STRES, TRAUMA I KRIZA 1

STRES
Definicija stresa i stresora
Kada bismo razliite ljude pitali ta je to stres verovatno bismo dobili niz
razliitih odgovora. Na primer, za neke je stres dogaaj, neto to se
objektivno dogodilo, neto izvan nas, dok je za druge ljude stres psiholoko
stanje, neto to je subjektivno, neto to se zbiva iznutra.
Pojam stresa najpre se upotrebljavao u ininjerskoj tehnologiji gde je
oznaavao spoljanju silu koja deluje na neki predmet i izaziva strukturalne
promenen na njemu.
ek !"#$. godine, pojam stresa se uvodi u nauku o oveku %&ans 'el(e) i
tumaen je na razliite naine, prvo kao *izioloka reak+ija organizma na tetne
stimuluse iz okoline, zatim samo kao konkretan dogaaj, tj. njegov sadraj koji je
uvek na isti nain stresan za sve ljude.
'avremeni modeli stresa govore da postoji interak+ija izmeu pojedin+a i
njegove okoline pa se tako govori o stresu kao o rezultatu svesne pro+ene
pojedin+a o tome da je njegov odnos sa okolinom poreme,en %-. '. .azarus). /ez
takve pro+ene nema ni stresa ma kakva bila objektivna opasnost iz okoline.
&o,e li neki dogaaj biti stresor ili ne najvie zavisi od tumaenja tog
dogaaja, nezavisno od toga ta se objektivno dogodilo. o znai da isti dogaaj
ne,e biti podjednako stresan za sve jer ljudi razliito per+ipiraju %tumae) ono
to im se dogaa.
0z svega do sad reenog mogu,e je izdvojiti dva pojma 1 stresor i stres.
Stresor (stresna situacija, stresni dogaaj) je2
!. 3ogaaj koji pro+enjujemo ugroavaju,im ili opasnim za2
'opstveni ivot
4ivot nama vanih ljudi
5aterijalna dobra
Poloaj u porodi+i, drutvu, zajedni+i
'amopotovanje itd.
6. 3ogaaj za koji smatramo da moe poremetiti uobiajeni tok naeg
ivota.
'tresor se naje,e odreuje kao pojaani, ili novi, ili produeni pritisak
na osobu koji zahteva pojaani napor da se situa+ija prevlada i da se na nju
adaptira. 0ako je stresor naje,e neprijatan po svojoj prirodi, on moe da bude
STRES, TRAUMA I KRIZA 2
i pozitivno odreen, ali promena koja naruava uspostavljenu ravnoteu zahteva
prilagoavanje i rede*inisanje ponaanja i oekivanja.
Stres je sklop emo+ionalnih, misaonih, telesnih i ponaajnih reak+ija do
kojih dolazi zbog pro+ene dogaaja kao opasnog ili uznemiruju,eg, odnosno zbog
zahteva iz okoline kojima ne moemo udovoljiti.
Prema sloenosti, stresori se mogu podeliti na jedostavne i sloene %kada
nas jedan dogaaj uznemiruje zbog vie razloga odjednom), prema izvoru na
fizike i sociokulturne, prema vremenskom trajanju na kratkotrajne i
dugotrajne, neprekidne ili ne, iznenadne ili oekivane, akutne %Kraa novanika,
svaa sa kolegom) ili ronine %3ugo ne moemo na,i posao, nemamo dovoljno
nov+a za normalan ivot...).
Posledi+e hroninog i sloenog stresa su po pravilu tee od posledi+a
akutnog i jednostavnog stresa. 3ugotrajno stanje stresa bez mogu,nosti
oporavka jako is+rpljuje ovekove psihike i telesne snage. Najtee posledi+e
hroninog stresa su psihosomatske reak+ije i oboljenja.
