Aleksandar Popovi

ARAPA OD STO PETLJI

FARSA IN MEMORIAM


LICA:
VELJA I AGNESA
DRAGOLJUB
FLORA DVORNIKOVI

Dogaa se ovde, kad danju nekad nou


IN MEMORIAM I
(TAMNO)

Pisai sto s bezbroj fioka. Na stolu telefon. Na rampi u kraju kancelarijska
klupa. Po zidovima parole: ,,to je svota nije ni sramota", ,,Svaka kuka sebi
vue", ,,Ko ne zna ta je svast, taj ne zna ta je slast", ,,Ako smo braa, nisu nam
kese sestre", ,,Koliko prija, toliko i ubija", ,,U se, na se i poda se", ,,to se mora
nije teko" i ,,Mora se samo umreti". Za stolom sedi Flora Dvornikovi. Na
klupi, s glavom zagnjurenom u ake, spava Dragoljub.

VELJA I AGNESA (S ebetom oko sebe vezanim na vojniki nain, dolazi
pravo na Dragoljuba): Hej, strie!...

FLORA: ta je ovo?... Od ranog jutra gungula?

VELJA I AGNESA: Hej, prijatelju!... (Drmusa Dragoljuba.) Brale!...

FLORA: Ako ne prestanete s tom galamom, obustaviemo kontiranje, pa ete
onda poljubiti vrata!...

VELJA I AGNESA (brzo prilazi stolu): Nemojte ni vi tako!... Antre vam je
skroz neraskreno, da slomi ovek vrat!... to ne uklonite taj mete!

FLORA: Bolje e vam biti da podvijete ipke!... To je graanin ba isto kao i
vi!...

VELJA I AGNESA: Pa to ui na tim lojtrama?

FLORA: Sedi!

VELJA I AGNESA (odlazi da proveri): ui...

FLORA: Sedi!

VELJA I AGNESA (vraa se stolu): Video sam svojim oima da ui?...

FLORA: Nije vano ta ste vi videli... merodavno je ono to pie ovde kod
mene!... (Velja i Agnesa se naginje da proita ta pie, ali Flora zaklanja rukom)
Zaseo da eka, pa ga pretekla smrt!

VELJA I AGNESA (odlazi do klupe i zagleda Dragoljuba): I da mu ovek ne
pozavidi na tako blaenoj smrti... smeka se!... (Vraa se stolu) Ili se vi sa mnom
po vaem starom obiaju malo egaite?... Je li on vaistinu mrtav?!

FLORA: Dopola... to bi rekao na egzekutor: graanski...

VELJA I AGNESA: E, ega se sve ovek nee nasluati po ovijem vaijem
pisarnicama!... Da sam se jue kojom nesreom polakomio na onu ribicu u
kafani, ja bih umro, a ne bih znao da postoji i graanska smrt!

FLORA: Pa ne kau nai stari tek onako kad kau: da nema smrti bez
suenog dana...

VELJA I AGNESA: Ali kao da sam predosetio!... Bilo nas sedamnaest za
ankom... i sem mene niko nije stigao do kue... kolima ih kupili usput... po
ulici... bila riba kvarna!...

FLORA (Dragoljub lagano ustaje sa klupe): Pssst!...

VELJA I AGNESA(uplaeno): Koji muje andrak?... to ustaje!...

FLORA: Pssst!... (Tiho) na svakih etrdeset i dva dana sam sebi dri pomen, da
ga ne bismo totalno zaboravili... (Flora ustaje. Postavka: ona u sredini u prostoru
izmeu njih dvojice)

SVI (Pevaju uglas):
Oj, Srbijo, mila mati,
uvek u te tako zvati!
Mili kraju, mili dome,
u srcu si uvek mome!...

(Dragoljub seda i nastavlja da spava kao da se nita nije dogodilo)

VELJA I AGNESA (povlai rukav): Pogledajte, sav sam se najeio!...

FLORA (gleda): Kakvi najeili... to vam je firciger kako doe, tako ode!...
(Vraa se za sto) Niste me morali prekidati u poslu zbog takvih triarija!

VELJA I AGNESA: Nisam ja zbog toga ni doao...

FLORA: Nego?

VELJA I AGNESA: Pa eto to... da pregledam kakav vam je sad asortiman
umiranja?... Imate li kakvu novu smrt na lageru?...

FLORA: Od noviteta... osvojili smo proizvodnju samo te graanske... ali u
projektu je jo nekoliko...

VELJA I AGNESA: A da li vi izdajete i brojeve?!

FLORA: Kad ih ima, izdajem.

VELJA I AGNESA: Pa je l' mogu ja kod vas nasigurno da raunam?

FLORA: Posebno neto ne, ve samo ako ste u spisku.

VELJA I AGNESA. To to ne znamo da se sporazumemo lepo... ko ljudi... to e
nam jednom izai na nos!... Ta naa nesloga!... Zar ne umemo nikako drukije,
nego im zinemo... mi skreemo sve po spisku?!...

FLORA: Okanite se vi tog uvijanja i slatkoreivosti!... ne delim ja brojeve po
simpatijama!... da sam ja tako dosad radila, odavno bi mene napujdali iz
slube!... Znate vi to najbolje i sami!

VELJA I AGNESA: Ne znam, ako ete mi verovati na re?

FLORA: Ne verujem ja na re ni roenoj sestri!... Ona koja je pre mene ovde
bila, eno je sad truli... ovakvi su je upropastili!

VELJA I AGNESA: E, ne dam ni ja na sebe!... Izvinite!... pitajte vi svaku koja
je sa mnom ila tako rei... da l' sam se ja pravio lud kad doe do stani-pani!?

FLORA: Vidite kako sad znate i sami da budete fini, kad hoete... Kako se vi
zovete?

VELJA i AGNESA: Velja i Agnesa.

FLORA: ena e morati sama da proeta do mene... nee joj pasti kruna s
glave!... Nemojte se tako znaajno smekati, ovde to ne prolazi!... Brojeve
dajemo samo lino na ruke, uz prijavu stana!... Dok tako nismo radili, bilo je
svakojakih malverzacija!... I paso za pevca da ponese, ako ste ga pricali... ako
niste, tim gore po vas... ja to ne smem da preutim!...

VELJA i AGNESA: Vidi se da ste nova...

FLORA: Po emu?...

VELJA I AGNESA: Zaas vam se zbrkaju cifre... al' nemojte ni vi ba odmah
zbog tako majune primedbe na rad padati u letargiju!... Pre svega, i taj koji je
partao kolone, kao da je bio pijan... sve mu otilo u rek!... Pljunite na gumicu,
pa rastrljajte to to ste pogreno upisali, nee se ni primetiti!

FLORA: Da ne bih brisala po drugi put, dajte da vam prvo uzmem generalije...
Kakvo je vae brano stanje?...

VELJA I AGNESA: Onako... vie vanbrano... ne znam da l' se to tako i u
vaem kraju govori... ,,sa strane"...

FLORA: ta vam u tom sluaju doe ova Agnesa?

VELJA I AGNESA: To mi je najvea svetinja!... Moja pokojna mama... njeno
ime drim uz svoje iz pijeteta... Zar niste onomad itali u novinama?! Ovolika
anonsa bila! Kako vam je to promaklo?... (Vadi iz depa novine i nudi ih Flori)
Izvol'te... proitajte, ona je to zasluila!

FLORA: Nemam sad vremena za itanje...

VELJA I AGNESA: A to sad?... Nisam ja rekao: odmah... niti: strogo pov...
(Gura joj novine u ruke) Uzmite, pa proitajte posle ruka kad prilegnete na
kanabe... (Flora uzima i pogledom trai po novinama) Tu dole... gde pie: In
memoriam... to to je zaokrueno... to sam ja mastilom uokvirio!

FLORA i VELJA I AGNESA (ona ita, on deklamuje uglas s njom): U
prevelikom bolu koji me je zadesio... povodom tragine smrti moje nene i
plemenite mame Agnese-Age!... (Ona prestane, on prestane za njom)

VELJA I AGNESA: Zato ste stali?... itajte dalje!

FLORA: Pa vi to znate naizust...

VELJA I AGNESA: Kako ne bih znao!

FLORA: Onda mi izdeklamujte, molim vas... teko mi je da itam, u brzini sam
preksino zaboravila da ponesem od kue naoare...

VELJA i AGNESA: Dobro... ja u onako... vie ovla... s nogu, tek koliko da
vam udovoljim... ali vi kod kue proitajte jo jednom natenane, pa dajte i
drugom da proita... sve od ruke do ruke, tako sam zamislio, da se proiri po
narodu!

FLORA: Dakle?

VELJA I AGNESA: Ako promaim dur, neete mi zameriti... bez muzike je...
idemo...

FLORA: Moeeeeee!

VELJA I AGNESA: U prevelikom bolu koji me je zadesio...

DRAGOLJUB (lagano se budi i die): Dajte vi meni dok sam iv!... (Lagano
seda)

VELJA i AGNESA: POVODOM tragine smrti moje plemenite i nene mame...
Agnese-Age...

DRAGOLJUB (lagano se budi i die): Zaspite vi mene vencima i cveem za
ivota... (Lagano seda)

VELJA I AGNESA: Upuujem toplu zahvalnost profesoru Avakumoviu...
dugogodinjem hirurgu Prve hirurke klinike...

DRAGOLJUB (lagano se budi i die): A kad umrem, dosta e mi biti dva
metra... (Lagano seda)

VELJA I AGNESA: Na svesrdnom zalaganju i humanosti koju je pokazao
tokom mune i neuspele hirurke intervencije...

DRAGOLJUB (lagano se budi i die): Jer greh ne ulazi na usta... (Lagano seda)

VELJA I AGNESA: Nad mojom dragom mamom Agnesom-Agom...

