Akademsko pisanje kako se

pie master rad? pie master rad?

Vladimir Dami, MSc
vdzamic@singidunum.ac.rs
mr Nada Areina
narezina@singidunum.ac.rs
Napomena
U narednom tekstu bie prikazana opta uputstva za pisanje
master rada, gde se odreene tehnike stvari mogu razlikovati
u zavisnosti od propisa relevantne ustanove.
Autor rada, trebalo bi uvek da se pridrava uputstva koje
propisuje ta instanca, bilo da se radi o lanku, diplomskom propisuje ta instanca, bilo da se radi o lanku, diplomskom
radu, master radu ili nekoj drugoj formi akademskog pisanja.
Na kraju prezentacije, kao dodatak, bie prikazana jezika
uputstva kao pomo pri izradi master rada. Potrebno je
naglasiti da su i navedena pravila podlona promenama u
skladu sa izmenama pravopisa srpskog jezika.
ta je akademsko pisanje?
Pod akademskim pisanjem podrazumeva se
pisanje tekstova u akademsko-naune svrhe;
To su tekstovi razliitog obima, forme i
sadraja: sadraja:
1. esej;
2. seminarski rad;
3. prikaz knjige;
4. nauni rad (lanak u naunom asopisu);
5. diplomski rad;
6. master (ranije magistarski)/doktorski rad.
Elementi o kojima e biti rei u
pisanju akademskog rada
naslovna strana;
stranica teksta;
odabir slova;
sadraj: problematizacija teme;
citiranje;
literatura;
napomene;
jezika uputstva.
Naslovna strana
Svaki akademski tekst mora imati naslovnu stranu (osim lanaka za
naune asopise);
U vrhu naslovne strane treba da stoji naziv institucije (npr.
Univerzitet Singidunum, Departman za poslediplomske studije);
Na sredini strane stoji naslov rada, tj. naziv teme koja se obrauje u
akademskom tekstu;
U donjem levom uglu je ime mentora (npr. prof. dr Milan Miljevi); U donjem levom uglu je ime mentora (npr. prof. dr Milan Miljevi);
U donjem desnom uglu je ime autora (npr. student Petar Markovi);
U dnu strane obavezno stoji mesto i godina izrade teksta (npr.
Beograd, 2011.).
Na naslovnoj stranici se obino ne navode drugi podaci, ilustracije i
slino. Naslovna stranica ne oznaava se rednimbrojem.
Naslovna strana- tehnika uputstva
Korice i naslovnu stranicu rada treba napisati slovima tipa
Times New Roman, veliine 14 bold stilom, centrirani, osim
naslova rada koji se pie slovima veliine 16 pts. naslova rada koji se pie slovima veliine 16 pts.
Svi elementi korica se piu velikim slovima bold stilom.
Elementi naslovne stranice rada takoe se piu velikim
slovima, bold stilom, osim podataka o mentoru, predmetu,
studentu, mestu i datumu koji se piu malim slovima.

UNIVERZITET SINGIDUNUM
DEPARTMAN ZA POSLEDIPLOMSKE STUDIJE

STUDIJSKI PROGRAM
POSLOVNA EKONOMIJA



NEMATERIJALNA ULAGANJA U SAVREMENIM
ORGANIZACIJAMA SVETA RADA ORGANIZACIJAMA SVETA RADA
- M A S T E R R A D -




Mentor: Kandidat:
prof. dr Milovan Stanii Danka Stefanovi
400552/2009

Beograd, 2012.
Stranica teksta tehnika uputstva
Stranica treba da ima standardne margine od 2,5 cm gore i
dole, odnosno 3 cm levo i desno (ovo su obino standardna
podeavanja u programu za pisanje na raunaru);
Ako se menjaju veliine margina, uvek je vano voditi rauna Ako se menjaju veliine margina, uvek je vano voditi rauna
da margine gore i dole moraju biti uvek manje od margina sa
strane, zbog estetskog izgleda samog akademskog teksta;
Razmak izmeu redova je srednji, tj. tako da na jednu stranicu
teksta stane izmeu 35 i 40 redova (obino standardno
podeeno u programu za pisanje teksta na raunaru).
