FMMSP

Predmet: Osnovi ekonomije

Tema: Pojam, znaaj i vrste kontrole
SEMINARSKI RAD
Profesor: Student:
Prof. dr Milan Mitrovi Maja Jovanovi
Broj indeksa:
16!"1"
Beograd-Bajina Bata, Novembar !"!# godine
Sadraj
#$O%.......................................................................................................................................................
Pojam kontrole.................................................................................................................................
&ontrolni sistem.....................................................................................................................'
(naaj kontrole................................................................................................................................
$rste kontrole...................................................................................................................................
()&*J#+)&..........................................................................................................................................
*,-./)-#/)........................................................................................................................................
UVOD
Menad0ment je 1ro2es 32elovit sistem4 koji se sastoji iz nekoliko faza:
1laniranje, or5anizovanje, vo6enje i kontrola. Pored ovi7, esto se
1ominju jo8 neke faze, kao 8to su: 1redvi6anje, koordina2ija,
nare6ivanje, u1ravljanje ljudskim resursima idr. &ontrola je jedna od
najva0niji7 faza menad0menta i nju skoro svaki autor navodi u svojoj
knjizi, kao aktivnost i funk2iju 1ro2esa u1ravljanja, a kontrolisanje kao
jednu od najva0niji7 menad0erski7 aktivnosti. -ermin kontrola mo0e da
se zameni i terminima: nadzor, 1rovera, verifika2ija,
re5ulisanje...&ontrola mo0e da ima razliite o9like i znaenja. -ako6e,
1ostoji i vi8e defini2ija kontrole, ali nema razlike u s7vatanju su8tine
kontrole. Jedna od 1rvi7 defini2ija kontrole 1ostavljena je 1oetkom ::;
o5 veka.

<
Pojam kontrole
$Kontro%a je faza 1ro2esa u1ravljanja u kojom menad0eri vr8e 1roveru
ostvarivanja u1ravljaki7 odluka, efikasnosti or5anizovanja i liderstva, i 5de u
koliko je to 1otre9no, 1reduzimaju mere korektivne ak2ije na otklanjanju
1oremeaja=. &ontrola 1odrazumeva 1riku1ljanje i u1ore6ivanje informa2ija o
rezultatima o9avljanja aktivnosti or5aniza2ije sa 1lanskim oekivanjima. # 1ro2esu
kontrole se razvija kontrolni sistem.
Kontrolni sistem
&ontrolni sistem se defini8e kao >>1odsistem otvoreno5 or5aniza2iono5 sistema u
kome se aktivnosti usmeravaju ka 0eljenom ili una1red osmi8ljenom nainu, koji
1ak 1redstavlja odre6ene 1arametre out1uta sistema=. &ontrolni sistem ima svr7u
da do1rinese 1oveanju verovatnoe izvr8enja zadatka i 1oveanju efikasnosti i
efektivnosti 1oslovanja. On 1odrazumeva kori8enje razliiti7 metoda
3finansijska,kontrole kvaliteta itd.4 i te7nika kontrole. )ko kontrolni sistem ne
funk2ioni8e na adekvatan nain, mo0e doi do veliki7 1ro9lema, kao 8to su:
smanjen 1rofit,
lo8 kvalitet 1roizvoda i uslu5a,
smanjen 9roj ku1a2a,
neefikasno kori8enje resursa,
.ri,%., #vod u menad0ment, Beo5rad, !""". 5odina, strana '6?
'
ne9la5ovremeno do9ijanje 1odataka i informa2ija,
zaka8njenje u izve8tavanju.
%a ne 9i dolazilo do ovakvi7 1ro9lema neo17odno je da menad0eri 1osvete mno5o
1a0nje i vremena kontroli. %a 9i adekvatno o9avljao svoj 1osao, svaki menad0er
mora do9ro da razume znaaj kontrole. # 1ro2esu kontrole 1ostoje dve vrste
kontrolni7 sistema:
1ar2ijalni;ukazuju na odstu1anja u 1oslovanju,ali u okviru nji7 se ne
s1rovode ak2ije,
totalni;ukazuju na odstu1anja, ali i u okviru nji7 se s1rovode o odre6ene
ak2ije.
+esto se za menad0ere ka0e da su kontrolori sistema kontrole.
