Med Pregl 2010; LXIII (11-12): 833-838.

Novi Sad: novembar-

deembar.
111
Medicinski fakultet, Beograd Pregledni lanak
Institut za higijenu i medicinsku ekologiju Review article
UDK 616!"#$!%&61'!6
D(I& 1$))"!*MP+,1$1)!''B
M!N"#LN$ %&'#(L)! I M!N"#LN# *I+I)!N# I%M!,- &(# MIL!NI)-M#
MENTAL HEALTH AND MENTAL HYGIENE BETWEEN TWO MILLENNIUMS
&./an 0#12$(I3
Sa4e5a6 - +a.r/ilo se sto godina od o0ja.lji.anja dela Kliforda Birsa Razum k!i "e vra#a $A mi%& t'at (u%& It"el( ), koje je ins1irisalo
1okret mentalne higijene i usmerilo akti.nosti una1re2enja mentalnog zdra.lja i 1re.encije mentalnih 1oreme3aja +a 1oetku no.og
milenijuma, sa mnogo .e3im naunim saznanjima, iskust.om i mogu3nostima, ali suoeni sa no.im ci.ilizacijskim izazo.ima, sagle#
da.amo okolnosti koje su uticale na raz.oj za/tite mentalnog zdra.lja Mentalno zdra.lje je 1resudno za 0lagostanje 1ojedinaca i dru#
/ta.a, jer du/e.ni 1oreme3aj ne uzrokuje samo emocionalnu 1atnju, smanjenje k.aliteta 4i.ota, otu2enost i diskriminaciju o0olelog,
.e3 i celoj zajednici 1redsta.lja ogroman ekonomski i socijalni teret z0og dugotrajnog leenja i umanjene 1rodukti.nosti Da 0i se
smanjio teret dru/t.u uslo.ljen mentalnim 1oreme3ajima, neo1hodno je stimulisati s.euku1nu 1romociju mentalnog zdra.lja u ok.iru
nacionalne 1olitike, zakonoda.st.a, dono/enja odluka i anga4o.anja sredsta.a
2l7.8ne re8i: Mentalno zdra.lje5 K.alitet 4i.ota5 Mentalni 1oreme3aji5 6dra.st.ena 1olitika5 Promocija zdra.lja5 7a.no zdra.lje
Men5alno 9dravl7e 6ro9 i:5ori7.
Mentalno zdra.lje 1odrazume.a s1oso0nost
us1osta.ljanja harmoninih odnosa sa drugim ljudi#
ma i s1oso0nost realizacije so1st.enih
intelektualnih i emocionalnih 1otencijala u
konstrukti.nom me# njanju socijalne i fizike
sredine, su0jekti.ni ose3aj 0lagostanja,
samoefikasnosti, neza.isnosti i kom# 1etencije
Konce1t mentalnog zdra.lja tako2e se de# fini/e
kao mogu3nost da oso0a izrazi s.oju indi.i#
dualnost, ost.aruje cilje.e koje je sama odredila,
adek.atno se suoa.a sa stresom, radi, u4i.a u 1lo#
do.ima s.oga rada i do1rinosi zajednici 819
U s.im kulturama i istoriji ci.ilizacije 1ostojale
su akti.nosti za ou.anje mentalnog zdra.lja
zajednice i s1rea.anja mentalnih 0olesti,
zastu1ljene u o0iajima i teko.inama koje su se
ogledale kroz .a4e3e ure2enje dru/t.a i religiju Pr.i
1isani istorijski iz.ori iz Meso# 1otamije go.ore o
ulozi s.e/tenika u nezi du/e.no o0olelih, dok su
lekari u o.oj ulozi o1isani u :jur.eds# kim s1isima
stare Indije (dnos dru/t.a mentalnim 1oreme3ajima
0io je 1od uticajem ste1ena raz.oja naunih
saznanja, ali i li0eralnih teko.ina nasu1rot dogmi,
religiji i 1razno.erju, i raz.ijan od magijskog i
em1irijskog konce1ta, okrutnog i neci.ilizacijskog,
1reko antikog ;i1okrato.og holistikog
sagleda.anja tela i du/e, <aleno.e medicine koja
1rih.ata humanu stoiku etiku, do konce1ta
1sihosomatike =ranca :lek# sandera >*ra%z
Ale+a%&er 1!"1#1"6%? 8)9 @az.oj naunih saznanja
o 1rirodi mentalnih 1oreme3aja kao i raz.oj o1/te
kulture dru/t.a i slo0odne filozofske misli u eri
renesanse do.ode do organizo.anja 1rih.atili/ta za
du/e.no o0olele u Braun/.ajgu, Kelnu, U1sali i
=irenci, a zatim i do organizo.ane akcije za/tite
men# talnog zdra.lja 1re d.a .eka, kad Pinel
>,'ili--e ,i%el,
1A%B#1!)6?, tumaenjem Deklaracije o 1ra.u
o.eka i gra2ana, kao teko.ine =rancuske re.olucije,
skida ok# o.e sa du/e.nih 0olesnika u azilu Bisetr i
,al1etrije >Bicetre. Sal-atrier? 1A"' godine, a
njego. uenik Cs#
kirol >/ea% Dmi%i0e E"0uirl 1A!)#1!%$? 1oma4e
