Ako januar nije u snegu, teko njivi,

dolu i bregu, jer ono to mogu da urade

niske temperature ne moe da zavri
nijedna agrotehnika i hemijska mera.
Poto su u toku niske temperature i
nepovoljni uslovi za rad u vocnjacima,
potrebno je odraditi neophodne poslove
pre kretanja vegetacije. Prethodnih
godina na koticavom vou bio je
prisutan problem monilije, rogaca ljive
i kovrdavost lista breskve, dok na
jabuastom vou a!ava krastavost,
pepelnica i bakteriozna plamenjaa.
"rajem zime, a pre kretanja vegetacije
neophodno je obaviti zimsko prskanje
voaka, ali pre nego to se krene sa ovim
prsknjem potrebno je da se vocnjak prvo
oree, odstrane osuene i polomljene
grane, mumi#icirani plodovi i da se sve
to obavezno iznese iz vonjaka i po
mogustvu spali. "od jabuastih vonih
vrsta posebno treba obratiti panju na
osuene grane i rak rane, jer sa ovih
mesta postoji mogucnost irenja bolesti,
a posebno bakteriozne plamenjae. $ek
po zavretku rezidbe treba pristupiti
zimskom prsknju vocaka. %tabla i grane
treba okupati sa svih strana
odgovarajucim pesticidima. $ecnost
kojom se tretira voce treba da se sliva
niz stablo. &a ove radove u vocnjaku je
neophodno tiho, suvo vreme i da
temperatura vazduha bude preko '
stepeni kako bi dolo do dobrog
prijanjanja pesticida na tretirane delove
biljaka. "oliina tenosti na treba biti
manja od ())) litara po hektaru.
*ajbolji rezultati postiu se kada se
prskanje voa obavi neposredno pred
kretanje vegetacije, a to je u drugoj
polovini #ebruara ili pocetkom marta
meseca. "oticavo voce, malinu i kupinu
treba tretitati neto ranije. *aravno, sve
ovo zavisi od godine, pa je tacno vreme
tretitanja potrebno odrediti redovnim
obilaskom vonjaka i praenjem
vremenskih prilika. &imskim tretiranjem
vonjaka suzbijaju se prezimljavajue
#orme nekih tetnih insekata kao i
bolesti. +otovo da i nema vone vrste na
kojoj zatita protiv tetnih organizama
sprovedena tokom zime nee biti od
manje ili vee koristi. Posebno treba
obratiti panju na tretiranje breskve, jer
kovrdavost lista bteskve moemo
uspeno suzbiti u vreme bubrenja
pupoljaka, a nikako kada se pojave prvi
simptomi. "ako je jabuka prole godine
dobro rodila postavlja se pitanje koliko
je #ormirano rodnih pupoljaka, pa sa
rezidbom ne treba uriti dok se cvetni
pupoljci dovoljno neizdi#erenciraju kako
bi smo rezidbom dobili optimalan rod i
dobar kvalitet.
Stojanovi Aleksandar, dipl. ing.
, -ditovano .to /ar )0 1)(),
)(2)1pm 3
4rh strane
PSSS Uzice .to /ar )0 1)(), (12(5pm
6lan 78'
9egistrovan:a;2 %re /aj )< 1))0,
)'21<am
=dgovora2 <)>
PREDSTOJEI RADOVI U VONIM
ZASADIMA

.koliko vremenske prilike dozvole,
temperature vazduha iznad ) stepeni, kao i
vreme bez ili sa malo snega, mogue je
tokom narednog perioda uraditi dobar deo
poslova u vonim zasadima. *a taj nain
proizvo!ai rastereuju sebe dela poslova u
najveem picu radova tokom prolea, a
blagovremenim radovima utiu na
poveanje prinosa i kvaliteta plodova u
tekuoj godini. $okom narednog perioda
mogu se raditi sledei poslovi u
vonjacima2
? rezidba,
? djubrenje zemljita,
? prskanje kronje krenim mlekom,
? obrada zemljita.
9-&@ABA 4=CA
9ezidba voa obavlja se do poetka
vegetacije. =pasnosti od izmrzavanja
granica i pupoljaka nema pri ranoj rezidbi
jabuastog voa, ak je i za preporuku da se
rezidba u zasadima gde ima prisutne
ervinije Dbakterijsko oboljenje koje izaziva
suenje lia granica i grana, a koje se
raspoznaje po prisutnom sasuenom listu
na letorastima tokom cele zimeD obavi na
temperaturama ispod nule. 9azlog je to
bakterija na niskim temperaturama nije
aktivna i to pri rezidbi ne treba raditi
dezin#ekciju niti makaza niti preseka.
