Sta Je Socijalizam Web

TA JE
SOCIJALIZAM?
KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI
MIHAEL BRI (MICHAEL BRIE),
KRISTOF PER (CHRISTOPH SPEHR)
SLOBODA KROZ SOCIJALIZAM
S
L
O
B
O
D
A
I S
O
C
IJ
A
L
IZ
A
M
S
L
O
B
O
D
A

I
L
I

S
O
C
I
J
A
L
I
Z
A
M
TA JE
SOCIJALIZAM?
KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI
MIHAEL BRI (MICHAEL BRIE),
KRISTOF PER (CHRISTOPH SPEHR)
IMPRESUM
Publikacija: ta je socijalizam? Koncepti Prakse Problemi
Izdava: Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe,
Gospodar Jevremova 47, 11000 Beograd, www.rosalux.rs
Autori: Prof. Dr. Michael Brie (1954) je direktor Instituta za drutvenu analizu
pri Rosa Luxemburg Stiftung u Berlinu.
Dr. Christoph Spehr (1963) je portparol partije Die Linke (Levica) u Bremenu.
Ovaj tekst je skraena verzija nemakog originala: Michael Brie, Christoph Spehr:
Was ist Sozialismus? (kontrovers 1/2008)
Berlin (Rosa Luxemburg Stiftung i WISSEN Transfer).
Prevod sa nemakog: ore Tomi
Korektura: Petar Atanackovi i Milo Jadi
Redakcija: Milo Jadi, Ana Veselinovi i Boris Kanzleiter
Sve ilustracije su iz kolekcije Meunarodnog instituta za socijalnu istoriju
(International Institute for Social History - IISG) u Amsterdamu.
Dizajn i prelom: Ana Humljan
Priprema za tampu: Dejan Dimitrijevi
tampa: Pekograf, Vojni put II 258/d, Beograd (Zemun).
Tira: 1000
SADRAJ
05 Za poetak
07 1. Socijalizam je mrtav! iveo socijalizam?
10 2. Socijalizam jedna istorijska retrospektiva
10 2.1. Od ranog socijalizma do 1917. godine
25 2.2. Od ruske revolucije do 1968. godine
40 2.3. Od Nove levice do 1975. godine
52 2.4. Od pobede neoliberalizma do danas
74 2.5. Ponovno oivljavanje socijalistikih vizija
79 3. Socijalizam u 21. veku
5 KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI
ZA POETAK
irom sveta je poela jedna nova diskusija o socijalizmu. Iz
krize neoliberalizma izrasta potraga za alternativama. Ka-
pitalizam nije poslednja re istorije. Ali da li je socijalizam
sledee poglavlje? I ta uopte on znai? Koji konikti su
obeleavali socijalizam u njegovoj istoriji? Koje kontradik-
cije danas obeleavaju socijalistiko miljenje i delovanje?
Kakvu budunost socijalizam ima u 21. veku?
Publikacija koja je pred vama pokuava da razmotri pitanje
moe li se na poetku treeg milenijuma zamisliti i reali-
zovati jedan novi socijalizam koji bi ponudio bolja reenja
za savremene globalne probleme. S tim ciljem, autori ove
broure, Mihael Bri (Michael Brie) i Kristof per (Christoph
Spehr), predstavljaju nam kratak istorijat dvovekovnih ide-
ja i borbi za jedno drugaije drutvo, humanije i racionalni-
je od kapitalizma, ali i tekue diskusije o novim moguno-
stima socijalistikog prevazilaenja postojeeg poretka. U
momentu snane globalne ekonomske krize, kada deni-
tivno postaje jasno da neoliberalni kapitalizam nije krajnji
horizont istorijskog razvoja, i kada ponovo postaje mogu-
e misliti nemogue, ini nam se da nema bolje teme
od ponovnog promiljanja socijalistikih alternativa.
6 TA JE SOCIJALIZAM?
Posebno je zanimljivo objavljivanje teksta pod ovim naslo-
vom, ba na ovim prostorima. Jezik na koji je broura pre-
vedena do pre 20 godina je bio slubeni jezik drave koja
se nazivala socijalistikom. Nakon jugoslovenskog kolap-
sa, drave koje su je na krvav nain nasledile, okrenule su
lea svom socijalistikom nasleu. To im nije donelo mno-
go dobrog. Paradoksalno je da danas ba u ovim post-
socijalistikim regionima, koje aktuelna kriza posebno
pogaa, nedostaje diskusija o alternativama postojeem
poretku.
Nadamo se da e ova publikacija dati skroman doprinos
pokretanju jedne preko potrebne debate, kako o nedosta-
cima istorijskog socijalizma, tako i o mogunostima jed-
nog savremenog demokratskog socijalizma.
Ana Veselinovi, Milo Jadi i Boris Kanzleiter
Beograd, decembar 2011. godine
SOCIJALIZAM
JE MRTAV!
IVEO SOCIJALIZAM?
Diskusije o socijalizmu se ne prekidaju
Sedamdeset i jedan dan crvena zastava se 1871. godine
vijorila nad Parizom i simbolizovala prvu socijalistiku re-
publiku, komunu radnika. Preko sedamdeset i etiri godine
vijorila se nad zgradama vlade Sovjetskog Saveza (SSSR).
Pobeda nad Hilterovim faizmom pre svega i jeste izvoje-
vana pod crvenom zastavom. Jedno vreme treina svet-
skog stanovnitva ivela je u dravama koje su se zvale
socijalistikim. Kada je crvena zastava u noi izmeu 31.
decembra 1991. godine i 1. januara 1992. godine spute-
na sa Kremlja, izgledalo je kao da je epoha socijalistike
revolucije denitivno zavrena.
Ipak, duh socijalizma preiveo je i propast socijalisti-
kog svetskog sistema. irom sveta otpoela je jedna dis-
kusija o socijalizmu u 21. veku. U Venecueli on je po-
1.
stao program vlade izabranog predsednika Uga aveza
(Hugo Chavez). U Ekvadoru on treba da postane ustavni
cilj. U Boliviji je Pokret za socijalizam doao na vlast. A
u Nemakoj predsednik FDP-a
1
, Gido Vestervele (Guido
Westerwelle) skandira: sloboda umesto socijalizma. Od
Gregora Gizija (Gregor Gysi) stigao je odgovor: sloboda i
socijalizam. A Oskar Lafonten (Oskar Lafontaine) dodaje:
sloboda putem socijalizma!
2
Skoro polovina graanki i graana u starim saveznim
pokrajinama (Nemake) i dve treine u novim saveznim
pokrajinama vide socijalizam kao dobru ideju koja je loe
ostvarena. Takoe, na suprotstavljenost izmeu socijaliz-
ma i demokratije danas se ni izbliza ne gleda toliko otro
kao samo pre nekoliko godina: jedna treina stanovnitva
u zapadnoj i polovina u istonoj Nemakoj vidi mogunost
da se socijalizam i demokratija usklade. ta je, meutim,
socijalizam?
Socijalizam, kao prvo, nije nita drugo nego ono, emu
tee socijalistkinje i socijalisti, ono to politiki ine i ono
to su posledini efekti toga. To je jedna od osnovnih po-
litikih struja koja se uvek iznova otkrivala, a i trenutno
se sutinski obnavlja. U skladu sa razmerom promene
kapitalizma menja se i socijalizam, a i sam je esto imao
odluujueg uticaja na kapitalizam. U daljem tekstu po-
1 FDP (Freie Demokratische Partei = Slobodna demokratska partija)
liberalna partija koja trenutno uestvuje u vladi SR Nemake. Gido Ve-
stervele trenutno (2011.) je ministar spoljnih poslova SR Nemake, ali vie
nije na elu partije. Prim. prev.
2 Gregor Gizi i Oskar Lafonten su vodei politiari partije Levice (Die Lin-
ke.) u SR Nemakoj.
kuaemo da odgovorimo na pitanje ta je socijalizam,
time to e se prikazati suprotnosti koje su karakteristine
za socijalizam kao pokret prakse ve 200 godina i koje su
odredile njegov kontradiktoran razvoj. To e biti uinjeno
na osnovu primera, a u sredite panje bie postavljeni
glavni konikti. Na kraju e biti izveden sistematian po-
kuaj prikaza najvanijih izazova socijalizma u 21. veku,
koji se hvata u kotac sa skupom svih fundamentalnih
kontradikcija solidarne emancipacije.
SOCIJALIZAM
JEDNA ISTORIJSKA
RETROSPEKTIVA
Rani socijalizam i rani komunizam (1793-1848.)
Prosvetiteljstvo, velika Francuska revolucija krajem 18.
veka i industrijska revolucija u Engleskoj, koja je zapoela
otkriem parne maine i maine za tkanje, stvorili su idej-
ne, politike i ekonomsko-socijalne preduslove za moder-
ni socijalizam.
Od antikog doba u svim velikim civilizacijama uvek je po-
stojala vizija zlatnog doba slobode, jednakosti i solidarno-
sti bilo kao idealizacija prolosti, kao nada u budunost
ili kao udaljeno mesto. Revolucionarni dogaaji kasnog
18. veka, meutim, stvorili su jednu sasvim novu situaciju:
izgledalo je kao da oni mnogim savremenicima dokazuju
da se drutva sutinski mogu iznova (revolucionarno) obli-
2.1. OD RANOG SOCIJALIZMA
DO 1917. GODINE
2.
kovati po principma razuma i pravde. Oni su pruili nadu
da e svi ljudi moi da ive u blagostanju. Brzim povea-
njem produkcije dobara postalo je jasno: siromatvo ve-
ine nije vie uslov blagostanja manjine. Ono je takoe
uinilo jasnim da narod sam moe da stvara istoriju, tj.
moe da postane odluujui akter promene.
Meutim, politika revolucija u Francuskoj i ekonomska
revolucija u Engleskoj imale su toliko upeatljiv uticaj na
savremenike ovih dogaaja upravo zato to su, sasvim
oigledno, esto postizale suprotan efekat od onog koji
su njihovi pokretai eleli: vladavina prava prerasla je u
teror, republika naroda u carstvo, poruka o bratstvu u dva-
desetogodinji rat u kom je napoleonska Francuska po-
stala osvaja kontinentalne Evrope. Objava ljudskih prava
nije ni pomenula ene i robove, a u graanskom zakoniku
podvela ih je pod vlasnitvo (belog) mukarca. Viestruki
porast produkcije dobara tokom industrijske revolucije bio
je obeleen jednim do tada nepoznatim osiromaenjem
ljudi i irenjem jedne stalno rastue klase koja nije pose-
dovala nita osim radne snage svojih ruku: to je klasa pro-
leterijata.
Posebnost ove nove eksploatacije, ovog izoptavanja i po-
robljavanja, ovih novih diktatura u dravi i fabrici, ovog
novog jaza izmeu neverovatnog bogatstva i najstranije
bede, bila je u tome to sve to nije bilo istorijski sazrelo,
ve je svesno stvoreno u ime ideja koje su obeavale
potpunu suprotnost. U Geteovom arobnjakovom egr-
tu iz 1797. godine promilja se ova situacija: mo razuma
dospela je, to je opti stav, u nespretne ruke. A koriena
sredstva tako su smatrali prvi socijalisti protivreila su
velikim idealima slobode, jednakosti i bratstva.
Neposredno nakon kraja napoleonskih ratova evropska
reakcija pokuala je jedno, to je mogue ire, obnavlja-
nje predrevolucionarne situacije, a da pritom nije mogla
ponovo da uspostavi stare odnose vlasnitva i moi. Isto-
vremeno, kucnuo je as vizionara: 1819. godine izaao
je spis Roberta Ovena (Robert Owen) Poruka radnikim
klasama, 1821. godine publikovano je prvo kljuno delo
arla Furijea (Charles Fourier), Veliki traktat, 182022.
godine objavljen je prikaz Anrija de Sen-Simona (Henri
de Saint-Simon) Industrijski sistem. Istovremeno su i
u Engleskoj i u Francuskoj stvarani elementi jedne nove
idejne struje socijalizma. Bio je to jedan pojam pokreta
usmerenog ka budunosti (Volfgang ider / Wolfgang
Schieder).
U martu 1837. godine, u asopisu Novi moralni svet
(New Moral World), glasilu ovenista, objavljen je na na-
slovnoj strani lanak koji je predlagao da se za pripadnike
ovog Novog moralnog sveta ne koristi vie naziv oveni-
sti, ve pojam socijalisti, pojam koji ima prednost i zbog
kritike koju istie prema svim drugim oblicima ljudske
kooperacije. Bio je to pojam fundamentalne kritike po-
stojeih drutava i orijentacije ka jednom novom uspo-
stavljanju zajednikog ivota ljudi. Ve 1836. godine, u
Francuskoj je objavljena serija lanaka koja je pomenute
tri teorijske kole predstavila pod nadreenim pojmom
moderni socijalisti. Ubrzo je ovaj pojam proiren na sve
kole drutvene kritike i alternativne koncepte drutva.
Robert Oven je razvio viziju o velikim komunama sa petsto
do hiljadu lanova zasnovanih na demokratskom uprav-
ljanju, udruenoj proizvodnji i zajednikom vaspitanju,
koje se snabdevaju autarhino. Novi svet i novi ovek, i-
renjem ovih komuna, trebalo je da nastanu postepeno i
putem efekta uzora.
Sensimonisti su eleli da plansku podelu sredstava, pre-
ma potrebama koje je trebalo zadovoljiti, realizuju preko
jedne centralne banke i lanca specijalnih banaka. Kredite
je trebalo odobravati preduzetnicima i radnicima prema
njihovim sposobnostima da ih iskoriste bolje nego drugi.
arl Furije je glavni problem video u tome to se novo
drutvo asocijacije i socijalnih garancija moe nametnuti
umesto konkurencije samo ukoliko je ljudima privlanije.
Njemu je bilo bitno da rad na bazi masovne produkcije
tako koncipira i tako preraspodeli, da svako moe slobod-
no da ispolji svoja opredeljenja, prirodne nagone i potrebe:
Ako siromani, radnika klasa, u socijalizmu nisu sreni,
ometae ga neprijateljstvom, kraom i nemirima. Na-
spram svake strasti trebalo bi da stoji neki rad, kojim ona
moe biti zadovoljena. Suprotnost izmeu gore i dole
trebalo bi da se ukine time to bi se uklonila njena osnova,
podela rada na vie i nie poslove.
Neto kasnije u odnosu na rani socijalizam nastao je onaj
pokret koji je nakon 1840. godine saet pod pojmom ko-
munizam. Time su, s jedne strane, bile oznaene pristalice
konsekventno egalitarnog drutva (Etijen Kabe (Etienne
Cabet), an ak Pijo (Jean-Jacques Pillot), Teodor Dezami
(Thedore Dezamy) i dr.), a s druge strane, predstavnici jed-
ne nasilne promene odnosa i privremenog uspostavljanja
revolucionarne diktature radnika (Luj Ogist Blanki (Louis-
Auguste Blanqui) i dr.). U pozivu Pobunjenikog komite-
ta iz 1839. godine reeno je: Izdata Francuska, krv nae
ubijene brae, poziva na osvetu. Ona e biti uasna
Izrabljivanje mora konano prestati, a jednakost mora se
pobedonosno izdii nad ruevinama kraljevstva i aristo-
kratije. Crvena zastava postala je simbol revolucionarnih
komunista.
U godinama izmeu 1836. i 1842. u Engleskoj je nastao
prvi veliki radniki pokret, pokret artista, ije su zahteve
za optim, ravnopravnim i tajnim izborima, kao i za ogra-
niavanjem radnog dana na deset sati dnevno aktivno po-
drali milioni ljudi. U Francuskoj su 1831. i 1834. godine
izbile prve pobune radnika, tkaa svile. Nemake zana-
tlije poele su da se organizuju u politiki orijentisanom
Savezu ponienih (kasnije Savez pravednih, odnosno Sa-
vez komunista). Duhovni voa postao je Vilhelm Vajtling
(Wilhelm Weitling) (oveanstvo kakvo jeste i kakvo bi
trebalo biti, 1839.). Samoorganizovani radnici postajali su
jedna potpuno nova istorijska snaga. Postepeno je dola-
zilo do pribliavanja novih socijalistikih i komunistikih
ideja i novog drutvenog pokreta radnika.
Osnovne karakteristike ranog socijalizma koncizno je na-
veo nemaki sociolog Lorenc fon tajn (Lorenz von Stein)
u svom spisu Socijalizam i komunizam dananje Francu-
ske (1842.), proizalom iz konkretnih posmatranja. Karak-
teristina za socijalizam i komunizam bila je, prvo, veza sa
modernim proletarijatom: Ova klasa, njena opravdanost
i njena sudbina je ono to i socijalizam i komunizam imaju
u vidu. Drugo, on je u njima video jednu primenu ideja
francuskog prosvetiteljstva, i tree, on je socijalizam shva-
tao kao nauku o drutvu.
Karl Marks (Karl Marx), pod uticajem pre svega Mozesa
Hesa (Moses Hess), kao i svojih prvih susreta kako sa ne-
makim tako i sa francuskim socijalistima i komunistima
u egzilu u Parizu, poeo je oko 1844. godine i sam da
se pozitivno poziva na ove nove ideje. U njegovim Eko-
nomsko-politikim rukopisima, napisanim u ovom perio-
du, on je komunizam shvatao kao neposredno uklanjanje
kapitalistike privatne svojine od strane jednog drutva u
kome svi zajedno postaju opti kapitalista, a svaki poje-
dinac radnik. To je, meutim, jedan sirovi komunizam,
koji jo negira linost: Komunizam je neophodan oblik i
energini princip najblie budunosti, ali komunizam kao
takav nije cilj ljudskog razvoja. To je pozitivni komunizam
ili socijalizam, koji je zasnovan na jednom novom nainu
proizvodnje i na jednom novom odnosu prirode i ove-
ka. Time se pokualo povezivanje kontradiktornih pristupa
komunizma i socijalizma, jednakosti i slobode, zajednike
svojine i stvarne line svojine, revolucije i evolucije, je-
dinstva i raznovrsnosti.
Shodno tome, Marks i Engels su se ipak odluili, kao i
predvodnici Saveza pravednih, za pojam komunizam, jer,
kako je Fridrih Engels (Friedrich Engels) pisao 1845. go-
dine, u Nemakoj re socijalizam ne znai nita drugo
nego razliite zamagljene, neodreene i neodredive pred-
stave onih koji vide da neto treba da se uradi, a koji se
ipak ne mogu odluiti da se bezuslovno okrenu sistemu
zajednice. U februaru 1848. godine, u Londonu je izaao
Komunistiki manifest Marksa i Engelsa, a zatim i u re-
volucionarnoj Francuskoj. U ovom spisu su autori pokuali
da, u obliku jednog programskog pameta, socijalizam i
komunizam sistematski prikau kao uvid u uslove, tok i
opte rezultate proleterskog pokreta. Komunistika revo-
lucija je pritom najradikalnije raskidanje sa nasleenim
svojinskim odnosima. Zatim, u jednom duem procesu,
bili bi stvoreni uslovi za stvarnu slobodu: Kad u toku ra-
zvitka budu iezle klasne razlike i cela proizvodnja bude
koncentrisana u rukama udruenih individua, javna vlast
izgubie politiki karakter Na mesto starog buroaskog
drutva s njegovim klasama i klasnim suprotnostima stu-
pa udruivanje, u kojem je slobodan razvitak svakog poje-
dinca uslov slobodnog razvitka svih.
1
Sasvim nove proi-
zvodne snage morale bi da stvore uslov za ukidanje stare
podele rada.
Nove napetosti: dravni socijalisti i anarhisti,
reformatori i revolucionari (1848-1914.)
Revolucije 1848/49. godine u Francuskoj, Nemakoj, i nizu
drugih evropskih drava, zavrile su se, konano i zbog
ponovne vojne intervencije carske Rusije, jednom novom
fazom restauracije. Niti je buroasko-demokratski prevrat
mogao biti uspeno doveden do kraja, niti je pronaeno
reenje za socijalno pitanje koje je nastalo stvaranjem jed-
ne velike klase ljudi bez svojine, na ijim pleima se zasni-
vala proizvodnja materijalnog bogatstva drutva.
U narednih dvadeset godina dolo je zatim do jednog us-
pona sindikalnih i zadrunih pokreta radnika, kao i reform-
skih pokreta za skraivanje radnog dana i radno i socijalno
zakonodavstvo u Engleskoj i drugim evropskim dravama.
U Nemakoj je osnivanjem Opteg nemakog udruenja
1 Preuzeto iz reizdanja srpskohrvatskog prevoda (prev. Moa Pijade):
Marks, Karl; Engels, Fridrih (2005): Komunistiki manifest. Beograd: Liber
CLS. URL: http://www.liber.org.rs/fantom/tekstovi/komunisticki_mani-
fest.html, poslednji pristup: 14.12.2011.
radnika (Allgemeiner Deutscher Arbeiterverein) 1863. go-
dine stvorena politika partija radnike klase koja je putem
opteg prava glasa i dravne pomoi proizvodnim zadru-
gama elela da ostvari napredak u pravcu socijalizma.
U Londonu je, 1864. godine, nastalo Meunarodno udru-
enje radnika (MUR), koje je teilo tome da uspostavi cen-
tar povezivanja i zajednikog delovanja izmeu radnikih
udruenja koja postoje u razliitim zemljama. U statutima
koje je sastavio Marks, stajalo je da je ekonomska poti-
njenost radnika prisvajau sredstava rada, tj. izvora ivota,
u osnovi ropstva u svim njegovim oblicima cele drutve-
ne bede, cele duhovne zakrljalosti i politike zavisnosti.
Politiki pokret zato je samo sredstvo i mora se podrediti
krajnjoj svrsi, ekonomskoj emancipaciji radnike klase.
Sa ovom pozicijom stvorena je osnovna napetost izmeu
socijalistikih i komunistikih partija i sindikata. Dok su ovi
prvi delovali sa ciljem temeljnog drutvenog prevrata, za
ove druge najee je konkretno zastupanje neposrednih
interesa u vezi sa viim zaradama, skraivanjem radnog
vremena, ukljuenou u odluivanje i socijalnom sigur-
nou stajalo u prvom planu.
Napori jaajueg radnikog pokreta, sindikata i nastaju-
ih levih partija pri zalaganju za konkretne dravne soci-
jalne reforme, Lasalov (Ferdinand Lassalle) predlog da se
zadruge podre dravnim kreditima, sve preciznije pred-
stave o preuzimanju dravnog aparata nakon revolucija ili
ak putem demokratske transformacije, iskustva Pariske
komune i dr. postavili su u ovom periodu pitanje odnosa
prema dravi: da li je ona u datom, ili u jednom radikalno
izmenjenom obliku, mogu instrument uspostavljanja jed-
nog novog drutva ili bi to samo vodilo ka novoj diktaturi?
U okviru MUR-a izbila je svaa izmeu pristalica Mihaila
Bakunjina (Michail Bakunin) i Marksa, to je konano i raz-
bilo Prvu internacionalu.
Bakunjin i njegove pristalice okrenuli su se protiv uspo-
stavljanja nove dravne vlasti (diktature proletarijata) i
zahtevali su ukidanje svake vladavine ljudi nad ljudima
putem direktnog samoodluivanja i samoupravljanja kao
neposrednog cilja i jedinog mogueg naina da se sprei
nova vladavina. Podela upravnih i izvrnih delatnosti tre-
balo je odmah da se ukloni. Oni su zato odbijali i osnivanje
politikih partija kao organa reprezentacije i zauzimali od-
bojan stav prema svakoj vrsti reformske politike postoje-
ih institucija. Oni nisu eleli nikakav zaobilazni put preko
nove vladavine u ekonomiji i politici, nego neposredan na-
predak pri prevazilaenju svakog oblika vladavine uopte.
Pritom su se nadovezali na socijalistiko-anarhistiku po-
ziciju Pjera ozefa Prudona (Pierre Joseph Proudhon) koji
je ve 1840. godine pisao: kao to ovek pravdu trai
u jednakosti, tako drutvo red trai u anarhiji.
U svom spisu Dravnost i anarhija iz 1873. godine Ba-
kunjin pie: Narodnu vladu oni (marksisti) shvataju kao
vladu naroda posredstvom malog broja predstavnika koje
narod bira. Opte i jednako pravo na izbor takozvanih na-
rodnih predstavnika i vlade drave za ceo narod ova po-
slednja re marksista kao i demokratske kole je jedna la
iza koje se krije despotizam jedne vladajue manjine, i to
one koja je utoliko opasnija, to se vie predstavlja kao
izraz takozvane narodne volje Ovu manjinu, meutim,
tako tvrde marksisti, inie radnici. Bivi radnici, ako do-
pustite, koji, meutim, im postanu predstavnici naroda i
Poster iz 1890. godine najavljuje obeleavanje godinjice masakra
na ikakom trgu Hejmarket koje je oznailo ustanovljavanje proslave
Prvog maja kao meunarodnog dana radnikog pokreta.
Collection, International Institute of Social History (Amsterdam).
1
dospeju na vlast, prestaju da budu radnici i poinju tavi-
e da s visine drave gledaju na ceo svet obinih radnika;
i ve time e poeti da predstavljaju ne narod, nego sebe
i svoju pretenziju da vladaju narodom. Ko u to sumnja, taj
ne poznaje ljudsku prirodu.
Glavna zamerka koju je stalno iznosio Karl Marks, ali i
mnogi socijalistiki reformski politiari, bila je ta da se
sredstva borbe za osloboenje radnike klase i naroda
ne mogu proizvoljno odabrati. Naime, u realnu politiku se
mora umeati koristei postojee mogunosti. Stoga na-
cionalne partije, sposobne da deluju na osnovu statuta,
pripadaju MUR-u. Pariska komuna je pokazala kakva bi
diktatura proletarijata mogla biti: ukidanje stalne stajae
vojske i policije i naoruavanje radnika, mogunost izbo-
ra svih inovnika i neposredna odgovornost kao i njihovo
plaanje prema proseku radnika. Polazei od toga skup
svih zadruga mogao bi da regulie nacionalnu proizvodnju
po jednom zajednikom planu.
