukupnom trinom udelu popeo na impresivnih
67 odsto, ili drugim reima, trenutno ovaj
gigant polje integrisanih Desktop reenja
zadovoljava sa pune dve treine. Daleko iza,
na drugom mestu se nalazi NVIDIA sa 17
odsto. Na treem mestu se nalazi SIS sa 13
odsto, koji je ujedno i najvei gubitnik kada su
u pitanju Desktop integrisana reenja jer je
njegov trini udeo za poslednja tri meseca
opao sa 18 odsto na 13 odsto, odnosno za
itavih 5 odsto.
Sektor integrisanih reenja za prenosive
raunare je u ovom kvartalu samo potvrdio
trendove koji trenutno vladaju na tritu
grafikih procesora. Neverovatan skok je
zabeleio Intel koji je sa 23 odsto iz
januara meseca ove godine dogurao do 45
odsto na kraju poslednjeg kvartala. ATI je
sa 34 odsto skoio na 39 odsto, i to su
jedine dve kompanije koje u ovoj godini na
tritu grafikih procesora belee samo
uspehe. Dramatian pad je doevila VIA
koja je sa 37 odsto sa poetka godine spala
na samo 11 odsto.
Na tritu nezavisnih karti za prenosive
raunare ATI je uspeo da za 1 odsto
prekorai granicu od 70 odsto, i to je
ujedno i najubedljivija dominacija nekog od
proizvoaa ako se uporede svi segmenti
trita grafikih procesora. Drugo mesto za
NVIDIA GPU-ove sa 21 odsto i sa te strane
dovoljno govori o trenutnoj moi
konkurenta i o tome da u 2003 nekome
drugome cvetaju rue.
ATI Radeon
grafika kartica
nVidia GeForce4
grafika kartica
Grafiki procesor (GPU)
Hladnjak
Prednja strana savremenog grafikog adaptera
Connect3D Radeon 9600 Pro
Grafiki procesor R9600 Pro
Video RAM
AS V SUMARNO
predstavljeni su principi generisanja slike kod
PC raunara
monitori (nain rada, karakteristike)
CRT
LCD
grafike kartice
arhitektura
tipovi
milovan@link.co.yu
as VI:SKLADITENJE PODATAKA
SADRAJ ASA
skladitenje podataka kod PC-a
HDD, FDD, CD, DVD
interfejsi
IDE
SCSI
povezivanje
standardi
priprema diska
particionisanje
formatiranje
Mediji za skladitenje podataka
disketa (1,4 MB)
ZIP disk (100 MB - 250 MB)
CD (od 650 MB - 750 MB)
DVD (od 1 GB - 4 GB)
hard disk (reda 100 GB)
redosled po kapacitetu, ceni,
vremenu pristupa...
FDD
FDD Flopy Disk Device, Flopy Disk Drive
skladitenje i prenos fajlova manje veliine
flopy disk (meki disk)
magnetni materijal u plastinom kuitu
format
5.25 ina, nekada
3.5 ina, danas
kapacitet 1.44 MB
nepouzdan, podlone mehanikom
oteenju, est gubitak podataka
FDD
proizvoai
Teac
Alps
Sony
Mitsumi
cena ureaja
oko 10 eura
cena medija
oko 0.5 eura
ZIP disk
malo vei format od obinog flopi diska
koriste posebne diskete - ZIP diskete
kapaciteti 100 MB i 250 MB
interni ureaj
IDE prikljuak
eksterni ureaj
paralelni port
USB port
ZIP drive i disketa
HDD
spoljanja ili eksterna memorija
velikih kapaciteta, danas reda 80GB, 120 GB
na hard disku se nalaze operativni sistem, svi
korisniki programi (svi programi, podaci, muzika,
filmovi...)
podaci organizovani u strukturu fajlova i foldera
broj obrataja hard diska
danas 7200 obr/min
prethodno 5400 obr/min
upis i itanje sadraja sa hard diska (reda ms) mnogo
sporiji od pristupa radnoj memoriji (reda ns)
Ploe diska i ruka (arm) koja
nosi glavu za itanje/pisanje.
Pogled odozgo: ruka (arm) koja
nosi glavu za itanje/pisanje.
Rupice za izjednaavanje
pritiska: ne skidajte nalepnicu
koja stoji preko njih.
Elektronika jednog diska.
kao to se vidi HDD se
sastoji od vie ploa
(napravljenih od specijalnih
materijala) koje se nalaze
na istoj osovini i obru
velikom brzinom
za upis/itanje podataka
slui nam tzv. glava za
itanje/pisanje (R/W head)
glava se nalazi na tzv.
ruci (arm) ili aktuatoru
svi delovi HDD-a su
spakovani u hermetiki
zatvoreno kuite iz koga je
izvuen vazduh
Najvaniji delovi jednog diska
ematski prikaz unutranjeg izgleda HDD-a
Organizacija pamenja podataka na jednoj ploi HDD-a
Staze i sektori
sektor
staza
Geometrija diska staze i cilindri
Parametri performansi diska
Seek time
Kanjenje zbog rotacije (rotational delay)
Vreme prenosa podataka (data transfer time)
Srednje vreme pristupa (total average access
time)
Brzine rotacije:
5400 rpm (stariji diskovi)
7200 rpm (srednje stari)
10-15000 rpm (noviji)
RAID
Redundant Array of Inexpensive Disks
Sedam (7) nivoa (Nivo 0 Nivo 6)
Karakteristike
vie diskova koje OS vidi kao jedan disk,
podaci su distribuirani na diskovima
redundansa se koristi za pamenje parity
informacija, koje garantuju povratak podataka
u sluaju failure-a
RAID 0 (stripping)
Data Mapping for a RAID Level 0 Array
RAID 1 (mirroring)
RAID 2 (redundancy through Hamming code)
HDD -
Proizvoai
Maxtor DiamondMax serije
modela potiu iz kupljenih Quantum
fabrika.
Western Digital Caviar diskovi
su se kod mnogih korisnika
dokazali kao neprikosnoveni. Tih
rad, mala potronja, proverena
pouzdanost
IBM Deskstar 75GXP/
60GXP/120GXP serije hard
diskova velikih kapaciteta. Sa
7200 obrtaja
Povezivanje HDD-a
standard povezivanja HDD sa PC
IDE Integrated Device Electronics
ATA (AT Attachment) standard za povezivanje
hard diskova
EIDE Enhanced IDE
usavrena verzija IDE
ATAPI (AT Attachment Packet Interface)
proirenje ATA radi mogunosti rada i drugih ureaja,
npr. CD ROM
pun naziv: ATA/CAM (Common Access Method)
SCSI (Small Computer System Interface)
noviji standard za povezivanje perifernih ureaja
Povezivanje HDD-a
u poetku nije postojala mogunost gustog pakovanja
elektronike kao danas
samim tim, ipovi su zauzimali puno prostora
problem hard diska i pratee elektronike, glomazno
u poetku, hard disk i pratei kontroleri bili su
odvojeni
IDE (Integrated Device Electronics), kompletna
elektronika na hard disku, povezivanje preko IDE
kartice na ISA slotu
danas, kontroleri na matinoj ploi, prikljuak na IDE
konektorima
IDE
IDE prenos predstavlja prenos bloka podataka izmeu
perifernog ureaja i RAM-a
16-bitna irina, to znai prenos od dva bajta u
jednom trenutku
takt magistrale od 8.33 MHz, T=1/f, to znai 8.33
miliona perioda u 1 sekundi, dva bajta po periodu,
prenos od 16.6 miliona bajtova u 1 sekundi (oko 16
MB/sec)
ATA-4 standard udvostruava broj ciklusa sa 8.33 na
16.6, to znai prenos od 33 MB/sec, zbog dva bajta
po periodu
UltraDMA, ATA33 su drugi nazivi za ATA-4
IDE kanal
dva kanala
primary
secondary
dva ureaja (po jednom kanalu)
master
slave
IDE disk, konektori, kablovi, napajanje, rafovi ...
Postavljanje IDE HDD-a: crvena ica uvek ide prema napajanju
Povezivanje IDE HDD-a: crvena ica od IDE kabla je uvek do napajanja
ATA
sledei korak u razvoju je standard ATA-5
ili UltraATA/66
omoguava prenos od 66 MB/sec
Ultra ATA 100
poveanje brzine prenosa na 100 MB/sec
Ultra ATA 133
poveanje brzine prenosa na 133 MB/sec
kompatibilnost ureaja, kontrolera i same
ploe
SCSI
Small Computer System Interface
starije reenje ali tek od nedavno podran
u PC-u (odavno se primenjuje u Macintosh
raunarima)
prednosti
mogunost pristupa na vie ureaja istovremeno
poseban SCSI adapter koji rastereuje procesor
brzina
Ultra2 Wide SCSI, 80 MB/sec
Ultra 160 SCSI, 160 MB/sec
CD UREAJI
pojava optikih medija mnogo donosi
danas najraireniji nain smetanja
podataka (podaci, software, muzika, itd)
veliki pad cene u poslednjih nekoliko godina
veliki kapacitet
783 MB podataka na 120 mm prenika medija
pogodni za smetanje velikih koliina
podataka
predstava podataka preko udubljenja
(jamica) na mediju
CD ROM Compact Disk Read Only
Memory
cd ita
lasersko oitavanje, bez fizikog kontakta glave i medija
kapacitet 750 MB
mali prenik laserskih zraka omoguavaju gui zapis
osnovni medij za skladitenje podataka
pristupana cena
oznaavanje 52x, 48x itd., ispred tipa CD-a predstavlja
njegovu brzinu kao proizvod osnovne brzine
osnovna brzina CD ROM-a 150 KB u sekundi
dananji CD ima brzinu prenosa 52x150 KB u sekundi,
odnosno 7.6 MB u sekundi
dostignuti limiti brzine postojeom tehnologijom
Razvoj CD-a
1979 g. audio (muziki) CD
1985 g. u raunarskoj industriji,
vrlo skup u poetku
danas, CD ROM standardna oprema
raunara, cene ureaja oko 20 eura i
medija oko 1 eura !!!
vreme pristupa CD ROM-u je reda
ms (milisekundi)
Prvi CD:
struktura
jedan blok sadri 2352 bajta
2048 (2 KB) za podatke
304 bajta za error correcting code, sinhronizaciju,
idenifikaciju i sl.
prvi CD-ROM ureaji radili su na brzini od 150 Kb/s,
poto se ita 75 blokova u sekundi
75x2KB=150KB
razvoj
dvobrzinski, etvorobrzinski, u oznaci 2x, 4x,...
danas 52x (tehnoloki limiti)
brzina obrtaja CD ureaja nije konstantna, za razliku
od CD audio player-a
CD Ureaji
Teac CD-W540E CDRW
40x/12x/48x speed.
