Visoka Tehnika kola Strukovnih Studija

P o a r e v a c


GRADJEVINSKE MAINE


SEMINARSKI RAD
MAINE ZA POBIJANJE IPOVA
MAINE ZA STABILIZACIJU TLA




Student: profesor:
Miladin Radomirovi br.ind. 171260/2010 Dr Dobrivoje Jovanovi







-SADRAJ-



1.MAINE ZA POBIJANJE IPOVA
2.MAINE ZA VALJANJE TLA
--TEHNIKI OPIS MAINA
--PRORAUN UINKA
--PRORAUN SNAGE
--MEHANIZMI
--ODRAVANJE
--LITERATURA

















MAINE ZA POBIJANJE IPOVA-tehniki opis

Koriste se za stabilizaciju tla namenjenog izgradnji objekata pod zemljom ili nad
zemljom ili pak za uvrivanje renih obala.Koriste se ipovi od drveta,elika ili
armiranog betona.Najee se koriste kod slabo vezanih i movarnih podloga.Radi
noenja objekata ipovi se najee pobijaju sve do vrste podloge ili do ostvarenja sile
trenja koje su vee od predvidjenih optereenja.Za pobijanje i vadjenje ipova
upotrebljava se specijalna oprema koja treba da savlada otpore probijanja tla koji se
javljaju na vrhu i trenja na omotau ipova.Poloaj ipa moa biti vertikalan ili pod
izvesnim uglom u odnosu na vertikalu.Za izvravanje ovih zadataka upotrebljava se
potencijalna energija malja pri slobodnom padu ili sistemi sa elektrinim,dizel ili
pogonom komprimovanog vcazduha.U novije vreme postoje i hidraulini
sistemi.Takodje ip se moe postaviti i uiskivanjem pod velikim pritisko.Pod terminom
makare podrazumeva se cela maina koja se sastoji od :

1-hodnog dela(gusenice ili tokovi na inama)
2-platforme sa noseom konstrukcijom
3-pogonskog sistema
4-opreme za hvatanje ipova
5-alatnog pribora za odgovarajuu primenu(pobijanje ili vadjenje).
Umesto hodnog dela platforma se moe po potrebi montirati na plovnom objektu-
pontonu.Nosea konstrukcija slui za vodjenje ipova i malja u eljenom pravcu.lako se
montira i naginje za odredjeni ugao.Za pobijanje ipova se koristi malj(eki) koji
raspolae potencijalnom energijom(slobodni pad) ili se pobijanje vri pod dejstvom
prinudnog kretanja izazvanog pogonskom energijom.Vodjenim udarom malja u ip
ostvaruje se prodor njegovog vrha u podlogu.Postoje mnogo vrsta ipova koji se danas
koriste , a sve u zavisnosti od potreba gradnje.






















ipovi - vrste, ugradnja i optereenja
Pri prenoenju optereenja na veu dubinu razmatra se "duboko fundiranje".
Konstruktivni oblici dubokog fundiranja su najee razliite vrste ipova, ali se
koriste i dijafragme, bunari ili kesoni. Ovde e se razmotriti samo jedan od
najee primenjivanih oblika posrednog ili dubokog temeljenja koji podrazumeva
upotrebu ipova.
ip je relativno dug i relativno tanak element koji se najee ugrauje u vertikalnom
pravcu sa povrine terena. Ovaj konstruktivni oblik temeljenja je stariji od istorije;
primenjivao se jo u neolitu, kada su se kue, sojenice, gradile na drvenom kolju
pobijenom u dno plitkog jezera. Iako se ipovi najee upotrebljavaju u grupama, ovde
e se razmatrati samo nosivost pojedinanog ipa optereenog vertikalnom silom, koji
na tlo prenosi optereenje vertikalnim naponima na bazi ipa i smiuim naponima po
povrini stabla, mada se ipovi mogu koristiti i za prenoenje kosih i zateuih sila.

Slika 9.13. Primena ipa i prenoenje vertikalnog optereenja
Dubokim temeljima se optereenje prenosi na izvesnu dubinu ispod korisnog dela
graevinske konstrukcije. Osnovna ideja primene ipova prikazana je na Slici 9.13, kada
se u povrinskoj zoni nalazi sloj meke gline a na veoj dubini postoji mogunost
prenoenja optereenja na tlo vee nosivosti (Slika 9.13-a), ili se pobijanjem ipa postie
prenoenje optereenja na veu masu tla uz eventualno poveanje njegove zbijenosti
(Slika 9.13-b). U optem sluaju, vertikalno optereenje Q koje deluje na vrh, (gornji
kraj), ipa (Slika 9.13-c) prenosi se preko smiuih napona
s
na kontaktu izmeu stabla
ipa i tla i vertikalnih komponenti normalnih napona q
b
koji deluju na bazu ipa.
VRSTE IPOVA
Neke osnovne vrste ipova prikazane su na Slici 9.14. Materijal za izradu ipa moe biti
drvo, armirani ili prednapregnuti beton ili elik.

