UVOD

Staklo je neorganski materijal, amorfne strukture visokih performansi. Staklo je jednoobrazan,

proziran materijal, koji se dobija u sloenom tehnolokom procesu.
Osnova ovog procesa su dve faze: topljenje staklarskog kamena i izlomljenog stakla, u prvoj, i
hlaenje tenosti sa neprestanim pove!anjem viskoziteta pre zavrnog hlaenja, u drugoj fazi.
Osobine stakla zavise od:
hemijskog sastava "odnosa i vrste komponenata#
postupka dobijanja
naina prerade
postupaka dodatne obrade.
Sve osobine stakla mogu se pojaviti u razliitim oblicima i kombinacijama to za posledicu ima
veliki broj proizvoda od stakla. $ zavisnosti od hemijskog sastava staklo moe biti kreno i
olovno.
%reno "obino# staklo ima primarni znaaj za primenu u arhitekturi. Osnovna sirovina od koje
se proizvodi kreno staklo jeste kvarcni pesak "SiO&# od '() do *+).
$ sastav krenog stakla ulaze jo:
kalcijum,oksid "-aO# .) / 0&)
natrijum,oksid "1a&O# 0&) / 0')
magnezijum,oksid "2gO# 3) / ')
aluminijum,oksid "4l&O5# 3) / 5).
1
1.Fizike osobine stakla
6od fizikim svojstvima materijala podrazumevaju se ona svojstva koja se ne menjaju "odnosno
koja se menjaju samo dok traju uzroci koji promene izazivaju#, koje materijal karakteriu bez
obzira na koliinu i oblik ili proizvod u kome se nalazi.
Optike i energetske osobine stakla
7eo spektra elektromagnetnog solarnog zraenja koji stie do povrine zemlje je deo optikog
zraenja, koji se kre!e u talasnim duinama od &(3 do &.033nm i obuhvata vidljivo,
ultraljubiasto i infracrveno zraenje. 8idljivi deo spektra je izmeu +33 i *93nm. :zmeu 533 i
+33nm je ultraljubiasto zraenje, dok je od *93 do &.003nm zona infracrvenog "toplotnog#
zraenja. 7istribucija optikog zraenja bi se mogla iskazivati slede!im odnosom: ultraljubiasto
5), vidljivo .5), infracrveno ++).
;a arhitekturu je proputanje svetlosti od velikog znaaja ako se uzme u obzir znaaj svetlosti
kao fenomena za percepciju u prostoru. Optike osobine podrazumevaju sve karakteristike
materijala u odnosu na optiko elektromagnetno zraenje, posebno u odnosu na vidljivi deo
spektra i zavise od vrste stakla. %od stakla i drugih transparentnih materijala, fotoni u vidljivom
delu spektra nisu apsorbovani.
%ada svetlost padne na obino nezaprljano ravno staklo, debljine 'mm, deo biva reflektovan
"oko +)#, deo apsorbovan "0,' , &,.)#, a ostatak proputen "maksimalno (0,(&)#.
U pogledu proputanja suneve svetlosti i energije mogu se definisati osnovne
karakteristike stakla: transmisije propustljivost! svetlosti" ukupna transmisija energije i
solarni fakor.
#.$e%anike osobine stakla
2
<vrsto!a materijala je sposobnost materijala da se suprostavlja deformacijama i slomu. Ova
osobina obuhvata nekoliko aspekata ponaanja stakla i to: sposobnost da podnosi pritisak,
zatezanje i savijanje. 6onaanje stakla u stanjima naprezanja, u velikoj meri odreuju njegovu
upotrebljivost, budu!i da je materijal od koga se projektuju i izvode ovi konstruktivni elementi.
6rema nainu na koji se deformie, staklo spada u krte materijale, kod kojih do sloma dolazi
naglo, bez prethodnih upozorenja. %rta priroda stakla ne!e dozvoliti redistribuciju optere!enja ili
apsorpciju energije udarca.