st# .aranje 1r.og 6akona o za/titi du/e.nih
0olesnika U .eku iza nas, dela =rojda >Si1mu%&
*reu&, 1!B6#1"'"? i Mejera >A&l( Me2er, 1!66#
1"B$?, rodonaelnika 1ra# .aca raz.oja 1sihijatrije,
1okre3u st.aranje ot.orenijeg sta.a 1rema
mentalnim 0olestima u dru/t.u, ali nasu# 1rot tome,
6akon o eutanaziji u ;itlero.oj +emakoj tokom
Drugog s.etskog rata .odi u smrt 1reko et.rtine
miliona du/e.no o0olelih /irom C.ro1e 8)9
Polo.inom 1ro/loga .eka, naj1re u =rancuskoj a
zatim i kod nas, ot1oinje u1otre0a 1sihofarmaka iz
gru1e neurole1tika, koji u 1ot1unosti menjaju tok
te/kih du/e.nih o0oljenja koja su do tada leena sa
skromnim us1ehom 8'9 (.im .elikim naunim
do1rinosom far# makologije i klinike 1sihijatrije
ot.ara se no.o 1olje za delatnost mentalne higijene,
koja osim 1rimarne 1re.encije do0ija zadatak da
do1rinese us1e/nijoj soci# jalnoj reha0ilitaciji i
1o0olj/anju k.aliteta 4i.ota leenih 1sihijatrijskih
0olesnika
+ijedna socijalna gru1a ili 1ojedinac nisu imuni
na mentalne 1oreme3aje, ali je rizik od naru/a.anja
mentalnog zdra.lja .e3i me2u siroma/nim, neza1o#
slenim i oso0ama niskog o0razo.nog statusa, kao i
me2u 4rt.ama nasilja, migrantima i iz0eglicama,
decom i adolescentima, zlosta.ljanim 4enama i sta#
rim oso0ama Danas 1ro0lemi mentalnog zdra.lja
1ro4imaju dru/t.o u celini, a una1re2enje mentalnog
zdra.lja 1redsta.lja izazo. glo0alnog raz.oja 8%,B9
Na:5ana6 ;o6re5a men5alne <igi7ene
Mentalna higijena je grana 1re.enti.ne medicine
koja se 0a.i s1rea.anjem du/e.nih 1oreme3aja kao
i ou.anjem i una1re2enjem mentalnog zdra.lja
(na u dana/nje .reme koristi iskust.a mnogih na#
unih disci1lina& antro1ologije, sociologije, 1siholo#
gije, zdra.st.ene ekologije i 1sihijatrije, /to
s1ro.odi kroz mere, metode i tehnike za/tite i
una1re2enja mentalnog zdra.lja ,.etska
zdra.st.ena organizaci#
22 Backovi D. Men5alno 9dravl7e i9me=. dva mileni7.ma
:dresa autora& Prof dr Du/an Backo.i3, Institut za higijenu i medicinsku ekologiju, 11$$$ Beograd, Pastero.a ), C # m a i l&d 0 a c k o D 1 t t r s
Skraenice
,6( - ,.etska zdra.st.ena organizacija
ja 1"B$ godine razre/a.a nedoumice oko matinosti
o.e multidisc1linarne zdra.st.ene akti.nosti
1ris.a# jane i od dru/t.enih nauka, sa isticanjem
1re.enti.# no#medicinskog as1ekta& E1od
mentalnom higijenom 1odrazume.aju se s.e one
akti.nosti koje s1ro.odi higijena, nastojanja,
tehnike i delatnosti u cilju s1re# a.anja 0olesti i
ou.anja zdra.ljaF 869 Kem10el >Gam0ell?
mentalnu higijenu defini/e kao nauku i 1raksu u
odr4a.anju mentalnog zdra.lja i efikasno# sti,
sadr4anu u d.a cilja Pr.i cilj je da raz.ija o1ti#
malne naine linog i socijalnog 1ona/anja sa name#
rom da se uro2ene o0darenosti i ka1aciteti iskoriste
na naj0olji nain Drugi cilj je da se 1re.eniraju
mentalne 0olesti Blisko 1odruje is1ituje i orto1si#
hijatrija, koja se 1osmatra kao 1odgrana 1sihijatrije,
koja se 0a.i is1iti.anjem i tretmanom mentalnih de#
.ijacija u graninim 1odrujima 1sihijatrije5 tako2e
o0uh.ata i is1iti.anja metoda 1re.encije mentalnih
1oreme3aja 8A9 ,1ecifina 1odruja akti.nosti men#
talne higijene su 1roua.anje mogu3nosti modifika#
cije faktora sredine koji mogu 0iti mor0ogeni fakto#
ri, na 1r.om mestu inter1ersonalnih odnosa, 0ez
1otcenji.anja znaaja faktora ishrane, stano.anja,
sao0ra3aja, nesta0ilnih ekonomskih, 1olitikih okol#
nosti, rato.a i 1rirodnih katatstrofa 869 Mentalnu
hi# gijenu kao 1ojam 1r.i 1ut je u1otre0io Hilijam
,.it# ser >Iilliam ,Jeetser? 1!%' godine, a kasnije