Slika 9.14. Neke vrste ipova. Red veliine dimenzija dat je u tekstu.
Drveni ipovi (Slika 9.14-a) su relativno laki, jednostavni za transport i manipulisanje i
u nekim zemljama jeftini. Mogu se pobijati do dubine do oko 18 m a mogu se i
nastavljati. Generalno se ugrauju ispod nivoa podzemne vode i tada im trajnost moe
biti znatna, a iznad nivoa podzemne vode moraju se obavezno tititi impregnacionim
sredstvima. U morskoj vodi mogu ih napadati razne ivotinjice.
Meutim, u naim uslovima u najiroj primeni je beton. Kvadratni presek ima ivicu od
min. 20 cm, tipino25 do 45 cm, a samo izuzetno do 60
cm. Prefabrikovani ili gotovi armirano betonski ili prednapregnuti ipovi (Slika 9.14-b)
pobijaju se specijalnim makarama do tipinih dubina od oko 8 do 18 m. Duina ipa se
odredi unapred, izrauju se u kontrolisanim uslovima i transportuju do mesta
ugraivanja. Ako se specijalnim vezama nastavljaju, najdui armiranobetonski element
je dug do oko 15 m, tako da se mogu postii dubine 100 m, ali u veini praktinih
sluajeva dubina pobijanja nije vea od oko 30 m. Podzemna voda ne utie na pobijanje,
kontinuitet ipa je pouzdan ako se primenjuje odgovarajui postupak pobijanja, moe se
zavriti i iznad povrine terena ili iznad nivoa vode, ako se pobija sa vode (pristanita,
mostovi). Ugraivanjem u rastresita krupnozrna tla poveava se zbijenost tla. Ima i
nedostataka, jer bubrenje tla u zasienom sitnozrnom tlu tokom pobijanja moe izazvati
tekoe, duina se ne moe menjati tokom pobijanja, mogu se otetiti tokom pobijanja,
koliina armature esto zavisi od uticaja koji se pojavljuju tokom manipulisanja i
ugraivanja, i ne mogu se pobijati ipovi veih prenika. Buka i vibracije pri pobijanju
su takve da ih taj razlog najee eliminie iz primene na lokacijama u naseljenim
mestima.
Pobijeni ipovi betonirani u tlu (Slika 9.14-c) ugrauju se pod zatitom prethodno
pobijene eline cevi koja se nakon dostizanja eljene dubine sukcesivno izvlai iz tla uz
dodavanje betona. Dobre osobine ove vrste ipova, koji se mnogo koriste u svetu, a
primenjuju se i kod nas (Franki ip ili slian), ogledaju se u mogunosti da se dubina
prilagodi otporu tla pri pobijanju cevi, zatim se moe formirati proirena baza ipa i tako
poveati nosivost baze, a povrina stabla je hrapava to omoguava maksimalnu
mobilizaciju smiueg otpora u krupnozrnom tlu. Meutim, tee je kontrolisati kvalitet
ugraenog betona, pa neadekvatno izvoenje moe proizvesti ipove sa prekidom u
stablu, prenici su ogranieni na manje od 60 cm i dubine pobijanja su ograniene do
oko 20 m, sa tipinim doputenim optereenjima oko 600do 1200 kN. U zasienom tlu
mogu izazvati poremeaje i porne pritiske koji u procesu konsolidacije nakon izvoenja
mogu izazvati pojavu negativnog trenja. Ne mogu se izvoditi sa povrine vode bez
posebne opreme. Buka i vibracije tokom izvoenja su znatne, ali neto manje nego kod
pobijanja prefabrikovanih betonskih ipova.
Ogranienja u pogledu veliine prenika ipa se
prevazilaze primenom buenih ipova betoniranih u tlu
(Slika 9.14-d). Mogu se izvoditi prenici od min. 60
cm, sasvim su uobiajeni prenici od 1,2 do 1,5 m, a
maksimalni prenici dostiu i 3 do 5 m, tako da se
esto nazivaju i ipovima velikog prenika. U
povoljnim uslovima moe se u vezanom tlu izvesti
proirenje baze. Za razliku od pobijenih ipova, tlo se
vadi pod zatitom prethodno utisnute eline cevi i iskopani materijal zamenjuje
betonom. U novije vreme razvijena je tehnologija izvoenja buenih ipova umerenih
prenika bez zatitne cevi, sa kontinualnom spiralom oko ue centralne cevi kroz koju
se, nakon dostizanja eljene dubine, unosi beton uz sukcesivno povlaenje pribora.
Bueni ipovi se mogu primenjivati u naseljenim podrujima jer je buka pri ugraivanju
umerena, vibracija praktino i nema, ali zato nema ni efekata zbijanja tla u koje se ip
ugrauje.
Suprotna krajnost u odnosu na ipove velikog preika su razne vrste mini ili
mikroipova koji e se ovde svrstati u grupu "koren ipova". Takvi ipovi imaju
relativno mali prenik, svega 8 do 15-30 cm, (Slika 9.14-e), neki se armiraju sa samo po
jednom ipkom armature, pobijeni dostiu dubinu do max. oko 6 metara, ali se
posebnim tehnikama buenja mogu dostii i vee duine. Zbog malih prenika, umesto
betona primenjuje se malter.