Na londonskoj konferenciji MUR-a, u septembru 1871.
godine, Fridrih Engels objasnio je: Revolucija je najvii
akt politike, i ko je eli, mora eleti i sredstvo politiku
akciju, koja priprema revoluciju, koja radnike vaspitava za
revoluciju Politike slobode, pravo na javna okupljanja
i udruivanje, slobodu tampe, to je nae oruje Kau
da svaka politika akcija znai priznavanje postojeeg. Ali
ako nam to postojee daje sredstva da bi smo protestovali
protiv postojeeg, onda primena tih sredstava nije prizna-
vanje postojeeg.
Uspesi socijaldemokratskih i socijalistikih partija u dru-
tvu i na izborima, pokuaji vlasti da socijalnim reformama,
kao npr. pod Bizmarkom, socijalistikom radnikom po-
kretu oduzmu bazu, nastanak socijalno-dravnih reform-
skih snaga u privredi, politici i nauci koje su sezale sve do
katolike crkve, stvorili su osnovu za jedan drugi konikt
socijalna reforma ili revolucija.
Ovaj konikt mora se shvatiti i iz perspektive jaajueg im-
perijalizma i militarizma, opasnosti svetskog rata, koja se
pojavljivala od kraja 19. veka i mogunosti revolucionarne
krize u Rusiji i drugim zemljama poput Meksika, kao i iz
perspektive antikolonijalnih pokreta koji su tada formirani
(Indija i dr.): da li je jedna mirna evolucija mogua ili je jed-
na sutinska promena mogua samo revolucijom?
Latentni konikt praktino je eskalirao 1899. godine pri-
stupanjem francuskog socijaliste Aleksandra Mijerana
(Alexandre Millerand) jednoj buroaskoj vladi i to protiv
volje njegove partije. Pitanje je bilo: da li se sa pozicije
vlasti uopte moe voditi socijalistika politika?
O osnovnim teorijskim pitanjima u vezi sa ovim koniktom
samo nekoliko godina ranije u Nemakoj se diskutovalo
u okviru Berntajnove (Eduard Bernstein) revizije marksiz-
ma tadanje socijaldemokratije, u njegovoj seriji lanaka
Problemi socijalizma, kao i u okviru odgovora Roze Luk-
semburg (Rosa Luxemburg), u njenom spisu Socijalna
reforma ili revolucija.
Kao prvo, Eduard Berntajn je ukazao na to da kapitalizam
ni u kom sluaju ne mora nuno da vodi ka sve jaoj socijal-
noj polarizaciji i da pritom i stari i novi srednji slojevi igraju
znaaju ulogu. Kao drugo, iz toga je izvukao zakljuak da
jo ne postoje uslovi da se neposredno pree na jedinstve-
nu kolektivnu svojinu: Mi se moramo upoznati sa idejom o
jednoj deliminoj kolektivnoj zajednici. Prvi put jedan uti-
cajan socijalista izraava sumnju u mogunost potpunog
podrutvljavanja putem kolektivizacije ili nacionalizacije. U
najmanju ruku, tokom jednog dueg perioda, razmatrala se
opcija meovite privrede koja bi pripremila put ka potpuno
kolektivistiki ureenoj privredi. Ideja o drutvenoj svoji-
ni, koju su uveli nemaki reformatori socijalne drave, a ije
bi stvaranje trebalo omoguiti uvoenjem socijalnih obave-
za za sve vlasnike proizvodnih sredstava, ostaje u pozadini.
Kao tree, Eduard Berntajn je ukazao na to da prenoenje
svojine nad proizvodnim sredstvima u javne ruke nije samo
sebi svrha, ve samo sredstvo za poveanje opteg bla-
gostanja. Time promena svojinskih odnosa gubi svoj sta-
tus konanog cilja i meri se realnim rezultatima. Posebno
iskustva sovjetske Rusije ojaae ovu poziciju. Kao etvrto,
Berntajn je glavni put napretka video u daljoj demokrati-
zaiji datih drutava i sve jaoj regulaciji svih ekonomskih
odnosa u interesu radnika i celog drutva. Pritom bi pokre-
taka snaga bila jedna civilizovana klasna borba. Ne moe
se oekivati da propast buroaskog drutva predstoji ne-
posredno, te je zato, pisao je Berntajn 1899. godine, neop-
hodna jedna druga strategija i taktika: I pored svih trzaja
reakcionarnih snaga i slepog udaranja oko sebe, ja ipak vi-
dim da sama klasna borba poprima sve civilizovanije obli-
ke, a upravo u ovom civilizovanju klasne borbe, politikih
i ekonomskih borbi radnika, ja vidim najbolju garanciju za
ostvarivanje socijalizma. Prvi svetski rat i Hitlerov faizam
pokazali su koliko brzo civilizovanje kapitalizma moe da se
pretvori u otvoreno varvarstvo.
Meutim, Roza Luksemburg (Rosa Luxemburg), do danas
najpoznatija predstavnica revolucionarnog socijalizma u
SPD-u
2
, formulisala je pet centralnih zamerki na raun
svakog uea u vladi levih partija: (1) Sam od sebe ka-
pitalizam se ne moe bitno promeniti; (2) samo revolucija
moe reiti sutinske probleme; (3) drava je samo poli-
tiki instrument vladanja ekonomski vladajue klase; (4)
uee u vladi neminovno slabi levicu i (5) svojim ue-
em u vladi levica ini uopte i moguim nastavljanje
desniarskih politika.
Kako pie Roza Luksemburg: Samo, daleko od toga da
praktine, opipljive uspehe, neposredne reforme napred-
nog karaktera uini nemoguim, principijelna opozicija,
uopte za svaku partiju u manjini, a posebno za socijali-
stiku, jedino je ekasno sredstvo da bi se ostvarili prak-
tini uspesi. Ona je smatrala da se koncesije buroaskoj
veini mogu oteti jedino na tri naina: tako to se socijali-
stikim zahtevima, koji idu najdalje, stvara opasna konku-
rencija buroaskim partijama i to se one pod pritiskom
glasake mase teraju napred; zatim, tako to socijalisti
razotkrivaju vladu pred celom zemljom i to na nju utiu
putem javnog mnjenja; konano, tako to svojom soci-
jalistikom kritikom, u i van (doma) parlamenta, sve vie
grupiu oko sebe narodne mase i tako narastaju do snage
koja izaziva potovanje i na koju i vlada i buroazija moraju
da raunaju.
Prvi svetski rat prelom epohe
Prvi svetski rat sahranio je sve nade u postupno civilizova-
nje kapitalizma. elja za ratovanjem jednih, nesposobnost
ili nedostatak volje drugih grupa vladajuih klasa da se
2 Socijaldemokratska partija Nemake, prim. prev.
suprotstave preteoj katastro, potpuni neuspeh Druge
internacionale prilikom izbijanja rata, neposredno okreta-
nje od proleterskog internacionalizma ka bezuslovnoj od-
brani otadbine, markirali su jedan prelom epohe i otvorili
alternativu: socijalizam ili varvarstvo. Socijalizam je kona-
no doao na dnevni red kao praktian zahtev.
U svom spisu Kriza socijaldemokratije Roza Luksemburg
je 1915. godine napisala: Oskrnavljeno, obeaeno, ku-
pajui se u krvi, natopljeno prljavtinom tako izgleda bur-
oasko drutvo, takvo ono i jeste. Ne kada, ulizano i vas-
pitano, simulira kulturu, lozoju i etiku, red, mir i pravnu
dravu nego kada se, kao zver koja rastre, kao vetiija
misa anarhije, kao zadah kuge za kulturu i oveanstvo,
pokazuje u svom pravom, ogoljenom obliku. U sred ove
vetiije mise odvila se jedna katastrofa svetske istorije:
kapitulacija meunarodne socijaldemokratije Posrnue
socijalistikog proletarijata u trenutnom svetskom ratu je
bez presedana, ono je nesrea za oveanstvo. Izgubljen
bi bio socijalizam ako meunarodni proletarijat ne bi hteo
da proceni dubinu ovog pada, da iz njega naui.
Iz ruevina Druge internacionale formirali su se elementi
jedne nove levice, ije je prvo svedoanstvo bio manifest
Cimervaldske konferencije objavljen u septembru 1915.
godine. Ve injenica da je autor nacrta ovog manifesta
bio jedan ruski socijalista, Lav Trocki (Leo Trotzki), ukazi-
vala je na pomeranje teita levog pokreta. U ovom mani-
festu kae se: U ovom neizdrivom stanju neuspeha In-
ternacionale, okupili smo se mi, predstavnici socijalistikih
partija, sindikata i njihovih manjina, mi, Nemci, Francuzi,
Italijani, Rusi, Poljaci, Letonci, Rumuni, Bugari, veani,
Norveani, Holanani i vajcarci, mi, koji stojimo ne na
osnovama nacionalne solidarnosti sa klasom izrabljivaa,
nego na osnovama meunarodne solidarnosti proletari-
jata i klasne borbe, da bismo ponovo spojili pokidane niti
meunarodnih odnosa i da bismo pozvali radniku klasu
da se osvesti i da krene u borbu za mir. Ova borba je bor-
ba za slobodu, za bratimljenje naroda, za socijalizam.
Voa boljevika V. I. Lenjin u jednom dodatnom proto-
kolu zahtevao je pretvaranje imperijalistikog rata u rat
protiv vladajuih klasa. U Nemakoj je Karl Libkneht (Karl
Liebknecht) izrekao parolu: Neprijatelj stoji u sopstvenoj
zemlji!
U februaru 1917. godine u najslabijoj karici imperijaliz-
ma, u Rusiji, izbila je Februarska revolucija. Carizam je sru-
en i jedna privremena vlada dola je na vlast. Ona, meu-
tim, niti je elela, niti je bila sposobna da rei hitna pitanja
okonavanja rata, prevazilaenja polufeudalnih velepose-
da, samoopredeljenja naroda kojima je vladala Rusija, kao
i uea radnika u kontroli preduzea. Pitanje prelaska na
socijalizam na koji socijalizam i na koji nain? postalo je
u periodu od nekoliko godina najvanije praktino pitanje
socijalistikog pokreta.
Sovjetski put
Pobuna pod vostvom Lava Trockog, dovela je do vojnog
ruenja privremene vlade, 25. oktobra 1917. godine (po
gregorijanskom kalendaru: 7. novembra). Na Drugom sve-
ruskom sovjetskom kongresu V. I. Lenjin imenovan je za
predsedavajueg Saveta narodnih komesara. Prethodno
su iz protesta protiv pobune kongres napustili desni soci-
jalni revolucionari (eseri) i menjevici. Dekretom o miru,
Dekretom o zemlji i Dekretom o pravima naroda Rusije
napravljen je radikalan prelom u odnosu na reakcionarnu
unutranju i imperijalistiku spoljnu politiku carskog rei-
ma. Zemlja je proglaena javnim dobrom i bez nadoknade
je predata na korienje seljacima, a fabrike su stavljene
pod kontrolu radnika. Objavljeno je pravo na nacionalno
samoopredeljenje.
Preduzimajui ove korake revolucija je odgovorila oeki-
vanjima i nadama velikog dela stanovnitva. Istovremeno,
boljevici su se ogromnom silinom borili za iskljuiv pristup
moi, to ih je ve u kratkom vremenskom periodu odvelo u
suprotnost spram ovih optih ciljeva. Zajedno sa Vojno-revo-
2.2. OD RUSKE REVOLUCIJE
DO 1968. GODINE
lucionarnim komitetom, oni su osnovali tajnu slubu, kasniju
eku, koja je delovala sa posebnim ovlaenjima, raspustili
su ustavotvornu skuptinu u januaru 1918. godine i otpoeli
ukidanje svih sovjeta kojima nisu oni sami dominirali.
U fazi ratnog komunizma pokualo se osigurati snabde-
vanje gradskog stanovnitva time to se konskovala se-
oska proizvodnja, a to je vodilo seljakim pobunama koje
su krvavo guene. Suzbijanje samoorganizacije radnitva
eskaliralo je u nasilnom razbijanju otpora radnika i vojnika
u Krontatu 1921. godine. Radnika opozicija, kojoj je
pripadala i feministiko-socijalistika revolucionarka Alek-
sandra Kolontaj (Alexandra Kollontai), kritikovala je, unutar
boljevistike partije, prebacivanje vlasti sa radnika na bi-
rokratske aparate; grupa je zabranjena 1922. godine.
Nakon Lenjinove smrti 1924. godine ove tendencije ka
zatvorenoj diktaturi komunistike partije uvrstile su se,
a samom partijom zavladala je jedna hijerarhijska elita
monih (nomenklatura). U okviru ienja 1926/27. go-
dine trockisti su proterani iz SSSR-a. Nasilna kolektiviza-
cija poljoprivredne proizvodnje od 1930. godine trebalo je
da omogui forsiranu izgradnju teke industrije i bila je
praena masovnim deportacijama seoskog stanovnitva.
Eksploatisanje seljake proizvodnje dovelo je 1932/33. go-
dine do katastrofalne gladi. Kao rezultat masovnih hape-
nja i deportacija razvio se ozloglaeni sistem logora koji
je u vreme Staljinove smrti 1953. godine obuhvatao 2,75
miliona ljudi iji je prinudni rad trebalo da slui kao osnova
za ubrzanu industrijalizaciju.
U periodu izmeu 1936. i 1938. godine, reim je u Mo-
skvi odravao javna suenja na kojima su vodei lanovi
Sovjetski poster iz 1919. godine: proslava u spomen na
dvogodinjicu revolucije.
2
KP osuivani na osnovu iznuenih samooptubi i u veli-
kom broju pogubljivani. KP SSSR i njene vodee grupe,
svim sredstvima su nastojale da pretenziju na monopol u
predstavljanju radnikih interesa nametnu i izvan SSSR-a.
Komunistika internacionala (Kominterna) usmeravala je
komunistike partije svih zemalja ka tome da na prvom
mestu zastupaju interese SSSR-a. U panskom graan-
skom ratu 1936-39. godine, u kome se Narodni front i sa
njim povezan masovni pokret borio protiv faistikog pre-
uzimanja vlasti, leve grupe koje se ne bi podredile KP-u
sistematski su potkopavane. Orijentacija Kominterne ka
podeli sindikalnog pokreta izgradnjom sopstvenih revo-
lucionarnih sindikata ostavila je mnoge komuniste izolo-
vanim od radnikog pokreta u evropskim zemljama.
U Austriji je Oto Bauer (Otto Bauer) razvio koncept inte-
gralnog socijalizma, koji je trebalo da predstavlja most
izmeu zapadnog reformskog socijalizma i SSSR-a, tj.
komunistikih partija koje je on predvodio. Po miljenju
Bauera, ekonomski poredak, stvoren u SSSR-u, trebalo je
dopuniti demokratizacijom, a istovremeno je trebalo sko-
vati iroki savez protiv faizma, koji bi na kraju vodio ka
jednom demokratskom socijalizmu i na istoku i na zapadu.
Pritom se moglo nadovezati na politiku austrijskih socijal-
demokrata u Crvenom Beu izmeu 1919. i 1934. godine:
izgradnja socijalnih stanova, besplatne zdravstvene uslu-
ge, radikalna reforma obrazovanja i novo poresko zako-
nodavstvo koje jae optereuje bogate, bili su elementi
jedne jasno leve politike.
U SSSR-u je kolektivizacijom i industrijalizacijom stvore-
na ekonomska osnova za jedan socijalizam ije su glavne
karakteristike pored vladavine partije i njenog vostva bile
centralizovana planska privreda (privreda centralne upra-
ve, komandna privreda) i pretenzija na idejni monopol
u tumaenju marksistiko-lenjinistike ideologije. Stara
podela rada na postavljanje ciljeva i njihovo izvravanje
poprimila je birokratizovan oblik. Brza nadoknaujua in-
dustrijalizacija ila je rame uz rame sa izgradnjom jednog
totalitarnog bezbednosnog aparata i sa masovnim repre-
sijama i terorom, koji su milione kotali ivota.
Smru Staljina 1953. godine ova faza otvorenog terora je za-
kljuena. Lavrentij Berija, narodni komesar za unutranje po-
slove i tajnu slubu, odgovoran i za logorski sistem, uhapen
je i pogubljen. Godine 1956. odran je XX partijski kongres
KP SSSR koji je predstavljao uvod u destaljinizaciju.
panski eksperiment 1936-1939.
U paniji su radnici krajem 19. veka i u prve etiri decenije
20. veka preduzimali pokuaje da se na osnovu jednakosti
i samoupravljanja kao i to je mogue vee decentralizaci-
je organizuju u preduzeima i sindikatima. U vreme vlade
Narodnog fronta od 1936. godine dolo je do jednog i-
rokog pokreta podrutvljavanja odozdo u mnogim gra-
dovima, pre svega u Kataloniji, ali i u selima. Delimino je
ak ukinut i novac. Saveti radnika i seljaka organizovali su
proizvodnju i raspodelu. Osnovni principi bili su radni-
ka solidarnost, direktna akcija (umesto delegiranja moi) i
radniko samoupravljanje.
Jevrejski pokret kibuca
Prvi kibuc osnovan je 1909. godine u Palestini, tada jo delu
Otomanskog carstva. U poetku su to bile pre svega seoske
komune. Osnovni principi postali su (1) kolektivna svojina,
(2) podela rada na bazi internih potreba kibuca i s obzirom
na individualne naklonosti i elje, (3) ispunjavanje zadataka
u domainstvu i vaspitanju, koje su ranije ispunjavale ene,
putem oblasti kolektivne uslune delatnosti (ukljuujui za-
jedniko vaspitanje dece), (4) nametanje principa svako
prema sposobnostima, svakome prema potrebama (nije
bilo nadoknade prema uinku), kao i (5) kolektivno samo-
upravljanje i izbor funkcionera bez materijalnih povlastica i
na ogranieno vreme (smena nakon jedne ili dve godine).
irenje komunizma
Nemaki nacionalsocijalizam i meunarodni faizam tri-
desetih godina 20. veka postali su odluujui izazov ljud-
skoj civilizaciji. Rat za unitenje naroda Istone Evrope i
industrijski sprovoen genocid nad evropskim Jevrejima,
Romima i Sintijima i drugima privremeno je na meuna-
rodnom planu potisnuo sve druge razlike i istovremeno
postavio pitanje koji su bili drutveni uzroci takve kata-
klizme. ak je i CDU
1
1947. godine u svom Alenskom pro-
gramu zahtevala neposrednu nacionalizaciju proizvodnje
uglja i zakljuila: Nakon uasnog politikog, ekonomskog
i socijalnog sloma kao posledice jedne zloinake politi-
ke moi, moe uslediti samo jedan iz korena promenjen
nov poredak. Sadraj i cilj ovog socijalnog i ekonomskog
novog poretka ne moe vie biti kapitalistika tenja za
1 Hriansko-Demokratska Unija, najvea konzervativna partija u SR
Nemakoj. Trenutno (2011.) zajedno sa liberalima (FDP) u vladajuoj ko-
aliciji, do septembra 2009. godine u tzv. Velikoj koaliciji sa Socijaldemo-
kratskom partijom Nemake (SPD). Prim. prev.
dobiti i moi, ve samo blagostanje naeg naroda. Jav-
nim privrednim poretkom nemaki narod treba da dobije
jedno ekonomsko i socijalno utemeljenje koje odgovara
pravu i dostojanstvu oveka, koje slui duhovnoj i materi-
jalnoj izgradnji naeg naroda i koje garantuje unutranji i
spoljni mir. Ono to je kod CDU-a bilo formulisano samo
na kratak rok, za mnoge druge snage u Nemakoj, Evropi
i uopte na meunarodnom planu bilo je trajna injenica:
Nakon pobede nad faizmom moraju se prevazii imperi-
jalizam, kolonijalizam, rasizam, kao i kapitalizam.
Odluujui doprinos SSSR-a u pobedi nad Hitlerovim fa-
izmom i faistikim savezom Nemake, Italije i Japana
u Drugom svetskom ratu, njegovi izuzetno veliki uspesi
u prevazilaenju zaostalosti i imperijalne zavisnosti, nje-
gov uspon ka svetskoj sili koja izaziva SAD, doveli su do
toga da je SSSR nakon 1945. godine postao uzor mno-
gim pokretima u razvijenim kapitalistikim zemljama, kao
i u kolonijama. Mnogi antikolonijalni oslobodilaki pokreti
u odreenoj meri su se orijentisali prema SSSR-u, dolo
je do uspona komunistikih partija posebno u Zapadnoj
Evropi, ali i u Latinskoj Americi i Aziji, kao i u delovima
Afrike. Traile su se sutinske alternative u odnosu na
kapitalizam. Pored izvoza sovjetskog socijalizma, pre
svega u Istonu Evropu, u nekim zemljama dolo je do
veoma samostalnih socijalistikih revolucija (Jugoslavija,
Kina, Vijetnam, Kuba).
Kineski put
Razvoj revolucionarne Kine ponovio je mnoge karakteristi-
ke sovjetskog razvoja. Nakon graanskog rata 19271949.
godine, koji je istovremeno bio i rat protiv inostrane in-
tervencije, Crvena armija konano se izborila za prevlast.
Ve tokom graanskog rata ona je u oblastima koje je
kontrolisala sprovela agrarnu reformu, koja je esto bila
ujedno i ofanziva usmerena protiv zemljoposednika i selja-
ka s veim posedima. Elementi centralnog planiranja, po-
sebno u domenu industrije, pokazali su se u poetku kao
efektivan razvojni model za Kinu kao ogromnu zemlju u
razvoju. Ipak, u rukama vostva koje nije bilo demokratski
kontrolisano, dravno razvojno planiranje predstavljalo je
jedan opasan i esto katastrofalan instrument: kolektiviza-
cija poljoprivrede i eksploatacija poljoprivredne proizvod-
nje usmerene na izvoz (kako bi se dobile devize za ubrzanu
izgradnju industrije) takozvani veliki skok 1958. godine
doveli su do gladi od ijih posledica je od 1959. do 1961.
godine umrlo izmeu 15 i 30 miliona ljudi. rtvama odu-
zimanja svojine, radnih logora i terora kulturne revolucije
postalo je (prema procenama) dodatnih 20 miliona ljudi.
Komunistika revolucija u Kini jo jae nego ruska revolu-
cija je protivreila izvornom oekivanju Marksa i Engelsa
da e socijalizam prvo biti izboren u industrijski najrazvi-
jenijim zemljama. U teoriji Mao Cedunga, koji je kao pred-
sednik KP Kine sve do svoje smrti 1976. godine faktiki
vladao zemljom, priznavanje raznovrsnih kontradikcija u
okviru socijalistikog drutva (izmeu jo postojeih kla-
sa, ali i izmeu vlade i naroda, birokratizacije i pokreta)
igralo je centralnu ulogu. Poto se odluka o pitanju da li je
konkretan sukob bio izraz kontradikcije u narodu ili iz-
meu naroda i njegovih neprijatelja nalazila iskljuivo u
rukama centralnog politikog vostva, priznavanje kontra-
dikcija nije bila osnova demokratizacije, nego teroristikog
proganjanja.
Na osnovu toga se razvila, za Maoa tipina, politika kam-
panja, u okviru koje je javnu kritiku (kao u pokretu Sto cve-
tova 195657. godine) ili akcije protiv birokratizacije partije
i drutva (kao u Kulturnoj revoluciji 196669. godine)
prvo zahtevao i koristio kao oruje protiv protivnika unutar
partije, da bi ih zatim odbacio i potiskivao. Kulturna revo-
lucija, koja je na osnovu obeanja jedne stalne revolu-
cije, ukidanja starih podela rada i osloboenja narodnih
masa od birokratskog ugnjetavanja vrila velik meuna-
rodni uticaj, bila je, meutim, istovremeno i fatalan pri-
mer za to kako se manipulacijom i fanatizmom drutvene
kontradikcije mogu iskoristiti kao ubitano oruje protiv
intelektualaca i navodno buroaskih grupa i slojeva. Tek
nakon Maove smrti 1976. godine i ruenja Bande etvor-
ke koja je nastavila njegovu politiku 1977. godine, kineski
socijalizam distancirao se od principa organizovanog gra-
anskog rata, izmeu ostalog i zato to se time nije mo-
gao postii jedan stabilan ekonomski razvoj u uslovima
tehnoloke revolucije.
Kuba
Socijalizam se nakon Drugog svetskog rata irio svetom
sve do vrhunca stvaranja socijalistikih drava sredinom
sedamdesetih godina. Revolucija na Kubi 1959. godine
imala je karakter uzora za pokrete u celoj Latinskoj Americi.
Revolucionarno ruenje vojne diktature koju su podravale
SAD, pretenzija na pokretanje jedne sutinske obnove celo-
kupnog ekonomskog, socijalnog i politikog ivota i stvara-
nje novog oveka koga vie ne obavezuju egoizam i po-
hlepa za protom, imali su odjeka. Stvoreni su zdravstveni i
obrazovni sistem, uzorni za jednu zemlju u razvoju.
U Aziji i Africi mnoge snage antikolonijalnog osloboenja
povezale su se sa idejom novog socijalistikog ureenja
drutva. U prvom planu su pritom stajali ekonomski razvoj
putem dravne svojine i centralnog planiranja, kao i nacio-
nalno ujedinjenje mnogostruko podeljenog postkolonijal-
nog drutva uz pomo jedinstvene ideologije. Postojale
su i jake tendencije jednog progresivnog nacionalizma.
Tanzanija socijalistiki razvojni model
Pokreti nastali u mnogim zemljama, koji su nacionalno
osloboenje od kolonijalizma eleli da poveu sa socija-
listikim ciljevima, nadovezali su se pritom i na pretkolo-
nijalne afrike tradicije (afriki socijalizam). Godine 1967.
predsednik Tanzanije, Julijus Kambarage Nijerere (Julius
Kambarage Nyerere), najavio je u Deklaraciji iz Arue je-
dan socijalistiki koncept razvoja, u ijem sreditu je bila
nacionalizacija banaka, opirna reforma obrazovanja, pre-
laz na veliku nezavisnost od svetskog trita i stvaranje
novih seoskih zajednica (ujamaa). ivot i rad trebalo je da
su zasnovani na meusobnom potovanju, zajednikoj
svojini i radnoj obavezi. Ipak, nasilni postupci i sve vea
ekonomska neekasnost doveli su do propasti projekta,
ali su ostvareni trajni uspesi u oblasti obrazovanja.
