"fpj,-i,-k

UNIVERZITET
u NovoM sADu
,+-ga>s! r
^
r,.rtr
.rF.T-
v
-r/-5F3
FAKULTET
TEHNICKIH
NAUKA U
""ffipP.
NovoM sADU
PRAKTIKIJM
LAB ORAT ORIJ SKIH
VEZBIIZPRED
ELEKTRIChTIH
MASNA
Zladrn Despotovi6
Novi Sad,
jun
2013.
SadrZaj
1. Uvod
"""""'r
3. Ogled motorskog kratkog spoja asinhronog motora """""4
3.1 Postupak izvodenja ogleda'...... """"""""'5
3.2 Na Sta treba obratiti paZnju ....'.-..'.......
"""""""""""'5
3.2.I Brzina izvodenja ogleda """""""""")
3.2.2 Oditavanje vatmetara """"""""""""')
4. Ogled motorskog praznoghoda asinhronog motora
'............. """""""6
4.I Postupak izvodenja ogleda....... """"""""'8
5. Prazanhod transformatora..... """"'8
5.1 Postupak izvodenja ogleda....... """"""""'8
5.2 Na Sta treba obratiti paZnju """""""""""'9
6. Generatorskiprazanhod
jednosmerne maSine """""""""'9
6.1 Postupak izvodenja ogleda....'.. """""""'10
7. Odredivanje stepena korisnog dejstva
jednosmerne ma5ine indirektnom metodom
'....'.......10
7.1 Postupak izvodenja ogleda......' """""""'I2
8. Prazanhod monqfaznog motora....'.'.'..... """'13
8.1 Postupak izvodenja ogleda....... """""""'13
8.1 Na Sta treba obratiti paZnju
...'.""""""""14
g.
Generatorskiprazanhod
i kratak spoj sinhrone ma5ine. """"""""""14
gJ
Generatorskiprazanahod........'.. """"""'14
9.2 Generatorski kratak spoj ..........
1.....'....'......
"""""""'15
9.3 odredivanje nominalne struje pobude (svedski dijagram) .........16
9.4 Odredivanje sinhrone reaktanse
..""""""I7
g)
Postupak izvodenjaog1eda....... """""""'I7
10. Zagrevanje transformatora u kratkom spoju.'.
.'.."""""18
10.1 Postupak izvodenja ogleda.......
..'.."""""i9
10.1 NaStatrebaobratitipalnju
..'........'....'."'19
1 1. Ogled optere6enja asinhronog motora (Vard-Leonardova grupa) .........'.........'20
1 1.1 Postupak izvodenja ogleda....... """""""'22
ll.2 Na Sta treba obratiti paZnju
.........""""""23
1. Uvod
3. Ogled
motorskog
kratkog
spoia asinhronog
motora
Svrha ovog ogleda
je odredivanje
polazne struje
(Ip"r) i polaznog
momenta
(Mpor) motora'
Stanje ma.ine
je zakodeno,
tj vratilo se'ne obr6e, ono
jb pt.ko odredjene
poluge naslonjeno
na
vagu
gde se vrsi
-.r*.i.
riromenta.
Tokom ogleda
se mere struje sve tri faze kao i snaga
Aronovom
spregom.
zbog maryrh struj;;;i.rJe"niu
i +oe
t"u"j"g
zagrevanja
masine,
ovaj
ogied se izvodi sa sniZenim
naponom,;;
";
zove Logred ru-.d.nog
kratkog
spoja' odredivanje
polazne struje motora se vrsi tu or.ou,,
grafika nacrlanog
"u
o"tot"t
tezultata
ogleda' Struja
kratkog
spoja ne zivisi linearno
od napJna
u celom opsegri
do nomalne.-vrednosti'
ve6 na
odredenim
vrednostima
menja
pravac i io tako da sa potu'to- napona struja brZe raste' Ova
pojava
je posledica zasitenlamagnetnog
kola i to.urazito
zubaca
gde
je intenzitet
fluksa i
najveii.
Na osnovu
grafikaprikazanog
ni slici 1..vidi se dapostoji
vise pravacakarakteristike
I1:f(U1).
Polaznastruja'
tj struja kr"*tg tp":"
pri nominalnom
naponu se nalazi na drugom
ili
dak trecem
pravcu. Izvodenje
ogleda ,u"nornintunom
strujom
motora bi bilo pogresno
jer je ona
oko 6 puta manja od porazne struje,
pa tako da bismo dostigli
bar drugo
-zakrivljenje
potrebno
je
ogled raditi sa strujom
2 d9 3 puta ve6om od nominaiie'
Sada kad
je utvrdeno
sa kojom
vrednosou
struje treba raditi,
potrebno
ie
odrediti
-i
napon svedenog
kratkog spoja. ovo
je
potrebno odrediti
pr" ,upoOirSanja
ogf.A"
je se ogled radi tako sto se na podetku dovede napon
svedenog
kratkog spoja
pa se posteperro JfuSta bvaj."apon
se moZe odrediti samo
pribliZno'
tvaLavaluci
odredene
pretpostavke.
