Juli - decembar 2002.

67
stvu Evropske unije podleu reimu opteg ovlae-
nja ili deklaracije. Usluga prenosa govora In-
temeta, koja svakim danom dobija sve vei znaaj,
kako u svetu tako i u naoj zemlji, esto se nudi i kao
javna usluga.
6. Znaaj za Jugoslaviju
U Republici Srbiji u toku je izrada Zakona o te-
lekomunikacijama koji e se zasnivati na principima
liberalizacije i demonopolizacije, u duhu novog za-
konodavstva Evropske unije. Ovim zakonom bie re-
gulisane kako klasine telekomunikacione usluge, kao
to su telefonija, telegrafija i prenos podataka, ta-ko i
nove usluge, u koje spadaju Internet usluge.
Pitanje statusa ove usluge dobija poseban znaaj
s obzirom na ekskluzivno pravo "Telekoma Srbija"
na usluge flksne telekomunikacione mree u koje ne
spadaju Internet usluge i polemiku koja se u vezi s
tim u poslednje vreme vodi.
Internet usluge predstavljaju nove usluge telein-
formatikog tipa koje prema vaeem zakonodav-
NOMIJA, POTROAI


Direktiva 1999/44/EC o odreenim aspektima prodaje
potroake robe i garancijama za robu (1999)
i Direktiva 93/13/EEC o nepotenim odredbama u
ugovorima sa potroaima (1993)
Prof. dr Maja Stanivukovi*
troa informie o bitnim elementima ugovora) i na
pravo potroaa da raskine ugovor u odreenom krat-
kom roku nakon zakljuenja, bez navoenja razloga i
bez obaveze da naknadi drugoj strani tetu (pravo na
odustanak od ugovora). Svrha prve mere (Direktive br.
1999/44) jeste ujednaavanje zakona i podzakon-skih
akata drava lanica koji se tiu pojedinih aspekata
kupoprodaje robe i garancija koje se daju uz robu.
Njome su predviena odredena uniformna pravila o
odgovomosti prodavca za materijalne nedostatke na
robi, pravima potroaa i garancijama za robu, koja
vae bez obzira na to u kojoj dravi ugovornici je roba
kupljena. Svrha druge mere (Direktive br. 93/24) jeste
ujednaavanje zakona i podzakonskih akata dr-ava
lanica koje se odnose na nepotene odredbe u
ugovorima zakljuenim izmeu profesionalnog tr-
govca i potroaa. Cilj Direktive je da se takve odred-
be eliminiu iz ugovora.
1. Svrha
Ugovorom o osnivanju Evropske zajednice u la-
nu 153. predvia se da Zajednica treba da doprinese
postizanju visokog stepena zatite potroaa donoe-
njem mera na osnovu lana 95. istog Ugovora. Pored
zatite zdravlja i sigurnosti potroaa, Zajednica tei
da obezbedi i zatitu ekonomskih interesa potroaa i
da ojaa poverenje potroaa u jedinstveno trite.
Ujednaavanjem odredbi koje se primenjuju na ugo-
vore u pojedinim dravama lanicama pospeuje se
prekogranina kupovina i mobilnost potroaa. Obe
mere koje su predmet ovog prikaza imaju za cilj da
reguliu sadrinu ugovora koji se zakljuuju sa potro-
aima i u tome predstavljaju novinu u odnosu na ra-
nije mere zatite ekonomskih interesa potroaa,
1
koje
su se ograniavale na regulisanje naina na koji se
ugovor sa potroaima zakljuuje (obaveza da se po-
** Pravni fakultet, Novi Sad.
2. Mere Evropske unije 1
Npr. Direktiva br. 87/102 o potroakim kreditima sa izmenama
izvrenim Direktivom br. 98/88, Direktiva br. 85/577 o harmoni-
zaciji zakona koji se tiu zatite potroaa u odnosu na ugovore
zakljuene van poslovnih prostorija, Direktiva br. 90/314 o paket
aranmanima za putovanja, odmor i turistike obilaske, Direktiva
br. 94/47 o zatiti potroaa u pogledu odreenih aspekata ugovora
koji se odnose na kupovinu prava na korienje nepo-
Trenutno je na snazi jedanaest direktiva i sedam
regulativa kojima se tite ekonomski interesi potro-
kretnosti na osnovu tajm seringa, Direktiva br. 97/7 o zatiti po-
trosaa u odnosu na ugovore zakljuene izmeu odsutnih lica, itd.