Najprihvatljivija podela stresora dobijena je kombina+ijom trajanja i
intenziteta. Polaze,i od ove dve dimenzije stresori se mogu grupisati na2
Trau!atski dogaaj 1 relativno kratkog trajanja, ali veoma
intenzivan, opasan, ugroavaju,i, izvan uobiajenog iskustva
"ivotni dogaaj 1 razliitog trajanja, jasno de*inisanog poetka i
kraja, velikog intenziteta, ali ne ukljuuju opasnost po ivot.
#ronino optere$enje vezano za socijalnu ulogu 1 intenzitet
ugroavanja manji nego kod prethodna dva
Dnevni !ikrostresori 1 dogaaji kratkog trajanja i male jaine, ali
su u odnosu na druge stresore mnogo uestaliji i upravo im to
pojaava dejstvo.
3a li ,e neka osoba pro+eniti dogaaj kao stresni ili ne zavisi od vie
inila+a2
%so&ine pojedinca
- starost
- pol
- osobine linosti
- iskustvo
- znanje i sl.
%so&ine okoline (i dogaaja)
- zahtevi
STRES, TRAUMA I KRIZA 3
- ogranienja
- trajanje dogaaja
- so+ijalna podrka i sl.
3a zakljuimo, stres nije ni samo spoljanji izaziva, niti samo stanje
organizma. 7a razumevanje stres pro+esa potrebno je da se uzme u obzir sloeno
meusobno delovanje karakteristika spoljanjeg dogaaja, subjektivna pro+ena
tog dogaaja i individualni sklop reagovanja na prethodne dve komponente stres
pro+esa.
'nakovi stresa
8 ovom delu teksta ukratko ,e biti opisano po emu znamo da smo %ili da su
drugi ljudi) u stanju stresa. 9ano je napomenuti da se ovakve reak+ije deavaju
svima nezavisno od uzrasta, pola, obrazovanja, zanimanja itd.
'tresor ili stresna situa+ija izaziva kod osobe stanje distresa koje se
prepoznaje po etiri grupe znakova2
e!ocionalni 1 tuga, anksioznost, panika, promene raspoloenja,
bezvoljnost, ljutnja, ose,aj krivi+e, nemo,
!isaoni 1 samokritinost, rastresenost, slaba kon+entra+ija,
zaboravljivost, opsednutost istim mislima
telesni(fiziolo)ki 1 znojenje ruku, dlanova, lupanje sr+a, +rvenilo
li+a, drhtanje ruku, bolovi u elu+u, ve,e promene u telesnoj teini,
nesani+a
pona)ajni 1 plakanje, lupkanje prstima po stolu, nogama po podu,
agresivnost, nekontrolisani ispadi, povlaenje u sebe, preterana
upotreba alkohola, +igareta, ka*e.
9rlo je vano pratiti znakove stresa kod sebe jer tek kada su prime,eni,
postajemo svesni da smo pod stresom i moemo poeti neto initi u vezi sa tim.
akoe je vano prepoznati znakove stresa kod druge osobe jer ,emo ih tada
mo,i bolje razumeti, bolje ,emo reagovati i uspostaviti bolju komunika+iju.
STRES, TRAUMA I KRIZA 4
*aini suoavanja sa streso! (strategije prevladavanja)
Kakve ,e posledi+e neka stresna situa+ija ostaviti na pojedin+a zavisi u
velikoj meri od toga kako je situa+ija pro+enjena, ali i od toga ta osoba ini u
takvoj situa+iji da bi je savladala ili lake podnela.
Kada je osoba u stanju stresa ima prirodnu potrebu da barem smanji
njegov intenzitet, ako ve, ne moe sasvim ukinuti takvo stanje. 3a bi to postigla
osoba se koristi razliitim nainima suoavanja sa stresom.
Na stvari koje se u ivotu dogaaju ponekad se moe, a ponekad ne moe
uti+ati. o znai da se neki dogaaji mogu spreiti, nekima se moe promeniti
tok, dok su neka zbivanja sasvim izvan kontrole.