CD Mediji
Brzina obrtanja
CLV-constant linear velocity
cd se ne okree konstantnom brzinom
konstantna brzina prenosa podataka
staze se pomeraju ispod laserske glave istom
linearnom brzinom bez obzira da li se nalaze blie
unutranjosti ili spoljanjosti diska
znai da se disk mora bre okretati za unutranje
staze
ovoj princip je zasnovan na audio CD, koji su imali 75
sektora sa po 2 Kb podataka
Brzina obrtanja
CAV-constant angular velocity
cd se okree konstantnom brzinom, a
brzina prenosa podataka se menja
promenjiva brzina prenosa
bre itanje sa spoljnih nego sa
unutranjih staza
i kod hard diska i flopy drive
oznaka 12x-24x
Popreni presek CD Popreni presek CD- -a a
debljina CD oko 1.2 mm
plastini kalup od polikarbonata
udubljenja i ispupenja du spiralne putanje
preko plastike se nanosi sloj aluminijuma
preko aluminijuma sloj akrila radi zatite
Spiralna staza CD Spiralna staza CD- -a a
spiralna staza od unutranjosti ka periferiji diska
kapacitet diska zavisi od spirale
veliina diska moe se regulisati odsecanjem
manji diskovi, business card diskovi
irina spirale 500 nm, a dubina 125 nm
spiralna staza napravi 22 188 obmotavanja CD, il
600 po milimetru
ako bi se odmotala spirala duina staze bi
bila preko 5 km
rastojanje izmeu staza 1.6 mikrona
mehanizam oitavanja sa ovih mikronskih staza
potrebna velika preciznost pozicioniranja
mehanizma (1 nm = 10
-9
m)
CD mehanizam CD mehanizam
Rotacija diska Rotacija diska
Brzina obrtanja diska zavisi od
poloaja laserske glave
blie periferiji rotacija je sporija
ka centru rotacija je bra
jako je vano da laserski zrak
bude uvek centriran na stazu sa
podacima to je jako teko
tu ulogu vri tracking mehanizam
CD mehanizam
Disc Drive Motor
pokree disk
brzina obrtanja 200-500 obr/min
Laser Lens
lasersko soivo koje vri samo oitavanje jamica
diska
Tracking Mechanism
pomera laserski sklop da bi laserski zrak pratio
spiralnu putanju staze
laser emituje svetlost talasne duine 790 nm
mogunost pomeranja na mikronskom nivou
Princip rada CD ureaja
osnova rada je u detektovanju refleksije
ispupenja (jamice) za smetanje podataka
povrina CD je kao savreno ogledalo,
kojeg naruavaju ispupenja (jamice)
laser detektuje ispupenja (jamice) zbog
razlike u refleksiji
savreno ogledalo kao binarno 1
ispupenje (jamice) kao binarna 0
Standard Standardn ni i formati i dimenzije formati i dimenzije
120 mm prenik CD-a
15 mm prenik centralnog procepa
25 mm 58 mm radijus na kome se smetaju podaci
podela diska na dva podruja
SUA (System Use Area), sastoji se iz dva dela
PCA - Power Calibration Area
PMA - Program Memory Area
Information Area
SUA
System Use Area sistemski deo
sadri osnovne informacije o formatu podataka na
disku
obuhvata prvih 4 mm povrine CD-a
sastoji se iz dva dela
PCA (Power Calibration Area)
testiranje lasera
optimalno podeavanje za rad
brzina, vlanost, temperatura i dr.
PMA (Program Memory Area)
broj staza na kojoj poinje i zavrava pesma ili
adresa sektora na kojoj poinje snimanje podataka
Information area
deo diska na kome su podaci
zauzima radijus od 25 mm do 58 mm
sastoji se od
lead-in podruja (TOC)
program podruja
moe da sadri 76 minuta podataka u maximalno 99
staza
smetanje podatak po matematikom modelu EFM
(Eight To Fourteen Modulation), tea predstava niza
jedinica
1 bajt preko 14 bita (provera greke i dr.)
lead-out podruja
digital silence or zero data
CD
CD
-
-
R
R
boja CD-R zavisi od boje recording layer-a
ova osnovna boja se menja kada se nanese reflective layer (zlato ili srebro)
dobijene boje su kombinacije plave, zelene, ili utih nijansi
nema mehanikih nanoenja podataka, kreiranje refleksije na organskom sloju
zagrevanjem preko kritine temperature, podruja postaju neprozirna i odbijaju
manje svetla od delova koji nisu zagrejeni laserom
Nov CD Nov CD- -R R
Narezan CD Narezan CD- -R R
CD-R
ureaj moe upisati podatke na disk
ovi mediji imaju dodatni (zelenkasti) sloj koji se moe
modifikovati laserskim dejstvom
laser nanosi ne-reflektujua podruja na disk
taj dodatni sloj je primetne zelenkaste boje
kod obinog CD-a ovaj sloj ne postoji
nov (nekorien) medij ima potpuno reflektivnu
povrinu
laserski snop kojim se vri upis na medij je snaniji od
lasera kojim se ita
CD-R
laserski snop zagreva zelenkasti sloj i menja mu
transparentnost
nema formiranja jamica
zagrevanjem on postaje neproziran
za laserski snop koji vri oitavanje svejedno je koji
efekat daje refleksivnost
jamice
neprozirnoat materijala
nastale promene su ekvivalentne nereflektujuim
jamicama kod obinog CD-a
ova promena na sloju moe se izvriti samo jednom
materijali sloja su osetljivi na svetlost
uvati od UV zraka (suneve svetlosti
CD CD- -RW RW
pojava sredinom 1997 godine
recording layer se nalazi izmeu dva dielektrika (izolator)
kao materijal recording layer-a koristi se kristalno jedinjenje (meavina srebra,
indijuma, antimona, telarijuma,...)
zagrevanjem i hlaenjem postaje kristal
ako se zagreje na jo veu temperaturu, pa ohladi ponovo postaje
amorfan (neuoblien)
CD-RW
potrebna je mogunost povratka sloja na
prethodno stanje
odnosno, stalna promena izmeu
neprozirnosti i transparentnosti sloja
korienje specijalnih materijala koji imaju
mogunost promene transparentnosti pod
temperaturnim uticajima
menjanjem laserske snage (odnosno
temperature) podaci na CD-u se menjaju tj.
ponovo upisuju
CD-RW
CD-RW ureaj koristi 3 razliite snage
lasera
najjai laser (Write Power) kreira nekristalna
(apsortivna) stanja na recording layer-u
srednji laser (Erase Power) topi recording layer i
pretvara ga u reflektivno kristalno stanje
najslabiji laser (Read Power) ne utie na stanje
recording layer-a, pa se koristi za itanje
podataka
Zatita
CD mediji
ogrebotine i mehanika oteenja mogu da
uzrokuju neupotrebljivost medija
ureaj
prljavtina i estice mogu uticati na lasersku
glavu ureaja
sam CD medij nikad ne dirati prstima i uvati
istim (dlake, praina, i dr.)
sam ureaj i kuite uvati od uticaja praine
Zatita
podaci
ECC mehanizam (Error Correcting Code)
kod za detekciju i isprvljanje greaka
vea pouzdanost uskladitenih
podataka
uticaj greke vei na digitalne podatke nego
na audio fajlove
audio cd ureaji oitavaju digitalne podatke sa
diska i konvertuju ih u analogne, sluanjem
muzike ne primeti se manja greka
Reference i standardi
Philips/Sony specifikacija, tzv. Orrange
book
Write-Once (CD-WO) sistemi ili
Write Once Read Many (WORM) tehnologija
optikih diskova koja omoguava smetanje i
itanje podataka, ali spreava brisanje podataka
kada su jednom upisani
Part II specifikacija se odnosi na CD-R medije i
definie fiziku strukturu i dimenzije CD-R diska
Part III specifikacija se odnosi na CD-RW medije
DVD
DVD
DVD - Digital Versatile Disc
optiki mediji velikog kapaciteta za multimedijalne
fajlove i podatke
prvi DVD player pojavio se poetkom 1997 godine
princip rada slian CD mediju
mnogo vei kapacitet, to omoguava smetanje
filmova, veeg software-a i backup-a
filmska industrija
u poslednje vreme izdanja na DVD-ju stiu pre svih
ostalih zbog niskih proizvodnih trokova i distribucije
kvalitet neuporediv sa bilo kojim drugim medijem (kaseta i sl.)
Pore Pore enje kapaciteta DVD, CD i Zip diskova enje kapaciteta DVD, CD i Zip diskova
veliki kapacitet
mnogo vie podataka nego na bilo kom drugom mediju
(od 4.7 GB do 17 GB)
DVD
slian princip rada kao kod CD-a
plastina osnova od polikarbonata
prenik medija je 120 mm
viestruki slojevi
princip spiralne staze od unutranjosti ka
periferiji diska (kod single layer)
single layer diskovi mogu biti i manji od
120 mm u preniku
DVD formati
DVD formati
Spiralna staza
Spiralna staza
duina staze
single layer 12 km
double side, double layer 48 km
za itanje jo precizniji mehanizam
nego kod CD-a
Dimenzije jamica na DVD Dimenzije jamica na DVD- -u u
Raspored jamica na CD i DVD Raspored jamica na CD i DVD- -u u
Pore Pore enje DVD vs. CD enje DVD vs. CD
CD DVD
Rastojanje izmeu staza 1600 nanometers 740 nanometers
Minimalna duina jamice
(single-layer DVD)
830 nanometers 400 nanometers
Minimalna duina jamice
(double-layer DVD)
830 nanometers 440 nanometers
manjim rastojanjima dobija se prostor za 4 do 5 puta vie jamica nego kod CD-a
error correction kod DVD-a ne zauzima toliko prostora kao kod CD-a
Glavna prednost
viestruki slojevi kod DVD-a
ukupno etiri sloja, po dva na svakoj strani
pristup drugom sloju kroz prvi sloj
dodavanjem drugog sloja jamice moraju biti malo vee na oba sloja nego kod
jamica na jednom sloju, zato se kapacitet ne udvostruava kad se doda novi
drugi sloj, iz razloga zatite i izbegavanja interferencije dva sloja
Duina filmskog sadraja na DVD-u prema kapacitetu i formatu
Format Kapacitet Trajanje filma
Single-side / single-layer 4.38 GB 2 sata
Single-side / double-layer 7.95 GB 4 sata
Double-side / single-layer 8.75 GB 4.5 sata
Double-side / double-layer 15.9 GB 8 sati
DVD mehanizam
drive motor
rotacija diska
brzina obrtanja od 200 rpm do 500 rpm
laserski sklop
itanje jamica
talasna duina laserskog snopa od 640 nm
(780 nm kod CD-a)
tracking mechanism
pomera laserski sklop da bi laserski zrak pratio
spiralnu putanju staze
DVD mehanizam DVD mehanizam
pomeranjem od centra diska jamice bre prolaze ispod laserske glave
usporenje motora da bi podaci bili oitavani konstantnom brzinom
ako postoji drugi sloj, njegov poetak moe biti na spoljanjoj strani diska, to
omoguava bri prelazak na drugi sloj bez povratka glave na centar
Region codes
Filmska industrija i studiji koriste region kodove u borbi protiv neautorizovanog
kopiranja i praenje datuma objavljivanja DVD filma
region code se smeta kao jedan byte na DVD-u
DVD ureaj ima region code ugraen u svoj upravljaki softver
dva koda moraju da se poklapaju da bi se pokrenuo film
region kod se nalazi na poleini DVD paketa sa brojem na slici planete
1
2
3
4
5
6
United States and Canada
Europe and J apan
Southeast Asia
Latin America and Australia
Russia, rest of Asia and Africa
China
Lista region kodova
logo DVD logo DVD- -a koji se moe gledati u USA i Kanadi a koji se moe gledati u USA i Kanadi
DVD Formati
koji proizvoai podravaju koje standarde
kao nekad VHS vs. Beta standard
vie proizvoaa vie standarda
DVD+R i DVD+RW
podravaju Philips, Sony, Hewlett-Packard, Dell,
Ricoh, Yamaha,...
