Pol Fajerabend - Kako se zatiti od nauke?

Prijatelji i neprijatelji, dame i gospodo, vi koji se bavite jednim udnim zanatom: pre nego to zapoenm
svoje predavanje,
dozvolite mi da vam objasnim kako je do njega dolo.
Pre nekih godinu dana bio sam u rkipcu sa novcem. Zato sam prihvatio poziv da dam prilog za jednu
knjigu koja se bavila
o d n o s o m n a u k e i r e l i g i j e . D a b i h p o d s t a k a o p r o d a j u k n j i g e , mi s l i o s a m
d a s v o j p r i l o g t r e b a d a n a p r a v i m p r o v o k a t i v n i m, a
najprovokativniji stav koji se mo!e izrei o odnosu nauke i religije jeste da je nauka, u stvari, religija.
Poto sam ovaj stav uinio
jezgrom svoga lanka, otkrio sam da je mogue pronai mnotvo razloga, i to mnotvo odlinih razloga,
koji e ga podr!ati.
!abrojao sam ove razloge, zavrio svoj lanak i primio novac. "o je bila prva etapa.
#dmah zatim bio sam pozvan na savetovanje posveeno zatiti kulture. Prihvatio sam poziv, jer su mi
plaali let za $vropu.
% moram da priznam da sam pored toga bio i prilino radoznao. &ada sam stigao u !icu nisam imao
pojma o tome ta u da ka!em.
!akon to je savetovanje polo svojim tokom, uvideo sam da svi prisutni veoma visoko cene nauku i da
su vrlo ozbiljni. Zato sam
odluio da objasnim na koji nain bi se kultura mogla zatititi od nauke. 'vi oni razlozi koje sam nabrojao
u svom lanku mogli su
biti primenjeni i ovde, tako da nisam imao potrebe da izmiljam nita novo. Zavrio sam svoje izlaganje,
bio nagra(en povikom oko
mojih )opasnih i nepromiljenih ideja), naplatio avionsku kartu i otiao za *e. "o je bila druga etapa.
'ada treba da se obratim vama.+mam utisak da se vi, u izvesnom smislu, veoma razlikuje od mojih
slualaca u !ici. Prvo,
izgledate mnogo mla,i. -oj auditorijum u !ici bio je pun profesora, biznismena, televizijskih radnika, a
njihova prosena starost bila
je oko ./ i po godina. zatim, sasvim sam siguran da je veina vas orijentisana znatno vie levo nego
prilian broj ljudi iz !ice. 0
stvari, govorei malo neobavezno, mogu rei da ste vi leviarska publika, dok su moji sluaoci iz !ice bili
desniarska publika. pak,
uprkos svim ovim razlikama, postoje izvesne stvari zajednike i vama i njima. Pretpostavljam da i vi, kao
i oni, potujete nauku i
znanje. !aravno, smatrate da nauka mora biti reormisana i uinjena manje autoritaron. %li jednom
kada se ove reorme izvedu, ona
postaje vredan izvor znanja koje ne sme biti kontaminirano ideologijama raznih vrsta. rugo, i vi ste,
kao i oni, ozbiljni ljudi. Znanje
je ozbiljna stvar i za levicu kao i za desnicu, i mora da se istra!uje u ozbiljnom duhu. 1akomislenost je
nepo!eljna, posveenost i
iskrena predanost preduzetom poslu jeste ono to se tra!i. #ve slinosti su sve to mi je potrebno da
bih ponovio svoje izlaganje iz
!ice i pred vama, skoro bez ikakvih izmena. Zato, evo ga.
moramo slediti istinu. 2noge ideje su vodii ljudskog 3ivota. stina je jedna od njih. 4loboda i duhovna
nezavisnost su druge. %ko se
istina, kako je neki ideolozi shvataju, sukobljava sa slobodom tada smo u situaciji izbora. -o!emo da
odbacimo slobodu. %li mo!emo
da odbacimo i istinu. 5%lternativno, mo!emo da usvojimo jedan rainiraniji pojam istine koji vie ne
protivrei slobodi6 to je bilo
hegelovo reenje.7 -oja kritika moderne nauke usmerena je na to da ova sputava slobodu miljenja. %ko
je razlog u tome to je
nauka otkrila istinu i sada je sledi, tada bih ja rekao da postoje bolje stvari nego pronai, i dalje slediti,
takvog monstruma.
#vim se zavrava opti deo mog objanjenja.
