1

1. GASNO STANJE

Zavisno od ureenosti/neureenosti, odnosno
odnosa energije termalnog kretanja estica i
energije meumolekulskih interakcija, supstanca
moe da bude u jednom od etiri agregatna stanja:
vrstom, tenom, gasnom i stanju gasne
plazme.
U vrstom stanju supstanca ima definisane oblik
i zapreminu u tenom samo zapreminu, dok u
gasnom stanju zauzima oblik i zapreminu suda u
kome se nalazi.
Prosena energija po molekulu gasa (estici)
mnogo je vea od energije koja odgovara energiji
meumolekulskih interakcija, molekuli se kreu
slobodno, pravolinijski, razliitim brzinama
izmeu dva sudara sa drugim molekulima ali i sa
zidovima suda u kome se nalaze. Rastojanja
izmeu molekula gasa u poreenju sa
dimenzijama samih molekula gasa su velika tako
da je zapremina koju zauzimaju sami molekuli
gasa mala u poreenju sa ukupnom zapreminom
koju zauzima gas, dok su sudari izmeu molekula
elastini. Izmeu molekula gasa stoga postoji
FIZIKA HEMIJA

2
znatan slobodan prostor ije postojanje je razlog
njihove velike stiljivosti. Ovo predstavlja
idealno stanje gasa koje u stvari predstavlja skup
materijalnih taaka (estica) zanemarljivih
zapremina koje zbog velikih rastojanja
meusobno ne reaguju, i koje se neprekidno
haotino kreu u svim pravcima.
1.1. IDEALNO GASNO STANJE
Stanje materije opisuje se parametrima stanja,
kao to su pritisak P, zapremina V, temperatura T,
i koliina supstance (broj molova n). Gasni
zakoni, koji su formulisani jo u sedamnaestom
veku, i zatim uopteni u jednainu stanja, daju
vezu izmeu ovih parametara.
1.1.1. Bojl-Mariotov zakon
Bojl (R. Boyle, 1660), i Mariot (E. Mariotte)
opazili su da je na konstantnoj temperaturi pritisak
odreene koliine gasa obrnuto srazmeran
njegovoj zapremini (sl.1.1a):

1 1
odnosno na P V T konst
V P
=
.
na konstantnoj temperaturi proizvod pritiska
i zapremine odreene koliine gasa je
konstantan, odnosno:
6. GASNO STANJE
3

na PV konst T konst = =
(1.1)


Slika 1.1. Zavisnost pritiska od zapremine na
nekoliko temperatura:
2
1 3 4 5
T T T T T < < < <
.


6.1.2. Gej-Lisakov i arlov zakon
Gej-Lisak (J. Gay-Lussac): zapremina gasa je
proporcionalna temperaturi:

na V T P konst =

FIZIKA HEMIJA

4
arl (Jacques Charles, 1802) je formulisao
zakon koji se esto naziva i Gej-Lisakovim
zakonom, koji glasi:
pri konstantnom pritisku zapremina
odreene koliine gasa linearno raste sa
temperaturom.
Eksperimentalno je utvreno da relativni
prirataj zapremine pri konstantnom pritisku
(izobarni proces, sl.1.2a) pri porastu temperature
za jedan stepen je isti za sve gasove, tako da je:

0
(1 ) na i
t
V V t P konst n konst = + = =
(1.2)


t
V i
0
V

zapremine gasa na temperaturama
t
i 0
Celzijusove skale, konstanta (relativni prirataj
zapremine) koji za sve gasove tei graninoj
vrednosti od 1/273,15, tako da jednaina (1.2)
postaje:

0 0
273,15
1
273,15 273,15
t
t t
V V V
+
= + =


.

6. GASNO STANJE
5

Slika 1.2. (a) Zavisnost zapremine od
temperature pri konstantnom pritisku
1 2 3 4 5
P P P P P < < < < i (b) zavisnost pritiska od
temperature pri konstantnoj
zapremini (
1 2 3 4 5
V V V V V < < < < ).