Trebalo bi uraditi poravnanje stranica (justified)
Master rad bi trebalo da sadri izmeu 70 i 100 strana
Odabir i karakteristike slova
Osnovno naelo pri izboru slova (font-a) je da bude lako
itljiv;
Slova mogu imati svoj osnovni izgled, kao u prvom delu ove
reenice, ili mogu biti ispisana u kurzivu, boldirana, odnosno
podvuena; podvuena;
Kurziv i pojaana (boldirana) slova koriste se za naglaavanje
odreenog dela teksta ili isticanje kljunih pojmova, tj.
njihovih definicija;
tip (font) slova koji se najee koristi je: Times New Roman,
veliine 12;
napomena: vodite rauna o veliini i tipu slova, koliko god
delovalo nebitnim, forma je jednako vana kao i sadrina.
Predgovor
Predgovor nije obavezan deo master rada. Ukoliko rad sadri
predgovor, mesto predgovora je na samom poetku rada
posle naslovne stranice.
U predgovoru autor navodi motive i razloge zbog kojih se
opredelio da pie o odreenoj temi, ukazuje kome je rad opredelio da pie o odreenoj temi, ukazuje kome je rad
namenjen, opisuje uslove i prilike u kojima je rad nastao kao i
potekoe i ogranienja na koja je nailazio tokom izrade rada,
izraava zahvalnost onima koji su mu pruili pomo u radu.
Predgovor ne treba biti dui od jedne stranice teksta.
Master rad nema sie (apstrakt)
Sadraj
Sadraj je obavezan deo master rada.
Elementi sadraja su:
glavni naslovi i podnaslovi,
numeracija naslova i podnaslova (treba biti ista numeracija naslova i podnaslova (treba biti ista
kao u tekstu rada),
redni brojevi poetnih stranica svih delova rada
Sadraj se najee nalazi na poetku rada -
pre uvoda, a posle predgovora ukoliko on
postoji.
Sadraj- tehnika uputstva
Re sadraj pie se velikim slovima tipa Times New Roman,
veliine 14 , bold stilom, sa po jednim razmakom izmeu slova,
centrirano.
Naslove poglavlja treba pisati velikim slovima veliine 12, bold
stilom, a naslove potpoglavlja malim slovima veliine 12, obinim
stilom. Naslovi potpoglavlja treba da u odnosu na naslove poglavlja stilom. Naslovi potpoglavlja treba da u odnosu na naslove poglavlja
budu uvueni udesno, priblino do poetka teksta prethodnog nivoa
poglavlja odnosno potpoglavlja.
Za kreiranje sadraja koristi se funkcija references- table of contents
(Office 2007)
Da bismo koristili ovu funkciju potrebno je prethodno svaki naslov
poglavlja u tekstu obeleiti kao Heading 1 , a naslove potpoglavlja
kao Heading 2 ili Heading 3 u zavisnosti ako postoji dalje
ralanjivanje istog
Sadraj-tehnika uputstva
Uvod, kao i naslove 1., 2. i 3.
emo markirati svaki ponaosob
kao Heading 1 kao Heading 1
Podnaslove 3.1 i 3.2 oznaiemo kao
Heading 2
Dalje ralanjivanje
podnaslova 3.1. u
3.1.1., 3.1.2. i 3.1.3.
oznaiemo kao
Heading 3
Sadraj-tehnika uputstva
Kada smo pravilno oznaili sve naslove i
podnaslove u samom radu, vratiemo se na
stranicu ostavljenu za formiranje sadraja
rada. rada.
Za Office 2007, pronaiemo opciju
References- Table of Contents- Insert Table of
Contents
Sadraj tehnika uputstva
Sadraj- tehnika uputstva
Sadraj tehnika uputstva
Potvrdom na ok, sadraj e biti automatski dodat.
Napomena: Za nae potrebe prikaza, svi naslovi su bili ispisani
na jednoj strani te je za svaki naslov numeracija strana ista
(svaki se nalazi na strani 2) to naravo nee biti sluaj u Vaem
radu.
Tema master rada
Tema master rada moe biti povezana sa:
Teorijskim aspektima naune discipline
Praktinim aspektima naune discipline oblasti istraivanja
Tema master rada moe biti obraena na dva naina: Tema master rada moe biti obraena na dva naina:
Kandidat prikuplja, strukturira, obrauje i prezentira saznanja
iz literature relevantna za temu.
Kandidat implementira znanje koje je stekao analizom
odgovarajue literature u traenju naina za reavanje
teorijskih ili praktinih problema. Ovo se moe ostvariti na
osnovu analize primera iz prakse, obradom zadataka,
empirijskim istraivanjima, studijom sluajeva ili na neki drugi
nain.