8 Postoji jedan speciiniji argument za odbranu izuzetnog polo!aja koji nauka danas ima u drutvu. 0
jezgrovitom obliku
ovaj ar gument ka! e 97 da j e nauka konano nal a koj ekt an met od za post i zanj e
r ezul t at a i 7 da post oj e mnogi r ezul t at i koj i
d o k a z u j u s u p e r i o r n o s t t o g me t o d a . #v a j a r g u me n t j e p o g r e a n 8 a l i
mn o g i p o k u a j i d a s e o v o p o k a ! e v o d e u o r s k o k a k .
-etodologija je danas postala toliko pretrpana praznom rainiranou da je krajnje teko uoiti i proste
pogreke u njenoj osnovi. "o
je kao kada se bori protiv hidre 8 odsee se jedna ru!na glava, a osam ormalizacija zauzme njeno
mesto. 0 takvoj situaciji jedini
pravi odgovor je povrnost: kada rainiranost izgubi sadr!aj jedini nain ostajanja u kontaktu sa
realnou jeste da se bude grub i
povran. "o je ono to nameravam da budem.
Protiv metoda
Postoji metod, ka!e deo 597 pomenutog argumenta. :ta je to; kako unkcionie;
< edan odgovor koj i vi e ni j e onol i ko popul ar an kol i ko j e nekada bi o j est e da nauka
unkci oni e na osnovu pr i kupl j anj a
i nj eni ca i i zvo( enj a t eor i j a i z nj i h. #dgovor j e nezadovol j avaj u i zat o t o t eor i j e
ni kada ne sl ede i z i nj eni ca u st r ogo l ogi kom
smislu. ei da one ipak mogu biti podr!ane injenicama pretpostavlja takvu koncepciju podrke koja
5a7 ne pokazuje pomenuti
nedost at ak i 5b7 koj a j e dovol j no i st anana da nam dozvol i da ka! emo do koga
st epena j e, r eci mo, t eor i j a r el at i vnost i podr! ana
injenicama. anas ne postoji nijedna takva koncepcija, niti je iole verovatno da e ikada biti koncipirana
5jedan od problema je i to
da nam je potreban takav pojam podrke u kome bi se moglo rei da sivi gavrani podr!avaju stav )sivi
gavrani su crni)7. #vo su
shvatili konvencionalisti i transcedentalni idealisti koji su ukazivali na to da su teorije te koje oblikuju i
ure(uju injenice i da stoga
mogu bi t i zadr! ane, pa ma t a se dogodi l o. #ne mogu bi t i zadr! ane zat o t o l j udski
um svesno i l i nesvesno nosi sa sobom
ure(ivaku unkciju. "ekoa sa ovim pogledima je u tome to oni pretpostavljaju o umu ono to !ele
da objasne o svetu, naime, da
on pravilno unkcionie. Postoji samo jedno stanovite koje prevazilazi sve ove tekoe. #no je
ormulisano u dva maha u == veku6
jednom ga je ormulisao -ill u svom besmrtnom eseju # slobodi, a drugi put neki darvinisti koji su
proirili darvinizam i na brobu
ideja. #vo gledite hvata bika za rogove: teorije ne mogu biti opravdane niti njihova vrednost mo!e biti
pokazana bez pozivanja na
druge teorije. 0speh odre(ene teorije mo!emo da objasnimo s obzirom na obuhvatniju teoriju 50speh
!e>tonove teorije mo!emo da
objasnimo upotrebljavajui optiju teoriju relativnosti76 i nae preeriranje te teorije mo!emo da
objasnimo poredei je sa drugim
teorijama. takvo pore(enje ne ustanovljava intrinsinu vrednost teorije koju smo izabrali. 0 stvari, teorija
koju smo izabrali mo!e
biti prilino loa. #na mo!e sadr!ati kontradikcije, ona mo!e protivreiti dobro poznatim injenicama, mo!
e biti rogobatna, nejasna,
ad hoc na glavnim mestima i tako dalje. %li ona jo uvek mo!e biti bolja nego bilo koja druga teorija
raspolo!iva u isto vreme. 0
stvari, ona mo!e biti najbolja loa teorija koja postoji. sto tako, ni merila procenjivanja nisu izabrana
na apsolutan nain. 'vakim
izborom koji inimo naa rainiranost se poveava i naa merila se usavravaju. -erila se takmie kao
to se i teorije takmie, i mi
bi r amo mer i l a koj a su naj podesni j a u onoj i st or i j skoj si t uaci j i u koj oj se i zbor
odvi j a. #dbaene al t er nat i ve 5t eor i j e, mer i l a,
) i n j e n i c e ) 7 n i s u e l i mi n i s a n e . #n e s l u ! e k a o k o r e k t o r i 5 u o s t a l o m, mo !
e mo d a n a p r a v i mo i p o g r e a n i z b o r 7 i s t o g a t a k o ( e
objanjavaju sadr!aj preeriranih gledita 5teoriju relativnosti razumemo bolje kada razumemo
strukturu njenih takmaca6 puno
znaenje slobode znamo jedino kada imamo zamisao o !ivotu u totalitarnoj dr!avi, kada znamo njegove
prednosti 8 a postoji mnogo
prednosti 8 kao i njegove slabe strane7. "ako koncipirano znanje jeste okean alternativa kanalisanih i
razdeljenih okeanom merila.