na s.ojim 1reda.anjim u Kem0rid4u 1romo.isao
1siho# log Hilijam D4ejms >William /ame", 1!%)#
1"1$? Ker# min u sa.remenu literaturu na .elika
.rata u.odi 1sihijatar :dolf Mejer sta.om o
indi.idualnim 1si# holo/kim linijama raz.oja
linosti i akti.nom ue# /3u mentalno o0olelih u
leenju 8!9
@odonaelnikom mentalne higijene kao ideje i
1okreta smatra se Kliford Birs >Glifford Ihitting#
ham Beers, 1!A6#1"%'? ameriki 1u0licista, koji je u
jednoj fazi 4i.ota leen od afekti.ne 1sihoze u
1sihi# jatrijskim ustano.ama +a osno.u linih
iskusta.a 1sihijatrijske hos1italizacije, 1osle
1oku/aja samou# 0ist.a, o0ja.ljuje 1"$! godine
auto0iografsko delo @azum koji se .ra3a >A mi%&
t'at (u%& It"el( ? Birs s.ojim sta.om E0olesnik
kada o0oli du/e.no nije s.estan sredine ni okoline,
ali ose3a 0rutalnostLF 1romo.i/e dalje reforme
za/tite du/e.nih 0olesnika zastu1aju3i 1o/to.anje
linosti o0olelih i 1romo.i/u# 3i do0ro.oljni rad u
1sihijatrijskim 0olnicama 8"9 Pokret koji kao
reakcija na o.o delo nastaje u inte# lektualnim
krugo.ima ja.io se na 1lodnom tlu li0e# ralnog
ka1italizma u ,jedinjenim :merikim Dr4a# .ama
1oetkom )$ .eka, a 1otom i /irom s.eta Birs,
ohra0ren us1ehom ideje osni.a Dru/t.o za mentalnu
higijenu u +ju ;e.enu, a zatim o.o dru/# t.o
1rerasta u +acionalni komitet za mentalno zdra.lje,
koji deset godina kasnije 1oinje da o0ja.# ljuje
aso1is Me%tal H21ie%e3 Internacionalni komi# tet
za mentalnu higijenu osno.an je 1"1" godine, a
Me2unarodni od0or za mentalnu higijenu osno.an
je 1")$ godine ue/3em 1redsta.nika .i/e
nacional# nih organizacija U +jujorku se .e3
1"'$ godine
odr4a.a Pr.i internacionalni kongres sa temama iz
o0lasti mentalne higijene i ue/3em B' zemlje s.eta
86,1$9
'a9vo7 9a/5i5e men5alnog 9dravl7a na
na/em ;o:5or.
Medicina do0a Hizantije i srednjeg .eka na teri#
toriji gde se ja.ljaju 1oeci na/e dr4a.nosti nalazila
se 1od uticajem .erskog kanonskog i a1okrifnog
istonog hri/3anskog uticaja kao 0ogatog doma3eg
iskust.a i s.eto.nog e.ro1skog uticaja <rke i Itali#
je Meenjem du/e.nih 0olesnika 0a.ili su se narod#
ni .idari, ali i crk.a kao institucija dr4a.e U mana#
stiru Deani kod Pe3i mogle su se na3i freske na ko#
jim je 1rikazano isceljenje molit.om 1aralizo.anih i
agitiranih 1sihikih 0olesnika ,.eti Kuzman i Da#
mjan >,.eti .rai? osim duho.ne dimenzije 0a.ili su
se i 0es1latnim leenjem s.ih 0olesnika Pr.e orga#
nizo.ane 0olnike ustano.e, u ijem se radu jasno
1re1oznaje 0riga za du/e.no zdra.lje, nastaju u ma#
nastirima ;ilandar, gde 11"! godine ,tefan +ema#
nja osni.a i azil za u0oge i nemo3ne i ,tudenica, gde
,.eti ,a.a 1)$! osni.a 1r.o 1rih.atili/te za mental#
no o0olele, gde se kasnije na sr1ski jezik 1re.ode or#
ginalni medicinski s1isi iz ,alerna i Mon1eljea
Kralj Milutin u Garigradu 1ri manastiru ,.etog 7o#
.ana Krstitelja osni.a sr1sku 0olnicu i 1rih.atili/te,
a 1'$! godine i medicinsku /kolu Proti. 1aganskih
o0iaja magije i .raanja u leenju 0orili su se za#
konskim merama .ladari car Du/an i kasnije knez
Danilo u Grnoj <ori 8)9
60rinja.anje du/e.nih 0olesnika u ,r0iji izlazi iz
ok.ira crk.e 1!61 kada zgrada Doktoro.a kula na
<u0ere.cu u Beogradu, ukazom Mihaila (0reno.i3a
1ostaje Dom za s uma si/a./e >isto.remeno se
formi# ra 1r.i dr4a.ni fond sa namenom z0rinja.anja
men# talno o0olelih?, a )$ godina kasnije na
inicijati.u dr Hladana Nor2e.i3a o.a ustano.a
1rerasta u Bolnicu za du/e.ne 0olesti Kraj 1" .eka
1lodnom akti.no/3u na 1olju celoku1nog lekarst.a u
