Platon-Drzava

II knjiga
Glaukon zeli od Sokrata da ga stvarno ubedi zasto je bolje biti pravican nego nepravican. Glaukon mu
postavlja pitanje kroz tri vrste dobara gde ubraja pravicnost ako je prvo dobro toliko veliko da njemu
tezimo bez obzira na posledice npr radost, zadovoljstvo, druga dobra volimo zbog njih samih (vid, sluh) a
treca recimo telesno vezbanje, lecenje. Medjutim, Sokrat odgovara da svrstava u najlepsu jer ako zelimo
biti srecni moramo voleti I radi nje same I sta nam pruza, ali Glaukon tvrdi da pravicnos svrstavaju
najvise ali ne s pravom u trece dobro. Nastavlja da govori Glaukon kako bi se nametnuo Sokratu. Prvo
govori o prirodi I poreklu pravicnosti da neki govore da je bolje ciniti nepravdu a ne trpeti je, medjuti oni
koji nisu mogli da odbiju nepravdu, nastali su zakoni da se ne cini nepravda. Ti zakoni su sredina izmedju
najveceg zla I najveceg dobra. Pokusava da dokaze da niko nije pravican po svojoj volji. Na primer I
pravedan I nepravedan imaju slobodu da rade sta zele, I naravno bore se za vlast (navodi primer pastira
Lidjanina Giga koji je usled zemljotresa naisao na pecinu I nasao zlatan prsten pa kad bi kamen na
prstenu okrenuo ka dlanu bio nevidljiv a sa suprotne strane vidljiv, na taj nacin postade poslanik kralja,
ljubavnik kraljice, sklopi zaveru da se ubije kralj I ostade on da vlada, da bi postojala dva prstena, jedan
pravicnom, drugi nepravicnom, retko koji od njih bi ostao pravican). Dakle, niko nije pravican po svojoj
volji. Jer ako bi se nekom coveku nudilo da bude nepravican a on odbije, svet bi mu se divio ali bi ljudi
mislili da je gupak I bednik. Zeli da dokaze I odnos izmedju nepravicnog I pravicnog, da nekad nepravican
zeli izgledati pravicno kako se ne bi uvidele njegove nepravde, a na taj nacin pravican covek bi ispao
nepravican te imamo slucaj da u prividnoj pravicnosti imamo nepravicnost a u prividnoj nepravicnosti
pravicnost. Medjutim, kad je Sokrat zeleo da odgovori, umesa se Adeimant ,Glaukonov brat da dokaze
sta je Glaukon govorio samo onim putem kako ljudi pricaju. Npr otac sinu govori da mora biti pravican
jer to utice na dobar glas a onak ko uziva glas pravicnog coveka dolazi na vlast iako nije pravican I ispada
da je posledica dobrog glasa prepisana nepravicnom coveku. Takodje ispituje I kako svako shvata sebe,
jer svako prica da su umerenost I pravednost lepe stvari ali tegobne dok su nepravednost I neumerenost
slatke, samo ih zakon zabranjuje. Nepravicnos je korisnija od pravicnosti jer oni imaju moc I bogatiji su
od pravicnih koji su siromasni. Ljudi imaju predstave o bogovima da mnogim salju tezak I sirmasan zivot
dok pak drugima lagodan I bogat. Mnostvo knjiga Museja I Orfeja govori da ne samo ljudima vec I drzavi
se moze dati oprostaj uz zrtvovanje I rituale. Sve navodi na to da je bolje biti nepravedan jer ako smo
sposobni I na dobrom glasu mozemo uspeti a posto bogovi ne prihvataju nepravicnost, molitvom
mozemo traziti oprostaj I tako ciniti nepravdu, dok pravican covek jeste dobar ali nema koristi kakvu ima
nepravican.