U nekim zemljama je veoma rasprostranjena primena elinih ipova od H profila (Slika
9.14-f), raznih kombinovanih elinih profila spojenih zakivanjem ili zavarivanjem, ili
od elinih cevi koje mogu biti zapunjene betonom ili po pobijanju mogu biti ostavljene
prazne. eline cevi se esto pobijaju i sa otvorenim donjim krajem tako da tlo
delimino ispuni pobijenu cev. Ovi ipo vi se mogu pobijati sa povrine vode, esto se
primenjuju u fundiranju kejskih zidova, ali se mora imati u vidu njihova ograniena
otpornost protiv korozije, te se primenjuju razliite mere zatite.
Rezimirajui postupke ugraivanja, u naelu, ip se u tlo moe ugraditi na tri naina:
pobijanjem udarima, ugraivanjem u prethodno izraenu buotinu iz koje je
iskopavanjem tlo uklonjeno i statikim utiskivanjem u tlo. Duina ipa najee nije
manja od oko est metara, najee duine su izmeu 10 i20 metara, a mogu dostii
duinu i od vie desetina metara, pa ak i do 100 m. Poprena dimezija ipova koji se u
tlo ugrauju pobijanjem kree se od najmanje 8 cm (mikro-ipovi) do oko 60 cm, dok se
uz prethodno buenje u tlo ugrauju ipovi sa tipinim prenicima izmeu 60 i 150 cm, a
mogu se postii i dimezije prenika do oko 3,0 m, izuzetno 5,0 m primenom
odgovarajuih tehnologija graenja uklanjanjem tla iz buotine velikog prenika.
ZNAAJ NAINA UGRAIVANJA IPA
Raspodela napona u tlu, veliina sleganja i granina nosivost ipa zavisi, osim od
dimenzija, i od naina ugraivanja ipa. ip predstavljen cilindrom duine D
f
i
prenika B predstavlja diskontinuitet u masi tla koji ili zamenjuje ili potiskuje tlo,
zavisno od toga da li je ugraen pobijanjem (ili utiskivanjem) ili buenjem uz uklanjanje
tla. Usled izvoenja iskopa uklanjanjem tla dolazi do pomeranja tla prema unutranjosti
ipa, to izaziva poremeaj u glini i razrahljivanje u pesku. Utiskivanje ipa u prostor
mase tla ili unoenje sveeg betona uz vibriranje ili nabijanje, unosi nov poremeaj
potiskujui delimino tlo u suprotnom pravcu. Pri pobijanju ili utiskivanju nastaju jo
vei poremeaji.
Baza ipa deluje kao manja temeljna stopa, koja akumulirajui konus tla ispod baze,
prodire nanie potiskujui tlo u stranu izazivajui sukcesivni prolom tla. Tako se stvara
poremeena zona koja ima irinu od jednog do dva prenika ipa. Unutar poremeene
zone u zasienom sitnozrnom tlu deformacije su dovoljno velike da se moe ispoljiti
nedrenirana smiua vrstoa u preraenom stanjuc
ur
, koja zavisi od osetljivosti,
senzitivnosti gline, uz pojavu dopunskih pornih pritisaka. Discipcija pornog pritiska u
procesu konsolidacije, novi efektivni naponi nakon ugraivanja ipa, a pre nanoenja
optereenja objektom, mogu uticati na promenu kako drenirane, tako i nedrenirane
smiue vrstoe, ali i na ukupno optereenje ipa dodatnim negativnim trenjem. Nova
vrstoa se razlikuju od poetne, karakteristine za neporemeene uzorke gline uzete iz
tla za laboratorijska ispitivanja pri poetnom geostatikom stanju napona.
U krupnozrnom rastresitom i srednje zbijenom tlu obino dolazi do zbijanja i poveanja
smiue vrstoe pri ugraivanju ipa utiskivanjem ili pobijanjem. Meutim, u veoma
zbijenom tlu moe doi do razrahljivanja, kada se prekorai vrna smiua vrstoa,
savladavaju se efekti dilatancije i nakon poveanja zapremine, lom se dogaa pri
konstantnoj zapremini i smiua vrstoa moe opasti do veliine uslovljene sa
cv
.
Temelj na ipovima, pa ak i pojedinaan ip, visoko je neodreen statiki sistem.
Mogunost precizne analize temelja sa ipovima je znatno manja u poreenju sa drugim
problemima koji se tretiraju u mehanici tla. Sistematizovana empirijska znanja i
rezultati probnih optereenja na lokaciji budueg objekta su obino neophodni za
korektno reenje temeljenja na ipovima. U ovom poglavlju e se prikazati priroda
problema vertikalnog ipa optereenog aksijalnom silom u svetlu mehanike tla.
MEHANIZAM PRENOENJA OPTEREENJA
Vertikalna sila Q naneta na vrh ipa prenosi se na tlo preko baze ipa komponentom Q
b
i
preko komponente stabla Q
s
, prema Slici 9.15. Sa poveavanjem optereenja poveava
se sleganje i ukupna zavisnost obino pokazuje ilavo ili plastino ponaanje pri
optereenjima koja izazivaju lom tla u dreniranim uslovima, to ukazuje da se lom tla u
podruju baze ipa dogaa kao lom pri probojnom ili lokalnom smicanju (Slika 9.1-b, c i
Slika 9.2).