Naime u stanju
zakodenja'
struji kratkod spoja se
suprotstavlja
impedansa
statorskog
namotaja
i impedansa
rotorskog
namotaj,
pa se one zaiedno
za pribltLan
prorue,rn mogu moielovati lednom
impedansom'
Fredpostvljaju6i
da
je
struja
polaska 6 puta veia od iominalne,
a to
je struja kratkog spoja
pri nominalnom
naponu'
impedansa
kratkog
spoja se dobija kao koliinik nominarnog
trupona i porazne struje.
proizvod
ovako odredene
impedans
i struje 2-3In uve6an za !}oh,do ZOy' daje napon svedenog
kratkog
,poiu Uve.anje
je
iotrebno
uradiii zbogza*ivljenja
karakteristike.
I*
l;aslpol
Slika 1 . Karakteristika
struje kratkog spoja
Odredivanje momenta se vr5i preradunavanjem. Dovoljno
je
za
jedannapon izmerrti moment i
preradunati koliki bi on bio za nominalni moment. Zavisnost momenta od napona
je
kvadratna.
,fI t2
I-
l"n\
rpot
=
Ntk'\Uk)
Tokom ogleda se pored merenja struje i momenta meri i snaga kratkog spoja. Ova snaga pokriva
samo gubitke u bakru. Mehanidki gubici ne postoje
jer
nema obrtanja rotora, a gubici u gvoZdu
s.
-ogu
zanemariti,
jer
oni kvadratno zavise od napona, a ovja ogled se radi sa sniZenim
,rapotro*. Ova snaga NEMA nikakve veze sa nominalnim'reZimom ma5ine. Ona se mole
iskoristiti za priblil.an proradun parametara ekvivalentne Seme, kao i za
jo5 neka radunska
razmatranla.
,t
3.1 Postupak izvoclenja ogleda
l .Popisati instrumentaciju (instrument, vrsta, broj, klasa, fabrikant).
2.Prepisati plodicu ma5ine.
3.Povezati instrumentaciju i ispitivanu ma5inu.
4.Proveriti spregu ispitivane ma5ine.
5.Proveriti da li povezani redosle d faza odgovara namenjenom smeru obrtanja, ako ne primeniti'
6.Podesiti opsege svih instrumenata prema proradunatim odekivanim vrednostima i popisati ih'
T.Odrediti broj tadaka za cfian1e karakteristike, kao i za koju vrednost napona oditati moment'
8.Jedan od izvodada ogleda treba da radi na pode5avanju napona. Na osnovu oditavanja
voltmetra treba da upravlj a regulacionim transformatorom.
g.Drugi
izvodad ogleda treba da izvrsi oditavanje svih instrumenata, tek nakon Sto mu na to
ukaLe prvi izvodad.
\
10.Nakon odradenih svih tadaka razvezati svu instrumentaciju i vratiti na zatedeno stanje.
1 l.Proradunati sve potrebne vrednosti zaiztadu karakteristike.
12.Na milimetrskom papiru nacrtati karakteristiku struje kratkog spoja u funkciji napona i
naznaditi tazmerll
3.2 Na 5ta treba obratiti
PaZnju
Brzina izvotlenj a o gleda
3.2.1
Ogled treba izvr5iti relativno brzo, zbog poveianog zagrevanja ma5ine. Kako
je
struja sa
kojom se izvodi ogled 2 do 3 puta ve6a od nominlne, porast temperature 6e biti 4 do 9 puta vedi
od nominalnog porasta.
3.2.2 Oditavanje vatmetara
Prilikom proraduna snage potrebno
je
obratiti p&nJu na polozaj preklopki na vatmetrima,
one mogu biti na + ili -, a ukupna snaga koju motor povladi
jer
zbir pojedinadnih pokazivanja
vatmetara.
4.
Svrha ovog ogleda
je odredivanje
mehanidkih
gubitaka i gubitaka u gvoZdu i snimanje
karakteristike
magne6"rr;u.
orro nam
je potrebno da bismo znali koliku struju i snagu vude motor
u praznom hodu. stanje masine
;e
,teopteredeno,
tj na vratilu masine nije prikljudena nikakva
radna masina. vterenja koju ,. ur"s" tokom ogleda su: merenje struja sve tri faze i merenje snage
Aronovom spregom.
Noniirralrra struja kratkog spoja se postiZe pri nominalnom
napona' Da bi
smo tu vrednost oditali sa karakterisitke
ogledje
pottebtro izvrsiti sa poveianim naponom ito za
l0o/o do 20o/o vecimod nominalnog.