DDR
2
Raskid sa kapitalistikim svojinskim poretkom uinio je da
mnogim emigrantima DDR deluje kao bolja Nemaka.
2 Deutsche Demokratische Republik = Nemaka Demokratska Republi-
ka. Iz razloga vee rasprostranjenosti originalne skraenice od skraenice
NDR, ona e biti zadrana u tekstu. Prim. prev.
Ekonomski i socijalni uspesi bili su zaista veliki. DDR je ve
1957. godine dostigla obim proizvodnje koji je bio dvaput
vei od onoga to je na njenoj teritoriji proizvoeno pre
Drugog svetskog rata. U hemijskoj industriji imala je stopu
rasta koja je bila druga po veliini na svetu, a do 1965. go-
dine industrijska proizvodnja dostigla je pet puta vii nivo u
odnosu na pre rata. ivotni standard stalno je rastao sve do
osamdesetih godina. Postignut je visok nivo obrazovanja
i zdravstvenog osiguranja. Socijalna sigurnost i sve bolje
osnovno snabdevanje (stanovi, automobili itd.) uspeno su
ostvareni. Istovremeno je od ezdesetih godina konstantno
rasla zaostalost u razvoju produktivnosti u odnosu na Save-
znu Republiku Nemaku i druge zapadne drave.
Reformski pokret u Istonoj, Srednjoj i
Jugoistonoj Evropi
Podela sveta na jednu komunistiku i jednu kapitalistiku
sferu koje su koegzistirale u znaku Hladnog rata, u mno-
gome je sputavala razvoj socijalizma, a posebno dalji ra-
zvoj odluujueg, ali napetog odnosa izmeu demokratije
i socijalizma. U Istonoj Evropi su nakon sovjetske okupa-
cije svuda nastale satelitske socijalistike drave ime su
svi napori za stvaranjem jednog kreativnog i naprednog
socijalizma konano ugueni.
U Jugoslaviji je komunistikim snagama pod vostvom
Josipa Broza Tita uspelo da 1944. godine samostalno oslo-
bode zemlju od okupacije nemakih i italijanskih faista.
Godine 1948. dolazi do prekida odnosa sa Moskvom koja
je zahtevala bezuslovnu lojalnost. Federalna autonomija,
radniko samoupravljanje i nesvrstanost trebalo je da utru
put jednom demokratskom i slobodnom socijalizmu.
U svojoj kritici realnih odnosa u Jugoslaviji, Milovan ilas
razvio je teoriju po kojoj kontrola proizvodnih sredstava
od strane centralizovane dravne birokratije ide na ruku
stvaranju jedne nove klase to e dovesti do sputavanja
drutvenog i ekonomskog razvoja. Da bi se suzbila ova
tendencija, neophodni su decentralizacija, demokratizaci-
ja i radnika kontrola u preduzeima.
U Maarskoj, Poljskoj i ehoslovakoj sredinom pede-
setih godina odvijala se diskusija o promeni ekonomske
politike. Naputanjem politike ubrzanog razvoja teke in-
dustrije i izvoza zahtevala se jedna nova, implicitno vie
demokratska ekonomska politika. Akcenat je stavljen na
stimulaciju proizvodnje robe iroke potronje, bolju alo-
kaciju vika vrednosti radi podizanja ivotnog standarda
stanovnitva i ire prihvatanje line inicijative i delimine
privatne svojine, posebno u poljoprivrednoj proizvodnji.
eki ekonomista Ota ik zahtevao je naputanje eko-
nomskog centralizma zarad planske ekonomije koja ne bi
intervenisala direktno, nego putem drugih ekonomskih
mehanizama, a iji okvirni planovi ne bi bili razvijani samo
unutar centralnog politikog vostva, ve u okviru kolek-
tivnih demokratskih procesa. Time bi se uveli naini re-
gulisanja slini trinim (slobodno postavljanje cena, slo-
boda odluivanja preduzea, uee u dobiti zaposlenih),
a bili bi istovremeno kontrolisani okvirnim pravilnikom
(nemogunost privatizacije proizvodnih sredstava, utvri-
vanje centralnih faktorskih cena, barijere za visinu uea
u dobiti, dravni sistem kreditiranja, radnika kontrola u
preduzeima). Ova teorija bitno je uticala na ekonomski
deo Akcionog programa koji je eka KP proklamovala
na vrhuncu Prakog prolea.
Prako prolee bio je najpoznatiji primer jednog daljeg
razvitka socijalizma u industrijskim dravama, koji je ugu-
en spolja. Pored pitanja demokratije i ekonomske reforme
u sreditu kritikog razvitka bio je i odnos izmeu drutva
i individuuma, izmeu pojedinca i kolektiva. Kafkina kon-
ferencija u Liblicama 1964. godine nije sluajno imala je-
dan ogroman odjek na reformski pokret u Istonoj Evropi.
Otuenje je postalo centralna tema daljeg socijalistikog
razvitka, kao izraz nedostajuih mogunosti uticaja i kon-
cipiranja i nedovoljne kreativne kontrole sopstvenih ivot-
nih uslova.
Zapadna i Juna Evropa
Nacionalsocijalizam, faizam i njima izazvani Drugi svetski
rat i genocid nad evropskim Jevrejima, Romima i Sintijima
i mnogim slovenskim narodima, delegitimisali su i sam ka-
pitalizam u oima velikog dela stanovnitva. Spoj beskru-
puloznog interesa za protom i nekontrolisane totalitarne
vlasti trebalo je iz osnova zaustaviti, da ne bi moglo doi
do ponavljanja ovih besprimernih zloina. Na dnevnom
redu su bili prevazilaenje prevlasti kapitalistikih banaka i
koncerna i demokratizacija ekonomije.
U kapitalistikom delu Evrope nakon Drugog svetskog
rata odvijalo se jedno prilagoavanje socijalistikog po-
kreta i socijalistikih i socijaldemokratskih partija okvir-
nom drutvenom ureenju. Pod pritiskom novih odnosa
moi, sistemske konkurencije i iskustava u vremenu na-
kon 1945. godine i vodee snage na Zapadu bile su spre-
mne da prihvate zauzdavanje kapitalizma putem socijalne
drave blagostanja, ali i da ga iskoriste za sebe.
Slikar Lex Metz ilustruje guenje Prakog prolea od strane trupa
Varavskog pakta, u avgustu 1968. godine.
Collection PM (Metz, L.), International Institute of Social History (Amsterdam).
3
Za razvoj socijaldemokratije u prvom planu je bilo distan-
ciranje od sovjetskog puta i orijentacija ka mogunosti
ostvarivanja politike veine u zapadnom kapitalizmu.
Odreivanje programskog modela demokratskog soci-
jalizma delovalo je prevashodno negativno: demokratski
socijalizam ne iskazuje konane istine (Godesberki pro-
gram SPD 1959. godine), on se ne orijentie ka dravnoj
privredi, nije vezan za odreenu ideologiju ili pogled na
svet i ne tei ka ukidanju postojeeg politikog poretka. Iz
redova mladih socijalista koji su se tokom ezdesetih godi-
na sve vie radikalizovali, s pravom je stizala kritika: Teo-
rija demokratskog socijalizma moderne socijaldemokratije
ne postoji, a SPD ne ini mnogo da bi do nje u dogledno
vreme uopte i dolo (Norbert Gansel).
I dok je u Zapadnoj Nemakoj KPD
3
1956. godine zabranje-
na, a komunistike organizacije tek od 1968. godine pono-
vo imaju neku ulogu, Komunistika partija Italije etablirala
se kao najjaa komunistika partija Zapadne Evrope i sa
1,8 miliona lanova imala skoro dvostruko vie lanova od
SPD-a u Nemakoj. Pritom, ona se mogla nadovezati na
strategije jedne popularne i samostalne ideje komunizma,
vrsto ukorenjene u drutvu, koju su ve tokom meu-
ratnog perioda razvili Antonio Grami (Antonio Gramsci) i
Palmiro Toljati (Palmiro Togliatti). Grami je tvrdio da se u
uslovima razvijenog graanskog drutva, kao to je evrop-
sko, socijalizam ne moe postii u prvom redu dravnim
puem i novim diktatorskim poretkom, ve dugotrajnom
borbom za ostvarivanje kulturne hegemonije, odnosno
putem postepenog preuzimanja vodee uloge u drutvu.
3 Komunistika partija Nemake, prim. prev.
Da bi ostvario hegemoniju, komunistiki pokret bi morao
da ue u sve organizacione strukture i institucije postoje-
eg drutva, borei se za njihovu reinterpretaciju, kao i za
novo usmerenje svakodnevnih praksi i naina razmiljanja.
Toljati je ve tridesetih godina KPI doveo u akciono jedin-
tvo sa socijaldemokratama i socijalistima protiv faistike
vlasti. On je kao generalni sekretar vodio partiju i nakon
rata od 1947. do 1964. godine. Kao i SPD u Nemakoj, i
KPI je priznala politiki pluralizam i italijanski ustav.
Narodni dom vedske socijaldemokratije
Socijaldemokratske partije zalagale su se pre svega za
demokratizaciju drutva i ostvarivanje osnovnih socijalnih
prava pomou jake socijalne drave blagostanja, izgradnje
javnog sektora i dravne regulacije kapitalistike privrede.
Ovaj model je posebno u vedskoj ostvaren. Ekonomski
uspon nakon Drugog svetskog rata stvorio je osnovu za
ovu politiku. Pokuaj da se kapitalizam socijalno i demo-
kratski ukroti delovao je uspeno. Koraci podrutvljavanja
koji bi ili dalje od toga ili su naputeni ili su tek nedosled-
no zastupani.
Pod vostvom Per Albin Hansona (Per Albin Hansson)
vedska socijaldemokratija poela je, pre svega u kontek-
stu svetske ekonomske krize (1929-1933.), da ostvaruje op-
sean reformski koncept. Cilj je bilo stvaranje Narodnog
doma jednog drutva bez klasa: Osnova doma je za-
jednitvo i saglasnost. U jednom dobrom domu ne posto-
je privilegovani ili diskriminisani, nema ljubimaca i nema
dece prema kojoj se odnosi maehinski. Tu jedan ne gleda
na drugog s visine, tu niko ne pokuava da na raun dru-
gog doe do nekih prednosti, a onaj ko je jak ne ugnjetava
onog ko je slab i ne pljaka ga. U jednom dobrom domu
vladaju jednakost, brinost, saradnja i spremnost da se po-
mogne. Primenjeno na narodni dom i dom graana to bi
znailo ruenje svih socijalnih i ekonomskih barijera koje
graane trenutno dele na privilegovane i diskriminisane,
na vladajue i zavisne, na bogate i siromane, na obezbe-
ene i osiromaene, na pljakae i opljakane.
Socijalno partnerstvo, potpuna zaposlenost, integracija
ena u poslovni domen bili su centralni projekti vedskog
modela. Pomou umetnosti socijalnog inenjeringa tre-
balo je stvoriti uslove za jedno harmonino drutvo. Ipak,
u to je spadala i rairena prisilna sterilizacija, kao i zloupo-
treba sistema domova za nezbrinutu decu.
Projekat socijalne demokratije ostao je u okviru dru-
tvenih struktura obeleenih vladavinom kapitala. U princi-
pu, nije dolo do uspostavljanja novih svojinskih i odnosa
moi koji bi mogli da spree ponovno oslobaanje razula-
renog kapitalizma, zapoeto kasnih sedamdesetih godina.
im su se klasni odnosi moi promenili, pokazalo se da
zauzdavanje dominacije logike prota na dui rok nije ni
moglo biti ostvareno.
2.3. OD NOVE LEVICE DO 1975. GODINE
ezdesetih godina irom sveta zapoeo je uspon drutve-
nih pokreta i levih organizacija koji je doiveo svoj vrhunac
u dogaajima 1968. godine i prouzrokovao jedan nov ci-
klus drutvenih sukoba. Uzroci su bili raznovrsni. Socijal-
ni i ekonomski razvoj nakon 1945. godine vodio je u sve
vee kontradikcije. Dinamika drutvenog razvoja, koja je
bila izraena kako u novim drutvenim pokretima tako i u
fokusiranju sindikata na borbu za participaciju zaposlenih
u ekonomskom usponu, nije se mogla obuhvatiti i izraziti
dotadanjim oblicima graanske parlamentarne politike.
Tenje jedne mlae generacije, koja je rasla u uslovima
mira i restauracije, sudarile su se sa konzervativizmom
postojeeg drutva. Posleratno drutvo nije se ozbiljno i
dosledno suoilo sa sopstvenom faistikom prolou
umesto toga, mnogi pojedinci, naini razmiljanja i kul-
turne koncepcije potekle iz faizma, delovale su i dalje u
drutvu. U oima mlaih, posleratno drutvo je podjed-
nako prihvatalo irenje siromatva i bede irom sveta
putem postojeeg ekonomskog poretka i ureenja, kao
i beskrupulozne ratove pomou kojih su evropske drave
Maj 1968. godine u Francuskoj: Poetak dugotrajne borbe. Poster je
napravljen u Narodnoj radionici (Atelier Populaire).
4
i SAD delovale protiv antikolonijalne emancipacije u Tre-
em svetu.
Pobune i pokreti ezdesetih godina uklonili su i poslednju
pretenziju na monopol socijalistikih, socijaldemokrat-
skih i komunistikih partija na radikalnu kritiku sistema i
politiku utopiju. Uspon novih pokreta pratilo je intenziv-
no usvajanje socijalistike teorije i istorije. Nova levica,
kako je 1960. godine ameriki sociolog Sesil Rajt Mils (C.
Wright Mills) prvi nazvao ovaj konglomerat pokreta, orga-
nizacija i aktera, ograivala se i od zapadnog kapitalizma i
od istonog dravnog socijalizma (socijalizma bez sovje-
ta, kako je Rudi Duke (Rudi Dutschke) nazivao SSSR).
Time su sistematski u centar panje doli oni pristupi i tra-
dicionalna strujanja koja su od 1917. godine pokuavala
da se deniu putem jednog takvog duplog ograivanja:
kritika Roze Luksemburg upuena sovjetskoj birokratiza-
ciji revolucije i revizionizmu nemake socijaldemokratije;
u Nemakoj npr. Socijalistika Radnika Partija (SRP, iji
je lan meu ostalima bio i Vili Brant / Willy Brandt) i Ko-
munistika Partija Nemake Opozicija (KPD-O, iz koje je
potekao npr. Volfgang Abendrot / Wolfgang Abendroth),
sovjetsko-komunistike i levo-socijalistike tendencije.
Ponovo su otkrivene potisnute tradicije socijalistikog fe-
minizma Aleksandre Kolontaj, Klare Cetkin (Clara Zetkin) i
Lili Braun (Lily Braun).
Nova levica je zbirni pojam koji se ne moe precizno odre-
diti. ezdesete godine iznedrile su i jedan kulturni eman-
cipatorni pokret i jedno novo samopouzdanje i antiburo-
asku svest. Posebno ih je obeleio emancipatorni pokret
ena i crni emancipatorni pokret. Sve ove tendencije ne
pripadaju Novoj levici u uem smislu i imale su izrazito
napet odnos prema njoj; ipak, one su se i preklapale sa
njom, a dolazilo je i do jakih meusobnih uticaja.
SAD (USA)
Roza Parks (Rosa Parks), koja je radila kao sekretarica za
Nacionalnu asocijaciju za unapreenje obojenih ljudi (Na-
tional Association for the Advancement of Colored People
/ NAAC), 1. decembra 1955. godine odbila je da ustane sa
svog mesta u autobusu, za koje je voza tvrdio da pripa-
da belim putnicima. Njeno hapenje je pokrenulo bojkot
autobusa u gradu Montgomeriju koji je na kraju doveo do
okonanja rasne podele u sredstvima javnog prevoza. Po-
kret bojkota politizovao je i mladog Martina Lutera Kinga
(Martin Luther King) koji je pored Malkolma Iks-a (Malcolm
X) postao jedan od simbola crnog pokreta za graanska
prava ezdesetih godina. Na univerzitetima su osnovani
Studentski nenasilni koordinacioni komitet (Student Non-
violent Coordinating Committee / SNCC) i Diboa klubovi
(DuBois-Clubs) u kojima su crni i beli studenti i student-
kinje bili zajedno organizovani, kao i SDS (Students for a
Democratic Society / Studenti za demokratsko drutvo).
Studentski pokret protestovao je protiv rasne podele, pro-
tiv bojkota revolucionarne Kube, ubistava crnih demon-
stranata u Junoj Africi (u arpvilu / Sharpeville) 1960. go-
dine) i ubistva Patrisa Lumumbe (Patrice Lumumba) - voe
revolucije u Kongu (1961). Godine 1965. SDS je organizo-
vao mar na Vaington (25.000 demonstranata) da bi pro-
testovao protiv intervencije SAD-a u Vijetnamu. Studenti
su javno spaljivali svoje pozive za vojnu slubu. Crni pokret
se radikalizovao. Odrane su prve Black-Power-konferen-
cije. U Kaliforniji su Hjui Njuton (Huey Newton) i Bobi Sil
(Bobby Seale) organizovali Partiju crnih pantera za samo-
odbranu (Black Panther Party for Self Defense), kojoj su
pripadali i Stoukli Karmajkl (Stokeley Carmichael) i Eldrid
Kliver (Eldridge Cleaver) (autor knjige Soul on Ice).
Panteri su organizovali crne komiluke, naoruali se
(to je u Kaliforniji bilo legalno) i u svom programu od 10
taaka zahtevali posao, stanove, obrazovanje i okonanje
policijskog nasilja nad crncima. Godine 1967, kao i 1968.
godine (nakon ubistva Martina Lutera Kinga) u vie velikih
gradova dolo je do pobuna u crnim kvartovima. Pobune
su uguene uz pomo Nacionalne garde, pa je dolo do
situacije sline graanskom ratu. Na olimpijadi u Meksiko
Sitiju 1968. godine dvojica amerikih crnih sportista, Tomi
Smit (Tommie Smith) i Don Karlos (John Carlos) uzdi-
gnutim pesnicama demonstrirali su za Crnu snagu (Black
Power).
Partija crnih pantera (Black Panther Party) sebe je shvatala
kao revolucionarnu organizaciju, blisku maoizmu. General-
no, maoizam je tih godina postao vaan reper za ponovno
oivljavanje marksistike teorije i socijalistikih programa.
On je shvaen kao teorija meunarodnog osloboenja
koja zahteva savez izmeu antikolonijalnih oslobodilakih
borbi mladih nacija Treeg sveta i borbi za osloboenje
crnaca i drugih etnikih manjina u kapitalistikim industrij-
skim dravama. Mnogi aktivisti u kulturi su tokom ezde-
setih godina bili pod uticajem maoizma, kao npr. crni dez
muziar Ari ep (Archie Shepp) (Sweet Mao), koji je
1967. godine nastupio na prvoj konferenciji Organizacije
Latinoamerike Solidarnosti (OLAS) u Havani. Maoizam
se Novoj levici uinio kao kreativan marksizam, koji je
socijalizam irio izvan jedne ograniavajue veze sa so-
cioloki usko shvaenom radnikom klasom i otvarao za
realnost antikapitalistikih pokreta irom sveta.
Objavljivanjem knjige Beti Friden (Betty Friedan) enska
mistika (The Feminine Mystique) (1960.) feministiki po-
kret stupio je u jednu novu fazu (drugi talas feminizma).
Nakon integracije ena u proces proizvodnje tokom ratnih
godina, pedesete su bile obeleene jednim patrijarhalnim
recidivom, protiv koga je bio usmeren drugi talas femi-
nizma koji je zahtevao kraj polne diskriminacije. Godine
1964. Zakonom o graanskim pravima sankcionisana je
svaka diskriminaciju (prema rasi, polu, religiji ili nacional-
nom poreklu). Tokom ezdesetih godina na univerzitetima
je izrazito popularan bio zahtev za armativnom akcijom
(afrmative action), tj. aktivnostima koje su za cilj imale
podizanje udela ena i ne-belaca u broju zaposlenih u aka-
demskim poslovima. To je rezultiralo ekasnim programi-
ma za koje su od 1965. godine stavljana na raspolaganje
konkretna namenska sredstva.
Mnogi aktivisti i aktivistkinje pokreta za graanska prava
i antiratnog pokreta bili su socijalisti/kinje, npr. poznata
feministkinja Kejt Milet (Kate Millett) (Politika polova /
Sexual politics). Najpoznatiji literarni prikazi socijali-
stikih utopija tokom sedamdesetih godina potiu od fe-
ministikih autorki poput Ursule Legvin (Ursula LeGuin)
(Planet der Habenichtse
1
), Doane Ras (Joanna Russ) i
Mard Pirsi (Marge Piercy). Nova levica dovela je i do po-
1 Dobar prevod naslova ovog dela mogao bi biti Planeta golja ili Pla-
neta siromaha; meutim, delo je u prevodu na srpski jezik objavljeno
pod naslovom ovek praznih aka (1995., Beograd: Polaris, prev. Zoran
ivkovi), prim. prev.
Sloboda za Ruchell Magee, poster amerike Partije Crnih Pantera
iz 1970. godine. Magee je najdue zatoeni politiki zatvorenik u SAD,
a moda i na svetu. Godine 2011. on je i dalje u zatvoru.
Collection CSD, International Institute of Social History (Amsterdam).
5
Feminizam ivi!, poster iz 1972. godine.
6
novnog oivljavanja marksizma u nauci, koji se ogledao u
osnivanju marksistiki usmerenih asopisa (New Left Re-
view, Monthly Review). Velik uticaj imalo je i delo Mono-
poly Capital (Monopolni kapital), koje su 1966. godine
objavili Pol Baran (Paul Baran) i Pol Svizi (Paul Sweezy).
Trei svet i irenje 1968.
Formiranje Treeg sveta kao politikog faktora dolo je
do izraaja tek na afro-azijskoj konferenciji u Bandungu
(1955.), za kojom je 1961. godine sledila prva konferen-
cija Nesvrstanih drava u Beogradu. Glavni protagonisti
Pokreta nesvrstanih, koji je teio jednom samostalnom
i suverenom razvoju novih nacija i odbijao podreivanje
velikim silama SAD-u i SSSR-u, bili su Egipat, Indija i Ju-
goslavija. Elementi socijalistike politike, npr. sprovoenje
nacionalizacija radi kontrole nad domaim sirovinama,
kao i razvojni planovi u domenu ekonomske politike, bili
su sprovoeni u mnogim zemljama Treeg sveta. Pojam
Trei svet koji je 1952. godine skovao francuski publici-
sta Alfred Sovi (Alfred Sauvy) bio je aluzija na trei sta-
le Francuske revolucije. U njemu je bila izraena tenja
za antikolonijalnim osloboenjem, kulturnom samosveu
i samostalnim razvojem zemalja Juga.
Shodno tome, amerikanizacija vijetnamskog rata
(1963-1969.) shvaena je kao rat SAD-a protiv ovih tenji
Treeg sveta. Vijetnamski rat umnogome je bio paradi-
gmatski za borbe za osloboenje Treeg sveta, npr. u vidu
dosledne primene gerilskog rata kao strategije asimetri-
nog voenja rata ili u vidu organizacijske objave Nacio-
nalnog oslobodilakog fronta koji bi ukljuivao razliite
politike snage. Pre svega, ipak, ratna politika SAD-a u
Vijetnamu je znaajno doprinela delegitimizaciji kapita-
listikog sistema tokom ezdesetih godina. Moralno za-
prepaenje sveta, ali i mnogih Amerikanaca hranjeno je
masakrima kao u Mi Laju (My Lai) (1968.) ili strategijom
nasuminih vazdunih napada (ameriki general Kertis Le-
mej (Curtis LeMay) pretio je da e Vijetnam bombardova-
ti dok ga ne vrati u kameno doba).
Razliiti pokreti za emancipaciju i otpor razmenjivali su
iskustva i proizveli su jedan ciklus socijalnih, politikih
i vojnih borbi koji se koncentrisao oko 1968. godine. U
Meksiku je dolo do protesta studenata. Studentski nemi-
ri u Parizu proirili su se i povezali sa generalnim trajkom
radnitva koji je danima paralisao zemlju (Pariski maj).
U ehoslovakoj je Prako prolee obeavalo reforme
i samoupravljanje. U Nemakoj su demonstracije protiv
posete persijskog aha 2. juna 1967. godine, prilikom kojih
je policija ubila studenta Benoa Onezorga (Benno Ohne-
sorg), ubrzale dalju radikalizaciju.
ezdesetosmaki pokret koji je usko povezan sa Novom
levicom svuda se odvijao u konfrontaciji sa prevazienim
politikim oblicima i organizacijama. U Nemakoj, gde
je od 1966. godine vladala Velika koalicija
2
, govorilo se o
Vanparlamentarnoj opoziciji (APO). U SAD-u je 1968.
godine kongres Demokratske partije odran iza bodljikave
ice kako bi bio zatien od demonstranata. Istovremeno,
Nova levica je bila i deo jednog reformskog procesa poli-
tikih organizacija, procesa koji se odvijao i unutar posto-
2 Veliku koaliciju u Nemakoj ine dve najvee tzv. narodne parti-
je Hriansko-demokratska unija (CDU) i Socijaldemokratska partija
Nemake (SPD), prim. prev.
jeih partija i politikih sistema. Ta tenzija izraena je i u
domenu teorije.
Teorija Nove levice
U teoriji i praksi Nove levice bili su suprotstavljeni jedno
ortodoksno i jedno antiautoritarno krilo, izmeu ko-
jih je, meutim, bilo mnogo meovitih oblika. Ortodoksno
krilo se trudilo da nastavi politiko-ekonomsku kritiku ka-
pitalizma, naglaavalo je znaaj obaveznog organizovanja
i institucionalne politike, dralo se i dalje velikog znaaja
SSSR-a za meunarodnu antikapitalistiku strategiju i iz
sovjetskog teorijskog razvoja je preuzelo ideje mirne koeg-
zistencije sistema i demokratskog prelaska na socijalizam.