S obzirom na to to relacija 273,15 T t = + povezuje
Kelvinovu temperatursku skalu (temperatura T) sa
Celzijusovom temperaturnom skalom
(temperatura t) dobija se da je:

0
0
T
T
V V
T

=


. (1.3)
Odnos izmeu pritiska i temperature pri
konstantnoj zapremini (izohorni proces, sl.1.2b):

0
0
T
T
P P
T

=


. (1.4)
FIZIKA HEMIJA

6

1.1.3. Avogadrov zakon
Italijanski fiziar Avogadro (A. Avogadro,
17761856) postavio je hipotezu:
jednake zapremine svih gasova na istoj
temperaturi i pritisku imaju isti broj
molekula.
Ovo je dovelo do usvajanja pojma mola
supstance, koji sadri toliko elementarnih estica
koliko ima atoma u 0,012 kilograma ugljenika
(
12
6
C ) i pojma odgovarajue molarne zapremine.
Avogadrov broj, koja predstavlja broj estica u
jednom molu supstance obeleava se sa L i iznosi
23 -1
6, 02 10 mol
. Posle uvoenja pojma molarne
zapremine Avogadrov zakon moe da se izrazi i
na sledei nain:
molarne zapremine na odreenoj
temperaturi i pritisku iste su za sve gasove.
Tako pri standardnim ambijentalnim uslovima
(pritisak 101,3 kPa i temperatura 25 C) molarna
zapremina iznosi
3
24,8 dm /mol (24,8 L/mol). Kako
molarne zapremine ne zavise od prirode gasa,
sledi da je ukupna zapremina gasa srazmerna
koliini gasa, izraenoj u molovima:

za i V k n P konst T konst = = =
.(1.5)
6. GASNO STANJE
7

1.1.4. Jednaina idealnog gasnog stanja
Empirijska opaanja, prikazana jednainama
(1.1-1.5), mogu biti objedinjena u jedan izraz:

nT k PV =
.
Ovaj izraz odgovara Bojlovom zakonu ( konst PV = )
kada su n i T konstantni, saglasan je sa Gej-
lisakovim i arlovim zakonima ( T V T P , ), kada
su n i V ili P konstantni i sa Avogardovim
zakonom ( n V ), kada su P i T konstantni.

Konstanta proporcionalnosti k, za koju je
eksperimentalno naeno da je ista za sve gasove,
oznaava se sa R i naziva se univerzalnom
molarnom gasnom konstantom. Unoenjem ove
konstante u prethodni izraz dobija se:

nRT PV =
. (1.6)
Izraz (1.6) predstavlja jednainu idealnog
gasnog stanja koja je jo poznata i kao
Klapejronova jednaina (B. Clapeyron).

Vrednost konstante R odreuje se iz merenja
vrednosti P,V,T i n.
8,314 J/K mol R =
1
.

1
Gasna konstanta moe da bude izraena u raznim jedinicama tako da je :
R=0,08206 L atm/K mol=0,08314 L bar/K mol=1,98722 cal/K mol=8,31451 J/K mol
FIZIKA HEMIJA

8
Jednaina (1.6) moe se primeniti na veinu
gasova na sobnoj temperaturi i atmosferskom
pritisku. Meutim, pri viim pritiscima i niim
temperaturama, dolazi do znatnih odstupanja.
Zbog ovoga ova jednaina opisuje ponaanje
svih gasova pri graninim uslovima, 0 P i T .
Za gasove koji se pokoravaju ovoj jednaini
kaemo da se idealno ponaaju ili se nalaze u
uslovima idealnog gasnog stanja.
Veina gasova pokazuje manje ili vee
odstupanje od ove jednaine, odnosno nalaze se u
realnom gasnom stanju, ali pri navedenim
graninim uslovima se ponaa prema ovoj
jednaini.
1.1.5. Parcijalni pritisci
Eksperimentalno je pokazano da kada pojedini
gasovi zadovoljavaju jednainu idealnog gasnog
ponaanja, onda ova jednaina vai i za njihove
smee. Prema Daltonovom zakonu (J. Dalton,
17661844), koji je poznat kao Zakon
parcijalnih pritisaka:
ukupan pritisak gasne smeeP , na
konstantnoj temperaturi jednak je zbiru
parcijalnih pritisaka (
i
P ) pojedinih sastojaka
smee, tako da je:
6. GASNO STANJE
9

= + + =
i
i
P P P P .....
2 1
. (1.7)
Parcijalni pritisak predstavlja pritisak koji bi
ispoljavao gas kada bi na istoj temperaturi
zauzimao zapreminu koju zauzima gasna smea.
Primenom jednaine (1.6) parcijalni pritisci e
biti:
1 1 2 2
; odnosno
i i
RT RT RT
P n P n P n
V V V
= = =
,
tako da ukupan pritisak P je:
i
i
RT RT
P n n
V V
= =
,
gde je