Slika 9.15. Komponente nosivosti ipa
Idealizovana i sasvim pojednostavljena elasto-plastina aproksimacija razvoja
komponenti sa poveavanjem ukupnog optereenja ukazuje da se granina veliina sile
koju prima stablo ipa Qs ispoljava pri relativno malim sleganjima reda veliine 5-15
mm, uz mogunost daje zavisnost krto-plastinog tipa. Meutim, za dostizanje granine
sile nosivosti Q
b
= Q
bf
baze ipa potrebno je znatno vee sleganje reda
veliine 10% njegovog prenika. To znai da ove dve komponente pri radnom
optereenju nisu mobilisane u istim proporcijama graninih nosivosti, tako da postoje
jaki razlozi da se rauna sa relativno velikim ueem nosivosti omotaa ipa, a sa
znatno manjom mobilizacijom nosivosti baze, koja odgovara doputenim sleganjima
ipa.
GRANINA NOSIVOST
Ukupna granina nosivost ipa teine W jednaka je zbiru nosivosti baze Q
b,f
i nosivosti
stabla Q
s,f
, odnosno:
Q
f
= Q
b,f
+ Q
s,f
+ W

(9.67)
Granina nosivost baze ipa je:
Q
b,f
= A
b
q
b,f
(9.68)
gde je:
A
b
povrina baze ipa,
q
b,f
granina nosivost tla u podruju baze ipa.
Granina nosivost omotaa ipa je:
Q
s,f
= (L)a
s

s,f
(9.69)
gde je:
L duina dela ipa,
a
s
povrina omotaa stabla po jedinici duine ipa,

s,f
smiua vrstoa, granini napon smicanja na kontaktu omotaa i tla.
Za prognozu granine i doputene nosivosti primenjuju se mnoge metode. Evropska
iskustva objavili su De Cock i Legrand (1997). Prema naem "Pravilniku" dozvoljeno
optereenje ipa dokazuje se najmanje sa dva od sledeih naina:
obrascima s obzirom na stepen mobilizacije otpornosti tla,
obrascima u kojima se koriste podaci penetracionog sondiranja,
probnim optereenjem ipova,
prema iskustvu sa ipovima u slinom tlu,
obrascima s obzirom na otpornost pri pobijanju ipova.

ELEMENTI I TEHNOLOGIJA IZRADE BUENOG IPA
Diskontinualne potporne graevine sainjene su od AB elemenata, tj. od AB ipova i
AB dijafragmi. One se postavljaju na proraunatom rastojanju izmeu dva elementa,
obino na 1,5 do 2,5m
1
. AB elementi mogu, ali ne moraju, biti meusobno povezani
"veznom" gredom ("naglavnom" gredom). Vrlo esto se diskontinualne potporne
graevine grade od AB buenih ipova. Pri sanacijama terena, potporne graevine od
AB ipova ee se primenjuju od potpornih graevina od AB dijafragmi. Razlog vee
primene ipova od dijafragmi kod potpornih graevina je sigurnija i efikasnija
tehnologija izvoenja ipova od tehnologije izvoenja dijafragmi. U ovom delu daemo
elemente i tehnologiju izrade AB buenih ipova koji se primenjuju pri sanacijama
terena, kao elemente potporne graevine.
U primeni su sledei prenici buenih AB ipova: 600, 800, 1000, 1250, 1500, 2000 i
2500mm. Maksimalna dubina buenih ipova koji se primenjuju kod potpornih
graevina je 40m
1
. Izradu (iskop i betoniranje) buenih ipova prati direktno
(momentalno) zacevljenje. Ono, kod potpornih graevina, moe biti potpuno ili
delimino (SI. 17). U Praksi, u mnogo veem broju sluajeva, primenjuje se potpuno
zacevljenje koje spreava odronjavanje sitnih ili krupnijih estica tla sa zidova buotine,
ili eliminie vee Pokretanje tla u zoni kliznog sloja, kada dolazi do pretnje zatvaranja
buotine.