Antiautoritarno krilo naglaavalo je prekid sa postojeim
oblicima politike i ulogu spontanosti; ono se oslanjalo na
kulturnu, pa ak i egzistencijalnu dimenziju protesta i sa
simpatijama je gledalo na kinesku ideju kulturne revolu-
cije; kritikovalo je pribliavanje dva velika sistema u nji-
hovim hijerarhijsko-konzervativnim strukturama i njihovoj
birokratizaciji vlasti.
Za ortodoksno krilo merodavna je postala pre svega te-
orija dravno-monopolistikog (Staatsmonopolistischen)
kapitalizma (Stamokap), razvijena u DDR-u. U trenutnoj
fazi kapitalizma procesi koncentracije i monopoli sve vie
dobijaju centralnu ulogu, pri emu kapitalistiki mono-
poli sve jae zavise od odgovarajue dravne politike i
dravnih struktura; monopoli, drava i nansijski kapital
meusobno se proimaju u dravno-monopolistikim
kompleksima (npr. u vojno-industrijskom kompleksu), u
kojima se mimo konkurencije i trita planiraju i ostvaruju
veliki dugoroni proizvodni projekti. U sve aktivnijoj regu-
lacionoj funkciji drave i faktiki ve zapoetom planira-
nju lee potencijali za socijalistiko ukidanje kapitalizma,
dok se u okviru politikog delovanja promovie savez svih
antimonopolistikih slojeva u koji se ukljuuju mali i
srednji kapitalisti i svi oni koji su interesno pogoeni do-
minirajuim monopolima. Stamokap je bio teorijski apa-
rat novoosnovane Nemake Komunistike Partije (DKP) i
doiveo je iroku recepciju meu mladim socijalistima.
3

Godine 1972. pokrajinski
4
odbori mladih socijalista (Juso)
u Hamburgu i Berlinu usvojii su odgovarajue strateke
papire u skladu sa stamokap teorijom, dok je 1977. godine
pristalica Stamokapa Klaus Uve Beneter (Klaus-Uwe Be-
nneter), izabran za predsednika Mladih socijalista (kasnije
e biti iskljuen iz SPD-a i zamenie ga Gerhard reder
/ Gerhard Schrder). Takoe, i dokumenti Herfordske
teze i O radu marksista u SPD-u, bile su pod uticajem
Stamokapa.
Za antiautoritarno krilo bitne su postale teorije Herber-
ta Markuzea (Herbert Marcuse). Markuze je naglaavao
strukturnu paralelnost moi, ugnjetavanja, potiskivanja
nagona, ritualizacije i otuenja i u sovjetskom i u zapad-
nom drutvenom sistemu (Jednodimenzionalni ovek).
3 Pojmom mladi socijalisti (nem. Jungsozialisten, skr. Juso naziva se
omladina Socijaldemokratske partije Nemake (SPD), koja je u pomenu-
tom periodu delovala u ondanjoj Saveznoj Republici Nemakoj (Zapadnoj
Nemakoj), prim. prev.
4 Nemaki naziv Bundesland ili Land za federalne jedinice stare
(zapadne) i sadanje Savezne Republike Nemake (danas ih ima 16) radi
ujednaenosti prevodi se pojmom pokrajina, a ne, recimo, alternativnim
pojmom land ili u sluaju derivacije zemaljski, zemaljska i sl. Prim.
prev.
Dok je ortodoksno krilo u modernistikoj racionalnosti ili
kapitalistikoj regulaciji videlo civilizacijski napredak, anti-
autoritarno krilo je sve to odbacivalo kao internalizovano
potiskivanje, represivnu toleranciju i, generalno, iskljui-
vanje alternativa. Markuze je u teoriju osloboenja integri-
sao i psihoanalizu. On je studentskom pokretu pripisivao
izuzetnu ulogu upravo zbog njegovog kulturno-revolu-
cionarnog karaktera, tj. nemogunosti integracije u po-
stojei poredak. Dok je ortodoksno krilo zadiralo duboko
u socijaldemokratiju i sindikate, antiautoritarno krilo je in-
spirisalo kritiki preokret konkretnih drutvenih oblasti i
socijalnih praksi, npr. u domenu socijalnog rada, pedago-
gije, zdravstva. Veliki uticaj imala je Antipsihijatrija itali-
janskog psihijatra Franka Bazalje (Franco Basaglia), koji je
pod sloganom sloboda lei izborio ukidanje zatvorenih
odeljenja u Italiji.
U SPD-u su pojmovi demokratski socijalizam i socijal-
na demokratija praktino postali zamenljivi, demokrati-
zacija drutva bila je sutinsko reenje Brantovih (Willy
Brandt) vlada. Jusosi i SPD-Levica (SPDLinke) pokuali
su da spoje reformsku praksu SPD-a sa jednom socija-
listikom perspektivom, koristei se formulom reforme
nezavisne od sistema. Reformska politika kao deo jedne
socijalistike strategije morala je biti sprovoena ka anti-
kapitalistikim strukturnim reformama, putem kojih bi se
drutveni odnosi moi i ekonomske logike funkcionisanja
bitno promenili u vanim delovima drutva. Ovakve refor-
me, nezavisne od sistema, mogle su se sprovesti samo
u vidu duple strategije institucionalne politike (u parla-
mentima i partijama) i politike pokreta (u pokretima i na
ulici). SPD je 1970. godine doneo odluku o razvoju du-
goronog programa, koji bi trebalo da opie dugoronu
strategiju jednog demokratskog socijalizma i konkretne
prelazne projekte. Ovaj Dugoroni program je izglasan
1975. godine pod naslovom Orijentacijski okvir 85, ali
nije nakon toga dalje razvijan.
Konkretne demokratsko-socijalistike reforme
Ranih sedamdesetih godina delovalo je da e demokratski
socijalizam biti predstojea realna drutvena alternativa.
Ovakvom stavu doprineli su i pobeda Narodnog jedinstva
(Unidad Popular) pod Salvadorom Aljendeom (Salvador
Allende) u ileu 1970. godine i Revolucija karanla, vo-
ena od strane nekolicine socijalistikih ocira, u Portuga-
lu 1974. godine.
U mnogim zemljama Evrope levica je razvila programske
koncepte koji su se mogli itati kao pristupi reformama
nezavisnim od sistema i u fazama ih je i sprovodila. U
vedskoj, u okviru programa vlade Radnike partije, osmi-
ljen je jedan oblik uea zaposlenih u dobiti preduzea,
kojim bi podrutvljavanje velikih koncerna bilo ostvareno
ne oduzimanjem svojine, ve postepenim rastom udela
i uticaja radnika, te konano njihovom prevlau. Hitova
(Heath) laburistika vlada je u Velikoj Britaniji sprovela Na-
cionalni ekonomski plan, kojim su kljune oblasti privrede
podreene dravnom ciljnom planiranju. U Nemakoj je
uee zaposlenih u odluivanju uvedeno u svim velikim
preduzeima. U Italiji je mobilna skala (scala mobile)
garantovala automatsko prilagoavanje zarada stopi ina-
cije i time znaajno promenila odnose snaga izmeu su-
protstavljenih strana u kolektivnom pregovaranju.
Sve ove strukturne reforme imale su kao cilj jednu vrstu
demokratskog trinog socijalizma u kome trite i privat-
ni kapital nisu ukinuti, ali su podreeni drutvenoj kontroli
i zajednikom odluivanju i integrisani u celovito drav-
no planiranje. Ovde je itekako postojala konvergencija sa
predstavama reformskih snaga u Istonoj Evropi, koje su,
sa druge strane, propagirale promenu okamenjenog dr-
avnog socijalizma sa planskom privredom u jedan demo-
kratski voen trini socijalizam, koji podrava individual-
nu inicijativu i zajedniko odluivanje.
2.4. OD POBEDE NEOLIBERALIZMA
DO DANAS
Pobuna kasnih ezdesetih godina irom sveta je promeni-
la odnose snaga i dala podstrek ambicijama za stvaranje
jednog demokratskog socijalizma. Ranih sedamdesetih
godina mnogo toga je govorilo da bi se reforme u kapita-
listikim zemljama srednjerono mogle ustaliti kao jedna
socijalna i demokratska transformacija i da ni u zemlja-
ma dravnog socijalizma na dui rok nee biti alternative
demokratskim i participativno-socijalistikim reformama.
Karanlska revolucija u Portugaliji (1974.) u okviru koje je
prelazak u socijalizam kao dravni cilj uao u ustav, kraj
Frankovog reima u paniji (1975.) i vojne diktature u Gr-
koj (1973.), uspon evrokomunistike italijanske komuni-
stike partije (PCI) koja se distancirala od upravnih ambi-
cija KP SSSR-a i najavila demokratski put ka socijalizmu,
delovali su kao da potvruju ova oekivanja.
Meutim, pokret za demokratsko-socijalistiku transfor-
maciju se ve sredinom sedamdesetih postepeno gasio i
smenjen je usponom neoliberalizma koji je na drugaiji na-
in iskoristio globalne promene proizvodnje i naina ivota.
Niz rezova uinilo je to oiglednim. U Zapadnoj Evropi su
slabili reformski pokreti. Ostavke Branta u Nemakoj (1974.)
i Vilsona (Wilson) u Velikoj Britaniji (1976.), poraz na izbori-
ma vedskog SAP-a
1
(1976.), neuspeh italijanskog PCI-a u
pokuaju da postane najjaa partija i da izbori prvo komu-
nistiko uee u vlasti u Zapadnoj Evropi (1976.) sve su
to bili simptomi injenice da je reformski pokret, dostigavi
svoj vrhunac, bio na zalasku. Nakon Povelje 77 (ehoslo-
vaka, 1977.) pokret se u istonoevropskim zemljama po-
lako udaljavao od svoje reformsko-socijalistike orijentacije
i menjao takoe i usled dravne represije u pokret za
ljudska i graanska prava koji je ideoloki bio vie neutralan
i koji je demokratsko-kapitalistiku transformaciju devede-
setih godina pozdravio kao konano manje zlo.
Gubitak hegemonije
Razlozi za gubitak idejne hegemonije demokratsko-soci-
jalistikog reformskog pokreta u korist neoliberalizma bili
su raznovrsni, a i dalje su sporni. Na polju ekonomije de-
mokratski socijalizam nije uspeo da razvije ubedljivu vi-
ziju jednog solidarnog i emancipatornog drutva koje bi
nastalo kao rezultat preloma u razvoju proizvodnih sna-
ga. Vlade zemalja dravnog socijalizma, ali i socijalistike
reformske snage na Zapadu, imale su problema sa usva-
janjem revolucionarnih novina u oblastima informacijskih
i komunikacijskih tehnologija, proizvodnje zasnovane na
nauci, logistike i automatizacije. Demontiranje fordistikog
naina proizvodnje, kao i globalizaciju novih naina proi-
zvodnje i ivota, koje je neoliberalizam sprovodio uz velike
i beskrupulozne napore, levica je prihvatila uglavnom uz
1 Socijalistika radnika partija, prim. prev.
otpor i sa skepsom. Dok su zemlje dravnog socijalizma u
fazi nakon Drugog svetskog rata pokazivale visok tempo
razvoja i veliku ekonomsku dinamiku, od sredine sedam-
desetih godina su sve vie zaostajale za produktivnou i
tempom razvoja kapitalistikih zemalja.
U pojedinim sluajevima demokratsko-socijalistika refor-
ma je zaustavljena vojnim putem. Pu u ileu 9. septem-
bra 1973. koji je uz podrku CIA sruio demokratski iza-
branu socijalistiku vladu Salvadora Aljendea, za pokret
irom sveta je imao traumatian karakter. Skoro svuda u
Latinskoj Americi vojne diktature su preuzele vlast i pro-
ganjale leviarski pokret uz hapenja, muenja, ubistva i
otmice. Trka u naoruavanju velikih sila, do koje je nakon
faze smirivanja (sa konferencijom KEPS-a u Helsinkiju
1975. godine kao vrhuncem) ponovo dolo, enormnim
vojnim trokovima znaajno je doprinela da se ekonomija
drava Varavskog pakta ruinira i da se blokiraju njihovi
ekonomski potencijali koji bi inae stajali na raspolaganju
za jedan civilni i socijalni razvitak.
Potencijalna hegemonija demokratsko-socijalistikih sna-
ga u procesima svetske transformacije zahtevala je da se
brzim drutvenim promenama nametne jedna pozitivna
vizija. To se, meutim, nije desilo. Individualizacija, kraj
starog drutva rada, nestajanje klasinih miljea i oblika
organizacije, postmaterijalistike potrebe za kreativnom
autonomijom individue, ukidanje tradicionalnog nacional-
nog drutva putem migracije i unutranje diferencijacije
odredili su drutvene promene. Dok je neoliberalizam ove
tendencije pozdravljao i ugraivao ih u svoje koncepte de-
regulacije, desolidarizacije i privatizacije, demokratsko-so-
cijalistike snage esto su pokuavale da se brane od ovih
Od rudarskog trajka do generalnog trajka poster iz vremena trajka
rudara u Engleskoj (1984/85.) koji je trajao godinu dana.
7
tendencija, umesto da ih pokuaju kooptirati u progresiv-
ne koncepte emancipacije i produbljene demokratizacije.
Ovo je vailo i za promene i prelome u kulturi. Usled uspo-
na masovnih medija i popularne kulture, crnake i uopte
ne-belake savremene kulturne produkcije, jaanja globa-
lizovane omladinske kulture, novih interaktivnih i plurali-
stikih medija, dotadanja dominacija graanske kulture
bliila se kraju. U vezi sa svim tim fenomenima, neolibe-
ralizam se postavio kao glasnik demontae drutvenog
establimenta i time gurnuo levicu u konzervativnu ulogu
branitelja starih vrednosti.
Konano, razbijen je i savez Nove levice sa kulturnim i
socijalnim emancipacijskim pokretima ena, crnaca i ne-
belaca, lezbejki i gej aktivista. Na Saveznoj konferenciji
SDS-a
2
1968. godine Akcioni savez za osloboenje ene
paradajzom je gaao muki podijum, nakon to su drugovi
odbili da diskutuju o feministikim zahtevima i patrijarhatu
u sopstvenoj organizaciji. U Italiji su se nove feministi-
ke grupe odvojile od levih organizacionih konteksta, kao
npr. DEMAU (Demisti cacione dell autorita patriarcale)
ili Rivolta Feminile (Fuka nam se za Hegela). Odbijanje
mnogih leviara da se upuste u rasprave o pitanju oslo-
boenja ena i da sopstvene privilegije, kao mukaraca,
dovedu u pitanje, izazvalo je razdor izmeu levice i femi-
nizma, koji ni kasnije nikada nije zaista do kraja uklonjen i
koji je svuda doveo do jednog trajnog udaljavanja mnogih
progresivnih ena od levih organizacija (Dragi drugovi, mi
vas naputamo, bio je npr. naslov jednog oprotajnog
pisma, objavljenog 1976. godine u listu Il Manifesto).
2 Socijalistiki nemaki studentski savez, prim. prev.
Novim pitanjima, na koja je trebalo pronai odgovore, pri-
padala je i ekologija. Naftna kriza 1973. godine momen-
talno je stvorila drutvenu svest o zavisnosti fordistikog
koncepta razvoja od ogranienih sirovina, pre svega fo-
silnih goriva. Destruktivne posledice vladajueg modela
industrijskog drutva pokazale su se u vidu unitavanja i-
votne sredine, zatrovanosti, velikih industrijskih katastrofa
poput hemijskih nesrea u Sevezu (1976.) i Bopalu (1984.)
ili nuklearne nesree u ernobilu (1986.). Agrarne tehno-
loke reforme koje su od ezdesetih godina pod sloganom
Zelene revolucije sprovoene u Indiji, Latinskoj Americi
i Persiji (Iran) (bela revolucija), u pogledu njihovih soci-
jalnih i ekolokih posledica u najmanju ruku su bile ambi-
valentne. Socijalistikim snagama dugo nije uspevalo da
se odvoje od svoje vezanosti za fordistiki model napretka
i njegove naivnosti u pogledu industrijske proizvodnje i li-
nearnog upravljanja, kao ni da razviju jednu savremenu
progresivnu kritiku kapitalistike i dravno-socijalistike
politike ekologije.
Glasnost i Perestrojka
Nakon pada Nikite Hruova 1964. godine u SSSR-u je na
vlast doao Leonid Brenjev. Njegova vladavina je naziva-
na Zlatnim dobom stagnacije (Viktor Kozlov) i postala je
simbol odupiranja neophodnim promenama. Period Bre-
njeva zapoeo je sovjetskom invazijom na ehoslovaku
1968. godine sa ciljem suzbijanja Prakog prolea, ka-
snije legitimisanom Brenjevljevom doktrinom ograni-
enog suvereniteta socijalistikih drava. Iako je od 1974.
godine sve vie bolovao od zaepljenja krvnih sudova, on
je do svoje smrti 1982. godine ostao generalni sekretar KP
SSSR-a i uinio je Politbiro institucijom ijem je proseku
godina starosti lanova jedino mogao da konkurie Vati-
kan, kako je zajedljivo zakljuio Ernest Mandel. Odbijanje
reformi i insistiranje na vojnim reenjima, odveli su SSSR
i zemlje koje su bile sa njim u savezu u sve veu izolaciju i
nazadnost. Fatalni ulazak u Avganistan 1979. godine obe-
leio je najkritiniji stupanj ovog razvoja.
Nakon uglavnom reformistiki orijentisanog Jurija Andro-
pova i konzervativnog Konstantina ernjenka, a obojica
su samo vrlo kratko bili na poziciji generalnog sekretara
KP SSSR, u Politbirou su se nametnuli reformisti i 1985.
godine izabrali Mihaila Gorbaova za novog generalnog
sekretara. Gorbaov i s njim povezani akteri bespotedno
su analizirali krizu sovjetske privrede i drutva i pod paro-
lama Glasnost i Perestrojka zapoeli proces transforma-
cije koji je SSSR trebalo da izvede iz njegove ukoenosti
i nesposobnosti reformisanja. Perestrojka (prestrojavanje,
preobraenje) se umnogome nadovezala na istonoevrop-
ske reformske tenje ezdesetih godina. Zakon o dravnim
preduzeima (1987.) poveao je odgovornost preduzea
i uveo ekonomsko knjigovodstvo. Od tada rme su mo-
gle slobodno koristiti proizvodne kapacitete koji nisu bili
zauzeti dravnim nalozima i tako proizvedena dobra
prodavati na tritu; umesto centralnih ekonomskih pla-
nova svako preduzee je trebalo da uspostavi samood-
govornost i kontrolu izabranih radnikih kolektiva. Novina
u Zakonu o zadrugama (1988.) bila je ta da su doputena
privatna preduzea, iako u poetku samo uz stroge uslove
i oteavajue okolnosti. Dravni monopol u domenu spolj-
ne trgovine postepeno je naputen. Sa ciljem reavanja
problema nedostatka kapitala i unapreenja tehnolokog
transfera Joint-Venture-zakonom (Zakonom o zajedni-
kim ulaganjima) (1987.) doputena su inostrana uea u
kapitalu, koja su u poetku bila ograniena na manjinska
uea, ali su kasnije bila proirena i na veinska uea.
Raspad administrativnog i nansijskog privrednog uprav-
ljanja relativno brzo je doveo do duboke krize.
Privredna reforma bila je povezana sa politikom refor-
mom. Glasnost je znaila slobodu javne debate, ukidanje
cenzure i ciljano ohrabrivanje kritike i uea baze. Najvii
organ vlade sastavljen je delom od slobodno izabranih
lanova, a delom od lanova koje je delegirala komuni-
stika organizacija. Demokratizacija i Glasnost, obnova
partijskih kadrova putem slobodnog postavljanja kan-
didata i putem izbora, kao i pozivi na formiranje kritike
javnosti trebalo je da uine proces reforme nepovratnim
i da prevaziu uticaj konzervativnih snaga u partijskoj i
privrednoj birokratiji.
Sam Gorbaov je Perestrojku video kao pokuaj demokra-
tizacije socijalizma. U toj reformskoj eri koja je trajala samo
est godina privredni problemi nisu mogli biti reeni; nivo
i nain snabdevanja ostali su loi, ekonomska sposobnost
inovacije nije zaista napredovala. Pod pritiskom globalne
konkurencije reformski proces delimino je poprimao ne-
oliberalne crte. Smanjivanje subvencija za prehrambene
proizvode, podizanje cena, smanjenje javnih slubi, zatva-
ranje nerentabilnih preduzea i inacija vodili su ka proce-
su osiromaenja i izazivali su trajkove, nemire i omladin-
ske pobune. Kako u irokoj populaciji, tako i u krugovima
inteligencije mnogi su ve bili otpisali socijalizam, dok su
drugi nostalgino glorikovali pseudosigurnost autoritar-
nog dravnog socijalizma. Nakon neuspenog pua 1991.
godine, kada je jedna grupa ocira uhapsila Gorbaova i
htela da zaustavi procese demokratizacije, kao novi centri
moi nametnule su se elite nacionalnih sovjetskih republi-
ka. Ruski predsednik Boris Jeljcin zabranio je KP SSSR i
zapoeo je prelazak u kapitalizam.
Na meunarodnom planu, perestrojka je imala ogroman
uticaj. Ona je prihvaena kao spektakularni pokuaj ob-
nove socijalizma u znaku demokratije, slobode i globalne
saradnje (Novo razmiljanje). Glavno obeanje, da e
radnici i ostalo stanovnitvo reformom ponovo postati
gazde u svojoj kui i da e se uvesti jedna socijalistika
demokratija u privredi i drutvu, zapravo nije moglo biti
ostvareno ni u SSSR-u ni u drugim prosovjetski orijenti-
sanim zemljama. U kratkom ivotnom veku reformske ere
nije moglo biti reeno pitanje da li bi reforme dugorono
mogle imati uspeha i da li je bila mogua transformaci-
ja koja ne bi vodila ka ponovnom uvoenju kapitalizma,
ve zaista ka jednom novom, demokratsko-socijalistiki
ustrojenom drutvenom sistemu. Drutveni i ekonomski
sistem kojem se teilo takoe je ostao neodreen i kon-
tradiktoran.
Glasnost i perestrojka su za razvoj demokratskog soci-
jalizma markirale jednu liniju, nakon koje odabir izmeu
drutvenog napretka s jedne, i prava na slobodu s druge
strane, ili mogunost guenja unutarpartijske i optedru-
tvene demokratije u ime politike ekasnosti, nikada vie
nee biti prihvatljivi. Politika koja narod ili partiju pater-
nalistiki pokuava da zatiti same od sebe, ne moe se
nazivati socijalistikom: to celom svetu ostaje kao zavet
sovjetskog reformskog perioda.
Promena uzora u Treem svetu
U zemljama u razvoju socijalizam je sedamdesetih i osam-
desetih godina 20. veka izgubio karakter uzora za samo-
stalni postkolonijalni razvitak, koji je pedesetih i ezdese-
tih godina jo posedovao. Nakon nezavisnosti, u mnogim
zemljama Afrike, generacija politiara koja je i sprovela
dekolonizaciju, u znaku afrikog socijalizma, relativno
uspeno je zapoela modernizaciju obrazovnog sistema,
uspostavljanje nacionalne kontrole prirodnih bogatstava
i kljunih industrija, kao i dravnu politiku industrijskog i
agrarnog rasta. Ovoj generaciji pripadali su, recimo, Ke-
net Kaunda (Kenneth Kaunda) u Zambiji i Kvame Nkruma
(Kwame Nkrumah) u Gani. Meutim, u daljem toku razvo-
ja, sve ee su se nametale diktatura, korupcija i politika
linog bogaenja, koje su prisvajale prihode od izvoza na
raun veine stanovnitva. Pojedini afriki diktatori koji
su se ponekad pozivali na socijalizam, u meuvremenu
su postali ozloglaeni zbog povreda ljudskih prava, tero-
ra ili katastrofalnih perioda gladi uslovljenih pogrenom
politikom.
Jedan od najstranijih reima, uspostavljenih u ime so-
cijalizma, bila je vladavina Crvenih Kmera u Kambodi
(19751979.). Pod vostvom Pola Pota, Crveni Kmeri su
proglasili agrarni socijalizam, proterali celokupno grad-
sko stanovnitvo u seoske oblasti, radikalno izolovali ze-
mlju od ostatka sveta i na najbrutalniji nain ubili najmanje
1,5 miliona ljudi, sve dok njihov reim terora nije zaustavila
vojska ponovo ujedinjenog Vijetnama. Meunarodna le-
vica dugo je ignorisala izvetaje o uasima u Kambodi i
nazivajui ih imperijalistikom propagandom.
Usled toga socijalistike snage u Africi i Aziji izgubile su
svaku vrstu hegemonije. Njihovo mesto u crnoj Africi za-
uzeli su pokreti za graanska prava i demokratizaciju, koji
su se esto zalagali za kapitalistike i liberalne reforme i
koji su artikulisali ambicije postkolonijalnih graanskih slo-
jeva u usponu. U Aziji je mnoge postkolonijalne drave u
poetku odlikovala snana dravna privreda, koja je bila
podjednako izraena u pogledu dravne svojine nad de-
lom infrastrukture i kljunih industrija, kao i u centralnom
privrednom planiranju, dok su istovremeno postojali i pri-
vatna ekonomija i kapitalistika trita. Ovaj tip, kome je
pripadala i Indija, pored Kine najvea azijska ekonomija,
pokazao se kao funkcionalan za izgradnju nacionalne indu-
strije. Iako se od osamdesetih godina na ovamo, usled pri-
vatizacije, deregulacije i liberalizacije ovaj model sve vie
transformisao, kontradiktorni odnos izmeu dravne inter-
vencije i okvirnog planiranja i privatne kapitalistike aku-
mulacije ostao je karakteristika razvojnih strategija mnogih
azijskih drava, pa i prosperitetnih drava tigrova.