,r0iji, koja je na4a# lost 1rerano okonana, o0ele4a.a
Maza K Mazare.i3 >1!B1#1!"1?, koji je mentalnu
higijenu 1romo.isao li# nim etikim 1rimerom
1rakse i izua.anjem neuro1# sihijatriske kazuistike
kao lekar na <u0ere.cu, ali i s.ojim dragocenim
knji4e.nim delom 8119
U Beogradu od 1oetka )$ .eka 1oste1eno kre#
3u organizo.ane akti.nosti mentalne higijene 7a.#
nost 0ele4i 1romoti.ne tri0ine dr 7o.ana Dani3a, 1r#
.og sr1skog 1sihijatra s1ecijaliste, kasnije dugogo#
di/njeg u1ra.nika 0olnice <u0ere.ac i 1redsednika
,r1skog lekarskog dru/t.a, koji osni.a Dru/t.o za
suz0ijanje alkoholizma @az.oj 1sihijatrije u to do0a
u ,r0iji 1o.ezan je sa osni.anjem du/e.nih 0olnica
<odine 1")' osni.a se Psihijatrijska klinika ije je
sedi/te 0ilo u 1rostorijama Du/e.ne 0olnice u Beo#
gradu (na 1ostaje nasta.na 0aza i 1redsta.lja te#
melj 0udu3oj +euro1sihijatrijskoj klinici u Beogra#
du, koja tokom .remena 1ostaje rasadnik kadro.a za
rad u 1sihijatriji ita.e ,r0ije Bolnica za du/e.ne
0olesti u Ko.inu je osno.ana 1")% godine, a u <or#
njoj Ko1onici kod +i/a, tri godine kasnije 81)9
,t.a# ranje no.e dr4a.e Kralje.ine ,r0a, ;r.ata i
,lo.e# naca, uslo.lja.a no.e integracije
medicinskih stru# njaka, tako da 1"'$ godine u
,1litu je odr4an ,.e# sla.enski lijeniki kongres,
gde je referisan iz.e/taj o zakljuima Pr.og
s.etskog kongresa za mentalnu higijenu odr4anog
iste godine Kom 1rilikom .o2ene su ras1ra.e o
0udu3im 1ra.cima raz.oja i akti.nosti mentalne
higijene u 7ugosla.iji U0rzo nakon toga,
1"') godine u Beogradu se osni.a jugoslo.ensko
Dru/t.o za du/e.nu higijenu <rga Bogi3 je autor
naslo.a& Izu4uva%!e z&ravl!a, jedne od 1r.ih 1u0li#
kacija 1os.e3ene mentalnoj higijeni, izdate u ok.iru
zadu40ine 1ri ,r1skoj akademiji nauka 1"'6 godine
86,1$9 Pred 1oetak Drugog s.etskog rata ja.lja se
suko0 1rogresi.nih socijalnih ideja iz o0lasti men#
talne higijene sa nacional#socijalistikim desniar#
skim i ekstremnim le.im komunistikim 1okretom
Posleratni 1eriod u 7ugosla.iji donosi no.e 1ro#
0leme z0rinja.anja .elikog 0roja dece 0ez roditelja
koja su is1olja.ala smetnje u raz.oju i 1oja.u s1eci#
fine 1osttraumatske kon.erzi.ne reakcije 0i./ih
0oraca Kao .ode3a ustano.a za 1re.enciju i s.e .i#
do.e leenja 1"6' godine osni.a se 6a.od za men#
talno zdra.lje, a 1aralelno i Dis1anzeri za mentalno
zdra.lje sa s1ecijalizo.anim slu40ama i sa.eto.ali#
/tima u 6agre0u, ,1litu, Mari0oru, Mju0ljani, ,ara#
je.u, ,ko1lju i +i/u Kongres neuro1sihijatara 7ugo#
sla.ije odr4an 1"6% godine u (hridu, 1okre3e inici#
jati.u st.aranja 1ose0nih sekcija ,r1skog lekarskog
dru/t.a 1os.e3enog 1sihotera1iji, a kasnije i ,a.eza
1sihotera1ijskih dru/ta.a 7ugosla.ije, koji nasta.lja#
ju 1lodnu saradnju 1reko 7ugoslo.enskih seminara
koji se odr4a.aju u Mokricama a 1otom i na Plit.i#
cama Ko .reme, 1ra3eno 1lodnom saradnjom na/ih
strunjaka sa s.etom koja nam donosi s.e naune
no.ine, 1redsta.lja 1roc.at mentalne higijene Prof
dr 7o.an Heljko.i3 na s1ecijalistikom usa.r/a.anju
u =rancuskoj i O.ajcarskoj 1rih.ata aktuelan
konce1t mentalne higijene i 1"6) izdaje 1r.u
doma3u knjigu iz te o0lasti Uv& u me%tal%u
'i1i!e%u i "ci!al%u -"i'i!atri!u3 Kasnije osni.a i
1otom dugo godina 1redaje o.u o0last studentima
medicine, defektolo# gije i na Hi/oj medicinskoj
/koli u Beogradu
'a9vo7 men5alne <igi7ene ;od ;o6rovi5el7-
:5vom Sve5:6e 9drav:5vene organi9ai7e
+a 1redlog dr :ndrije Otam1ara, delegata 7ugo#
sla.ije i 1r.og 1redsednika 6dra.st.ene sku1/tine,
u Usta.u ,.etske zdra.st.ene organizacije >,6(?