DVD-R, DVD-RW i DVD-RAM
podravaju Panasonic, Toshiba, Apple Computer,
Hitachi, NEC, Pioneer, Samsung, Sharp i DVD
Forum (220 kompanija)
DVD-ROM
za itanje, podrava sve
DVD Formati
DVD-ROM
kao CD-ROM za CD medije
formati: DVD-5, DVD-9, DVD-10, DVD-18
DVD-5: 4.7 GB, one side, single layer
podaci mogu biti u formi softvera,
DVD-Video,
DVD-Audio
DVD-9: one side, dual layer
DVD-10: both side, one layer
DVD-18: both side, dual layer
Toshiba
DVD Formati
DVD-R
jednom upisivanje (kao CD-R)
Pioneer
4.7 GB single side, 9.4 GB double side
standardi
DVD-RA (Authoring)
DVR-RG (General)
Pioneer
DVD Formati
DVD-RAM
za razliku od DVD-R, omoguava
upisivanje vie puta
kapacitet
2.6 GB, 4.7 GB za single side
5.2 GB, 9.4 GB za double side
mogu se itati samo u DVD-RAM
ureajima
Panasonic
DVD-RW
viestruki upis do 1000 puta
DVR-A05U ureaji narezuju 4.7 GB
single side DVD-RW disk
kompatibilni za itanje u DVD-ROM
ureajima
Pioneer
DVD Formati
DVD+R
jednom narezivanje (kao CD-R) diskova
kapaciteta 4.7 GB
kompatibilni za itanje
Sony
DVD+RW
viestruki upis (kao CD-RW)
kapacitet 4.7 GB
Pregled nekih ure Pregled nekih ure aja i formata koje podravaju aja i formata koje podravaju
Ureaj
Kompatibilni
formati
DVD-
ROM
DVD-R DVD-RAM DVD-RW DVD+R DVD+RW
Iomega
Super DVD
Writer
DVD-RAM/
DVD-R/
DVD-RW/
DVD+R/
DVD+RW
Read Read/Write Read/Write Read/Write
Read/
Write
Read/Write
Panasonic
LF-D521U
DVD-RAM/
DVD-R/
DVD-RW
Read Read/Write Read/Write Read/Write Read Read
Pioneer
DVR-A06U
DVD-R/
DVD-RW/
DVD+R/
DVD+RW
Read Read/Write - Read/Write
Read/
Write
Read/Write
Sony DRU-
510A
DVD-R/
DVD-RW/
DVD+R/
DVD+RW
Read Read/Write - Read/Write
Read/
Write
Read/Write
DVD formati DVD formati - - za i protiv za i protiv
Format Za Protiv
DVD-ROM
kapacitet 4.7GB
moe se pristupati preko veine DVD playera
nema upisivanja
DVD-R
snimanje na 4.7GB i 9.4GB DVD-R diskove
jedan korisniki upis podataka
DVD-RAM
viestruki upis (re-writable)
u kapacitetima do 9.4GB
samo pristup preko DVD-RAM ureaja
ne moe se pristupati preko veine DVD
playera
DVD-RW
moe se upisivati do 1000 puta
DVD-RW ne radi na starijim DVD
player-ima
DVD+R
snimanje na 4.7GB DVD+R diskove
DVD+RW
snimanje na 4.7GB DVD+RW diskove
DVD+RW ne radi na starijim DVD
player-ima
AS VI SUMARNO
predstavljeni su mediji za skladitenje podataka
kod PC raunara
HDD, FDD, CD, DVD
standardi (IDE, ATA, UDMA, SCSI)
povezivanje
priprema diska za rad
milovan@link.co.yu
as VII:PC PERIFERIJE
SADRAJ ASA
periferije kod PC raunara
zvuk
modem
tastatura
mi
konektori
ZVUNA KARTICA
odgovorna za zvunu predstavu podataka u raunaru
pre je na ploi postojao mali zvunik (beep)
slotovi
PCI, danas
ISA, nekada
integrisana ili ne
zvuna kartica integrisana na matinoj ploi danas je
zadovoljavajue reenje
proizvoai
Creative Labs
Terratec
Istorija zvunih kartica
Prvi zvuk na personalnim raunarima je bio
bip
Sluio kao znak upozorenja
Prvu zvunu karticu je ugradio Macinotsh
PC je i dalje zahtevao ugradnju
odgovarajuih adaptera
Tek od 1998 god. kompanija Creative
Technology uspostavlja trend povezivanja
putem dodatne ulazno/izlazne kartice koja je
povezana sa glavnom karticom.
Standardi
Pored toga to proizvode zvuk,zvune kartice
se i dupliraju kao sprege za CD-ROM ureaj.
Dananje zvune kartice podravaju
standarde SoundBlaster i General MIDI
Snimanje i reprodukovanje digitalnog zvuka
se odvija na frekvenciji od 44,1 kHz stereo.
To je rezolucija na kojoj se snima CD-Audio
Osnovne komponente zvune kartice
zvuni ip
DAC digital to analog converter
ADC analog to digital converter
ROM memorija
prikljuci
zvunici
slualice
mikrofon
joystick
Zvuna kartica
izbor zvune kartice
osnovne potrebe
specifini zahtevi
subwoofer
surround system
cene
Creative LIVE! 5.1 oko 40
eura
prosena zvuna kartica oko
10 eura
da li je mogue sluati muziki cd
ako ne postoji zvuna kartica na
raunaru?
Creative Labs Sound Blaster LIVE! 5.1
Izgled zvune kartice
MIDI
Musical Instuments Digital Interface
Na tritu je od ranih 80-ih
Napravljena da obezbedi standardni nain
povezivanja muzikih kontrolera
MIDI je strujna petlja koja prenosi 8-bitni
serijski tok podataka brzinom od 31,25
kiloboda
Strujna petlja znai da dva ureaja
komuniciraju preko MIDI sprege.
On komunicira preko 16 kanala
Uzorkovanje i snimanje
Zvuna kartica snima analogni zvuk,i prtvara
talasni oblik zvuka u digitalnu informaciju.
Proces menjanja analognog zvuka u digitalni
poznat je kao digitalizovanje ili uzrokovanje
Snimanje zvuka zauzima veliki prostor na
disku,jer kvalitet kompakt diska u trajanju od
10 min. zahteva preko 100Mb
Savremeni vrsti diskovi i PCI kontroleri
podravaju prenos od najmanje 4Mb u
sekundi
Unutranjost zvune kartice
Line out
nepojaan signal
Spk (speaker) out
pojaan signal
PCI Audio
Pojavili su se od 1996 god.
Integrisani su na matinoj ploi ili na
kartici u PCI slotu za proiranje
Kartice zasnovane na PCI magistrali
obezbeuju bolje performanse
PCI magistrala moe da bude 10 do 20
puta efikasnija od ISA u obradi zvunih
tokova
USB zvuk
Napravila ga vajcarska kompanija za
proizvodju poluprovodnika
Razvila tehnologiju koja e izbaciti
zvune kartice u buduim
multimedijskim PC sistemima
Ova tehnologija nudi smanjenje cene i
mogunost promene jaine i ravnotee
zvunika u samoj jedinici
MP3
U svet raunara stigla u prvoj polovini 1999
god.
Razvijen iz originalnog MPEG standarda
MP3-skaraenica za MPEG Audio Layer3
Tri eme za kodovanje koje komprimuju
zvune signale
MP3 deli spektar frekvencija na 576
frekventivnih opsega i komprimuje svaki
opseg pojedinano.
MP3 player
Zvunici
analogni (audio) izlaz
subwoofer
imitira basove (jedna kutija)
zvuk se iri u obliku koncentrinih krugova
treba je postaviti tako da nijedna strana ne bude zaklonjena
surround system
etiri zvunika plus sabvufer
dva ispred, dva iza sluaoca, sabvufer u sredini
sateliti
2 ili 4 manja zvunika
prikljuak na zvunoj kartici
sopstveno napajanje
Zvunici
aktivni
zahtevaju napajanje
pasivni
Obratite panju na deklarisanu snagu vaih
zvunika
odreena snaga zvunika trai odgovarajuu
zapreminu zvunika
realna snaga PC zvunika je 5 10 W aktivne
snage
saraund sistem 5.1 deklarisan na 2000W, u
stvari daje 45W sinusne (RMS) snage
Zvunici
MODEM
omoguava povezivanje sa udaljenim raunarima
posredstvom telefonske linije
re potie od skraenice MOdulator / DEModulator
modem modulie i alje signal, a modem na projemu vri
demodulaciju i izdvajanje korisnog signala
slotovi
ISA, nekad
PCI, danas
brzina prenosa
33.6 kb u sekundi
56 kb u sekundi
1 bod (baud) 1 simbol u sekundi
obino jedan simbol predstavlja jedan bit
MODEM
paraleno / serijska konverzija pri predaji
(slanju) podataka
serijsko / paralelna konverzija pri
prijemu podataka
digitalno / analogna konverzija pri
predaji (slanju) podataka
analogno / digitalna konverzija pri
prijemu podataka
MODEM
UART
paralelno / serijska konverzija
Universal Asynchronous Receiver
Transmiter
16550A
praktino predstavlja komunikacioni port ili
COM port
koji je ili integrisan na matinoj ploi, ili je na
modemu
Serijska komunikacija
asinhrona
ne postoje sinhronizovani sistemski klokovi
sprega ureaja razliitih brzina
brih i sporijih (recimo)
sinhrona
noviji modemi
blokovski prenos u strogo odreenim
intervalima koji se nadgledaju na oba kraja
Interni ili eksterni modem
interni
napajanje iz PC-ja
PCI slot
eksterni
nezavisno napajanje
fiziki slobodan serijski port
na prednjoj strani svetlee diode za indikaciju
statusa modema
mogunost iskljuenja bez iskljuenja raunara
dodatni prostor
Modemi
softverski modem
sve radi procesor, jeftiniji, danas u proizvodnji
hardverski modem
ima sopstvenu logiku i hardver, pre nekoliko godina
instalacija i konfiguracija modema...
povezuju se preko serijskog porta
proizvoai
US Robotics
Rockwell
cena:
interni oko 10 eura
eksterni skuplji
dodatne mogunosti
primanje i slanje faksa
prenos govora
trend: kablovski modem
Brzina modema
u bps
bits per second (broj bita u sekundi)
Standardi
K56Flex
X2
V.90
V.92
56K modemi
iskljuivo digitalne centrale
prijem obavezno na 56K
tri standarda
K56Flex
V90
X2
moraju se koristiti isti standardi na obe
strane (jer ovi standardi nisu meusobno
kompatibilni)
AT komande
univerzalne komande
AT (attention panja: slede komande)
ATZ resetuje modem i sva prethodna
podeavanja
ATX uitava fabrika podeenja
ATX3 ukida ekanje tona slobodnog
biranja
ATDP impulsno biranje
ATDT777777 tonsko biranje (u nastavku
se zadaje broj koji se trai)
MI (mouse)
engleski naziv: mouse
ulazna hardverska komponenta
mehaniki mi
elina kuglica presvuena gumom ili plastikom, koja se rotira
pokretanjem mia
kretanje se prenosi na dve osovine, jedna po x, druga po y osi
raznolikost oblika i dizajna
vrlo lako se zaprljaju, potrebno povremeno ienje
optiki mi
ne sadre kuglicu
LED dioda koja osvetljava povrinu
mala digitalna kamera koja fotografie povrinu
porede se dobijene slike i time detektuje promena poloaja
potpuno zatvoren, nema zaprljanja
MI
broj tastera na mievima danas
jedan (Apple Macintosh)
dva (levi primarni, desni sekundarni)
tri (u nekim softverima aktiviranje neke funkcije)
toki
scroll (vertikalni)
dva scroll tokia (po vertikali i horizontali)
scroll kao trei taster
senzorske ploe (touchpad)
kod prenosnih raunara
mala, crna, ravna povrina dimenzija 5x5 cm
pomeranje prsta preko te povrine izaziva pomeranje kursora
na ekranu
Izbor mia
pri izboru obino se ne obraa mnogo panje, mada je
korisniku najblii
uzima se bilo koji model, obino po izboru prodavca!!!
proizvoai
Genius
Logitech
A4 Tech
danas se mi povezuje preko PS/2 prikljuka
uz svaki kupljeni mi dolazi i disketa sa drajverima
za ispravan rad potrebna podloga (pad) za neke
modele
trend:beini mi
Loglitch
First/Pilot+ odgovor firme na MS
IntelliMouse model. Izuzetno
prijatan u ruci i lak za rad. Sada se
pravi i u verziji za USB port.
Logitech
Cordless Mouse je beini model mia
sa scroll tokiem, pa u radu ne smeta
kabl, a pritom radio veza nije osetljiva na
prepreke.
Logitech Wheel
Mouse Optical model sa optikom CCD
detekcijom pokreta (dakle, bez kuglice),
mouse pad nije potreban, radi na skoro
svakoj podlozi, precizan je i ne
proklizava.