Na severnoafrikom, arapskom i azijskom prostoru ban-
krot socijalistikih i nacionalistikih pokreta i reima dopri-
neo je usponu fundamentalistikog islamizma kao novog
narodnog pokreta, u kome se socijalno pitanje i razoa-
renje zapadnim razvojnim modelom spajalo sa konzerva-
tivnim ambicijama autoritarnih nacionalnih elita i patrijar-
halnih vladajuih grupa. Tako su nakon persijske (iranske)
revolucije 1979. godine islamistike snage brzo nadjaale
sekularne i leviarske snage i pokuale da Iran pretvore
u jednu novu fundamentalistiku teokratiju. Vojne vlade,
koje su pod parolom arapskog socijalizma dospele na
vlast, sve vie su se otvarale islamistikim uticajima.
Posebnu ulogu igrala je levica u Junoj Africi. Nakon ne-
zavisnosti, u Junoj Africi se putem politike otvorene ra-
sne diskriminacije (Aparthejd) na vlasti odrala bela elita,
koja je oborena tek nakon borbe koja je trajala 50 godina.
Glavni nosilac otpora, Afriki Nacionalni Kongres (African
National Congress) (ANC), od svog osnivanja 1955. go-
dine shvatao se kao organizacija u tradiciji nacionalnog
osloboenja i u svojoj osnivakoj povelji (Freedom Charta)
izjanjavao se za nacionalizaciju rudnika i kljunih oblasti
industrije, za agrarnu reformu, za pravo na rad i za be-
splatno javno obrazovanje. ANC je bio usko povezan sa
Junoafrikom komunistikom partijom (SACP), koja se
dosledno zalagala za kraj aparthejda, kao i sa Savezom
sindikata COSATU. SACP je snano uticala na strategiju
borbe protiv aparthejda. U njene najpoznatije predstavni-
ke ubrajaju se teoretiarka Rut Ferst (Ruth First), koja je u
britanskom egzilu bila zaduena za meunarodni solidarni
rad, i Kris Hani (Chris Hani), koji je uestvovao u stvara-
nju vojnog dela ANC-a i kao generalni sekretar SACP-a
postao jedan od najpopularnijih politiara June Afrike.
Oboje su ubijeni.
U toku borbe protiv reim aparthejda, jedna grupa oko
Stiva Bikoa (Steve Biko) i Mamfele Ramfelea (Mamphe-
la Ramphele) razvila je Pokret Crne Svesti (Black Con-
sciousness Movement) (BCM). U tradiciji crnih aktivista
i teoretiara poput Franca Fanona (Frantz Fanon) i Ema
Sezera (Aime Cesaire) BCM je naglaavao psihosocijalnu
celovitost rasistikog ugnjetavanja i neophodnost kultur-
ne emancipacije, lokalne samoorganizacije (community
work
3
) i pozitivne reinterpretacije (black is beautiful
4
),
kako bi se pobeglo iz zaaranog kruga ugnjetavanja i sa-
momarginalizacije. BCM je imao velik meunarodni uticaj
i pripadao je onima koji su utrli put organizacijama u kvar-
tovima za crnce (townships), koje su pobunom u Sovetu
(Soweto
5
) 1976. godine izazvale rasistiki reim.
Od 1985. godine reim aparthejda na meunarodnom
planu toliko je bio diskreditovan da je konano pristao na
usmereni prelazak na demokratiju koji je zavren slobod-
nim izborima 1994. godine i pobedom na izborima ANC-
a. Dok je ANC za vreme svoje vlade sproveo uspene
strategije armativne akcije (afrmative action), njegova
ekonomska i socijalna politika pod Nelsonom Mandelom
(Nelson Mandela) i Taboom Mbekijem (Thabo Mbeki)
uglavnom je bila neoliberalna i razoarala je mnoge nje-
gove pristalice. U decembru 2007. godine izborom Jako-
ba Zume (Jacob Zuma) za predsednika ANC-a, levo krilo
partije nadjaalo je pristalice Mbekija.
Latinska Amerika: glasnici promene
Motor promene usmerene ka novoj sposobnosti poten-
cijalne hegemonije socijalizma od devedesetih godina
prolog veka nalazi se u Latinskoj Americi. Nakon okon-
anja vojnih diktatura u Brazilu (1985.), Argentini (1983.),
Urugvaju (1985.) i ileu (1989.) levica se ponovo formirala.
Osnovna iskustva ve su uinjena u borbama za osloboe-
3 Rad u zajednicama, prim. prev.
4 Crno je lepo, prim. prev.
5 South Western Township ili skraeno Soweto je deo Johanesburga.
Prim. prev.
nje u Centralnoj Americi. Revolucija u Nikaragvi (1979.) bila
je rezultat delovanja jedne iroke koalicije u kojoj je snaan
progresivan uticaj imao, za Latinsku Ameriku tipian, hri-
anski socijalizam. Nikaragvanske kontrarevolucionarne
snage, uz direktnu podrku SAD-a, uspele su da koaliciju
uvuku u graanski rat. Nakon ruenja revolucionarne vla-
de na izborima 1990. godine, u fokus obnovljene leve teo-
rije i prakse dospela je pobuna EZLN-a (Ejercito Zapatista
de Liberacion Nacional / Zapatistika vojska nacionalnog
osloboenja) u iapasu (Meksiko) 1994. godine. EZLN je
u sebi spojio marksistike snage i tradicije indigenog (do-
morodakog) pokreta; zapatisti su se svesno nadovezali
na tradiciju seljako-narodnog otpora. Zapatizam je zago-
varao jedan postmoderni socijalizam koji se denisao
uglavnom kao otpor neoliberalnoj globalizaciji i izjanja-
vao se ciljano u korist pluralizma, direktne demokratije,
civilnog drutva i samoorganizacije. Pojavom zapatizma
stvoren je jedan nov, meunarodno ekasan jezik kojim
su kritika kapitalizma i socijalna utopija izraavane mimo
starih ortodoksija i koji je pokrenuo jedan globalni pokret
solidarnosti koji je imao velikog uticaja na alterglobalistiki
pokret i globalne socijalne forume.
Godine 1998. Ugo avez (Hugo Chavez) je postao pred-
sednik Venecuele. Bolivarska revolucija koju je progla-
sio, pozivala se takoe na jednu istorijsku liniju tradicije:
panameriki pokret za nezavisnost predvoen Simo-
nom Bolivarom (Simon Bolivar) u 19. veku. avez je zau-
stavio privatizacione politike svojih prethodnika i pokrenuo
popularne programe za jaanje infrastrukture, socijalne i
zdravstvene zatite i opismenjavanja irokih delova sta-
novnitva. Oslonjen na svoju visoku popularnost, avez
ivela revolucija na posteru je Emiliano Zapata (1879-1919.), voa
seljakog pokreta u Meksiku, s poetka XX veka.
8
je uvek iznova uspeno pobeivao kako u koniktima
sa privatnim naftnim lobijem tako i na referendumima i
predsednikim izborima. Ojaao je dravnu kontrolu naf-
tne industrije. Njeni proti postali su pod avezom mo-
tor socijalnih reformi i nove multilateralne politike; tako je
osnivanjem Bolivarske alternative za Ameriku (ALBA)
iniciran jedan sistem solidarnih trgovinskih odnosa kao al-
ternativa Amerikoj zoni slobodne trgovine (ALCA). avez
antiimperijalistiku saradnju trai ne samo sa vladama u
Latinskoj Americi, nego i sa Iranom. U kojoj meri je ave-
zova reformska politika podreena jednom autoritarnom
stilu voenja politike, ili je pak deo jedne socijalne demo-
kratizacije, jeste sporno.
Od 2000. godine na ovamo skoro svuda u Latinskoj Ame-
rici vlast su preuzele leve snage. Na izborima u Brazilu je
2003. godine pobedila Radnika Partija (PT) pod Lulom
da Silvom (Lula da Silva), 2004. godine je izbore u Uru-
gvaju dobio Frente Amplio, jedan iroki levi savez i na
vlast doveo Tabarea Vaskeza (Tabare Vasquez). U Argen-
tini su na predsednikim izborima 2003. godine pobedili
Nestor Kirhner (Nestor Kirchner) i 2007. godine Kristina
Kirhner (Cristina Kirchner), njegova ena, kao predstav-
nici grupe Frente para la Victoria, levog krila peronistike
Partije pravde (PJ). U Boliviji je nakon izbora 2005. godi-
ne Movimento al Socialismo, sa Evom Moralesom (Evo
Morales) na elu, postavio predsednika koji se izborio za
nacionalizaciju industrije gasa. U ileu je 2006. godine
predsednica postala socijalistkinja Miel Baelet (Miche-
lle Bachelet).
Partije levice i demokratski socijalizam u Zapadnoj
Evropi
Od devedesetih godina i u Evropi su stvarane partije koje
se nalaze levo od socijaldemokratije i obnavljaju viziju jed-
nog demokratskog socijalizma.
U Italiji je iz delova PCI
6
i razliitih radikalnih levih organi-
zacija (poput organizacije Democrazia Proletaria) stvorena
partija Partito della Rifondazione Comunista (PRC). Sa nje-
nim popularnim sekretarom Faustom Bertinotijem (Fausto
Bertinotti) na elu, PRC je najavila jedan novi tip leve par-
tije koja ulazi u vrst savez sa alterglobalistikim pokre-
tom i sindikatima i ne eli da preokret u drutvu postigne
prvenstveno putem osvajanja dravne vlasti. PRC je 2006.
godine ula u vladajuu koaliciju sa savezom levog centra
da bi smenila vladu Silvija Berluskonija (Silvio Berlusconi).
Koalicija je preivela 2007. godinu (kada je premijer Ro-
mano Prodi bezuspeno pokuavao da obezbedi podrku
za nastavak italijanske intervencije u Avganistanu) ali se
2008. godine konano raspala. Radikalna levica doivela
je razarajui poraz.
U Nemakoj je nakon kraja DDR-a iz bive dravne partije
SED-a proizala Partija Demokratskog Socijalizma
7
(PDS).
Od 2005. godine ona sarauje sa Izbornom alternativom
za rad i socijalnu pravdu
8
(WASG), sa kojom se 2007. go-
dine ujedinila stvorivi partiju DIE LINKE
9
. Die LINKE se
6 Komunistika Partija Italije, prim. prev.
7 Orig.: Partei des Demokratischen Sozialismus, prim. prev.
8 Orig.: Wahlalternative Arbeit und soziale Gerechtigkeit, prim. prev.
9 U znaenju: Levica. U nastavku e radi vee razumljivosti biti korien
originalni naziv Die Linke, prim. prev.
izjanjava za demokratski socijalizam; njena programska
orijentacija, meutim, jo nije zakljuena.
Partije levice pod razliitim imenima etablirale su se u
Holandiji (Socijalistika Partija, 1994.) i u Portugaliji (Bloco
del Esquerda, 1999.). Socijalistika Partija Levice u Nor-
vekoj i Partija Levice u vedskoj postoje ve due, nor-
veka Partija Levice od 2005. godine vlada u koaliciji sa
socijaldemokratama i centrom.
Sve u svemu, jo nije jasno u kakvom odnosu se nalazi
demokratski socijalizam novih ili obnovljenih partija levice
prema pozicijama leve socijaldemokratije sedamdesetih
godina. Njihove programske smernice bile su demokra-
tizacija drutva, distanciranje od autoritarnog dravnog
socijalizma sovjetskog kova, kejnzijanizam kao ekonom-
ska politika koja podstie rast i usmerena je ka domaim
tritima, i izgradnja socijalne drave u savezu sa sindika-
tima. Ponovno oivljavanje ovih pozicija koje je socijalde-
mokratija bila napustila u znaku projekata New Labour
10

i Agenda 2010
11
, okuplja jednu jaku struju unutar partija
levice. Pored toga postoje struje koje ele da stave vei
akcenat na obnavljanje antikapitalistike transformacije,
socijalistike drutvene alternative, nove denicije levih
socijalistikih programa u doba globalizacije i individua-
lizacije ili na jednu postmoderno obnovljenu teoriju or-
ganizacije.
10 Re je o novoj laburistikoj politici u Velikoj Britaniji, prim. prev.
11 Re je o reformskom programu nemake socijaldemokratije u vreme
vlade Gerharda redera (Gerhard Schrder), prim. prev.
Kina posle Maoa: socijalistika trina ekonomija
ili kapitalistika transformacija?
Narodna Republika Kina 1978. godine je zapoela proces
radikalne ekonomske reforme. Za razliku od perestrojke
u SSSR-u od 1985. godine, kineske promene nisu dovele
do politike prelaska na slobodne i tajne izbore. Reforme su
se odvijale u okviru politikog sistema koji kontrolie Ko-
munistika partija Kine (KPK). Kina je danas mesto jedne
velike transformacije iji su rezultati i karakter sporni.
Nakon Maove smrti (1976.), Deng Sijaoping (Deng Xia-
oping) je nadjaao Bandu etvorke oko Maove udovi-
ce Jang ing (Jiang Qing) i okonao je fazu maoistike
politike. Na XI Kongresu KPK, u decembru 1978. godine,
odlueno je o nizu reformi u domenu ekonomske politike
i koracima ka modernizaciji i otvaranju zemlje, koracima
koji su od 1992. godine jo vie radikalizovani.
Ekonomske reforme ispunile su ono to su kritiari maoi-
stikog voluntarizma zahtevali ve ezdesetih godina, a
liile su i na reformske zahteve opozicionih ekonomskih
teoretiara u Istonoj Evropi. Liu aoi (Liu Shaoqi) koji
je nasledio Maoa kao predsednik drave nakon katastro-
falnog neuspeha Velikog skoka 1959. godine, uzroke za
debakl video je u generalno previsokoj stopi investicija, a
preniskoj stopi potronje, kao i u preoptereivanju seoske
ekonomije drakonskom visinom poreza, u blokadi poljo-
privredne produktivnosti putem centralistikog direktnog
planiranja i prenagljene kolektivizacije. On se zalagao za
modernizaciju poljoprivrede uz pomo vee line inicijati-
ve, razliitih oblika svojine i ponovnog uvoenja trita za
jedan deo proizvedenih dobara. Ova politika zaustavljena
je Kulturnom revolucijom, Liu je bio potpuno razvlaen i
umro je u kunom pritvoru 1969. godine.
Ekonomista Sun Jefang (Sun Yefang), od 1957. godine di-
rektor Instituta za ekonomske nauke Kineske akademije
nauka, 1964. godine smenjen i u periodu 1968-1975. go-
dine pritvoren zbog revizionistikih stavova, u zatvoru
je dalje radio na kritici maoistike ekonomije i na osno-
vama ekonomske reforme, koja je u mnogome najavila
kurs zacrtan posle 1978. godine. Sr Sunove teorije bila
je teza, da zakon vrednosti, po kome se realna vrednost
dobara zasniva na drutveno potrebnom radnom vreme-
nu neophodnom za njihovu proizvodnju, postoji dalje i u
socijalizmu. Voluntaristika ekonomska politika, koja se
probila pod Mao Cedungom i koja je verovala da moe
jednostavno da naredi rast proizvodnje, to ignorie i vodi
ka zapostavljanju trokova proizvodnje, rasipanju resursa,
nezainteresovanosti za podizanje produktivnosti tehnolo-
kom modernizacijom. Sun je zato zahtevao nauni prora-
un trokova na dravnom nivou, ekonomsko raunovod-
stvo na nivou preduzea, veu samostalnost preduzea (u
dravnoj svojini), realistian sistem cena i reformu nan-
sijskog sistema.
Reforme 1978. godine bile su usmerene u prvom redu na
podizanje produktivnosti na selu. Narodne komune su uki-
nute. Zemlja je ostala u dravnom vlasnitvu, ali su seoska
domainstva mogla da u okviru ugovorne odgovornosti
samostalno prodaju vikove koji bi prevazili ostvarenje
plana. Podignute su dravne cene otkupa. Od 1984. godi-
ne uveden je sistem samostalne prodaje dobara proizve-
denih u veem obimu od planiranog i u industriji i u oblasti
uslunih delatnosti. Sela i gradovi mogli su samostalno da
osnivaju preduzea. Ova seoska kolektivna preduzea de-
lovala su izvan centralnog privrednog planiranja i opslui-
vala su lokalna trita robe iroke potronje. Kao posledica
reformi ubrzano je rasla poljoprivredna proizvodnja, kao i
proizvodnja nepoljoprivrednih dobara na selu. Podravala
se konkurencija regija i optina.
Od 1992. godine regulacije, nalik trinim, koje su u poet-
ku uvedene kao dopuna dravnom direktnom planiranju,
korak po korak postaju norma. Novi sistem proglaen je za
socijalistiku trinu ekonomiju. Sistem cena je reformi-
san, a cene za najvei deo dobara su liberalizovane. Predu-
zea u domenu proizvodnje robe iroke potronje dobrim
delom su privatizovana, prodajom ili prevoenjem u akcio-
narska drutva. Zajednika ulaganja (Joint-Venture) su do-
putena, mada samo uz manjinsko uee inostranog ka-
pitala i uslove koji omoguuju odrivi tehnoloki transfer.
Velika dravna preduzea u poetku su i dalje kontrolisala
oblasti teke industrije, komunikacija i infrastrukture. Od
1995. godine i ova privredna podruja su reformisana.
Sistem centralnog ubiranja dobiti zamenjen je sistemom
progresivnog oporezivanja, pri emu su centralna dravna
vlast i provincije delile prihode od poreza. Nerentabilna dr-
avna preduzea su zatvorena, a obaveza dravnih predu-
zea da obezbeuju socijalne usluge i zaposlenost je po-
stepeno ukinuta i zamenjena sistemom dravnih socijalnih
usluga. Pristupanjem Kine WTO-u
12
2001. godine povean
je pritisak na dravna preduzea da posluju protabilno i
da konkuriu domaim i stranim privatnim preduzeima.
12 World Trade Organization = Svetska trgovinska organizacija, prim.
prev.
Ekonomske reforme izazvale su ogroman impuls rasta.
Preko tri decenije rast bruto drutvenog proizvoda kretao
se oko 10% godinje. Prihodi i snabdevanje velike veine
stanovnitva vidljivo su porasli. Nikada u istoriji tolikom
broju ljudi nije za tako kratko vreme uspelo da izau iz
siromatva. Posebno su primorski gradovi prosperirali,
oslonjeni na sve veu ulogu Kine u meunarodnoj trgovini
i na investicije inostranog kapitala, koji je naiao na irom
sveta jedinstveno povoljan nivo zarada uz visoku ponudu
infrastrukture i uslunih delatnosti.
Jedan deo stanovnitva nije uestvovao u ovom rastu bla-
gostanja. Time je dolo do novih socijalnih podela. Dru-
tvena nejednakost u Kini danas spada u najdramatinije
na svetu. Migracija u gradove vodi ka nastajanju jednog
masovnog gradskog migrantskog proletarijata. Postoji vi-
sok broj smrtnih kazni.
Dravni menadment je, za razliku od drugih industrijskih
zemalja u razvoju poput Indije, spreio nastajanje slamo-
va (gradskih siromanih predgraa) i do sada obezbedio
osnovno snabdevanje rastue populacije. Od 2005. godi-
ne dravna vlast orijentacijom ka jednom harmoninom
drutvu pokuava da reaguje na socijalne probleme i ek-
stremnu nejednakost.
Nade u demokratizaciju kulminirale su u studentskim pro-
testima i opsadi trga Tjenanmen u Pekingu 1989. godine.
Nakon dva meseca protesti su krvavo ugueni. Relativno
liberalnog ao Zijanga (Zhao Ziyang) koji je pokuao da
studente nagovori da se povuku, na mestu sekretara KPK
zamenio je iang Cemin (Jiang Zemin).
Kritiari maoizma insistirali su na jasnoj vezi izmeu eko-
nomske stagnacije i autoritarne politike, kulta linosti i ne-
dostatka unutranje partijske demokratije. U reformskom
periodu posle 1978. godine vidljiva je veza izmeu autoritar-
ne komunistike dravne vlasti i jednog sve vie trino ori-
jentisanog formiranja privrede i socijalne strukture. Danas,
s jedne strane postoje pokuaji stvaranja kineskog civilnog
drutva, a s druge strane ne postoji niti jedno nezavisno rad-
niko predstavniko telo niti legalna politika opozicija.
Kako god, vodea uloga KPK i jednopartijski sistem ostali
su netaknuti. Meutim, unutar ovih struktura dolo je do
politike pluralizacije. Funkcija partije se promenila. Ona je
sve vie garant osnovnih socijalnih interesa, razvoja proi-
zvodnih snaga i jedinstva Kine, ali se istovremeno sve vie
povlai iz neposredne administracije. Ubrzano su izgrae-
ni elementi pravne drave u civilnim pitanjima. Za vrlo ve-
like delove stanovnitva individualne slobode znaajno su
poveane. Instaliran je jedan mehanizam stalne kadrovske
obnove partijskog i dravnog rukovodstva, jedinstven u
istoriji komunistikih dravnih partija.
Ocene trenutnog karaktera kineskog ekonomskog sistema
su kontroverzne. Primat politike i centralna uloga drave
u postavljanju pravca ekonomskog razvoja i odreivanju
ekonomsko-politikog delovanja i dalje su na snazi. Veliki
delovi vlasnitva nad sredstvima proizvodnje su privatizo-
vani; meutim, nacionalni resursi, kljune grane industri-
je, komunikacioni sektori i infrastruktura, kao i nansijski
sektor, pod kontrolom su drave. Nasuprot tome, partici-
pacija stanovnitva i zaposlenih u drutvenim odlukama,
odnosno u odlukama preduzea je manje razvijena, a so-
cijalna struktura je sve vie obeleena podelom na zapo-
slene koji zavise od plate i na vlasnike kapitala.
Zato je sporno, u kojoj meri kineski put od 1978. godi-
ne predstavlja jedan uspean dalji razvitak socijalistikog
ekonomskog sistema (trini socijalizam) ili se, najkasnije
od 1995. godine, ve dogodila transformacija ka jednom,
u sutini kapitalistikom ekonomskom sistemu, ili se ta
transformacija trenutno dogaa.
2.5. PONOVNO OIVLJAVANJE
SOCIJALISTIKIH VIZIJA
Od sredine devedesetih godina 20. veka, ali jo vie u pr-
voj deceniji 21. veka, primetno je poraslo interesovanje
za socijalizam kao odgovor na savremene izazove. Dolazi
do ponovnog oivljavanja progresivnih socijalnih utopija.
Od raspada zemalja dravnog socijalizma, koje su nakon
1990. godine mnogi doiveli kao pravi ok, prole su skoro
dve decenije, pa je pristup njegovom istorijskom i analiti-
kom razmatranju u meuvremenu mnogo bolji. Novi ek-
sperimenti odbijanja dominacije kapitala i kapitalistikog
komandovanja postoje. Svetski alterglobalistiki pokret,
duboka kriza kapitalizma i nova aktuelnost socijalnog pi-
tanja negiraju navodno nepostojanje alternative kapitali-
stikom poretku i ponovo na dnevni red stavljaju potragu
za antikapitalistikim perspektivama i utopijama.
Rad na socijalizmu kao antikapitalistikom pokretu i re-
alistinom postkapitalistikom poretku time se poveao.
Pritom, grubo se mogu primetiti dve glavne struje ovog
pokreta (pokuaj jedne sistematizacije razliitih modela
preduzeemo u treem delu).
Socijalizam kao modernizovan, racionalan odgovor
na negativne posledice kapitalizma
Dok je dinamika kapitalizma bila u prvom planu u fazi na-
kon 1975. godine i delimino i nakon 1989. godine, na
prelasku iz 20. u 21. vek u centar panje dospele su nega-
tivne posledice jednog nesalomljivog kapitalizma bez kon-
kurencije: rat i novi imperijalizam (drugi Zalivski rat 2003.
godine i trajna okupacija Iraka), trajno unitavanje ivotne
sredine i pitanje granica ekoloke izdrljivosti (klimatska
katastrofa), beda u Treem svetu, itd. Usled neoliberalnih
reformi trita rada devedesetih godina, beda i osiro-
maenje na nov nain su ponovo postali svakodnevica i
u razvijenim industrijskim dravama. Generalno se rairio
utisak da je neoliberalni kapitalizam iscrpeo svoju dinami-
ku i da se sve vie razvija na osnovu ekstra prota o troku
oveka i prirode.
Na osnovu ovih iskustava nastali su modeli socijalistikih
alternativa koje su propagirane pre svega kao racionalne
alternative razarajuem varvarstvu kapitalizma. Pritom se
iz neuspeha dravnog socijalizma izvlae razliite konse-
kvence. S jedne strane stoje modeli koji tee jednom pla-
niranom ekonomskom razvoju kao suprotnosti tritima,
kao i razvoju bez linog interesa privrednih subjekata. U
krugovima pokreta socijalnih foruma popularan je Pare-
kon model Majkla Alberta (Michael Albert) koji zastupa
jednu direktno demokratsku plansku ekonomiju. U krugo-
vima snaga koje sebe neposrednije vide u tradiciji socijali-
stikih partija i organizacija, esto se propagira obnovljena
planska ekonomija kompjuterskog socijalizma Kokota
(Cockshott) i Kotrela (Cottrell), koja je ujedno i ekonomski
model na koji se poziva Ditrihov (Dietrich) socijalizam 21.
veka. Dravni socijalizam 20. veka u obe struje smatra se
nedemokratskim i neekasnim, ali se kao prelazni oblici
ka kapitalizmu odbijaju i ekonomske reforme ere Gorba-
ov i socijalistika trina ekonomija Kine.
