eljko Markovi

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 2-3/2006.

68

Nastavni predmet: Poznavanje prirode

Nastavna tema: Postanak i sastav zemlje

Nastavna jedinica: Postanak i sastav tla

Sadraj nastavne jedinice: Delovanje suneve toplote,
hladnoe, vode, vetra, bujice i
organizama, vrste materije,
vazduha i ivih bia u tlu

Predhodna nastavna jedinica: Postanak Zemlje

Naredna nastavna jedinica: Vrste tla i njihova svojstva

Tip nastavnog asa: Obrada novog gradiva


Operativni zadaci


Obrazovni: Sticanje osnovnih znanja o postanku
i sastavu tla.

Funkcionalni: Osposobljavati uenike da
samostalno izvode oglede i
samostalno izvode elementarne
zakljuke.

Vaspitni: Uoavanje povezanosti i meusobne
zavisnosti pojava u prirodi.

Oblici rada: Frontalni i grupni oblik rada



Nastavna sredstva: Zemlja uzeta iz jarka, tegla sa
vodom, lupa, epruveta, reo, aa
sa vodom, levak, gaza, tegla sa
alkoholom, baterijska lampa, ica,
ekser, svea, saksija sa zemljom,
zatvarai za flae, kantica za
zalivanje napunjena vodom.


Problemska nastava
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 2-3/2006.
69

Nastavne metode: Usmeno izlaganje, razgovor,
labaratorijski rad, demonstracija,
pisanih radova.

Nastavni objekat: Uionica
















Struktura i tok asa


Uvodni deo asa Uenici reavaju ukrtenicu. Biraju broj od
(5 minuta) 1 do 8, a potom im postavljam pitanja. Kroz
Priprema za rad pitanja obnavljaju predhodnu nastavnu
jedinicu. Uenik koji tano odgovori
upisuje odgovor u odgovarajue praznine. Kada
sva polja budu popunjena u vertikalnom poretku
u poljima koja su istaknuta drugom bojom pisae
zemljite, a to je kljuan pojam nastavne jedinice
koju emo obraivati na asu.
Najavljujem nastavnu jedinicu i zapisujem naziv
na tabli. Saoptavam uenicima da e raditi po
grupama. Bie podeljeni u pet grupa. Grupe e
biti ujednaene prema uspehu i sposobnostima
uenika.





eljko Markovi
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 2-3/2006.
70

Ukrtenica

1 . j e z g r o
2 . o k e a n i
3 . m a g m a
4 . z e m l j o t r e s i
5 . p l a n i n e
6 . b e z v a z d u n i p r o s t o r
7 . a t m o s f e r a
8 . g e j z i r

I Postavljanje i definisanje problema-stvaranje problemske situacije (1
minut)

Iz ega je sastavljeno tlo?
Problem govorim usmeno, a zatim ga zapisujem na tabli.

II Nalaenje principa reenja navoenje hipoteze
(5 minuta)

Hipoteze:

1. Tlo sadri vrste materije
(pesak, glinu, humus).
2. U tlu se nalazi voda.
3. Tlo sadri vazduh.
4. U tlu se nalaze iva bia.
5. Tlo sadri razne ostatke.
6. U tlu se nalazi korenje.
7. Tlo sadri kamenje.

Hipoteze zapisujem na
levoj polovini table










Problemska nastava
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 2-3/2006.
71

III Dekompozicija problema (ralanjavanje globalnog na ue probleme)
(2 minuta)

Obraam se uenicima ukazujui im da e svaka grupa reavati poseban zadatak to e
omoguiti da postavljeni problem uspeno ree. Delim grupama zadatke.

Zadaci za I grupu

1. Izmrviti grudvicu zemlje koju ste uzeli iz jarka, pa tako isitnjenu zemlju
staviti u teglu sa vodom i razmutiti je. Ostavite neko vreme da se estice staloe.
a. ta se nataloilo na dnu, a ta na vrhu tegle?
b. ta iz toga moete da zakljuite?

2.Zemlju koju ste doneli iz parka izmrvite prstima i
posmatrajte je prvo golim okom, a zatim pod lupom.
a. ta primeujete?
b. Stavite malo ove zemlje u epruvetu i zagrevajte
je.
c. ta oseate? Objasnite.