DRAGOLJUB (ustaje bre): Nije greh jesti?!... (Seda)

VELJA I AGNESA: Kao i medicinskoj sestri Etelki, koja se nala uz pokojnicu
da joj ublai samrtne bolove...

DRAGOLJUB (ustaje bre): Jer ni svi prsti na ruci nisu jednaki... (Seda)

VELJA I AGNESA. Takoe... zahvaljujem svim roacima i prijateljima... koji
mi pismenim putem izjavie najiskrenije sauee...

DRAGOLJUB (ustaje bre): Zato... ako je majka, neka mi ne broji zalogaje,
otadbina kad daje...

VELJA I AGNESA: Ili je lino ispratie do njene veite kue...

DRAGOLJUB: Jer svi emo tamo... samo neko pre, neko posle...

VELJA I AGNESA: Te poloie mnogobrojne vence i na taj nain podelie sa
mnom moj neizmerni bol i patnju...

DRAGOLJUB: Joj, patnju...

VELJA I AGNESA, FLORA I DRAGOLJUB (zapevaju uglas):
Daj da ivim ko u raju,
gde miline veno traju...
U tebi u odsad tek
provoditi ceo vek...
(Svetlo)

KAKO SE VELJA I AGNESA I NEKI DRAGOLJUB VRTE OKO JEDNE TE
ISTE (SVETLO)

DRAGOLJUB (prilazi stolu): Koja je ovo parcela?

VELJA I AGNESA: Po starom trea... po novom osma... mada ovde ima est
osmih: osma nova, osma stara, osma leva, osma desna, osma osma i osma
neosma...

DRAGOLJUB: Moda sam ja i zabasao?

FLORA: Zavisi ta traite?

DRAGOLJUB: Rekoe mi da se tu negde dele brojevi.

VELJA I AGNESA: Ako ima gde da se dele", zovite i mene!

FLORA: Za nas brojevi nisu uke... mi ih samo izdajemo...

DRAGOLJUB: Onda sam na konju... Lutam po ovoj zgradurini ve tri dana i
nikako da potrefim vaa vrata... (Die nogu) Pogledajte, morau i cipele da
dajem na pendetiranje... Izdajte mi jedan broj...

FLORA: Odocnili ste...

DRAGOLJUB: Nije jo ni svanulo!

FLORA: Kasno je!

DRAGOLJUB: Ma bio sam ja tu jo sino, pred vratima, nego nisam hteo da vas
uznemiravam... rekoh: moda ste ve zaspali, gde da vas budim...

FLORA: Brojeva vie nema ni za lek.

DRAGOLJUB: Kad ih pre izdadoste?!

FLORA: Vi ovde mene ispitujete kao da sam na veridbi!

VELJA I AGNESA: Kazano vam je da nema brojeva i ta sad jo tu naklapate!

FLORA: Evo, ovek je u alosti za majkom, pa ni njemu nismo dali.

VELJA I AGNESA (Flori): Ne morate o tome udarati na sva zvona...

DRAGOLJUB: Znai i vi po istoj stvari?!

VELJA I AGNESA: Imam neprijatelja... ne bih eleo da se to zna dok ne
primim reenje u ruke...

FLORA: S te strane se jo niko nikada nije obezbedio!

DRAGOLJUB: Uvek e se nai neko ko e da kvari...

VELJA I AGNESA: Da nisam tako duboko zagazio, povukao bih se ja...
(Dragoljubu) Za vas to vai.

DRAGOLJUB (Flori): Delite li i vi njegovo miljenje?

FLORA: Nisam za to plaena.

DRAGOLJUB: to mi to ranije na neki nain niste dali do znanja, pa da budemo
zadovoljni i vi i ja... ovako... sad nisam pristao ni ovamo, ni onamo... za veeru
mi je rano, jo mi se ne ide u krevet... a za meze mi je kasno, pokvariu ruak...
(Flori) ta mi vi savetujete?

VELJA I AGNESA: Okanite se oravih poslova!

DRAGOLJUB: To je vie vae privatno miljenje, ali ta se uje sa zvanine
strane? (Flori) Vi samo utite?... Ne moe jo da se obnaroduje? Pa po koliko te
vae odluke lee u fiokama?! I ni rei od vas?! to ste tako zakopani?! Treba li
vam kljetima upati svaku re?!

VELJA I AGNESA: Dokle ete se vi toj eni peti na glavu?!

DRAGOLJUB: I ta sad da radim?... Prilii li mojim godinama da idem u
bioskop?

VELJA i AGNESA: To je naa tragedija!... to se neodgovorno odnosimo
prema svakojakim dogodovtinama kojih danas ima gde god se ovek okrene!

DRAGOLJUB: Al' to je film, ne znam da ga niste ve gledali? Neostvarena
ljubav"? Vrlo pouno!... To ni jedna enska vaeg ranga ne treba da propusti da
vidi!... ta kaete?

VELJA I AGNESA: ta da vam kae na taj bezobrazluk!

DRAGOLJUB: Neete se pokajati!

FLORA: Kajala se ne kajala se, meni najlepe godine odoe u nita! Priznajte
i sami, kad nisam ila dok mi je bilo vreme, ta u i sad?!

DRAGOLJUB: Niste vi ba tako stari kao to se predstavljate...

FLORA: Koliko biste vi meni dali?...

VELJA I AGNESA: Da vam ja kaem koliko vi imate... najvie dvadeset i
osam!...

DRAGOLJUB: Ovaj je ba prekardaio!... Podseti me na ono iz poezije: ,,Ne
veruj onome ko ti mnogo laska, jer veruj mi da mu je srce 'rapavo kao daska"...

FLORA: A da ujem vas?

DRAGOLJUB: Imate vi mnogo vie... al' neka me seku ovde gde sam najtanji
ako ste iole stariji od dvadeset i tri!

FLORA: Auh, gde su moje godine od tih!

VELJA I AGNESA: emu pa tolika skromnost s vae strane, nije on to niim
zasluio! Jo ste vi na ceni!

DRAGOLJUB: Rekosmo li onda da se ja zainteresujem za karte?

FLORA: Nemojte se uriti... ne bih elela da posle po varoi trubite kako vas je
Flora Dvorikovi izloila nepotrebnom troku...

DRAGOLJUB: Ako se vi usteete zbog sveta... moemo mi da uzmemo i taksi s
vitraama...

FLORA: Dosta su evidentiarke iz nabavnog ispirale usta mojim imenom zbog
nekih vladije plavih kilota...

DRAGOLJUB: Ja sam i pretpostavljao da je to u pitanju, ali znate li kako vam
tamo dou loe na balkonu... Vie u zidu... ubilo se za parove koji ne smeju da
se pokazuju pred svetom...

FLORA: Sve ja to razumem, ali kad ne smem da napustim ovo mesto... to je kod
nas mnogo strogo...

VELJA I AGNESA: ujete li vi... ako li mi posle dopre do uiju da ste Floru
Dvornikovi naveli na zlo, drite se dobro... staviu vam na glavu ovoliki amar!

DRAGOLJUB: I je l' to vaa zadnja, da ja ne gubim ovde vreme besciljno!

FLORA: Skoro da je tako, sem ako u ove dane ne doe neki slubeni praznik?

DRAGOLJUB: Kud sam ovoliko ekao, saekau da jo letimino prelistate taj
va rokovnik...

VELJA I AGNESA: Hoete li vi mrdnuti jednom od toga stola! Kad vam se
lepo kae! Ili sa vama ovek mora na drugi nain? Samo utite i terate svoj
bezobrazluk do kraja! Okupirali ste celo nadletvo, prekopae zbog vas arhivu
od pre sto godina!

DRAGOLJUB: Evo, odmah sam ja gotov... nemojte se ivcirati... samo da jo
provere u koji dan u nedelji im pada nov razmetaj stolova i seljakanje
kartoteke!

FLORA: Ba ste sreni koliko ste teki!

DRAGOLJUB (Velji i Agnesi): ujete li?... A da sam vas posluao, vratio bih
se neobavljenog posla!

VELJA I AGNESA: E, pa da astite ako vam je predmet povoljno reen!

DRAGOLJUB: Polako, nisam jo ni uo ta pie?!

FLORA: Imamo lufta etiri dana, u najgorem sluaju!

VELJA I AGNESA: Gde to stoji?... Ja ovde kod mene nikako da pronaem koji
je to slubeni praznik u petak...

FLORA: Moda kod vas grekom nije odtampano, al' kod mene itko stoji:
malanje i farbanje drvenarije".

DRAGOLJUB: Da se ja stutim da ugrabim karte dok ih jo kasirka nije isturila
ispod ruke?!

FLORA: Pa i da ih dobavite, nespremna sam...

DRAGOLJUB: A da pomerimo za neki drugi dan?... Recimo za sredu
navee...

FLORA: Moram da izraunam... koji smo danas mesec?

VELJA I AGNESA: Maj.

FLORA: Ako molerima u maju do podne damo avans... imamo maj, juni, juli,
avgust, septembar, oktobar... oni znai teko da e se pojaviti s alatom pre
jeseni!

DRAGOLJUB: Valjda ete i vi dotad stii na red za hladnu?

FLORA: Tramvaji su prepuni, ali ako se provuem da uem na prednju
platformu... do dva u im doi... ubacie me za utorak do podne... stalna sam
muterija, iroke sam ruke... unuu im baki da se uvrstim na sam dan uoi
praznika!

DRAGOLJUB: Za toliko mogu i ja da priekam ovde na suvoj hrani... kako bih
da sam krenuo na put!

FLORA: Bojim se da ete se mnogo dosaivati bez pasaera?

DRAGOLJUB (tiho Flori): A zar ovaj nee ovde zanoiti?

FLORA (tiho Dragoljubu): Nemojte da ga to ja pitam... jao, uobrazie da mu se
naturam!