S druge strane stoje modeli koji svesno integriu trita i
line interese privrednih subjekata u socijalistiku ekono-
miju, kako ne bi zaostali za dinamikom, inovacijom i in-
direktnim upravljanjem razvijenog kapitalizma. Ove struje
se svesno nadovezuju na iskustva reformskih faza drav-
nog socijalizma i zagovaraju demokratski trini socijali-
zam, koji razliitim instrumentima pokuava da ekonomiju
podredi reguliuem okvirnom planiranju i demokratskoj
kontroli stanovnitva i zaposlenih. Modeli seu od i dalje
popularnog Treeg puta Ota ika uz integraciju trita u
jedno jako nacionalno opte planiranje, preko erholder
socijalizma
1
, kako ga skicira Amerikanac Don Romer
(John Roemer), sve do privredno-demokratskih modela
koji prihvataju konvencionalnu kapitalistiku konkurenci-
ju i akumulaciju privatnog kapitala, ali je jakom dravnom
regulacijom, socijalnom redistribucijom, pojaanom parti-
cipacijom zaposlenih i meavinom oblika svojine ele za-
drati u drutveno korisnim okvirima.
Poseban znaaj imaju struje koje socijalistiku ekonomi-
ju izvode iz ekolokog zamora fordistikog modela pro-
izvodnje kojeg shvataju neraskidivo povezanim sa ka-
pitalizmom. Tu spadaju i zastupnici jednog ekolokog
socijalizma.
1 U znaenju akcionarski socijalizam, prim. prev.
Socijalizam kao odgovor na promene u sferi rada i
drutvene produkcije
Jedan drugi impuls obnovi socijalistikih vizija nastao je
usled razmiljanja o tome kako se, kao posledica tehno-
lokih i drutvenih preloma, sutinski menja karakter rada
i drutvene proizvodnje, i kako se dovodi u pitanje oblik
kapitalistikog naina proizvodnje. Na ovom polju znaa-
jan i primeran doprinos dali su Antonio Negri (Antonio Ne-
gri) i Majkl Hart (Michael Hardt) svojim delima Empire
2

(2001) i Multitude
3
(2004).
U sreditu njihove analize stoje novi oblici produktivno-
sti, izlazak rada izvan granica fabrike, sve vie deplasirana
podela izmeu produkcije i reprodukcije, rada i ne-rada,
nova uloga subjektiviteta, kooperacije i samoorganizacije
u radu. Time se sutinski u pitanje dovode kapitalistiki
oblici organizacije drutvene proizvodnje, motivacije, po-
dele na radnu aktivnost (zavisni od plate) i radne organiza-
cije (preduzetnici). Novi oblici produktivnosti kre sebi put
u vidu globalnih kooperativnih softverskih projekata, pre-
tenzije zaposlenih na suverenost svog rada, nemogunosti
programiranja drutvenih procesa obrazovanja, Interneta
kao novog globalnog resursa znanja i komunikacije, kao i
u vidu znaaja i nemogunosti nasilnog pokretanja krea-
tivnih procesa u oblastima proizvodnje i radne aktivnosti.
2 Delo je na srpski prevedeno pod naslovom Imperija (IGAM, Beograd
2005.). Prevod na hrvatski jezik pod naslovom Imperij doiveo je
ve drugo izdanje (Multimedijalni institut; Arkzin, Zagreb 2003., odnosno
2010.), prim. prev.
3 Knjiga je trenutno prevedena samo na hrvatski jezik pod naslovom
Mnotvo (Multimedijalni institut, Zagreb 2009.), prim. prev.
Snaga ovog pribliavanja jednoj obnovljenoj socijalistikoj
viziji (koja bi trebalo da adekvatno odgovori na ove prelome
i da drutveni i individualni rad oslobodi od oklopa kapitali-
stikog komandovanja) do sada se ne ogleda u konkretnim
modelima i podrobnije opisanim sistemskim alternativama,
nego u tome to se tu moe stvoriti veza sa iroko raspro-
stranjenim radnim i svakodnevnim iskustvima, ka nepo-
srednom doivljaju protivrenosti modernog proletarijata.
U novoj proceni reproduktivnih aktivnosti, komunikativnih
i kooperativnih procesa, vienja migracije kao drutvenog
pokreta i kljunog elementa jedne nastajue globalne sve-
sti, u svemu tome lei ansa za pribliavanje feministikim,
antirasistikim i antiautoritarnim pokretima.
U kontekst ovog pribliavanja postkapitalistikim per-
spektivama spadaju i teorija i praksa pokreta slobodnog
(i besplatnog) softvera (Stallman, Mertens), jednog novog
feministikog socijalizma (Folbre, Gibson-Graham), deba-
te o osnovnom prihodu
4
i globalnim socijalnim pravima
(npr. attac). Tipino za ove pristupe, ovde se u manjoj meri
u prvom planu nalazi organizacija proizvodnje, a mnogo
vie organizacija drutvenog ivota, procesi redistribucije
i politiko organizovanje.
4 U pitanju je politiki koncept po kome svaki pojedinac u drutvu ima
pravo na osnovni prihod, tj. odreeni iznos novca koji redovno (meseno)
isplauje drava. Ovde se pritom ne radi o nekoj vrsti zamene socijalne
pomoi koju drava dodeljuje socijalno ugroenima. Radi se o konceptu
koji od drave oekuje da putem osnovnog prihoda generie materijal-
nu osnovu za celokupno stanovnitvo (ili one koji poseduju dravljanstvo).
Garantovanjem te materijalne baze neutralisala bi se struktura zavisnosti
od kompetitivnih mehanizama trita rada i omoguio se (kreativni) razvoj
drutva. Prim. prev.
SOCIJALIZAM
U 21. VEKU
Od njegovog nastanka socijalizam karakteriu velike pro-
tivrenosti. Od sposobnosti ili nesposobnosti socijalizma
da izae na kraj sa ovim protivrenostima, u uslovima koji
su se esto brzo menjali, zavisilo je da li se produktivno
razvijao ili je dospevao u krizu.
Moda najvanije iskustvo dvestagodinje istorije socija-
lizma je to to je vano biti svestan ovih fundamentalnih
protivrenosti i traiti naine da se one emancipacijski
ree. Ovo obeleava i diskusiju o osnivanju jednog soci-
jalizma 21. veka.
Sloboda, jednakost, solidarnost
Dvesta godina nakon njegovog nastanka, ne moe se pre-
videti injenica da se socijalizam teko moe redukovati
na jednu jednostavnu deniciju. Svi pokuaji da se to uini
propali su.
3.
U najboljem sluaju je mogue odreenje socijalizma kao
jednog sveobuhvatnog istorijskog pokreta traenja:
Zajedniko svim strujama socijalizma je nastojanje da pro-
nau oblike razvoja modernih drutava koja prevazilaze
kapitalizam, u kojima e slobodan razvitak svakog poje-
dinca [biti] uslov za slobodan razvitak svih (Karl Marks).
Ve u ovoj formulaciji zajednikog u socijalizmu ukazuje
se, meutim, na jednu fundamentalnu kontradikciju onu
izmeu podjednake slobode pojedinca i solidarnog dopri-
nosa za razvoj svih. Koja prava ima pojedinac u odnosu na
zajednicu i drutvo? ta ona moe da zahteva od njega ili
nje? ta doprinosi razvoju kojih pojedinanih ljudi i ko to
ocenjuje? Kada tenja za uspostavljanjem jednakosti po-
staje represija? Kada tenja za slobodom postaje eksplo-
atacija drugih? Na kom mestu se zavrava solidarnost i
postaje tek represija nove vlasti?
U potrazi za jednom optom formulom socijalizma ogleda
se protivrenost.
Opta formula kapitala je umnoavanje novca (kapitala)
kao svrha samoj sebi: Vrednost treba da se pretvori u
dodatnu vrednost, novac (G) u viak novca (G), u prot.
Posredstvom razmene dobara (W) G treba da postane G
(G-W-G), novac treba da se zameni za vie novca, pisao
je Marks u Kapitalu. Bazu za ovu udesnu samovalori-
zaciju kapital nalazi u prisvajanju neplaenog dodatnog
rada.
esto su pominjane posledice dominacije kapitala nad
proizvodnim i ivotnim procesima, ekonomijom i dru-
tvom, meuljudskim odnosima i odnosima prema prirodi.
One su bile, i jesu i dalje, pokretai stalnih novih antikapi-
talistikih pokreta. One proizvode eksploataciju, represiju,
izoptavanje, unitavanje prirodnih ivotnih osnova, impe-
rijalno irenje i militarizam sve do globalne pretnje orujem
za masovno unitenje, otuenja i besmisla, konzumerizma
itd. Postojei odnosi moi izmeu polova (patrijarhat), iz-
meu nacija (kolonijalizam) ili rasnih grupa (rasizam) i kapi-
talistiki odnosi svojine i vlasti, pritom stvaraju simbiozu.
Ako kapitalistika drutva odlikuje to da se njihova repro-
dukcija i razvoj podreuju kapitalizaciji, kojoj svrsi se oni
podreuju onda u jednom socijalisitkom drutvu? Ako se
bogatstvo kapitalistikih drutava meri bogatstvom doba-
ra koja se mogu valorizovati (bruto drutvenim proizvo-
dom), kako se ono moe meriti u jednom socijalistikom
drutvu? ta ini meru po kojoj bi trebalo socijalistiki
koncipirati odnose svojine i moi?
Opta formula socijalizma mogla bi se opisati tako da je
cilj jednog socijalistikog drutva omoguavanje slobod-
nog, univerzalnog razvoja individua, posredstvom solidar-
nog razvoja svih. Svojim doprinosom drutvenom repro-
duktivnom i ivotnom procesu, individue bi trebalo da se
ljudski obogate da postanu bogatije u pogledu potreba,
uitaka, sposobnosti, odnosa i ulnih utisaka. Individue
(I) bi tako postale razvijenije individue (I). Njihov solidarni
doprinos razvoju svih (S) postao bi uslov za njihov sop-
stveni razvoj. Opta formula socijalizma mogla bi stoga
biti i ovako zapisana: I-S-I. Njeno ostvarivanje garantovalo
bi da sloboda vodi ka jednakosti, a jednakost ka slobodi.
Meutim, kako treba menjati drutvo da bi jedan slobod-
niji razvoj individua zaista doprinosio solidarnom razvoju
svih, a da bi on opet, podsticao individualnu slobodu
to je osnovno pitanje svakog socijalizma. Oko tog kako
stalno se i uvek iznova lome duhovi i politike snage.
Pluralitet i jedinstvo
Istorijski je socijalizam u prvi mah postao ekasan kao
radniki socijalizam. Iskljuivanje industrijskog proletarija-
ta iz uea u svojini i moi (klasino socijalno pitanje)
postalo je kljuna taka socijalistikog razmiljanja. De-
lovalo je kao da e njeno reavanje garantovati reava-
nje svih drugih pitanja (ravnopravnost polova, solidarnost
meu narodima, prevazilaenje rata i unitavanja prirode).
Marksizam je govorio o istorijskoj misiji radnike klase da
istovremeno oslobodi sebe, a time i sve ljude od eksploa-
tacije i represije. (Dobro shvaeni) interesi industrijskog
proletarijata trebalo je da istovremeno budu i zajedniki
interesi za emancipaciju svih.
Meutim, najkasnije u 20. veku, postalo je jasno da posto-
ji mnotvo odnosa eksploatacije, nejednakosti i represije.
Polazei od toga, socijalistiki pokreti moraju da se vred-
nuju po tome u kolikoj meri doprinose slobodnom razvoju
zaista svakog pojedinca, a ne samo belog mukarca za-
poslenog u centrima dananjeg kapitalizma. Feministiki,
ekoloki, pacistiki ili antirasistiki socijalizam su ravno-
pravni oblici socijalizma. Socijalizam 21. veka e se ili ra-
zvijati kao pluralni socijalizam ili e propasti.
Ovo ima niz konsekvenci koje su izvuene iz diskusija na
levici:
Prvo: Odvajanje socijalizma od iskljuivog ksiranja na
radniki pokret istovremeno je jedan oblik njegove gene-
ralizacije. Jedan savremeni socijalizam odnosi se na sva-
ki odnos vlasti (kapital-rad, mukarac-ena, belci-crnci,
ovek-priroda itd.) i ima za cilj njegovo emancipatorsko
ukidanje.
Drugo: Umesto ranijih predstava glavne kontradikcije
izmeu kapitala i rada i sporednih kontradikcija izmeu
mukarca i ene ili Severa i Juga, odnosno oveka i priro-
de, postavlja se zadatak konkretnog povezivanja mnotva
borbi vrlo razliitih socijalnih i kulturnih grupa za njihovo
osloboenje.
Tree: Ne postoji nijedna grupa iji se interesi neposred-
no poklapaju sa emancipacijskim interesima svih drugih
grupa, pogoenih represijom, eksploatacijom, izoptava-
njem ili nasiljem. Jedinstvo nastaje samo uz odravanje i
uzimanje u obzir raznovrsnosti kulturne, politike, orga-
nizacione, kadrovske. Svaka grupa mora se istovremeno
odrati i prerasti sebe u smislu uzimanja u obzir proti-
vrenosti i sukoba koji se pojavljuju. Ukoliko se to ne desi,
iz ogranienosti i zatvorenosti moe izrasti nova represija
i izoptavanje.
Jedan pluralni socijalizam ne moe se odrei jedinstva.
Radi se, meutim, o jednom novom tipu jedinstva jed-
nog jedinstva raznovrsnosti i jedinstva koje omoguava
raznovrsnost. A i obrnuto, raznovrsnost ne moe biti proi-
zvoljnost, ve mora da omogui solidarno jedinstvo, dakle
zajedniku raznovrsnost. Ali ta to konkretno znai danas?
Kako promeniti ekonomiju, politiku, kulturu da bi ova nova
raznovrsnost postala mogua? Kako se mogu promeniti
gradovi i ruralni predeli, a kako saobraaj i potronja?
Otvorenost i usmerenost
Konkretna vizija socijalistikog radnikog pokreta bila je
zajednika kontrola organizovanih radnika nad industrijom
putem jedne kombinacije samoupravljanja i plansko-pri-
vredne koordinacije. Istovremeno, uvek je postojala i liber-
terska vizija odumiranja drave i svih drugih odnosa vlasti,
kao cilja socijalistikih i komunistikih pokreta.
Protivrenost ove dve pozicije delimino je reena odva-
janjem bliskog i dalekog cilja. Kratkorono, jaanje jedne
centralizovane organizacione moi delovalo je kao jedino
mogue sredstvo za suprotstavljanje sopstvene snage ka-
pitalu i njegovoj dravi.
ak i u okviru sistemske konkurencije izmeu kapitalizma
i sovjetskog socijalizma mo socijalistikih aktera viena
je pre svega u njihovom jedinstvu i slonosti bez proti-
vrenosti. Nain i cilj dovedeni su u jedan fundamentalan
odnos suprotnosti.
Socijalni, kulturni i tehnoloki prelomi poslednjih etrde-
set godina i iskustva i sa dravnim socijalizmom i sa soci-
jalnom demokratijom i sa komunistikim partijama doveli
su do nastajanja jednog otvorenog socijalizma. To znai
izmeu ostalog:
Prvo: Pravac drutvenog razvoja je otvoren i ne moe se
pretpostaviti na osnovu naunog uvida jedne avangarde
koja odozgo vodi i upravlja. Napredovanja u smeru socija-
lizma izrastaju pre svega iz jaanja samoodluivanja dru-
tvenih grupa i individua na osnovu jednog slobodnijeg
pristupa ekonomskim, socijalnim, politikim i kulturnim
resursima i jaanja solidarnih oblika samoupravljanja. Me-
utim, iz toga istovremeno nastaje i jedna vea zajednika
odgovornost svih da se obezbede uslovi za to. Javna kon-
trola, opta preraspodela, iroka javna svojina i razvijeni
javni sektori osposobljeni da deluju, preduslovi su za sa-
moodluivanje i samoupravljanje.
Drugo: Jedan otvoreni socijalizam nema za cilj ostvarivanje
jednog zadatog modela, ve omoguavanje razvoja koji
se ne mogu predvideti. Dok se u kapitalizmu takvi razvoji
uvek iznova podreuju diktatu kapitala i stoga brzo posta-
ju jednodimenzionalni (Herbert Markuze), socijalizam 21.
veka, to tvrdi aktuelna diskusija, sastoji se upravo u tome
da stvori jedan svet u kome imaju mesta mnogi svetovi.
Cilj nije unitavanje kulturne ili bioloke ili socijalne razno-
vrsnosti, ve njeno poveanje. Radi se o stvaranju oblika i
naina koevolucije umesto nametanja jedne zapadno-ka-
pitalistike monokulture.
Tree: socijalizam e se u 21. veku moi dokazati samo
onda ako se otvori za raznovrsnost drutvenih iskustava,
vizija, ivotnih koncepata i praksi. To nije jednostavno.
Organizacije poput partija i sindikata neizostavno imaju
tendenciju da privileguju odreene oblike delovanja i mi-
ljenja. Orijentisanje ka podrci birakog tela i vrbovanje
lanova, trajkovi i trajni angaman u esto centralizova-
nim strukturama, stvaraju tendencije zatvaranja i izopta-
vanja. Otvaranje prema drutvenim pokretima i kulturnim
inicijativama, kao i generalno stvaranje novih otvorenih
prostora, spadaju u neke od najvanijih zadataka savre-
mene socijalistike politike, koji, meutim, istovremeno
ostaju zavisni od visoko organizovanih oblika delovanja
partija ili sindikata.
etvrto: Otvorenost zavisi od slobodnog pristupa informa-
cijama i resursima neophodnim za delovanje. U njih spa-
daju participativni javni sektori, mree uslunih delatnosti,
javni obrazovni sistem, otvoreno informacijsko drutvo,
ije su osnove open source i open access. Otvorenost za-
hteva otvorenost u najirem smislu javnu svojinu, javne
ekonomske sektore, javnu ekonomsku regulaciju, javne
uslune delatnosti, participativnu javnost najvanijih me-
dija, javnu analizu i kritike svih oblika vlasti.
Po kojim principima bi jedna takva nova javnost morala
da funkcionie, kojim postavljenim ciljevima bi morala da
odgovara, kako bi trebalo da bude organizovana, a da se
ne pretvori u jedno novo zatvoreno kuite centralistike
zavisnosti i instrument vlasti?
Prelom i kontinuitet Transformacija
Iskustva rata, genocida, brutalne represije i izrabljivanja,
uvek su vodila ka odbijanju sadanjeg drutva u celini i
ka denisanju socijalizma, pre svega, kao naina za otkla-
njanje problema, koji bi, na kraju, doveo i do ukidanja svih
institucija buroaskog drutva. One su shvatane iskljuivo
kao instrumenti vlasti. Tako su socijalizam ili komunizam
shvatani kao drutvo bez novca, bez vlasti, bez drave.
Ipak, neto od toga bi bilo neophodno samo tokom jed-
nog prelaznog perioda, dok se belezi starog drutva
(Karl Marks) ne prevaziu pre svega dok se ne prekine
sa podreivanjem ljudi porobljavajuoj podeli rada.
Stav o totalnom prelomu otvara pitanje kako tano to novo
drutvo treba da bude koncipirano, koje institucije obele-
avaju jedno alternativno drutvo bez drave i trita, koji
odnosi moi onda nastaju, kako se oni mogu emancipa-
torno i solidarno kontrolisati i urediti. Nakon iskustava sa
dravnim socijalizmom treba odgovoriti i na pitanje kako
se obezbeuje sposobnost inovacije i razvoja jednog no-
vog drutva.
Ovom pozivu na totalni prelom i na stanje tabula rasa
oduvek je bila suprotstavljena jedna pozicija koja je soci-
jalizam elela da dostigne putem promenjenog korienja
postojeih oblika podrutvljavanja poput socijalistike
trine ekonomije sa socijalistikom dravom i socijalisti-
kim pravom. Osvajanje dravne vlasti (parlamentarno ili
vanparlamentarno) trebalo bi da slui tome da se aparati
starog drutva podrede novim svrhama. Ukazivalo se, po-
red toga, i na dostignua ranijih borbi (poput socijalne dr-
ave, opteg prava glasa i drugih demokratskih sloboda),
koje treba ouvati.
Pozicija jedne radikalne reformske politike koja socijalizam
shvata kao proirenje i uoptavanje dostignua socijalnog
regulisanja i kao novu orijentaciju kapitalistiki ustrojenog
drutva, a u daljem razvoju ovih dostignua istovremeno
eli da prevazie tu dominaciju prota, nailazi na proble-
me: u kojoj meri, na primer, socijalna drava nije vie tek
izlaenje u susret vladajuim grupama i istovremeno uslov
za reprodukciju kapitalizma, ve element jednog alterna-
tivnog, nekapitalistikog poretka? Da li takvi elementi
samo olakavaju vrenje vlasti vladajuih grupa ili moda
ipak stvaraju stvarne prostore za emancipaciju i solidar-
nost? U kojoj meri je reprezentativna ili ak i direktna de-
mokratija danas neto vie od jednog oblika kontrolisane
smene vlasti elita i vrenja uticaja graanki i graana sa
ciljem boljeg upravljanja postojeim, ili je, pak, ona donela
pristupe koji to prevazilaze? Zar jedna takva demokratska
transformacija ne bi naila na oruani otpor vladajuih kla-
sa kao 1973. godine u ileu?
Preduzea, kompeticija i solidarna regulacija
Razvojna sposobnost buroaskog drutva bila je sa entu-
zijazmom hvaljena ve kod Marksa u Manifestu: Buro-
azija ne moe da postoji a da neprekidno ne revolucionie
orua za proizvodnju, dakle odnose proizvodnje, pa dakle
i celokupne drutvene odnose. A svima ranijim industrij-
skim klasama bio je, naprotiv, prvi uslov opstanka nepro-
menjeno zadravanje starog naina proizvodnje. Stalno
revolucionisanje proizvodnje, neprekidno potresanje svih
drutvenih odnosa, vena nesigurnost i kretanje odlikuju
buroasku epohu od svih ranijih. Ona rastvara sve vrste,
zarale odnose sa svim starinskim predstavama i shvata-
njima koji ih prate; svi novi odnosi zastarevaju pre no to
mogu da ovrsnu.
1

Ova sposobnost buroaskokapitalistikih drutava za per-
manentna previranja, koju je Jozef A. umpeter (Joseph
A. Schumpeter) nazvao stvaralakim unitavanjem pu-
tem konkurencije, ostaje neslomljena. U predburoaskim
drutvima skoro svi resursi se vekovima sutinski nepro-
menjeno koriste na nasleeni nain. Trgovina se ogrania-
va na razmenu malog broja proizvoda.
U trenutku u kom se radna snaga mnogih ljudi, kao uo-
1 Preuzeto iz reizdanja srpskohrvatskog prevoda (prev. Moa Pijade):
Marks, Karl; Engels, Fridrih (2005): Komunistiki manifest. Beograd: Liber
CLS. URL: http://www.liber.org.rs/fantom/tekstovi/komunisticki_mani-
fest.html, poslednji pristup: 15.12.2011. (Prim. prev.).
stalom i svi drugi resursi, pretvaraju u robu, oni se mogu
koristiti uvek na nov nain, dakle i inovativno. Onog tre-
nutka kada, umesto tradicionalnog zajednitva, preduzea
postanu najvaniji oblik proizvodnje, njihovo preivljavanje
zavisi od toga mogu li biti konkurentnija od drugih. To ih
primorava na stalnu promenu. I odnosi drave odlikuju se
ovim pritiskom konkurencije. Partije, sindikati, naunici i
intelektualci, svaki pojedinac na tritu rada biva obuhva-
en time.
Inovativna promena preduzea i organizacija, stalno uenje
i stupanje na nepoznat teren, otkrivanje uvek novih potreba,
procedura, proizvoda, stvaranje novih institucija i pravila,
permanentna promena naina ivota i oblika rada, karakte-
ristike su moderne ekonomije. Ona se zasniva na mogu-
nosti kombinacije i rekombinacije drutvenih resursa: radne
snage, sirovina, sredstava proizvodnje i transporta, znanja,
kulturnih sposobnosti i talenata, strasti i uitaka.
Ova sposobnost za stalnim obnavljanjem ima dva osnov-
na institucionalna uslova mogunost slobodnog raspo-
laganja resursima i konkurenciju u pogledu njihovog naje-
kasnijeg korienja.
Ove institucije moderne razvojne sposobnosti socijalisti
su dovodili u pitanje iz dva ugla:
Prvo, u osnovne stavove socijalizma spada ideja da se ras-
polaganje resursima podredi drutvenoj kontroli i regula-
ciji. Ali ta to znai? Tako se zahteva da svaki predlog za
promenu treba prvo da potvrde svi kojih se ona tie pu-
tem jedne sveobuhvatne demokratizacije, centralizovane
planske ekonomije, kompjuterizovanog procesa glasanja,
potpune decentralizacije ekonomije osnovnih potreba, itd.
Putem ovog zajednikog odluivanja, planiranja i kontrole
treba spreiti osamostaljenje sila u vidu moi kapitala, dr-
ave, vojske ili ideologije.
Kako se, meutim, planiranje i kontrola mogu tako kon-
cipirati, da se pritom mogunost bilo kakve obnove
istovremeno ne sasee u korenu, da interesi za prostim
ouvanjem ne preovladaju nad bilo kakvom promenom,
da individualna sloboda ne postane rtva kolektivne sta-
gnacije? Slobodan razvoj pojedinca ne moe se odvojiti
od slobodnog raspolaganja resursima. A istovremeno se
ova sloboda mora tako usmeriti, da doprinosi solidarnom
razvoju svih. Koja sredstva su za to i u kojim oblastima
ispravna?
Drugo, deo osnovnog shvatanja socijalizma je i to da ko-
operacija, a ne konkurencija, treba da predstavlja osnovni
oblik zajednikog delovanja jednog novog drutva. Zajed-
niki solidarni razvoj morao bi da zameni konkurenciju po-
tiskivanja.