' obzirom na opti +ilj koji osoba eli posti,i naini suoavanja sa stresom
mogu se podeliti u tri grupe2
!. strategije pomo,u kojih se eli pro!eniti stresor 1 deluje se na tok
odvijanja nekog dogaaja ili na to kako ,e se zavriti neka situa+ija
6. strategije pomo,u kojih se eli privatiti situacija kakva jeste %jer
se ne moe promeniti) trude,i se da se vidi u boljem svetlu nego na
poetku
#. strategije pomo,u kojih se eli iz&e$i stresna situacija i dogaaj
to je vie mogu,e
Naini suoavanja sa stresom su individualni napori da se stresna situa+ija
savlada i prevazie. Najire reeno, to je svako ponaanje koje dovodi do
pomaka, koje se pokae svrsishodnim u otklanjanju, ili bar smanjenju, *izike i
psiholoke patnje ili ugroenosti. o je postupak koji pomae osobi da ponovo
uspostavi kontrolu nad situa+ijom. Pro+es savladavanja mobilie unutranje
resurse, ali mobilie i podrku i pomo, s polja. Pored toga to se prevladavanje,
kao to je navedeno, odnosi na reavanje spoljanje barijere, odnosi se i na
ovladavanje unutranjim emo+ionalnim reak+ijama, koje mogu da blokiraju ili
umanje e*ikasno misaono i emo+ionalno *unk+ionisanje osobe. Neophodna je nada,
hrabrost i istrajnost da bi se stresna situa+ija savladala i da bi se povratili
optimalni uslovi ivljenja i *unk+ionisanja.
'vaka osoba ima svoje vrlo spe+i*ine obras+e za prevladavanje stresnih
situa+ija. :ni se *ormiraju u ranom detinjstvu pri prvom suoavanju sa
stresorom. Pri tome vanu ulogu imaju kako prvi uspeli pokuaji koji uvr,uju
takve pristupe, tako i ponaanje roditelja u tim situa+ijama.
STRES, TRAUMA I KRIZA 5
'ledi lista preporuka za suoavanje sa stresom koju je dao Keli jo !";<.
god.
!. 0stroite stres. =izika aktivnost je odlian ventil.
6. -azgovarajte sa nekim u koga stvarno imate poverenja ili koristite
vru,u tele*onsku liniju. Pridruite se nekoj grupi, napiite pismo
prijatelju.
#. Nauite da prihvatite ono to ne moete da promenite. 7adovoljstvo
nije dobiti ono to ho,ete ve, hteti ono to dobijete.
>. 0zbegavajte samoleenje nikotinom, alkoholom, ka*om, sedativima ili
tabletama za spavanje.
?. :dmarajte se da bi napunili baterije.
$. Naite vremena za zabavu. 'luajte muziku, gledajte *ilm ili se bavite
nekom kreativnom aktivno,u %i ne ose,ajte se krivim zbog toga)
<. 8inite neto za druge.
;. -adite istovremeno samo jednu stvar i zavrite je.
". 'loite se sa nekim. 4ivot ne treba da bude samo bojno polje.
0zbegavajte kon*likte sa ljudima. 5islite na svoje sr+e.
!@. /olje organizujte vreme. reba vam sistem koji radi za vas a ne protiv
vas.
!!. 'premajte se unapred da kaete ne. ako moete da spreite da u
vama ubudu,e raste pritisak.
!6. Ako ste bolesni, ne ponaajte se kao da niste.
!#. Naite hobi. Posao moe da postane navika pa je potrebna
protivravnotea.
!>. :dgovor je u vama. Niko drugi vam ne moe pruiti manje stresan
ivot.
!?. Bedite umereno i radite vebe.