Svaki kontrolni sistem 9i tre9ao da ima tri osnovne karakteristike:
da razja8njava menad0erska oekivanja i o2enjuje za1oslene,
1ojaava vezu izme6u rezultata i na5rada,
utie na za1oslene da 8to 9olje o9avljaju svoj 1osao.
?
Znaaj kontrole
&ontrola je neraskidivo 1ovezana sa 1laniranjem, or5anizovanjem i vo6enjem
3liderstvom4, z9o5 to5a je neo17odna u menad0erskom 1ro2esu. Ona do1rinosi
lak8em ostvarenju 2iljeva, una1re6enju menad0erske aktivnosti, daje informa2ije o
o9avljanju 1oslova, 1o9olj8ava komunika2iju. # 1oetku se smatralo da kontrolu
tre9a da vr8e eks1erti, i ona je 9ila fokusirana iskljuivo ka tra0enju i is1ravljanju
5re8aka. %anas kontrola te0i ka tome da se 5re8ke 1redu1rede. .fikasno vo6enje
kontrole s1reava 1ravljenje 5re8aka. (9o5 to5a je kontrola neo17odna u svim
or5aniza2ijama 31rivrednim, ne1rivrednim, uslu0nim, 1rofitnim, ne1rofitnim...4.
@ajva0niji razlozi z9o5 koji7 je kontrola znaajna i 9itna:
iz9e5avaju se 1oremeaji 1ro9lemi i devija2ije u 1oslu,
omo5uava lak8e suoavanje sa 1ro9lemima i neizvesno8u,
efikasnije funk2ioni8e or5aniza2ija,
lak8e se uoavaju i kori5uju 5re8ke, a u do9rom 1oslovanju 5re8ke se i
1redu1re6uju,
jasno istie 8anse i o1asnosti,
daje informa2ije i ideje,
daje 1odsti2aj za 9olji rad, jer 1ovezuje na5radu sa rezultatima
omo5uava efikasno alo2iranje i kori8enje resursa.
6
Vrste kontrole
Postoji vi8e kriterijuma za 1odelu kontrole:
A # odnosu na vrstu sistema razlikuju se:
u1ravljaka i
te7nika kontrola.
#1ravljaku kontrolu s1rovode or5ani u1ravljanja. Odnosi se na 2elu or5aniza2iju
ili 1reduzee. Slo0ena je z9o5 to5a 8to se oslanja na ljude.
-e7nika kontrola je sastavni deo u1ravljake kontrole. Odnosi se na 7idreuline,
me7anike, elektrini i dru5e sisteme koji su zstvoreno5 ti1a. Ova kontrola za7teva
tane i 1re2izne 1odatke.
A # zavisnosti od to5a koliko je ukljuen ljudski faktor, kontrola se deli na:
ki9ernetsku i
neki9ernetsku.
&i9ernetska se odnosi na automatsko kontrolisanje. # sluaju odstu1anja ukljuuju
se me7anizmi za 1reduzimanje korektivne aktivnosti.
@eki9ernetska kontrola ukljuuje ljude u 1ro2es kontrole.
A # odnosu na nivi menad0era koji je o9avljaju kontrola se deli na:
strate5ijsku,
taktiku i
o1erativnu.
Strate5ijsku kontrolu vode to1 menad0eri. Ova kontrola je znaajna z9o5 interesa
2eline or5aniza2ije, za otkrivanje kritini7 faktora 1oslovno5 us1e7a
B
i do1rinosi ostvarenju strate5ijski7 2iljeva.
-aktika kontrolaje vezana za srednje nivoe menad0era. #tie na odre6ivanje
renta9ilnosti 1roizvoda, or5aniza2ioni7 delova, se5menata tr0i8ta ili 1otro8aa.
Povezana je i sa 1romenama konkurentske 1ozi2ije or5aniza2ije.
O1erativna kontrola je vezana za ni0e nivoe menad0era. Ona 1rati svakodnevne
aktivnosti, 1oslove i rezultate 1ojedin2a i 5ru1e. /ealizuje se slanjem 1eriodino5
izve8taja za1osleni7.
A # odnosu na vreme kada se realizuje kontrola mo0e 9iti:
1reventivna i
korektivna.