=
i
i
n n
.
Odnos parcijalnog pritiska
1
P i ukupnog pritiska
P je tada:
1
1
1 1
1
1
X
n
n
n
n
V
RT
n
V
RT
n
P
P
i
= = = =

. (1.8)
Izraz (6.8) pokazuje da je odnos parcijalnog
i ukupnog pritiska ravan veliini X
1
koja
predstavlja molski udeo date komponente i
daje odnos broja molova date komponente
1
n
, prema ukupnom broju molova n gasne
smee.
FIZIKA HEMIJA

10
6.2. KINETIKA TEORIJA GASOVA
Kinetika teorija gasova polazei, od
jednostavnog modela gasnog stanja, povezuje
makroskopska svojstva gasova (pritisak,
temperatura) sa mikroskopskim svojstvima gasnih
molekula (masa, prenik, brzina) zbog ega
predstavlja najznaajniju teoriju stanja materije.
Teorijske osnove kinetike teorije gasova
postavili su Lomonosov (M. Lomonosov) i Bernuli
(D. Bernoulli) u 18. veku i Maksvel (J. Maxwell) i
Bolcamn (L. Boltzmann) u 19. veku.




Slika 1.3. Model
haotinog kretanja
molekula gasa.

Prema ovoj teoriji, gas se posmatra kao skup
estica koje se nalaze u neprekidnom haotinom
kretnju (sl. 1.3). Zasnovana je na tri pretpostavke:
1. gas se sastoji od molekula mase m i
prenika d koji se nalaze u neusmerenom
neprekidnom kretanju, sudarajui se
meusobno, ali i sa zidovima suda u kome
se nalaze;
6. GASNO STANJE
11
2. veliina molekula je zanemarljiva, tako da
su im prenici mnogo manji od prosenog
meumolekulskog rastojanja;
3. izmeu molekula nema drugih interakcija
izuzev meusobnih sudara.
Pretpostavka da nema meumolekulskih
interakcija, znai da nema ni potencijalne energije
meumolekulskih interakcija, pa je ukupna
energija sistema ravna kinetikoj energiji kretanja
molekula.
6.2.1. Pritisak gasa
Pritisak koji gas ispoljava na zidove suda u
kome se nalazi potie od njihovog sudaranja sa
zidovima suda. Broj ovih sudara moe da se
odredi razmatranjem kretanja N molekula gasa
koji se nalazi u sudu oblika kocke koji ima duinu
ivica l.



Slika
1.4. Razlaganje
brzine v na
koordinate
y x
v v , i
z
v du
FIZIKA HEMIJA

12
koordinatnih
osa.


Brzina kretanja ma kog molekula v moe da se
razloi na tri komponente brzine
y x
v v , i
z
v du osa
x, y i z koordinatnog sistema (sl.1.4), tako da je
intenzitet brzine:

2 2 2 2
x y z
v v v v = + +

Za srednje brzine v , bie:

2 2 2 2
x y z
v v v v = + +
Molekuli se kreu haotino, tako da je
podjednako verovatno kretanje u svim pravcima,
pa je:

2 2 2
x y z
v v v = =

2
3
Nmv
P
V
=
. (1.10)
Veliina
2
v predstavlja srednji kvadrat brzine
molekula
Ukupna translatorna energija molekula je
2
1 2
k
E Nmv =
. Iz jednaine (1.10) dobija se da je
3
2
Nmv PV =
, pa je:
6. GASNO STANJE
13

2
2
3 3
k
Nmv
PV E = =
. (1.11)
Jednaina (1.11) predstavlja fundamentalnu
jednainu kinetike teorije gasova, poto se
primenom ove jednaine mogu izvesti brojne
druge zakonitosti.
1.2.2. Kinetika energija i temperatura
Prema kinetikoj teoriji gasova pretvaranje
mehanikog rada u toplotu je u stvari prosta
transformacija makrokretanja u mikrokretanje.
Povienje temperature tela posledica je poveanja
ukupne kinetike energije molekula. Ovo moe da
se pokae ako u jednainu (1.11) uvedemo
jednainu idealnog gasnog ponaanja za jedan
mol,
PV RT =
, tako da je:

2
3
k
RT E =


3 2
ili
2 3
k
k
E
E RT T
R
= =
. (1.12)
Ova jednaina pokazuje da ukupna kinetika
energija molekula ne zavisi od prirode gasa i
srazmerna je apsolutnoj temperaturi, odnosno
apsolutna temperatura srazmerna je ukupnoj
kinetikoj energiji molekula. Po kinetikoj teoriji,
FIZIKA HEMIJA

14
nula apsolutne temperature definisana je potpunim
prestankom svakog molekulskog kretanja, tj.
nultom takom kinetike energije.
Srednja translatorna kinetika energija moe se
razloiti u komponente, tj. tri stepena slobode,
koji odgovaraju brzinama paralelnim sa tri
pravougane koordinate. Tako za jedan mol gasa,
gde je L Avogardov broj, bie:

2 2 2
1 1 1
2 2 2
k x y z
E Lmv Lmv Lmv = + +
. (1.13)
Prema jednaini (1.13) za svaki translatorni
stepen slobode je:

2
1 1
2 2
x
k x
E Lmv RT = =
(1.14)
Jednaina (1.13) predstavlja poznati Princip o
ekviparticiji energije, gde proizvod
Lm

predstavlja molarnu masu
M
.
1.2.3. Maksvelova raspodela brzina
Molekuli gasa se nalaze u stalnom haotinom
kretanju, pri emu se neprekidno sudaraju, tako da
im se brzine neprekidno menjaju. Kao rezultat
ovoga postoji odreena raspodela brzina
molekula. Veina molekula ima brzine ije su
vrednosti bliske proseku, dok relativno manji broj
6. GASNO STANJE
15
ima mnogo vee ili mnogo manje brzine od
prosenih. Primenom rauna verovatnoe
Maksvel (James Clerk Maxwell, 1860) je dao
raspodelu brzina molekula gasa poznatu kao
Maksvelov zakon raspodele brzine molekula
gasa.









Slika 1.6.
Maksvelova
raspodela
brzina
molekula:
(a) za istu
molarnu
masu na
nekoliko
temperatura;
(b) za razne
molarne
mase na
FIZIKA HEMIJA

16
istoj
temperaturi.



1.3. REALNO GASNO STANJE
Za gas koji se ne pokorava zakonitostima
idealnog gasnog stanja (ne pokorava se
Klapejronovoj jednaini) kae se da se nalazi u
realnom gasnom stanju (ili se skraeno naziva
realan gas).

6. GASNO STANJE
17
Slika 1.7. Poreenje izotermi za vodonik i azot
(isprekidane linije) sa onima za
idealno ponaanje (pune linije).
Idealno gasno stanje: molekuli gasa imaju
zanemarljivo malu zapreminu i izmeu molekula
gasa ne postoje nikakve interakcije.
Realno gasno stanje: molekuli imaju neku
zapreminu i izmeu molekula postoje odreene
interakcije.
Za ispitivanje ponaanja gasova esto se
primenjuje ispitivanje tzv. kompresionog
faktora, z, koji je definisan kao:
z PV RT =
.
Kompresioni faktor (faktor stiljivosti) predstavlja
odnos stvarne molarne zapremine V
m
i molarne
zapremine u idealnom gasnom stanju V
id
:
FIZIKA HEMIJA

18

m m
id
V V P
z
V RT
= =
. (1.23)

Za gas u idealnom gasnom stanju vai 1 = z pri
svim uslovima, tako da odstupanje ove vrednosti
od jedinice je mera otstupanja od idealnog
ponaanja.
Pri niskim pritiscima svi gasovi imaju 1 z i
ponaaju se skoro idealno.
Na viim pritiscima svi gasovi imaju 1 z > . Ovo
znai da su odbojne sile dominatne i gasovi se
teko sabijaju.
Pri srednjim pritiscima 1 z < , to pokazuje da su
privlane sile dominatne i gasovi se lako sabijaju.

6. GASNO STANJE
19
Slika 1.8. (a) Zavisnost kompresionog faktora
od pritiska: a) za 1 mol nekoliko gasova na 0
o
C;(b) metana na tri razliite temperature.