Problematizacija teme
Ovo je najbitniji deo akademskog teksta koji piete;
na osnovu njega e mentor moi da proceni da li ste i
na koji nain razumeli problem i kako ste
interpretirali problemu svomtekstu;
U akademskoj zajednici nedopustivo je korienje U akademskoj zajednici nedopustivo je korienje
tuih tekstova (plagijatstvo), odnosno prepisivanje
udbenika i slino, bez dozvole autora;
Plagijat je kanjiv u skladu sa zakonom, te ukoliko
krenete tim putem moete imati problema sa
zakonomi pravilima fakulteta.
Problematizacija teme
Pre nego to krenete da piete rad, pripremite se za
to proitajte neto od literature koja se tie teme;
Dobar akademski tekst se mnogo lake i bolje pie
ukoliko ste se za to dobro pripremili; ukoliko ste se za to dobro pripremili;
Priprema za pisanje odnosi se na:
itanje osnovne literature (udbenici i monografije)
itanje naunih lanaka iz dotine oblasti
Istraivanje primera iz prakse koji se tiu teme
Uvod
Obino predstavlja najvei problem (kako da
ponem?);
Uvod treba sadri cilj rada, definiciju problema, saet
pregled prethodnih razmatranja problema, tezu koja se
nastoji izvesti radom;
Uvod obimnijih radova moe i sam biti obimniji (stranica, Uvod obimnijih radova moe i sam biti obimniji (stranica,
dve ili vie ukoliko je re recimo o master radu ili
doktoratu);
U uvodu nema mesta uspomenama iz detinjstva, voljenoj
osobi i slinim privatnim stvarima ukoliko ona nemaju
neki poseban znaaj, a ni napomenama tipa: Ljudi oduvek
tragaju za istinom, ili Moja ljubav prema nauci datira od
detinjstva.
Uvod
Cilj uvoda je da itaoca upozna sa tematikom koja se
obrauje u radu. U uvodu bi trebalo definisati
problem i predmet istraivanja, odrediti cilj
istraivanja, postaviti sistem hipoteza, navesti koje
metode istraivanja su korine u radu, opisati metode istraivanja su korine u radu, opisati
sadraj odreenih delova rada, ukazati na teorijski i
praktini znaaj obrade tematike koju je autor
izabrao.
Teorijsko-metodoloki elementi
Poto je master rad ne samo struni, ve i
nauni rad, neophodno je da sadri odreene
metodoloke elemente:
1. problemistraivanja; 1. problemistraivanja;
2. predmet istraivanja;
3. naune metode koje e biti koriene;
4. ciljevi istraivanja.
Problem istraivanja
Predstavlja najiri aspekt koji se istrauje
(finansijska kriza, globalizacija, meunarodne
organizacije i sl.)
esto se smatra i irim predmetom esto se smatra i irim predmetom
istraivanja.
Predmet istraivanja
Uticaj svetske ekonomske krize na stopu
nezaposlenosti u Srbiji
Problem: svetska ekonomska kriza; Problem: svetska ekonomska kriza;
Predmet: uticaj svetske ekonomske krize na
nezaposlenost u Srbiji
Metode istraivanja
U svakom istraivanju (master radu)
primenjuju se:
a) osnovne metode (analitike i sintetike);
b) optenaune metode (hipotetiko- b) optenaune metode (hipotetiko-
deduktivna, statistika, uporedna i sl.);
c) metode i tehnike prikupljanja podataka
(anketa, upitnik, intervju, analiza sadraja).
Ove metode je neophodno taksativno
pobrojati, jer rad bez naunih metoda nije
nauni rad.
Ciljevi istraivanja
Predstavljaju odgovor na pitanje zato i kako
doprinosim nauci i drutvu svojim radom.
1) Nauni cilj nauno objanjenje, opis ili
predvianje; predvianje;
2) Drutveni cilj pokuajte da ukratko opiete
kom delu drutva doprinosite svojim radom
(ekonomskom, finansijskom sektoru i sl.) i na
koji nain.