Zadaci za II grupu

1. Zagrevajte suvu grudvu zemlje u zatvorenoj
epruveti. Posle izvesnog vremena stavite epru-
vetu na hladno mesto.
a. ta se nahvatalo na zidovima u unutranjosti
epruvete?
b. Objasnite ovu pojavu.

2. U au vode spustite 2, 3 grudvice zemlje.
a. ta ste primetili?
b. Kako to objanjavate?



Zadaci za III grupu

1. U levak stavite gazu, a u nju uzorak zemljita. Tako pripremljen levak
stavite u teglu u koju je sipan alkohol. Sve to postavite ispod upaljene baterijske
lampe. Ostavite da stoji izvesno vreme.
Iznesite svoja zapaanja i objasnite to to ste videli.
eljko Markovi
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 2-3/2006.
72

Zadaci za IV grupu

1. Uzmite pare ice pa ga obmotajte oko eksera tako da dobijete mali metalni prsten. Kroz
taj prsten ekser moe da prolazi. Zagrevajte zatim ekser na plamenu svee. Kada se ekser
dobro zagreje pokuajte pokuajte ponovo da ga provuete kroz metalni prsten.
a. ta primeujete?
b. Ohladite ekser u vodi i ponovo probajte da ga provuete kroz metalni prsten.
c. Opiite ta primeujete i kroz to objasnite kako suneva toplota razara stene.


Zadaci za V grupu

1. Pred vama se nalaze 3 saksije napunjene zemljom i na njima su postavljeni zatvarai
za flae. Uzeete kanticu za zalivanje napunjenu vodom. Prvu saksiju ete blago
posipati vodom iz kantice, drugu malo jae, a treu ete preliti jakim mlazom vode.
a. Posmatrajte ta se desilo i kroz to objasnite kako jaina padavina deluje na
povrinu zemlje.


IV Proces reavanja problema
(15 minuta)

Uenici reavaju zadatke 8 minuta, a zatim izvetavaju.


I grupa izvetava

1.
a. Kada su se estice razmuene zemlje u tegli sa vodom staloile primetili smo da se na
dnu tegle nataloio pesak, a pri vrhu glina.

Zakljuak: Tlo je sastavljeno od peska i gline.

2.
a. Posmatrajui grudve zemlje golim okom, a zatim pod lupom primeujemo: sitne
ilice, ostatke istrulelog lia i granica, uginule insekte i njihove ostatke .
b. Zagrevajui grudvicu zemlje osetili smo neprijatan miris. Taj neprijatan miris potie
od sagorevanja humusa koji je nastao truljenjem i raspadanjem biljnih i ivotinjskih
ostataka.
Zakljuak: Zemlja sadri i humus.

Problemska nastava
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 2-3/2006.
73
II grupa izvetava

1. a) Na zidovima u unutranjosti epruvete, u kojoj se nalazila zemlja i koja je zagrevana, a
zatim stavljena na hladno mesto nahvatale su se
kapljice vode.

Zakljuak: U tlu ima vode.

a) Voda je isparavala usled zagrevanja. Vodena para se
zadrala u epruveti jer je ona bila zatvorena.
Hlaenjem epruvete vodena para se zgusnula i tako je
voda sadrana u tlu ostala vidljiva.

2. a) Kada smo u au vode spustili tri grudvice zemlje primetili smo mehurie koji izlaze iz
zemlje.

Zakljuak: U tlu se nalazi vazduh.

III grupa izvetava

1. a) Primetili smo razliite siune organizme koji padaju iz levka u teglu zato to su se
izmenili uslovi koji su bili pogodni za ivot ovih organizama. Na promenu njihove ivotne
sredine uticao je alkohol jakim mirisom i svetlost.

Zakljuak: U tlu se nalaze iva bia.


IV grupa izvetava

1. a) Zagrejan ekser ne moe da se provue kroz prsten kako je to mogao pre zagrevanja.
b) Kada smo ga ohladili u vodi opet smo mogli da ga provuemo kroz prsten

Zakljuak: Tela se na toploti ire a na hladnoi skupljaju.
Pod uticajem Suneve toplote stene se zagrevaju, dok se na hladnoi hlade. To biva stalno.
Stene se ne zagrevaju ravnomerno. Povrinski delovi se bre zagrevaju a i skupljaju nego
unutranji. Stene tada pucaju jer su krute.