#no prisiljava na um da ini matovite izbore i time ga tera da raste i razvija se. #no ini na um
sposobnim da bira, matovito
zamilja i kritikuje.
"akvo gl edi t e danas se est o vezuj e za i me &ar l a Popper a. % l i post oj e neke veoma
pr esudne r azl i ke i zme( u Popper a i
-illa. a ponemo sa prvom razlikom: Popper razvija svoje gledite da bi reio jedan poseban
epistemoloki problem 8 on !eli da
rei )Dumeov) problem. 'a druge strane, -illa su zanimali uslovi koji su najpovoljniji za ljudski razvitak.
!jegova epistemologija
rezultat je odre(ene teorije oveka, a ne obrnuto. Zatim Popper, budui da je pod uticajem *ekog kruga,
dalje poboljava logiku
or mu t eor i j e pr e nego t o r azmat r a t eor i j u, dok - i l l uzi ma t eor i j u u onom obl i ku u
kome se ona poj avl j uj e u nauci . "r e e,
Popperova merila komparacije su kruta i iksirana, dok -illova mogu da se menjaju sa istorijskom
situacijom. !ajzad, Popperova
mer i l a el i mi ni u t akmace j ednom zauvek: t eor i j e koj e ni su opovr gl j i ve, i l i su
opovr gl j i ve i opovr gnut e, nemaj u mest a u nauci .
Popper ovi kr i t er i j i su j asni , nedvosmi sl eni i pr eci zno or mul i sani 6 - i l l ovi t o ni su.
#vo bi bi l a pr ednost da j e sama nauka j asna,
nedvosmislena i precizno ormulisana. !a sreu, ona to nije.
a ponemo sa sledeim: nijedna nova i revolucionarna nauna teorija nikada nije ormulisana na
nain koji doputa da
ka!emo pod kojim okolnostima moramo da je smatramo ugro!enom: mnoge revolucionarne teorije su
neopovrgljive. opovrgljive
ver zi j e post oj e, al i one j edva da su i kada u skl adu sa pr i hva eni m osnovni m
i skazi ma: svaka osr ednj e zani ml j i va t eor i j a j e
opovrgnuta. 'tavie, teorije imaju ormalne nedostatke, mnoge od njih sadr!e kontradikcije, ad hoc
podeavanja i tako dalje i tome
slino. &ada bi bili dosledno primenjeni, Popperovi kriteriji eliminisali bi nauku ne zamenjujui je niim
slinim. #ni su bezvredni kao
pomo nauci. 0 proloj deceniji mnogi mislioci su to shvatili. -e(u njima &uhn i 1akatos. &uhnove ideje su
zanimljive ali, avaj, one
su suvie neodre(ene da bi podstakle ma ta drugo sem mnotva praznih pria. %ko mi ne verujete,
pogledajte literaturu. !ikada
ranije toliko uljeza i nestrunjaka nije prodrlo u literaturu iz ilozoije nauke. &uhn je ohrabrio ljude
koji nemaju predstavu ni o tome
kako kamen pada na zemlju da sa sigurnou govore o naunom metodu. <a, u stvari, ne stavljam
primedbu samoj nestrunosti, ve
zameram tome to je ona praena dosadom i zadrtou. % to je upravo ono to se deava. -i ne dobijamo
zanimljive la!ne ideje,
ve dosadne ideje, ili rei koje uopte nisu povezane ni sa kakvim idejama. Zatim, kad god se uini
pokuaj da se &uhnove ideje
pr eci zni j e odr ede, nal azi se da su one nei st i ni t e. a l i j e i kada post oj ao per i od
nor mal ne nauke u i st or j i l j udske mi sl i ; !e 8 i j a
izazivam bilo koga da doka!e suprotno.