U kom odnosu je, meutim, solidarnost prema prome-
ni i obnovi? Da li svako proizvodno preduzee treba da
opstane i onda kada je njegova produktivnost vrlo niska
i kada je njegovo odranje mogue tek ukoliko se uloe
vei drutveni resursi u njegovo subvencionisanje? Kako
stoje stvari sa partijama koje vie nemaju biraa? Kako sa
novinama koje niko ne ita? Vai li kooperacija i solidar-
nost pre svega za individue i ivotne zajednice ili i za sve
organizacije i preduzea? Ne moraju li ovi poslednji da se
odravaju u konkurenciji takoe i pre svega na osnovu
kriterijuma korisnosti, svakako - kriterijuma koristi koji su
demokratski i socijalno odreeni?
Socijalizam i nov odnos prema prirodi
Prelaz iz tradicionalnih drutava zasnovanih na poljoprivre-
di i stoarstvu u moderni kapitalizam, zasnovan na indu-
striji i uslunim delatnostima kao i globalnim sredstvima
komunikacije doveo je do jedne krize odnosa prema unu-
tranjoj i spoljanjoj prirodi. Granice jednog ekspanzivnog
rasta pokazuju se s jedne strane u istroenosti neobnov-
ljivih prirodnih resursa, a s druge strane u unitavanju i-
votnih osnova (globalnom zagrevanju, unitavanju ivotne
sredine, pustoenju itd.) kao i u krizama psihosocijalne
preoptereenosti individue i njegovih zajednica.
U poslednjih 25 godina potronja primarne energije pora-
sla je za ezdeset posto. Prosene temperature porae u
toku 21. veka za dva do etiri stepena. Dramatino e se
uveati i nedostatak vode.
Dananji ekonomski sistem i preovladavajui nain ivo-
ta u fundamentalnoj su suprotnosti u odnosu na zahteve
ekolokih sistema oni se zasnivaju na eksploataciji ne-
obnovljivih izvora sirovina i energije. Prelazak na solarnu
energiju (Sunce je Zemljin stvarni trajni izvor energije) i
prelazak na relativno zatvorene tokove razmene materije
predstavljaju sledeu veliku tehnoloku revoluciju, koja se
moe uporediti sa prelazom sa lova i sakupljanja plodova
na poljoprivredu, odnosno sa poljoprivrede na industriju.
Ekoloko-socijalistike struje snano naglaavaju da je jed-
na takva revolucija mogua samo ako se prevazie domi-
nacija ekspanzivne kapitalizacije, ako se politike odluke
usmere na osnovu kriterijuma socijalne i ekoloke odri-
vosti, ako se egoistini homo oeconomicus zameni ljudi-
ma orijentisanim ka meusobnoj podrci i kooperaciji.
Socijalizam kao drutvo kulture civilizacija i
varvarstvo
Ova kratko prikazana nova vrsta inovativnog razvoja jed-
nog modernog drutva vie nije vezana za jedan predo-
dreeni standard. Doslovno sve postaje mogue. Svaki
vrst oslonac nestaje. Bog je mrtav! konstatovao je
Fridrih Nie (Friedrich Nietzsche). Civilizacijski napredak i
najstranije, dotad nepoznato, varvarstvo obeleili su po-
slednjih dvesta godina.
U srednjoj Evropi proseni oekivani ivotni vek udvostru-
io se od 1840. godine. Svake godine on je rastao za tri
meseca! Uvedeno je opte kolsko obrazovanje, obuhva-
tan socijalni sistem. Do 1750. godine svetski rast bruto
drutvenog proizvoda po glavi stanovnika nije iznosio vie
od 0,08 posto (manje od hiljaditog dela godinje). To se
do 1850. godine udvostruava, raste petostruko u periodu
izmeu 1850. i 1950. godine (0,88 posto), a izmeu 1950.
i 1990. godine dostie preko 2,2 posto. Sve ovo je omo-
guilo porast blagostanja za oko ezdeset odsto svetskog
stanovnitva, a istovremeno sve jae ugroavalo ekoloku
ravnoteu.
Naspram napretka civilizacije, poslednjih 200 godina obe-
leava i jedno neverovatno varvarstvo. Ono je ilo rame
uz rame sa oslobaanjem nasilja. U odnosu na prethod-
na stolea, 20. vek je bio obeleen neuvenim porastom
nasilja. Ameriki istoriar Dozef Ramel (Joseph Rummel)
na osnovu vrlo detaljnih studija dolazi do zakljuka da je u
prethodnih 25 vekova (do 20. veka) u ratovima stradalo 40
miliona ljudi, kao i preko 130 miliona civila koji su postali
rtve terora, masakra i spaljivanja. U 20. veku bilo je 110
miliona mrtvih u ratu i 192 miliona mrtvih usled masovnih
ubistava!
Karl Kaucki (Karl Kautsky) izgovorio je osnovno uverenje
marksistike socijaldemokratije kada je 1891. napisao:
Zadravanje u kapitalistikoj civilizaciji je nemogue; vai
ili napred u socijalizam ili nazad u varvarstvo. Sovjetski
dravni socijalizam zato je i s pravom propao, jer usled
svoje uglavnom nekontrolisane koncentracije moi, ek-
stremnog nepotovanja najosnovnijih prava na slobodu
pojedinca kao i jedne ekstenzivne eksploatacije prirode
nije mogao da zauzda varvarske tendencije Moderne.
Antropoloki, ovek je, za razliku od svakog drugog nama
poznatog bia, sposoban za sve. Njegovo ponaanje nije
bioloki odreeno. Moderna drutva ove sposobnosti
potenciraju sve do industrijskog unitavanja velikih gru-
pa ljudi, oruja za globalno masovno unitenje, ekoloke
katastrofe koja postaje sve verovatnija ili do genetske pro-
mene samog oveka. Ljudska vrsta stalno otkriva nove i
monije instrumente za sopstveno unitenje. Istovreme-
no, dananja drutva su nedovoljno sposobna ili nespo-
sobna da ove svoje sposobnosti civilizacijski kontroliu i
humano usmere.
S obzirom na ovu sve veu suprotnost izmeu sposob-
nosti za proizvodnju dobara i sposobnosti za kontrolu i
usmeravanje ovih inovativnih potencijala, socijalizam kao
pokret ka jednom alternativnom poretku u 21. veku mora
se viestruko dokazati.
Alternativa socijalizam ili varvarstvo implicira da socijali-
zam ima jedan civilizatorski zadatak: proterivanje nasilja iz
drutva, njegovu to je mogue sveobuhvatniju pacika-
ciju unutranju, spoljanju i u odnosu prema prirodi.
Pritom se uvek istiu tri aspekta:
Prvo, radi se o spreavanju nasilja. Deo toga je i nastanak
irokih drutvenih pokreta protiv rata kao i zalaganje za
meunarodno pravo, uspostavljanje monopola na silu od
strane UN, vladavina prava i podela vlasti, kao i zaustav-
ljanje izvoza oruja.
Drugo, socijalistika opcija tei ka prevazilaenju socijalnih
uzroka nasilja vojno-industrijskog kompleksa, agresivne
moi kapitala, naina proizvodnje i ivota (zasnovanog na
neobnovljivim izvorima energije) koji prodire resurse, si-
romatva i sociokulturne dezintegracije, politikih struktu-
ra odluivanja koje su podreene vlasti kapitala i kratko-
ronim interesima itd.
Tree, 20. vek je pokazao da se varvarstvo u mnogim nje-
govim oblicima moe potisnuti i prevazii, samo ako se
dananja kultura bezgraninog ekspanzionizma i imperija-
lizma, usmerenosti na mo i potronju, hedonizma i ego-
izma, individualne naputenosti i straha, zameni jednom
novom kulturom kreativnog samoostvarivanja i solidarno-
sti. U tom smislu socijalizam zaista tei jednoj kulturnoj
revoluciji i podreivanju politike i ekonomije kulturi slo-
bodnog solidarnog razvoja svakog oveka.
Nekoliko zakljuaka
Istorija i sadanjost socijalistikog miljenja i socijalistike
politike obeleeni su protivrenostima. Svi pokuaji da se
utekne ovim protivrenostima svaki put su bili neuspeni.
Socijaldemokrate i komunisti, reformatori i revolucionari,
Poster korien za vreme okupacije fabrikog pogona Citron u
Parizu, maja 1968. godine. Napravljen je u okviru Narodne radionice
(Atelier Populaire) koju su formirali studenti Akademije lepih
umetnosti (Ecole des Beaux Arts).
9
revizionisti i dogmate, etatisti i anarhisti, predstavnici par-
lamentarizma i vanparlamentarne opozicije, uglavnom su
nepomirljivo i poput stranaca, pa ak i neprijateljski bili
suprotstavljeni jedni drugima.
I danas je veliki izazov nai zajedniki jezik.
Na redu bi mogla biti sledea pitanja:
Koje reforme vode ka jednoj sutinskoj promeni odno-
sa svojine i moi i prevazilaze kapitalizam? Koja politika,
koja ima za cilj sutinske promene i time je revolucio-
narna, pronalazi poetak za te promene, koji je povezan
sa ekonomskim, socijalnim i politikim nepretkom?
Koja je radikalna politika istovremeno i realna politika
u smislu stvarnog napretka za one koji su pogoeni
izoptavanjem, represijom i izrabljivanjem? I koja realna
politika menja drutvo u tom smislu?
Kako se rad u parlamentima (i uee u vladi?) moe
iskoristiti za jaanje socijalnih, demokratskih, sindikal-
nih i drugih alternativnih snaga, kako time mogu biti
poboljani uslovi emancipativnih pokreta? Kako van-
parlamentarne snage mogu uticati na promenu politi-
kih odnosa moi?
Kako se dravnim reformama mogu potisnuti domina-
cija prota, a zatititi i rairiti javna svojina i dalje iz-
graditi javne usluge i javno regulisanje? I kako se van-
parlamentarna delatnost moe iskoristiti i za direktno ili
indirektno uticanje na dravnu politiku?
Kako reformske tenje raznih snaga na razliitim nivoi-
ma delovanja (lokalno, regionalno, nacionalno, global-
no) mogu dostii neophodnu konzistenciju da bi dove-
le do promene odnosa koja garantuje novu relativnu
stabilnost i upravljanje socijalnim, ekonomskim i odno-
sima prema prirodi?
Prostor socijalistike politike
Interventno socijalistiko miljenje i delovanje moe se
shvatiti kao delovanje jednog mnotva aktera u prostoru
ispunjenom protivrenostima. Veoma pojednostavljeno
mogu se uoiti etiri pola ovog prostora, koji se grade pu-
tem dve ose: (1) osa drutvena reprodukcija vs. individu-
alan ivot i (2) osa koncentracija moi vs. decentralizacija
moi. Po nama su ovo dve fundamentalne protivrenosti:
s jedne strane protivrenost izmeu dugorone odri-
vosti drutva (imajui u vidu i njegovu ekoloku dimen-
ziju) i jedinstvenosti i konanosti individua;
s druge strane protivrenost izmeu koncentracije eko-
nomske, politike i kulturne moi na jednoj strani (koja
je neophodna da bi se postojei masivni odnosi moi
pogurali protiv jakih interesnih grupa) i slobodnog sa-
moupravljanja na drugoj strani.
Jedno takvo shvatanje socijalizma kao delovanja u prosto-
ru ispunjenom protivrenostima moe pomoi da se bolje
razumeju konikti socijalistikih, komunistikih i drugih
emancipatornih snaga i da se pronau oblici produktiv-
nog reavanja ovih konikata.
Osnovni elementi socijalistikog delovanja
Ukoliko sledimo ovo shvatanje socijalizma kao delovanja u
prostoru protivrenosti, dobijaju se etiri kljuna elementa
socijalistikog delovanja koja se meusobno dopunjuju:
(1) drutveno upravljanje putem javnog regulisanja i plani-
ranja; (2) organizacija protivsile u odnosu na prevlast kapi-
tala, patrijarhata ili rasizma, putem slobodnog drutvenog
organizovanja (sindikati, pokreti) i putem institucionalne
demokratizacije; (3) obezbeivanje i zadovoljavanje ljud-
skih potreba putem javne svojine i javnih usluga; kao i (4)
projekti slobodne kooperacije koji se organizuju na osno-
vu sopstvenih resursa i prema sopstvenim predstavama,
oslonjeni na individualna, materijalno potkovana prava i
slobode.
Socijalistika politika se shodno tome bori protiv repre-
sije tako to mobilie protivsilu u obliku drutvenog pla-
niranja i demokratizacije. Ona se bori protiv izoptavanja
time to razvija javni prostor i daje socijalne garancije, ali
istovremeno i otvara i osigurava prostore za slobodan, sa-
mostalan i kreativan razvoj. Planiranje i javnost se okreu
protiv eksploatacije oveka, prirode i budunosti; dok su
demokratizacija i samostalan razvoj usmereni protiv otu-
enja oveka koje nastaje kada individua nema kontrolu
nad svojim neposrednim ivotnim okolnostima i svojim
socijalnim okruenjem.
Izmeu ovih glavnih pravaca socijalistikog delovanja po-
stoje tenzije i protivrenosti. to je dravna i ekonomska
mo koncentrisanija i organizovanija i to centralno plani-
ranje i velike drutvene organizacije vie odreuju drutvo,
to se strukture samoupravljanja jae izlau pritisku, a opa-
snost od novog izoptavanja se poveava. to drutvena
reprodukcija vie dospeva u centar panje, to regulacija
i javnost vie ureuju ivot i njegovu ekonomiju, to tee
postaje iveti individualne ivotne odluke i netradicionalne
oblike samoostvarenja individua i njena sloboda nastu-
paju kao remetilaki faktor i opasnost po zajednicu, a novo
otuenje nastaje, jer sve ve deluje kao da je odlueno.
Jako, jednostrano naglaavanje individualnih sloboda i sa-
moupravljanja, meutim, moe da znai da se represija i
izrabljivanje ne suzbijaju dovoljno, zato to ne nastaje jedna
zajednika organizovana sila koja se suprotstavlja nejedna-
kosti i prevazienim strukturama dominacije i ciljano delu-
je protiv rizika za oveka, prirodu i ekonomiju. Centralni cilj
socijalizma: da okona eksploataciju i izrabljivanje oveka
od strane oveka, da ukine vlast i nejednaku participaciju
(tj. klasno drutvo), stoga je trajni zadatak. On u jednom
socijalistikom drutvu postaje reiv, ali je to jedan dugo-
trajan proces i stvar borbi, konikata i kreativnih reenja.
Ne videti ili svesno preutkivati ovu injenicu, najbri je put
u nove strukture represije i eksploatacije, u novo otuenje i
izoptavanje, u nastajanje novih oblika vlasti.
Jednostrane varijante socijalizma
Razliiti pravci i struje socijalistikog pokreta pojednostav-
ljeno se daju prikazati putem njihove pozicije u prostoru
socijalistike politike. Konikti i suprotnosti tako se mogu
shvatiti kao suprotni pravci koji, svaki za sebe, razliito re-
aguju na izazove vremena i odnose snaga, sa razliitim
prednostima i zaslepljenostima. Tako su socijalistiki po-
kret u 20. veku obeleavale dve glavne suprotnosti, u okvi-
ru kojih su po dva tabora jednostrano naglaavala jednu
stranu socijalistikog prostora.
Jedna glavna suprotnost postojala je izmeu komunisti-
kog i anarhistikog shvatanja socijalizma. Komunizam,
onako kako se kao pravac formirao tokom dvadesetih i tri-
desetih godina 20. veka, naglaavao je aspekte javne svo-
jine (kao potpunog dravnog vlasnitva nad proizvodnim
sredstvima i potpunu dravnu organizaciju javnih usluga)
i dravne planske ekonomije kao potpune ekonomske re-
gulacije putem centralne komandne strukture. Naspram
toga, nezavisna drutvena organizacija protivsile (sindikati,
pokreti) i demokratizacija institucija (putem izbora, vladavi-
ne prava, participacije, partija) bile su nedovoljno razvijene,
ba kao i aspekt individualnih sloboda i stvaranja prostora
neophodnog za slobodnu kooperaciju i projekte odozdo.
Anarhizam, koji je u obliku anarhosindikalistikog pokreta
u paniji, ali npr. i u Latinskoj Americi dobio na znaa-
ju i uticaju, za razliku od komunizma nije imao denisano
shvatanje neophodnosti dravnog ekonomskog planiranja
ili javne svojine i javnih usluga. Umesto toga, organizacija
drutvene protivsile je trebalo da raspusti dravnu vlast
i centralnu dravu. Ekonomiju i drutvo trebalo je iznova
izgraditi odozdo, iz nezavisne samoorganizacije, iz seoskih
komuna, optina i proizvodnih zadruga.
Kao posledica date jednostranosti, koja je odgovarala ra-
zliitim istorijskim iskustvima i razliitim organizacionim
strukturama, anarhizam je, dodue, mogao da u odree-
nim fazama postigne snanu mobilizaciju baze, ali nije mo-
gao da proizvede i odbrani stabilne opte drutvene struk-
ture. Nasuprot tome, komunistiki pokret koncentrisao se
na izgradnju socijalistikih nacionalnih drava sa jakom
koncentracijom moi i dravno-ekonomskom dinamikom.
Neshvatanje znaaja prava na slobodu i demokratiju proi-
zvelo je nove oblike represije i otuenja, koji su onda opet
postali polazna taka nove opozicije, nepriznate od strane
komunistikih drava i onemoguene da javno deluje.
Druga glavna suprotnost socijalistikog pokreta u 20.
veku bila je izmeu socijaldemokratije i levog radikalizma.
Demokratski socijalizam socijaldemokratije povezivao
je elju za dravnim regulisanjem i planiranjem privrede
i drutva, uz izjanjavanje za demokratiju, kao i za znaaj
autonomije sindikata i drutvenih pokreta. Integracijom u
kapitalistika posleratna drutva, meutim, pretenzije na
javnu svojinu (i u pogledu proizvodnih sredstava) i javne
usluge (kao dravne organizacije vanih sistema snabde-
vanja) sve vie su naputane u korist orijentacije ka jedno-
stavnoj socijalnoj trinoj ekonomiji. Socijaldemokratija
je potisnula sopstvene premise tokom sve veeg otvara-
nja ka svetskom tritu i prihvatanja kapitalistike trine
moi i socijalne nejednakosti.
Suparnik socijaldemokratije u socijalistikoj istoriji 20.
veka bio je levi radikalizam. Ograujui se od socijalde-
mokratije, levi radikalizam je naglaavao upravo tu donju
polovinu socijalistikog prostora. Ukidanje kapitalizma
znailo je stoga nacionalizaciju proizvodnje da bi se potre-
be stanovnitva zadovoljile direktno iz dravnih sistema.
Ukidanje principa prota (i prava na privatnu svojinu) tre-
balo je da omogui da se projekti slobodne kooperacije
mogu razvijati bez smetnji u vidu procena o ekonomino-
sti. Antiautoritarna komponenta levog radikalizma imala
je izvor u njegovom bezuslovnom odbijanju bilo kakvog
valorizacijskog miljenja, bilo kakve ekonomizacije
drutvenih odnosa. Socijalno samoostvarivanje i drutve-
nu aktivnost ne bi trebalo ni da paternalistiki odreuju
visoke institucije, niti bi trebalo da zavise samo od toga
koliko su korisne za celokupne drutvene procese re-
produkcije.
Levi radikalizam je bio nedovoljno svestan problema ne-
postojanja preciznog odnosa prema celokupnom ekonom-
skom planiranju i regulaciji za koje nije izradio nikakve siste-
me i instrumente. Takoe, on nije imao poverenja ni u jake
institucije i organizacije drutvene protivsile i kritikovao je
sindikate i iroke drutvene pokrete kao nedovoljno klasno
svesne. Umesto reprezentativne demokratije i partija tre-
ba uvesti direktno samoupravljanje u vidu saveta. Time su
oblici, koji su u neposrednim borbenim fazama revolucio-
narnog pokreta igrali vanu ulogu radniki saveti, direk-
tno usvajanje, privremene strukture za snabdevanje i jav-
nost posmatrani nekritiki kao jedine instutucije jednog
socijalistikog drutva. U praksi, meutim, pokazalo se da
ovi oblici ne ostaju trajno stabilni i da nisu bili u stanju da
upravljaju kompleksnim ekonomskim i socijalnim procesi-
ma. Usled njegove unutranje udaljenosti od svakodnevice
i realnog proletarijata, levi radikalizam je rizikovao da doe
u situaciju monopolizacije moi odluivanja od strane ma-
log broja aktivnih i redovno je dospevao u odnos kontra-
dikcije prema interesima drutvenih veina.
Nepotpuni modeli socijalizma
Istoriji i sadanjosti debate o socijalizmu pripadaju i pri-
stupi i koncepti koji se usredsreuju samo na odreene
aspekte socijalistike politike. Oni daju vane impulse, ali
sami za sebe ne predstavljaju potpune modele socijaliz-
ma, jer ne posmatraju druge aspekte i stoga ne predstav-
ljaju jedan koncept socijalistike politike koji bi bio dovolj-
no konzistentan.
Jedan vaan primer je vizija GPL-drutva (vidi napome-
nu u nastavku), razvijena iz pokreta slobodnog softvera.
Iz iskustva samoorganizovane proizvodnje kompleksnih
kompjuterskih programa (softver) u velikim, nekomerci-
jalnim, globalnim kooperacijama (projektima) izrodila se
zamisao da se ova vrsta proizvodnje posmatra kao opti
model za jedan slobodan nain proizvodnje. Slino kao
u sluaju maine, jednom uloeni rad u proizvodnju proi-
zvodnog sredstva moe se uvek iznova koristiti, pri emu
se to proizvodno sredstvo u sluaju softvera moe pro-
izvoljno besplatno kopirati i distribuirati. Preduslov je da
se uz proizvod poalje i programski kod (open source,
Erik Rejmond / Eric Raymond) i da je dozvoljena neogra-
niena proizvoljna promena i dalja distribucija (slobodan
softver, Riard Stolmen / Richard Stallman). Ovi uslovi
nazivaju se i praktikuju jo i kao General Public Licence
2

(GPL) ili copyleft (za razliku od copyright
3
).
Teorija GPL-drutva, razvijena u delovima pokreta slobod-
nog softvera (oekonux kontekst), nazvana jednostavno i
samorazvoj, polazi od toga da slobodna, nekomercijal-
na, samoorganizovana kooperacija, onako kako se odvija
u projektima slobodnog softvera, moe i treba da postane
osnovni model svake proizvodnje. Svi proizvodi proizvode
se slobodno i besplatno se stavljaju na raspolaganje svima,
i to na osnovu slobodnog pristupa informacijama (Internet,
potpuna razmena informacija o proizvodu, podaci, softver)
i samorazvoja u radu, tj. motivacije ne usled plaanja,
2 Opta javna licenca, eng., prim. prev.
3 U pitanju je igra rei ve u samom pojmu copyright koji na engle-
skom znai (ogranieno) pravo kopiranja. Delu rei right koji inae
znai pravo, ali i desno, dodeljuje se ovo drugo znaenje, da bi se zatim
na osnovu suprotnog znaenja dakle levo izgradio pojam copyleft
(left je engleska re za levo). Prim. prev.
ve usled podsticaja koncipiranja i samoostvarenja. Zaista,
postoje takvi oblici organizacije proizvodnje, npr. u oblasti
kulturne proizvodnje. Deo pokreta slobodnog softvera, ori-
jentisan ka GPL-drutvu, teorijski je blizak takozvanoj kritici
vrednosti, jednoj postmarksistikoj struji, po kojoj jedno
nekapitalistiko drutvo ne sme da pokazuje znake bilo ka-
kvog posredovanja u pogledu robnih ili nansijskih odnosa
ili odreivanja vrednosti (Robert Kurc (Robert Kurz), Rosvi-
ta olc (Roswitha Scholz), asopisi Krisis i Exit).
GPL-drutvo predstavlja vaan doprinos nainu na koji se
jaki projekti slobodne kooperacije i jaka ekonomska prava
i slobode mogu radikalno osmisliti, kao i injenici da je
u visoko razvijenim delovima dananje proizvodnje jedna
odgovarajua praksa ve uspostavljena. Na osnovu tog
iskustva usledili su i vani impulsi za teoriju demokratskih
oblika organizacije (open organization
4
). Samorazvoj,
meutim, ne predstavlja konzistentan model nekapitali-
stikog drutva, poto unutar ovog koncepta dosad nije
moglo biti objanjeno kako u okviru GPL-drutva mogu
biti obezbeene pouzdane javne usluge, planirano ostva-
rivanje neophodnih industrijskih i socijalnih zadataka, kao
i demokratska kontrola svih ljudi nad drutvenim struk-
turama i ekonomskim razvojem. Nejasno je takoe da li
i u kojoj meri se iskustva sa proizvodnjom nematerijalnih
dobara mogu preneti na proizvodnju materijalnih dobara
i na usluge (takozvano pitanje pogaica, Beni Berman /
Benni Brmann).
U nepotpune modele socijalizma mogu se svrstati i kon-
cepti koji su bili znaajni pod odreenim istorijskim i eko-
4 Otvorena organizacija, eng., prim. prev.
nomskim okolnostima, ali takoe nisu mogli da stvore tra-
jan model socijalistikog drutva, poto su se dotakli samo
jednog odreenog aspekta u okviru prostora socijalistike
politike. To vai npr. za postkolonijalni razvojni socijalizam
koji se uspeo etablirati u mnogim mladim dravama Tre-
eg sveta nakon sticanja nezavisnosti. Jako dravno vla-
snitvo nad proizvodnim sredstvima (i prirodnim resursi-
ma) i jaka birokratija (dopunskih) javnih usluga stajali su u
prvom planu da bi se ostvarila izgradnja nove ekonomije,
koja je usled prethodne kolonijalne vlasti bila fragmentisa-
na, izobliena i u pogledu svoje produktivnosti nedovolj-
no razvijena. Meutim, tamo gde je izostalo ambiciozno
ekonomsko planiranje ili regulacija (onako kako je razvi-
jena npr. u zemljama dravnog socijalizma), poput jedne
relevantne demokratizacije posredstvom transparentnih i
odgovornih institucija, posredstvom nezavisnih masovnih
drutvenih organizacija i putem demokratske zamene eli-
ta i vlada (kao u socijaldemokratskim drutvima Zapada
posle rata), nastali su drutveni sistemi koje ne moemo
zaista nazvati socijalistikim. Postkolonijalni razvojni soci-
jalizam stoga nije predstavljao jedan samostalan stabilan
model, ve jedan prelazni oblik iz kog su se razvili ili drav-
nosocijalistiki sistemi sovjetskog tipa (Kuba, Vijetnam) ili
kapitalistiki sistemi koji su politiki dospeli pod autoritar-
nu vlast, a zadrali jedan relativno snaan dravni sektor
(Alir, Zimbabve).