SI. 17. Zacevljenost buotina, A - potpuno, B delimino.
Potpuno zacevljenje buotine vri se kod peskova i ljunkova, kod praina i prainasto-
glinovitih prirodnih tvorevina male konzistencije (S1.17.A), kao i kada je klizni sloj
izraen i izaziva kretanje tla, pa je neophodno ta kretanja osujetiti. Delimino
zacevljenje buenih ipova moe se obaviti ako se pri buenju naie na sloj gline veoma
tvrde konzistencije, ili na sloj mekanih stena: lapori, laporci, glinci, flievi, ...(Sl.17.B).
U praksi su poznati sluajevi izrade buenih ipova bez zacevljenja. Cev zamenjuje
fluidna podgrada, obino bentonitna ili glinena suspenzija.Bueni ipovi u praksi se rade
sa neproirenom ili sa proirenom bazom (Sl.18A i B). Kod potpornih graevina gde je
dominantno dejstvo horizontalnih sila, proirenje baze ipa obino se ne vri, jer za to
nema statikih potreba. Samo proirenje je tehnoloki teko izvesti i mogue je jedino
kod glina. Proirenje baze ipa, kada se radi, najee se vri do dvostrukog prenika
ipa.

Sl. 18. Bueni ipovi: bez proirenja baze (A), sa proirenjem baze (B)
Pre poetka izrade buenih ipova neophodno je obaviti neke pripremne radove koji
obuhvataju odgovarajue poslove na gradilitu i poslove na izboru, dopremi i montai
opreme i instalacija, a sve u skladu sa konkretnim projektom i sa terenskim gradilinim
uslovima. Pripremni radovi na gradilitu podrazumevaju izradu radnih platoa i izradu
pristupnih saobraajnica, radi kretanja i rada planirane opreme za buenje, dopremu
armaturnih koeva i betona za betoniranje ipova. Radni platoi moraju biti irine 5-7m
1
,
a irine pristupnih saobraajnica su 3-5m
1
.
Uzduni nagibi pristupnih saobraajnica mogu biti maksimalno 15%. Kolovozni zastori
radnih platoa i pristupnih saobraajnica moraju biti uraeni od kvalitetnih materijala
(ljunak, tucanik, itd.), kako bi se lako i bez problema kretale maine sa kojima se radi i
sredstva za dopremu materijala ili izvoz iskopane zemlje. Optereenja koja e primati
kolovozni zastori radnih platoa i pristupnih puteva manifestuju se koncentrisanim silama
od 70 do 1000kPa.

Mehanizacija i oprema za kvalitetan i efikasan rad za izradu buenih ipova, sastoji se
od sledeeg: bager za iskop sa odgovarajuim alatima; zatitne cevi; hidrauliki cevni
oscilator za rotaciono oscilovanje zatitnih cevi, ime se olakava njeno utiskivanje u
zemljite; dizalica za vaenje zatitnih cevi i podizanje i nametanje armaturnog koa;
oprema za kontraktorsko betoniranje.
Bageri ili refuleri za buenje (iskop) buotina su
osnovne maine koje se primenjuju pri izradi buenih
ipova. Oni slue za obavljanje iskopa zemlje u
zatitnoj cevi. Kod nas su u primeni bageri sledeih
proizvoaa: "Link Belt", "Oprenstein Koppel",
"Poclain", "Casagrande", itd. Bageri moraju biti
opremljeni odgovarajuim alatima kao to su: spirale
ili kaike, proirivai, udarni ekii, dleta, itd. Ovi alati
su montirani na teleskopskim rotacionim sistemima osnovnog bagera i ine jednu
tehnoloku celinu za iskop (buenje) ipova. Kod nas su u primeni alati sledeih
proizvoaa: "Casagrande", "Sollimec", "Salzitter", itd.
Za privremeno postavljanje zatitnih cevi, odnosno zacevljenje buotine, koriste se
eline cevi koje osciluju pomou hidraulikog oscilatora tzv. lavirke, kao posebnog
postrojenja, kompletiranog sa standardizovanim cevima i spojnicama. Duina zatitne
cevi treba biti jednaka duini ipa. Najvea duina cevi je 20m
1
. U sluaju da je cev
dua od 20m
1
, cev se nastavlja. Za nastavljanje slue specijalne mehanike spojnice koje
daju aksijalnu i torzionu krutost, kao i vodonepropustljivost na mestu nastavka.
Kontraktorsko betoniranje obavlja se pomou kontraktorske cevi prenika 200mm,
kompletirane nastavcima i spojnicama. Spravljanje i transport betona vri se klasinom
opremom.