DRAGOLJUB (prelazi na Velju i Agnesu): Dakleeee... prijateljuuuu...
ostadosmo nas dvojica kratkih rukava!

VELJA I AGNESA (prene se iz dremea): Nemojte vi mene meati sa vama! Ne
znam ja ko ste vi i ta ste sino naruivali po bifeima! Ispae posle da smo
sedeli u drutvu, pa e i mene hvatati za guu zbog vaih cehova!

DRAGOLJUB: Dobro, ako ne znate mene, znate ovo slubeno lice?

VELJA I AGNESA (zagleda Floru): Samo po uvenju.

DRAGOLJUB: I ta joj priaju koleginice iz nadletva iza lea?

VELJA I AGNESA: Kau: domaica to je nema... od jednog pileta napravi
sedam jela, pa ga jedu dve nedelje, ona i njen valer... eno ga se on usukao...
kaput na njemu stoji kao na aufengeru... probilo ga sedam znojeva, ko zna hoe
li preiveti!

DRAGOLJUB: ta mu je?

VELJA i AGNESA: Katar! Al' vie od sekiracije, kau... nije mrsno nikad jeo...
urnisalo ga samo est kontrola u tri dana... a on, muenik, nikako da nategne da
mu se sravne cifre... sve mu po danu izbija viak, a po noi iskrsava manjak...
sav se osuo... ne prija mu neto od hrane, mora biti?

DRAGOLJUB: Ili mu ne pogoduje ova otra klima?

FLORA (koja je dotle bila po strani): I jeste li vas dvojica togod reili?

DRAGOLJUB: Ja ga zovem da banimo, al' on nije za tim... kae da ima loe
iskustvo sa kelnerima.

VELJA I AGNESA: U stvari, jo se premiljam... Koi me samo hladna
veera... Ja vam ne raunam da sam jeo dok ne kusnem kaikom...

DRAGOLJUB: ujete li vi njega? On bi na dve stolice, nije ba tako naivan!
(Velji i Agnesi) Sluajte vi, moe veera i da se prespava ako se misli zaparati
neka crkavica za iberciger... stomak nema prozor... bolje e biti za vas samog:
manje jedite, a bolje se nosite! Idu jesenji dani... nemojte da vam posle reim
bude kriv kad svi zaogrnu nove pelerine, a vi se na koavi zgurite u aketu!

VELJA I AGNESA: Sad ni ja ne znam koga da sluam... vi gudite tako, a ne
znam ko mi tu skoro ree... i to se ba izdra pre celim skupom... kae: ne
moemo mi sve kroz dinar da gledamo!

FLORA: Velja i Agnesa!

VELJA I AGNESA (brzo prie stolu): Jedva jednom da i ja doem na red!
(Flora se nasmei) ta je sad?

FLORA: Nita nita... koleginice iz komercijalnog htele samo da vide kako
izgledate naoko... (Velja i Agnesa se epuri) Idite sad, niste vie potrebni!
Hajde! (Velja i Agnesa se pokunji i vraa Dragoljubu)

DRAGOLJUB: Da ete sad po noi nazepsti neete... vidim, imate se ime
pokriti...

VELJA I AGNESA: Otkako sam primio prodavnicu, ja bez ovoga ne izlazim iz
kue... kad god dou po mene, ja znam koliko je sati... odmah grabim fekete i
ebence!

DRAGOLJUB: Vi ste moje sree, imaju vas na oku... zato vam ja i govorim da
sortirate garderobu! Lepo odelo die ugled... recimo, aket na dva reda, al' da
najder ne ali materijal kad vam bude krojio revere... i da metne poklopce na
depove... pa da vidite kako e vas onda svi respektovati...

VELJA I AGNESA: Je l' te?... Je l' te?!... Da to nije skopano s velikim
trokom?

DRAGOLJUB: Ako ostanete ovde noas, moemo da izraunamo koliko bi to
zaseklo!

VELJA I AGNESA: I ja mislim... mnogo bolje, nego da ljutimo karte!

DRAGOLJUB: Onda vi ostajete ovde jo za ovu no? (Velja i Agnesa klima
glavom. Dragoljub Flori) Ovde je sve cakum-pakum! Hvatajte vi put pod noge
da vam onaj posle na brzu ruku ne sklepa ko ni sebi, ni svome!

FLORA: Neu ja dok se vi ne razbakarite... prvo vas da sredim i namirim, da
ne mislim o tome... (Prekopava sto) Uh, krma pade na vas... i to sve od sino
planulo! Ovolika pusula... bilo je u njoj isto bez fascikle i kanapa, dve i po
kile... Zabolela me ruka listajui (Tutne neto Dragoljubu u aku), a mislite da
mi je neko rekao bar hvala"?!

VELJA I AGNESA: Pa to je brooj!!!

FLORA (Dragoljubu): Ovo vam je najbolji dokaz da nikome ne treba izai u
susret, ako na koncu konca neeta da ispadnete i kusi i repati!

VELJA I AGNESA: Ko vas bije po uima da delite brojeve preko reda?

DRAGOLJUB: I to joj je zahvalnost to se ceo dan paila s nama?!

VELJA I AGNESA: Ona me je preskoila, a ja sam imao prvenstvo po
prispeu... a i po nesrei koja me je iznenada zadesila... mama mi je umrla...
trebalo bi mene i uteiti...

DRAGOLJUB: Kako imate obraza?! Sad, kad vas treba teiti setili ste se Flore
Dvornikovi!

FLORA: A gde je bila Flora Dvorinkovi da je se setite kad ste prireivali gala
veernike za kojekog?!

DRAGOLJUB: Gde su vam sad oni koji su na va raun krkali i lokali?!

FLORA: Neka vas sad oni tee! Ja sam za vas bila onda, pa u ostati i sad:
slubeno lice i nita vie!

VELJA I AGNESA: Ne morate mi biti naklonjeni... ali budite bar koliko-toliko
pristupani... recite: ko je prvi bio na redu?

FLORA: Nije moje da vodim rauna ko je kad doao na ovaj svet... to vi sami
meu sobom uredite... kad bih ja ovoliki posao otaljala ako bih vas sve
legitimisala?

VELJA I AGNESA: To je naa kob... to ljude cenimo po odelu!

FLORA: Za mene je najmerodavnije da niko ne moe da mi prebaci da sam ma
ta sklonila ispod tezge za svoje roake i najblie prijatelje! Uostalom, nisam
duna da vam polaem raune, a i urim se sad!

DRAGOLJUB: Samo vi izvol'te, nije njemu zaglavu!

FLORA: Valjda emo se jo negde u ivotu nekad sresti?

VELJA I AGNESA: Al' nemojte onda da beite od mene na drugu stranu ulice!

DRAGOLJUB: Zar vam Flora Dvornikovi lii na neku bofluk ensku?!

FLORA: Seemo negde, pa emo se siti izrazgovarati o svemu i svaemu.

DRAGOLJUB: Al' samo pod jednim uslovom! Nema tranja u nunik ba u
trenutku kad kelner doe da naplati! Ima to da se obavi pre ili posle!

VELJA i AGNESA: Dobro, samo da ne bi ispalo da se izvlaim... sad odmah da
znate... kad sam u enskom drutvu - pie hou da kaem, a drugo: ne! Tako
sam nauio... da ih na gladan stomak bacim na pie... od toga se oamute ko
urke... moete posle sa njima kako hoete!

FLORA: I je l' ostalo onako kako smo rekli?

DRAGOLJUB: Po nedelji...

VELJA I AGNESA, FLORA I DRAGOLJUB (uglas): Jednog dana, nije vano
kog...

FLORA: Onda reki?

VELJA I AGNESA: Reki!

FLORA: Peki?

DRAGOLJUB: Peki! (Flora brzo odlazi)

VELJA I AGNESA (za Florom poe i Dragoljub): Kuda ete? Zakazan je
sastanak!

DRAGOLJUB (zastane): Od sastanaka se ne ivi, imam ja preih poslova!

VELJA I AGNESA: Zar niste obeali da ete neizostavno saekati?

DRAGOLJUB: Obeao? A, da... jesam! Ali da sam ja u ivotu ispunjavao sva
obeanja koja sam dao, odavno mene ne bi bilo! (Poe)

VELJA I AGNESA (hitro za njim i zgrabi ga za kragnu): Zar ne mislite da bih
sve to mogao da iskoristim u zgodnom trenutku, protiv vas? (Izlete zajedno)
(Svetlo trne)


IN MEMORIAM II
(TAMNO)

DRAGOLJUB I VELJA I AGNESA (dolaze s druge strane, stanu na sredini i
pevaju uglas):
Oj, Srbijo, mila mati,
uvek u te tako zvati!
Mili kraju, mili dome,
u srcu si uvek mome!