9ezidbu obolelog letorasta ili grane obaviti
na 1)?8) cm ispod sasuenog dela, najbolje
na neku zdravu bonu granicu. =baveza je
da takve orezane grane se sakupe i odmah
unite paljenjem E vatrom. .koliko su
mlada vona stabla, tek u #ormiranju oblika,
pogotovu ako se radi o nisko stablaicama u
gustoj sadnji, a da zasad nije ogra!en
pletenom icom radi zatite od zeca,
preporuka je da se rezidba odloi do pred
sam poetak vegetacije. 9azlog je u
mogunosti oteenja granica i pupoljaka
na niim granicama, koje moe da bude
naroito veliko pri visokom snegu, gde i pri
eventualnim oteenjima od zeca imamo
veu mogunost izbora grana za rezidbu.
=snovni principi rezidbe se razlikuju kod
#ormiranja oblika, pre stupanja u rod,
rezidba u punom rodu i na kraju kod
podmla!ivanja voaka, a dati su u prilogu.
$okom #ormiranja uzgojnog oblika osnovno
pravilo je da se rezidba i odstranjivanje
prirasta svede na minimum, a da se
povijanjem grana dovo!enjem pod ugao od
5> pa i do 0) stepeni, kod nekih uzgojnih
oblika i do (1) stepeni. =vo ima za cilj da
se voka to pre uvede u rod, a sve u cilju
to rentabilnije proizvodnje. Povijanje
letorasta je najlake u vreme porasta l)?(>
cm, dok jo osnova nije poela sa
odrvenjavanjem, to se vrlo e#ektno ini
akalicama. .koliko se to ne uradi u tom
vremenu naredne godine moraju se koristiti
ili tipaljke ili razni tegovi za dovo!enje
letorasta u eljeni poloaj. Fetorast koji je u
priblino horizontalnom poloaju kod
kotiavog voa daje rod u narednoj godini,
a kod jabuastog najee #ormira naredne
godine rodne granice i rodne pupoljke.
Prirasti koji su nam suvini za #ormiranje
oblika, uklanjaju u celosti, nikako se ne
prekrauju. *jihovim prekraivanjem samo
se potenciraju jo bujniji letorasti iz
ostavljenih pupoljaka na jednogodinjem
letorastu. Gormiranje uzgojnog oblika
najee traje 5 godine. Postoji veliki broj
uzgojnih oblika u voarstvu kod nas.
*ajee se sreu u praksi2 vaza, piramida,
poboljana piramida, vretenasti bun i vitko
vreteno. 9ezidba u rodu je speci#ina kako
za pojedine vone vrste tako i sorte u okviru
vrsta i za uzgojne oblike. .glavnom se
rezidba u rodu svodi na odravanje
uzgojnog oblika, na uskla!ivanje rasta i
rodnosti, ime se obezbedjuje dui ivotni
vek voke, redovnije ra!anje i rentabilna
proizvodnja kroz visok i prinos i kvalitet
plodova. 9odne granice kod jabuastog
voa su2 rodni kolai, naborite rodne
granice, prstaste rodne granice, vite
rodne granice i duge rodne granice.
9odne granice kotiavog voa su2
meovite, majske kitice na dvogodinjoj
grani, prevremene i vite. Postoji razlika
izme!u sorata po zastupljenosti pojedinih
tipova rodnih granica kako kod jabuastog
tako i kod kotiavog voa, emu se
prilago!ava i rezidba na eljeni prinos.
@zuzev vitkog vretena kod ostalih uzgojnih
#ormi imamo pored vodilice i skeletne grane
koje nose poluskeletne a koje ive koliko i
vono stablo, na kojima se javljaju
obrastajue i rodne graice koje nose rod.
"od vitkog vretena jedino je vodilica
ivotnog veka koliko i stablo, a na njoj se
#ormira 1>?8) rodnih vorova koji nose rod.
=vde je princip rezidbe takav da je potrebno
da svaki rodni vor kod jabuastog voa
ima po jednu jedno, dvo i trogodinju
granicu. $rogodinja granica se uklanja
po berbi a zamenjuje je nova jednogodinja.