A4Tech 4D+ Combo
mi sa 4 tastera i duplim scroll tokiem.
Omoguava skrolovanje sadraja i po horizontali i
po vertikali
A4Tech 4D Trackball
trackball kod koga je kuglica odozgo i direktno se
vrti bez pomeranja samog ureaja. Pored 3 tastera
i kuglice, ima takoe 2 scroll tokia
A4Tech Optical
GreatEye
je optiki mi sa senzorom umesto kuglice,
precizan, radi na skoro svakoj podlozi, ne trai
odravanje... Ima 2 scrolla i 5 programabilnih
tastera, a sve to po vrlo pristupanoj
ceni
Logitech Cordless
MouseMan Optical
poslednja re tehnike u traganju za savrenim
PC miem. Optiki senzor za detekciju pokreta
800dpi rezolucije, kombinovan sa beinom
radio vezom. Ima i taster pod palcem, baterije
traju par meseci...
Logitech
MouseMan Dual Optical model ima ak dva
nezavisna CCD senzora koja se simultano
oitavaju. Time je dobijena maximalna
preciznost u radu, bri odziv i glatkije
skrolovanje.
Mi evi
Tastatura
engleski naziv:keyboard
ulazna hardverska komponenta, tanije unos karaktera
komunikacija korisnika i raunara
osnovni delovi tastature
numerika tastatura
funkcijski tasteri
alfanumeriki deo
ergonomine tastature
dizajnirane da korisniku olakaju rad i smanje verovatnou
povreda usled naprezanja
levi i centralni deo tastature su okrenuti blago ka unutra,
tamo gde leva i desna ruka provode najvie vremena
postoje i noice pomou kojih se prednji deo tastature
izdie
Tastatura
grupa specijalnih tastera (vrsta, veliina i dr.)
jezika podela tastatura, YU, US i sl.
cena: 10 i vie eura
trendovi
tasteri za internet i multimedijalnu podrku
beina tastatura
proizvoai
Logitech
Samsung
A4 Tech
PS/2 prikljuak
opet, uzima se bilo koji model, obino po izboru prodavca!!!
Tastature
Cene tastatura i mieva
TV kartica
mogunost gledanja TV na PC-u
potreban kvalitetan prijem TV signala
PCI slot na matinoj ploi
osnovni element TV tuner
dodatne funkcionalnosti
remote control
teletext funkcija
snimanje sadraja na hard disk
proizvoai
Pinnacle systems
cena oko 50 eura
FM kartice
radio prijemnik
posebna komponenta ili kao deo TV kartice
TV kartica
Pinnacle
Satelitske kartice
prijem satelitskog signala
digitalni satelitski risiver
PCI slot na matinoj ploi
potreban satelitski tanjir i konvertor,
eventulano motor za pokretni sistem
AS VII SUMARNO
predstavljene su periferije kod PC raunara
sound blaster
generisanje zvuka
modemi
tastature
mievi
...
milovan@link.co.yu
as VIII: OSNOVI UMREAVANJA
Sadraj asa:
uvod u umreavanje,
konfiguracije mrea, i
topologija mrea.
Mrea: vie nezavisnih raunara koji
su meusobno povezani da bi mogli
deliti podatke i periferijske ureaje
(kao to su, na primer, hard diskovi ili
tampai).
Kljuna re: deljenje (share).
Mogunost deljenja informacija je
koncept koji opredeljuje smisao
umreavanja.
Na najelementarnijem nivou, mrea
se moe posmatrati kao dva raunara
povezana kablom, to im omoguava
da dele podatke.
Sve mree (prostije ili sloenije) vuku
poreklo iz ovog prostog koncepta.
Stand alone
environment.
Jedan raunar:
nema deljenja.
Moramo tampati
na papiru, ili
kopirati fajlove na
disketu, ili ...
sneakernet
Moemo deliti
fajlove i slati
dokumenta na
tampanje.
Umreavanje:
koncept
povezivanja
raunara sa ciljem
deljenja resursa.
Razlozi umreavanja:
poveanje efektivnosti iskorienja
raunara, i
smanjenje trokova.
Ciljevi umreavanja:
deljenje informacija (sharing),
deljenje hardversko/softverskih resursa,
centralizovana administracija i podrka.
ta je sve mogue deliti:
dokumenta,
e-mail poruke,
multimedijalne sadraje,
tampae,
faksove,
modeme,
CD drajvove, HDD drajvove,
...
Deljenje informacija:
najpopularniji aspekt uvoenja
umreavanja (zahtevi: brzo i besplatno),
smanjuju se zahtevi za papirnom
komunikacijom,
poveava se efikasnost poslovanja,
komunicira se bre,
sa vie korisnika istovremeno.
rasporeivanje
sastanaka u
Microsoft
Outlook-u
Deljenje resursa
(hardverskih i
softverskih)
Stand alone
environment:
korisnik zahteva
sve resurse samo
za sebe.
Umreavanje
omoguava
istovremeno
korienje svih
umreenih resursa
svim korisnicima.
Standardizovanje korienja istih
aplikacija:
svi korisnici u mrei koriste iste
programe,
iste verzije,
laka obuka, i
lake auriranje podataka.
Centralizovana administracija i
podrka:
mnogo je lake upravljanje sistemom
(svi raunari se uniformiu: iste
aplikacije, ista verzija operativnog
sistema, ista podeenja, ...).
Dva glavna tipa mrea: LAN i WAN.
Razlika izmeu LAN-a i WAN-a je ta
to je LAN ogranien na ui prostor
(prostorija, sprat, zgrada)
LAN je osnovna gradivna jedinica
sloenijih mrea.
WAN nema prostornih ogranienja.
WAN se sastoji od veeg broja
meusobno povezanih LAN-ova.
LAN
WAN
Konfiguracije mrea.
Sve mree imaju neke zajednike
sastavne (gradivne) elemente:
servere,
klijente,
medijum,
deljene podatke,
deljene tampae (i druge periferije), i
resurse.
Serveri raunari na kojima se nalaze
resursi (koje korisnici dele),
Klijenti raunari koji pristupaju resursima
na serveru,
Medijum nain fizikog povezivanja
raunara,
Deljeni podaci fajlovi koji se nalaze na
serveru i dostupni su klijentima,
tampai i resursi svi ureaji na mrei, i
Resursi bilo kakvi servisi ili ureaji
(fajlovi, tampai, ...) dostupni za
korienje unutar mree.
Mree se dele u dve glavne
kategorije:
peer-to-peer mree, i
server based mree.
Kriterijumi za izbor tipa mree:
veliina organizacije,
zahtevani nivo bezbednosti,
vrsta delatnosti,
nivo administrativne podrke,
intenzitet mrenog saobraaja,
zahtevi korisnika, i
budet (finansijske mogunosti).
Peer-to-peer mree:
ne postoji server,
nema hijerarhije meu korisnicima,
svi korisnici (raunari) su jednaki (peer),
svaki raunar je istovremeno i klijent i
server, i
ne postoji administrator odgovoran za
rad mree.
Peer-to-peer mree se jo zovu i work
groups (to ukazuje na manju grupu ljudi).
Pravilo: do 10 raunara.
Relativno jednostavne i jeftine (jer se ne
kupuju skupi serveri).
Jednostavniji operativni sistem (ne kreira
se eksplicitno za serversku arhitekturu), i
Najee, ne zahteva dodatni softver za
pravilno funkcionisanje.
Peer-to-peer mree (implementacija):
sami korisnici su i administratori svojih
raunara,
sami brinu o bezbednosti svojih
podataka, i
povezivanje je jednostavno (najee
kablovima koji su razvueni u prostoriji).
Kada je peer-to-peer prihvatljiva?
do 10 korisnika,
ne postoji poseban (dedicated) server,
ne postoje zahtevi za bezbednosu
podataka (ili nisu visoki), i
organizacija ne planira dinaminiji rast u
budunosti (nee biti veih nabavki
raunarske opreme ili prijema radne
snage).
ta sve treba uzeti u obzir pri
odluivanju o peer-to-peer:
Administracija,
Deljenje resursa,
Zahtevi za serverom,
Bezbednost, i
Obuka.
Administracija:
kreiranje korisnika i nivoa bezbednosti,
dostupnost resursa,
odravanja aplikacija i podataka,
instalacija (i upgrade) novih aplikacija i
verzija operativnog sistema.
Ako ijedan od ovih zahteva postoji,
peer-to-peer je neprikladan.
Deljenje resursa:
kod peer-to-peer svi dele resurse na isti nain
(nema nikakve hijerarhije ili ogranienja).
Zahtevi za serverom:
svaki raunar koristi najvei deo svojih resursa
da opslui svog korisnika (local user), i
svaki raunar koristi dodatne resurse (disk ili
memorija) da svom korisniku omogui pristup
mrei (remote user).
Bezbednost:
teko je napraviti centralizovano
upravljanje bezbednou,
svodi se na kreiranje individualnih
password-a za svakog korisnika.
Ako postoji zahtev za bezbednou,
peer-to-peer je neodgovarajue
reenje.
Obuka:
korisnici se moraju obuiti i za korienje
servera i za korienje klijenta (dupli
posao, vea ulaganja).
Kada zahtevi prevaziu mogunosti peer-
to-peer arhitekture, moramo prei na
server-based mree.
Dedicated server: to je raunar koji radi
samo kao server (i ne koristi se ni kao
klijent ni kao radna stanica).
Dedicated: server je optimizovan za brzo
opsluivanje zahteva od strane klijenata,
kao i za bezbedno uvanje podataka.
Ovo je danas standardna arhitektura.
Sa porastom mree (broj raunara,
zahtevi, ...) namee se primena vie
servera (specijalizovanih za pojedine
primene).
Na ovaj nain se poveava efikasnost
korienja mree.
Namenski serveri
File i print serveri.
upravljaju pristupom i upotrebom fajlova i
tampaa,
generalno, slue za skladitenje podataka i
fajlova.
Application serveri.
samo rezultat vaeg upita vam je dostupan
(prebacuje se u memoriju vaeg raunara).
Mail serveri.
podaci se, selektivno, prebacuju do klijenta
(rade slino kao i application serveri).
Fax serveri.
Communication serveri.
kontroliu tok podataka i email poruke
izmeu vae mree i mree vaeg
provajdera (recimo).
Directory Services serveri.
Server i softver.
Koliko god da je server hardverski
moan, praktino je neupotrebljiv bez
odgovarajueg operativnog sistema (koji
e znati da iskoristi moan hardver).
serverski operativni sistemi se i piu sa
namenom optimalnog iskorienja
serverskog hardvera.
Prednosti serverske arhitekture:
centralno administriranje,
bezbednost (jedan korisnik,
administrator, diktira pravila pristupa
svim ostalim korisnicima u mrei),
backup podataka,
redundantnost podataka,
praktino neogranien broj korisnika, i
manji hardverski zahtevi za radne
stanice (za konfiguracije klijenata).
TOPOLOGIJA MREA
opisuje nain povezivanja pojedinanih
raunara u mreu (kao celinu).
Pod topologijom podrazumevamo
osnovni nain izvoenja mree:
kablovi,
mrene kartice,
...
Topologija obuhvata:
physical layout
design
diagram
map
Performanse mree zavise od
topologije mree.
Izbor topologije utie na:
tip opreme za realizaciju mree,
kapacitet mree (performanse),
proirenje mree, i
nain administriranja.
Standardne topologije:
Bus
Star (zvezda)
Ring (prsten)
Mesh
Topologija bus-a.
svi raunari su povezani jednim kablom
Ovo je najjednostavniji i najee
korieni nain povezivanja raunara
u mreu.
Slika na sledeem slajdu prikazuje
bus topologiju.
Kako komuniciraju raunari u
topologiji bus-a?
svaki raunar ima svoju adresu
(jedinstvenu)
podaci putuju kablom (u formi elektrinih
signala)
slanje signala (sending)
presluavanje (bounce)
terminacija (terminator)
Signale, kroz kabl, oslukuju SVI
raunari.