!$. Primenjujte svakodnevne tehnike za smanjenje stresa2
- /rzu relaksa+iju
- Progresivnu mii,nu relaksa+iju
- Autogeni trening
- Bogu
!<. Ne bojte se da kaete NC
STRES, TRAUMA I KRIZA 6
TR+,-+
Definicija trau!atskog dogaaja
8 podruju stresa i naina suoavanja sa stresom posebno mesto zauzima
pojam traume i traumatskih dogaaja. 7a razliku od stresnih dogaaja koji se
javljaju svakodnevno i to svim ljudima, traumatski dogaaji su retki i ne dogaaju
se svima. :sim toga, teina njihovog podnoenja ne zavisi ponajpre od kognitivne
%misaone) pro+ene dogaaja %kao to je sluaj sa stresnim dogaajem) jer je
njihov sadraj takav da pogaa sve ljude. 'tresni dogaaji nepovoljno utiu na
ose,aj ivotne ravnotee, ali uprkos tome, moemo pokrenuti prikladne naine
suoavanja sa stresom. Nasuprot tome, traumatski dogaaji tako jako izba+uju
oveka iz ravnotee da mu je izuzetno teko da je povrati. Pa ak i kad u tome
uspe, nova ravnotea je uvek drugaija od one pre traumatskog dogaaja 1 ima
nove grani+e i novo znaenje.
Prema dijagnostikom i statistikom priruniku za duevne poreme,aje
Amerikog psihijatrijskog udruenja %3'5 09, !""$) re je o dogaajima koji
su2
!. neposredno doivljeni i koji ukljuuju %ali nisu samo na njih
ogranieni) vojnu borbu, nasilje %seksualno nasilje, telesni napad,
pljaku), otmi+u, teroristiki napad, muenje, zarobljenitvo vojnih
zarobljenika u kon+entra+ionim logorima, prirodne katastro*e, teke
automobilske nesre,e, dijagnostikovanu, po ivot opasnu bolest.
6. vieni, a ukljuuju %bez ograniavanja samo na njih) posmatranje
nasilnog ranjavanja ili nasilnu smrt druge osobe usled nasilnog
napada, nesre,e, rata, katastro*e ili pogled na leeve ili delove tela
#. proivele bliske osobe, a o kojima pojedina+ saznaje i to %meu
ostalima) nasilje, teka nesre,a, teka povreda lana porodi+e,
bliskog prijatelja, ili saznanje o *atalnoj bolesti sopstvenog deteta.
raumatski dogaaji javljaju se neoekivano, iznenada i u ljudima izazivaju
intenzivan strah, ose,aj bespomo,nosti i uasa.
've navedeno saeto je u de*ini+iji 1 raumatski dogaaj je dogaaj koji
je izvan grani+a uobiajenog ljudskog iskustva i koji je izrazito neugodan svim
ljudima.
Navedena de*ini+ija sadri dva vana elementa.
Prvo, traumatski dogaaj razlikuje se od stresnog po tome to ,e on zbog
svog intenziteta i vrste dovesti do patnje ve,ine ljudi, nezavisno od toga u
kakvom su psiho*izikom stanju bili pre takvog dogaaja i nezavisno od
STRES, TRAUMA I KRIZA 7
raspoloivih naina suoavanja. o znai da se kod traumatskog dogaaja
naglasak stavlja na intenzitet samog dogaaja, a ne na inio+e koje ljudi ine
osetljivim na stres. 0 drugo, reak+ije na traumatsko iskustvo smatraju se
neiz&eni! i univerzalni!. 0ako izraavanje spe+i*inih simptoma i sadraji
reak+ija mogu varirati u zavisnosti od uzrasta, prirode traumatskog dogaaja i
njegovom znaenju za pojedin+a, opti oblik posttraumatskih reak+ija vrlo je
slian za sve ljude.
Poseban oblik traumatskog doivljaja predstavlja tzv. posredna trau!a.
-e je o traumatiza+iji koja se javlja zbog izloenosti tuim traumatskim
iskustvima bilo kod strunjaka bilo u obinom svakodnevnom ivotu.