Tehnologija izrade buenih ipova sastoji se od tri osnovne faze: od iskopa buotine
(buenja), od spravljanja i postavljanja armaturnog koa i od spravljanja betona i
betoniranja ipova. Kako je ve reeno, iskop buotina pri izradi buenih ipova kod
potpornih graevina moe biti sa potpunim zacevljenjem ili sa deliminim zacevljenjem.
Vie je u primeni nain sa potpunim zacevljenjem. Po redosledu rada, prvo se bager
(builica ) i lavirka lociraju na mesto izrade ipa. Tolerancija odstupanja od
projektovanih koordinata vertikalne ose ipa odreena je tehnikim uslovima za svaki
konkretni projekat. Ona je obino u granicama 1-2cm. Uporedo sa lociranjem
postrojenja, na lokaciji ipa potrebno je izvriti kontrolu i rektifikaciju vertikalnosti
lafeta i teleskopskog rotari-ureaja za buenje. Tolerancija vertikalnosti predvia se
tehnikim uslovima za svaki konkretan projekat, a obino se dozvoljava 1-2 %.
Poetak buenja zahteva postavljanje pomone cevi (vodice), duine 2-4m
1
, na mesto
buotine koja slui za obezbeenje poloaja i pravca ipa. Posle zabijanja pomone cevi,
iz nje se vri iskop i transport iskopanog tla. Zatim se, u tako pripremljenu buotinu,
sputa zatitna elina cev, koja slui za obezbeenje daljeg iskopa. Uporedo sa
napredovanjem iskopa (buenja), obavlja se utiskivanje zatitne cevi torzionim
pokretanjem, naizmenino levo i desno, hudraulikim cevinim oscilatorom (lavirkom).
Cevi se dodaju tokom buenja u skladu sa napredovanjem buenja sve do dna buotine.
Kroz cev se obavlja buenje i iznos materijala iz buotine. Buenje i iznos materijala
obavlja se spiralama za vezane prirodne tvorevine (praine i gline) i kaikama za
nevezane prirodne tvorevine (pesak, ljunak) i muljeve. Dno cevnih kolona treba da
napreduje bre od brzine obavljanja buenja, naroito kada se radi u nevezanim i
muljevitim prirodnim tvorevinama. Na taj nain spreava se prodiranje tla ispod dna
cevnih kolona. Buenje je izvreno kada se doe do projektovanog dna, to se kontrolie
sa dva do tri uzastopna merenja visine buotine graduisanom trakom. Tanost merenja je
1cm.
Armaturni koevi za buene ipove slini su armaturnim koevima koji se koriste kod
ostalih ipova. Osnovni karakteristini elementi armaturnih koeva su:
Unutranji prstenovi, koji se postavljaju na rastojanju 1-1,5m
1
visine ipa, koji
slue kao konstruktivni nosai vertikalnih elinih ipki (glavne armature ipa).
Vertikalne eline ipke se zavaruju za unutranji prsten na minimum 50%
spojeva.
Glavna vertikalna armatura proraunava se statikim raunom nosivosti ipa,
obzirom na optereenje koje deluje na ip. Duina vertikalne armature treba biti
jednaka duini ipa i uveana za visinu vezne (naglavne) grede, ako ta greda
postoji u potpornoj konstrukciji. Kao to smo ve pomenuli, minimum 50% ipki
glavne vertikalne armature se iz konstruktivnih razloga zavaruje za unutranji
prsten.
Uzengije kod buenih ipova su spiralne i zavaruju se na minimum 50% spojeva.
One su od armaturnog elika, prenika obino 8 ili 10mm.
Centralizeri ili odbojnici, slue za centriranje armaturnog koa u ipu. Oni su od
elinog lima ili eline armature. Zavaruju se na vertikalnu glavnu armaturu na
odgovarajuem rastojanju i po odgovarajuem rasporedu. Centalizeri izlaze iz
gabarita armaturnog koa za debljinu zatitnog sloja betona, sve u skladu sa
propisima za armirani beton.
Radi jasnoe objanjenja, na Sl. 19 dat je shematski prikaz jednog standardnog
armatumog koa sa svim svojim delovima.