zdra.lje se defini/e kao& stanje 1ot1unog fizikog,
1sihikog i socijalnog 0lagostanja, a ne samo odsu#
st.o 0olesti i oronulosti (.a formulacija 1redsta.lja
konkretan 1rimer na1rednog sta.a lekara sa na/ih
1rostora, koji je tada 0io .ode3i u s.etu +a Me2u#
narodnoj zdra.st.enoj konferenciji, odr4anoj 1"%6
godine, 1ro0lemi du/e.nog zdra.lja s.rstani su
me2u 1et gla.nih 1ro0lema zdra.lja ljudi na 6emlji
:.gusta meseca 1"%! godine u Mondonu je odr4an
Me2unarodni kongres o mentalnoj higijeni sa )$$$
Sli6a 1. +aslo.na strana Biltena mentalne higijene 1re Pr.og
s.etskog kongresa mentalne higijene, a1ril 1"'$
Fig. 23 *r%t -a1e ( Me%tal H21ie%e Bulleti%. -rir t t'e *ir"t
Wrl& 5%1re"". A-ril 67893
uesnika, 1redsta.nika iz B$ zemalja +a Kongresu
je osno.ana ,.etska federacija za du/e.no zdra.lje
sa 1redlogom da se osim strunjaka zdra.st.ene
struke 1ro/iri 1edagozima, 1siholozima i antro1olo#
zima ,.etska zdra.st.ena organizacija 1"%"
godine osni.a i (deljenje za mentalnu higijenu
Internacio# nalni kongresi 1os.e3eni mentalnoj
higijeni odr4ani su 1"B$ godine u Parizu i 1"B1
godine u Memfisu 81$9 Kada se donosi i 1re1oruka
da se i zdra.st.e# nim radnicima koji se 0a.e
1re.enti.om, 1ose0no s1ecijalistima higijene,
omogu3i o0razo.anje iz do# mena mentalne
higijene, kao i da se 1os1e/e istra4i# .anja o
0iolo/kim, 1siholo/kim i kulturnim determi#
nantama nastanka mentalnih 1oreme3aja 7o/ u to
.reme se defini/u sta.o.i o 1rimordijalnoj 1re.enci#
ji, 1os.e3enoj zdra.lju majki u toku trudno3e i na
1oro2aju koji imaju strate/ki znaaj u ou.anju
men# talnog zdra.lja 81'9 Kako2e se 1una 1a4nja
1oklanja najranijem dejem uzrastu, gde je jedna od
1r.ih ek# s1ertskih 1u0likacija ,.etske zdra.st.ene
organiza# cije, u0rzo 1re.edena i na na/ jezik, delo
D4ona Bol# 0ija >/'% Bwl:2 1"$A#1""$?, t.orca
0ioe.olucione teorije 1ri.r4enosti >engl
attac'me%t?, koja defini/e uticaje sredine u
formiranju unutra/njeg radnog mo# dela socijalnog
1ona/anja i raz.ijanju socijalne kom# 1etencije
81%9 ,.etska zdra.st.a organizacija .e3
1"6$ godinu 1rogla/a.a za godinu mentalnog
zdra.# lja i 1osta.lja zadatak da mentalna higijena
nadalje
iz.ede teorijske i 1raktine 1re1oruke za 0olju ada1#
taciju zahte.ima sredine, me2u kojima 1re1oznaje
ne samo socijalnu sferu .e3 i komunalne 1ro0leme i
sta# no.anje, kao i 1ro0leme ishrane U to .reme u
s.etu i kod nas ja.lja se 1otre0a za reformom
1ostoje3eg si# stema za/tite mentalnog zdra.lja
Prih.a3ena je dein# stitucionalizacija a raz.ijan
sektorski model organiza# cije 1sihijatrijskih
dis1anzera 1rema teritorijalnom 1rinci1u
administrati.nih jedinica, i model s.eo0u# h.atne
1sihijatrijske za/tite mentalnog zdra.lja u za#
jednici, sa 1o.ezano/3u ustano.a socijalno#
medicin# skog ti1a za 1rih.at, z0rinja.anje i
reha0ilitaciju Po# dr4ano je .aninstitucionalno
delo.anje i akti.no ukljui.anje zajednice 0ez
izd.ajanja 0olesnika iz njego.e sredine i kontinuitet
tretmana 1re.encije, le# enja i reha0ilitacije oso0a
sa mentalnim 1ro0lemima Pokre3e se i inicijati.a
osni.anja (deljenja za du/e.# no zdra.lje 1ri
ministarst.ima zdra.lja zemalja lani# ca sa ulogom
1laniranja 1re.enti.nih 1rograma otkla# njanja
faktora sredine koji negati.no utiu na mental# no
zdra.lje Kod nas se u to .reme za1a4a 1otre0a za
osni.anjem odeljenja za mentalnu higijenu 1ri higi#
jenskim za.odima kao i formiranje 6a.oda za men#
talnu higijenu na ni.ou dr4a.e
Novi 9adai men5alne <igi7ene
Prema 1odacima ,6( na 1oetku no.og
mileniju# ma u s.etu %B$ miliona ljudi 1ati od neke
1sihike 0ole# sti ili 1oreme3aja 1ona/anja Prema
1odacima iz istog iz.ora iz )$$1 godine, ''P
godina 4i.ota 1ro.edenih sa ones1oso0ljeno/3u
>QMD - 2ear" live& wit' &i"a:ili; t2? 1osledica su
neuro1sihijatrijskih 1oreme3aja ,amo de1resija nosi
.i/e od 1$P QMD, /to je s.rsta.a na tre3e mesto
glo0alne te4ine 0olesti ><BD - 1l:al :ur&e% (
&i"e"ae? +euro1sihijatrijska o0oljenja su odgo.orna
za
1'P izgu0ljenih godina 4i.ota >D:MQ - &i"a:ilit2
a&; !u"te& li(e 2ear"? 81B9 Me2unarodna organizacija
rada >IM( - I%ter%ati%al La:ur Or1a%izati%?