1akatos je neizmerno preinjeniji nego &uhn. 0mesto teorija on razmatra istra!ivake programe koji
predstavljaju nizove
teorija povezanih metodima modiikacije, takozvanim heuristikama. 'vaka teorija u datom nizu mo!e
biti puna nedostataka. #na
mo!e biti opsednuta anomalijama, kontradikcijama i viesmislenostima. ono to je bitno nije stanje svake
pojedinane teorije, ve
t endenci j a koj u pokazuj e i t av ni z. # i st or i j skom r azvi t ku i dost i gnu i ma sudi mo
kroz i zvest an per i od vr emena, pr e nego po
odr e( enoj si t uaci j i u neko posebno vr eme. st or i j a i met odol ogi j a kombi novane su
u j edan j edi nst veni poduhvat . Za i st r a! i vaki
1

?ajerabend - &ako se zatiti od nauke;
program ka!e se da je progresivan ako niz teorija vodi novim predvi(anjima. &a!e se da je degenerativan
ako je sveden na to da
apsor buj e i nj eni ce koj e su ot kr i vene bez nj egove pomo i . *i t na kar akt er i st i ka
1akat oseve met odol ogi j e j est e t o da t akva
pr ocenj i vanj a vi e ni su vezana za met odol oka pr avi l a koj a nauni ku goovr e da
zadr! i i l i napust i odr e( eni i st r a! i vaki pr ogr am.
!aunici se mogu vrsto dr!ati degenerativnog programa6 mogu ak uspeti da ovaj program prevazi(e
svoje rivale, i oni zato idu
racionalno dalje pa ma ta inili 5pod uslovom da nastavljaju da degenerativan program nazivaju
degenerativnim, a progresivan
progresivnim7. Znai da lakatos nudi rei koje zvue kao elementi neke metodologije6 on ne nudi
metodologiju. !e postoji nikakav
met od koj i j e u skl adu sa naj napr edni j om i naj savr eni j om met odol ogi j om
dananj i ce. #vi m j e zavr en moj odgovor na deo 597
posebnog argumenta.
Protiv rezultata
0 skladu sa delom 57, nauka zaslu!uje poseban polo!aj zato to proizvodi rezultate. #vo predstavlja
argument jedino ako
se mo! e uzet i kao i nj eni ca da ni t a dr ugo ni kada ne pr oi zvodi r ezul t at e. % mor a se
pr i znat i da skor o svako ko r azmat r a ovu
mat er i j u t ako net o pr et post avl j a. "ako( e t r eba da se pr i zna da ni j e t ako l ako
pokazat i da j e ova pr et post avka nei st i ni t a. #bl i ci
! i vot a r azl i i t i od nauke nest al i su, i l i su se degener i sal i , do st epena koj i i ni
nemogu i m svaku pr avednu kompar aci j u. pak,
situacija nije tako beznade!na kao to je to bila pre neku deceniju. 0poznali smo metode medicinske
dijagnostike i terapije koji su
ei kasni 5a mo! da ak i ei kasni j i nego odgovar aj u i del ovi zapadne medi ci ne7 i
koj i su j o uvek zasnovani na i deol ogi j i koj a j e
r adi kal no r azl i i t a od i deol ogi j e zapadne nauke. ' aznal i smo da post oj e poj ave kao
t o j e t el epat i j a i t el eki neza, koj e j e nauni
pr i st up j ednost avno i zbr i sao a koj e bi mogl e bi t i upot r ebl j ene za i st r a! i vanj a na
j edan pot puno nov nai n 5r ani j i mi sl i oci , kao
%ggrippa iz !ettesheima, <ohn oe, pa ak i *acon, bili su svesni ovih pojava7. % zatim 8 nije li sluaj da
je crkva spasavala due,
dok nauka i ni net o sasvi m supr ot no; !ar avno, danas ni ko ne ver uj e u ont ol ogi j u
na koj oj se zasni va ovaj sud. Zat o; Zbog
ideolokih pritisaka istovetnih onima koji ine da mi danas sluamo nauku do iskljuenja svega ostalog.
"ako(e, istina je da pojave
kao to su telekineza i akupunktura mogu biti na kraju apsorbovane u korpus nauke i na taj nain
nazvane )naunim). %li zapazite
da se ovo deava jedino posle dugog perioda otpora za vreme koga nauka, ne sadr!ei jo ove
enomene, pokuava da uspostavi
kont r ol u nad oni m obl i ci ma ! i vot a koj i i h sadr! e. t o vodi do dal j e pr i medbe pr ot i v
del a 57 posebnog ar gument a. @i nj eni ca da
nauka i ma r ezul t at e r auna se u nj enu kor i st samo ako su ovi r ezul t at i post i gnut i od
same nauke bez i kakve pomo i sa st r ane.
Pogl ed u i st or i j u pokazuj e da nauka j edva da i kada post i ! e r ezul t at e na ovaj nai n.