*a trogodinjim granicama rezidba se
obino vri na patrlj, duine 8?> cm, tako da
je rez ukoso okrenut nagore. =vakva
rezidba daje pojavu letorasta sa donje strane
patrlja i njen horizontalan porast, te je ne
treba naknadno povijati. 4retenasti bun
predstavlja modi#ikovanu poboljanu
piramidalnu kronju, gde se raspored
skeletnog obrastanja donekle koriguje u
odnosu na prirodnu tendenciju, radi lakeg
provetravanja i boljeg kvaliteta plodova.
Gormira se na podlogama koje su slabijeg
porasta, nie visine kronje i veim brojem
stabala po hektaru E gusta sadnja. 4aza kao
oblik kronje je najzastupljenija kod
breskve, ima je i kod ljive. =dlikuje se
time to nema vodilice nego ima 8?5
osnovne grane pravilno raspore!ene u
prostoru i pod uglom od oko 5> stepeni. *a
njima se razvijaju poluskeletne i obrastajue
i rodne granice. Piramidalna i poboljana
piramidalna kronja se razlikuju po tome to
se poboljana piramidalna zavrava sa
skeletnom granom koja ide bono pod
uglom 5>?<) stepeni, dok je kod
piramidalne zavretak daljim vertikalnim
porastom provodnice. &a gajenje je
pogodnija poboljana piramidalna kronja,
iz razloga to je nieg porasta, laka je za
sve radove oko kronje kao i za prskanje od
bolesti i tetoina. 9ezidba maline na rod u
tekuoj godini svodi se na ispravljanje i
vezivanje kvalitetnih izdanaka manilom za
gornju a zatim za donju icu. Preporuuje se
da rastojanje izmedju izdanaka bude 1)?1>
cm, to znai da na ( m duni treba vezati
5?> izdanaka. Pri izboru izdanaka za
vezivanje treba koristiti izdanke koji su
dobre kondicije E porasta, da su zdravi i da
su prostorno pravilno raspore!eni.
%avetujemo zemljoradnicima da ne ure sa
vezivanjem maline. 9azlog je u jaem
zaraavanju maline bolestima u prethodnoj
godini koja je bila izrazito kina, kao i dosta
jakim mrazevima tokom zimskog perioda.
&bog toga mogue je izmrzavanje pupoljaka
na izdancima, te vezivanje odloiti
obavezno do poetka kretanja vegetacije.
*a taj nain se mogu izabrati najkvalitetniji
izdanci, sa najveim brojem ivih pupoljaka
koji treba da daju rodnu granicu ove
godine. Posle vezivanja viak izdanaka se
oree do zemlje i izbaci iz malinjaka i
zapali. @znad gornje ice izdanci ostavljeni
za rod se skrauju na 1?8 pupoljka, to je
najee ()?(> cm visine, sakupe se, izbace
iz malinjaka i zapale.
H.B9-*I- &-/FI@J$A
.koliko nije obavljeno djubrenje
zemljita u vonjacima tokom jeseni, kada
je najbolje to initi, moe se to uiniti i
tokom zimskog perioda u pogodnim
uslovima. Hubrenje je najbolje obaviti na
osnovu hemijske analize zemljita saglasno
starosti zasada i planiranom prinosu kod
gajene vone vrste. %tajnjakom se najee
obavlja !ubrenje kod sitno jagodiastog
voa, re!e kod drvenastog voa iz razloga
sve manjih koliina stajskog djubriva.