Opisano ponaanje gasova u realnom gasnom
stanju posledica je prisustva meumolekulskih
(odbojnih i privlanih) sila. Ove sile zavise od
meumolekulskog rastojanja r. Ukupna sila
meumolekulske interakcije F(r), jednaka je zbiru
privlanih i odbojnih sila:
' '
'
'
) (
m n
r
B
r
A
dr
dE
r F = =
, (1.24)
gde je p
E
potencijalna energija, A i B su
konstante.

Privlane sile sa rastojanjem opadaju sporije (n
je obino 7), tako da su to sile dugog dometa.
Odbojne sile sa rastojanjem opadaju mnogo
bre (m je obino 13), to su sile kratkog dometa.
Potencijalna energija meumolekulskog dejstva
je:


m n
m n
p
r
B
r
A
r
m
B
r
n
A
r E + =

=
) 1 ' ( ) 1 ' (
1 '
'
1 '
'
) (

FIZIKA HEMIJA

20




Slika 1.9.
Promena
potencijalne
energije
molekula sa
rastojanjem.


1.3.1. Virijalna jednaina
Za opis realnog gasnog stanja. Kamerling-Ones
(M. Kammerlingh-Onnes) oblika:

( ) ...... ' ' ' ' ' ' 1
3 2
P D P C P B
RT
PV
m
+ + + =
(1.26)
Pri niskim pritiscima svi lanovi u zagradi se
mogu zanemariti, pa se dobija jednaina idealnog
gasnog stanja.
S obzirom na obrnutu proporcionalnost izmeu
pritiska i zapremine, jednaina (1.26) ee se
koristi u obliku:

2 3
( ) ( ) ( )
1 .....
m
m m m
PV B T C T D T
RT V V V

= + + +


. (1.27)
6. GASNO STANJE
21

Jednaina (1.27) naziva se Virijalnom
jednainom stanja, gde se koeficijenti B(T), C(T)
i D(T) zovu drugi, trei i etvrti virijalni
koeficijent i predstavljaju karakteristine
konstante za dati gas. Moe postojati temperatura
pri kojoj je 1 z (Bojlova temperatura), kada
drugi virijalni koeficijent postaje 0, tako da se
ponaanje realnog gasa pribliava idealnom
gasnom stanju.

1.3.2. Van der Valsova jednaina
Van der Valsova jednaina (Van der Waals,
1873) je jednostavna i primenljiva je u veoma
irokoj oblasti temperatura i pritisaka. Ovom
jednainom se u Klapejronovu jednainu uvode
dve korekcije: korekcija za zapreminu i korekcija
za pritisak.
Korekcija za zapreminu se vri unoenjem u
jednainu za idealno gasno stanje tzv.
kovolumena b.
Zapremina jednog molekula je
3
3
4
3 2 6
mol
d d
V

= =


.

FIZIKA HEMIJA

22
Kovolumen b jednak je etvorostrukoj
zapremini samog molekula, tj.
3
4
6
d
b

=
2
.

Korekcija za pritisak:
U oblasti visokih pritisaka, pritisak koji
pokazuje realni gas je manji od onog predvienog
kinetikom teorijom gasova i mora se korigovati
dodavanjem unutranjeg kohezionog pritiska
koji potie od privlaenja izmeu molekula gasa,
tzv. Van der Valsovih sila.
Unutranji kohezioni pritisak je srazmeran
kvadratu gustine, odnosno obrnuto srazmeran
kvadratu zapremine gasa. Ovo smanjuje broj
sudara molekula sa zidovima i smanjuje pritisak
gasa, koji stoga mora biti korigovan uvoenjem
faktora
2
V a
, gde je a konstanta karakteristina
za svaki gas i zavisi od meumolekulskih sila.


2

( )
3 3
2 1
4
3 6
kov mol
V V d d

= =



6. GASNO STANJE
23


Slika 1.10. Korekcija zapremine (a) i pritiska
(b) realnog gasa.
Unoenjem opisanih korekcija u jednainu
idealnog gasnog stanja dobija se Van der
Valsova jednaina za jedan mol gasa:
( )
2
a
P V b RT
V