1rocenjuje da tro/ko.i leenja mentalnih 1oreme3aja
u zemljama lanicama C.ro1ske unije, iznose '#%P
0ruto nacional# nog dohotka 8169 Po/to mentalni
1oreme3aji generi/u tro/ko.e za dugotrajno leenje i
1o.ezane su sa smanje# njem 1rodukti.nosti, oni
do1rinose raz.oju siroma/t.a dru/t.a U isto .reme,
nesigurnost, nizak o0razo.ni ni.o, neadek.atno
stano.anje i ishrana su 1re1oznati kao inioci koji
do1rinose raz.oju mentalnih 0olesti Postoje nauni
dokazi da se de1resija ja.lja 1,B do ) 1uta e/3e u
gru1ama dru/t.a sa niskim 1rimanjima Men# talni
1oreme3aji i siroma/t.o ine circulu" viti"u", te
1oga2aju .i/e dimenzija indi.idualnog i dru/t.enog
ra# z.oja 8B,169
Intenzi.an akutni i hronini stres i akumulirana
trauma, kojoj je izlo4eno celo na/e dru/t.o u 1rote#
kle d.e decenije, od ratnih de/a.anja do tranzicije,
1rouzroko.ali su znaajne 1osledice 1o mentalno
zdra.lje Prema 1odacima Instituta za ja.no
zdra.lje ,r0ije EDr Milan 7o.ano.i3 BatutF, 0roj
dijagnosti# ko.anih sluaje.a mentalnih 1oreme3aja
i 1oreme3a# ja 1ona/anja >=$$#=""? u stalnom je
1orastu 1"""#
)$$) godine i kre3e se od )A1 "%% do '$" )!1
Kako
se o.i 1oreme3aji sada nalaze na drugom mestu naj#
.e3ih zdra.st.enih 1ro0lema stano.ni/t.a u ,r0iji,
odmah iza kardio.askularnih 0olesti 81A9 Posttrau#
matski stres manifestuje '$P iz0eglica, ali i 11P
studenata 0ez negati.nog iskust.a, tako2e i znaa#
jan 0roj srednjo/kolaca is1olja.a stresom uslo.ljen
1oreme3aj 1rilago2a.anja 81A,1!9 6a0rinja.aju3i je
stalan 1orast 0roja za.isnika od su1stancija, kao i
1orast agresi.nosti i nasilja, u 1roteklih deset godi#
na, naroito me2u mladima 81A,1"9 Resto se sre3e#
mo sa :ur%ut sindromom >emocionalno izgaranje?,
naroito kod lekara koji uz line 1ro0leme esto
dele i sud0inu s.ojih 1acijenata 8)$,)19 60og s.ega
na.e# denog, mentalni 1oreme3aji 1redsta.ljaju
dominant# ne 1ro0leme zdra.lja radno akti.nog
stano.ni/t.a industrijski raz.ijenog dru/t.a 8))9
U 1ostmodernom za1adnom, kao i u doma3em
tran# zicionom dru/t.u jo/ u.ek su aktuelne dileme&
Ota odre2uje du/e.no zdra.lje i normalno
1ona/anjeS Da li 1oznajemo s.e .a4ne etiolo/ke
faktore mentalnih 1oreme3ajaS Kako odrediti smisao
i 1ra.ac una1re2enja mentalnog zdra.ljaS Psihiki
zdra.im ne smatra se onaj ko nije 0olestan ili
nes1oso0an, .e3 oso0a koja je s1o# so0na da
us1osta.lja harmonine odnose sa drugim lju# dima i
da konstrukti.no menja socijalnu i fiziku okoli# nu,
a ideal du/e.nog zdra.lja je zrela linost, koja je
s1remna da ulo4i s.oju maksimalnu s1oso0nost u
rad, koja 1rosu2uje o0jekti.no u 1osta.ljanju cilje.a
1rema s.ojim mogu3nostima i gradi skladne odnose
sa sredi# nom u kojoj 4i.i, ne 1rilago2a.aju3i se
0ezuslo.no s.im okolnostima 869 Ctiolo/ki faktori
slede 0io#1siho#soci# jalni 1rinci1 gde 0azina i
genetska istra4i.anja daju s.e .i/e odgo.ora na
da.no 1osta.ljena 1itanja o etiologiji, ali jo/ u.ek je
dominantan sta. da uslo.i 1risutni tokom raz.ojnog
1erioda i socijalna sredina o1redeljuju kona# an
ishod formiranja i funkcionisanja zdra.e linosti kao
i 1oja.e mentalnih o0oljenja 8)'-)B9
"endeni7e ra9vo7a ;romoi7e
men5alnog 9dravl7a
Promocija mentalnog zdra.lja je 1roces koji
omo# gu3a.a ljudima da steknu /to .e3u kontrolu
nad s.o# jim zdra.ljem, te je 1o.ezana sa
1o.e3anjem k.ali# teta 4i.ota i 1otencijala za do0ro
zdra.lje 8B9 @aste 0roj dokaza koji ukazuju da
razliiti 1siholo/ki, so# cijalni i 0ihej.ioralni faktori
mogu da 1odr4e raz.oj mentalnog zdra.lja i da
1o.e3a.aju ot1ornost 1rema 0olestima, uz
smanjenje i odga2anje ones1oso0lje# nosti i
stimulaciju o1ora.ka Dojenje i :a:2 (rie%&l2
0olnike sredine koje 1romo.i/e ,6( i U+IGC=
1odstiu .ezu i 0liskost izme2u majki i njiho.e no#
.oro2enadi, adek.atna ishranu i fizika akti.nost
uz nekonzumiranje du.ana i 1sihoakti.nih su1stan#
cija omogu3uje o1timalni raz.oj ka1aciteta central#
nog ner.nog sistema 816,)69 Promoti.ne
inter.enci# je u /kolama utiu 1oziti.no na raz.oj
samo1ouzda# nja, 4i.otnih .e/tina, odgo.araju3ih
1ona/anja, na us1eh u /koli i uku1no zdra.lje i
zado.oljst.o 0udu# 3ih generacija
Dalje tendencije una1re2enja mentalnog zdra.lja
u s.etu i kod nas idu u 1ra.cu 1romocije zdra.ih
stilo.a 4i.ota, 1odr4a.anje autentine eks1resije