68 Evropsko zakonodavstvo
aa u Evropskoj zajednici. Ovde izdvajamo dve di-
rektive koje reguliu sadrinu ugovora zakljuenih sa
potroaima. To su Direktiva Evropskog parla-menta i
Savetabr. 1999/44/EC od 25. maja 1999. go-dine o
odreenim aspektima prodaje potroake robe i
garancijama za robu i Direktiva Saveta o nepo-tenim
odredbama u ugovorima sa potroaima br.
93/13/EEC od 5. aprila 1993. godine.
obraznosti.
9
Postoji pretpostavka da je svaki nedo-
statak koji se pokae u roku od est meseci od ispo-
ruke postojao i u momenta isporuke, osim ako stran-
ka podnese dokaz o suprotnom ili ako ova pretpo-
stavka nije saglasna sa prirodom robe ili sa prirodom
nedostatka saobraznosti.
10

3. Sadrina
a) Direktiva o odreenim aspektima prodaje potro-
ake robe i garancijama za robu polazi od pojma sa-
obraznosti potroake robe sa ugovorom. U lanu 1.
stav. 2, taka b. odreen je pojam potroake robe -to
je svaka telesna pokretna stvar.
2
Roba mora biti sa-
obrazna ugovoru.
3
Direktiva sadri pretpostavke o
tome kada se smatra da je roba saobrazna ugovoru,
4
koje veoma podseaju na odgovarajue odredbe
Konvencije UN o ugovorima o meunarodnoj proda-ji
robe (Beka konvencija, KUMP)
5
. Pretpostavlja se da
je roba saobrazna ugovora a) ako odgovara opisu koji
je dao prodavac i ima kvalitet robe koju je pro-davac
pokazao potroau kao uzorak, ili b) ako odgovara
nekoj posebnoj nameni za koju potroa eli da je
koristi, sa kojom je potroa upoznao prodavca u
vreme zakljuenja ugovora i koju je prodavac prihva-
tio, ili c) ako odgovara nameni za koju se roba te vr-
ste obino koristi; ili d) ako pokazuje kvalitet i osobi-
ne koji su uobiajeni kod robe iste vrste i koje potro-
a moe razumno da oekuje, imajui u vidu priro-du
robe i eventualne javne izjave prodavca, proizvo-aa
ili njegovog predstavnika o pojedinim karakte-
ristikama robe date prilikom reklamiranja ili stavlja-
nja etikete na robu." Predvieni su i odreeni izuze-ci
kada takve javne izjave ne obavezuju prodavca.
7
Svaki
nedostatak saobraznosti do kojeg doe usled
nepravilne instalacije potroake robe tretira se isto
kao i svaki drugi nedostatak nesaobraznosti, pod
uslovom da je instalacija sastavni deo ugovora o pro-
daji i da je instalaciju izvrio prodavac ili lice za koje
on odgovara.
Direktivom se takode reguliu prava potroaa u
sluaju kupovine proizvoda sa nedostatkom i uslove
pod kojima potroa moe vriti ta prava. Sredstva
koja mu stoje na raspolaganju slina su onima kojima
raspolae kupac u sluaju povrede ugovora od strane
prodavca na osnovu KUMP. Drave ugovor-nice
mogu da predvide da potroa, ukoliko eli da koristi
svoja prava, mora obavestiti prodavca o ne-dostatku
saobraznosti u roku od dva meseca od da-tama od
kada je otkrio nedostatak saobraznosti. Na-kon to
obavesti prodavca o nesaobraznosti, potro-a ima
pravo da zahteva da se roba popravi ili bes-platno
zameni u razumnom roku i bez posebnih ne-
pogodnosti za njega." Ako nije mogue izvriti po-
pravku ili zamenu ili ako bi to bilo nesrazmerno sku-
po, ili ako je prodavac propustio da ispravi nedostatak
saobraznosti u razumnom roku i bez posebnih
nepogodnosti za potroaa, potroa moe zahtevati
odgovarajue smanjenje cene.
