FORENZIKA PSIHIJATRIJA

Prof. dr Slobodan Savi

1. opaanje
2. panja
3. pamenje
4. miljenje
5. inteligencija
6. nagoni
7. emocije
8. volja
9. svest
10. moralnost
Psihiki ivot oveka se ralanjuje na
sastavne delove psihike funkcije
Najjednostavnija podela psihikog ivota na
dve psihike celine:
intelektualni (kognitivni) deo
voljni (volitivni) deo

Uraunljivost sposobnost oveka da shvati
delo i njegove posledice (intelektualni deo) i
sposobnost da u momentu izvrenja dela
upravlja svojim postupcima (voljni deo)
U svakodnevnoj praksi govori se jo i linosti,
odnosno o karakteru i temperamentu linosti

karakter moralni deo linosti
temperament dispozicija za nain
emocionalnog reagovanja i nain mobilizacije
energije
OPAANJE prikupljanje i obrada informacija
koje dolaze iz spoljne sredine

ula informacije iz okoline ovek saznaje
pomou ula (vid, sluh, miris, ukus, dodir)
dra iz spoljanje sredine izaziva u ulnom
organu nadraaj
nadraaj se nervnim impulsima prenosi u
odgovorajui deo mozga primarni ulni
centar gde se vri transformacija nadraaja u
oseaj
nadraaj se nervnim impulsima prenosi u
odgovorajui deo mozga primarni ulni centar gde
se vri transformacija nadraaja u oseaj
VIDNI PUT
OPAANJE psihika funkcija kojom se
postie prepoznavanje predmeta i informacija
iz spoljanje sredine

Nastali oseaj se obrauje u psihoulnom
centru (anatomski lokalizovan u okolini
primarnog ulnog centra), poreenjem sa
postojeim upamenim informacijama
(engramima)
Oseaj (subjektivno odraavanje osobina
predmeta) u spoju sa iskustvom (engramima)
omoguava opaanje prepoznavanje
kompletnog predmeta
oseaj vidim okrugao predmet sa crnim i
belim poljima
opaanje to je fudbalska lopta
(prepoznavanje)
Poremeaji opaanja
agnozije nemogunost prepoznavanja
informacija pri ouvanosti primarnog ulnog
centra kod anatomskih oteenja psihoulnog
centra osoba vidi predmet, ali ne moe da ga
prepozna
Iluzije pogreno prepoznavanje informacije (u
oblasti svih ula) umesto buna vidi se ovek
- kod fiziolokih stanja umor
- kod patolokih stanja trovanje alkoholom i
drogama, sumrana stanja

halucinacije opaanje bez prisustva
informacija (u oblasti svih ula)

prave halucinacije imaju karakter telesnosti
i pozitivan sud realnosti
- esto kod duevnih oboljenja shizofrenija
(slune glasovi)

pseudohalucinacije imaju karakter
telesnosti, ali nemaju pozitivan sud realnosti
- kod zdravih osoba fantomski ud

FORENZIKI ZNAAJ OPAANJA I
POREMEAJA OPAANJA

opaanje u procesu svedoenja
agnozija (kod loga) poslovna
nesposobnost
Iluzije i halucinacije - kod duevnih oboljenja
- neuraunljivost u krivinopravnom smislu
- poslovna nesposobnost u graanskopravnom
smislu
imperativna halucinacija ubistvo
zastraujue iluzije i halucinacije napad na
agresora
PANJA psihika funkcija pomou koje
ovek moe da usmeri i usredsredi svoju
psihiku energiju na neku informaciju

Tenacitet panje sposobnost da se
psihika energija zadri na informaciji koliko
je to u odreenom trenutku potrebno

Vigilnost panje sposobnost da se
psihika energija i opaajni aparat brzo
prenosi sa informacije na informaciju vano
u saobraaju (u vonji)
Poremeaji panje
Pojaana vigilnost panja skae sa
informacije na informaciju kod maninih
bolesnika
Oslabljena vigilnost kod oteenja
modanog tkiva (povrede, trovanja)
Pojaan tenacitet kod sumanutih ideja
pacijent stalno okupiran svojim sumanutim
mislima i konstrukcijama; kod depresivnih
bolesnika koncentrisani na tugu
Oslabljen tenacitet nesposobnost da se
osoba usredsredi na informaciju zamor,
mentalne retardacije

Rasejanost
- pojaana vigilnost, a oslabljen tenacitet
- pojaan tenacitet, a oslabljena vigilnost

znaajno za svedoenje rasejan svedok je
nepouzdan svedok
PAMENJE sposobnost zadravanja otiska
ranijih drai