linosti sa ci# ljem 1ojaanja rezilijentnosti na s.e
0rojnije 1sihosoci# jalne stresore, ali tako2e i
reforme i reorganizacije slu4# 0e 1odr/ke i leenje
o0olelih ,trategija raz.oja mental# nog zdra.lja u
C.ro1skoj uniji, st.orena na osno.u i# njenice da
)AP stano.nist.a ima godi/nje neku smetnju
mentalnog zdra.lja, jeste raz.oj 0udu3ih akti.nosti
koje afirmi/u 1re.enciju i 1rograme s1rea.anja
socijalne izolacije i 1omo3i neza1oslenima i
smanjenju nasilja u dru/t.u 8)A9 ,trategije za
una1re2enje mentalnog zdra.lja fokusiranjem na
zdra.lje a ne na 0olest, 1ojaa# .aju 1oziti.no
mentalno zdra.lje i imaju za cilj da omo# gu3e
oso0ama da 1o.e3aju kontrolu nad so1st.enim 4i#
.otom i da 1o0olj/aju s.oje mentalno zdra.lje
raz.ojem linih .e/tina i st.aranjem 1odr/ke okoline
osna4i.anju ljudi i zajednice
,ocijalno#ekonomski raz.oj i mentalno zdra.lje
dru/t.a su su/tinski 1o.ezani, jer socioekonomski i
1si#
hosocijalni faktori >siroma/t.o, neza1oslenost,
nesigur# ni uslo.i 4i.ota i marginalizacija? u naj.e3oj
meri defini/u zdra.lje stano.ni/t.a Broj oso0a koje
tr1e z0og 1ogor/a.anja socijanog statusa i ci.ilnih
nemira raste u s.etu iz dana u dan, a tako2e je
1risutan trend starenja stano.ni/t.a 8)!9 (dr4i.i
raz.oj 1redsta.lja generalno usmerenje da se st.ori
0olji s.et, harmoni# zuju3i socijalne, ekonomske i
faktore za/tite 4i.otne sredine i u.ode3i skladan
odnos ekologije i dru/t.a koje se raz.ija, kako 0i se
1rirodno 0ogatst.o 1lanete i zdra.# lje sau.alo i za
0udu3nost 8)"9 <lo0alni akcioni 1lan za/tite
mentalnog zdra.lja ,6( 0aziran je na etiri
strategije koje 0i tre0alo da 1omognu u& 1riku1ljanju
in# formacija o dimenzijama 1ro0lema mentalnog
zdra.lja i dostu1nim resursima, 1ru4anju
odgo.araju3e teh# nologije i znanja, 1odizanju s.esti
kroz o0razo.anje o ljudskim 1ra.ima i
destigmatizaciji i kreiranju 1olitike izgradnje
lokalnih ka1aciteta za istra4i.anje u o0lasti
mentalnog zdra.lja 8'$9
Li5era5.ra
1 Hlajko.i3 7 Keorija i 1raksa mentalne higijene I ) izd
Beograd& ,a.ez dru/ta.a 1sihologa ,r0ije5 1""$
) Milo.ano.i3 D Ctika u medicini kroz .eko.e U& Milo.a#
no.i3 D, ur Istorijski raz.oj medicinske etike Beograd&
GIBI=5
)$$$ str )B#%!
' Milo.ano.i3 ,, 7a/o.i3#<a/i3 M, Panto.i3 M, et al Khe
histo# rical de.elo1ment of 1sTchiatrT in ,er0ia PsTchiatr Danu0
)$$"5)1 >)?&1B6#6B
% Iorld ;ealth (rganization ,trengthening mental health& re#
solution of the CUecuti.e Board of the I;( <ene.a& I;(5
)$$) CB1$"@!
B 7e.ti3 M, Po1o.i3 M, Bi0i3 V Ulaganje u mentalno
zdra.lje Cskula1 )$$!5'>1#)?&11%#)1
6 ,a.i3e.i3 M Mentalna higijena U& ,a.i3e.i3 M, ur
;igijena i socijalna medicina Beograd& Medicinska knjiga5
1"6"&B"B#6$B
A Gam10ell @7 PsTchiatric dictionarT Ath ed (Uford&
(Uford
Uni.ersitT Press5 1""6 1 %6A
! ,herman M Mental hTgiene and education Mondon& @out#
ledge5 1"'"
" Beers G : mind that found itself Pitts0urgh& Uni.ersitT
of
Pitts0urgh Press5 1"!1
1$ Memkau P, Pa.ko.i3 : Pro0lemi i zadaci mentalne
higijene 6agre0& 6a/tita zdra.lja5 1"B)
11 Milo.ano.i3 , Pr.i sr1ski 1sihijatri ,r1 :rh Gelok
Mek
)$$651'%>"#1$?&%BA#6B
1) Milo.ano.i3 ,, Milo.ano.i3 D @az.oj sr1ske 1sihijatrije
u 1eriodu od srednjeg .eka do 1oetka Drugog s.etskog rata
7:M: - ,r0ija i Grna <ora )$$B&1>'?&'$1#%
1' KTlden C PsTchologT and the maternitT unit Mancet
1"B)5
1&)'1
1% BoJl0T 7 Materinska 0riga za dijete i du/e.no zdra.lje
6a# gre0& 6a/tita zdra.lja5 1"B'
1B I;( Iorld ;ealth @e1ort )$$1 Mental health& neJ
under# standing, neJ ho1e <ene.a& I;(5 )$$1
16 I;( In.esting in mental health <ene.a& I;(5 )$$'
1A Mei3#Ko/e.ski D, Wuri3 H, <r0e/a <, i dr 6a/tita
mental# nog zdra.lja u ,r0iji& izazo.i i re/enja Psihijatr Danas
)$$B5'A>1?&"#
)B
1! Maksimo.i3 M, Kocijani3 @, Backo.i3 D, Ille K,
Pauno.i3 K Prilago2a.anje i mentalno#higijenska o0ele4ja
interno raseljenih adolescenata ,r1 :rh Gelok Mek )$$B51''>B#
6?&)66#A1
1" Backo.i3 D, Marinko.i3 7, <rujui3#Oi1eti3 ,, et al
Diffe# rences in su0stance use 1atterns among Touth li.ing in foster
care institutions and in 0irth families Drugs Cduc Pre. PolicT
)$$651' >%?&'%1#B1
)$ Mei3 Ko/e.ski D, Dimi3 ,, Peju/ko.i3 B, et al Burnout
sTn# drome among 1rimarT care 1hTsicians& aneed for
1re.ention 8a0# stract9 Iorld PsTchiatrT ,u11l )$$%5'>1?&!'