12
Ako nije re o ne-
znatnom nedostatku saobraznosti, kupac alternativ-no
moe zahtevati da se ugovor raskine.
13
Kada za nedostatak saobraznosti odgovara po-
slednji prodavac u lancu prodaje, on ima pravo da
koristi pravna sredstva protiv odgovomog lica, koja
su predvidena u nacionalnim pravima. Uslov za to je
da je nedostatak saobraznosti posledica injenja ili
neinjenja proizvoaa, prethodnog prodavca u lancu
prodaje ili nekog drugog prethodnika koji je po-
sredovao u prodaji.
14
U lanu 6. Direktive nalaze se odredbe o garan-
ciji. Garancija je, po definiciji datoj u lanu 1, sva-
ka izjava data bez posebne nadoknade kojom pro-
davac ili proizvoa preuzima obavezu prema po-
troau da e vratiti primljenu cenu ili zameniti, po-
praviti ili preuzeti potroaku robu na bilo koji na-
in, ukoliko roba ne odgovara specifikacijama koje
su navedene u izjavi o garanciji ili u reklami za ta
robu. Garancija obavezuje pod onim uslovima koji
su u njoj navedeni, ili koji su navedeni u reklami za
prodatu robu.
15
U njoj se pre svega navodi da po-
troa ima zakonska prava na osnovu merodavnog
Prodavac odgovara za svaki nedostatak saobra-
znosti koji postoji u momenta kada je roba predata
potroau, ako se taj nedostatak saobraznosti pokae u
roku od dve godine.
8
Izuzetak postoji u sluaju kada
je u momenta zakljuenja kupoprodajnog ugovora
potroa znao ili je morao znati za nedostatak sa-
2
U Direktivi 1999/44 se takoe definie pojam potroaa, prodavca,
proizvoaa, garancije i popravke (Art. 1).

9
Ibidem, Art. 2. para 3.
10
Ibidem, Art. 5. para 3.
3
Ibidem, Art. 2, para 1.
11
Ibidem, Art. 3. para 2.
4
Ibidem, Art. 2, para 2.
12
Ibidem, Art. 3. para 5.
5
KUMP, Art. 35.
13
Ibidem, Art. 3. para 6.
6
Directive 1999/44/EC, Art 2, para 2 .
14
Ibidem, Art. 4.
7
Ibidem. Art. 2. para 4.
15
Ibidem, Art. 6. para 2.
8
Ibidem, Art. 5. para 1.



69 Juli - decembar 2002.
a.
22
U prilogu Direktive priloen je orijentacioni
spisak odredaba koje bi se mogle smatrati nepote-
nim. Ugovorne odredbe za koje se tvrdi da su nepo-
tene ocenjuju se uzimajui u obzir prirodu robe, od-
nosno, usluga koje su predmet ugovora, okolnosti u
kojima je ugovor sastavljen i ostale odredbe tog ugo-
vora ili drugog ugovora od kojeg taj ugovor zavisi.
Meutim, predmet ovakve ocene ne mogu biti ni od-
reivanje glavnog predmeta ugovora, ni adekvatnost
cene robe, odnosno naknade za izvrene usluge, pod
uslovom da su odredbe o tome sastavljene na jasnom
i razumljivom jeziku.
23
Uopte, kada su odredene od-
redbe ugovora sa potroaem sastavljene u pismenoj
formi, one moraju biti formulisane na jasnom i razu-
mljivom jeziku. Ako se pojavi sumnja u pogledu zna-
enja odreene odredbe, prevagu ima tumaenje koje
je najpovoljnije za potroaa.