Engram trag ili otisak u mozgu

Faze pamenja
- upamivanje stvaranje engrama
- pamenje u uem smislu zadravanje
engrama u mozgu
- seanje prepoznavanje pri ponovnom
susretom sa informacijama
Uenje posebna forma pamenja aktivno
voljno ponavljano upamivanje sa ciljem
trajnog zadravanja informacija
Poremeaji pamenja
Kvantitativni
amnezija neseanje za odreeni vremenski
period potpuna i nepotpuna
organska povrede i oboljenja mozga (potres i
nagnjeenje mozga, trovanja, modana krvarenja,
epilepsija i dr.)
potres mozga retrogradna, kongradna,
anterogradna
funkcionalna psihogena kod afektivnog
suenja svesti (potiskivanje u nesvesno kod
histerine amnezije)
demencije zaboravljanje skoranjih dogaaja uz
ouvano seanje na starije dogaaje
Poremeaji pamenja
Kvalitativni obmane seanja
- patoloka laljivost (mitomanija, sindrom
Minhauzena) bolesna sklonost laganju i
izmiljanju dogaaja
- konfabulacije kombinacija delimine
amnezije i mitomanije (praznine u seanju
popunjavaju se izmiljenim seanjima) kod
modanih organskih psihosindroma,
Korsakovljeve psihoze alkoholiara
- ve vieno (deja vu) i nikad vieno (jamais
vu)
FORENZIKI ZNAAJ PAMENJA I
POREMEAJA PAMENJA

Istinitost izjava svedoka, oteenog i
okrivljenog

Oko 50 % osoba koje su izvrile ili pokuale
ubistvo tvrdi da se ne sea dogaaja

Ako se iskljue uzroci organske amnezije
- psihogena amnezija
- svesna la esto kod potresa mozga


FORENZIKI ZNAAJ PAMENJA I
POREMEAJA PAMENJA

Kod krivinog dela u afektu izvrilac se sea
poetka, ali ne i daljeg toka dogaaja (praznine
u seanju) nema totalne amnezije

Kod alkoholiara amnezija za period stanja
pijanstva

U graanskopravnom postupku poremeaji
pamenja mogu biti uzrok ograniene poslovne
sposobnosti ili potpune poslovne
nespososbnosti
MILJENJE psihika funkcija pomou koje
ovek, koristei misaone operacije, sagledava
realne odnose izmeu predmeta i pojava i na
osnovu toga donosi odgovarajue zakljuke

Poremeaji miljenja
po formi poremeen tok i nain formiranja i
izlaganja misli
- bolesna opirnost kod intelektualnog
deficita (demencije, oligofrenije)
- usporen ili ubrzan misaoni tok
- rasulo misli nepovezano miljenje i raspad
pojmova (tipian za Sch)
- perseveracija ponavljanje misli (napitost)

Poremeaji miljenja
po sadraju
- precenjene ideje fiks ideje
- prisilne ideje ideje koje se nameu protiv
volje
- sumanute ideje nisu zasnovane na realnim
injenicama npr. proganjanja, ljubomore
FORENZIKI ZNAAJ MILJENJA I
POREMEAJA MILJENJA

Normalan proces miljenja preduslov
postojanja uraunljivosti i poslovne
sposobnosti

Sumanute ideje proganjanja i ljubomore
potencijalno homicidogeno dejstvo
- neuraunljivost ako je krivino delo izvreno
pod uticajem ovih ideja mere bezbednosti
uvanja i leenja
- poslovna nesposobnost
INTELIGENCIJA opta duevna sposobnost
da se miljenje upotrebi za nove zahteve

Poremeaji inteligencije - intelektualni deficit
maloumnost (slaboumlje)

- primarna maloumnost (oligofrenije, mentalne
retardacije)

- sekundarna maloumnost steeno
oteenje inteligencije (demencije i
pseudodemencije)
- demencija pad optih intelektualnih
sposobnosti, oteeno upamivanje i seanje
shizofrena, alkoholna, Alchajmerova

Poremeaji inteligencije - pseudodemencija
sindrom priblinih odgovora nema
organskih oteenja mozga, neprijatna
situacija (policijsko ili sudsko ispitivanje)

Oligofrena osoba ona koja je uvek ivela u
siromatvu, a dementna osoba je bila bogata,
ali je osiromaila

Mentalna retardacija (oligofrenija) duevna
zaostalost uroeni ili steeni zastoj u razvoju
inteligencije (genetski poremeaji, meningitis i
encefalitis) fizioloka tupost, debilnost,
imbecilnost, idiotija
FORENZIKI ZNAAJ DEMENCIJE I
MENTALNE RETARDACIJE