Odgovara samo JEDAN, i to onaj koji
prepozna svoju adresu.
VANO: pod adresom se
podrazumeva adresa mrene kartice
(koja je jedinstvena).
Performanse zavise od broja
prikljuenih raunara.
Poto u jednom trenutku samo JEDAN
raunar moe da poalje poruku,
jasno je da sa porastom broja
raunara performanse mree opadaju
(bie spor odziv).
Drugi faktori koji utiu na
performanse mree:
performanse samih raunara povezanih
u mreu,
ukupan broj zahteva koji ekaju na
izvrenje,
vrsta aplikacije,
vrsta kablova,
rastojanje izmeu raunara,
...
Jedan raunar moe da se nae u dva
stanja:
alje poruku drugom(im) raunaru(ima)
oslukuje poruke od drugih raunara
Ne moe da uradi (i ne radi) bilo
kakav prenos podataka ka (ili od)
nekom drugom raunaru u mrei.
Stoga, ispad jednog raunara ne utie
na rad ostatka mree.
Presluavanje signala (ili smetnje ili
bounce) je isto elektrina pojava
koja se deava pri prostiranju
elektrinih signala kroz kablove koji
nisu terminisani.
Prosto reeno, dolazi do refleksije
signala od krajeva kabla (ukoliko nisu
terminisani).
Kabl mora biti terminisan.
Terminator (u sutini obian otpornik)
slui za terminisanje mree.
terminator se postavlja na OBA kraja
kabla (mree)
neterminirani krajevi mree su uzrok
neispravnog rada mree
terminator.
U sluaju prekida
kabla (bilo kako,
bilo gde) dolazi do
prestanka rada
mree u topologiji
bus-a.
Kako produiti kabl
(ili proiriti
mreu)?
Kako poveati
domet signala?
repeater
Topologija zvezde.
svi kablovi (od pojedinih raunara) se
spajaju na jedno mesto (hub)
Signali se terminiu u habu.
topologiju zvezde.
Topologija zvezde omoguava
centralizovanje resursa i upravljanja.
Zahteva mnogo kablova (u sluaju
veih mrea).
Ispadom centralne komponente
ispada i cela mrea.
Prekidom jednog kabla, mrea
nastavlja sa radom.
Topologija prstena (ring).
Svi raunari su povezani jednim kablom
u krug.
Signali putuju tim kablom kao u petlji
(loop).
Signali putuju u jednom smeru.
Signali prolaze kroz svaki raunar (koji
slui i kao repeater).
Na sledeem slajdu je primer za
topologiju prstena.
Najee korieni nain prenosa podataka
je token passing (token eton).
Token je poseban niz bita koji putuje
kablom. Ako naie na raunar koji treba da
poalje poruku, on mu se pridruuje
(raunar kupuje eton).
Raunar modifikuje token, ubacuje adresu,
podatke i takav token ponovo alje u mreu
(odnosno, u krug, na kabl).
Token putuje sve dok odredini
raunar ne prepozna svoju adresu.
On alje poruku (naravno, kroz
token) da je primio poruku.
Tek tada, raunar koji je poslao
poruku, oslobaa token, koji je na
raspolaganju ostalim raunarima.
Kako brzo putuje token?
kabl duine 200 metara, token obie
477376 puta u sekundi.
Topologija mesh.
visok stepen redundanse i raspoloivosti.
jedan raunar je povezan sa svim
ostalim lanovima mree.
postoji vie fizikih puteva za
povezivanje pojedinih raunara u mrei.
mnogo kablova poveava cenu ovakvih
mrea u odnosu na druge topologije
Habovi (hub)
Aktivni
najee korieni
regeneriu signal
naravno, zahtevaju napajanje
Pasivni
samo povezuju vie kablova u jednu
taku i terminiraju
Hibridni
podravaju vie tipova kablova
Primenom haba
postajemo otporni
na prekid bilo kog
pojedinanog
kabla.
Varijacije osnovnih
topologija
Star Bus
Star Ring
Peer-to-peer
BUS TOPOLOGIJA - SUMARNO
ekonomina upotreba
kablova
spor odziv sa
poveanjem saobraaja
jeftini kablovi i
jednostavno kabliranje
teko je izolovati
probleme
jednostavan sistem prekid kabla, najee,
izaziva prekid rada
mree
jednostavno
proirivanje
RING TOPOLOGIJA SUMARNO
jednak pristup za sve
raunare
kvar jednog raunara
utie na sve ostale
performanse opstaju
i sa porastom broja
raunara
teko je izolovati
probleme
rekonfiguracija
mree nije
jednostavna
STAR TOPOLOGIJA SUMARNO
jednostavna
proirivost i
dodavanje novih
raunara
padom centralne stanice,
pada i cela mrea
mogue je
centralizovano
administriranje
kvar jednog raunara
ne utie na ostale
Mesh topologija sumarno
visoka redundantnost mnogo kablova
visoka raspoloivost skup sistem
jednostavno otkrivanje
kvara
AS VIII SUMARNO
topologija (nain realizacije mree)
osnovne topologije: bus, star, ring, mesh
fizika topologija (kablovi, povezivanje)
logika (nain rada, tj. slanja i prijema)
karakteristike topologija
hibridne topologije
milovan@link.co.yu
as IX: OSNOVI MRENIH MEDIJUMA
Sadraj asa:
fiziki aspekti mrea,
kablovski sistemi,
strukturno kabliranje, i
mrene kartice.
Kablovski sistem
Kada su poetkom osamdesetih godina mree
personalnih raunara poele masovnije da se koriste,
teite njihovog razvoja je uglavnom bilo na hardveru i
softveru.
Razni proizvoai su iznosili na trite razliita reenja,
bazirana na razliitim protokolima, mrenim
topologijama, razliitim softverskim reenjima i razliitim
nainima fizikog povezivanja kabliranja.
U to vreme se kabliranju nije poklanjala vea panja
poto se pogreno smatralo da je to dovoljno istraena
oblast i da se uvek moe primeniti neko od postojeih
reenja.
Iako su prvih godina ovakve mree uglavnom
zadovoljavale, tada relativno skromne zahteve korisnika,
posle odreenog vremena su ipak poele da pokazuju
znaajne slabosti.
Pre svega to je bilo pitanje kompatibilnosti.
U poetku je izgledalo da je problem samo u aktivnoj
opremi, tako da su proizvoai pokuali da ga ree
dodatnim mrenim ureajima koji bi omoguavali neku
vrstu premoavanja saobraaja sa jedne mree na
drugu.
Meutim, pokazalo se da problemi kabliranja zadaju
mnogo vise glavobolje.
Pre svega, analizom statistikih podataka
utvreno je da od svih problema u mrei, oko
70% njih otpada na probleme sa kablovima
od ispadanja iz rada pojedinanih radnih
stanica i servera, pa do ispadanja veih
segmenata ili pak celih mrea zbog trivijalnih
problema sa kablovima ili konektorima.
Sledei problem je bio nekompatibilnost, koja
je vrlo esto drastino ograniavala korisnike u
izboru mrene opreme, poto su razliiti tipovi
raunarskih mrea koristili razliite kablovske
sisteme.
Ukoliko bi korisnici iz nekog razloga eleli
da postojei tip mree zamene nekim
novim, osim zamene aktivne opreme i
moda softvera, bilo je neophodno zameniti
ceo kablovski sistem. A kako zamena
kablovskog sistema obino podrazumeva
znaajne fizike instalaterske radove,
buenje zidova, plafona, pomeranje
nametaja i sl., korisnici bi tako bili u prilici
da nadogradnju mree neposredno osete.
Zbog svega toga se krajem osamdesetih i
poetkom devedesetih godina javila ideja da se
makar u kabliranju zavede red i definie jedan
kablovski sistem koji e moi da koriste svi
tipovi raunarskih mrea.
U te poslove ubrzo su se ukljuile velike
kompanije koje su se do tad iskljuivo bavile
telefonijom, donosei sa sobom bogata
iskustva u radu sa parinim kablovima i
zvezdastim topologijama mree.
Tako se na kraju dolo do koncepta sistema
Strukturnog kabliranja.
Kablovski sistemi izvedeni po principima
Strukturnog kabliranja se odlikuju
univerzalnou.
Ta univerzalnost se ne odnosi samo na
razliite vrste raunarskih mrea, ve i na
druge vrste instalacija "slabih struja".
Tako se isti kablovski sistem moe koristiti
za prenos sledeih vrsta signala:
Telefonski saobraaj u lokalu
Interfoni
Video (televizija zatvorenog kruga)
Signali alarmnih sistema
osim protivpoarnih (moraju posebno)
Signali sistema kontrole pristupa
Signali upravljakih sistema
LAN mree personalnih raunara
Terminalske mree
Prenoenje velikog broja razliitih signala
kroz jedan isti tip kablova je mogue zbog
toga sto su performanse kablovskog
sistema definisane prema potrebama
raunarskih mrea, koje za vie redova
veliine prevazilaze maksimalne potrebe
drugih sistema.
Pri tom treba naglasiti da se vei broj
pomenutih signala ne prenose kroz iste
kablove, ve se posebni signali prenose
kroz odvojene kablove istog tipa.
Ovakva reenja su naroito pogodna u
novim objektima kod kojih mogu da
zamene vie razliitih, odvojenih instalacija,
to je praksa u svetu poslednjih godina.
U takvim situacijama se postavi jedan
kablovski sistem sa velikim brojem linija
kojima se pokriva cela zgrada.
Linijama se tokom instalacije ne dodeljuju
odreene funkcije, ve to uradi sam
korisnik na osnovu svojih konkretnih
potreba.
Kategorije kablovskih sistema
Kablovski sistemi se, po svojim
karakteristikama, svrstavaju u
odreene kategorije, pri emu su za
postojee raunarske mree od
interesa:
kategorije 3, 4, 5, 5e, 6 i 7.
Osnovna odrednica kategorije kablovskih
sistema je opseg uestanosti na kome
instaliran sistem mora da ima odgovarajue
karakteristike.
Taj opseg je:
za kategoriju 3 do 16 MHz ,
za kategoriju 4 do 20 MHz ,
za kategoriju 5 od 0 do 100 MHz,
za kategoriju 5e do 170 MHz,
za kategoriju 6 do 250 MHz, i
za kategoriju 7 do 600 Mhz.
U okviru frekventnog opsega za odreenu
kategoriju meri se skup parametara koji
moraju da budu vei ili manji od standardom
definisanih graninih vrednosti.
Sa druge strane, razlika meu pojedinim
kategorijama je ne samo u graninim
vrednostima, nego i u samim parametrima koji
se mere.
Tako se kod kategorija 6 i 7 meri znatno vei
broj parametara nego kod kategorije 5, jer se
smatra da e aplikacije koje budu radile na
tako visokim uestanostima imati veoma
stroge zahteve.
Kratko o standardima
I SO/ I EC 11801 (druga polovina 1995.)
EN 50173 (Evropski)
ANSI / TI A/ EI A- 568A (USA)
Svrha donoenja ovakvih standarda je da
se definiu topologija i komponente
kablovskog sistema u objektu (i izmeu
objekata) kao i performanse koje isti treba
da zadovolji.
Kablovski sistem treba da bude nezavisan od
komunikacionog sistema koji e biti primenjen
(telefonija, Ethernet lokalna raunarska mrea, ATM i sl.)
treba da podri razliite tehnologije, arhitekture i
aplikacije prenos govora, podataka, slika ili kontrolnih
signala.
Ovi standardi obezbedili su kompatibilnost kod
prikljuenja aktivne opreme na kablovski sistem kao i
fleksibilnost kod preseljenja itavih slubi u okviru
poslovnog objekta ili u sluaju promene tipa aktivne
opreme.
Univerzalni kablovski sistem korisniku treba da omogui i
smanjenje trokova instalacije i odravanja sistema.
