PERSPEKTIVIZACIJA

Termin perspektivizacija odnosi se ovde na rangiranje (hijerarhizovanje) reeninih

elemenata u zavisnosti od toga kolika im je informaciona vrednost pod datim uslovima
komunikacije.
Vilem Mathesius je ukazao na to da se s pogledom na funkcionalnu perspektivu reenice u
reenici razlikuju dva osnovna njena dela - OSNOVA, tj. ono od ega se polazi i JEZGRO
INFORMACIJE, tj. ono to je iz komunikativne perspektive ocenjeno kao najbitnije.
Ovi teorijski koncepti BAZE i JEZGRA postali su ire poznati pod terminima TEMA I REMA,
koji su se isprva tumaili kao podudarni terminima DATO i NOVO, ali je Matezius doao do
zakljuka da jeziki element u funkciji teme jeste polazna taka saoptenja ali da se ne mora
odnositi na neto to je unapred dato, poznato. Praani su uoili "prelazne zone", zbog
komunikativnog dinamizma nije uvek lako povui razliku izmeu teme i reme. Oni postuliraju i
teoriju o uobiajenom i neuobiajenom redu rei, kao i znaaj testiranja reenica pomou pitanja,
koja nam omoguavaju da izdvojimo ono to je u datom sluaju tema saoptenja: tematski deo
reenice izraen je ve u postavljenom pitanju, a odgovor treba da iznese na videlo rematski deo
(Koga si sreo? Sreo sam Nadu).
Sgal se odluno izjanjavau prilog shvatanju da tematsko-rematsko uobliavanje reenice
(zajedno uostalom s izborom predikata) mora prethoditi svim ostalim procesima, to znai i
izdvajanju odgovarajueg sintaksikog konstituenta u poziciji subjekta, jer bez toga ne bi bilo
mogue ostvariti potpuno semantiku reprezentaciju reenice.
Praani su primetili recimo da engleski - poto mu red rei nije onoliko slobodan - iskoritava
mogunost preobraanja aktivne reenine strukture u pasivnu. I drugi uoavaju da izbor aktivne
odnosno pasivne konstrukcije zavisi od toga da li je informaciono teite na objektu radnje ili na
vriocu.
Sredinom 60-ih uvodi se pojam LEKSIKALIZOVANOG ODNOSA AKTIV/PASIV. On se tie
razliitih jez. jedinica u funkciji predikata takvih reeninih struktura koje se meusobno
postavljaju u odnos parafraze slian onome u kome se nalaze aktivne reenice sa svojim
odgovarajuim pasivnim parnjacima: Ti podaci se nalaze u pomenutoj knjizi - Pomenuta knjiga
sadri te podatke.
KONVERZIVNE SINTAKSIKE JEDINCE - Pera je vii od Marka, Marko je nii od Pere
John Lyons je prvi put upotrebio termin konverzne jedince razmatrajui odnos meu leksemama
kupiti/prodati, mu/ena - (Jova je prodao Peri cipele, Pera je kupio od Jove cipele, Pera je
Nadin mu - Nada je Perina ena)
Govori se SIMETRINIM PREDIKATIMA, tj. predikati koji su fonoloki identini a
odgovarajui nominalni elementi su postavljeni u obrnutom odnosu po kriteriju levo-desno Nada lii na Peru, ugao A je jednak ulgu B - ugao B je jednak uglu A
Derald Kac (Jerrold Katz) - kae da se konverzne reenice s predikatima kupiti/prodati ponaaju
kao parafraze jedne iste logike propozicije koju je nemogue adekvatno reprezentovati po
raspoloivim kriterijima generativizma, a generativizam je nametao odabiranje ili sam (a) ili
samo (b) strukture kao osnovne, rezerviui status derivata za onukoja nije proglaena
osnovnom. No ovde je to nemogue jer jedna konkurie drugoj sa jednakim uslovima. Uzimaju
se kao identine logike propozicije.
Ali Filmore ukazuje da svaka od ovih struktura ima ipak izvesnu ZNAENJSKU
SPECIFINOST koja proizilazi iz same kompleksnosti dogaaja o kome se saoptava, jer
dogaaj ima dve svoje strane kupovnu i prodajnu. Poto nema semantiki komplekse prediaktske