24
nacionalnog prava koje se primenjuje na kupopro-
daju i da sama garancija ne utie na ta prava, a za-
tim se jasnim jezikom izlae sadrina garancije i
bitni podaci koji su neophodni za podnoenje zah-
teva na osnovu garancije, kao to su trajanje i teri-
torija koju pokriva, ime i adresa davaoca garanci-
je.
16
Na zahtev potroaa garancija mora biti data u
pismenoj formi ili u nekom dragom trajnom obli-
ku. Punovana je i garancija koja nije u skladu sa
zahtevima Direktive i potroa moe traiti da ta
garancija bude ispunjena (lan 6. st. 5).
17
Drave
ugovornice mogu na svojoj teritoriji na kojoj se ro-
ba prodaje predvideti da garancija mora biti sasta-
vljena na jednom od slubenih jezika Zajednice,
odnosno na vise takvih jezika.
Potroaa ne obavezuju ugovorne odredbe ili
sporazumi kojima se on odrekao ili ograniio svoja
prava na osnovu ove Direktive.
18
Dravama lani-
cama je stavljeno u zadatak da preduzmu potrebne
mere kako bi osigurale da potroa ne izgubi zatitu
koju mu ova Direktiva prua, tako to bi za ugovor
bilo izabrano kao merodavno pravo neke drave
koja nije drava lanica, ukoliko je taj ugovor
vrsto vezan za teritoriju drave lanice.
19
Drave lanice imaju obavezu da u svom nacio-
nalnom pravu predvide da odredbe ugovora koje su
ocenjene kao nepotene, ne obavezuju potroaa, a
da sam ugovor ostaje na snazi i bez tih odredaba
ukoliko je to mogue.
25
Takoe, dravama lanica-
ma je stavljeno u zadatak da preduzmu potrebne mere
kako bi osigurale da potroa ne izgubi zatitu koju
mu ova Direktiva prua, tako to bi za ugovor bilo
izabrano kao merodavno pravo neke drave koja nije
drava lanica, ukoliko je taj ugovor vrsto vezan za
teritoriju drave lanice.
Kada je u pitanju polovna roba drave ugovor-
nice mogu predvideti mogunost da se prodavac i
potroa sporazumeju o kraem roku u kojem
prodavac odgovara za nesaobraznost robe, ali taj
rok ne moe biti krai od godinu dana.
20
Dodatni nain eliminisanja nepotenih klauzu-
la predvien je lanom 7. kojim se obavezuju dra-
ve lanice da predvide efikasna sredstva kojima e
se spreiti kontinuirano korienje nepotenih uslo-
va u ugovorima izmeu profesionalnih trgovaca i
potroaa, a u ta sredstva posebno se ubraja pravo
lica i organizacija koje se bave zatitom potroaa
da pokrenu postupak pred nadlenim sudom ili
upravnim organom koji moe da donese odluku o
tome da su opti uslovi ugovora koji su namenjeni
za optu upotrebu nepoteni. Takav postupak moe
se pokrenuti protiv jednog ili vis prodavaca, odno-
sno davalaca usluga iz istog privrednog sektora ili
protiv njihovih udruenja, ukoliko preporuuju ili
koriste iste opte uslove poslovanja ili formularne
ugovore.
Direktiva ima za cilj tzv. minimalnu harmo-
nizaciju, te je dravama lanicama dato ovlaenje
da usvoje ili zadre i stroe odredbe kojima se
prua vii nivo zatite potroaa u oblasti koja se
regulie Direktivom, ukoliko su te odredbe u
skladu sa Ugovorom o osnivanju EZ. Prava na
osnovu Direktive ne utiu na druga prava koja
potroa ima na osnovu nacionalnih normi kojima
se regulie ugovona i vanugovona odgovornost.
21
b) Direktiva o nepotenim odredbama u ugovo-
rima sa potroaima primenjuje se na odredbe in-
korporisane u ugovor zakljuen izmeu potroaa i
prodavca, odnosno davaoca usluge, ako te odredbe
nisu bile predmet posebnih pregovora. Posebno su
istaknute odredbe koje se nalaze u prethodno
pripremljenim formularnim ugovorima. Takva
odredba je nepotena ukoliko se, protivno naelu
savesnosti i pote-nja, njome uspostavlja znaajna
neravnotea u pravima i obavezama ugovomih
strana na tetu potroa-
Isto kao prethodna, i ova Direktiva je usmerena
na tzv. minimalnu harmonizaciju, te je dravama
lanicama dato ovlaenje da usvoje ili zadre i
stroe odredbe u oblasti koja se regulie Direktivom,
ukoliko su te odredbe u skladu sa Ugovorom o osni-
vanju EZ.