Hipoteze istraivanja
Svaki nauni rad mora imati naune hipoteze;
To su pretpostavke koje istraiva dokazuje ili
opovrgava u svomistraivanju;
Svaki master rad treba da sadri: Svaki master rad treba da sadri:
a) optu (generalnu) hipotezu;
b) nekoliko posebnih hipoteza (kojima se dodatno
pojanjava i operacionalizuje opta);
Sama formulacija hipoteza zavisi od naslova rada i
problema koji se obrauje.
Razrada teme
Razrada izabrane teme je glavni deo rada i zauzima najvie
prostora u radu. Obino je podeljen na vie delova.
U prvom delu razrade teme obino se italac upoznaje sa
problemom, istorijatom nastanka problema, osnovnim
pojmovima koji e biti korieni u radu, kao i sa dosadanjim pojmovima koji e biti korieni u radu, kao i sa dosadanjim
rezultatima u istraivanju izabrane teme
U drugom delu izlau se injenice, podaci, i rezultati do kojih
se dolo na osnovu sopstvenih istraivanja ili tuih
istraivanja, a u svrhu dokazivanja ili opovrgavanja
postavljenih hipoteza.
U treem delu predlau se mogua reenja problema
Razrada teme
Vano je da na osnovu proitanog, imate svoj stav i
argumentaciju (stav bez argumenata nema veliku naunu
vrednost);
Argumentacija moe uvek biti za i protiv, pa se trudite da
je izloite, ukoliko je tema rada za to pogodna; je izloite, ukoliko je tema rada za to pogodna;
Analizirajte problem, pokuajte da ga poveete sa drugim
problemima i pitanjima (npr. ekonomske promene sa
drutvenim, politikim i slino);
Kvalitet Vaeg teksta zavisie upravo od pristupa
problemu i nainu njegovog izlaganja, a za to je
neophodno i znanje i umee pisanja akademskog teksta.
Zakljuak teksta
Vaan je isto koliko i ostali delovi teksta bez dobrog zakljuka,
tekst gubi na svom kvalitetu;
Mora biti logiki smislen (npr. ako ste u analitikom delu izneli
stav i argumente da je ekonomska globalizacija pozitivna
pojava, u zakljuku ne moete tvrditi suprotno);
Zakljuak treba da proistie iz analitikog dela i stava i Zakljuak treba da proistie iz analitikog dela i stava i
argumentacije iznetih u njemu.
U zakljuku se iznose rezultati do kojih se dolo u obradi teme.
U zakljuku se mogu istai najvanije konstatacije glavnog dela
rada, potvrditi ili odbaciti hipoteze postavljene u uvodu.
Zakljuak po pravilu ne sadri tabele, ilustracije, ne koriste se
citati niti fusnote.
Zakljuak treba da korespondira sa uvodom po formi i sadraju
Citiranje
Podatak o citiranoj referenci u radu se
pojavljuje obavezno dva puta. Prvi put u
tekstu rada, a drugi put u popisu koricene
literature literature
Svaki spomenuti izvor podataka koji je
naveden u radu mora se navesti i u literaturi,
takoe, ne moe se referenca navesti u popisu
literature a da nije spomenuta u tekstu
Citiranje
Citati se stavljaju u znake navoda Krajem 19. veka poinje
proces industrijalizacije u Zapadnoj Evropi;
Ukoliko iz citata izostavljate nekoliko rei onda taj deo stavite
u zagradu i tri take unutar njih: (...) poinje proces
industrijalizacije u Zapadnoj Evropi;
Ukoliko izostavite nekoliko reenica iz citata, izostavljeni deo Ukoliko izostavite nekoliko reenica iz citata, izostavljeni deo
se zamenjuje zagradom i trima crticama (---);
Citati iz dela napisanih na stranom jeziku, prevode se osim
ukoliko ne postoje posebni nauni razlozi da se tekst zadri u
originalu
Citati Vaem tekstu daju poseban kvalitet, ako su upotrebljeni
ispravno, na pravim mestima; izbegavajte preteranu upotrebu
citata ukoliko oni nisu od sutinskog znaaja za tekst koji
piete.
Fusnote
Ukoliko elite da napomenete neto u svom tekstu ili da
navedete referencu koju ste citirali, to inite tako to
napomenu (naznaku) smestite u dno strane (tzv. fusnota);
Fusnote se jednostavno dodaju i automatski numeriu
odabirom opcije u programu za pisanje na raunaru
(References-Insert Footnote); (References-Insert Footnote);
Ukoliko se u fusnoti ponavlja ista referenca samo druga strana,
onda se umesto itave reference stavlja naznaka Isto ili Ibidem
(Ibid) .