"oliina stajskog !ubriva treba da je 1)?8)
tona po hektaru svake druge godine. /ada
je najbolje !ubrenje stajnjakom tokom
jeseni kombinovano sa kalci#ikacijom
ukoliko je potrebna i sa odgovarajuim
kompleksnim *P" djubrivima, uz
obavezno zaoravanje. $akav nain i vreme
korienja stajnjaka i mineralnih djubriva je
najpogodniji. Hubrenje drvenastog voa
nesmetano moe ukoliko nema snega da se
obavlja tokom cele zime uz zaoravanje kada
zemlja nije smrzla, dok djubrenje maline
preko zime obzirom da su izdanci polegli,
moe da se obavlja samo mineralnim
djubrivima, stajnjakom tek po vezivanju
izdanaka zbog mogunosti prolaza
medjuredno. *aravno, najbolji nain je da
se to !ubrenje kod maline obavi tokom
jeseni, pre odvezivanja izdanaka da polegnu
po zemlji radi bezbednijeg prezimljavanja
pod snegom. "oliina potrebnog !ubriva za
djubrenje zasada voa je najmanja u periodu
pre stupanja u rod. .koliko je pri podizanju
zasada dovoljno po!ubreno sa #os#orom i
kalijumom, kao i stajnjakom, onda se
sledee 1?8 godine treba !ubriti samo
azotnim djubrivima, i to2 u drugoj godini sa
1)) grDstablu, u treoj godini sa 5)) gr i u
etvrtoj godini sa <)) grDstablu. Jirina
prostora koji se !ubri zavisi od n naina
uzgoja, vezano za snagu korena odnosno
prostornu rasprostranjenost. "od zasada
voa na bujnim podlogama sa veim rednim
i me!urednim rastojanjem, !ubrenje treba
obaviti najmanje u vertikalnoj projekciji
kronje, dok oko samog debla prostor u
preniku od oko ( metra ne treba !ubriti, jer
se tu nalazi korenje koje daje vrstinu i
vezuje stablo za zemljite. "od guste
sadnje voaka treba !ubriti rednu traku u
irini 1?8 metra u rednom pravcu, dok se
!ubrenje maline preporuuje u rednoj traci
(,1?(,> metara odnosno dokle seu rodne
granice maline. Preporuena koliina
hraniva za djubrenje zasada u rodu, kao i
odnos pojedinih hraniva u *P" !ubrivu po
pojedinim vonim vrstama, zavisno od
visine eljenog prinosa prikazan je u
sledeoj tabeli.
$ a b e l a K=rijentacione norme hraniva
za !ubrnje pojedinih vonih vrstaK?
?????????????????????????????????????????????????????
???????????????????????????????????????????
*avedene koliine hraniva se odnose na
zemljita koje imaju optimalne sadrinu
pojedinih hraniva, kao i odgovarajuu
kiselost zemljita i sadraj humusa. &a
!ubrenje tokom jeseni, pre poetka zime
preporuuju se mineralna !ubriva sa
sadrajem azota D*D do >L, a to je god vei
sadraj azota u kombinaciji *P" !ubriva
primena takvog !ubriva se sve vie pomera
ka proleu. 9azlog za to je to biljka veoma
malo koristi azot tokom zimskog perioda i
to se azot veoma lako ispira i gubi kroz
zemljite. &a razliku od azota, #os#or DP1)>D
i kalijum D"1=D se vezuju za zemljine
koloide i godinje se ispiraju 1?1,> cm po
dubini i u najkinijim godinama. &bog toga
se !ubrenje #os#orom i kalijumom moe
odraditi i na takozvanu rezervu, jer e se
ista hraniva zadrati u zemljitu. . svakom
sluaju primena *P" !ubriva u vonjacima
i kod poveanog sadraja azota treba da se
obavi krajem januara i poetkom #ebruara,
makar u zasadu bio i sneni pokriva. =vo
je blagovremena primena mineralnih
!ubriva, koja obezbe!uje da mineralno
!ubrivo u pristupanom obliku bude u zoni
korena voaka u poetku vegetacije u
bubrenju pupoljaka, kada se i postie
najvei e#ekat iskoriavanja upotrebljenog
*P" djubriva. &a !ubrenje vonjaka tokom
jeseni i zime najpogodnije i najee
nabavljane kombinacije *P" !ubriva kod
nas su sa sledeim odnosom *P"2 '2>215,
ili '2(<215, ili ()2(121<, ili ()28)21), ili
()21)28), ili najee nabavljane
kombinacije (52(52(5, ili (>2(>2(>, ili
(<2(<2(<. .koliko !ubrenje *P" !ubrivima
nije odra!eno do danas, onda !ubrenje
treba istima, bez obzira na sadraj pojedinih
hraniva, odraditi to pre. "anjenje sa
!ubrenjem *P" !ubrivima ima za
posledicu slabije iskoriavanje istih tokom
vegetacije, a najee ga daleko vie koriste
korovi umesto gajenih voaka. . zavisnosti
od kiselosti zemljita dodaje se azotno
djubrivo poetkom ili tokom vegetacije, a
najdalje do kraja maja meseca, i to na
kiselim zemljitima "A* a na blago
alkalnim se dodaje amonijum sul#at, ime se
donekle popravlja kiselost zemljita.