26
16
Ibidem, Art. 6. para 2 et 3.
22
Ibidem, Art. 3.
17
Ibidem, Art. 6. para 5.
23
Ibidem. Art. 4.
18
Ibidem, Art. 7. para 1.
24
Ibidem, Art. 5.
19
Ibidem, Art. 7. para 3.
25
Ibidem, Art. 6. para 1.
20
Ibidem. Art. 7. para 2.
26
Ibidem, Art. 8.
21
Ibidem, Art. 8.


70 Evropsko zakonodavstvo

Spisak nepotenih ugovornih odredi koji je sa-
dran u prilogu Direktive treba da poslui nacional-
nim sudovima kao sredstvo za tumaenje, a ne kao
obavezujua norma. U njemu je nabrojano sedam-
naest odredbi koje sud, u zavisnosti od okolnosti
sluaja, moe oglasiti nepotenim, i shodno tome,
nevaeim. One se mogu grubo podeliti u tri grupe -
odredbe koje su jednostrane, r predviaju neko
pravo samo za prodavca ili davaoca us luge (npr.
ovlaenje prodavca da raskine ugovor po svojoj
volji, ukoliko potroa to pravo nema; ovlaenje
davaoca usluga da zadri iznose uplaene za uslu-
ge koje nije praio, a sam je raskinuo ugovor; ovla-
enje prodavca da jednostrano izmeni odredbe
ugovora bez opravdanog razloga navedenog u ugo-
vora), odredbe kojima se predviaju nesrazmerne
obaveze za ugovorne strane (npr. obaveza potroa-
a koji ne ispuni svoju obavezu da plati nesrazmer-
no visok iznos nadoknade tete), i one koje uskra-
uju potroau neophodne informacije (npr. stvara-
nje neopozive obaveze za potroaa na osnovu od-
redbi sa kojima nije imao mogunosti da se upozna
pre zakljuenja ugovora).
6. Interes Jugoslavije
U Jugoslaviji je pre nekoliko meseci donet save-
zni Zakon o zatiti potroaa
27
. Taj zakon sadri i
odredbe
28
kojima se nae pravo pribliava pravnim
normama predvienim u ovde pomenutim direktiva-
ma. Pored toga, sline odredbe moemo nai u Za-
konu o obligacionim odnosima, i Konvenciji UN o
ugovorima o meunarodnoj prodaji robe. Primera radi,
oba izvora pozivaju se na naelo savesnosti i potenja,
mada, u razliitom kontekstu.
29
Odredbe Zakona o obligacionim odnosima odno-
se se na ugovore uopte, pa mogu da se primene i na
ugovore zakljuene sa potroaem, kao slabijom stra-
nom u ugovornom odnosu.
30
U Zakonu o obligacionim
odnosima nalazimo pravilo da e se nejasne odredbe u
sluaju da je ugovor unapred pripremljen i predloen
od jedne ugovorne strane tumaiti u korist druge
strane,
31
koja odgovara lanu 5. Direktive o ne-
potenim odredbama u ugovorima sa potroaima,
pravilo o nitavosti nekih odredaba optih uslova koje
su protivne dobrim poslovnim obiajima
32
, koje
odgovara lanu 6. stav 1 iste Direktive,
33
pravilo o
tome kada postoje materijalni nedostaci i kada proda-
vac za njih ne odgovara,
34
koje odgovara lanu 2. Di-
rektive o prodaji potroake robe, pravilo o pravima
kupca koji je obavestio prodavca o nedostatku stvari iz
lana 488. koje odgovara lanu 3. iste Direktive,
pravila o garanciji za ispravno funkcionisanje predate
stvari
35
, koja su slina lanu 6. iste Direktive, itd. Rok
do kojeg kupac odgovara za skrivene nedostatke stvari
na osnovu ZOO, i rok u kojem kupac mora da obavesti
prodavca o nedostatku, medutim, znatno su krai od
onih predvidenih Direktivom o prodaji potroake
robe.
