Pismena na temu Moj Razred

Kao i svakii drugi razred, i moj je ispunjen ljudima razlicitih karaktera. Ucionica
nam je nalozila da sedimo u tri reda, a nastavnica kako i sa kim.
Sama pedagogija nalaze da u prvim klupama sede oni nemirniji ucenici kako
bi bili blize nastavniku a i kako bi se lakse uticalo na njihove nestasluke. To
dovodi do toga da svi bolji ucenici sede u zadnjim klupama i razvijaju svoju
nestasnu stranu nesmeteno, dokle god to mogu da obavljaju tiho i bez
ometanja casa. Nisam bas sigurna ima li ovaj sistem nekog boljeg ucinka ali
se u mom odeljenju svakako nije pokazala kao ucinkovita. Oni koji su bili
nemirni takvi su i ostali, oni koji su bili dobri pokvarili su se, a nastavnici su
dobili vecu glavobolju nego sto su imali na samom pocetku. Moje odeljenje
sabira u sebi najinteresantnije i najcudnije ljude na svetu. Da nam nije
nametnuto da sedimo u odeljenju tesko da bi se ova cudna druzina sama od
sebe sastala. Od onih mirnih i krajnje povucenih, preko mirnih i inteligentnih
koji drze stubove odeljenja pa sve do onih nemirnih i jakih koji ulivaju
sigurnost u zajednicu da nas spoljasnji uticaji nece napasti, predstavljamo
savrsen sklop koji bi svakog nastavnika doveo do ivice nervnog sloma.
Vecina odeljenja se s vremenom raspadne, kako skolovanje tece dalje, i
sigurna sam da ce mi ova odeljenska disharmonija jednog dana nedostajati.