Posto su time napali Sokrata, traze od njega da ne recima objasnjava zasto ne pravednost bolja, nego
kako uticu obe na ljude, koje osobine imaju pravicnost I nepravicnost. Posto su ga molili da nastave
raspravu, Sokrat pocinje pitanjima da dodje do odgovora.. ispituje sta je veca I manja pravicnost, kod
pojedinca manja ako postoji kao osobina, I u drzavi veca pravicnost. Ali polazi od nacina postanka
drzave. Dakle nastaje iz potreba I koristi da covek nije dovoljan sebi vec trazi mnogo, spajanjem takvih
ljudi nastaje drzava gde svako ima svoj posao I zadatak. Ako svako vrsi svoj posao ispasce bolje. Dakle
oni moraju raditi u pravo vreme I za sta su sposobni, ne samo za njih, vec I drugoj drzavi zbog uvoza. Na
taj nacin se dobijaju trgovci, novac i trziste. Time trgovci nisu sposobni za tezak rad, vec samo za to, dok
su drugi odredjeni za teske poslove. Treba uvideti njihov zivot, dakle hrane se, oblaze, grade kuce, mole
se bogovima. Dakle to je prava drzava. Ali, povecanjem poslova I zanata, hrane, slatkisa, pica zdrava
drzava vise nije dovoljna I tako ce zemlja biti mala da sve ishrani. Ta drzava mora uzimati zemljiste od
druge, a za uzvrat ova druga nase, dolazi pocetak rata. Dakle, svaki covek za sta je sposoban je odredjen
tokom ratovanja da bi se pravilno izvrsilo. Ili svi trebaju biti ratnici, I obucar, zemljoradnik? Tako posao
cuvara je bitniji no ono za sta su sposobniji. Borac s dusevne strane mora biti hrabar, odlucan pa da li su
svi takvi? Dakle, prema prijateljima trebaju biti dobri, neprijateljima nemilostivi. Cuvar dakle ne moze
biti dobar ako nema te osobine. Cuvar mora biti odvazan, jak I prijatelj mudrosti (uporedjuje sa psom, jer
pas prema nepoznatom pobesni, a prema prijatelju je dobar, kao I sa znanjme, bolje razlikujemo
poznato od nepoznatog). Njihovo vaspitanje gimnasticko vaspitanje tela I muzicko vaspitanje duse.
Muzicko ide prvo jer tu spade lazni I istinit govor, prvo se uci lazni, jer se maloj deci pricaju lazni mitovi
koji imaju delove istine, pa od mitova se prelazi na gimnastiku. Ali ne sme se pricati o bilo kakvim
mitovima, treba odabrane mitove dati dadiljama da citaju deci. Ne sme da slusaju mitove gde bogovi
medjusobno ratuju jer to bi mladici ucili da se valja sukobljavati, ali je to u stvari najveca sramota. Niti
borbu najblizih rodjaka.
Bog se mora uvek prikazivati da je dobar I da ne nanosi zlo, nikome neskodi (I tako bi se trebalo pisati I u
mitovima), dakle dobro je uzrok blagostanja jer ne skodi I ne prouzrokuje zlo. Za zlo se mora traziti drugi
uzrok. Zato ne smemo verovati Homeru kada kaze da je Zevs uzrocnik dobra I zla. Mladici ne smeju cuti
svadju bogova, ili ako se spominje stradanje ili rat, ne smemo reci da je to delo bogova. Posto je bog I
njegova priroda u svakom pogledu savrsena, spoljasnji uticaj nece uticati na promene njegove.
Nemoguce je da bog promeni svoj oblik nego svi bogovi ostaju u svom obliku (ne mogu sebe naciniti
gorim). Zato pesnici ne smeju I to govoriti da menjaju oblike, kako nocu lutaju I pokazuju se u
mnogobrojnim oblicima I cine decu kukavicama. Dakle to su lazi koju mrze ne samo bogovi vec I ljudi.
Laz nije potrebna bogu, niti da laz prikazuje kao istinu, niti je lani pesnik, nema razloga da laze. Dakle,
drugi nacin na koji treba pevati pesme je da bogovi nisu carobnjaci, niti se preobrazavaju, niti lazu niti se
javljaju u snu. Cuvari nase drzave treba da budu vaspitani da postuju svoje bogove a sami da budu
bozanski koliko je moguce.