&ada j e ?oper ni cus uveo novi pogl ed na
uni ver zum on ni j e konsul t ovao naune pr et hodni ke, on j e konsul t ovao j ednog l udog
pi t agor ej ca kakav j e bi o Phi l ol aos. #n j e
prihvatio njegove ideje i zastupao ih uprkos svim vrstim pravilima naunog metoda. -ehanika i optika
mnogo duguju zanatlijama,
medi ci na babi cama i vet i cama. % u nai m dani ma vi del i smo kako upl i t anj e dr! ave
mo! e da unapr edi nauku: kada su ki neski
komuni st i odbi l i da i dal j e budu zast r ai vani sudom st r unj aka i vr at i l i t r adi ci onal nu
medi ci nu na uni ver zi t et e i u bol ni ce, bi l o j e
povike irom sveta da e nauka u &ini biti upropaena. ogodilo se upravo suprotno: kineska nauka je
napredovala a zapadna je
ui l a od nj e. Ade god gl edamo, vi di mo da su vel i ki nauni napr et ci r ezul t at nekog
spol j nog upl i t anj a koj e j e t ako i zvedeno da
pobe(uje uprkos najosnovnijim i )najracionalnijim) metodolokim pravilima. 1ekcija je jasna: ne postoji ni
jedan jedini argument koji
bi mogao da bude upotrebljen u prilog ove izuzetne uloge koju nauka danas igra u drutvu. !auka je
uinila mnogo stvari, ali to su
uinile i druge ideologije 5konsultujte samo zapisnike sa mnogih doktrinarnih debata koje su se odigrale
unutar crkve7, i pored toga,
ne post oj e neka opt eva! e a pr avi l a koj a se pot uj u pod svi m okol nost i ma. !e
post oj i )nauna met odol ogi j a) koj a bi se mogl a
upot r ebi t i da odvoj i nauku od svega ost al og. !ai ka j e samo j edna od mnogi h
i deol ogi j a koj e pokr e u dr ut vo, i t r eba da bude
tretirana kao takva 5ovaj stav odnosi se ak i na najprogresivnije i najvie dijalektike oblasti nauke7.
&akve konsekvence mo!emo
izvesti iz ovog rezultata;
!aj va! ni j a konsekvenca j e t o da j e neophodno ormal no odvaj anj e dr! ave i nauke
ba u smi sl u u kome sada post oj i
ormalna podvojenost dr!ave i crkve. !auka mo!e da vri uticaj na drutvo, ali samo u onoj meri u kojoj
je to dozvoljeno bilo kojoj
politikoj ili nekoj drugoj grupi za vrenje pritiska na javnost. !aunici mogu biti konsultovani u vezi sa
va!nim projektima, ali krajnji
sud mora biti ostavljen demokratski izabranim savetodavnim telima. #va tela e se sastojati uglavnom
od laika. a li e laici biti
sposobni da do(u do ispravnog suda; "o je sasvim izvesno, jer su kompetencija, komplikovanost i
uspeh nauke mnogo preuveliani.
< e d n o o d i s k u s t a v a k o j e mo ! e d a r a z g a l i u n a j v e o j me r i j e s t e
p o s ma t r a t i k a k o p r a v n i k , k o j i j e l a i k , mo ! e d a n a ( e r u p e u
svedoenju, tehnikom svedoenju najistaknutijeg strunjaka, i tako pripremi porotu za njenu odluku.
!auka nije zatvorena knjiga
koja je razumljiva tek posle godina provedenih u naunom treningu. "o je intelektualna disciplina koja
mo!e da ispituje i kritikuje
bilo ko od zainteresovanih i koja izgleda teka i duboka jedino zbog sistematske kampanje
zamagljivanja koju vode mnogi naunici
5mada, sretan sam da mogu da ka!em 8 ne svi7. r!avni organi ne bi trebalo nikad da oklevaju da
odbace sud naunika kada imaju
razloga da tako postupe. "akvo odbacivanje e poveati obrazovanje publike6 uinie je
samopouzdanijom, a upravo to mo!e dovesti
do poboljanja. azmatrajui povelik ovinizam naunog establimenta, mo!emo da ka!emo: to vie
aera poput one vezane uz
1isenka, to bolje 5ono emu se mo!e prigovoriti u sluaju 1isenka nije uplitanje dr!ave, ve totalitaristiko
uplitanje koje radije ubija
oponenta nego da naprosto zanemari njegovo miljenje. "ri puta )ura) za kaliornijske
undamentaliste koji su uspeli u tome da se
dogmatska ormulacija teorije evolucije ukloni iz ud!benika i da se prikaz Postanja uvrsti u njih. 5%li ja
znam da bi oni postali isto
t ako ovi ni st i ki i t ot al i t ar i st i ki nast r oj eni kao t o su nauni ci danas, samo kada bi
i m bi l a dat a ansa da oni sami upr avl j aj u
drutvom. deologije su udesne kada se upotrebljavaju zajedno sa drugim ideologijama. #ne postaju
dosadne i doktrinarne im
nj i hove zasl uge dovedu do ukl anj anj a nj i hovi h oponenat a. 7 - e( ut i m, naj znaaj ni j a
pr omena e mor at i da se dogodi na pol j u
obrazovanja.