Staklo je amorfne strukture i njegova mehanika svojstva su ista u svim pravcima. Staklo je jako
u stanjima pritiska, ali slabo pri zatezanju. 7o loma stakla usled savijanja, dolazi na delu stakla
napregnutom za zatezanje, a ne na pritisak. Otpornost stakla prilikom naprezanja zavisi od
duine vremena naprezanja "dugotrajno ili kratkotrajno#, debljine stakla, temperature i veoma
mnogo od integriteta staklene povrine "ivice, rupe u staklu i sl.#. =eoretske vrednosti su vie
puta ve!e od praktinih, uglavnom zbog nesavrenosti staklene povine, tzv. >rifitovih naprslina.
<vrsto!a stakla pod pritiskom za jednu istu vrstu stakla kre!e se u irokim granicama i zavisi od
oblika koji se ispituje i uslova pri kojima se ispitivanje vri. ;a obino graevinsko staklo iznosi
&3.333 / +..3331?cm
&
. <vrsto!a pri zatezanju i savijanju je i do deset puta manja i za obino
graevinsko staklo iznosi +.3331?cm
&
.
3
&.'roveravanje kvaliteta ravnog stakla
%valitet stakla u posmatranom slucaju odredjuje se na osnovu provere dimenzija staklene
ploce"debljine, sirine i duzine#, merenjem upravnnosti krace i duze strane, kao i na bazi
registrovanja obma gresaka u materijalu, koje moraju da budu u granicama propisanim vazecim
standardima. @adi se o greskama koje su definisane u tabeli 0.0.
0.
&
5.
+.
..
'.
*.
9.
(.
4
Re
d.
Br.
Providni staklasti ukljucci u masi staklene ploce ili vise ili
manje istaknuta ispupcenja na povrsini staklene ploce.
Defnicija gresaka i njihovo nastajanje
Mehuri
lasoviti ukljucujuci !sa ili "e# konden#aa!jajastog!
socivastog ili loptastog o"lika!u masti staklene ploce ili
na njenoj povrsini!! du#e preko $mm. Mogu imati
staklasti produ#etak.
Mehurici Mehuri du#ine od 1 do $ mm.
%amencici &eprovidni ukljucci na povrsini stakla ili u njegovoj
masi.
'taklasti ukljucci
(rsta greske
%onci &ehomogenost stakla u o"liku niti! cesto primetna
dodirom.
)amucenje i
opalasencija
&astaje pod uticajem vlage! povrsinskog trenja ili
neravnomernog hladjenja ploce pri proi#vodnom
procesu.
*gre"otine Poticu od spoljnih mehanickih povreda! i mogu "iti
i#du#enog o"lika.
*tisci
+okalna ostecenja na povrsini ploce nastala pritiskom
stranog tela na staklo.
&aprsline &astaju pod uticajem toplote ili i# drugih ra#loga i
o"icno pola#e od ivica.
03.
00.
=abela 0.0 >reske u ravnom staklu
1a osnovu provere i utvrdjivanja svih napred navedenih, kao i nekih drugih karakteristika, ravno
staklo se rangira na klase kvaliteta 4, A i -.
5.0.Odredjivanje cvrstoce pri savijanju ravnog stakla
-vrstoca pri savijanju fzs u posmatranom slucaju dobija se primenom iste dispozicije ispitivanja
u okviru razmatranja cvrstoce pri savijanju keramickih plocica. $zorak preseka bBh dobija se
isecanjem iz staklene ploce vecih dimenzija, a samo ispitivanje se sprovodi postepenim
povecanjem sile 6 od nulte do granicne vrednosti "sile loma# 6gr. ;a definisanje predmetne
cvrstoce koristi se poznati izraz,
fzsC6gr D : ?+ E
gde je F otporni moment poprecnog preseka uzorka.
Gksperimentalni rezultati
:spitivanje je izvrseno na 5 uzroka, pri cemu je raspon sistema bio 0C 03',* mm. 7obijeni
rezultati prikazani su u tabeli 0.&.