Osim toga, kao nepotpuni modeli socijalizma mogu se
posmatrati i odreene popularne predstave o socijalizmu
koje njegovo zasnivanje svode na jedan jedini aspekt pro-
stora socijalistike politike. Jedan takav popularan, ali ne-
potpun socijalizam je npr. socijalizam razuma, po kome
neophodnost socijalizma jednostavno proizilazi iz anarhi-
je kapitalistikog naina proizvodnje, koja oigledno nije
u stanju da zadovolji egzistencijalne potrebe velikog dela
oveanstva. Jedna druga popularna varijanta je ona po
kojoj je socijalizam sveobuhvatna demokratizacija dru-
tvenih odluka, dakle, postepeno podreivanje svih vanih
pa upravo i ekonomskih i socijalnih odluka oblicima
kolektivnog, demokratski institucionalizovanog formiranja
volje stanovnitva.
I ovo su vani pristupi socijalizmu. Ipak, oni ostaju nepot-
puni jer ni planiranje ni demokratizacija sami po sebi nisu
dovoljni da bi se opisala konzistentna i ostvariva varijanta
socijalizma koja bi zaista bila u stanju da kapitalizmu su-
protstavi jednu funkcionalnu alternativu.
Integrisani modeli socijalizma
Za uspeh jedne socijalistike alternative kapitalizmu ne-
ophodni su integrisani modeli, u kojima se meusobno
povezuju razliiti aspekti prostora socijalistike politike. U
drugoj polovini 20. veka, za mnoge socijalistike snage,
koncept kejnzijanizma je postao jedna takva integrisana
vizija. Ekonomista Don Mejnard Kejns (John Maynhard
Keynes) tridesetih godina razvio je teoriju da trite esto
dostie ravnoteu pri kojoj se viak vrednosti nedovoljno
investira a proizvodni kapaciteti nisu iskorieni, to do-
vodi do nezaposlenosti. Stoga drava mora sistematski
da intervenie kako bi stvorila potranju. Ovo se odvija,
s jedne strane, putem kreditiranih investicionih programa
(decit spending), a s druge strane putem dravno orga-
nizovane raspodele i apsorpcije stope privatne tednje
pomou poreza, tako da se silom stvara vraanje akumu-
liranog vika vrednosti u promet. U instrumente upravlja-
nja privredom spada i anticiklina kamatna politika koja
u sluaju stagnativnih tendencija pojeftinjuje novac da bi
podstakla privatne investicije.
Levo tumaenje kejnzijanizma tvrdi da je jedan takav oblik
usmeravanja trita privatnog kapitala trajno mogu samo
ukoliko se u ekonomskoj i drutvenoj organizaciji nametnu
socijalistiki elementi. Tako je za apsorpciju dobiti potreb-
na jedna jaka drutvena protivsila u vidu sindikata, eko-
nomske demokratije i visokog politikog uea. Poto
razvoj plata mora odgovarati bar razvoju produktivnosti,
neophodni su jaki sindikati, u idealnom sluaju ak insti-
tucionalna povezanost sa proraunima preduzea. Da bi
se osujetila strategija privatnog kapitala koji pokuava da
svoju dobit jednostavno osigura podizanjem cena, umesto
inovacijom i irenjem proizvodnje, neophodan je dravni
proizvodni sektor koji moe da preko kljunih preduzea u
svim vanim branama utie na razvoj cena.
Jedan tako shvaen kejnzijanizam imao bi za rezultat me-
ovitu ekonomiju (mixed economy), u kojoj su razliiti
oblici svojine u meusobnoj konkurenciji i u kojoj se dina-
mika trita privatnog kapitala kontrolie i ugraena je u
jaku dravnu regulaciju i investiciono okvirno planiranje,
pomou jake drutvene protivsile i institucionalne demo-
kratizacije, kao i pomou ciljane, odabrane javne svojine
proizvodnih sredstava i jakih javnih usluga. Samo u ovom
radikalizovanom obliku kejnzijanizam moe da vai za
model socijalizma. Iako su socijalistike snage u Evropi
i Latinskoj Americi u pojedinim fazama sledile ovaj mo-
del, on nigde nije mogao zaista biti ostvaren. Globaliza-
cija proizvodnje i trita danas predstavlja nove izazove
za jedan takav model socijalizma na koje bi trebalo od-
govoriti novim, proirenim instrumentima. Da li ovo treba
pre da usledi primenom kejnzijanske organizacije na tran-
snacionalne jedinice ili pre pomou institucionalizovanih
fajervolova
5
(rewalls), tj. zatite protiv unitavanja
nacionalnog upravljanja putem globalnog prometa robe i
kapitala, ili kombinacijom oba, ostaje otvoreno.
Centralni resurs, na koji bi se mogli osloniti (levi) kejnzijan-
ski modeli, nalazi se u domenu institucionalne demokrati-
zacije i organizacije drutvene protivsile. Relativna slabost
kejnzijanizma ogleda se u domenu projekata slobodne
kooperacije i samoupravljanja i samoorganizacije odozdo,
to upravo u sukobu sa neoliberalizmom predstavlja jedan
znaajan problem.
Postojanje trita, novca i konkurencije pretpostavljeno
je i u modelima socijalizma koji se mogu zbirno oznaiti
kao akcionarski socijalizam (u vezi sa jednom detaljni-
jom diskusijom vidi npr. Don E. Remer / John E. Roemer,
Budunost za socijalizam / A Future for Socialism). Dru-
tveno vlasnitvo nad proizvodnim sredstvima ovde se ne
organizuje posredstvom odabrane dravne svojine, ve
putem individualizovane narodne svojine. Sva preduzea,
poevi od jedne odreene veliine, su u formi deonica
u vlasnitvu stanovnitva. Pomou ovih kupona, koji su
ravnomerno podeljeni stanovnitvu, i zaposleni i oni koji ne
rade za platu dobijaju individualni udeo u dobitima predu-
5 Fajervol (eng. rewall, doslovno: vatreni zid) je termin kojim se
u oblasti raunarstva oznaava vrsta programa koja kompjuter, dok je
umreen ili povezan na internet titi od napada, tj. spoljnih pokuaja pri-
stupa tom kompjuteru sa ciljem krae ili unitavanja podataka. Prim. prev.
zea i kontroliu rukovodstvo, koje meutim, u okviru ove
kontrole obezbeuje nezavisne odluke preduzea. Poto
postoji opti individualni interes za protabilnost kupona,
odrava se mehanizam usmeravanja kapitala ka posebno
dinaminim oblastima, koji je bio odluujui za veliku sna-
gu inovacije kapitalistike ekonomije. Dok je privatizacija
preduzea u dravnoj svojini, koja je preduzeta u nekim
bivim zemljama dravnog socijalizma nakon promene si-
stema, brzo dovela do rasprodaje i ponovne koncentracije
kapitala u rukama malog broja ljudi, odvajanjem toka ku-
pona od toka novca u ovom modelu, to je iskljueno.
Poto se anarhija kapitalistikog trita u ovom modelu
svesno zadrava, i akcionarski socijalizam zahteva jedno de-
lotvorno dravno okvirno planiranje, drutveno investiciono
planiranje i drutvenu protivsilu i demokratizaciju. Poto va-
ne drutvene potrebe i neophodnosti u okviru trita nisu
izraene ili su u najboljem sluaju nepotpuno izraene, one
moraju da se artikuliu i uine sposobnim za pregovaranje
na drugi nain. U te naine spadaju i direktno uee zapo-
slenih u odlukama datog preduzea, sindikalno organizova-
nje zaposlenih, jaki drutveni pokreti sa institucionalizova-
nim pravima intervencije i uee stanovnitva u lokalnom,
regionalnom i nacionalnom ekonomskom planiranju.
Centralni resurs akcionarskog socijalizma jeste regulacija
i planiranje ekonomije jer ovaj oblik podrutvljavanja pro-
izvodne svojine odrava visoku inovacijsku dinamiku, ali i
spreava nastajanje jakih privatnih interesnih grupa koje bi
u uslovima kapitalizma svim snagama pokuavale da osu-
jete dravno okvirno planiranje. Relativna slabost ogleda
se u oblasti faktike dravne svojine i javnih usluga, koji-
ma u ovom modelu nije dodeljeno znaajno mesto.
Manje na kapitalistiku inovacijsku dinamiku, a vie na
dravno-socijalistika iskustva sa planskom ekonomijom
oslanjaju se modeli socijalizma koji se nazivaju i kompju-
terski socijalizam (Kokot i Kotrel / Cockshott, Cotrell) i
koji imaju snaan uticaj na mnoge aktuelne latinoameri-
ke pokuaje socijalizma (socijalizam u 21. veku, Ditrih /
Dietrich). Ukidanje poznatih nedostataka istorijskih plan-
skih ekonomija (nedostatak transparentnosti, lani podaci,
racionalnost preduzea u pogledu drutveno iracionalnih
strategija itd.) pokuava se ostvariti uz pomo moder-
nih informacijskih tehnologija, ali uz dravnu svojinu nad
proizvodnim sredstvima. Cene se ne preputaju tritu,
ali se odgovarajui efekti upravljanja oponaaju pomou
algoritama oskudice. U principu, meutim, ne dolazi do
kalkulacije svih cena izraunavanjem vrednosti u smislu
koliine rada uloene u proizvodnju.
Nacionalizacija kljunih oblasti industrije i prirodnih resur-
sa, izgradnja javnih usluga i relativna podrka drutvenoj
samoorganizaciji odozdo, odgovarajue su smernice ak-
tuelne orijentacije socijalizma u Latinskoj Americi. Central-
ni resurs ovog modela je kontrola nacionalnih resursa, za
kojima vlada velika potranja na svetskim tritima (npr.
nafta) i koji slue kao Cash-Cows
6
socijalne izgradnje.
Relativna slabost nalazi se u oblasti drutvene protivtee
i institucionalne demokratizacije. U jednom modelu, koji
6 Cash Cow (doslovno: krava za novac, eng.) je pojam kojim se u eko-
nomiji generalno oznaava bilo koji proizvod koji donosi velike zarade koje
su stabilne i predvidive, a ne zahtevaju dodatna ulaganja npr. u vidu rekla-
me, jer se proizvod sam reklamira; ovde u znaenju privrednih sekto-
ra koji slue kao dravna krava muzara za odreene socijalne projekte
drave. Prim. prev.
nacionalna drutva u celini na izvestan nain organizuje
kao preduzea pod dravnom upravom, antipluralne i au-
toritarne tendencije su, najblae reeno, oigledne.
Radikalizovanu varijantu kompjuterskog socijalizma pred-
stavlja Parekon (Parecon), model koji propagira Majkl Al-
bert (Michael Albert) i koji ima jak odziv u delovima pokre-
ta svetskih foruma. Parekon model zastupa jednu direktno
demokratsku plansku privredu u kojoj se u participativnim
procedurama porede proizvodnja i drutvena potranja i u
kojoj se distribucija odvija bez trita. Neophodnosti dru-
tvenog investiranja i razvoja oslikavaju se u okviru meu-
sobno konkuriuih, demokratski izabranih ekonomskih
planova. Jedina osnova za kalkulaciju zarade jeste realno
individualno radno vreme; zarada (i odgovarajue usluge
naknade zarade) je jednaka individualnoj koliini jedinica
potronje koje se koriste za plaanje/obraunavanje line
potronje. Rezerve prema ovom sistemu postoje, pre sve-
ga, s obzirom na veliku birokratsku zahtevnost planiranja,
na ukoenost proizvodnog deavanja zasnovanog na
porudbini, kao i na nejasan odnos prema aktivnostima
drutvene reprodukcije.
etvrtu varijantu ili niz varijanti u aktuelnoj debati o socija-
lizmu predstavlja takozvana solidarna ekonomija. Pojam
se ponekad koristi kao pojmovni kontejner u koji se uba-
cuje sve to je trenutni antikapitalistiki pokret razvio u
vezi sa ekonomskim tenjama i socijalnim projektima. On,
meutim, oznaava i jedan vaan savremeni koncept soci-
jalizma. Ideja vodilja solidarne ekonomije je prevazilaenje
podele na produkciju i reprodukciju, na ekonomske i so-
cijalne aspekte privreivanja. Prelaz na jedan postkapitali-
stiki nain proizvodnje odvija se po ovom modelu na taj
nain to se sistematski nansiraju i podravaju sve proi-
zvodne jedinice (dravne, drutvene, strukturne) koje nisu
u prvom redu odreene ostvarivanjem prota. Njima pri-
padaju, s jedne strane, samoupravna preduzea, odnosno
preduzea kojima upravlja osoblje, zadruge, alternativne
mree trgovine i distribucije. S druge strane, njima pripa-
daju takoe i privredne jedinice koje ine takozvani trei
sektor, koji nije deo ni dravnog ni privatnog privrednog
sektora, ve koji uz pomo javnog (deliminog) nansira-
nja obavlja drutveno neophodne, odnosno zadatke de-
nisane kao poeljne: neprotna dobrotvorna udruenja i
njihove krovne organizacije, nosioce projekata za zapolja-
vanje, institucije javnog prava i drutva, organe i strukture
prostorne samouprave (npr. kvartovska administracija) i
ostale kojima su poverene javne obaveze. Konano, njima
pripadaju i privredne jedinice koje nude ekonomske, soci-
jalne ili ekoloke uslune delatnosti ili proizvode dobra, ali
su na osnovu svoje strukture nekomercijalne ili ne posluju
u svrhe prota, npr. fondacije, mree, nevladine organi-
zacije, slobodni proizvodni kompleksi (softverski, nauni,
kulturni ili drugi projekti proizvodnje koji ne funkcioniu
na bazi plaanja i svoje proizvode stavljaju besplatno na
raspolaganje), sve do ispomoi u komiluku i odnosima
razmene socijalnog kapitala.
Centralni resurs solidarne ekonomije je oblast projekata slo-
bodne kooperacije. Solidarna ekonomija otvara pogled ka
tome da (i uz kapitalistike odnose) jedan vaan deo eko-
nomskih odnosa ne sledi princip prota, da taj deo raste i
preuzima sve kompleksnije zadatke i da e prelaz ka socija-
lizmu uslediti manje putem dravne reorganizacije ekonomi-
je odozgo, ve pre putem oslobaanja ve postojee neka-
pitalistike ekonomije odozdo. Ova promenjena predstava o
procesu transformacije sporadino se naziva i prelaskom sa
modernog ka postmodernom socijalizmu (Burbach/Nu-
nez/Kagarlitsky) ili i postmarksizmom (Mouffe, Laclau).
Relativna slabost solidarne ekonomije lei u celokupnoj
ekonomskoj regulaciji i planiranju, kao i u mogunosti
savladavanja kompleksne inovacije. Jo nedostaje dokaz
da se i vrlo velikim (transnacionalnim) preduzeima i pro-
izvodnim kompleksima moe upravljati u okviru struktura
solidarne ekonomije, a da se ne pojave tendencije vidljive
u birokratskim dravnim preduzeima ili u neodgovornim
privatnim koncernima.
Aktuelnost socijalizma
Socijalizam budunosti nee biti izmiljen na papiru. Glo-
balna razmena, nauna diskusija, drutveni dijalog sa
svim zainteresovanim snagama vaniji su vie nego ikad.
Podjednako vana je, meutim, i razmena iskustava iz so-
cijalnih borbi, pokuaja organizacije, drutvenih kampanja
i konikata, kao i iz realnog samoupravljanja. Kritika ka-
pitalizma mora biti prevedena u zajedniko izraivanje i
popularizaciju alternativa koje se mogu iveti i koje mogu
funkcionisati. Ne trai se apstraktno pouavanje, ve otvo-
reno i iskreno interesovanje za to kako se problemi ovog
vremena mogu reiti, a neostvarene ambicije mnogih ljudi
ostvariti. Socijalistkinje i socijalisti su deo toga. Oni dele
iste probleme, isti bes, iste nade, iste protivrenosti sa
mnogim drugim ljudima.
Socijalistkinje i socijalisti vrsto dre do toga da mora
postojati neto drugo umesto kapitalizma, vladavine i
represije, umesto materijalne, socijalne i psihike bede
takoe vie od protivrenosti i nesposobnosti, vie od
izolacije i straha od promene. Oni vrsto dre do toga da
je demokratija vie od pravne drave i predstavnikog si-
stema naime, da je demokratija radikalno zalaganje za
to da odluke treba da donose ljudi kojih se one i tiu, ne-
posredni proizvoai u preduzeu, u gradu, u porodici, u
dravi, u drutvu. Oni vrsto dre do toga da je socijali-
zam vie od nacionalizacije i centralizma naime, da je
nuno prebacivanje odgovornosti na individue, radikalno
priznanje njihovih sposobnosti i njihovog prava da sami
planiraju i koncipiraju sve svoje odnose. Socijalistkinje i
socijalisti vrsto dre do toga da je javnost vie od pukog
pouavanja i snabdevanja informacijama naime, radi se
o opredeljenju za jednakost, za egalitarni pristup svih ljudi
resursima, za jednakost ivotnih odnosa i za jednakost u
koniktu. Oni vrsto dre do toga da je osloboenje vie
od razvlaivanja onih koji vre represiju i uklanjanja re-
presije naime, potrebna je radikalna transformacija logi-
ke odnosa izmeu ljudi, udaljavanje od logike instrumen-
talizacije i konkurencije, a pribliavanje logici kooperacije i
sopstvenog kreativnog razvoja.
Prostor socijalizma stvara konikte, ali spreava jedno-
stranost i ukoenost. Socijalizam budunosti mora biti e-
kasan, demokratski, egalitaran i emancipatorski (liberter-
ski). U onoj meri u kojoj se do sada potlaene i izoptene
grupe budu oslobaale i postajale drutveno svesne, me-
njae se i slika koju one imaju o socijalizmu, kao i oekiva-
nja koja s njim povezuju. Pokret ka socijalizmu jeste mesto
borbi, ali je i mesto kreativnosti, radoznalosti, otkria.
PLAKATI
Plakat 1:
Poster iz 1890. godine najavljuje obeleavanje godinjice masakra na
ikakom trgu Hejmarket koje je oznailo ustanovljavanje proslave
Prvog maja kao meunarodnog dana radnikog pokreta.
Plakat 2:
Sovjetski poster iz 1919. godine: proslava u spomen na dvogodinjicu
revolucije.
Plakat 3:
Slikar Lex Metz ilustruje guenje Prakog prolea od strane trupa
Varavskog pakta, u avgustu 1968. godine.
Collection PM (Metz, L.), International Institute of Social History (Amsterdam).
Plakat 4:
Maj 1968. godine u Francuskoj: Poetak dugotrajne borbe. Poster je
napravljen u Narodnoj radionici (Atelier Populaire).
Plakat 5:
Sloboda za Ruchell Magee, poster amerike Partije Crnih Pantera iz
1970. godine. Magee je najdue zatoeni politiki zatvorenik u SAD,
a moda i na svetu. Godine 2011. on je i dalje u zatvoru.
Plakat 6:
Feminizam ivi!, poster iz 1972. godine.
Plakat 7:
Od rudarskog trajka do generalnog trajka poster iz vremena
trajka rudara u Engleskoj (1984/85.) koji je trajao godinu dana.
Plakat 8:
ivela revolucija na posteru je Emiliano Zapata (1879-1919.),
voa seljakog pokreta u Meksiku, s poetka XX veka.
Plakat 9:
Poster korien za vreme okupacije fabrikog pogona Citron u Parizu,
maja 1968. godine. Napravljen je u okviru Narodne radionice (Atelier
Populaire) koju su formirali studenti Akademije lepih umetnosti (Ecole
des Beaux Arts).
VIE INFORMACIJA
Marxists Internet Archive
Marksistika Internet Arhiva je volonterska i neprotna javna biblio-
teka. MIA ima za cilj odravanje arhive svih dela koja su marksistika
ili su relevantna za razumevanje marksizma, a koja mogu biti slobodno
objavljivana.
http://www.marxists.org/
New Left Review
urnal na 160 strana, objavljuje se u Londonu na svaka dva meseca.
New Left Review analizira svetsku politiku, globalnu ekonomiju, dr-
avne vlasti i protestne pokrete, savremenu drutvenu teoriju, istoriju
i lozoju, umetnost i estetiku.
http://newleftreview.org/
Party of the European Left
Partija Evropske Levice (skraeno: Evropska Levica) je politika partija
koja na evropskom nivou okuplja demokratsko-socijalistike i komuni-
stike partije iz zemalja Evropske Unije, ali i drugih evropskih drava.
http://www.european-left.org/
ATTAC
ATTAC (Udruenje za oporezivanje nansijskih transakcija i pomo
graanima) je meunarodna organizacija ukljuena u alterglobalisti-
ki pokret.
http://www.attac.org/
Transform!
Transform! je evropska mrea za alternativno miljenje i politiki di-
jalog.
http://www.transform-network.net/en/home.html
European Social Forum
Evropski Socijalni Forum (ESF) predstavlja otvoreni prostor okuplja-
nja organizacija civilnog drutva i pokreta suprotstavljenih neolibe-
ralizmu, dominaciji kapitala i svakom obliku imperijalizma. ESF spaja
inicijative angaovane u izgradnji drutva posveenog interesima lju-
di; on im omoguava da nastave sa promiljanjima, sa demokratskim
debatama, formulisanjem predloga i projekata, slobodnom razmenom
iskustava i umreavanjem aktivnosti.
http://www.fse-esf.org/
ROSA
LUXEMBURG
STIFTUNG
Fondacija Roza Luksemburg (Rosa Luxemburg Stiftung; RLS) je ne-
maka politika fondacija, bliska partiji Die Linke (Levica). Glavni cilj
fondacije je da omogui politiko obrazovanje. Od 1990 godine, fonda-
cija deluje u skladu s radom i idejama Roze Luksemburg (Rosa Luxem-
burg), i predstavlja struju demokratskog socijalizma. RLS predano radi
u okviru tradicije radnikog, enskog, antifaistikog i antiratnog po-
kreta.
Rosa Luxemburg Stiftung je neprotna organizacija. Kroz svoj rad,
RLS se zalae za kritiku analizu drutvenih procesa i podrava i ne-
guje mree aktivista koje se zalau za emancipaciju od svih oblika do-
minacije i eksploatacije. Istiui vanost kritike analize drutva, RLS
podstie saradnju i dijalog u celom svetu i razvija razliite koncepte
politikog obrazovanja. Na taj nain, ona ostaje posveena nasleu
politikog aktivizma Roze Luksemburg u savremenom svetu, u koje
spadaju: kritika i prevazilaenje kapitalizma, protivljenje imperijalnoj
moi, suprotstavljanje ratu i svim formama diktature, zalaganje za ra-
dikalnu demokratiju, socijalnu pravdu i solidarnost.
RLS je nadahnuta idejama i konceptima demokratskog socijalizma.
Glavne ideje su sloboda, jednakost i solidarnost za sve. Demokratski
socijalizam je zamiljen kao opti pokret za ljudska prava, koji podra-
zumeva solidarnost s radnikim, enskim i antikolonijalnim pokretima.
Njegova vizija je drutvo u kojem ljudi imaju kontrolu nad svojim ivo-
tima, u ekonomskom i svakom drugom pogledu.
Ovu viziju Rosa Luxemburg Stiftung ostvaruje kroz:
organizovanje politikog obrazovanja i irenje znanja o socijalnim
odnosima u savremenom svetu;
stvaranje prostora za kritiku analizu postojeeg kapitalizma;
stvaranje meunarodnog foruma koji podstie dijalog izmeu levo
orijentisanih institucija, pokreta i organizacija, intelektualaca i ne-
vladinih organizacija;
pruanje podrke mirovnim i meunarodnim inicijativama za soci-
jalnu pravdu i solidarnost;
ouvanje prava na demokratsku participaciju.
Pored glavne kancelarije u Berlinu, RLS ima predstavnitva u Sao Pa-
olu (Brazil), Meksiko Sitiju (Meksiko), Kitou (Ekvador), Johanesburgu
(Juna Afrika), Dakaru (Senegal), Nju Delhiju (Indija), Pekingu (Kina),
Hanoju (Vijetnam), Tel Avivu (Israel), Ramali (Palestina), Briselu (Belgi-
ja), Varavi (Poljska), Moskvi (Rusija) i Beogradu (Srbija).
Vie informacije
www.rosalux.de
www.rosalux.rs
CIP -
,
141.82:329.14
, , 1954-
ta je socijalizam? : koncepti, prakse,
problemi / Mihael Bri, Kristof per ; [prevod
sa nemakog ore Tomi]. - Beograd : Rosa
Luxemburg Stiftung, 2012 (Beograd :
Pekograf ). - 118 str. ; 16 cm
Prevod dela: Was ist Socialismus? / Michael
Brie, Christoph Spehr. - Tira 700. - Str.
5-6: Za poetak / Ana Veselinovi, Milo
Jadi i Boris Kanzleiter. - Napomene uz
tekst.
ISBN 978-86-88745-01-7
1. , , 1963- []
a)
COBISS.SR-ID 188956428
irom sveta je poela jedna nova diskusija o socijalizmu. Iz krize neo-
liberalizma izrasta potraga za alternativama. Kapitalizam nije poslednja
re istorije. Ali da li je socijalizam sledee poglavlje? I ta uopte on
znai? Koji konikti su obeleavali socijalizam u njegovoj istoriji? Koje
kontradikcije danas obeleavaju socijalistiko miljenje i delovanje?
Kakvu budunost socijalizam ima u 21. veku?

Sta Je Socijalizam Web

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Sta Je Socijalizam Web

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

TA JE

You might also like