Pismena na temu druine

Nije li prijateljstvo najlepsa stvar na svetu. Kada znate da ce vas neko

podrzati i saslusati bez obzira na to da li to za njega predstavlja opterecenje u
tom trenutku.
Covek nije stvoren da zivi sam i uvek tezi ka tome da dodje do nekoga sa
slicnim misljenjem ko bi ga podrzao i bio tu za njega. Naravno prijateljstvo nije
jednosmerna ulica, i trazi da vratimo istom merom ako ne i vise od onoga sto
dobijamo i sami iz tog odnosa. Zavisi da li ce vam vise prijati musko ili zensko
drustvo, ali dovoljno je da ta osoba ima ono nesto sto u dodiru sa vasim
osobinama, vrlinama i manama cini jednu celinu. Nisam sigurna da bih mogla
bez svojih prijatelja, cak nisam sigurna ni da bih mogla smanjiti njihov broj, jer
su svi drugaciji i posebni na sebi svojstven nacin i svi oni svojim postojanjem
cine mene boljim i kompletnijim covekom. Nazalost danas je sve teze pronaci
prijatelja, ali onog pravog, a sa svakodnevnim obavezama, tesko je i zadrzati
ove koje ste vec stekli i sa njima odrzavati redovne kontakte. Medjutim ako je
prijatelj pravi, on ce razumeti to da niste uvek u mogucnosti odvojiti vreme i
druziti se sa njim.
Plasim se da nova tehnologija koja oduzima vreme modernom coveku, da ce
dovesti do toga da covek sebi trazi virtuelne prijatelje ili jos gore da stvara
zanimacije koje stvaraju iluziju da je covek sam sebi dovoljan.