Kada je re o posrednoj traumi kod pomagaa, misli se na traumu koja se
javlja zbog dogaaja koje klijenti opisuju svojim pomagaima, a ti dogaaji onda
posredno traumatizuju,e deluju na pomagae %npr. razgovor o seksualnom
zlostavljanju).
Reakcije na trau!atske dogaaje
-eak+ije na traumatske dogaaje posmatraju se na dva naina2
1. ' obzirom na to kada se javljaju moe se govoriti o2
a) trau!atski! stresni! reakcija!a, koje su neposredne, ali se
mogu de*inisati kao sklop ose,aja, misli i postupaka koji se pojavljuju jo za
vreme trajanja strahote ili neposredno nakon nje, a usmereni su na uklanjanje i
ublaavanje uti+aja traumatskog dogaaja.
b) .osttrau!atski! stresni! reakcija!a koje se odreuju kao
sklop ose,aja, misli i postupaka vezanih za se,anja na traumatski dogaaj i
njegove neposredne posledi+e.
6. ' obzirom na to u ko! se podruju javljaju moe se govoriti o
reak+ijama na emo+ionalnom, telesnom i ponaajnom planu. reba ista,i da su ove
reak+ije meusobno povezane, to znai da jedna izaziva drugu i da se vrlo esto
pojavljuju zajedno.
Nekoliko estih reak+ija nakon traumatskog dogaaja2
Desta bolna se,anja na dogaaj %slike, misli)
Desti uznemiruju,i snovi o dogaaju
0zbegavanje ose,anja i razgovora vezanih za traumu
'manjenje zanimanja za uobiajene aktivnosti
:se,aj udaljenostiEotuenosti od drugih
0ritiranost ili izlivi besa
'metnje kon+entra+ije
Preterani oprez
Preterani strah
Preterana osetljivost
STRES, TRAUMA I KRIZA 8
Pored navedenih reak+ija esto se mogu javiti i reak+ije za koje smo
ranije rekli da se javljaju nakon stresnih dogaaja.
Najve,i problem u vezi sa traumatskim dogaajima je da oni zbog svoje
jaine, iznenadnosti i besmisla, dovode ljude u stanje potpune bespomo,nosti, a
dugorono gledano mogu dovesti do ose,aja nesigurnosti u ivot, promena u
sisitemu vrednosti, pesimistikih oekivanja.
/inioci koji odreuju vrstu i jainu reakcije na trau!u

.judi se razlikuju po vrsti i intenzitetu reak+ija na traumatske dogaaje, a
onda po trajanju oporavka od njih. 7a to su odgovorne tri velike grupe inila+a2
01 osobine pojedin+a
21 dimenzije traumatskog dogaaja
31 osobine so+ijalnog okruenja
Navedeni inio+i svaki za sebe na spe+i*ian nain odreuju ljudske
reak+ije, ali vano je zapamtiti da je njihov uti+aj redovno meuzavistan.
:d osobine pojedin+a, osobine linosti u uem smislu %neuroti+izam,
ekstraverzija) su te koje u najve,oj meri odreuju kakva ,e biti reak+ija a zatim
tzv. kognitivni stil %skup stavova, uverenja, motiva). :sobine pojedin+a odreuju
nivo osetljivosti na stres.
5eu dimenzijama traumatskog dogaaja naje,e se spominju vrsta
%prirodan ili izazvan ljudskim postupkom), trajanje i stepen sloenosti. akoe su
vana i pitanja da li je traumatski dogaaj pogodio jednu ili vie osoba i postoji li
mogu,nost da ,e se ponoviti.
:d elemenata so+ijalnog okruenja kao najvaniji navode se2 nivo so+ijalne
podrke i lina per+ep+ija koristi takve podrke, drutveno prihva,eni naini
reagovanja, razliiti rituali i stavovi drutva prema odreenom traumatskom
dogaaju.