Na s6i Z.i
ji prikazana takarakteristika'
.
tlika 2.1 Karakteristika
magnetenja
Sa ove karakteristike se vidi da struja ptazrrcghoda postepeno opada sa smanjenjem
napona do
jednog trenutka kada podinje da rasle.Ovaj rast
je poil"di"u pove6avanj aklizanla rotora' Naime
priniii* vrednostimu
rruponu nametnuti .l"kttidtti moment
je
kvadratno
lanji
od onog
pri
nominalnom
naponu. ova vrednost momenta
je
sada
jednaka ili manja od momenta mehanickih
gubitaka koji se razvijquna
pokretnom delu
-
rotoru, pa ti gubici predstavljaju optere6enje i
iotor podinje daklizi. Ovo t<iizanle se nadoknaduje strujom roiora, a ona se dalje pokriva
strujom statora, Sto na karakteristici
prikazuje povedanje struje praznoglo9u' Taj deo
karakteristike
nam nije od koristi
jerlo onda ,rise nije stanje praznoghoda
(neopteredeno stanje)'
Zbogtogase
ogled tuai ao polovine nominalnog napona' Dakle opseg napona zaizvoder1e
ogledaje 1.2Un-0.5Un.
Pored m"renja struje meri se i snaga prazfioghoda. Snaga koja se u ovom sludaju povladi
iz mreLe s\uLi zapoioi.r*.1. snage metranidnn
gubitaka i gubitaka u gvozdu, ah i za pokrivanje
gubitaka u bakru. Gubici u bakru postoje i ne mogu se zanemadti,
jel je
struja plaznog hoda od
0.2In do 0.8In. Ovako velike struje pruinoghoda su posledica vazdusnog zazora, gde
je najvedim
delom skladistena magnetna.tt.igiju.
Kod transformatora
je
ova struja mnogo manja
jer
ne
postoji vazdusni ,utol iona iznosi iu.gu l-5%. Da bi smo odredili mahanidke
gubitke i gubitke
,, guoZAu potrebno
je
najpre od izmerene snage oduzeti snagu gubitaka u bakru' Ova snaga
prlarturrtlu dZulove
gubitke i dodatne gubitke usled rasutog fluksa. DZulove gubitke moZemo
odrediti tako Sto eenio najpre izmeriti
jednosmernom
strujom otpor namotaja azatimih
froradunati
za svaku vrednost struje. Dodatni gubici su
jako mali i mogu se zanemariti,
jer je
i
asinh
rasuti fluks
jako mali. Dakle sumu snage mahanidkih
gubitka i gubitaka u gvoZdu, dobijamo
oduzimanjern snage dZulovih gubitaka od izmerene snage. Ovako izraLena snaga predstavlja uZe
gubitke pr efr:no g hoda. Nj ena karakteristika
j
e data na slici 2.2
Slika 2.2 Kar akter i s tika uiih gubitaka
Sa ove karakteristike vidimo kako
je
mogude razdvojitimehanidke
gubitke od gubitaka u
gvoZdu.
produZavanjem
karakteristike do y ose dobijamo snagu mehanidkih
gubitaka,
jer je
u
iom sludaju napon
jednak nuli, pa su i gubici u gvoZdu takode
jednaki nuli. Kako smo ve6
ustanovili da se karakteristika rtti-u do polovine nominalnog napona, to znadi da bi
karakteristiku trebalo
joj
toliko i produZiti. Ovo ne bi bilo dovoljno precizno stoga se ova
karakteristika
prema Riht"ru crta kao zavisnot uZih gubitaka od kvadrata napona dime ta
karakteristika
postaje linearna, pa
ju je
mnogo lak5e i preciznije produZiti do y ose. Ovaj
postupak se zove Rihterov postupak.
$.5U)2
Slika 2.3 Karakteristika uiih gubitaka izraiena kao
funkcija
kvadrata napona
,
I
I
*{-**-
Ovako dobijene snage mehanidkih gubitaka i gubitaka u gvoZdu, predstavljaju i pribliZno
niminalne gubitke. KaZe se pribliZno
jer je
u nominalnom stanju brzina obrtanja ne5to manja,
zbog povedanog klizanja, pa su i mehanidki gubici ne5to manji. Takode se i gubici u gvoZclu u
odredenoj meri menjaj u zbogpove6anja rasutog fluksa usled opteredenja.
4.1 Postupak izvotlenja ogleda
1 .Popisati instrumentaciju (instrument, vrsta, broj, klasa, fabrikant).
2.Prepisati plodicu ma3ine.
3.Povezati instrumentaciju i ispitivanu ma5inu.
4 .Izmeiti otpor namotaj a
5.Podesiti opspge svih instrumenata plema proradunatim odekivanim
6. Odrediti broj tadaka za crtanje karakteristike.
vrednostima i popisati ih.