Bbrazovanje i mit
eklo bi se da je svrha obrazovanja da uvede mlade u !ivot, a to znai: u drutvo u kome su ro(eni i u
iziki univerzum
koji okru!uje to drutvo. -etod obrazovanja esto se sastoji u propovedanju nekog osnovnog mita. "aj
mit dostupan je u razliitim
verzijama. !ajsavrenije verzije mogu biti propovedane ritualom posveenja koji ih vrsto usa(uje u
svest. Poznajui takav mit,
odrasla osoba mo!e da objasni gotovo sve 5ili se inae mo!e obratiti strunjacima za detaljna
objanjenja7. #na je gospodar prirode
i drutva. #na ih razume i zna kako da stupa u interakciju sa njima. -e(utim, ona nije gospodar mita koji
vodi njeno razumevanje.
Predsokratovci su stremili takvom viem gospodarenju, pa ga delimino i dostigli. #ni nisu samo
pokuavali da razumeju
svet. #ni su tako(e pokuavali da razumeju i sredstva za razumevanje sveta, i tako postanu njihovi
gospodari. 0mesto da budu
zadovoljni jednim jedinim mitom, oni su razvili mnogo mitova i na taj nain umanjili uticaj koji dobro
ispriana pria vri na ljudsku
svest . ' oi st i su uvel i j o mnogo dodat ni h met oda za umanj i vanj e ovog i znur uj u eg
eekt a zani ml j i vi h, koher et ni h, )empi r i j ski
adekvatnih), itd. itd., pria. ostignua ovih mislilaca nisu bila pravilno shvaena, a izvesno je da se ona
ni danas ne razumeju.
&ada propovedamo neki mit mi !elimo da poveamo verovatnost da e se on razumeti 5tj. nee biti
zagonetke oko bilo koje take
toga mita7 da e se u njega verovati, i da e biti prihvaen. !ikakvu tetu mitu nee uiniti to to je
suprotstavljen drugim mitovima:
C

?ajerabend - &ako se zatiti od nauke;
ak ni najodaniji 5tj. najtotalitaristikiji7 uitelj u odre(enoj verziji hrianstva ne mo!e da sprei svoje
uenike da se upoznaju sa
*udi st i ma, < evr ej i ma i dr ugi m ozl ogl aeni m l j udi ma. "o j e sasvi m r azl i i t o u sl uaj u
nauke, i l i r aci onal i zma, gde skor o pot puno
dominiraju vernici. #d najveeg znaaja u ovom sluaju jeste ojaati duhove mladih, a )ojaati duhove
mladih) znai ojaati ih protiv
bi l o koj eg l akog pr i hvat anj a obuhvat ni h st anovi t a. #no t o nam j e ovde pot r ebno
j est e obr azovanj e koj e i ni l j ude kr i t i ni m,
kontra8sugestivnim, a da ih ujedno ne onesposobi da se posvete razvijanju ma kojeg pojedinanog
pogleda. &ako ovaj cilj mo!e biti
postignut;
#n mo!e biti postignut zatitom ogromne matovitosti koju deca poseduju i potpunim razvijanjem duha
kontradikcije koji
post oj i u nj i ma. Al edaj u i u cel i ni , deca su mnogo i nt el i gent ni j a nego nj i hovi
ui t el j i . #na podl e! u ut i caj u i odust aj u od svoj e
inteligencije zato to se nad njima vri nasilje, ili zato to njihovi uitelji veinu njih osvajaju
emocionalnim sredstvima. eca mogu
nauiti, razumeti i odvojeno vladati sa dva ili tri razliita jezika 5pod )decom) podrazumevam one koji su
stari tri do pet godina, a ne
one od osam godina, sa kojima je nedavno bilo eksperimentisano i koji se nisu pokazali ba suvie
dobro6 zato; Zato to su ve u
ranijem dobu bili upropaeni nestrunim pouavanjem7. !aravno, jezici moraju biti predavani na mnogo
zanimljiviji nain nego to
se to obino ini. 0 svim jezicima postoje izvanredni pisci koji su napisali izvrsne prie 8 ponimo nae
uenje jezika sa njima, a ne
sa )der Dund hat ei nen ' ch>anz) i sl i ni m koj et ar i j ama. 0pot r ebl j avaj u i pr i e, mo!
emo t ako( e uvest i )nauna) obj anj enj a,
recimo, o postanku sveta, i tako upoznati decu i sa naukom. %li nauci ne sme biti dat nikakav poseban
polo!aj, izuzev ukazivanja na
to da postoji mnotvo ljudi koji veruju u nju. &asnije e prie koje su bile ispriane biti dopunjene
)razlozima), gde pod razlozima
podr azumevam dal j a obj anj enj a kakva se nal aze u t r adi ci j i koj oj pr i a pr i pada.