Desto zanemarivan vid traumatskog dogaaja je stigmatiza+ija rtve.
Pojedin+i, porodi+a pa ak i itava lokalna zajedni+a esto se trude da izbegnu
rtve traumatskih dogaaja ili nesre,a. 4rtve esto podse,aju na sopstvenu,
duboko ukorenjenu osetljivost na neoekivane i teke dogaaje. 'tigmatiza+ija
rtve esto je posledi+a oekivanja i elje da rtvi ve, jednom bude bolje jer
je okolini teko da podnese i da izdri vreme potrebno za oporavak. 7bog toga
rtvama traumatskog dogaaja esto nedostaje podrka iz okoline to njihovo
podnoenje ini jo teim.
STRES, TRAUMA I KRIZA 9
4R5'+
-e kriza upotrebljavamo u svakodnevnom govoru kada elimo da oznaimo
neto to je prete,e i hitno, prelomni, odnosno odluuju,i trenutak, taku ili
vreme odluivanja. Kriza podrazumeva odreene izbore i donoenje odluka. Krize
su sastavni deo ivota i dogaaju se pojedin+ima, porodi+ama, grupama i
organiza+ijama, na+ijama.
0ako se radi o neemu to je sastavni deo ivota, strunja+i su pri
odreenju pojma kriza suoeni sa ve,im brojem teko,a. Prvo, dogaaj koji
izaziva krizu kod jedne osobe ne,e nuno i nekog drugog dovesti u psihiko
stanje krize. 8z to, postoje razliiti dogaaji koji mogu izazvati stanje krize.
Kriza se naje,e de*inie kao kritian dogaaj i reak+ije koje slede nakon tog
dogaaja %.angsle(, !"$;.). :vako iroko odreenje krize i danas je vano zato
to naglaava zajednika obeleja razliitih kriza a to su2
Postojanje nekog kriznog dogaaja koji moe biti visoko stresan i
traumatiziraju,i za pojedin+a, porodi+u i grupu.
akav krizni dogaaj izaziva krizne reak+ije koje se mogu javiti
neposredno, tokom samog dogaaja, ali i kao odgoene reak+ije na
taj dogaaj.
Kriza se odnosi na vreme koje ukljuuje sam krizni dogaaj i
razdoblje reak+ija nakon njega.
:d velike je vanosti da ljudi koji se bave pomaganjem u kriznim
situa+ijama %pomagai) dobro razumeju krizu iz dva razloga2 prvo, sastavni deo
njihovog ivota je pruanje podrke i pomo,i ljudima u krizi, a drugo, pomagai su
tokom svog rada i sami esto suoeni sa kriznim situa+ijama koje pobuuju
njihove sopstvene reak+ije i utiu na njihov lini i pro*esionalni ivot.
Pomaga moe biti delotvoran u pruanju kriznih interven+ija ako2
!. 3obro razume znaenja i obeleja krize kao psihikog pro+esa.
6. 8svoji osnovna naela kriznih interven+ija ukljuuju,i pro+enjivanje
potreba pojedin+a i njihovo usklaivanje sa mogu,nostima pojedin+a
i okoline.
#. Prepozna krizne situa+ije u svom poslu, sopstvene krize i njihov
uti+aj na pomagaki rad, i pripremi svoje okruenje za pruanje
delotvorne podrke i pomo,i samim pomagaima kad su suoeni sa
kriznim dogaajima ili su u stanju krize.
Kada govorimo o krizama, delotvorna priprema za pomagaki rad
podrazumeva da osoba ovlada teorijskim znanjima o krizi i kriznim
interven+ijama, da usvoji odgovaraju,e vetine kriznih interven+ija, razvije
razumevanja krize kroz proirivanje linih znanja o njenim uti+ajima na lini i
STRES, TRAUMA I KRIZA 10
pro*esionalni ivot, da prepozna krizni dogaaj u svakodnevnom poslu i da
pripremi okruenje za delotvorno suoavanje sa krizom.