Ukoliko se u fusnoti ponavlja samo jedno delo istog autora kroz
ceo rad, umesto ponovnog pisanja dela, pie se ime autora i
op.cit
U fusnoti moete dati detaljnije objanjenje odreenog pojma
Primeri fusnota
Adam Smit, Bogatstvo naroda, BIGZ, Beograd, 1985, str. 46;
Ibidem, str. 56;
Karl Marks, Kapital, BIGZ, Beograd, 1989, str. 15;
Isto, str. 19-21;
Entoni Gidens, Sociologija, Prevod, Ekonomski fakultet u
Beogradu, Beograd, 2007, str. 78-85.
Zoran Petrovi, Op.cit., str. 173
Literatura- Bibliografija
Na kraju svog rada navodite literaturu kojom ste se koristili tokom
pisanja to je obavezni deo svakog akademskog teksta;
Literatura ne sme da bude izmiljena (u radu moraju postojati jasne
naznake da ste se njome koristili, poput citata, fusnota i slino);
Spisak literature se pravi po azbunom redu (ukoliko je tekst pisan Spisak literature se pravi po azbunom redu (ukoliko je tekst pisan
irilicom), odnosno abecednom (ukoliko je pisan latinicom);
Ukoliko ima 4 ili vie autora koji su pisali jedno delo, navodi se samo
ime i prezime prvog, dok se imena drugih zamenjuju skraenicom i
dr. ukoliko je delo na srpskom, odnosno et al. ukoliko je re o bilo
komstranomjeziku;
Spisak literature se takoe moe praviti po znaaju literature koju
ste koristili;
Vae pravo je da odaberete nain navoenja literature.
Naini citiranja i navoenja literature
Prema harvardskom sistemu (autor-datum) literatura se ne
oznaava brojevima ve se pravi popis prema abecednom redu
prezimena prvog autora.
Vankuverski sistem (autor-naslov) propisuje numeriki nain
citiranja i navoenja literature, a prema redosledu pojavljivanja u
tekstu. Reference u popisu literature su oznaene arapskim tekstu. Reference u popisu literature su oznaene arapskim
brojevima i kada se citiraju u tekstu navodi se broj odgovarajue
reference . Dakle, kada se neka referenca citira i kasnije u tekstu,
ima isti redni broj.
Meutim, neki autori koriste kombinaciju oba sistema, harvardskog
i vankuverskog, odnosno u popisu literature navode reference
istovremeno po numerikom i abecednom redosledu.
Primeri navoenja literature
Peji, L., Jaki, M. (1994) Doktrine velikih
ekonomista, Ekonomski fakultet, Univerzitet u
Beogradu, Beograd Beogradu, Beograd
Stanii, M., Vientijevi, K. (2008) Revizijski zakljuni
izvetaj, Univerzitet Singidunum, Beograd
Osnovni bibliografski podaci
Osnovni bibliografski podaci su:
za knjige:
autor, godina izdavanja, naslov, mesto i izdava (Harvardski sistem)
autor, naslov, mesto, izdava i godina izdavanja (Vankuverski sistem),
za asopise:
autor, godina izdavanja, naslov lanka, naslov asopisa, broj volumena,
brojevi stranica (Harvardski sistem)
autor, naslov lanka, naslov asopisa, godina izdavanja, broj volumena,
brojevi stranica (Vankuverski sistem),
za web stranice:
autor (ako je poznato), datum izdavanja ili auriranja (update), naslov web
dokumenta,web site adresa / URL (Uniformed Resource Locator) i datum
pristupa.
Primeri navoenja literature
(klasian sistem)
Primeri:
Gidens Entoni, Sociologija, Prevod, Ekonomski fakultet u
Beogradu, Beograd, 2007. (ukoliko je re o knjizi);
Gidens Entoni i dr., Sociologija, Prevod, Ekonomski fakultet u
Beogradu, Beograd, 2007. (ukoliko ima 4 ili vie autora); Beogradu, Beograd, 2007. (ukoliko ima 4 ili vie autora);
Miljevi I. Milan, Poslovna etika i komuniciranje, Univerzitet
Singidunum, Beograd, 2008.