(Brzo obojica ponu da metaniu prema stolu. Pozdravljaju na razne naine,
klanjaju se, krste, padaju na kolena)

DRAGOLJUB (od stola se brzo okrene i dolazi na rampu): Sad sam se setio! Na
vagon vode ilo mi tri vagona eera kristala... vetaci su po tome pronali da
sam uzeo slatkih para nekih trinaest i pol miliona... al' ja nisam beleio izlaz!
(Vraa se i metanie ka stolu)

VELJA I AGNESA (dolazi na rampu): E, pa da je meni sad ova pamet, a one
godine... ne bih ja drhtao kad naiu zvanice ili inspekcije! (Vraa se i metanie
ka stolu)

DRAGOLJUB (dolazi na rampu): I sve na ue... te jedan kraj zavuen u dak do
dna, a drugi turim u kantu s vodom... do ujutru eer u kristalu popije svu vodu
iz kante... ne znaju to danas momci, neveti su!... a za bakaluk je najvanija
okretnost! (Vraa se i metanie ka stolu)

VELJA I AGNESA (Dolazi na rampu): Odrae nas! - kaem... tata... nismo
flitovali tribine jo od proletos! (Vraa se i metanie ka stolu)

DRAGOLJUB (dolazi na rampu): I nikad ne tetujem, nego samo prospem saft,
pa kembie potopim u vangli! (Vraa se i metanie ka stolu)

VELJA I AGNESA (dolazi na rampu): Te prevrnem sanduk i popnem se... kad
ima ta i da vidim! Mravi samo vrve... crni se od njih! (Vraa se i metanie
prema stolu)

DRAGOLJUB (dolazi na rampu): Na litar vode dve supene kaike sireta... u
tome da ogrezne... (Vraa se i metanie ka stolu)

VELJA I AGNESA (dolazi na rampu): Pa se usplahirim... majem partviem,
poobarah sve tegle s ifonjera... al' tek to reda radi opajah povrno grede, eto
njih na vratima... pa pravo kod prozora na garnine... vuku prstom da vide ima li
togod praine! (Vraa se i metanie ka stolu)

DRAGOLJUB (dolazi na rampu): Da prenoi samo... voda sa siretom izvue
sav onaj smrad! (Vraa se i metanie ka stolu)

VELJA I AGNESA (dolazi na rampu): Ne moemo celu kuu da okrenemo
naglavake zbog piljivih optinara! (Vraa se i metanie ka stolu)

DRAGOLJUB (dolazi na rampu): Da pojede prste... slai su, nego kad su
friki, zato to nema da ona tebe jede dok ga jede zato to kota! (Vraa se i
metanie ka stolu)

VELJA I AGNESA (dolazi na rampu): Da je samo i to da proe, a dogodine
emo drukije izrknem se ja! Mislim: to... bojim se ostau bez jarma... dae
mi orden... od labuda! (Vraa se i metanie ka stolu)

DRAGOLJUB (dolazi na rampu): I plus: nisi ga bacio, a ve si ga jednom
prealio! Samo da je kaika otra, pa da se ljudski sav bu odozgo pogrebe...
smota 'leb u mokru krpu, pa ga une u rernu... da vidi posle kad raspale...
kaie poputaju! (Vraa se i metanie ka stolu)

VELJA I AGNESA (dolazi na rampu): A nee ni moja pokojna ena toliki
kalabaluk u sobi i kujni! ( Vraa se i metanie ka stolu)

DRAGOLJUB (dolazi na rampu): Sve puca za uima... nacvrcae se ko majke...
Skidaju flae sa stelae, nikog i ne pitaju... te promaie flau s vinom i slatko
popie sire!

VELJA I AGNESA (snudeno dolazi na rampu do Dragoljuba): Hajd', da smo
jo imali neki stan, pa i nekako... nego pajz i upa... ni sunca, ni meseca...
(Neto apne Dragoljubu)

DRAGOLJUB (vie za sebe): Aha... ivina mast i panske bubice...

VELJA I AGNESA: Gasiranje nas je branilo... al' opet lijasmo lijasmo... i...

VELJA I AGNESA i DRAGOLJUB (uglas): I dolijasmooooo!...

VELJA I AGNESA: Hajd', neka je u nae zdravlje!...

VELJA I AGNESA I DRAGOLJUB (Zapevaju uglas):
Daj da ivim ko u raju,
gde miline veno traju...
U tebi u odsad tek
provoditi ceo vek...
(Lagano odlaze)
(Svetlo)


S ONE STRANE BRAVE
(SVETLO)

DRAGOLJUB (uleti s druge strane, kao da je udaren otpozadi): Okolo naokolo,
pa na mala vrata... (Gleda oko sebe) Da l' su jo uvek sredom makarone s
marmeladom, a subotom kupanje? (Gleda oko sebe) Na jedna te puste, na druga
te upuste! (S druge strane uleti Velja i Agnesa kao da je udaren otpozadi, pa
pravo Dragoljubu u zagrljaj) Auh, zete zete... zete zete... zete zete... pa
mi smo izgleda sve u krug tumarali... Malo-malo, pa eto nas ovde!

VELJA I AGNESA: Gde smo tu smo... tek od danas, pa za est nedelja smo
mirni...

DRAGOLJUB: Tako su i meni natuknuli na kapiji... Izgleda da oni svima isto
govore.

DRAGOLJUB I VELJA I AGNESA (uglas): Sad ete imati dovoljno vremena
da razmislite o svemu!

VELJA I AGNESA: S kojeg kraja da ponemo?!

DRAGOLJUB: Vadi notes, da ti izdiktiram!

VELJA I AGNESA: Moe ti to i ujedno... da svrimo dva posla o istom troku.
(Tiho) Zaviri im malo u duu, Dragoljube... zaviri... Bojim se da nam ene prvog
dana nisu digle barjak (Vadi blok) ne bi mi ni bilo ao, al' da propusti bar prvo
vee, da se aravi ohlade od mene!

DRAGOLJUB: Ne verujem ja njima, zete... promenie presvlaku...

VELJA I AGNESA: Prednjaie u tome, to kae... ako u svemu pametnom
kasne, tu e biti prve...

DRAGOLJUB: Daj, pii, da malo zaboravim na te strahote.

VELJA I AGNESA: Kreni!

DRAGOLJUB: Tri metra boljeg tofa eviota, po est i po hiljadarke!

VELJA I AGNESA: Tri puta est jesu osamnaest... i tamo tri puta po pola, to
jeee...

DRAGOLJUB: Dva metra svilenog satena za postavu... po sto banki!

VELJA I AGNESA: Dva piem, tri pamtim!

DRAGOLJUB: Metar amerikana za depove i pojas... est stoja!

VELJA I AGNESA: Pet od sedam, ne mo... pozajmim jedan!

DRAGOLJUB: Sito za prsa i cvine... na... a dinara osam stotina po jednom
dunom metru... Priekaj! To ti je irina sedamdeset... Ne pii! Znai, dosta e ti
biti tri frtalja... Upisuj!

VELJA I AGNESA: Devet u osam ide nula puta... piem nulu...

DRAGOLJUB: Da l' sam jo neto izostavio? Nisam! To ti je komplet cuger...
sad sraunaj, a ja odoh da provirim! (Otvara i zaviruje u sve fioke redom)

VELJA I AGNESA: Nula, nula, nula, nula, nula... nula... dva, dva, dva, dva i
jedan jesu tri... tri, tri, tri i dva jesu pet... pet... To je jedanaest puta dvadeset i
pet... (Osvrne se na Dragoljuba) Viri, Dragoljube, viri... ne kunjaj... Jedan puta
pet jesu pet... i jedan puta dva jesu dva...

DRAGOLJUB: Nema nikog, ceo krov se vidi iz trpezarije...

VELJA I AGNESA: Sad opet sa jedan... jedan puta pet jesu opet pet... i jedan
puta dva jesu opet dva...

DRAGOLJUB: Povadili daske da ih loe...

VELJA I AGNESA: Tu sam tvrd... na sabiranju...

DRAGOLJUB: Kad vie nije bilo ta da se loi, oni se kroz ringle uredili u
poret, pa pobegli...

VELJA I AGNESA: To je svega, svega, svega... dve stotine sedamdeset i pet...
dobro su nam nafilovali!

DRAGOLJUB: Nismo pojeli jedanaest paradi... ja sam udarao trikle po
aravu, nema ih jedanaest...

VELJA I AGNESA: Jesi li ih video! Slatki su kad dre pridike, a onamo i sami
kaiare! I otkud po dvadeset i pet, kad ih niko ne zaraunava vie od dvadeset i
dva?!

DRAGOLJUB: Nemoj da te to neko uje. Smejae ti se! Nisi u toku! Bilo je
tako kako ti kae, al' kad? Sad po najnovijem pravopisuje ovako!

VELJA I AGNESA: Otkad?

DRAGOLJUB: Od prekosutra, s tim to se od prekjue uvodi u praksu!

VELJA I AGNESA: Neu ni to priznati... opcigovau im! Zna se kako se to
radi! Ja u ih nauiti, ako oni do sada nisu nauili! Gde su im plakate, to ih nisu
istakli?!

DRAGOLJUB: Istakli su, zete, istakli... samo si se ti zapustio... bie sad u
oktobru dve godine kako sem utulje ne ita nita... Okreni se malo oko sebe!

VELJA I AGNESA (ita sa zida): to je svota nije ni sramota!

DRAGOLJUB (ita sa zida): Svaka kuka sebi vue!

VELJA I AGNESA (ita sa zida): Ko ne zna ta je svast, taj ne zna ta je slast!

DRAGOLJUB (ita sa zida): Ako smo braa, nisu nam kese sestre!

VELJA I AGNESA (ita sa zida): Koliko prija, toliko i ubija!

DRAGOLJUB (ita sa zida): U se, na se i poda se!

VELJA I AGNESA (ita sa zida): to se mora, nije teko!

DRAGOLJUB (ita sa zida): Mora se samo umreti! (Velji i Agnesi) Jesi li ti sve
ovo bodovao?

VELJA i AGNESA: Ja ne!

DRAGOLJUB: Mnogo si mi neto leeran, da nam se to ne osveti?

VELJA I AGNESA: Ako mi na njihovu dobru volju raunamo, odoe onda
nama gae na tap!

DRAGOLJUB: Smiri se, zete, smiri!

VELJA I AGNESA: Udeavali su to ljudi i pre nas, sluao sam od mnogih...
(trgne se) Pst!

(Zaziru i lagano se povuku u kraj, okrenu lea i strasno se domunavaju:
mumlaju neto nerazgovetno, pa se okrenu i uprepodobe)

DRAGOLJUB (tiho, vie za sebe): Mi ne znamo dve unakrst... odakle smo
uplji...

VELJA i AGNESA (tiho, vie za sebe): Mi smo mnogo naivni... svako da nas
nasanka...