V grupa izvetava

1. Zatvarai za flae su ostali na mestu u prvoj saksiji, dok su se u drugoj malo pomerili. Jak
mlaz vode izbacio je zatvarae i deo zemlje iz tree saksije.
eljko Markovi
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 2-3/2006.
74
Slino biva i u prirodi. Nabujale planinske reke i bujice odvaljuju stene i zajedno sa zemljom
survavaju u dolinu. Tom prilikom stene se sudaraju, razbijaju i drobe. Kada snaga reke oslabi,
ona pone da ostavlja materijal koji nosi, najpre tei materijal, kamenje, zatim taloi ljunak i
na kraju pesak. Pesak se mea sa rastvorenom glinom, muljem i trulim ostacima biljaka i
ivotinja. Tako se stvara zemlja.


V Opti zakljuak shvatanje sutine problema
(15 minuta)


uli smo saoptenje svih grupa. Moemo li na osnovu toga reiti zadatak (problem postavljen
na poetku).
Moemo. Tlo je sastavljeno od gline, peska, humusa, vode, vazduha i ivih bia. Time smo
dokazali jedne a opovrgli druge (hipoteze) pretpostavke koje su napisane na levoj polovini
table.
a. Ko e da proita koje smo pretpostavke kroz oglede dokazali i time prihvatili kao istinite?
Uenik ita prve 4 pretpostavke.
Ogledi su nam pomogli da reimo problem. Da li su zakljuci ovih ogleda ukljuili i reenje
problema?
Nisu ukljueni i zakljuci IV I V ogleda.
a. Na ta se odnose ti ogledi i njihovi zakljuci?
b. Na postanak tla.
c. Kako je nastalo tlo? (Zapisujem pitanje problem- na tablu)
Tlo je nastalo delovanjem Sunca, hladnoe i bujica. To smo pokazali ogledima.
d. Razmislite! ta e se desiti sa stenom kada u njene upljine ue voda pa se zatim
zaledi?
Na hladnoi se zaleena voda u pukotinama iri pa zbog toga stena sve vie i vie prskaju
i polako se raspadaju.
a. Na koliko naina voda razara stene?
b. Na dva naina.
c. Ko e da navede ta dva naina?
d. To su delovanje bujica i zaleene vode.
e. Posmatrajui sliku zakljui ta jo uestvuje u razaranju stena i stvaranju tla?
f. Vetar.
g. Objasnite njegovo delovanje.
Jaki vetrovi (oluja, bura) lome i upaju drvee. Deava se da snani vetrovi sa drveem lome i
otkidaju komade stena i survavaju ih u podnoje. Veoma snani vetrovi rue i same stene. Uz
put se one sudaraju i lome i tako se drobe i sitne. (Uenicima treba da pomoi da dou do
celovitog odgovora).
U prolosti se deavalo da je vetar bio koristan jer je u neplodne krajeve nanosio plodno tlo.
Na koji nain vetar tetno deluje deluje na sastav tla?
Vetar esto ponese pesak u druge krajeve i tako plodna polja pretvara u neplodne
peare.

Problemska nastava
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 2-3/2006.
75
Svi ste imali prilike da posmatrate neku golu stenu ili stari spomenik. ta ste zapazili
na njihovoj povrini?
utu ili zelenkastu koru.
ta predstavlja ta kora?
To su liaji.
Ko moe da nam objasni kako liaji ive na steni?
Oni lue na kamen kiselinu kojom otapaju i postepeno razaraju povrinu stene.
ta mislite kako moe da se razvija drvo ukljeteno u kamenu?
ile tog drveta se pruaju izmeu stena i uvlae u pukotine. One se to razvijaju i
debljaju. Na taj nain vre pritisak na stene, razmiu ih, lome, mrve.
Na koji nain ivotinje daju svoj doprinos stvaranju tla?
Kine gliste, krtice, poljski mievi i druge ivotinje kopaju u zemlji rupe, bue
kanalie i uvlae u njih biljne i ivotinjske ostatke koji trule i stvaraju humus. Na taj
nain oni sitne zemlju, ine je rastresitijom i plodnijom. (Pomoi uenicima da daju
potpuni odgovor).
Na osnovu prethodno voenog razgovora ko jo uestvuje u stvaranju stena?
To su iva bia.
Sada moemo da damo pun odgovor na pitanje kako je nastalo tlo.
Tlo je nastalo delovanjem suneve toplote, hladnoe, vode, vetra i ivih bia (zapisujem na
tabli).
Koje smo zadatke (probleme) reavali danas?
Danas smo se upoznali sa postankom i sastavom tla.