Izazovi globalne ekonomske krize, Veernje novosti, etvrtak,
8. oktobar 2009. (ukoliko je re o lanku iz novina);
Ilustracije
Ilustracije su sastavni deo rada, a upotrebljavaju se za jednostavnije
i saetije prikazivanje pojava koje su deskriptivno obraene u
tekstu. To su obino tabele, grafikoni i eme.
Tabele je sistematski pregled podataka o karakteristikama
posmatrane pojave koji su dobijeni grupisanjemprikupljenih i
obraenih podataka. obraenih podataka.
Svaka ilustracija u radu treba imati svoj redni broj i naslov, naznaku
izvora podataka i eventualne napomene. Izvor podataka se obino
navodi ispod ilustracije a ostali elementi iznad ilustracije.
Elemente ilustracije treba pisati slovima veliine 12 , osim izvora i
napomene u ilustracijama koje se piu slovima veliine 10
Veliina slova u ilustracijama prilagoava se potrebama samog
teksta.
Ilustracije
Potrebno je oznaiti eljenu ilustraciju (markirati) i desnim klikom e se u opadajuem meniju pojaviti
opcija Insert Caption (Office 2007). Izabraemo da li se radi o formuli, grafiku ili tabeli (label) i kliknuti
ok. Na ovaj nain e svaki prikaz u radu imati svoj redni broj i adekvatno obeleje. Ispod svakog prikaza
je potrebno navesti izvor iz koga je preuzet prikaz, a ukoliko izvor nije naveden smatra se da je prikaz
delo samog autora. delo samog autora.
Prilozi
Prilikom izrade master rada neretko se javlja potreba da se
nakon teksta u rad dodaju odreeni prilozi kao to su na
primer: anketni upitnici, rezultati statistike analize, tablice sa
podacima i sl.
Svaki prilog treba imati redni broj, naslov, izvor podataka i Svaki prilog treba imati redni broj, naslov, izvor podataka i
eventualne napomene.
Pravila pisanja i nain povezivanja teksta sa prilogom su isti
kao kod ilustracija.
Prilog nije neophodan deo master rada.
Prilikom pisanja rada na raunaru
treba obratiti panju na sledee:
Iza svake rei treba biti jedan razmak;
Iza svakog znaka interpunkcije sledi jedan razmak;
Znakovi interpunkcije, znak za postotak i sl. piu se Znakovi interpunkcije, znak za postotak i sl. piu se
zajedno s reju ili brojem iza kojeg slede tj. bez
razmaka; posle tih znakova u reenici sledi jedan
razmak;
Skraenice merne jedinice i oznake valutne jedinice
odvojene su jednim razmakom od broja koji im
prethodi i razmakom od rei koja sledi;
Prilikom pisanja rada na raunaru
treba obratiti panju na sledee:
Ako iza neke rei dolazi tekst u zagradi, izmeu te rei
i poetka zagrade stavlja se jedan razmak;
Za isticanje pojedinih delova teksta preporuuje se
koristiti kurziv (italic slova); koristiti kurziv (italic slova);
Za pisanje formula preporuuje se upotreba editora
formula (Insert Equation)
Svaka formula se oznaava malom zagradom u kojoj
stoji redni broj formule, a postavlja se uz desnu
marginu. Za sve simbole iz formule potrebno je dati
objanjenje.
Jezika uputstva- opirnije
Interpunkcija
Znaci interpunkcije kucaju se odmah po zavretku rei (bez
pauze), ali se posle svakog znaka interpunkcije kuca i razmak.
Izuzetak su znaci koji idu u paru (zagrade, navodnici) kod kojih
se razmak pie ispred prvog i iza drugog znaka iz para. Primer: se razmak pie ispred prvog i iza drugog znaka iz para. Primer:
materijalnost (znaajnost), iz prve ruke
Razmak se kuca i ispred naziva mernih jedinica (20 GB, 85 Hz)
i pre i posle putae (1920 x 1080).
Navod unutar navoda oznaava se jednoznanim
navodnikom: Kada sam ga pitao o tome, rekao mi je:
'Nemojte o tome razmiljati, to nije redak sluaj', pa mi je
laknulo.
Jezika uputstva- opirnije
Nazivi firmi
Trebalo bi nazive firmi pisati bez navodnika i onako kako glase
u originalu (Palmolive, Apple, Hewlett-Packard).
Nazivi proizvoda Nazivi proizvoda
Piu se kurzivom i onako kako glase u originalu (Loreal bath
SoundBlaster Live! Player 5...). Ovo ne mora da vai za iroko
rasprostranjene proizvode (PC, Windows...).