DRAGOLJUB (tiho, vie za sebe): I nepismeni... bez kole... vola da ubodemo...

VELJA I AGNESA (tiho, vie za sebe): S nama svi ko s miom maka...

DRAGOLJUB (tiho, vie za sebe): Prostoduni i glupi ko uskije...

VELJA I AGNESA (promeni dur): Kad budemo slali ve na pranje... u gae
cedulje, a gae u novinicu...

DRAGOLJUB: Bilo bi to, zete, samo da nije onog tvog hauzmajstora... on mi je
mnogo sumnjiv...

VELJA I AGNESA: Po emu, Dragoljube?

DRAGOLJUB: Kad potegnemo cegere s pijace, on zazire. Sve glavu u stranu
okree, pa preko ramena kilji pravo u na pajz! Taj zna kad si prdno!

VELJA I AGNESA: Nek zna ta hoe, ne sme on ni da pisne, imam ga u malom
depu! Slai mu je moj baki nego tri plate to ih prima redovnim putem!

DRAGOLJUB I VELJA I AGNESA (Zapevaju uglas):
Oj, Srbijo mila mati,
uvek u te tako zvati!
Mili kraju, mili dome,
u srcu si uvek mome!

VELJA I AGNESA: Aiiiiii! Kad pre prohuja est nedelja!

DRAGOLJUB: Auuuu! I ja se pitam, al' danas sutra, danas sutra, progurasmo mi
i ovu godinicu... a cedulje bre ne otposlasmo?!

VELJA I AGNESA: Da poskidamo gae, pa da pakujemo!

DRAGOLJUB: A, ne! Dosta e biti tvoje!

VELJA I AGNESA: Misli?

DRAGOLJUB: Siguran sam, zete! Onomad kad sam bio kod tebe na dai...

VELJA I AGNESA: Maminoj?

DRAGOLJUB: Ma ne... nego svinjskoj! Kad si klao posek, pa pravio kavurmu...
Uzeo ti posle da slandari sa sebe sve ono umaeno... i zna ta je, zete, ono to
ti nosi do snage, u to nee niko darnuti ni tapom!

VELJA I AGNESA: Auh, Dragoljube, ti mene ocrne pred vlastima... a drukije
smo se kleli jedan drugome!

DRAGOLJUB: asnoga mi krsta... nisam, Veljo... i Agneso, ne imao sree, ako
sve u tvoj prilog na zapisnik nisam govorio!

VELJA I AGNESA: Molim, molim, Dragoljube! Nita, nita, mili rode... samo
nek se uje... samo nek se zna... da i svaka svojta ima svoju raunicu... Ovo ti je
poto, a ono ti je poto... svako neka se ravnja prema svojoj kesi... pa i ti sad sam
biraj... odlui se hoemo li slati cedulje!

DRAGOLJUB: Kome?

VELJA I AGNESA: Kome emo, ako neemo magacioneru! (Tiho) Nek poniti
duple naloge!

DRAGOLJUB: Znam, ali ako pritegnu ekonomovu svastiku, pui e bruka!

VELJA I AGNESA: Pa da blagovremeno i njoj napiemo nekoliko rei. Neka
samo kae da je ona u ono vreme bila sasvim popustila sa ivcima... kao zato to
je njen nju tresnuo o ledinu kad se najmanje nadala... spanao se s drugom... a
ona kao na vreme nije mogla da mu nae kao zamenu... pa je to kao jelo
iznutra... Prosto reeno, zbog trzavica line prirode, nije se seala ni kao ta je
kao jela jue i prekjue, a kamoli da kao dosad pamti onolike brojeve virmana!


DRAGOLJUB: To jo i nekako, ali hvata me strah da neko ve ne motri na
kontistinog svekra. Ima li taj petlju?!

VELJA I AGNESA: I meni se to ne dopada to se on uvalio u zidanje... pa
parter i sprat... ne odrie se to lako... Jedino da piemo likvidatoru da pred vee
po mraku poalje snajku do tehnikog!

DRAGOLJUB: Ona je njemu ionako zapala za oko.

VELJA I AGNESA: Ako ona njemu izae u susret i on e njoj... samo da izvri
pritisak na nonog uvara, da se onaj dri 'ladno.

DRAGOLJUB: I nita mu nee moi!

VELJA I AGNESA: Nije brojao koliko je tabli cink-pleha bilo u gornjim
rafovima i divota!

DRAGOLJUB: Lud ovek, nije mu ni zameriti... kad on ne vodi rauna o
roenoj eni i deci, kako e o drugome! Ne gine mu prinudni rad, a mi samo
uslovno zbog nedostatka injenica za ono to smo pokrali... Mudro si sve to
sroio, zete... Alal ti ufte!

VELJA I AGNESA: Ja sam takav oduvek... zna me ti... ne smem da ostanem
bez zalihe, jer im mi omanji, ja klonem duhom... a video si moju zimnicu, sve
tegla do tegle, tegla do tegle... kredenac mi krcat... hik!

DRAGOLJUB: Znai, ti da pomeri dupe u stranu, a ja da ostanem na meti!

VELJA I AGNESA: Svako je sebi najprei, roae! Uostalom, da ujem kako ti
predlae?

DRAGOLJUB: Samo da se ja rasteretim, od toga e celo drutvo videti neku
korist! Tiina, sad ja govorim... budi parlemantaran! Ako me u utorak ujutru
otpuste, ja uzimam taksi i do jedanaest sam u ekspozituri.

VELJA I AGNESA: Vano je da do podne deponujem regres!

DRAGOLJUB: Kad pokrijem anuitete, posle su mi odreene ruke... natezau
stavke i u saldu prikazati suficit ogroman... To ima da povue kratkorone
kredite... a ono kad poe nizbrdo, ode posle...

VELJA I AGNESA: Ali do dva mora stii na blagajnu s odreskom!

DRAGOLJUB: Samo kaem: Udrite mi ovde u dnu okrugli peat"... A oni
zacvrkuu: Izvinite, vae je ve otilo u depozit, stavljena je administrativna
zabrana i stavka vam se gasi... a s toka na tok se ne moe pretoiti"...

VELJA I AGNESA: Nemojte od nas traiti da pravimo finansijski prekraj, to
ne smemo" - izgovor je njihov uvek isti!

DRAGOLJUB: A ja im tresnem odrezak pod nos! Pa kad se razviem: Sunce li
vam vae badavadijsko! ta je ovo!? Je l' ovo to i to ili ste vi oravi! Idite kod
lekara da vam prepie naoare! Ako ste sposobni da obavljate posao za koji ste
plaeni, radite! Ako niste, eir u ruke, pa napolje! Drum! Nokat! Magla!

VELJA I AGNESA: Tutanj!

DRAGOLJUB: Sevaj!

DRAGOLJUB I VELJA I AGNESA (pevaju uglas):
Daj da ivim ko u raju
gde miline veno traju!
U tebi u odsad tek
provoditi ceo vek!

DRAGOLJUB: Planuo sam, bestraga ti glava! Ne zna ti mene jo u pravoj boji!
Prevarilo te ono to sam bio uljudan kad mi ti i tvoja majura satariste dete!

VELJA I AGNESA: Grei duu, Dragoljube... grei duu... Badava si se mami
svetio!

DRAGOLJUB: Imala je matora vetica... imala je matora vetica etrnaest
bolesti! etrnaest bolesti... i ir na dvanaestopalanom... Ko zna da l' je ona ba
od mojih bubotki skapala?! I ve jednom smo to preistili... to je bilo bilo
je...

VELJA I AGNESA: Znam, ali ne bih hteo da ukaljam uspomenu na mamu...
rano je, ko jue da je bilo... ko da je sad gledam... u onoj naoj sobiici s lica...
kad smo stanovali preko puta kafilerije... Pa izvalata ona urku na podvarku... pa
je sve miluje po kosi i kae joj moja pokojna mama... Poljubi, Leposava,
batak... da ga Velja pojede... slai e mu biti kad poljubi!"... A nije to je tvoja
kost bila Leposava... neka joj je laka zemlja... Ovolike suze joj lete niz nos!... Pa
ljubi batak!... Pa ljubi karabatak!... Pa ljubi iju!... Ljubi trticu!... Ljubi jadac...
krilca... belo meso... crno meso i kouricu!... Ljubi, ljubi!... Ljubi i plae ko
kia!...

DRAGOLJUB: A i ti, zete, ko da si provaljen?! Gde ti stane cela urka?!

VELJA I AGNESA: I tako je sve najlepe moja mama s njom ivela, nikad ni
jedne rei nije bilo meu njima, da kae... kao to ima ponegde, izgiboe... i od
ega tvoja Leposava izokrete oi, ni dan-danji mi nije jasno?

DRAGOLJUB: Od gladi je umrla! Na dramosere se nadarila! Al' neemo mi to
pred svet iznositi, nai smo!

VELJA I AGNESA: Polako, molim te... ne leti pred rudu! Ako rauna neto na
mene zbog podmazivanja... ja sam ti s parama sasvim utanjio, tu se nee mnogo
uvajditi!

DRAGOLJUB: Koga lae, dimrijo?! Ti vorc?! A na iji ti raun onda onolike
anonse po novinama daje?!

VELJA I AGNESA: To mi je samo maska, Dragoljube... tek da se kae da neto
radim... da ne pita svet: ,,Od ega ovaj ovoliko stee, a ime mu u novinama, ko
svim ostalim lopovima, ne proitasmo?"