Svaki uenik e dobiti po
jedno pitanje na listiu.
Po dva ili tri uenika e
imati isto pitanje. Raz-
mislie o njima jedan-dva
minuta pa e mo raz-
govarati.






eljko Markovi
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 2-3/2006.
76

Pitanja:

1. Dopuni reenicu.
Sredite zemlje naziva se ___________________ (jezgro).

2. Dopuni reenicu.
Od ogromnih oblaka vodene pare koji su se pretvorili u vodu i ispunila velika udubljenja na
zemlji nastali su _____________________________ (okeani).

3. Dopuni reenicu.
Iz vulkana, a pored gasova izbacaju velike koliine otopljenih stena koje nazivamo
___________________ (magma).

4. Navedi jedan od pokazatelja da je unutranjost zemlje u usijanom stanju_______________
(zemljotresi).

5. Dopuni reenicu.
Usled velikih promena na Zemljinoj kori pre vie miliona godina, nabiranjem ili izdizanjem i
sputanjem Zemljine kore ili ostataka vulkana nastaju _______________________ (planine).

6. ta se nalazi van atmosfere?____________________________ (Vazduno prostranstvo).

7. Dopuni reenicu.
Gasoviti omota Zemlje naziva se ____________________ (atmosfera).

8. Dopuni reenicu.
Visok vodeni mlaz koji izbija iz unutranjosti Zemlje kao vodoskok u krajevima gde ima
vulkana naziva se _________________ (gejzir).

9. esto se dogodi da prsne aa kada se u nju sipa vrela tenost. Kako to objanjava?
___________________________________________________________________________
(aa se naglo zagrejala, rairala i pukla).

10. Mia je stavio kestenje na zagrejani poret. Posle kratkog vremena ono je poelo da
puca. Objasni zato. __________________________________________________(Kestenje
se zagrejalo i usred irenja puklo).

11. Kada kova hoe da navue inu na toak, on je najpre zagreje, a kasnije ohladi. Zato to
ini? ___________________________________________________________________(On
je zagreje da se rairi i tako je stavi na drveni toak, a zatim ohladi da bi usled skupljanja
vrsto nalegla na drveni deo toka).



Problemska nastava
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 2-3/2006.
77
12. Zato pucaju krompiru kada se peku? ______________________________________
(Zato to se njihova ljuska usled zagrevanja iri i puca).

13. Zato se telefonske ice leti olabave, a zimi zategnu?_______________________
__________________________________________________________________(Leti se
olabave zato to se usled zagrevanja ire, a zimi se zategnu usled hlaenja).

14. Zato su eleznike ine na sastavcima malo razmaknute? _________________________
___________________(Zato to se leti usled zagrevanja ire, a zimi se zategnu zbog
hladnoe).

15. Kakvu tetu bujicu nanosi zemljitu?__________________________________________
(Bujice spiraju povrinski plodni sloj).

16. Kako e mo najlake zatititi zemljite od bujica?______________________________
(Saenjem uma).

17. Kako se moe peara preobratiti u plodno zemljite?___________________________
(Saenjem uma. Nanosom plodnog tla od strane vetra).

18. Zato trule biljni i ivotinjski ostaci? __________________________________(Truljenje
izazivaju siuna iva bia bakterije koje ive na tim ostacima.






















eljko Markovi
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 2-3/2006.
78



Izgled table






















Postanak i sastav tla
Od ega je sastavljeno tlo?

Tlo je sastavljeno od gline, Pretpostavke:
peska, humusa, vode, vazduha - tlo sadri vrste materije
i ivih bia (pesak, glinu, humus).
- U tlu se nalazi voda.
Kako je nastalo tlo? - Tlo sadri vazduh.
Tlo je nastalo delovanjem - U tlu se nalaze iva bia.
Suneve toplote, hladnoe, - Tlo sadri razne ostatke.
vode, vetra i ivih bia. - U tlu se nalazi korenje.
- Tlo se sadri kamenje.
PROBLEM TEACHING

Abstract: Problem teaching is one of the very important innovative models of teaching. It helps a lot in
precluding the drawbacks of traditional, lecturer-informative teaching. This type of teaching is based on
independant research, problem solving and development of creative thinking. Problem solving is a
creative activity. By this type of teaching pupils are inspired to solve problems using many capabilities.
This is how they can learn in an active way and deepen their knowledge.

Key words: Problem teaching, problem situation.