36
4. Primena mere
Drave lanice su imale obavezu da svoje za-
kone i podzakonske akte dovedu u sklad sa Direk-
tivom br. 93/13/EEC do 31. decembra 1994. godi-
ne. Direktiva se primenjuje na sve ugovore zaklju-
ene nakon tog datuma. Direktiva br. 1999/44/EC
stupila je na snagu 7. jula 1999. godine, a drave
lanice su dobile rok da usklade svoje zakonodavstvo
i podzakonske akte sa njenim odredbama naj-
kasnije do 1. januara 2002. godine.
5. Izvori
27
"Slubeni list SRJ" br. 37 od 3. jula 2002.
28
Npr. lan 18. i 19. (formularni (tipski) ugovori), lan 22. i 23.
(prigovor (reklamacija). Zakon o obligacionim odnosima
(ZOO), "Slubeni list SFRJ" br. 29/78; 39/85; 45/89; 57/89;
"Slubeni list SRJ" br. 31/93; 22/99; 44/99.
a) Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta br.
1999/44/EC od 25. maja 1999. godine o odre-
enim aspektima prodaje potroake robe i ga-
rancijama za robu, Slubeni list Evropskih za-
jednica br. L 171 od 7. jula 1999. godine, str.
12 (Directive 1999/44/EC of the European
Parliament and of the Council of 25 May 1999
on certain aspects of the sale of consumer goods
and associated guarantees, OJ L 171,
07/07/1999, pp. 0012-0016);
29
lan 12. ZOO, clan 7. KUMP.
3
" Zanimljivo je da su u prvobitnom tekstu zakona, u Osnovnim
naelima, na dva mesta bili pomenuti potroai - u lanu 8, koji je
nosio naziv: Obaveze prema graanima kao potroaima i korisnicima
usluga, koji je propisivao obavezu trinih subjekata da obavljaju
svoju delatnost na nain kojim se obezbeuje redovno i kvalitetno
zadovoljavanje potreba gradana, i u lanu 9. (Ponaanje na tritu)
kojim se, izmeu ostalog, utvrivala obaveza trinih subjekata da ne
nanose tetu potroaima. Ova dva lana brisana su izmenama zakona
od 1993. godine.
31
lan 100 ZOO.
b) Direktiva Saveta o nepotenim odredbama u
ugovorima sa potroaima br. 93/13/EEC od 5.
aprila 1993. godine, Slubeni list Evropskih
zajednica br. L 095 od 23. aprila 1993. godine
str. 29 (Council Directive 93/13/EEC of 5 April
1993 on unfair terms in consumer contracts,
OJNo. L 095, 21/94/1993, p. 0029-0034).
32
lan 143. ZOO. Vidi, takoe clan 105. ZOO o deliminoj ni-
tavosti.
33
Vidi, takoe i dopunsko pravilo o tumaenju ugovora koje se
nalazi u lanu 101. u kome se istie pravian odnos uzajam-
nih davanja ugovornih strana u teretnim ugovorima.
34
lan 479. i 480. ZOO.
35
lanovi 501-507. ZOO.
36
Uporedi lan 482. st 2 ZOO i clan 5. Direktive o prodaji po-
troake robe.


Juli - decembar 2002. 71
spiracija evropskom zakonodavcu kada je donosio
Direktivu o prodaji potroake robe, ne primenjuje se
na prodaje robe kupljene za linu i porodinu upo-
trebu i za potrebe domainstva, izuzev ako prodavac u
bilo koje vreme pre ili u trenutku zakljuenja ugo-
vora nije znao niti je morao znati da se roba kupuje za
takvu upotrebu", tj. ne primenjuje se na potroa-
ke kupoprodaje.