DRAGOLJUB: A kad te ovek spazi na ulici u tom tvom iznoenom vrs-
kaputu... pomislio bi da si neka potenjaina... dua od oveka, dade sve na
drutvo! (Krene)

VELJA I AGNESA: Dragoljube! (Dragoljub zastane) Vie volim da me svet
saaljeva, nego da mi zavidi. Ovo je ovde meni bila najbolja kola!
(Svako na svoju stranu odlaze ,,prevaspitani" sve po notama, korakom
menueta)


IN MEMORIAM III
(TAMNO)

Dolaze: Dragoljub i Velja i Agnesa u frakovima, Flora Dvornikovi u haljini s
krinolinima, dugakoj i kitnjastoj.

VELJA I AGNESA (Flori koja seda na klupu i gleda u nebo): ta gledate gore?
(Osvrne se na Dragoljuba i on gleda u nebo)

FLORA: Je l' dolee neto?

VELJA I AGNESA (proba na dlan): Dadi, Dvornikovieva...

FLORA (proba na dlan): Zaista... rominja... (Velja i Agnesa seda do nje na
klupu) Saekasmo mi na ovoj klupi i jesen...

VELJA I AGNESA (recituje):
A kum od kuma, potkradajui slamu
od pamtiveka,
rasu je usput ko zlato u tamu...
I lopovima ostavi put od mleka...

VELJA I AGNESA, FLORA I DRAGOLJUB (pevaju uglas):
Jesenje lie ve opalo je
i trave nigde, pusto je svud...
U mome srcu, u mojoj dui
jo uvek vlada veita stud...

VELJA I AGNESA (ustane): Jasike se linjaju... i kue svu no laje na raskru...
U depu sam naao neko pismo... pa staro i uka... al' kad sam bolje pogledao...
vidim, predznak je smrtan... Ko li me to dri u ljubavi? Priseam se tri dana...
Koje bi to male pare s velikog puta mogao dobiti? I izveeri ekam gosta...
starijeg, crnomanjastog gospodina u godinama... s milju i s personom... I sve
opet mislim... i na vrh jezika mi dolazi ime njihovo... Nije li Stefanijaaaaa? Nije
li Natalijaaaaa? Ali uzalud... Davno je to bilo!

DRAGOLJUB: acnuo si me u ivu ranu moju!

VELJA I AGNESA: Kad se samo setim i danas danji... suze mi navru... A retko
i da se setim...

FLORA: Moda je i bolje?

DRAGOLJUB: Moda je i gore?

VELJA I AGNESA: Mnogo smo uradili vie nam ostalo!

DRAGOLJUB: I to vee se nalickam... I ujem ujna s verande apue... Ko iz
kutije!"

VELJA I AGNESA: I kobno bee vee to nae momako jesenje... prezrelo i
zajapureno od siline!

FLORA: Nema vie po duanima belog mola, al' u ono vreme nijedna
monopolka nije bila bez haljine od tog materijala, al' bez kaia od plaviaste
svile...

VELJA I AGNESA: A kad jesen polegne po Srbiji i sunce se u zalasku svo
prospe k zejitin po tepsiji, pa kue zarude...

DRAGOLJUB: Od ,,Tri kljua" do pivare grune est to vojnikih, to
radenikih bleh-muzika...

FLORA: Kolo se samo vije i beli mol treperi oko vrstih devojaka kao dim
ulovljen u plavi prsten oko struka...

VELJA I AGNESA: Al' opali nesreno zaljubljeni fotograf iz partera na Micu
Natinu u loi i ona samo klonu na krilo grkog konzula...

DRAGOLJUB: Mi smo onda momake kole svravali kod madame Kaliope...
gde se znalo: aj... i fota... fotica...

FLORA: I kapetani s vieg kursa projezdie na konjima kroz Topider ispod
protinog konaka, utrkujui se ko e na isukanu sablju doekati s balkona iz
devojake ruke isputeni beli rupi...

VELJA I AGNESA: A Micu Natinu dovezoe kui s barokom na glavi, da bi od
majke sakrili gde joj se prosuo mozak...

FLORA: Nagoe se alosne vrbe nad reku, da bi videle iji to le matica tiho
vue...

DRAGOLJUB: I s platana popadae zlatni adiari i inuve, da bi napravili
mesta za vrane i gavrane...

FLORA: Poslednja latica krina pade na vlano lie u leji udoviine bate...

VELJA I AGNESA: Pozna jesen se uunja u ivot...

DRAGOLJUB: A kamen vueeeeee... (Padaju na kolena) i memla ispijaaaaa...

FLORA: Pa kad bolest prikuje nesrenika na postelju... on samo zuri u prozore...
(Dragoljub i Flora naglo ustaju. Dragoljub vrlo poslovno skida frak)

VELJA I AGNESA: to ustajete?!

DRAGOLJUB: Sedeo bih ja do ujutru da ne treba sutra poraniti... (Dragoljub i
Flora urno odlaze)

VELJA I AGNESA: Zar ba sad kad je najslae? (Jo malo klei u udu, a onda
se i on naglo die, skida frak) to bih i ja bio bela vrana? (U odlasku govori) Da
gledam i ja ono od ega se ivi!


KAKO SE PREIAVAJU STARI RAUNI
(SVETLO)

DRAGOLJUB (prolazi preko pozornice vrsto zagrljen s Florom, u lepom
raspoloenju. Govori joj tiho ,,ono to se samo njih dvoje tie"): Ma ne moe da
omane... kod mene nema da nema... ne presuuje nikad!

VELJA I AGNESA (izleti panino): Drite lopovaaaa! Drite lopovaaaaa!

FLORA (vraa se): A i vi ste mi sigurni Veljo i Agneso! Mmogli ste odmah rei
da vam to teko pada!

DRAGOLJUB (vraa se): Mislim da mi idemo zato to volimo?!

VELJA I AGNESA: to idete ako ete se dosaivati?

DRAGOLJUB: Moramo da budemo vieni!

VELJA I AGNESA: Voleo bih da se i za mene koliko-toliko zna!

FLORA: Mi emo vam dizati rep! Govoriemo i ono to jeste... i ono to nije...

VELJA I AGNESA: Nisam siguran... ako vas sad ispustim, da li u vas ikad
uloviti? Pitanje je sad?! Retko se, Floro-Loro, viate! I teko je doi do vas! Kad
god vas potraim, oni me prvo ispituju ko sam i kakav sam...

FLORA: Naloiu portiru da vas propusti!

VELJA I AGNESA: Ne terajte me da od gotovine pravim veresiju!

FLORA: Da nemate telefon, jo biste i mogli tako da se izgovarate... al' nije vam
teko da okrenete broj!

VELJA I AGNESA: A ako se neko javi?

FLORA: Za sve druge, sem za moje ukuane, ja sam na sednici Glavne
kontrole!

VELJA I AGNESA: A ako pitaju kad e to biti gotovo?

FLORA: Kaite: dugo e potrajati... (Osvrne se na Dragoljuba, koji joj rukama
pokazuje: ,,ovoliko") Jaaaaaooo... (Velji i Agnesi) Neka se jave dogodine!

VELJA I AGNESA: Znai, dolo je vreme da mu bude ena, a ena mu!

DRAGOLJUB: Zamuri malo, zete, zamuri! (Krene sa Florom) I pripazi na
kancelariju... ne daj ivini na ulicu!

VELJA I AGNESA: Ja da uvam kuu, Dragoljube, a ona s mojim bivim
ortacima da ide u bioskop?! E, pa pljujem ja na dananje brakove!

DRAGOLJUB: Smiri ivce, zete... priberi se, ovee... sve je to vie na
prijateljskoj bazi! Daleko bilo od onoga na ta ti sumnja!

FLORA (besno): Dobro... i ako budete ili da kradete betonsko gvoe, nemojte
od straha da zaboravite no u vinogradu! Tako su onog prolog raunovou
ukebali!

DRAGOLJUB: Aha... samo cap-carap... i ukebae ga!

VELJA I AGNESA: Sluaj, Dragoljube... ako li ja nju ukebam, okrenuemo
list... (Dragoljub, prestravljen, hoe da se izgubi, ali ga Velja i Agnesa zaustavi)
Moemo mi i da produimo... ali ima da mi belei na ta joj svaki dinar odlazi...
Stau ja na put tom rasipnitvu, Floro-Loro! Nije-nego, svaki dan se kupuju
prezenti! Ako si tako fini, Dragoljube, kupi sam sebi dugmeta za manetne! Ko
je ta meni kupio?!

FLORA: U redu! Nego, potpala je u fioci, to da ne zaboravim!

VELJA I AGNESA: Zar treba neto loiti?!

FLORA: Pa vatru pod kazan... oribajte plot!

VELJA I AGNESA: A ako oni viknu: repot?!

FLORA: Vi se povucite, pa eto vam u fioci violina... sviruckajte pomalo u
pratnji... im utimujete knjigovodstvo, posle ste fraj! (Velja i Agnesa vadi iz
fioke violinu i gudalo) Jer, nije ceo ivot samo u radu... (Gledalitu) Mislim,
valja se i odmoriti... treba se ovde-onde proveseliti... (Velja i Agnesa svira na
violini) Eto!

VELJA I AGNESA (zapeva uz violinu):
Oj, Srbijo... mila mati,
uuuuuvek u te tako zvati!
Mili kraju, mili dome,
uuuuuu srcu si uvek mome!

DRAGOLJUB: Posle mi se samo poali na teak ivot. Vidim, loe ti ide!

VELJA I AGNESA (svira, pa zastane): More... pevam od muku... neu da se
raduju brat i snaja to sam nagrajisao s enturinom!

FLORA: Znam te to ekaju smrt svojih najroenijih kad ive u zajednici... da bi
se proirili u stanu!