lekseme koja bi istovremeno saoptava o kupovanju i prodavanju - govorno lice je primorano da

odabere makar nasumice bilo gl. "kupiti" bilo gl. "prodati". Pritom svako konkretno opredeljenje
govornog lica - ma kako nasumino izvreno - jeste automatski PERSPEKTIVIZACIJA
dogaaja.
Ispitivanje motiva. Negde to regulie diskurs - DISKURSOM USLOVLJENA
PERSPEKTIVIZACIJA: tako ako se razgovara o Peri kao prodavcu, onda e on biti centar i
reenica poinje Perom kao subjektom (Pera je Jovi prodao kuu), a ako je Jova tematizovan
onda je on u poziciji subjekta - Jova je od Pere kupio kuu.
DISKURSOM NEMOTIVISANA PERSPEKTIVIZACIJA - i lingvistika je nemona da sagleda
motive kojima se rukovodi govorno lice prihvatajui jedan organizacioni princip (naspram
alternativnog):
Osobe A i B gledaju kroz prozor i prate ta se deava izmeu Pere i miliconera, jedan kae, npr.
A: Gle, Peru zaustavio miliconer, a osoba B: Gle, milicioner zaustavio Peru. Ili: aa je dopola
puna i aa je dopola prazna (sinoantonimija).
Na nivou sloene reenice i selekcije nominalnih formi: Brat je gledao sestri u oi : Brat je
gledao u sestrine oi (sestra u 1 ima daleko vei znaaj nego u 2) ili (Ona je bleda u licu i Lice
joj je bledo).
Boli me glava jer sam sedela na promaji (odgovara na pitanje Zato? Iz kojeg razloga?) : Sedela
sam na promaji pa me boli glava. (odgovara na pitanje ta se dogodilo?)

Perspektivizacija u sintaksi - flip konstrukcije i flip glagoli

() .
.
,
.


, ( 1977: 94-95;
2000: 90-91).
. ,
, ,
(
),
( [, ...]).
smell taste feel (I smell
flowers : The flowers smell lovely; I taste salt in the soup : The soup tastes salty; I feel something
rough : The cloth feels rough). ,
see look,
. hear sound (I see my brother : He looks well; I hear music : It sounds beautiful).
,
(. Marcus looked drunk to me
I saw Marcus). N, , , ,


. flip perception verbs
. -
( , )

 (. 1974).
(1977: 90, 95). (1987: 28)
passive perception verbs, a
(objektorientierte Wahrnehmungsverben) (2000: 91-92).
(copulative) (1983: 263; 1984: 123-124)
. . (base selection).

. .
look Marcus looked drunk to me
, . (source-based, phenomenon-based),
,
, . see.
, -

. (1983: 53-54)

. -
(1979). ,
,
(1977: 96) -
'' .
, , ( ,
[, ]), ( . aussehen).:
,
(., 53);
(...) ... (., 9);
(...) ... (, 177);
... (,
203).

 -
.
. .
, ,
.
, . , ,

. ( .
, .)
-
, .:
! (., 72);
(...) (, 74).

. (1983: 73-76) .
,
. (1980).
,1
.2

. (1996).

(1979. ).
(,
vidjeti): U slici sa snijegom ve se vidi Becia kao budueg majstora kristalnog gledanja; Na fotografijama se moe
vidjeti Becia kako slikarski i ljudski uiva u pejzaima oko nedaleke rijeke Sutle ( 1979: 375376). (.
. , 2). (1986: 96)
(
: Na fotografijama se moe vidjeti Becia...).