Na ovom mestu ,emo se zadrati na objanjenju teorijskog okvira za
razumevanje krize.
4rizni dogaaji i kriza kao psiiko stanje
Kao to je ve, napomenuto kod krize moemo razlikovati krizni dogaaj i
reak+ije koje slede nakon njega.
Krizni dogaaj ima slede,a obeleja2
o je iznenadni ili redak dogaaj koji je izuzetno uznemiruju,i ili
stresan ve,ini ljudi
8kljuuje pretnju ili doivljaj gubitka, stvarni gubitak osoba, stvari
ili vrednosti vanih za pojedin+a
.judi imaju ose,aj da ga ne mogu sami savladati
5oe imati uti+aj na pojedin+a, grupu, itave organiza+ije i
zajedni+e
Kriza je psihiko stanje uzrokovano nekim kriznim dogaajem posle kojih
uobiajeni mehanizmi suoavanja s problemima ili nisu dostupni ili nisu delotvorni,
a ukljuuju mogu,i ili stvarni gubitak osoba, dobara ili vrednosti vanih za
pojedin+a. aj stvarni ili oekivani gubitak moe imati simbolino znaenje i
moe biti povezan sa ose,ajem gubitka kontrole.
0ako razliiti okidai mogu izazvati krizu, sve krize imaju zajednika
obeleja2
:bino su iznenadne i neoekivane, a uvek su povezane sa ose,ajem
gubitka kontrole
0zazivaju preplavljenost ose,anjima i misaonu smuenost.
8nutranja ravnotea je naruena i ose,aj ranjivosti je izrazito
snaan.
Naje,e se javljaju vrlo jaki ose,aji straha, tuge, osuje,enosti i
bespomo,nosti.
5isaona smuenost ogleda se u izmenjenom opaanju, nemogu,nosti
odluivanja i kon+entra+ije, zaboravljanju.
Cmo+ionalne i misaone reak+ije dovode do dezorganiza+ije
ponaanja. :soba ini besmislene radnje, telesno je nemirna, ima
teko,e sa spavanjem, naglo menja odluke ili ne ini nita, itd.
Navedena stanja oteavaju uspeno reavanje krizne situa+ije.
9remenski su samoograniene. 3o uspenog %ili neuspenog)
razreenja krize u proseku dolazi u razdoblju od > do $ nedelja.
STRES, TRAUMA I KRIZA 11
'matra se da je to zbog toga to je naprosto nemogu,e
*unk+ionisati u stanju tako naruene ravnotee.
8 kriznom stanju osoba je vrlo otvorena za psiholoke interven+ije,
jer su uobiajeni mehanizmi odbrane oslabeli, a ustaljeni naini
reavanja teko,a neuspeni.
Pro+es razvoja i okonanja krize

Preplavljenost ose,anjima 5isaona smuenost
3ezorganiza+ija ponaanja
'manjeni nivo Povratak na nivo Poboljani nivo
*unk+ionisanja *unk+ionisanja *unk+ionisanja
pre krize %-azvoj novih ivotnih
vetina i znanja)
6rste kriza
' obzirom na njihova obeleja krize moemo podeliti prema dva
kriterijuma.
!. Predvidljivost
Situacione krize koje su nepredvidljive.
Razvojne krize odnosno krize sazrevanja koje su
predvidljive.
6. 0ntenzitet dogaaja
778ok77 krize 1 nastaju nakon iznenadnih i snanih stresnih i
traumatskih dogaaja.
KRIZNI
DOGAAJ
KRIZA
RAZREENJE
KRIZE
STRES, TRAUMA I KRIZA 12
4rize iscrpljivanja nastaju postupno i slikovito ih moemo
opisati kao kap koja preliva au.