P9%"A*I- "9=J*I- "9-6*@/
/F-"=/

$okom jeseni preporuka je bila za
kreenje debla u cilju spreavanja
izmrzavanja kore sa jugozapadne strane
voaka usled pojaanoj osunavanja i
kasnijom pojavom niskih zimskih
temperatura. /e!utim, ukoliko tokom
prolea preti dosta ranija pojava cveta od
uobiajenog vremena, tada je potrebno
izvriti prskanje cele kronje krenim
mlekom. %vrha prskanja je da se kronja
obeli i da se smanji zagrevanje grana,
granica i pupoljaka, ime e se odloiti
kretanje vegetacije za M?' dana. *a taj nain
e se uveliko smanjiti. Prskanje obaviti kada
je dnevna temperatura vazduha iznad ()
stepeni, po sunanom vremenu. "reno
mleko se pravi od2 > kg negaenog krea,
),> kg kuhinjske soli i ),1> kg sumpora u
prahu. *epotrebno je bilo ta drugo
dodavati u kreno mleko. Potrebno je dobro
procediti spremljeno kreno mleko da ne
do!e do zaepljivanja dizni pri prskanju.
Prskanje raditi iskljuivo sa prskalicama
koje imaju mogunost stalnog meanja
orbe, jer se ista lako taloi.
=B9AAA &-/FI@J$A
=bradu zemljita je najbolje u
vonjacima uraditi tokom jeseni, a posle
obavljenog djubrenja stajnjakom, *P"
!ubrivima i ukoliko je potrebna
kalci#ikacija. .koliko iz bilo kojih razloga
se to ne uradi tokom jeseni, onda je
preporuka da se ista uradi to ranije u
prolee ili krajem zime. %vrha oranja je
unoenje !ubriva na veu dubinu,
zatrpavanje lisnih i ostataka oteenih
plodova ime se smanjuje potencijal bolesti
i tetoina za narednu godinu, kao i boljeg
akumuliranja vlage u zemljitu za narednu
vegetaciju. =vo je naroito vano za ovaj
period vremena koji je sve topliji i suvlji, a
po prognozama meteorologa e i potrajati
due, te e biti znaajan u uslovima suvog
voarenja za obezbe!enje to vee koliine
vlage u zemljitu za vegetaciju. .koliko je
zemljite u zasadu podlono duem
zadravanju vode, to moe dovesti do
pojave deliminog suenja stabala ili ak
propadanja celog zasada. 9azlog je pojava
guenja korena usled nedostatka vazduha u
duem vremenskom periodu u zemljitu,
kao i daleko vei uslovi za pojavu
plamenjae korenovog sistema. =bradom
zemljita, bacanjem brazde prema redu
zasa!enih voaka i ostavljanjem kanala E
razora sredinom me!ureda omoguava se
izdizanje zemljita u zoni razvoja korena
voke, kao i lake oticanje suvine vode iz
parcele. =vo je posebno vano initi u
zasadima maline, gde je dosta esta pojava
suenja dela ili celog zasada u kinijim
godinama, a velika koliina vode u
zemljitu potencira i razvoj plamenjae
korena maline, veoma opasne karantinske
bolesti. . praksi se pokazalo da je u
zasadima gde je bilo pojave suenja
izdanaka maline, obradom na ovaj nain
suenje prestalo a u delu redova koji su bili
sasueni normalno su nastavile da ive
naknadno posa!ene sadnice maline. .
zasadima maline ova obrada je najbolja
tokom jeseni, a mogua je ukoliko se
izdanci veu uz icu po zavrenoj berbi, u
protivnom mogua je u prolee posle
!ubrenja i vezivanja izdanaka za icu.
Aubina oranja u drvenastom vou zavisi od
redovnosti obrade, kod nas je na okol >?1)
cm, dok u zasadima maline se preporuuje
da bude ()?(1 cm, da ne bi dolo dao jaeg
oteenja korenovog sistema, koji je kod
maline veoma plitak. Aa bi se spreila
erozija zemljita preporuuje se
naizmenino oranje me!uredno i odravanje
zemljita u sistemu ledine mula na veim
nagibima. Proizvo!ai koji nameravaju
sadnju voaka tokom prolea ove godine,
treba da urade obradu zemljita, kopanje
jama, samu sadnju to pre. $ada je bolji
prijem i bolji porast letorasta, ali je jesenja
sadnja ubedljivo najbolja. %ve to je mogue
uraditi ukoliko nema snenog pokrivaa,
zemljite nije smrznuto, a temperature
vazduha su iznad nule. %vaka ranija sadnja,
makar i jedan dan, ima prednosti na kasniju
sadnju u pogledu prijema i porasta izdanaka
ili letorasta.