+ =


(1.28)
ili za n molova:
( ) nRT nb V
V
a
n P =

+
2
2
(1.29)
Tabela 1.1. Vander Valsove konstante za neke
gasove

Gas
a
2 2
m Pa/mol
5
10 b
m/mol

Gas
a
2 2
m Pa/mol
5
10 b
m/mol
H
2

He
N
2

O
2

Cl
2

0,0247
0,0034
0,1408
0,1378
0,6579
2,661
2,370
3,913
3,183
5,622
CH
4

C
2
H
6

C
3
H
8

C
4
H
10
(n)
C
4
H
10
(izo)
0,2283
0,5562
0,8779
1,4660
1,3040
4,278
6,380
8,445
1,226
1,142
FIZIKA HEMIJA

24
NO
NO
2

H
2
O
0,1358
0,5354
0,5536
2,789
4,424
3,049
C
5
H
12
(n)
CO
CO
2

1,9260
0,1505
0,3640
1,460
0,398
0,427

1.3.2.3. Korelacija Van der Valsove i Virijalne
jednaine
Veza izmeu Van der Valsove i Virijalne
jednaine moe se dobiti uporeivanjem Van der
Vaslove jednaine napisane u obliku:

2
1 1
1
PV a ab
bP
RT V RT RT V

= + +


(1.30)
sa Virijalnom jednainom (1.27), radi dobijanja
veze izmeu virijalnih koeficijenata B(T) i C(T) i
Van der Valsovih konstanti a i b:

( ) ( )
a ab
B T b C T
RT RT
= =
. (6.31)

Najvia temperatura iznad koje zavisnost
) (P f z = ne pokazuje minimum predstavlja Bojlovu
temperaturu. Na ovoj temperaturi proizvod PV
ima najmanju vrednost i jednak je proizvodu RT ,
tj. 1 = z , tako da se gas ponaa idealno.
6. GASNO STANJE
25

1.3.2.4. Kritine veliine
Poznato je da se svi gasovi uz hlaenje i
poveanje pritiska mogu da prevedu u teno
stanje. Takoe je poznato da za svaki gas postoji
temperatura iznad koje se on, primenom bilo kog
pritiska, ne moe da prevede u tenost. Ova
temperatura se naziva kritinom temperaturom
T
c
, tako da sledi da se gas zagrejan iznad kritine
temperature ne moe prevesti u teno stanje.
Pritisak na kome gas prelazi u teno stanje naziva
se kritinim pritiskom P
c
, dok se odgovarajua
zapremina naziva kritinom zapreminom V
c
.
Kritina temperatura moe da se odredi praenjem
zavisnosti izmeu pritiska i zapremine gasa na
raznim temperaturama, kao to je prikazano na sl
1.11 za ugljen-dioksid (T. Andrews, 1869).
FIZIKA HEMIJA

26






Slika 1.11. Izoterme
ugljen-dioksida na
nekoliko
temperatura; T
c

oznaava kritinu
temperaturu.

Pri sabijanju gasnog ugljen-dioksida, na
temperaturma ispod kritine temperature, npr.
30,4C, zapremina gasa opada du izoterme AB
(ovo priblino predstavlja izotermu Bojlovog
zakona). U taki B gas poinje da prelazi u teno
stanje. Ovo se pri konstantnom pritisku nastavlja
du izoterme BC (isprekidana linija predstavlja
Van der Valsovu izotermu, dok puna linija
predstavlja eksperimentalno dobijene vrednosti).
U ovoj oblasti istovremeno su prisutne gasna i
tena faza. Pritisak koji za datu temperaturu
odgovara pritisku pare iznad tenosti sa kojom je
u ravnotei zove se napon pare. Gasna faza koja
6. GASNO STANJE
27
se nalazi ispod kritine temperature zove se para.
Posle potpunog prelaska u teno stanje, taka C,
izoterma postaje veoma strma (zapremina se
sporo menja du izoterme CD) usled male
stiljivosti tenosti. Do prelaska iz gasnog stanja u
teno moe da doe i bez ove diskontinualne
promene izohornim zagrevanjem pare od stanja E
do stanja F, zatim izotermnim sabijanjem du
izoterme FG i konano, izohornim hlaenjem do
stanja H. Na viim temperaturama take B i C se
pribliavaju dok se ne poklope na 31,01C. Ovo je
kritina temperatura za CO
2
jer iznad ove
temperature ni pod kojim pritiskom gas ne prelazi
u tenost. Na ovoj temperaturi molarne zapremine
tenosti i pare sa kojom je u ravnotei su jednake.