VELJA I AGNESA: I zbog ega? Zato to im nisam dao pare na zajam... kao da
ih ja berem! Oni zajme, a ne vraaju... hteli bi na tu raun da ive! Zakaie
ceo svet... i sve se izgovaraju na sitnu decu! E, pa na to je trebalo misliti
blagovremeno, a ne praviti od dva slepca estoro! Sad sam im ja kriv to ne
vide belog boga? A meni se moe i ovako! (Peva i svira na violini)
Daj da ivim ko u raju,
gde miline veno traju...
U tebi u odsad tek
provoditi ceo vek...
(Gledalitu) Svako ima ono neko svoje zadovoljstvo... neko voli deurliju, a
neko ih ne bi menjao ni za tri kralja sa oficirima sa strane! ( Dragoljub i Flora,
ruku pod ruku krenu, Velja i Agnesa se s violinom isprei pred Floru, svira joj i
govori) Je l' tako, Floro-Loro?! Floro-Loro! to uivam u lepim mebliranim
sobama! Pa s posebnim ulazom i upotrebom kupatila... i to mlaka voda, pa
krasota! (Pevajui) Ne znam da l' je lepa ona mlakuna vodica u kadi, il' je
meki federmandrac pod aravom!

DRAGOLJUB: to se vraate, Dvornikovieva?!

FLORA: I ne pitajteee!

DRAGOLJUB: I est puta polazite... i est puta vas vraaju sa vrata? ta vam
je?!

FLORA: Potrefio me u icu! (Velja i Agnesa joj svira violinu ,,na uvo") Ba to
isto sam ja traila da sviraju mom etvrtom bivem!

DRAGOLJUB: Znai: ja vama peti, a vi meni jedanaesta?!

VELJA I AGNESA: Ona meni deseta, a ja njoj sedmi... opet iza tebe sa svake
strane!

DRAGOLJUB: Pst, mlai si... i tu prvenstvo ide po stareinstvu...

FLORA: A on bednik posle sve porekao u istrazi! Te ne znam sedamnaest
godina sam matorija od njega... i kao da je za onih sedam meseci to smo bili
skupa od svoje mizerne stipendijice saio sebi sedam pari odela... a kelneri
najbolje znaju da su hiljadarke letele kao klozet-papir... ak je dola pa red i
njegova roakinja... da joj kupimo demper-klajd... onako neto bois de rose
(ruino drvo)... pa iz dva dela s epoletukama!

DRAGOLJUB: I da mu je bar bila roakinja, pa ni po jada...nego i vama je,
Dvornikoviko, to u krvi... da se razbacujete... ko i sad!

FLORA: Sita sam ja vas to svoj hleb jedete, a tuu brigu vodite! S takvim ena
nikad ne zna na emu je. Nagvadaju izokola po pola godine, umesto da odmah
preu na stvar! Pustite! Pustite vi! Pustite vi mene! Pustite vi mene da ja
lumpujem!

VELJA I AGNESA: uo si, Dragoljube... kupi svoj pinkl, Flora se preudaje!

DRAGOLJUB: I to tako muki... preko noi... al' neka vas neka... doi e
vreme...zaigrae meka i pred vaom kuom! Stara sam ja ekalica... mnogo
tota sam doekao, pa u i to! Praviete vi Dragoljuba od blata, al' Dragoljuba
vie biti nee! (Odlazi i dobacuje Velji i Agnesi) I ti e zaaliti to si udario na
mene!

FLORA: Priekajte, Dragoljube! (Dragoljub zastane i okrene se) Vi ste mi
blii... a on mi je miliji! (Dragoljub se pomeri kao da e otii) Priekajte!
Priekajte! Raspinjem se! Poludeu! Priekajte! Na dve vatre gorim! Priekajte,
poludeu!

DRAGOLJUB: Priekau na oku, ionako treba da svratim do najdera...
poputa mi jedan av jo od preklane, pa nikako da mi popusti! Al' i ja njega
secam, sve po tri puta na dan svraam da ga pitam hoe li ta biti od onog naeg
posla? Moram... plaim se da mi ne otui pantalone! Rasparie mi najlepi par
odela... a ini mi se da sam mu sinovca video na igranci u mojim pantalonama...
pa mu priem i kaem mu: Pazi ti, mladiu, kako natee to pivo... od piva
ostaju fleke, niko ivi ih posle nee izvaditi!" (Dragoljub krene)

FLORA (dovikne): Odlazite, Dragoljube (Dragoljub zastane) a nita ne govorite
ta emo s naom malom Biljom?! (Velja i Agnesa se zacereka) Vi se kliberite,
a ovde se radi o ivotu i smrti!

DRAGOLJUB: Dok sam mogao, ja nisam pravio pitanje, ali vi imate velike
prohteve, Dvornikoviko! Preputam vas Velji... i Agnesi...oni e vas na glad
baciti, pa ete vi biti mekani kao pamuk! (Krene)

FLORA: Priekajte, ili...

DRAGOLJUB (zastane): ekao bih ja do ujutru, ali motor mi je pred kuom,
smai e mi neko auspuh, pa ta u posle?

FLORA: Znam...stavili ste neku u korpu, da je vozikate... ali samo preko mene...
i Biiiljee... Stau pred motor, pa gazite venanu enu... i deeetee... neka opajdara
se iri...

VELJA I AGNESA (prasne u smeh): Nisam znao, taste, da vodi tako zakulisni
ivot... (Flori) A i vi... kako ste mogli s iekanjom da se upustite u avanturu?
isto izgubim i ja volju da se vucaram sa vama kad pomislim s kim sve niste
ili... Pih!

FLORA: Al' da vidite moju maluuu... promenili biste miljenje... Znate kakva
je?! Ko jabuka!

VELJA I AGNESA: Zanimljivo... ime je hranite kad tako buja?!

FLORA: Ona se gui u pikotama!

DRAGOLJUB: A ta to kota... i koga kota?!

FLORA: I pasirano hoe... pikovano, tako... i glazirano, i ukrkano, i fairano, i
marinirano, i austirano, i kandirano, i filovano, i granirano, i garnirano, i
pohovano, i dinstovano... Sve jede... samo restovano nee ni da okusi... ali zato
sok od pomorande...toga bi popila koliko god joj date...i to naroito uvee, pre
spavanja!

VELJA I AGNESA: A znate li ta Francuzi kau?!

FLORA: Kamo lepe sree da znam! Ba smo najesen smerali da skoknemo do
Pariza... al' sad je sve to palo u vodu!

VELJA I AGNESA: Francuzi kau: ,,Pomoranda je ujutru zlato... u podne
srebro... a uvee gvoe... I toga se ja pridravam... egalite, fraternite, liberte...
onako kako je mene moja pokojna mama uila... nikad deci mnogo okolade,
ima u njoj olova... kodljiva je!

FLORA: Mada se vi toga ne drite iz iftinskih razloga?! I gde da ja uvek
budem takve sree: da se namerim na cicije!

DRAGOLJUB (prilazi Velji i Agnesi): Jesam li ti govorio, zete, da je takva!
Troadika, ubi bog! Slupala bi milione do podne, ako bi se naao ko lud da joj
da... (Hvata Velju i Agnesu pod ruku i brzo odlaze)

FLORA (besno za njima): Ali ako me odgurnete s detetom... neu ni ja imati
srca, kad ga vi nemate... Nisam ni ja osuena da celog ivota hranim to vae
mrljavo dete bez apetita... (Gledalitu.) Ma neka ga... neka crkne od gladi!
(Besno ode)


IN MEMORIAM IV
(TAMNO)

VELJA I AGNESA (ulazi ruku podruku s Dragoljubom): Sea li se, bogati,
Dragoljube?

DRAGOLJUB: Pomalo...

VELJA I AGNESA: asti ti... jesi li ti sa tvojom enom imao moje dete ili sam
ja sa mojom svastikom imao dete tvoga burazera? Nikako tu da uhvatim red, a
znam da se neto o tome onda prepriavalo naokolo...

DRAGOLJUB: ekaj da se setim... Tvoja svekrva...

VELJA I AGNESA: Tako je...

DRAGOLJUB: Ne... nije tako, nego naprotiv... moja ena rodila s tobom dete...
preko tasta moga brata po majci, a sestra njegove jetrve, koja je bila nezvanino
udata za urakovog pooima, nije mogla da zanese, pa su od zaovine posestrime
usvojili dete, za koje se govorkalo da je tvoje... A to me to pita?

VELJA I AGNESA: Pitam te to... jer nikako ne mogu da sloim neto... da l' mi
je ef nabavne slube uao u familiju preko ujnine sinovice ili preko tvoje ene?

DRAGOLJUB: Da se ti nisi prebacio? Ja sam finansijskom direktoru bio kontra
svedok za njegovog paenoga koji mi je radio lokaciju za strievog usvojenika!

VELJA I AGNESA: Koga sam ja onda oterao na robiju? Znam da ih je bilo
troje? Ko je trei?! Meni su tvoji sinovci smestili tek etvrti put...

DRAGOLJUB: Gde si ti otiao? ak na moje sinovce! Pre toga ste ti i moja
urnjava... ona to je bila manipulant u transportnom otvorili ljubav... ti
prevlaio, a ona privlaila... sve dok vam na tenaru nisu stavili intabulaciju...

VELJA I AGNESA: Zar ta nije bila titularni referent u komunalnom kad sam ja
ono drugi... ne... prvi - drugi trei etvrti... kad sam peti put iao tour-
retour PoarevacSremska Mitrovica?!

DRAGOLJUB: Moda i jeste...

VELJA I AGNESA: Moda i nije...

DRAGOLJUB: Toliko je sve to ispovezivano i isprepletano da ga ni sam ivi
avo ne bi raspetljao!

VELJA I AGNESA: to ga vie raspetljava, ono se sve vie mrsi!

FLORA (brzo dolazi): Ma ko koga ali?!

DRAGOLJUB: Ma ko koga pita?!

VELJA I AGNESA: Ma ko koga hvali?!

FLORA: Ma ko koga rita?!

DRAGOLJUB: Ma ko kome masti?!