Sl. 19. Shematski prikaz armaturnog koa
Armaturni ko se ugrauje, centrira i fiksira u iskopanu buotinu, zatienu elinim
cevima, posle zavrenog buenja i proiavanja buotine, neposredno pre betoniranja
ipa. Postavljanje armaturnog koa obavlja se monim dizalicama. Armaturni ko moe
biti uraen u celosti ili u delovima, kada se nastavljanje obavlja preklapanjem, prema
propisima armiranog betona. Nikada armaturni ko ne treba osloniti na dno buotine. On
treba biti postavljen minimum 10cm. iznad dna buotine, kako bi se oformio betonski
sloj na kome e se osloniti armaturni ko. Vreme od postavljanja armatumog koa do
poetka betoniranja ne sme biti due od dva sata, kako bi se izbeglo prljanje armature i
stvaranje glinovitog sloja na njoj.
Betoniranje ipova obavlja se kontraktorskim postupkom (Sl.20). Poetak betoniranja
obavlja se sputanjem kontraktorske cevi na visinu 20cm. od dna buotine. Betoniranje
ipa treba izvriti bez prekida. Tokom betoniranja kontraktorska cev se povlai u skadu
sa podizanjem nivoa betona u ipu, sukcesivno 5-10cm. Kontraktorska cev treba da
ostane uronjena u beton najmanje 2-3m
1
za vreme betoniranja ipa. Prenik
kontraktorske cevi je najee 200mm. Ona se sastoji iz nastavaka duine 1-3 m
1
.
Nastavci se povezuju kuplung spojnicama ili navojima.
Na vrhu kontraktorske cevi postavlja se uvodni levak, radi boljeg prijema i doziranog
proputanja betonske mase. On je fiksiran na poetku buotine i zapremine je oko sto
litara. Levak smeten na ulivnu cev treba biti oblika zarubljene kupe, sa stranama pod
uglom od 45. Vreme skraivanja kontraktorske cevi ne sme biti vee od 10 minuta.
Kontraktorska cev treba, u svakom trenutku betoniranja, da bude potpuno ispunjena
betonom, kako bi se izbegla segregacija betona. ipovi se betoniraju plastinim
betonima, kvaliteta odreenog projektom. Obino se koristi beton marke 30 ili
35.Vreme poetka vezivanja betona ne sme biti krae od 2 sata, kako bi se izbegle
greke u transportu betona i organizovanju graevinskih radova. Postupak betoniranja,
pri kontraktorskom betoniranju sa zacevljenjem buotine, treba obavljati tako da se
zatitne kolone povlae u skladu sa podizanjem nivoa betoniranja, uz uslov da u cevima
ostaje stub ugraenog betona od 1-2m
1
(Sl.20).
Sl.20. Detalj betoniranja ipa
Betoniranje ipa treba zavriti minimum 30cm. iznad kote predviene projektom
Vie betoniranu zapreminu treba kasnije (minimum 72 sata posle betoniranja), kada
beton ovrsne, krajcovati tj. ukloniti. Izvlaenje zatitne cevi iz zemljita, posle
obavljenog deliminog ili potpunog betoniranja, vri se na sledei nain:
na gornji kraj zatitne cevi postavlja se poklopac koji se hermetiki zatvara;
u cev se pusti vazduh pod pritiskom od dve atmosfere i aktivira ureaj za
rotaciono oscilovanje;
cev se podie u visinu uz pomo dizalice.
Na ovakav nain se relativno brzo omoguava izvlaenje zatitnih cevi iz zemljita.
Izvlaenje se kod dugih zatitnih cevi vri u delovima, zavisno od broja spojnica. Kod
kraih zatitnih cevi izvlaenje se obavlja po zavretku betoniranja ipa. Uputanjem
vazduha pod pritiskom u zatitnu cev postie se viestruka korist:
olakava se izvlaenje zatitnih cevi iz zemljita;
ispunjavaju se upljine u betonu koje je izvlaenjem ostavila zatitna cev, ime se
postie potpun kontakt izmeu betona i okolnog zemljita;
beton se ugrauje pod pritiskom, to poveava njegovu kompaktnost.














Buea oprema za razliite tipove tla Praenje kvaliteta










Svrdlo za srednje
tvrdo tlo










Pribor za
seenje stene










B u e a k a ik a s
a
svrdlom














Elektronsko snimanje
podataka












Foto:BAUER
Elektronsko praenje i snimanje
parametara izvoenja










Test integriteta


Optereenje [MN]



Pfahl C Pfahl A

Nosivost ipova
Optereenje [kN] Pfahl B
Prenik [cm]
41
62
88
118
C 25/30
1 113
2 546
5 129
9 222
C 30/37
1 336
3 055
6 155
11 066
C 35/45
1 559 3
564 7 180
12 910
Sva optereenja se uzimaju kao
specifina optereenja. Testiranje nosivosti ipa



Izvlaenje oblonih kolona
Izvedeni ip
G
r
a
f
i
k
:

B
A
U
E
R


S
l
e
g
a
n
j
e

g
l
a
v
e

i
p
a

[
m
m
]



PRORAUN SNAGE POTREBNE ZA POBIJANJE

Pobijanje se vri udarom ili izazvanim vibracijama I ostvaruje se uz pomo specijalnih
maina ili uredjaja sa ekiima ili vibratorima.Pogom moe biti elektrini preko vitla, uz
upotrebu komprimovanog vazduha ili primenom dizel pogona.Pokrenuta masa malja
izaziva udare, a neuravnoteene mase izazivaju vibracije.
Ako maina radi na principu udara izazvanog slobodnim padom malja, potrebna
snaga rauna se uz pomo obrasca:
P= Wn (kW) , W(kNm), n(s
-1
)
Gde je:
W-rad koji se dobija udarom malja
n-broj udara malja u jedinici vremena.

Rad se izraunava uz pomo opte poznatog obrasca za raspoloivu kinetiku energiju:
W=E
k
=mv
2
/2

Gde je : m-masa malja, a v- brzina malja u trenutku udara.