Demencija poslovna nesposobnost

Oligofrenija nesposobnost rasuivanja i
logikog sagledavanja uzroka i posledica
- neuraunljivost (doprinosi niska tolerancija na
alkohol) i poslovna nesposobnost
- sugestibilnost orue u rukama kriminalaca
i makroa (docilni debili)
- sklonost ka krivinim delima seksualno
perverzni i eretini debili
NAGONI motivi ljudske delatnosti uroena
elja za odreenim oblikom ponaanja iji je cilj
zadovoljavanje neke od osnovnih potreba
organizma

vitalni nagon za ishranom, nagon za
ivljenjem, seksualni nagon, roditeljski nagon

socijalni nagon opora, nagon za igrom,
nagon za takmienjem, altruistiki nagon,
motiv radoznalosti i saznavanja

Poremeaji nagona kvantitativni i
kvalitativni
Nagon za ishranom - bulimija i anoreksija
- antropofagija, nekrofagija
Nagon za ivljenjem - snien (samoubistvo)
Seksualni nagon
- psihoseksualne disfunkcije oslabljena ili
pojaana seksualna elja
- parafilije seksualne nastranosti (pedofilija,
sadizam)

Forenziki znaaj
Pojaan seksualni nagon promiskuitet,
seksualna agresivnost - krivina dela protiv
polne slobode
Seksualni prestupnici
- organski psihosindromi i oligofrenije
neuraunljivost
- duevne bolesti sch, manija
neuraunljivost
- seksualno poremeene linosti potpuna
uraunljivost (mogunost samokontrole)
EMOCIJE lini odnos ili stav prema sadraju saznanja
ravnodunost, radost, ushienje, zabrinutost,
alost, oajanje, bes, strepnja, strah, ljubav,
ljubomora, stid, saoseanje

Afekat (uzbuenost) kratkotrajno intenzivno
stanje emocija praeno spolja vidljivim
telesnim manifestacijama
- afekat straha
- afekat besa (gneva)
mogu da remete ostale psihike funkcije
suenje svesti
Poremeaji emocija

Kvantitativni euforija, depresija, apatija,
emocionalna razdraljivost, emocionalna
labilnost
- patoloki afekat (jaka razdraenost)
nesklad izmeu stimulusa i burne reakcije (kod
epileptinog i drugih poremeaja linosti)
esto dovodi do suavanja svesti sa delimino
amnezijom
Kvantitativni
Forenziki znaaj delikti u afektu procena
uraunljivosti
VOLJA sposobnost oveka da upotrebi svoju
psihiku energiju u realizaciji nekog
postavljenog cilja, ali i sposobnost da se koe i
odbacuju neprihvatljive elje

Volja energija koja kontrolie nagone
Nevoljne radnje - refleksna radnja; naueni
automatizmi vonja automobila
POREMEAJI VOLJE
- slabost volje alkoholizam i narkomanija
- kolebljivost volje
- katatoni poremeaji
- impulsivne radnje osoba izvodi radnje bez
kontrole volje i miljenja (kleptomanija,
piromanija) - bitno smanjena urauljivost i
neuraunljivost
- prisilne radnje prisilne neuroze
- sugestibilnost nekritino prihvatanje tuih
stavova oligofrenije krivina dela
- automatska poslunost kod sch
SVEST najvia psihika funkcija ovekovog
mozga koja obezbeuje istovremeno
funkcionisanje ostalih psihikih funkcija
integrativna funkcija

Orijentacija - prema samom sebi, drugim
linostima, u vremenu i prostoru
Budno stanje - u medicini
Ouvana svest - ako ispitivana osoba ima
ouvano orijentaciju i sposobnost upamivanja i
sporazumevanja
Pomuena (poremeena) svest

Poremeaji svesti remete poslovnu
sposobnost i uraunljivost
Kvantitativni somnolencija, sopor, koma
Kvalitativni
- dezorijentacija
- delirijum bunilo - neuraunljivost
- sumrano stanje - suenje svesti - neuraunljivost
- somnabulizam
- depersonalizacija, transformacija i derealizacija
- fuge
- hipnoza
- tranzitivizam dvostruka linost (histerija, sch)
MORALNOST sposobnost oveka da sam
sebi izrie norme kojih se pridrava

Moralno rasuivanje misaoni proces
pomou kojeg se donose odreeni moralni
sudovi
Moralno ponaanje u skladu sa moralnim
normama