Pr i r odno, post oj a e i kont r a8r azl ozi . r azl oge i
kont r a8r azl oge i spr i a e st r unj aci u dat i m obl ast i ma i t ako e ml ada gener aci j a bi t i
upoznat a sa svi m vr st ama beseda i svi m
tipovima pripovednika. #na se upoznaje sa njima, ona se upoznaje sa njihovim priama, pa svaka
osoba mo!e sama da odlui kojim
putem da krene. 'vako danas zna da ako postane naunik mo!e stei mnogo novca i veliki ugled, a mo!
da ak i !obelovu nagradu,
t ako da e mnogi post at i nauni ci . #ni e post at i nauni ci i ako ni su zavedeni
i deol ogi j om nauke6 oni e bi t i nauni ci zat o t o su
uinili slobodan izbor. %li nije li mnogo vremena bilo izgubljeno na nenaune predmete i nee li to umanjiti
njihovu kompetentnost
jednom kada postanu naunici; !e uopteD Progres nauke, dobre nauke, zasniva se na originalnim
idejama i intelektualnoj slobodi:
nauku su esto vukli napred autsajderi 5setite se da su *ohr i $instein sebe smatrali autsajderima7.
!ee li mnogi uiniti pogrean
izor i zavrili u orsokaku; "o unekoliko zavisi od toga ta podrazumevate pod terminom )orsokak).
anas je veina naunika liena
ideja, puna straha, i usmerena na produkovanje nekog beznaajnog rezultata tako da ga mogu dodati
poplavi triavih lanaka koji
sada konstituiu )nauni progres) u mnogim oblastima. 'em toga, ta je va!nije; +oditi !ivot koji ste sami
izabrali otvorenih oiju, ili
pr ovest i ! i vot u ner vozni m pokuaj i ma da se i zbegne ono t o neki ne ba
i nt el i gent ni l j udi nazi vaj u ) or sokaci ma); !e e l i br oj
naunika toliko opasti da na kraju nee biti nikog da vodi nae dragocene laboratorije; <a ne mislim tako.
%ko je data mogunost
izbora mnogi ljudi mogu izabrati nauku, jer nauka koju vode slobodni ljudi izgleda mnogo privlanije
nego dananja nauka koju vode
robovi, robovi institucija i robovi )razuma). Pa i ako bude privremenog pomanjkanja naunika, situacija
se mo!e popraviti razliitim
vrstama podsticaja. !aravno, naunici nee igrati dominantnu ulogu u drutvu koje ja zamiljam. #ni e
imati vie nego protivte!u u
vraevima, svetenicima ili astrolozima. "akva situacija je nepodnoljiva za mnoge ljude, stare i mlade,
desno ili levo orijentisane.
'koro svi vi imate vrsto uverenje da je bar neka vrsta istine otkrivena, da mora biti sauvana, i da e je
metod pouavanja koji ja
zast upam i obl i k dr ut va koj i br ani m r azvodni t i , t e na kr aj u dovest i do t oga da ona
konano nest ane. + i i mat e t akvo vr st o
uverenje6 mnogi od vas mo!da ak imaju razloge. %li ono o emu morate voditi rauna jeste da
nedostatak dobrih kontra8razloga
predstavlja rezultat istorijske sluajnosti6 on ne le!i u prirodi stvari. zgradite drutvo kakvo
preporuujem i ova gledita koja danas
prezirete 5i ne poznajui ih, budite sigurni7 vratie se u takvom sjaju da ete morati naporno da radite da
biste zadr!ali vae vlastite
pozicije i verovatno ete biti potpuno nemoni da to uinite. !e verujete mi; "ada bacite pogled u istoriju.
!auna astronomija bila
je vrsto zasnovana na Ptolomeju i %ristotelu, koji spadaju me(u najvee umove u istoriji zapadne misli.