Za sluaj korienja elektrinog vitla,dizel pogona ili mkomprimovanog vazduha uredjaj
za pobijanje ostvaruje rad po sledeem obrascu:

W= mgh
s


Gde je : h-visina pada malja
m-masa malja koja u odnosu na masu ipa iznosi m=(1,5-2,5)m
g
.
Maksimalna visina pada malja s obzirom na dozvoljene deformacije udarnih zona
ipova dobija se obrascem :


H
max
=
p
2
V/2Emg

Pri emu je :
p
-vrstoa ipa na pritisak,zavisna od materijala ipa, pa je
p
:

-za drvo 20-26 N/mm
2

-za beton 30 N/mm
2

-za elik 200 N/mm
2

V-zapremina ipa
E-modul elastinosti ipa
Stepen korisnosti primenjene maine
s
zavisi od njene konstrukcije i iznosi:

s
=0,5-0,9 za vitla sa kojih se ue odmotava pod teinom padajueg malja ili

s
=0,9-0,95 za vitla gde se ue odmotava reduktorskim prenosom.

s
=0,4-0,6 kod uredjaja sa dizel pogonom

s
=0,8 kod primene komprimovanog vazduha
Za paralelno dejstvo sopstvene mase malja i sile pritiska vazduha(ili pare) dobija se
rad:
W= (mgh+Aph)
s
Gde je: A-povrina ela klipa na koju deluje pritisak vazduha
p-pritisak vazduha u cilindru.

Zbog obostranog udara klipa toplotni gubici su manji nego kod izvedbe prostog dejstva
pa stepen korisnosti iznosi
s
=0,85.
Kao tehniki izvodljiv broj udara u jedinici vremena vai:

n=1/t
1
+t
2
+t
3
gde je : t
1
i t
2
- vreme dizanjai i udarnog kretanja malja.
t
3
-potrebno dopunsko vreme i iznosi : 10-15 s za ukljuenje, iskljuenje i
promenu smera vitla. 0,5-1 s za dizel pogon i kompresore prostog dejstva i 0s- za
kompresore duplog dejstva.

PRORAUN UINKA POBIJANJA IPOVA

Na ukupnu uspenost odnosno uinak buenja za potrebe izrade ipova utiu -
1- ukupna (mikro, makro) strukturna i fiziko mehanika obeleja tla( stene,
kamenpesak),
2- odabrane, planirane ili zadane veliine osnovnih parametara buenja odnosno
pobijanja (prenik,duina, nagib, razmak, raspored),
3- tehnika i tehnoloka obeleja opreme i pribora za buenje, - izvebanost
(kolovanost, vetina) buaa.

Teki lafetirani i (vibro-) ekii uglavnom na hidraulini pogon:
- omoguavaju izvodjenje buotine za potrebe ipove u graenju prenika do oko 100
mm,
- primjenjuju se do dubine buenja oko 25 m,
- imaju brzinu prodiranja "vp" oko 150 cm/min,
- omoguavju praktini uinak buenja "vb" preko 20 m/sat.
- izvode danas uz visokoferkventn udarno (perkusivno) buenje (vibrobuenje) po
potrebi takoe kruno buenje pritiskom bez udara,
Planirani radni uinak buenja prethodno opisanih buakih ekia rauna se
pojednostavljeno na sledei nain:

Up(buenja ) = k x Ut(buenja)


pri emu se za praktiki uinak buenja sa premetanjem opreme i pribora Up(buenja )
ovdje uvodi pojami oznaka brzine buenja "vb" a za "teorijski" uinak buenja
Ut(buenja) uvodi pojam i oznaka brzine tj. brzine prodiranja "vp" (a to je neposredna
brzina prodiranja alata ili pribora za buenje - dleta ili krunice - u stenu ili "ista brzina
buenja" bez ikakvih smetnji i zastoja ili brzina buenja u nekom vremenskom razdoblju
bez bilo kakvog prekida u buenju) pa se pie

vb =k x vp
k =ko x kpb
ko =kog x krv x kds
Opti koeficijent korekcije brzine prodiranja ko uzima se isto kao kod ostalih (dosada
razmatranih) graevinih maina. Posebni koeficjent korekcije brzine prodiranja, posebno
kod lafetiranih vibro buakih ekia, rauna se na slijedei nain:
kpb =k1 x k2 x k3 x k4 x k5
gdje je
k1 - koeficijent prostora
- iroki iskop 0,9 do 1,0
- iskop kanala i rovova 0,7 do 0,9 - iskop tunela i potkopa 0,5 do 0,7
k2 - koeficijent premetanja i nametanja ekia
- lafetirani buaki eki 0,75 do 0,95
- runi buaki eki 0,60 do 0,75 - runi eki s potporom 0,45 do 0,55
k3 - koeficjent izmene ipki ili burgija (0,95 do 0,98)
k4 - koeficjent odmora
- 0,9 radi samo jedan bua
- 1,0 rade dva buaa
k5 - koeficjent uvebanosti buaa (0,5 do 0,9)
koeficijent radnog vremena
odlino koritenje radnog vremena krv = o,92 (efektivni rad od 55 minuta na sat)
dobro koritenje radnog vremena krv = o,84 (efektivni rad 50 minuta na sat)
slabo koritenje radnog vremena krv = o,75 (efektivni rad 45 minuta na sat)
koeficijent dotrajalosti maine
Stanje main sati u eksploataciji koeficjent "kds"
novi stroj do 2.000 ,00
ouvani stroj od 2.000 do 4.000 o,91
dotrajali stroj preko 4.000 o,80



.