)1 Backo.i3 D Izgaranje i 1remor u 1rofesionalnoj
akti.nosti lekara :1ollineum Medicum et :escula1ium )$$)51>)#
'?&B'#A
)) Backo.i3 D, Milo.ano.i3 ,, Maksimo.i3 M, Matas M
,tres i mentalni zamor u radnom 1rocesu kao 1ro0lem industrijski
raz.i# jenih zemalja Cngrami )$$$5))>1?&'"#6%
)' Backo.i3 D, 7orga 7B, Milo.ano.i3 ,, Pauno.i3 K Csenci#
jalna uloga selena i centralni ner.ni sistem Cngrami
)$$)5)%>1?&'"#
%!
)% Marinko.i3 7M, Backo.i3 D, Kocijani3 @ 6dra.st.eno
stanje adolescenata 0ez roditeljskog staranja Med Pregl )$$'5B6>1#
)?&
))#B
)B ;o.an#,om0orac 7, ;ako B @a/irenost 1oreme3aja
men# talnog zdra.lja na 1odruju ,e.erno0akog okruga Med
Pregl )$$%5
BA>11#1)?&B!!#"1
)6 +aTlor :7 Ba0T#=riendlT ;os1ital Initiati.e Protecting,
1romoting and su11orting 0reast#feeding in the tJentT#first
centurT Pediatr Glin +orth :m )$$15%!&%AB#!'
)A Prie0e , PsTchiatrT in the future Ihere is mental
health care goingS : Curo1ean 1ers1ecti.e PsTchiatr Bull
)$$%5)!&'1B#6
)! I;( Mental health& PolicT 1lans and 1rograms <ene.a&
I;(5 )$$%
)" IC;:B Iorking <rou1 : frameJork for action on
health and the en.ironment 7ohanes0urg& Iorld ,ummit on
sustaina0le de.elo1ment5 )$$)
'$ I;( Mental health& glo0al action 1rogramme <ene.a&
I;(5 )$$)
Summary
A ce%tur2 'a" -a""e& "i%ce <li((r& Beer" -u:li"'e& 'i" wrk =A
mi%& t'at (u%& It"el(>3 T'i" -a-er 'a" i%"-ire& t'e "'i(t ( me%tal
'21ie%e twar&" t'e -reve%ti% ( me%tal &i"r&er" a%& 'ealt' im;
-rveme%t"3 At t'e :e1i%%i%1 ( t'i" mille%ium. wit' muc'
im-rve& "cie%ti(ic k%wle&1e. e+-erie%ce a%& -""i:ilitie". :ut
c%(r%te& wit' %ew c'alle%1e" we are :"ervi%1 t'e
tem-e"tuu" 'i"trical (eature" w'ic' 'ave i%(lue%ce& t'e
&evel-me%t ( me%tal 'ealt' care3
Me%tal 'ealt' i" crucial (r t'e wel(are ( a "ciet2 a%& it"
i%&ivi&u; al". "i%ce "uc' &i"r&er" are %t %l2 t'e cau"e (
emti%al "u((e;
ri%1. :ut t'e2 al" &eterirate t'e 0ualit2 ( li(e. cau"e
alie%ati% a%& &i"crimi%ati% ( a% i%&ivi&ual3 At t'e "ame time.
t'e2 are a 1re; at ec%mic :ur&e% t t'e "ciet2 a" t'e2 re0uire
l%1;term t'era-2 a%& (te% re"ult i% -r -r&uctivit23
I% r&er t &ecrea"e t'e :ur&e% ( me%tal &i"r&er" it i" re0uire&
t "timulate -reve%ti% a%& im-rveme%t ( me%tal 'ealt' ( t'e
-; -ulati% wit'i% t'e (ramewrk ( %ati%al -licie".
le1i"lati% a%& (i%a%ci%13
Key words: Me%tal Healt'? @ualit2 ( Li(e? Me%tal Di"r&er"? Healt' ,lic2? Healt' ,rmti%? ,u:lic Healt' ,ractice
@ad je 1rimljen )' HI )$$" Prih.a3en za
/tam1u )$ HIII )$$" BIBMID$$)B#!1$B&
>)$1$?&MXIII&11#1)&!''#!'!