37
Ipak, ne treba potceniti njen uticaj
na harmonizaciju domaeg prava potroake kupo-
prodaje sa pravom EU. Ona, naime, sadri pravne
pojmove koji se koriste u dvema direktivama (npr.
saobraznost robe ugovoru, sredstva koja stoje na ras-
polaganju kupcu, tj. potroau, u sluaju nesaobra-
znosti), i samim tim doprinosi lakem prihvatanju re-
enja iz ovih direktiva i u naem zakonodavstvu.
7. Bibliografija
a) Jelena Vilus, Pravna zatita potroaa, I, Upo-
rednopravna studija sa posebnim osvrtom na
prava potroaa u Evropskoj uniji, Institut za
uporedno pravo, Beograd, Eco-Tech, DOO,
Sremska Mitrovica, 1996. (knjiga sadri prevod
Direktive o nepotenima odredbama u ugovori-
ma sa potroaima, na str. 217-219).
b) Stephen Weatherill, EC Consumer Law and Policy,
European Law Series, Longman, London and New
York, 1997.
c) Commission of the European Communities,
Communication from the Commission to the Co--
uncil and the European Parliament on European
Contract Law, Brussels, 11.07.2001, COM (2001)
398 final.
37
lan2. stav l.(a)KUMP.

Zakonodavstvo u oblasti hrane u Evropskoj uniji
(Food Law in the European Union)
Mr Predrag Bjeli*
1. Svrha
ji (Commission Green Paper on the general principles
of food law in the European Union -COM(97) 176) od
17. aprila 1997. godine;
Oblast hrane koja podrazumeva ljudsku ali i is-hranu
domaih ivotinja je posebno znaajna, jer od bezbednosti
ove oblasti zavisi zdravlje ljudi. Usled pojave naunih
izvetaja o tetnosti genetski modifi-kovanih proizvoda
namenjenih ishrani, koji se dosta proizvode i koriste u SAD,
a sve vise i izvoze, i raznih bolesti, izazvanih loim nainima
ishrane domaih i-votinja kao to je bolest tzv. "ludih
krava", ali i slinav-ke i apa, EU je nastojala da osigura
bezbednost hrane na svojoj teritoriji. Kao glavni instrument
za ostva-renje ovog cilja izabrano je opseno zakonodavno
re-gulisanje ovog sektora. Kako ve postoji niz direktiva u
ovoj oblasti razmilja se o njihovom objedinja-vanju
(kodifikaciji) i doradi (upotpunjavanju). Osim zatite
zdravlja potroaa, kao jedan od ciljeva za op-seno
zakonodavno regulisanje ove oblasti istie se i zatita prava
potroaa koji moraju znati ta kupuju i moraju suvereno
donositi odluke o kupovini.
2. "Bela knjiga" Komisije o bezbednosti hrane
(Commission White Paper on food safety -COM(1999)
719) od 20. januara 2000. godine
1
;
3. Miljenje Ekonomskog i socijalnog komiteta o Zelenoj
knjizi Komisije o optim principima prehrambenog
zakonodavstva u Evropskoj uniji (Opinion of the
economic and social Committee on Commission Green
Paper on the general principles of food law in the Euro-
pean Union);
4. Miljenje Ekonomskog i socijalnog komiteta o Beloj
knjizi Komisije o bezbednosti hrane (Economic and
Social Committee opinion on the Commission White
Paper on food safety).
2. Mere EU Zelena knjiga (Green paper) je dokument EU kojim se poku-ava
da se inicira javna rasprava o odredenoj oblasti koja se nastoji
regulisati, dok Bela knjiga (White paper) predstavlja dokument o
odredenoj politici, sa jasnom argumentacijom u korist te politike,
koji je otvoren za raspravu, a krajnja name-na mu je da poslui kao
osnova za donoenje politike odluke. Beli izvetaji su esto
logiki nastavak na odgovarajui Zele-ni izvetaj i predstavljaju
njegovu razradu, toje i ovde sluaj.
1. "Zelena knjiga" Komisije o optim principima
prehrambenog zakonodavstva u Evropskoj uni-
* Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd.