1

Prof. dr Miomir Jakic

EKONOMIJA ZASNOVANA NA ZNANJU I MAKROEKONOMSKE
PERFORMANSE

1. UVOD
Za privredu zasnovanu na znanju, znanje i obrazovanje su kljucni faktor koji joj omogucava
sticanje i odravanje konkurentske prednosti kroz vrednost izvoza robe i usluga u kojima je
znanje sadrano, ali i direktno, kroz izvoz znanja i obrazovanja. Koncept se proirio od
ekonomije znanja (obrazovanja) kao aktivnosti proizvodnje znanja, ka ekonomiji zasnovanoj na
znanju, koja obuhvata sve ekonomske aktivnosti jedne privrede.
Po novoj teoriji rasta model ekonomije znanja se od tradicionalne privrede razlikuje po
sledecem:
- ekonomiju vie ne karakterie retkost, vec izobilje, jer za razliku od opipljivih resursa koji su
ograniceni, informacije i znanje se zajednicki koriste i uvecavaju;
- u uslovima globalizacije znanje ne trpi tiraniju mesta, vec se ubrzano iri;
- zakoni, barijere i porezi u oblasti ekonomije znanja teko su primenljivi na nacionalnoj osnovi,
jer znanje ide ka tackama gde je tranja najvia, a barijere najnie;
- proizvodi sa velikim ucinkom opredmecenog znanja donose izuzetnu zaradu, jer sadre
dodatu vrednost za korisnike koja nadmauje onu kod proizvoda sa opipljivim resursima;
- vrednovanje i ocenjivanje znanja veoma zavisi od konteksta, jer u razlicitim institucionalnom
okruenju i na razlicitim nivoima razvoja donosi razlicite prinose;
- ljudski kapital i njegova kompetentnost su najznacajnija osnovica ekonomije znanja.[1]
Indikatori privrede zasnovane na znanju
Kako prepoznati tendencije i procese privreda zasnovane na znanju ? Na to pitanje teorijski
odgovor upucuje na sledece indikatore:[2]
1. Organizaciono restrukturiranje ( usmeravanje strukture prema tritu, proizvodima i
procesima, plitka i fleksibilna organizacija, oslonac na neformalnu komunikaciju, stvaranje
fleksibilnih radnih timova i grupa)
2. Ekspanzija novih poslovnih uloga i funkcija ( specijalista, trenera, pregovaraca, menadera
znanja)
2
3. Novi podsticajni mehanizmi za proizvode i usluge ( razvoj Intraneta, razvoja baza podataka,
izrada vebsajtova, uvod proizvoda i usluga koje podsticu razvoj tehnologija, razvoj i uvodenje
proizvoda zasnovanih na znanju)
4. Strateke alijanse i partnerstva ( naglasak na internoj komunikaciji, jacanje mrea, nova
partnerstva, razvoj eksternih veza)
5. Autsorsing informacija - pribavljanje imformacionih materijala, obrada podataka...)
Proizvodnja dobara i usluga sa visokom dodatom vrednocu je u sreditu usavrenih
ekonomskih performansi i medunarodne konkurentnosti, a investicije u ljudski kapital koje
uvecavaju vetine i kompetencije radnika su u sreditu reorganizovanja firmi. Trokovi sticanja
znanja su manji, difuzija novih tehnologija i znanja postaje bra, barijere ubrzano nestaju,
znanje se brzo transformie u informacije, ivotni ciklus proizvoda, usluga i znanja se skracuje,
kvalifikacije se neprekidno moraju menjati. Zato su dva najvanija cilja medunarodne
konkurentnosti ekonomije zasnovane na znanju:
-povecanje kapaciteta pojedinaca i drutva za adaptaciju, i
-minimiziranje drutvenih trokova tog prilagodavanja za pojedince i zajednice.[3]

2. IZAZOVI EKONOMIJE ZASNOVANE NA ZNANJU
Snaga i izazovi kreiranja ekonomski zasnovane na znanju mogu se predstaviti sledecom
tabelom:
Tabela. Kreiranje makroekonomije zasnovane na znanju: snaga i izazovi.
SNAGA IZAZOVI
saradnja javnog i privatnog sektora fleksibilnost IKT sektora u promenljivom
okruenju
jacanje IKT sektora sposobnost obrazovnog i naucnog sistema
zemlje
visok obrazovni nivo neuravnoteena regionalna razvijenost
razvoj telekomunikacionog sektora
IKT tehnologije se sve vie koriste
sistem javnih informacija i biblioteka
mobilne komunikacije

Kljucni faktori uspeha makroekonomije zasnovane na znanju sledeci:[4]
-dimenzija okruenja;
3
-dimenzija socio-ekonomskih uticaja;
-inovacije i preduzetnitvo;
-ljudski kapital, i
-IKT tehnologije.
Najzacnjnije promene koje donosi KBE ogledaju se u sledecim procesima:
- rast tranje za visokokvalifikovanim radnicima koji poseduju kognitivne vetine, spremnost na
promene i razvoj i uvodenje novih ideja, uz doivotno ucenje;
- oslonac na IKT koje omogucavaju nove radne aranmane (rad od kuce, rad sa skracenim i
fleksibilnim radnim vremenom), uvecano kodifikovanje znanja i smanjivanje trokova irenja
znanja;
- vece otvaranje prema svetskoj privredi, uz rast trgovine dobrima, uslugama, posebno
znanjem, uz sve veci oslonac na strane direktne investicije;
- internacionalizacija proizvodnje koja namece novo i rastuce znanje da bi se kontrolisale i
integrisale poslovne jedinice;
- promena strukture proizvodnje, smanjeno ucece primarnog i sekundarnog sektora, rastuce
ucece tercijarnog sektora, posebno sektora obrazovanja i onih sektora cija je dodata vrednost
rastuca;
- rastuci znacaj medunarodnih mrea, alijansi i partnerstva medu akterima;
- rastuci znacaj ulaganja u IR, inovacije i obrazovanje.[5]
Progres ekonomije zasnovane na znanju, se, po R. Bekhausu, moe definisati kao: rastuca
saglasnost, jasnije shvatanje istine, rastuca pouzdanost znanja, uvecana objanjavajuca snaga,
neumitne promene. Teorijski progres je: rastuca optost, rastuci domen, uvecana preciznost,
uvecana rigoroznost, otklanjanje greaka i nedoslednosti, uvecana jednostavnost, predvidanje
novih fakata. empirijski progres podrazumeva: rastuci broj i kvalitet empirijskih generalizacija,
rastuca moc predvidanja, uvecana moc reavanja problema.
U skladu sa ovim moguci su sledeci teorijski pristupi progresu u ekonomiji:
1) usavravanje ekonomskih modela (rastuca rigoroznost, veci broj implikacija, veci broj optih
pretpostavki);
2) formalna matematicka rigoroznost;
3) sve realniji modeli;
4) rastuca obuhvatnost teorije;
5) rastuca objanjavajuca snaga.
U skladu sa globalnim trendovima prirodnih nauka, njihovom ucenju o opstajanju u uslovima
stohastickih procesa, u uslovima samoorganizovanja i haosa, proimanja evolucije i revolucije
4
ukazuje da Kraja istorije olicenom o dosegnutom i vecitom poretku nema, jer se i insitutucije i
pojedinci menjaju tokom procesa ucenja i saznavanja, u uslovima inovacija i ubrzane difuzije
znanja. Ucenje je izazov za normatizivam tradicionalnog kolektivistickog socijalizma i trinog
individualizma. Vrednosne kolektivisticke norme i preferencije pojedincaca podjednako se
menjaju, i ne mogu biti naturalizovane, jer ucenje nije samo puko gomilanje informacija, nego i
pomeranje granica sposobnosti i vetina i drutva i pojedinaca, odbacivanje prevazidenih i
usvajanje novih vizija i ideja u uslovima ne jedne jedine nego razlicitih buducnosti, kako nas to
uci nobelovac Ilja Prigoin. Namesto tradicionalnog socijalizma ili trinog individualizma
Hodson govori o trinom kognitivizmu i ucecoj ekonomij.
Izazov za XXI vek nije izgradnja fiksirane i finalne utopije, nego stvaranje evtopije: namesto u-
topije (mesta koga nema), stvaranje ev-topije (mesta koje evoluira, mesta koje se razvija). To je
sistem koji podstice ucenje, ljudske mogucnosti, sistematski inkorporira narastajuce znanje i
prilagodava se promenljivim okolnostima. Njegova obeleja su:
- vladavina neizvesnosti i nepotpunog znanja onemogucava potpuno racionalnu socijalnu i
ekonomsku politiku;
- politika podlee stalnom eksperimentisanju, brojnim varijacijama rutine, znanja, institucija;
- ugradeni varijetet ovecava mogucnosti sistemu da se prilagodava neprevdidenim
okolnostima; varijetet je od kljucnog znacaja za ucenje i adaptibilnost i sistema i pojedinca;
- nemogucnost ustanovljavanja trajne i vecite svemoci pojedinca ili institucije ukazuje da ne
postoji konacna ocena ta elimo i cemu stremimo. Ucenje i prilagodavanje iziskuju participativni
i demokratski dijalog koji ce obuhvatiti i naucna i normativna pitanja buducnosti.
Kompleksnost sistema- ideja haosa i samoorganizovanja, adaptacije, viestruke ravnotee,
sticanja i gubljenja energije iz biologije i fizike prenesena je i u ekonomiju.

3. PERSPEKTIVE EKONOMIJE ZASNOVANE NA ZNANJU
Najvaniji stav o perspektivama ekonomije zasnovane na znanju je da uceca ekonomija nije
kraj istorije. Ucenje je saznavanje, menjanje, interakcija pojedinca i drutva, pomeranje granice
moguceg, opstajanje u granicama tolerancije. Ucenje, pri tome ne treba shvatiti kao samo puko
gomilanje informacija, vec kao pomeranje granica sposobnosti i vetina, kako drutva, tako i
pojedinaca, odbacivanje prevazidenih i usvajanje novih vizija i ideja u uslovima, ne jedne jedine,
nego razlicitih buducnosti. D. Hodson govori o trinom kognitivizmu i ucecoj ekonomiji.[6]
KBE podstice ucenje, ljudske mogucnosti, sistematski inkorporira narastajuce znanje i
prilagodava se promenljivim okolnostima. Uslovi u kojima ce se dalje razvijati KBE u svetu i u
Srbiji karakterisace sledeci faktori:
- vladavina neizvesnosti i nepotpunog znanja onemogucava potpuno racionalnu socijalnu i
ekonomsku politiku;
5
- politika podlee stalnom eksperimentisanju, brojnim varijacijama rutine, znanja, institucija;
- ugradeni varijetet uvecava mogucnosti sistemu da se prilagodava nepredvidenim okolnostima,
pa je on je od kljucnog znacaja za ucenje i adaptibilnost sistema i pojedinca;
- nemogucnost ustanovljavanja trajne i vecite svemoci pojedinca ili institucije ukazuje da ne
postoji konacna ocena ta elimo i cemu stremimo.
Svaki sistem se sporo adaptira, menja i prilagodava okruenju, odnosno vecim ili manjim
poremecajima.
Dobre institucije KBE poseduju tri obeleja:
- prvo, uspostavljaju i tite svojinska prava u drutvu;
- drugo, ogranicavaju eksproprijaciju necijeg dohotka ili imovine, i
- trece, u najvecoj mogucoj meri obezbeduju jednake anse za najire slojeve drutva u
domenu zapoljavanja, socijalne sigurnosti i ljudskih prava.
Posebno je znacajan uticaj institucija KBE na odrivi makroekonomski razvoj. On se prostire u
sledecim pravcima:
- trino nastajuce institucije uspostavljaju i tite svojinska prava, bez kojih i nema trita;
- institucije koje reguliu trite bave se regulacijom, eksternalijama, ekonomijom obima,
nesavrenim informacijama;
- institucije koje stabilizuju trite umanjuju makroekonomsku nestabilnost i finansijske krize,
- institucije koje legitimizuju trite obezbeduju socijalnu zatitu, zdravstveno i penzijsko
osiguranje.
Za medunarodnu poziciju ekonomija zasnovane na znanju karakteristicno je ,,sabijanje
prostora i vremena, koje proistice iz sledecih cinjenica:
1) prostorno traganje: za niom koju ce se maksimalno ekonomski i politicki eksploatisati, i
2) vremenski fleksibilno reagovanje: u najkracem roku, oslanjajuci se na sve opipljive i
neopipljive resurse.
3) irenje: mnogostrukost i zbijenost veza drutva i drave KBE;
4) produbljivanje: novi nivoi odnosa, meduzavisnosti i povezanosti;
5) sabijanje prostora i vremena: prostor postaje svetski univerzalni, a vreme reagovanja
skraceno;
6) izmetanje iz lokalnog okruenja i restrukturiranje.
Granice u kojima danas funkcionie KBE u medunarodnim okvirima postaju porozne,
prevazilaze ih razliciti varijeteti aktera i problema, a mree, na suprot hijerarhiji postaju
sredinja tacka globalizacije.[7]
Model KBE u medunarodnim ekonomskim i politickim odnosima koji bi trebalo da bude oslonac
strategije odrivog makroekonomskog razvoja Srbije je Model
Male otvorene privrede (MOP). MOP opisuje matrica cije su ose:
6
(1) oslonac na domacu politiku podsticanja privrednog razvoja, i
(2) oslonac domacih firmi na domacu osnovu radi globalne konkurentnosti:
Medunarodna dimenzija. Mala otvorena privreda kao KBE mora biti osposobljena da se
oslanja i koristi:
1. postojanje velikog trita koje podstice ekonomiju obima,
2. raspoloivost kvalifikovanog rada, i
3. irenje znanja.
MOP se definie kao privredu sa 3000 dolara per capita (u stalnim cenama iz 1995), sa
stanovnitvom ispod 10 miliona, znacajnom izloenocu globalnoj privredi, osloncu na znanje
kao najvaniji resurs i razvijenom infrastrukturom. Tih zemalja 1995. bilo je 45 i jasno je da to
nisu nerazvijene privrede. U prilog ovome ide i podatak da je od 20 najbogatijih zemalja 1995
(GDP per capita) njih 7 imalo manje od 5,5 miliona stanovnika; za 22 MOP spoljnotrgovinska
razmena je iznosila 111% GDP, a za 23 srednje i velike 60%.
Za odrivi makroekonomski razvoj Male otvorene privrede oslonjene na znanje i kvalitet
institucija kljucno je razreavanje dileme ok terapija ili graduelizam.[8]
Graduelisticki pristup reformama. Graduelizam treba da bude osnovni pristup
makroekonomskom dimenzioniranju ekonomske politike i razvoju KBE, posebno privrede Srbije
koja spada u male otvorene privrede. Stabilnost i rast su najvaniji pokazatelji performansi
jedne privrede, a u nerazvijenim zemljama jo i vaniji. Jedna od kljucnih razlika stabilizacione
politike u razvijenim i nerazvijenim privredama tice se daleko veceg znacaja rasta u
nerazvijenim privredama i vece vanosti realnih agregata u odnosu na monetarne.
Mora se praviti izbor izmedu kratkorocnih ekonomskih performansi i dugorocno odrivog rasta.
Cilj ekonomske politike treba da bude maksimizacija dugorocnog blagostanja drutva na
pravedan i odriv nacin i zato fokus ekonomske teorije i politike treba u vecoj meri usmeriti ka
realnim ekonomskim varijablama, kao to su rast, zaposlenost, siromatvo...
Polazne premise o povezanosti stabilnosti i rasta u uslovima KBE trebalo bi da budu:
1. ne postoji superiorna politika koja obezbeduje da svim pojedincima bude bolje u odnosu na
neku drugu politiku, jer razlicite politike imaju razlicite posledice na razlicite drutvene grupe
(radnici u odnosu na ucesnike finansijskih trita, domaci u odnosu na strane investitore, dunici
u odnosu na poverioce);
2. razlicite grupe su prisiljene na snose razlicite rizike, pogotovu one skopcane sa dobicima i
gubicima;
3. s obzirom na razlicite posledice makroekonomske politike u KBE u sreditu odrive
makroekonomske politike mora biti odgovornost prema parlamentu.
U savremenom svetu medunarodni i medudravni ekonomski odnosi formiraju sve gucu mreu
odnosa moci, koja uoblicava i ogranicava aktivnosti pojedinaca i drava. Privrede postaju
rezultat sve manje nacionalne politike, a sve vie globalnih procesa. Suocene sa globalnim
7
tokovima kapitala, ljudi, tehnologija, znanja, nacionalne politike postaju sve manje delotvorne.
.

Svet koji je nekada funkcionisao kroz sistem razmene dobara izmedu suverenih nacionalnih
entiteta, danas postaje globalizovani, odnosno transnacionalni sistem proizvodnje, utemeljen na
medunarodnoj podeli rada u uslovima gotovo neogranicene mobilnosti kljucnih faktora
proizvodnje. Pri tome se pojavljuje sve veci jaz izmedu (a) drave kao teritorijalne,
administrativne, jedinice i (b) drave kao ekonomske jedinice.
Cesto se ekonomija zasnovana na znanju naziva i Nova ekonomija ili Informaticka E ekonomija.
Tri vane strukturne promene odnose se na:
1. smanjene zalihe i tenju povezanost proizvodnje za tranju, zahvaljujuci fleksibilnim
proizvodnim sistemima;
2. rastucem udelu zaposlenih na odredeno vreme, to uslovljava pritisak na rad i uvecava
fleksibilnost na tritu rada, i
3. inovacije u finansijskoj sferi koje smanjuju znacaj bankarskih kredita i uvecavaju vanost
finansijskih derivata. Uvecana izloenost na finansijskim tritima ubrzala je njihov rast i razvoj.
Upravo je ovo poslednje doprinelo uvecavanju investicija u IT sektoru i irenju pozitivnih efekata
na umreene grane telekomunikacija, energetike, saobracaja, usluga. Informacione tehnologije
u periodu 1974-90. u ukupnoj stopi rasta od 3,13% ucestvovale su sa 0.51%, od toga hardver
0,28%, softver 0,11%, a komunikaciona orema sa 0,12%. Doprinos rada (radno vreme) iznosio
je 1,15%, kvaliteta rada 0,22%, a kapitala 0,85%.
Jedno od vanih obeleja Ekonomije yasnovane na ynanju su mree i alijanse: od klasicnih od
danas postaju virtuelne, oslobodene tiranije mesta, zahvaljujuci zajednickim IT platformama.
Nova ekonomija menja znacenje trinih reenja i otvara mnogo veci prostor za regulaciju koja
ce biti prisutna u: 1. granama u kojima trite otkazuje; 2. granama u kojima je odstupanje od
trita drutveno poeljno, i 3. u kojima se privatni i javni dobici i trokovi razlikuju i ne
podudaraju.
Mree su algoritam Ekonomije zasnovane na znanju cine ih cvorita i veze na osnovama
komplementarnosti; mreni efekti se ispoljavaju u ekonomiji obima u sferi potronje. Te mrene
eksternalije su i presudne za rast i profitabilnost Ekonomije zasnovane na znanju.

4. MAKROEKONOMIJA MALE OTVORENE PRIVREDE
Makroekonomska teorija i politika se razlikuju za zemlje sa razvijenim tritima i zemlje sa
tritima koja se tek razvijaju. Zalaganje za slobodnu konkurenciju i perfektna trita,
liberalizaciju i deregulaciju u razlicitim uslovima daju sasvim razlicite ishode. Izmedu potpune
finansijske liberalizacije i fiskalne represije (dravnog monitoringa nad bankama, kontrole
kamata, obaveznih rezervi, direktnih kredita, dravnih garancija za depozite kao vida njihovog
implicitnog oporezivanja zarad ublaavanja budetskog deficita) kao dve krajnosti, postoji i
srednji izbor koji se u zemljama sa nastajucim tritima pokazao skoro neminovnost. Dva vana
8
razloga za razlikovanje makroekonomije razvijenih i nastajucih trita su:
- teorijski okviri za nerazvijene privrede moraju se izmeniti , usled drugacijeg, ili nedostajuceg
okruenja (na primer, nedostajuca trita, u prvom redu finansijskog i deviznog);
- nastajuca i promenljiva priroda drugacijeg okruenja (nerazvijena pravno-insitucionalna
infrastruktura).
Za razliku od razvijenih trita makroekonomija nastajucih trita mora da pode od objektivnih
ogranicenja. Pri tome su tzv. male otvorene privrede, sa stanovnitvom do 10 miliona
stanovnika i sa dohotkom od oko 5000 dolara per capita, koje moraju da izvoze 50% BDP i ciji
je kljucni resurs znanje. Nominalni devizni kurs, poput spojenih sudova u fizici, spaja te privrede
sa svetom i najcece je zvanicno odreden, nije plivajuci.
Poloaj male otvorene privrede oslonjene na znanje karakterisace sledece:
- za razliku od ranije medugranske trgovine danas je ustanovljena unutar kompanijska
trgovina;
- pocetkom XX veka skoro polovina investicija u Treci svet i polovina ukupnih investicija
odlazila je u primarni sektor, a danas u sekundarni i tercijarni;
- ranije su strane investicije za cilj imale profit, a danas kratkorocni kapital za cilj ima
kapitalni dobitak;
- ranije je rad iao ka kapitalu, a danas kapital ide ka radu;
- ranije je mobilnost rada bila presudna, a danas je to oslonac na informaciono-
komunikacione tehnologije;
- nekada su glavni svetski igraci bili imperijalne drave, a danas globalne kompanije;

Perspektive odrivog razvoja Srbije se, bez dvoumljenja, mogu sagledati kroz model male
otvorene privrede koja svoju poziciju i konkurentnost na medunarodnoj sceni treba da gradi kroz
prihvatanje teorijskih postulata makroekonomije i iskustva uspenih malih ali efikasnih
ekonomija, zasnovanih na znanju. Graduelisticki pristup reformama i proces stalnog
prilagodavanja globalnim ekonomskim i tehnolokim promenama su elementi strategije bez
kojih je nazamisliv odrivi razvoj Srbije u datom makroekonomskom i globalnom okruenju.


5. LITERATURA
[1] Projekat Nacionalna strategija odrivog razvoja, grupa: privreda zasnovana na znanju,
privreda Srbije odrivost zasnovana na znanju, Beograd, 2007.
[2] C. Lay Meng, "Assesing the Preparedness if Information Institutions for KBE",
www.slis.ualberta.ca.
[3] J. C. Paye, "Policies for knowledge-based economy", OECD Observer, jan-juli 1996.
9
[4] M. Markukula, "From Quality to e-Quality".
[5] "KBE and Society Framework and Indicators", Australian Bureau of Statistics, dec. 2004
[6] G. Hodgson, Economics and Utopia, Routledge, 2000.
[7] Landau, A., Redrawing the global economy - Elements of Integration and
Fragmentation, Palgrave - Macmillan, 2001.
[8] P. Montiel, Macroeconomics for Emerging Markets, Cambrudge University Press, 2003.
[9] The new economy and beyond, urednik. D. Jansen, Edvard Elgar, 2007.