Ostali nazivi
Nazivi knjiga, filmova, asopisa i drugih izdanja piu se pod
navodnicima i ne kurzivom(italic).
Jezika uputstva- opirnije
U srpskom jeziku ne koristi se "decimalna taka", nego "decimalni
zarez" (1,55 MB, 10,7 GB, 4,6kg...), ali se takom oznaavaju stotine
u viecifrenim brojevima (7.000, 83.000, 15.770.500...).
Cene se zaokruuju i prevode (500 USD, 500 dolara, a ne 499.95$).
U sklopu reenice jednocifreni brojevi piu se slovima U sklopu reenice jednocifreni brojevi piu se slovima
(Pretpostavimo tri scenarija.."), ali se u sluaju viecifrenih brojeva
(koji se oznaavaju brojano) merna jedinica pie takoe oznakom,
a ne slovima (75%, 32 C... ne posto ili procentualno...).
Godine se piu arapskim brojevima i u skraenom obliku ('90-tih),
dok se vekovi oznaavaju rimskim brojevima (XVI vek, u XX veku).
Bez take se piu samo osnovni brojevi (1 minut dnevno... ), dok se
svaka promena broja u padeu oznaava takom (15. u mesecu, u
42. godini ivota, u toku septembra 1998. godine...).
Skraenice
Najee se upotrebljavaju sledee:
a) skraenice kod kojih se skraivanje oznaava takom:
br. (broj)
tzv. (takozvani) tzv. (takozvani)
.r. (enski rod)
u. (uenik)
i sl. (i slino)
v.d. (vrilac dunosti)
str. (strana)
tj. (to jest)
o.g. (ove godine)
god. (godina)
Skraenice
b) skraenice za mere, veliine, novane jedinice koje se piu bez take:
m (metar)
g (gram)
Hz (herc)
USD (ameriki dolar)
cm (centimetar) cm (centimetar)
t (tona)
EUR (evro)
km (kilometar)
l (litar)
JPY (japanski jen)
kg (kilogram)
dcl (decilitar)
GBP (britanska funta)
mg (miligram)
hl (hektolitar)
Skraenice
Bez take se piu i sledee
skraenice: dr (doktor), ga
(gospoa), gica (gospoica), mr (gospoa), gica (gospoica), mr
(magistar), dok se prof. (profesor)
pie sa takom i g. (gospodin),
Strana imena
Tua vlastita imena piu se razliito:
Izvorno, onako kako se piu u jeziku iz kojeg potiu, ako se na
srpskom piu latinicom, na primer: Albert Einstein (Albert
Ajntajn), Beethoven (Betoven), Shakespeare (ekspir),
Cambridge (Kembrid), New York (Njujork), Mnchen Cambridge (Kembrid), New York (Njujork), Mnchen
(Minhen); u tom sluaju se u zagradi pie kako se ime izgovara,
i to kad se pominje prvi put;
Onako kako se izgovaraju (fonetski) kad se na srpskom piu
irilicom; u tom sluaju se, kad se prvi put pomene ime, u
zagradi pie izvorno;
Strane rei
Mnoge strane rei ne prevodimo, a piemo transkribovano,
onako kako se itaju (hardver, softver...).
Izuzetak su rei koje bi nezgrapno zvuale transkribovane,
stoga takve rei piemo u originalu (download, browser...). stoga takve rei piemo u originalu (download, browser...).
Kod manje poznatih stranih rei ili linih imena, na prvom
mestu gde se pojavljuju u tekstu, pored transkripcije treba da
se navede re ili ime onako kako se pie u originalu u zagradi i
u kurzivu: trejling (trailing) predstavlja...
Padeni oblici stranih rei
U padenim oblicima strane rei i nazivi proizvoda i
firmi piu se bez crtice (u Citigroupu kau...; u
Photoshopu postoji...) sem, naravno, kada su u
pitanju skraenice (iz 3M-a stie...; HP-ov novi
tampa). tampa).
U dvokomponentnim stranim reima, nazivima i
imenima promenu u padeu trpi samo poslednja re
u nizu (Piter Drakera, umesto Pitera Drakera itd.)