Kablovi
Veina dananijh mrea koristi
razliite vrste kablova kao medijum
koji provodi signale od raunara do
raunara
Postoji velik broj vrsta kablova (u
katalozima pojedinih proizvoaa
2200 vrsta kablova)
Tri glavne vrste kablova koji se danas
koriste za umreavanje:
koaksijalni kablovi (coaxial)
kablovi sa upredenim paricama
(oklopljeni i/ili neoklopljeni) TP
(twisted pair)
optiki kablovi
Koaksijalni kablovi
dugo vremena su dominirali na polju realizacije
mrea
relativno jeftini
lagani
fleksibilni (savitljivi)
jednostavni za rad
koaksijalni kabl se sastoji od bakarnog
provodnika oko koga je postavljena
izolacija
preko te izolacije je postavljen metalni
plat
preko metalnog plata je postavljen jo
jedan omota
Izgled koaksijalnog kabla
Pod platom podrazumevamo
metalnu mreu koja okruuje jedan
(ili vie) provodnika
Plat (odnosno oklapanje)
primenjujemo da bi zatitili signal koji
se prenosi od uticaja uma
Kablovi koji imaju jedan, folijski,
oklop i drugi, metalni, nazivaju se
dvostruko oklopljeni kablovi
Postoje i etvorostruko oklopljeni
kablovi
imaju dva folijska omotaa i dva metalna
primenjuju se u okruenjima gde se
oekuje (ili postoji) visok nivo uma
(vei od oekivanog)
Kod koaksijalnog kabla signal se
prenosi centralnim provodnikom, koji
se najee izrauje od bakra
Oko bakarnog provodnika postoji
omota visoke dielektrine vrstoe
Metalni plat (ili omota) deluje kao
uzemljenje i titi bakarni provodnik
od umova i crosstalk-a
crosstalk je smetnja prouzrokovana
signalom iz susednog kabla ili ice
jasno je da bakarni provodnik i
metalni plat moraju biti meusobno
izolovani (tj. ne smeju doi u dodir)
spoljni omota se izrauje od gume,
teflona ili plastike i okruuje ceo
metalni plat
koaksijalni kabl ima dobru otpornost
na umove i smetnje od ostalih
kablova (mnogo bolju nego parini ili
UTP kablovi)
umovi i smetnje izazivaju atenuaciju
(attenuation) ili slabljenje signala
Slabljenje signala
Obzirom na dobru otpornost na
umove i smetnje, koaksijalni kabl je
dobar izbor za:
prenos signala na vee udaljenosti
omoguava vee brzine prenosa
podataka, bez primene dodatne,
sofisticirane (i skupe) opreme
Postoje dve vrste koaksijalnih kablova
tanki (thin, thinnet)
debeli (thick, thicknet)
Obe vrste imaju primenu u realizaciji
mrea
Da bi znali kada se koristi koja vrsta
kabla, moramo znati i njihove
karakteristike
Tanki koaksijalni kabl
prenik 0.64 cm (0.25 ina)
savitljiv
jednostavan za upotrebu
Povezivanje tankog koaksijalnog kabla direktno na
mrenu karticu
Tanki koaksijalnim kablom koristimo
za rastojanja do 185 metara (na veim
rastojanjima slabljenja signala su neprihvatljiva)
Modeli tankog koaksijalnog kabla su
definisani i standardizovani (kao i njihovi
parametri)
Standardizovana oznaka im je RG-58 (to je
cela familija ovih kablova) i unutranja
otpornost im je 50 oma
Glavna razlika izmeu vie vrsta
tankih koaksijalnih kablova se odnosi
na realizaciju glavnog provodnika
glavni provodnik realizovan jednom
bakarnom icom (solid copper)
glavni provodnik realizovan kao vie
savitljivih provodnika (stranded wire)
Dve vrste izrade tankih koaksijalnih kablova
Oznake i podruja primene tankih koaksijalnih
kablova
Debeli koaksijalni kabl
prenik 1.27 cm (0.5 ina)
Naziva se i Standard Ethernet, jer je
bio prvi tip kabla koji se koristio ze
realizaciju Ethernet arhitekture
U poreenju sa tankim kablom, vei
je prenik centralnog provodnika, a i,
naravno, samog kabla, kao celine
Debeli i tanki koaksijalni kabl
Zbog veeg prenika centralnog
provodnika, ova vrsta kablova prenosi
signale na vea rastojanja (nego u
sluaju tankih kablova)
do 500 metara
Zato se koristi kao kima mree
(backbone) na koju se povezuju
manji segmenti realizovani tankim
koaksijalnim kablom
Transiver (transceiver)
ureaj kojim spajamo, meusobno, debeli i tanki
koaksijalni kabl
Transiveri se izrauju za debeli Ethernet i
na sebi imaju odgovarajue konektore za
prikljuenje tankih koaksijalnih kablova
(vampire tap ili piercing tap)
Transiver sa mrenom karticom
povezujemo odgovarajuim kablom (slika
na sledeem slajdu)
Povezivanje debelih i tankih koaksijalnih kablova
Tanki ili debeli koaksijalni kablovi ?
tee je raditi sa debelim kokasijalnim
kablovima (tee se savijaju, ...)
tanki su jeftiniji, laki za rad i instalaciju
debeli kabl je skuplji
ali prenosi signale na veu udaljenost
Oprema za rad sa
koaksijalnim
kablovima
BNC konektor
BNC-T konektor
BNC barrel
konektor
BNC terminatori
Zavisno od naina polaganja kokasijalnih
kablova, moemo ih podeliti na:
PVC (polyvinyl chloride) kablovi
plenum kablovi
PVC je materijal (plastika) od kog je
napravljen spoljanji omota kabla
PVC kablovi su savitljivi
Moemo ih razvlaiti po podu prostorije
Meutim: ako se zapale, oslobaaju
otrovne gasove !
Plenum su kanalice, odnosno, prostor u
zidu prostorije, ili tavanici, kroz koji
provlaimo kablove
To mogu biti i ventilacioni kanali
Treba voditi rauna da, ako doe do
zapaljenja kablova poloenih u tom
prostoru, dim moe ui u radne prostorije
Prema tome, ventilacione kanale treba
izbegavati !
Kablovi koju su oznaeni kao plenum
grade su napravljeni od materijala
koji su otporni na vatru (ili ne
oslobaaju otrovne gasove prilikom,
eventualnog, zapaljenja)
Mnogo su, naravno, skuplji od PVC
kablova
Manje su savitljiviji od PVC kablova
Polaganje plenum grade i PVC kablova
Kada uzimamo u obzir koaksijalni kabl (za
realizaciju oienja mree)?
Kada prenosimo:
glas, sliku i/ili sline podatke
Kada aljemo:
podatke na daljine koje su vee nego to je
mogue sa jeftinijim kablovima
Kada nudimo:
poznatu tehnologiju sa prihvatljivim nivoom
bezbednosti podataka
Kablovi sa upredenim paricama (TP)
Parica (pair)
dve (par) ice
Upredena parica (twisted pair)
dve ice umotane jedna oko druge
Bez omotaa (plata)
UTP (Unsielded Twisted Pair)
Sa omotaem
STP (Shielded Twisted Pair)
Neoklopljeni i oklopljeni parini kablovi
UTP kablovi (10BaseT specifikacija)
su danas najpopularniji i najee
korieni kablovi za realizaciju LAN
mrea
maksimalna duina jednog segmenta je
100 metara
definisan je broj uplitanja po jedinici
duine za svaku vrstu ovih kablova
Korieni kao PTT kablovi
UTP kabl
Standard 568A, donet od EIA/TIA,
razlikuje pet kategorija UTP kablova
KAT 1: standardni PTT kabl
mogu prenos glasa, ali ne i podataka
dominantan do 1983 godine
KAT 2: prenos podataka do 4 Mbps
ima etiri bakarne parice
Jedan od razloga popularnosti UTP kablova
je, i taj, to veina objekata ima ve
razvuene i postavljene UTP kablove za
telefonske linije
Uvek se ostavlja i odreena rezerva
kablova
Ako postojei kablovi zadovoljavaju vae
potrebe za prenosom podataka, moete ih
iskoristiti. Time znaajno smanjujete
trokove realizacije mree
Jedan od moguih izvora problema je
tzv. crosstalk
uticaj signala sa jedne linije, na signal sa
druge linije
to je vei broj uplitanja parica po jedinici
duine, vei je i stepen zatite od crosstalk-
a
Crosstalk
Oklopljeni TP kablovi (STP)
imaju metalni plat (ili foliju) koja oklapa
sve parice u kablu
tavie, folija postoji i oko svake parice
pojedinano
time se dobija visok nivo zatite od
smetnji, uma, crosstalk-a, ...
STP kabl
Komponente za rad sa TP (parinim)
kablovima
za povezivanje sa raunarom koriste RJ-
45 konektor
slinog je oblika (samo vei) u odnosu na
standardni telefonski konektor RJ-11
RJ-45 ima etiri parice
RJ-11 ima dve parice
RJ-45 (kao iri) ne moe da se postavi u
utinicu za RJ-11
RJ-45 konektor i odgovarajua utinica
Distribucioni rekovi i police
dobar nain organizacije veih mrea (sa vie
povezivanja)
tednja raspoloivog prostora
Ekspanzioni paneli
za proirenje postojeeg kapaciteta mree
brzine do 100 Mbps
Zidne utinice
RJ-45 utinice koje se montiraju na zid
Kablovi sa utinicama na oba kraja
olakavaju rad
Oprema koja se koristi za realizaciju mrea UTP kablovima
Kada realizujemo mreu TP kablovima?
postoje finansijska ogranienja
jednostavna instalacija sa jednostavnim
prikljuenjem raunara
Kada ne realizujemo mreu TP kablovima?
postoji zahtev za visokim nivoom bezbednosti
podataka
postoji zahtev za velikim brzinama prenosa
podataka na velika rastojanja
U kablovskim sistemima sa bakarnim
kablovima se koriste dva tipa
oienja:
EIA/TIA T-568A
EIA/TIA T-568B
po kojima se vri povezivanje
instalacionog kabla sa pinovima RJ-45
konektora.
T-568A
1 zelena
2 zeleno/bela
3 narandasta
4 plava
5 plavo/bela
6 narandasto/bela
7 braon
8 braon/bela
1 2 3 4 5 6 7 8
RJ-45 konektor
T-568B
1 2 3 4 5 6 7 8
1 narandasto/bela
2 narandasta
3 zeleno/bela
4 plava
5 plavo/bela
6 zelena
7 braon
8 braon/bela
RJ-45 konektor
Optiki kablovi
Signali se prenose u formi modulisane
svetlosti
Nema elektrine struje
Nemogue je prislukivanje
Visok nivo zatite podataka u prenosu
Visoke brzine prenosa
Velike koliine podataka
Velika rastojanja
Optiki kabl se sastoji od izuzetno tankog
staklenog cilindra (provodnika) koji se
naziva jezgro
jezgro je okrueno koncentrinim staklenim
slojem koje se naziva presvlaka
Stakleni cilindar prenosi signal samo u
jednom smeru
Znai, kabl se uvek sastoji od dva vlakna u
odvojenim omotaima:
jedno vlakno za predaju signala
drugo vlakno za prijem signala
Svako vlakno je obmotano slojem plastike
dodaju se i vlakna koja obezbeuju vrstinu
I sami kablovi su presvueni zatitnim
slojem plastike
Optiki kablovi se razlikuju:
po broju vlakana koja se nalaze u njima
po preniku vlakana 62,5/125 m i 50/125
m.