&o je oborio njihov dobro
ar gument ovan, empi r i j ski adekvat an i pr eci zno or mul i san si st em; Phi l ol aos, l udi
pi t agor ej ac i z pr epot opski h vr emena. &ako se
desilo da je Philolaos mogao da napravi takav povratak na scenu; Zato to je naao sposobnog
branioca: ?opernicusa. !aravno, vi
mo!ete slediti svoje intuicije kao to ja sledim moje. %li ne zaboravite da su vae intuicije rezultat vaeg
)naunog) treninga, gde
pod naukom t ako( e podr azumevam i nauku &ar l a - ar Ea. - oj t r eni ng, i l i bol j e r eeno
moj ne8t r eni ng, j est e 5ne87t r eni ng j ednog
!urnaliste koji se interesuje za udne i bizarne doga(aje. !a kraju, upitajmo se nije li sasvim
neodgovorno, u dananjoj svetskoj
situaciji 8 kada milioni ljudi gladuju, dok su drugi porobljeni, ugnjeteni, i u oajnoj bedi tela i duha 8
misliti tako luksuzne misli kao
t o su ove; !i j e l i sl oboda i zbor a l uksuz u t akvi m okol nost i ma. !i su l i neozbi l j nost i
humor koj e ! el i m da vi di m kombi novane sa
slobodom izbora isto tako luksuz pod ovim okolnostima; !e moramo li mi prekinuti sa takvim
samo8povla(ivanjem i delati; 0dru!iti
se i delati; #vo je najva!nija primedba koja je danas postavljena protiv takvog pristupa kakav ja
preporuujem. #na ima ogromnu
privlanost, ona ima privlanost nesebinog posveivanja. !esebinog posveivanja 8 emu; Dajde da
vidimo.
-i treba da odustanemo od naih sebinih sklonosti i posvetimo se osloba(anju potlaenih. % ta su nae
sebine sklonosti;
#ne su naa ! el j a za maksi aml nom sl obodom mi l j enj a u dr ut vu u kome ! i vi mo
sada, maksi mal nom sl obodom ne samo u
a p s t r a k t n o m s mi s l u v e i z r a ! e n o m u p r i k l a d n i m i s t i t u c i j a ma i p o d e s n i m
me t o d a ma o b u a v a n j a . #v a ! e l j a z a k o n k r e t n o m
intelektualnom i izikom slobodom u naoj vlastitoj sredini treba za sada da bude ostavljena po strani.
"o pretpostavlja, na prvom
mestu, da borba za takvu vrstu slobode nije na zadatak. "o pretpostavlja da mi mo!emo ispuniti na
zadatak sa saveu koja je
vrsto zatvorena za neke alternative. "o pretpostavlja da je ispravan nain oslobo(enja drugih oduvek
bio poznat i da je sve to je
potrebno 8 primeniti ga. <a !alim to ne mogu da prihvatim takvu doktrinarnu samouverenost u tako
ekstremno va!nim stvarima. a
li to znai da mi uopte ne mo!emo da delamo; !e znai. %li to znai da dok delamo moramo pokuavati
da realizujemo isto toliko
one slobode koju sam ja preporuivao, tako da nae akcije mogu biti korigovane u svetlu ideja koje
dose!emo dok poveavamo nau
slobodu. "o e nas bez sumnje usporiti, ali zar mi treba da jurnemo napred samo zbog toga to su nam
neki ljudi rekli da su nali
objanjenje za svu bedu, i odlian nain da se iza,e iz nje; "ako(e, mi !elimo da oslobodimo ljude, ne
da bi uinili da oni podlegnu
novoj vrsti ropstva, ve da im omoguimo da realizuju svoje vlastite !elje, ma koliko razliite ove !elje
mogle biti od naih vlastitih.
z a d r t i i u s k o g r u d i o s l o b o d i o c i n e mo g u t o d a u i n e . & a o p o p r a v i l u ,
o n i u b r z o n a me u r o p s t v o k o j e j e j o g o r e , z a t o t o j e
sistematinije, od vrlo labavog ropstva koje su uklonili. % to se tie humora i neozbiljnosti, mislim da
odgovor treba da bude jasan.
zato neko !eli da oslobodi nekog drugog; 'igurno ne zbog nekog apstraktnog preimustva slobode, ve
zato to je to najbolji put
prema nesputanom razvitku, pa na taj nain i prema srei. mi !elimo da oslobodimo ljude tako da oni
mogu da se smeju. da li emo
biti sposobni da to uinimo ako smo mi samo zaboravili kako se smeje, i ako se mrtimo na one koji jo
uvek pamte kako se to radi;
!eemo li tada proiriti jednu drugu bolest, koja mo!e da se poredi sa onom koju !elimo da uklonimo,
bolest puritanske zatucanosti;
!emoj t e da smat r at e da posve enost neemu i humor ne mogu da i du zaj edno 8
' okr at j e i zvr st an pr i mer u pr i l og supr ot nom
gleditu. !ajte!i zadatak tra!i najlaku ruku, inae njegovo ispunjenje nee voditi slobodi ve tiraniji
mnogo goroj nego to je ona
koju zamenjujemo.