Pleonazmi
Najea greka je zanemarivanje znaenja
skraenica preuzetih i stranih rei, pa se
javljaju pleonazmi kao npr.: RAM memorija,
DVD disk, LCD displej, selotejp traka... ali i: DVD disk, LCD displej, selotejp traka... ali i:
ak tavie, oba dva, isto takoe, velika
veina...
Zbirne imenice
Pojmovi kao to su softver, hardver ili oruje
su zbirne imenice
Tako ne postoje ni razliiti softveri ili
razliita oruja, ve razliit softver (npr. za razliita oruja, ve razliit softver (npr. za
tabelarne proraune) ili razliito oruje.
Nepravilno je rei softverski alati, ve alat,
a u mnoini mogu da budu softverske alatke.
Rod imenica i fukcija
Svi nazivi funkcija koje trpe bezbolnu
promenu u enskom rodu piemo potujui
bioloki pol nositeljke funkcije (poslanica,
lektorka, profesorka...). lektorka, profesorka...).
Svi oblici koji se zavravaju na -ski ili -ki, piu
se malim slovima (novosadski... beogradskim
putevima...).
este greke
Sva vlastita imena piu se velikim poetnim slovom.
HTML, JPEG, MP3, HTTP, FTP i sve ostale skraenice piu se velikim
slovima.
Re znaajan se esto pogreno upotrebljava umesto znatan.
Na primer, umesto Utroena su znaajna sredstva, treba rei
Utroena su znatna sredstva.
Odnosno znai izbor izmeu dveju ili vie mogunosti (Zelenomi
crvenombojom oznaen je potvrdan odnosno odrian odgovor).
Pogreno se upotrebljava za objanjenje iste stvari drugim reima gde
umesto odnosno treba rei to jest ili dakle.
Reca jer uvek oznaava uzroni odnos (zbog toga to), dok jel ima
upitnu konotaciju (da li misli... jel tako?).
este greke
Pravilno je rei s obzirom na (neto), ne obzirom na (neto). Nepravilno je rei i
s obzirom da, ve treba rei s obzirom na to da ili umesto cele rogobatne
konstrukcije koristiti poto je.
Instrumental linih zamenica se pie odvojeno kao npr. sa mnom, sa tobom, sa
njim...
Sloenice napravljene od rei kao to su audio, video, stereo ili radio najee
se piu s crticom (polusloenice), npr. radio-stanica, video-rikorder, audio- se piu s crticom (polusloenice), npr. radio-stanica, video-rikorder, audio-
ureaj... Odvojeno se piu u vielanim spojevima kao to su video i audio
ureaji, video oglasi i reklame. Fotoaparat nije polusloenica, dakle pie se kao
jedna re, bez crtice.
Mala crta (crtica -) se koristi u pomenutim situacijama (sloenicama, nekim
padekim oblicima... 60-tih) bez pauze, dok se velika crta ( ) koristi za
reenice koje su umetnute, oznaku direktnog govora... i uvek, i ispred i iza
oznake kucamo pauzu.
Upotreba rei par umesto nekoliko je pogrena, jer par oznaava dva
elementa.
este greke
Da li... se uvek pie odvojeno, kao i veina negacija glagolskih radnji (ne mogu,
ne elim, ne radi mi se, ne bi trebalo da... osim u sluajevima: neu, nemam,
nisam, nemoj).
Glagolski oblik je je enklitika (skraeni oblik glagola biti/jeste), to znai da ini
akcenatsku celinu s prethodnom reju i mora biti s njom u smisaonoj vezi. Iz
tog razloga ne sme doi posle pauze, posle bilo kakvog znaka interpunkcije ili tog razloga ne sme doi posle pauze, posle bilo kakvog znaka interpunkcije ili
posle umetnute reenice: u takvom poloaju treba ga zameniti naglaenim
oblikom jeste ili izmeniti red rei. Na primer, umesto: Zasluan za postizanje
eljenih ciljeva, ako je verovati glasinama, je sam rukovodilac projekta treba
rei ili jeste sam rukovodilac projekta ili promeniti red rei: Za postizanje
eljenih ciljeva zasluan je samrukovodilac projekta.
Preteranu upotrebu skraenica, trebalo bi izbegavati. Recimo, umesto
Raunar ima HDD od 80 GB treba rei Raunar ima hard disk od 80 GB.
What is written without effort is in
general read without pleasure
Samuel Johnson (17091784), poet, Samuel Johnson (17091784), poet,
essayist, moralist, literary critic,
biographer, editor and lexicographer