$
&epravilnost ivica ili
okr#nine na ivicama
ili uglovima
&astaju pri re#anju ili nepa#ljivom rukovanju
,alasi i pruge
&astaju pri i#vlacenju staklene mase i u vecoj ili manjoj
meri i#o"licavaju predmete posmatrane kro# staklenu
plocu pod odredjenim uglom.
Aroj uzorka b
"mm#
h
"mm#
E
"mm
5
#
6gr
"1#
fzs
"26a#
0 &',& .,9 0+',( +5' *(,&
& &+,+ ',3 0+',+ +.( 95,'
5 &.,9 ',0 0'3,3 +.& *.,+
H &59,&
=abela:0.&
Srednja vrednost: fzsC &59,&?5C*(,+ 26a
5.&.Odredjivanje modula elasticnog stakla
Ova karakteristika stakla najlakse se odredjuje merenjem ugiba f uzorka izlozenog savijanju.6od
uslovom da sila 6 proizvodi napone koji su u okviru elasticnog ponasanja materijala.;a dobijanje
modula elasticnosti korsti se izraz:
fC6I:
5
?+9IG:
na osvnovu cega sledi da je :
GC6I:
5
?+9:f


:,moment inercije poprecnog preseka uzorka.
Gksperimentalni rezultati.
:spitivanja je zavrseno na tri uzorka,pri cemu je bilo lC&93mm
@ezultati ispitivanja,ukljucujuci i izmerene vrednosti ugiba f za slucaj delovanja sile
6C&31,prikazani su u tabeli 0.5.koja sadrzi maksimalne vrednosti napona.
JmaB C6:?+F"lC&93mm,E,otporni moment poprecnog preseka#,koji se u uzrocima javljaju pri
delovanju sile 6.
=abela 0.+.@ezultat ispitivanja modula elasticnosti G
-
Aroj
uzorka
b
"mm#
h
"mm#
F
"mm
5
#
:
"mm
+
#
6
"1#
JmaB
"264#
f
"mm#
G
">64#
0 0(.' 5.0 50.+ +9.' &3.3 ++.' 5.3( '3.(
& &3.& 5.3 53.5 +..+ &3.3 +'.& 5.&5 '&.+
5 0(.* 5.3 &(.' ++.5 &3.3 +*.5 5.5+ '0.9
K 09..0
Srednja vrednost GC09..0?5C'0.*>6a
5.5. Odredjivanje termickog koeficijenta linearnog sirenja
8elicina Lt odredjuje se tako sto se za nekoliko temperaturnih razlika M= odredjuju promene
merne baze l C l3 linijskih uzoraka stakla koji odgovaraju prikazu datom na sl. 0.0.0, pa se nakon
toga, s obzirom na poznatu relaciju Ml C L= D l D M =, izracunavaju odgovarajuce vrednosti.
L= C Ml ? l D M = " l?
3
- #N
odnosno srednje vrednosti svih dobijenih rezultata.
M= "
3
- #
l 3
Sl. 1.1.1 Dispozicija merenja koeficijenta T
(ksperimentalni rezultati
.
linijski element
2erenja su izvrsena primenom mernog isntrumenta sa bazom l3 C 033 mm. $zorak je postepeno
zagrevan od spoljne temperature = C = 0 C 0*
o
-, do konacne temperature = C 9*
o
-. @ezultati
ispitivanja, ukljucujuci temperature na kojima su vrsena ocitavanja vrednosti M l, prikazane su u
tabeli 0...