Poremeaji moralnosti
Poremeaji moralnog rasuivanja
nezrelo moralno rasuivanje
bezoseajno moralno rasuivanje
odsustvo grie savesti kod poremeaja
linosti (antisocijalni oblik)
Poremeaji sadraja moralnog rasuivanja
poremeen vrednosni sistem

NEUROTSKI POREMEAJI
(POREMEAJI ANKSIOZNOSTI)
- psihijatrijska kategorija kod kojih linost reaguje
na konfliktne situacije specifinim tzv.
neurotinim odbrambenim mehanizmima
1. konfliktna situacija
2. anskioznost osnovni simptom
3. pogreno reavanje konflikta neurotinim
odbrambenim mehanizmima

Podela
1. Fobini i anksiozni poremeaji u osnovi je
stanje unutranje napetosti (anksioznost)
2. Opsesivno-kompulzivni poremeaji
neodoljiva unutranja potreba da se ponavlja
neka radnja ili misao
3. Disocijativni (konverzivni) poremeaji
psihogene histerine paralize ili grevi
4. Reakcije na stresne dogaaje

Uraunljivost ouvana, umanjena (ne bitno)
Poslovna sposobnost ouvana
Vetaenje neimovinske tete posle povreda
neurotina reakcija rentna neuroza (razne
somatske tegobe, nije svesna simulacija)
PSIHOSOMATSKI POREMEAJI
oboljenja kod kojih psihiki faktori imaju vanu
uzronu ulogu
- bronhijalna astma
- angina pektoris, povien krvni pritisak
- ir na elucu
- poremeaji menstrualnog ciklusa
- psihogene glavobolje
- koe promene koprivnjaa, elavost
ouvana uraunljivost i poslovna sposobnost
pojava u zatvorskim uslovima nematerijalna
teta
sposobnost za prisustvovanje pretresu
SHIZOFRENIJA
oboljenja kod kojih psihiki faktori imaju vanu
uzronu ulogu
- bronhijalna astma
- angina pektoris, povien krvni pritisak
- ir na elucu
- poremeaji menstrualnog ciklusa
- psihogene glavobolje
- koe promene koprivnjaa, elavost
ouvana uraunljivost i poslovna sposobnost
pojava u zatvorskim uslovima nematerijalna
teta
sposobnost za prisustvovanje pretresu
MODANI ORGANSKI PSIHOSINDROMI
Oboljenja kod kojih organsko (anatomsko)
oteenja mozga dovodi do psihiki
poremeaja

- tumori mozga
- povrede mozga komocija (potres), kontuzija
posttraumatska encefalopatija
- cirkulatorni poremeaji ateroskleroza,
krvarenja
- infekcije ensefalitis, meningitis
- senilni i presenilni poremeaji demencija
KRIVINOPRAVNI I GRAANSKO PRAVNI
ZNAAJ MOPS

Uraunljivost kod demencija ouvana, retko
smanjena
Poslovna sposobnost kod demencija
testament, ugovor o doivotnom izdravanju,
valjanost braka
Nematerijalna teta kod posttraumatskih
organskih psihosindroma
URAUNLJIVOST
Dva uslova krivine odgovornosti:
- vinost
- uraunljivost
sposobnost osobe da shvati znaaj svog dela i
upravlja svojim postupcima

22. K
(1)
,
.
(2) ,
.

23.
(1)
.
(2)

,
,
.
(3)

2.
( )
.
24.

(1) ,


.
(2) 1.

.
79.
(1) :

1)
;
2) ;
3) ;
4) ;
5) , ;
6) ;
7) ;
8) ;
9) .

(2)

( 80.
2).

81.

(1)

, ,
,

.
(2) 1. ,


.
(3) . 1. 2.
.
(4) 1. .
(5)
, .
, ,
,
. , 46. ,
, ,
.

82.
(1)
, ,


.
(2) 1.

, ,
, .
(3) 1.
,
81. 5. .
(4)
, ,
,
.
(5) ,
.
(6) . 1. 3.

,
,
.
POSLOVNA SPOSOBNOST

sposobnost za samostalno obavljanje
pravnih radnji

vetaenje sposobnosti za brak
vetaenje dodele dece
poslednja volja i testament testatorska
sposobnost
VETAENJE NEIMOVINSKE TETE
poremeaji estetike - unakaenost
psihike patnje
opta ivotna sposobnost
strah
radna sposobnost
poslednja volja i testament testatorska
sposobnost

MALOLETNIKA DELINKVENCIJA


POREMEAJI LINOSTI
POREMEAJI RASPOLOENJA
PSIHOZE SUMANUTOSTI
EPILEPSIJA
PSIHIKI POREMEAJI U ZATVORSKIM
USLOVIMA


HVALA NA PANJI