VELJA i AGNESA: Ma ko kom nameta?!

FLORA: Ko e koga krasti?!

DRAGOLJUB: Ma ko kome smeta?!

VELJA I AGNESA: Ma ko kome puzi?!

FLORA (sve bre i bre, vatrenije i vatrenije): Ma ko koga gura?!

DRAGOLJUB: Ma ko koga guzi?!

VELJA I AGNESA: Ma ko koga tura?!

FLORA: Ma ko kome klanja?!

DRAGOLJUB: Ma ko koga jae?!

VELJA I AGNESA: Ma ko koga sklanja?!

FLORA: Ma ko koga tape?!

DRAGOLJUB: Ma ko koga vue?!

VELJA I AGNESA: Ma ko koga gladi?!

FLORA: Ma ko koga tue?!

DRAGOLJUB: Ma ko kome 'ladi?!

VELJA I AGNESA: Ma ko kome kadi?!

VELJA I AGNESA, FLORA I DRAGOLJUB (uglas): Ko zna ta ko radi?!
Zapevaju uglas, dok svetlo lagano trne do mraka.
Daj da ivim ko u raju,
gde miline veno traju...
U tebi u od sad tek
provoditi ceo vek....
(Odlaze sa scene u mraku)


SMRT NA SLUBENOJ DUNOSTI
(SVETLO)

Telefon zvoni u mraku. Svetlo se pali. Velja i Agnesa, Flora i Dragoljub se
stalno kreu po pozornici u raznim pravcima, raznose fascikle, pusule i ostali
kancelarijski materijal.

VELJA I AGNESA (sputa fascikle na sto i okree brojanik): Halo, molim vas,
dajte mi obavetenje da li u ja odgovarati ako ona ubije nae dete? Pogledajte
pod u" ubistvo! Nemate to! ta mi vi predlaete? Da uzmem vas i vae dete,
pa da onda nas dvoje uzmemo i ovo njeno, da ga ona ne ubije? Znam, ali mogu
mala deca da mi kode! Bolje neka taj va uzme nju s njenim, pa neka oni
prihvate i to vae, da ga vi ne ubijate! Ne vredi? A to? Kod vas je i drugo na
putu?! E, pa ko ta radi, vi samo decu liferujete! Ne ulazim onda s vama ni u
kakve kombinacije. Kako: zato? Zato! To bi mi dolo: seci ui, krpi dupe!
(Tresne slualicu. Telefon zvoni. Die slualicu) Halo. Daa... Odmah.
Dvornikovievaaa! (Flora brzo prilazi) Trae vas. (Predaje Flori slualicu)

FLORA: Halo... ba sada izlaze... daaa... ako ete ih pokupiti sa ulice, trenutak
je... A inae? Inae, hvale vlast na sva usta.

VELJA I AGNESA I DRAGOLJUB (zastanu u hodu s fasciklama i proderu se
uglas): iveooo!!!

FLORA: Podgurkuju se im se okrenem... to da... Probala sam na sve naine, al'
oni se ne daju...

VELJA I AGNESA I DRAGOLJUB (zastanu s fasciklama i proderu se uglas):
Jednoglasno!!!

FLORA: Lisci! Za vas imaju samo najlepe rei. ta kau? Kau: Jao, to je to
krasan ovek! Jeste da je na poloaju, ali njegove pristupanosti nigde nema!
Taj se ne libi ni sa jednom!"

VELJA I AGNESA I DRAGOLJUB (zastanu s fasciklama i proderu se uglas):
Devedeset devet koma devedeset devet posto!!!

FLORA: U redu, da probamo jo i to... kondenzovanje svesti... (Sputa slualicu.
Vadi eki iz fioke. Telefoi zvoni. Die slualicu) Halo... Vrlo rado, samo da
proverim da li ovde takav postoji... (Odloi slualicu) Ko je to Dragoljub?

DRAGOLJUB (utanji): Kako ste rekli: Bogoljub ili Rodoljub?

FLORA: Slavoljub!

DRAGOLJUB (utanji): ekajte, da se ja s njima sporazumem... (Prie, Flora ga
sa strane ukne ekiem u glavu, on okom s te strane ,,duboko" namigne, vikne)
Tako je (Flora se skloni, on za njom) samo malo sutra! (Stavlja slualicu na uvo)
Halo... kojeg vi Veroljuba traite? to ste mu kroz levak punili glavu.
Miroljuba?! Pa ja sam taj, samo nisam Miroljub kod koga jo ima ostataka
starog... ja sam sve te stare ostatke za vremena uarafio, sad ivim od svojih
deset prstiju... pa ja sam Dragoljub... i lake samo, duva mi promaja kroz ui, na
jedno e mi uvo ui, a na drugo izai... tie, ako hoete da mi neto ostane i u
glavi! Kasno je to... moleri su ve zavrili i gletovanje, i flekovanje, i
paokiranje, i grundiranje... a to to vi hoete... pa to ne moe bez temovanja!
Cri e nam i dozne sa tekerima u tom sluaju... Kako: zato? Probiemo
izolaciju; dva gusta sloja jute s tri hladna premaza. Sitnica... a ragastovi i
rostovi? Moramo?! Samo da znate, povezano je sa simsovima... To e povui i
holkere, konzole e pui i onda ode... ceo prvi sprat i parter... Ne kaem ja da
znam bolje, nego napominjem da emo zbog jednog naknadnog altera morati
da poruimo tek zavrenu petospratnicu, i to do fundamenta, a sezona je na
izmaku... kaem zato to znam da ut pre prolea neemo moi da razvezemo...
znai, da se srubi ceo kraj... od trga do pijace... i sve da se ogradi... tano,
ograeno moe da poprieka i pet-est godinica... molim... (Spusti slualicu i
odlazi) Rui sve od reda!

VELJA I AGNESA (dolazi i okreke brojanik): Halo... je l' to taksi stanica?
Molim vas, poaljite nam jedna kola iza direkcije, na mala vrata. Koliko nas
ima? Dvoje. Kako: koliko smo teki?! Jo i to?! Molim, molim... Otprilike,
skupa sto osamdeset kilograma! Nego? Koliko smo teki na plaanju? Ne volite
da vozite gagrice koje vam zaviruju u taksimetar? I da se ne alimo na pudre?
ta kaete? Pudre su nas i othranile! U redu, bez biranja... neete vi trule da
nosite kui... razumljivo, sasvim... a ne znate da li su kisele, niste ih probali...
ta moete? Kako? Kuda idemo? U Grku? A vi ne znate da l' ete moi tamo
da okrenete kola... pa i to to kaete... najbolje da vam za vonju ostavimo pare
u bifeu na uglu... Molim? Da kaemo da je za vas... pa da se odetamo peke...
nije daleko, mladi samo...

VELJA I AGNESA, FLORA I DRAGOLJUB (skakuu s fasciklama i viu):
Mladi smo... mladi smo... mladi smo... mladi smo!!!

FLORA (telefon zvoni, ona zgrabi slualicu pre njih): Ti si... A ja mislim ko zna
ko je... ta? Pitaj slobodno! Da li znam na koliko se petlji poinje arapa? Znam,
na sto! Sto, pa sto, pa sto, pa sto etiri igle, etrsto! Komotno? Mi tako
nosimo... Pa moda oni na sto poinju i dempere... nama je to tesno... neka ih,
nek paraju... na hrani... a kad dou kod nas u goste, jedu ko i mi... Otok... hoe
to... kad se navadi... teraj to od sebe, to dalje! (Spusti slualicu)

VELJA I AGNESA, FLORA I DRAGOLJUB (telefon zazvoni, svi jurnu ka
telefonu i viknu): To je za mene! To je za mene! To je za mene!

VELJA I AGNESA (pre njih zgrabi slualicu i grubo odgurne Dragoljuba):
Halo... opet vi, pogodio sam... Nije meni ao para... nego onako divno bure...
Ma molim vas, dao sam i bure i pare, pa nikad... (Prilazi sa slualicom na rampu,
u gledalite) I ta da vam ja savetujem kad ste vi popili namet celog sveta? Ma
dobro, kad ste ve toliko navalili, reu u vam... Krpe kuu - uva! Znali ste?
Kaem ja da vi sve znate! Kome kaem? Mojim kolegama iz kancelarije. Otkud
vas brukam? Ni govora, ala je ala! (Stavlja opet slualicu na uvo, ali ostaje na
rampi) ega se bojite? Da se ne skupi u pranju? A ne plaite se da ne bude
mnogo veliki raun za struju? Ko da sam to ja izmislio? Nemojte ni vi sad tako,
Nikola Tesla je na veliki... ta vam je moja mama skrivila? Moja je mama
umrla! (Skameni se)
(Mrak)


IN MEMORIAM V
(TAMNO)

Na sredini lei Velja i Agnesa, s prekrtenim rukama i slualicom na nain na
koji se pokojniku u ruke stavlja votanica. S jedne strane Flora, s crnim delom
preko glave i lica, a s druge strane Dragoljub, s plianim jastuetom, onakvim
kakva se nose na pogrebima za odlikovanja. Na jastuetu ,,lisice'' i dva kalauza.

FLORA: Divan je ovek bio...

VELJA I AGNESA (nepomino, drhtavo): Salute!

DRAGOLJUB: teta za takvog oveka...

VELJA i AGNESA: Salute!

FLORA: Kad mi je on umro, sve mi je umrlo...

VELJA I AGNESA: Salute!

DRAGOLJUB: Svi smo u njemu mnogo izgubili...

VELJA I AGNESA: Salute!

FLORA: Javili mi kui po kuriru... Va Velja pao na slubenoj dunosti... srozao
se pod rajpti...

VELJA I AGNESA, FLORA I DRAGOLJUB (Velja i Agnesa skoi sa poda.
Svi troje uglas): I vie ga nije bilo!