=abela 0... @ezultati merenja koeficijenta L=
Aroj
merenja
=
"
o
- #
M =0
"
o
- #
M l0
"mm#
L=0
"0?
o
- #
M=&
"
o
- #
Ml&
"mm#
L=&
"0?
o
- #
0 0* , , , , , ,
& 50 0+ 3,305 (,&9D03
,'
0+ 3,305 (,&9D03
,'
5 +5 0& 3,300 (,0*D03
,'
&' 3,3&+ (,&5D03
,'
+ .9 0. 3,305 9,'*D03
,'
+0 3,35* (,3&D03
,'
. *+ 0' 3,30+ 9,*.D03
,'
.* 3,3.0 9,(.D03
,'
' 9* 05 3,30& (,&5D03
,'
*3 3,3'5 (,33D03
,'
H +.,03D03
,'
H +.,+9D03
,'
Srednje vrednosti: , prvi nacin: L=0 C +.,03D03
,'
?. C (,3&D03
,'
0?
o
-
,drugi nacin: L=& C +.,+9D03
,'
?. C (,03D03
,'
0?
o
-
5.+. -vrstoca pri udarnom opterecenju
;a slucaj uzorka " sOstem# teorijska vrednost maksimalnog napona usled savijanja
prouzrokovanog padom mase P "kg# sa visine v iznosi
JmaB C Q093P v G ? lD R
"G / modul elasticnosti, R povrsina poprecnog preseka uzroka# ;naci, dinamicka cvrstoca
materijala u postmatranom slucaju moze se definisati vrednoscu.
).*+V,O -.+/0O
/
D 7obijanje livenjem presovanjem i izvlaenjem
0. 6rozorska stakla
&. Stakla za izloge i ogledala
5. Sigurnosno staklo
+. 4rmirano staklo
.. Ornament staklo

>ustina ravnog stakla iznosi &.. kg?m kv mm.
%vadratni metar stakla debljine 0 mm teak je &.. kg
=vrdoca "otpornost na abraziju# iznosi ',* po 2osovoj skali.
2ehanicka cvrstoca: otpornost na pritisak (33 1?m kvadratu
Otpornost na istezanje: 53,(3 1?mm kv metru
Otpornost na savijanje: 531?mm kv metru
2odul elasticnosti: *3.333 1?mm kv metru
6oasonov broj: 3.&&
%oeficijent linearnog irenja (3B03,* mm?%
6ropustljivost svetlosti: 99,(&).
D 6rozorska / 1a , &,+ mm, 03) tolerancije,:8 klase
D Stakla za izloge i ogledala / ujednaena, 1a i %a , bruenje i glaanje
D -igurnosno, kaljeno staklo se zagreva do temperature omekavanja "905,955 %#, a zatim
naglo hladi. 1a taj nacin dolazi do stvaranja ravnomerno rasporedenih napona, koji
povecavaju otpornost stakla na savijanje od +3 na 0+* 1?mm kvadratnom
0
D +rmirano staklo
D Ornament staklo1 valjanjem
2./*3-.+0
1ajfiniji olovni kristal iz dva sloja, u dve boje , takozvani SiberfangS. 7odavanje poludragog
kamena, rubina, kobalta ili drugih minerala, kristalni predmeti dobijaju razlicite boje, radi se i po
posebnim porudbinama.
6roizvodi od kristala "&+) 6bo# ukraavaju se bruenjem, tako da svaki komad predstavlja
posebnu kreaciju. =o je najsloeniji, ali i najlepi proizvod.
..0.S6G-:T4U1G 8@S=G S=4%U4
D Optiko staklo
D -taklena vuna
D Filter stakla1 usmerivai svetlosti
apsorpciona i selektivno,apsorpciona i sa 6b.
Obrada: presovano, duvano, rezano,
brueno, polirano.
Oblici: filteri signalizacije u avio saobra!aju
filteri signalizacije u eleznikom saobra!aju
filteri signalizacije u pomorskom i renom saobra!aju
D -taklena vuna / brzim izvlaenjem rastopljenog stakla ili ubrizgavanjem pare visokog
pritiska u staklenu masu
D Optiko staklo1 posebna panja se posve!uje hladjenju
11
Obrada: liveno, presovano, rezano, brueno, polirano.
Oblici: blok staklo, prizme, ploe, soiva, ipke, cevi
11