Optiki kablovi
Brzine
do 1Gbps
Kada primenjujemo optike kablove?
zahtev
visoka brzina prenosa
velike daljine
visok nivo bezbednosti podataka
Ne primenjujemo ih
kada imamo ograniena finansijska
sredstva
kada nemamo kadrove obuene za rad
sa optikim kablovima
Prenos signala
Postoje dve osnovne tehnike
prenos u osnovnom opsegu (baseband)
irokopojasni prenos (broadband)
Prenos u osnovnom opsegu
signali se prenose u jednom digatalnom kanalu
u formi impulsa elektrine struje ili svetlosti
ceo kapacitet kanal se koristi za prenos samo
jednog (jedinog) digitalnog signala
kae se da digitalni signal koristi ceo propusni
(bandwidth) opseg medijuma (kabla)
termin propusni opseg se odnosi brzinu prenosa,
na kapacitet prenosa i izraava se u bitima u
sekundi (bps)
Prenos signala u osnovnom opsegu
Jasno, ako je kabl dugaak, dolazi do
distorzije ili izoblienja signala do
neprihvatljivog nivoa
Moraju se koristiti ripiteri za
obnavljanje i pojaavanje signala
iroko pojasni prenos
Koriste se analogni signali i
frekvencijski opsezi
Signali putuju kao elektromagnetni ili
optiki talasi
Put signala je uvek u jednom smeru
irokopojasni prenos signala
Ako postoji dovoljan frekvencijski
opseg, mogue je istovremeno
prenositi vie razliitih signala
recimo, kablovska televizija i prenos
podataka
Moraju se koristiti pojaivai za
analogne signale
Signali putuju u jednom smeru
moraju postojati dva puta (predaja i
prijem)
opseg frekvencija se podeli na dva
(imamo jedan fiziki kabl):
jedan opseg slui za predaju
drugi opseg slui za prijem
imamo dva (fizika) kabla
svaki ureaj u mrei se prikljuuje na dva
kabla
Naini prenosa
SIMPLEX
podaci putuju samo u jednom smeru
tipian primer:
TV, radio
poiljalac nema uvid u mogue greke
tokom prenosa
ne zna ta je primalac primio
Televizija primer simplex komunikacije
HALF DUPLEX
podaci putuju u dva smera
ali ne istovremeno
primer: kratkotalasni radio ili tokivoki
primer: modem
primer: surfovanje na WEB-u
aljemo zahtev serveru
ekamo na odgovor
TOKIVOKI primer halfduplex komunikacije
FULL DUPLEX
podaci putuju u oba smera
istovremeno
primer: telefon
ako koristite modem za full duplex,
trebae vam:
dva modema
dve telefonske linije
Telefon primer full duplex veze
Mene kartice
Interfejs izmeu kablova i raunara
Skraeno: NIC
Network Interface cards
Uloga mrene kartice
priprema podatak iz raunara za prenos
mrenim kablom
slanje podataka drugim raunarima
upravljanje tokom podataka izmeu
raunara i kablovskog sistema
prijem podataka sa kabla i prevoenje u
format razumljiv za procesor.
NIC sadri hardware i firmware
(software koji se nalazi u nekoj vrsti
ROM memorije na ploi) neophodan
za implementaciju funkcija na nivou
Logical Link Control i Media Access
Control funkcija u data-link lejeru OSI
referentnog modela
Priprema podataka
paralelno/serijski konvertor (pri predaji)
serijsko/paralelni konvertor (pri prijemu)
Du mrenih kablova podaci putuju
serijski (bit po bit)
Paralelno serijsko pretvaranje pomou NIC-a
Adresa mrene kartice
IEEE dodeljuje blok adresa svakom
proizvoau mrenih kartica
svaka mrena kartica ima jedinstvenu
adresu
adresa je fiksna i nalazi se u firmware-u
kartice
Slanje i kontrola prenosa podataka
maksimalna veliina podataka koje e se
prenositi
vremenski intervali izmeu slanja
podataka
vreme ekanja na potvrdu
koliko podataka moe svaka kartica da
pamti pre nego doe do overflow-a
brzina prenosa podataka
Konfigurisanje mrenih kartica
da bi komunicirala sa CPU-om kartica
moe da koristi mehanizme:
prekida (IRQ)
DMA
kartica moe da ima:
I/O adresu
adresu u RAM-u
DMA
podaci sa NIC-a putuju u/od RAM(a) bez
uea procesora
Shared adapter memory
memorija na NIC-u koja se deli sa
raunarom (raunar je vidi kao deo
sistemskog RAM-a)
Shared system memory
NIC zauzima deo RAM-a i koristi za svoje
svrhe
Bus mastering
NIC preuzima kontrolu nad bus-om i
komunicira direktno sa sistemskim RAM-
om
Postiu se velika ubrzanja
ovakve kartice su skuplje
podiu performanse mree izmeu 20 i
70 procenata
EISA, Micro Channel, i PCI nude kartice
sa bus mastering-om
RAM buffering
brzine prenosa su takve da NIC,
najee, ne moe da odmah alje
podatke ka CPU
Zato se postavljaju RAM ipovi na NIC-u
koji slue kao bafer
poveava performanse
On-board microprocessor
High klasa NIC-va
najvee performanse
paralelan trad sa CPU-om na ploi
Posebne vrste NIC-ova
wireless
fiberoptic NIC
remote boot PROMs
Beine mree
LAN
extended LAN
mobilne mree (mobile computing)
Beini LAN
NIC za beini prenos u svakom
raunaru
transiveri (access point)
beino povezivanje raunara sa nekim, ve
umreenim, LAN-om
primer na sledeem slajdu
Beino povezivanje jednog raunara na postojei LAN
Tehnike beinog prenosa
infracrvena
laser
radio prenos u uem opsegu (jedna
frekvencija)
radio prenos u irem opsegu (spread
spectrum)
Infracrvena
koristi snop svetlosti
do 10 Mbps
Mogue realizacije
Line-of-sight networks
optika vidljivost izmeu predaje i prijema
Scatter infrared networks
ne zahteva optiku vidljivost (do 30 m)
Reflective networks
poruke se alju u zbirno mesto, gde dolazi do refleksije
prema svim raunarima.
Broadband optical telepoint
kombinacija as irokopojasnim LAN-om
bolje performanse
Laser
slino kao i infracrvena
direktna vidljivost
Radio prenos u uem opsegu
predajnik i prijemnik rade na istoj
frekvenciji
do 3000 m
relativno sporo
do 4.8 Mbps
Radio prenos u irem opsegu
opseg frekvencija (a ne jedna)
frekvence se dele na kanale (hops)
adapter dinamiki menja kanale (hoping)
svi raunari u mrei su sinhronizovani sa
menjanjem kanala (hoping)
najbolja zatita podataka
samo oni koji uestvuju u mrei znaju
kakva je dinamika i tajming hoping-a
Radio prenos u irem opsegu
tipine brzine 250 Kbps
maksimalno do 4 Mbps
domet
3.22 km napolju
244 m u zatvorenom prostoru
Extended LAN
koriste beine brideve za deino
spajanje dva LAN-a
Extended LAN
Mobilne mree
koriste tehnike
Packet-radio communication.
Cellular networks.
Satellite stations.
Packet radio communication
poruka se deli na pakete
svaki paket sadri
adresu sorsa (predajnika)
adresu odredita (prijemnika)
podatke za korekciju greaka pri prenosu
Celular networks
koriste mobilnu telefoniju, tj. mobilne
mree za prenos glasa
podaci se prenose u intervalima kada je
mrea slobodna (tj. ne prenosi glas)
Satellite stations
mikrotalasna tehnologija
dva radio transivera
predajnik
prijemnik
dve direkcione (usmerene) antene
meusobno usmerene
postavljaju se na visoke kote, da ne bi
dolazilo do blokiranja prenosa signala
AS IX SUMARNO
predstavljeni su:
koncept i potreba strukturnog kabliranja,
kablovi za realizaciju mrea
vrste, karakteristike
mrene kartice (NIC)
beine mree
milovan@link.co.yu
as X: MRENE ARHITEKTURE
Sadraj asa:
metodi pristupa (access methods),
slanje podataka u mrei, i
osnovne mrene arhitekture:
Ethernet
Token ring
Metodi pristupa podacima u mrei
(Access Methods)
du jednog medijuma mora postojati
jedan (zajedniki) metod pristupa
samo jedan raunar iz cele mree moe
zauzeti kabl (medijum)
ako dva raunara istovremeno
pokuavaju da pristupe nekom resursu
preko medijuma dolazi do kolizije
(sudara)
Ilustracija kolizije (sudara) pri istovremenom pristupu
medijumu dva raunara
Metodi pristupa
CSMA (sa CD ili CA)
Token passing
Demand prority
CSMA / CD
Carrier-Sense Multiple Access / Colision
Detection
svaki raunar (bio klijent ili server) u
mrei proverava medijum da li je
slobodan za slanje podataka
samo kada je medijum slobodan moe doi
do slanja podataka
na sledeim ilustracijama je prikazan
ovaj metod pristupa
Ilustracija za CSMA/CD metod pristupa
samo onda kada je medijum slobodan
raunar moe zapoeti slanje podataka
kada podaci stignu na odredite i medijum
ponovo postane slobodan, moe doi do
ponovnog slanja podataka
ako dva raunara istovremeno pokuaju da
zauzmu medijum, doi e do sudara
(colision)
kada doe do sudara (kolizije)
raunari se povlae
prestaju sa slanjem signala za jedan
odreeni vremenski period
po isteku tog vremenskog perioda
ponovo pokuavaju sa slanjem
svaki raunar odreuje za sebe duinu
vremenskog intervala: time se titimo od
mogunosti ponovnog sudara
zbog sudara postoje i ogranienja na
duinu mrea koje koriste CSMA/CD
2500 m
oslukivanje kabla (sense) na ovim
daljinama je neefikasno
doi e do kolizije koja se ne moe
detektovati i
doi e do gubitka podataka
contention method
metod takmienja
raunari se takmie za medijum
dananji CSMA su toliko brzi tako da
korisnik ne osea da koristi metod
takmienja (koji podrazumeva i ekanje)
ogranienja CSMA/CD
sa brojem raunara raste i intenzitet
saobraaja u mrei
raste i broj sudara
dolazi do usporavanja mrenog
saobraaja
vrsta aplikacije
database aplikacije uzrokuju poveanje
intenziteta mrenog saobraaja
CSMA/CA (Colision Avoidance)
izbegavanje kolizije
alje se poruka o nameri slanja svim
ostalim raunarima u mrei
takva (broadcast) poruka dodatno
optereuje mreni saobraaj
Token passing
kruna topologija
poseban paket
token
putuje u krug
ko eli da alje, mora da saeka da do
njega stigne slobodan token
kada jedan raunar zauzme token, ostali
moraju da ekaju da se isti oslobodi
Ilustracija uz token passing metod pristupa
poto samo jedan raunar moe da
zauzme token
znai da nema sudara, i
nema zaguenja mrenog saobraaja
(zbog, eventualnog poveanja broja
raunara u mrei)
Demand priority
nov metod
projektovan za 100-Mbps Ethernet
100VG AnyLAN
IEEE 802.12
ripiteri (repeater)
pojam krajnjeg vora (end node)
raunar
bridge
router
switch
ripiteri upravljaju opsluivanjem
zahteva koji stiu od krajnjih vorova
primenom round-robin algoritma
ripiteri, dakle, kontroliu tok
saobraaja u mrei
Demand priority metod pristupa - ilustracija
ako doe do sudara
metodom prioriteta pokuavamo da
razreimo ko ima prednost
dakle, ne odustaju oba uesnika, nego
odbijamo zahtev uesnika sa manjim
prioritetom
uvek se prvo opsluuje zahtev veeg
prioriteta
ako dou dva istovremena zahteva istog
prioriteta oni se opsluuju
naizmenino
primenom ovog metoda pristupa
raunari mogu istovremeno i slati i
primati podatke
koriste se 4 parice
kroz svaku paricu se podaci alju /
primaju na 25MHz
u saobraaju uestvuju
poiljalac (sender)
hab (hub)
primalac (destination)
manja je guva nego u sluaju CSMA/CD
hab zna adresu svakog vora
svaki hab (demand priority) je nadlean samo
za
krajnje vorove, i
ripitere
direktno nakaene na njega
Karakteristike razliitih metoda pristupa
Slanje podataka kroz medijum
podaci ne putuju kao niz (stream) nula i
jedinica
podaci se pakuju u pakete (packets)
manje veliine
u pakete se upisuju informacije
neophodne za pravilno komuniciranje
zato mali paketi, a ne veliki fajlovi
dolo bi do zaguenja mree
svi ostali bi ekali dugo
dok se ne zavri prenos velike koliine
fajlova
ne bismo imali erovanje
ve monopolisanje
u sluaju greke u prenosu
morali bi da ponovimo slanje cele koliine
podataka
Deljenje poruka na manje celine (pakete)
u pakete se ubacuju dodatni podaci,
koji omoguavaju da se
originalni podaci alju u manjim
koliinama (delovima)
na odreditu pravilno restauriraju
originalni podaci
lako proverava greka u prenosu
od ega se paket sastoji?