*aje)$e reakcije u stanju krize
/ez obzira o kojoj vrsti krize je re, pojedina+ ili grupa imaju niz reak+ija
koje su vrlo sline onima u pro+esu tugovanja, to je i razumljivo s obzirom da je
naglaeno da krizni dogaaj ukljuuje pretnju ili stvarni doivljaj gubitka. 9isok
nivo teskobe na poetku krize moe nastaviti razdoblje pori+anja i neverovanja
da se neto dogodilo. 5nogi ljudi pogoeni krizom ose,aju tugu i bezvoljnost.
-eak+ije u stanju krize zapravo su reak+ije na stresne iEili traumatske
dogaaje koji su izazvali krizu.
Naje,e stresne reak+ije tokom samog dogaaja ogledaju se na telesno!
planu kao znojenje, drhtanje, nesnalaenje u prostoru, gubitak koordina+ije,
pojaano lupanje sr+a, ubrzano disanje, bolovi u grudima, glavobolje, mii,na
napetost i zamor. Na planu !i)ljenja 1 slaba kon+entra+ija i zbunjenost,
pomu,eno razmiljanje i odluivanje, teko,e u pro+enjivanju i raunanju,
teko,e sa pam,enjem, kratkotrajna panja. E!ocionalne reakcije su teskoba,
krivi+a, strah, tuga, emo+ionalna tupost, ose,aj bespomo,nosti, naputenosti i
zbunjenosti, ljutnja, okrivljavanje drugih i sl.
.osttrau!atske stresne reakcije javljaju se kada je dogaaj proao.
5ogu pro,i i mese+i i godine a da se jo uvek javljaju. 7ankovi mogu biti
nespe+i*ini kao to je promena raspoloenja, ali i kao ive slike traumatskog
dogaaja u no,nim morama.
0pak, u razdoblju neposredno nakon dogaaja naje,e se javljaju ljutnja,
sumnjiavost, razdraljivost, apatija, depresivnost, nesani+a, gubitak apetita,
gubitak zanimanja za uobiajene dnevne aktivnosti, porodi+u, prijatelje,
seksualne odnose...
Slinosti i razlike !eu poj!ovi!a stres i kriza
Analiziraju,i obeleja traume i stresa, moemo kao odreuju,a obeleja
krize u odnosu na prethodna dva pojma navesti slede,e2
:se,aj iznenadnosti i neoekivanosti
:se,aj gubitka kontrole i bespomo,nosti
Preplavljenost ose,ajima i izraen ose,aj line ranjivosti
:se,aj uznemirenosti koji traje odreeno vreme %>F$ nedelja) i
dovodi do prekida uobiajenog naina *unk+ionisanja.
Ako su prisutna sva ta obeleja, re je o krizi. 'tres, pa ak i traumatski
stres, ne vode nuno u krizu. 3a bi se razvila kriza potreban je ose,aj
bespomo,nosti, gubitak kontrole i unutranje ravnotee kao i dezorganiza+ija
ponaanja.
STRES, TRAUMA I KRIZA 13
0vana
9iteratura
!. Arambai,, .. %6@@@)2 Psiholoke krizne interven+ije2 psiholoka prva
pomo, nakon kriznih dogaaja, 7agreb, 3rutvo za psiholoku pomo,
6. /iro, 5., /utollo, G. %6@@#)2 Klinika psihologija, 5inhen, Katedra za
kliniku psihologiju .udHig 5aIimilians 8niversitatJ =utura publika+ije
#. KaporF'tanulovi,, N. %!""")2 'usret sa patnjom, Kako pomo,i de+i u
krizi, /eograd, Kan+elarija 8N0KC=Fa
>. Kosovi,, 3. %!""<)2 'tres, /eograd, 'avana
?. Petrovi,, :., Popovi,, 3. %!""")2 4ivotne poruke o zdravlju majke i
deteta, /eograd, Kan+elarija 8N0KC=Fa