Preventivna kontrola se s1rovodi 1re 1reduzimanja ak2ije da 9i omo5uila da
resursi i ljudi 9udu s1remni da se efikasno koriste.
&orektivana kontrola se s1rovodi tek kada se na1ravi 5re8ka.
,zme6u iva dva ti1a nalazi se Cda;ne= kontrola. Ova kontrola se o9avlja u toku
odre6eni7 transforma2ioni7 1ro2esa.
Postoji i kontrola 1utem 5re8aka. # ovom ti1u kontrole menad0eri ue na svojim
5re8kama, a mno5o 9i 9ilo efikasnije kada 9i mo5li da ue na tu6im 5re8kama.
A # zavisnosti od stila razlikuju se tri as1ekta kontrole:
tr0i8na,
9irikratizivana i
kontrola 1utem klana.
-r0i8na kontrola se zasniva na kori8enju tr0i8ni7 standarda 3konkuren2ija,
D
2ene, nivo kvaliteta4. (a ovu kontrolu je 1ovezano s7vatanje da eksterni
faktori 1reko tr0i8ta utiu na 1oveanje efikasnisti i efektivnosti 1oslovanja.
Birokratizovana kontrola se koristi u sluajevima kada nema uslova za kori8enje
tr0i8ne kontrole. Ova kontrola se zasniva na autoritetu menad0era, nizu re5ulativni7
1ravila, kori8enju 1olitika, 1ro2edura, 9ud0eta i slino.
&ontrola 1otem klana te0i ka odre6enim 5ru1ama i 9itan je timski rad, koordina2ija
i zajednika kultura. &oristi se u sluajevima 5de 1ostoji jak zajedniki interes.
A&ontrola se mo0e 1odeliti i na:
internu i
eksternu.
,nterna kontrola se s1rovodi kada 1ojedin2i i 5ru1e imaju motiva2iju na osnovama
samodis2i1line za izvr8enje odre6eno5 zadatka. Ovde ne 1ostoji 1ritisak na
za1oslene, oni sami 1o se9i te0e da 8to 9olje o9ave neki zadatak.
.ksterna kontrola je eks1li2itna, dolazi s1olja. $ezana je za 7ijerar7ijsku strukturu
or5aniza2ije.
A # zavisnosti od metoda i te7nika koje se koriste kontrole se dele na:
finansijsku,
9ud0etsku,
kontrolu kvaliteta,
kontrolu neo17odni7 in1uta,
kontrolu o9rtni7 i osnovni7 sredstava,
kontrolu realiza2ije 1orud09ina, idr.
E
Od 1ose9no5 znaaja je finansijska kontrola,koja je orijentisana na kontrolisanje
likvidnosti, 1ri7oda, tro8kova, tokova sredstava, 1rofita, strukture ka1itala, tro8kova
ka1itala, itd. Ovu kontrolu s1rovode to1 menad0eri, o dru5e kontrole mo5u
s1rovoditi i ni0i nivoi menad0era. (naajno mesto u ovoj kontroli zauzimaju:
analiza finansijski7 izve8taja 39ilans stanj, 9ilans us1e7a, ka1italni 9ilans i
9ilans finansijski7 tokova,
analiza ra2io 9rojeva 31okazatelji likvidnosti, zadu0enosti, o9rta,
renta9ilnosti i sl.4
1relomne take i dru5e metode i te7nike.
1"
ZAKLJUAK
Po reima menad0era, kontrola je veoma 9itan 1ro2es u svakoj
or5aniza2iji. Ona tre9a da 9ude zastu1ljena u svim sektorima
or5aniza2ije. $o6enje do9re kontrole olak8ava se 1ut do 2ilja i
omo5uava se us1e8no 1oslovanje or5aniza2ije i ostvarenje 1rofita. (ato
se ka0e da do9ro or5anizovan sistem kontrole 1redstevlj jedan od
najva0niji7 elemenata us1e7a. # sluaju ne1ostojanja do9ro5 sistema
kontrole smanjuje se efikasnost 1oslovanja or5aniza2ije, ne ostvaruje se
1rofit i u krajnjem sluaju mo0e doi do 1ro1asti or5aniza2ije.
11
LITERATURA
#vod u menad0ment, dr %ejan .ri, Beo5rad, maja !""". 5odine.
1!