adresa poiljaoca
sami podaci koji se prenose
adresa primaoca
uputstva mernim ureajima kako da prenesu
podatke kroz mreu
uputstva primaocu kako da povee paket sa
ostalim primljenim paketima da bi se
restaurirala cela poruka
informacije neophodne za proveru greke
prilikom prenosa
Struktura paketa podataka pri prenosu
header (zaglavlje)
znak upozorenja (indikator) prenosa:
paket se prenosi mreom
adresu poiljaoca
adresu primaoca
informacije za sinhronizaciju prenosa
podaci
ono to se stvarno prenosi (tzv. korisni
deo poruke)
razliita duina
od 512 bajta do 4KB
u sluaju prenosa veih koliina
podataka, delimo ih u pakete od 4KB ili
manje
potrebno je mnogo paketa da se prenese
ceo fajl
trailer (rep)
zavisi od protokola
deo za detekciju greke prilikom prenosa
CRC - cyclical redundancy check
to je broj koji se generie odreenim
matematikim algoritmima
kada paket stigne na odredite jo jednom se
srauna isti algoritam
ako je rezultat oba izraunavanja isti, nije bilo
greke u prenosu
ako nije, dolo je do greke i prenos se ponavlja
primer
tampanje velikog fajla na mrenom
tampau
koji je povezan na print server
Raunar iz mree uspostavlja vezu sa print serverom
Poruka se deli na manje pakete
Svi raunari oslukuju ne bi li prepoznali svoju adresu
Ciljni raunar (print server) je prepoznao svoju adresu
Restauracija originalne poruke na odreditu
Ethernet standard
Ethernet je LAN (Local Area Network) tehnologija
koja obezbeuje prenos informacija izmeu raunara
brzinom od 10 i 100 miliona bita u sekundi (Mbps).
Trenutno najrasprostranjenija verzija Ethernet
tehnologije je 10 Mb/s TP (Twisted Pair).
Ethernet obuhvata originalni sistem sa debelim
koaksijalnim kablom, kao i tanki koaksijalni, sistem
sa upredenim paricama (TP) i fiber-optiku (FO).
Najnoviji Ethernet standard definie Fast-Ethernet
preko TP i FO kabliranja.
Razvoj
Ethernet je stvorio Dr. Robert M. Metcalfe u
Xerox-ovom razvojnom centru u Palo Alto-u
tokom 70-ih. Dizajniran je tako da podri razvoj
"kancelarije budunosti" koja je sadrala jedan
od prvih personalnih raunara Xerox Alto. Prvi
Ethernet sistemi pod nazivom "eksperimentalni
Ethernet" su radili na priblino 3 Mbps.
Specifikaciju Ethernet-a je objavio konzorcijum
DEC-Intel-Xerox (DIX) 1980. Time je Ethernet
postao otvoren sistem sa brzinom prenosa od 10
Mbps. Ethernet tehnologija je zatim
standardizovana kao IEEE standard 802.
Prva publikacija IEEE standarda je
objavljena 1985. pod naslovom "IEEE 802.3
Carrier Sense Multiple Access with Collision
Detection (CSMA/CD) Access Method and
Physical Layer Specifications." Nadalje je
standard prihvaen i od ISO organizacije.
IEEE standard definie "Ethernet" sistem
baziran na originalnoj DIX tehnologiji. Sva
Ethernet oprema posle 1985. se pravi
prema IEEE 802.3 standardu. Taan naziv
je IEEE 802.3 CSMA/CD.
Elementi
fiziki medijum koji prenosi Ethernet
signale izmeu raunara,
skup pravila kontrole pristupa mediju za
svaki Ethernet interfejs,
ethernet ram koji sadri standardizovani
set bita koji prenose podatke kroz sistem
rad etherneta
Svaki raunar sa Ethernet adapterom (mrena stanica) radi
nezavisno od drugih stanica na mrei: nema centralnog
kontrolera.
Sve stanice prikljuene na Ethernet dele sistem i
signalizacije.
Da bi poslala podatke stanica prvo oslukuje kanal, i kada
je slobodan stanica prenosi podatke u formi Ethernet rama
ili paketa.
Posle svakog prenosa paketa, sve stanice moraju
podjednako da se kvalifikuju za pravo sledeeg prenosa.
Ovo obezbeuje da je pristup mrenom kanalu fer i da ni
jedna mrena stanica ne blokira druge stanice.
Pristup deljenom kanalu je odreen kontrolom
pristupa medijumu (MAC) unutar Ethernet interfejsa
u svakoj stanici.
MAC mehanizam je baziran na sistemu pod nazivom:
Carrier Sense Multiple Access with Collision Detection
(CSMA/CD).
Kolizija
Ako se desi da vie stanica prenosi po Ethernet
kanalu u istom trenutku, tada kaemo da se
signali sudaraju.
Stanice detektuju ovakav dogaaj i istog
trenutka menjaju svoj vremenski raspored
prenosa koristei specijalni algoritam.
Kao deo algoritma, stanice biraju sluajan period
vremena posle koga pokuavaju da ponove
prenos, ime se spreava ciklino izlaenje na
kanal.
Kolizije dobro ili loe
"Kolizija" je ne ba sreno izabran termin za
nain kontrole pristupa medijumu, jer zvui kao
da se neto "loe" dogodilo i time dovodi ljude u
poziciju da misle da su kolizije indikacija
pogrenog rada mree.
Istina je da su kolizije potpuno normalni i
oekivani dogaaji na Ethernet-u i prosto reeno
- indiciraju da CSMA/CD protokol radi.
Kako se dodaje jo mrenih stanica, tako raste i
broj kolizija kao normalan nain rada Ethernet
sistema.
Koliko se eka ?
Dizajn sistema obezbeuje da se veina kolizija
na Ethernet-u koji nije preoptereen razreava u
mikrosekundama. Normalna kolizija ne izaziva
gubitak podataka. U sluaju kolizije Ethernet
eka neki broj mikrosekundi i tada automatski
ponavlja prenos podataka.
Na mreama sa velikim optereenjem moe se
desiti da doe do viestrukih kolizija prilikom
pokuaja prenosa paketa. Ovo je normalno
ponaanje i stanice u tom sluaju poinju da
proiruju svoj niz vremena ekanja koji biraju po
sluajnom principu.
ne ekamo beskonano dugo !
ponovljene kolizije za dati paket indiciraju
zauzetu mreu
poveanje vremena ekanja obezbeuje
stanicama automatski metod za prilagoenje
prometu na mrei
tek posle 16 uzastopnih bezuspenih pokuaja
(kolizija) stanica odbacuje Ethernet paket
ovo se deava ako je kanal trajno preoptereen
ili fiziki prekinut.
metod najboljeg pokuaja
ovo nas dovodi do interesantne take, koja znai
da Ethernet kao i druge mrene tehnologije, radi
po principu "najboljeg pokuaja
da bi se kompleksnost i cena LAN mree
zadrala na razumnom nivou, ne daje se
garancija pouzdanosti prenosa
iako se nivo greaka pri prenosu LAN kanala
paljivo projektuje, greke ipak nastaju.
korekcija greke
do gubitka paketa moe doi, na primer usled
impulsne elektrine smetnje ili usled dugotrajnog
preoptereenja LAN mree
bez obzira na tehnologiju, ni jedna LAN mrea nije
savrena, zbog ega se korekcija greaka obavlja
unutar protokola viih slojeva mrenog softvera
vii protokoli obezbeuju da se prenos podataka
korektno obavlja
pouzdani prenos se postie uvoenjem brojeva
sekvenci i potvrdom prijema u okviru viih protokola.
Osobine Ethernet standarda
Struktura Ethernet paketa
preamble
poetak paketa
destination (odredite)
primalac
source (izvor)
predajnik
type
identifikacija network lejer protokola (IP, IPX)
CRC
za detekciju greke
Ethernet 10Base-T
brzinu prenosa od 10 Mb/s i topologiju zvezde opisuje
standard IEEE 802.3i, poznatiji kao 10Base-T, odnosno
Ethernet preko upredenih parica
ovaj tip mree karakteriu maksimalna udaljenost od 100
metara od raunara u mrei do vie-portnog koncentratora
- ureaja koji vri pojaanje prispelog signala i njegovo
slanje preko svojih portova ostalim uesnicima u mrei
Osnova Ethernet mree je protokol koji kontrolie pristup
medijumu - CSMA/CD - Carrier Sense Multiple Access /
Collision Detection, po kome svaka stanica "oslukuje"
saobraaj po mrei i kada ima spreman paket za slanje, a u
odreenom vremenskom intervalu nije bilo saobraaja,
alje paket na medijum koji dele uesnici u mrei
Ukoliko u istom trenutku i neka druga stanica pokua
da alje paket, dolazi do kolizije tih paketa, o emu
oslukujui medijum, saznaju svi uesnici u mrei, a
stanice koje su izazvale koliziju, prekidaju sa slanjem
i prema definisanom algoritmu, kasnije ponovo
pokuavaju slanje istog paketa.
Fast Ethernet 100Base-TX
za komunikaciju sa serverima koji treba da
opslue vei broj klijenata, a sve ee i radnim
stanicama u lokalnoj raunarskoj mrei potrebno
je obezbediti veu brzinu prenosa podataka
preko upredenih bakarnih parica kategorije 5 -
100 Mb/s
ova komunikacija je definisana standardom IEEE
802.3u, poznatijim kao Fast Ethernet, odn.
100Base-TX
ovaj tip mree ima ista ogranienja i nain
pristupa medijumu kao i prethodno opisani
Ethernet
jedina bitne razlike su to je brzina
prenosa podataka kroz mreu 10 puta
vea i to je udaljenost meusobno
povezanih pojaavaa ograniena na 5
metara.
FastEthernet 100Base-FX
komunikacija izmeu udaljene aktivne
opreme, odnosno udaljenih segmenata
raunarske mree, koja se odvija preko
optikih kablova, takoe se u najveem
broju mrea odvija brzinom 100 Mb/s
ova komunikacija je definisana
standardom IEEE 802.3u, odn. 100Base-
FX.
Ethernet specifikacije IEEE802.3
Token ring
start delimiter
access control
frame control
destination address
source address
information (data)
frame-check
end delimiter
frame status
struktura okvira
start delimiter
poetak okvira (frame)
access control
prioritet i vrsta
token okvir ili
data okvir
frame control
metod pristupa medijumu
destination address
adresa primaoca
source address
adresa poiljoca
information (data)
podaci za prenos
frame-check
CRC
end delimiter
kraj okvira
frame status
status okvira
IEEE specifikacije za token ring arhitekturu
AS X SUMARNO
predstavljeni su:
metodi pristupa podacima u mrei:
CSMA/CD i CSMA/CA
token passing
demand priority
naini slanja podataka kroz mreu
osnovne mrene arhitekture
Ethernet
Token ring

Kurs Za PC Servisere

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Kurs Za PC Servisere

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

KURS ZA PC SERVISERE

mr Milovan B. Ivanovi, dipl. el. in.

memory adress registry

memory data registry

You might also like