T.Jedan od izvodada ogleda treba da radi na podeiavanju napona'
voltmetra treba da upravlj a regulacionim transformatorom.
Na osnovu oditavania
g.Drugi
izvodad ogleda treba da izvrsi oditavanje svih instrumenata, tek nakon Sto mu na to
ukaZe prvi izvodad.
i0.Nakon odradenih svih tadaka razvezati svu instrumentaciju i vratiti nazatedeno stanje.
1 l.Proradunati sve potrebne vrednosti zaizradu karakteristike.
1 2.Na milimetrskom papiru nacftati slede6e karakteristike:
-karakteristiku magnedenja (struja praznoghoda u funkciji od napona)
-karakteristiku uZih gubitaka u funkciji od napona
-karakterisitiku uZih gubitaka u funkciji od kvadrata napona
5. Prazan hod transformatora
Svrha ovog ogledu;. oar.Aivanje gubitaka praznoghoda i snimanje karakteristike
magnedenja. Meri se snaga praynog hoda i to Aronovom spregom kao i struje sve tri faze.Iz
karakteristike magne6enja moZemo videti osobine magnetnog kola kao i struju neoptere6enog
transformatora. Kao i u ogledu prazfioghoda asinhronog motora i ovde da bi smo " uhvatili"
tacku nominalne struje potrebno
je
zapo(,eti ogled sa povi5enim naponom i to sa I,1U* Za
razliku kod asinhonih ma5ina ovde struja praznog hoda zavrsava'u koordinatnom podetku.
Napajanje transformatora se moLe vr5iti i sa primara i sa sekundara, zavisi sa kojom opremom se
raspolaLe. Struji prazrToghoda se suprotstavlja impedansa magneienja i impedansa namotaja koji
se napaja, drugi namotaj
je
otvoren i nema uticaj. Ne lineranost karakteristike se
javlja
zbog
zasicer4a,tj menja se impedansa magneienja. Struja praznoghoda kod transformatora
je
reda 1-
5Yo. Snagakoja se povladi izmreLe sluLi zapokrivanje gubitaka. Gubici koji se u ovom sludaju
javljaju gubici u gvoZdu, dZulovi gubici i dodatni usled rasutg fluksa. Zbog veoma malih struja
praznoghoda dZulovi gubici se mogu zanemanti kao i dodatni, sledi da snaga praznog hoda
pokriva gubitke u gvoZdu. Ovi gubici zavise od kvadrata napona, pa se tako moZe zakljuditi da
oditana vrednost snage praznoghoda sa karakteristike Pe:f(Uo) pri nominalnom naponu
predstavlja nominalnu snagu gubitaka u gvoZdu.
5.1 Postupak izvoclenja ogleda
1 .Popisati instrumentaciju (instrument, vtsta, broj, klasa, fabrikant).
2.Prepisati
plodicu ma5ine.
3.Povezati instrumentaciju
i ispitivanu ma5inu'
4.podesiti opsege svih instrumenata
prema proradunatim odekivanim vrednostima i popisati ih'
5.Odrediti broj tadaka za cttarye karakteristike'
6.Prebroj ati broj navoj aka sekundarno
g namotaj a'
T.Jedan od izvodada ogleda treba da radi na podesavanju napona. Na osnovu oditavanja
voltmetra treba da upravlj a regulacionim transformatorom.
g.Drugi
izvodad ogleda"treba da izvr5i oditavanje svih instrumenata, tek nakon Sto mu na to
ukaZe prvi izvoclad.
9.Za
jldnu vrednost napona unapred definisanu,
potrebno
je
izmeriti napon na sekundarnom
namotaj u, radi odredivanj a magnetne indukcij e'
l0.Nakon odradenih svih tadaka ruzvezati svu instrumentaciju
i vratiti nazate(eno stanje.
1 i.ProradunatT sve potrebne vrednosti zaizradu karakteristike'
1 2.Na milimetrskom
papiru nacrtati slede6e karakteristike :
-karakteristiku magne6enja
(struja praznoghoda u funkciji od napona)
-karakteristiku snage praynog hoda u funkciji od napona
5.2 Na Sta treba obratiti
PaZnju
potrebno je
obezbediti da krajevi sekundarnog
namotaja budu otvoreni i da u toku ogleda
ne dode do sludajnog kontakta!
6. Generatorski
prazan hod iednosmerne
ma5ine
Svrha ovog o.gledb
je
snimanje karakteristike magne6enja i karakteristike snage praznog hoda
u zavisnosti od struje pobude. Merenja koja se vrSe tokom ogleda su merenje b1gine, merenje
pobudne struje i rneranje indukovane elektrommotorne
sile. Kao i ranije kod karakteristika
magne6enja i ovde
je poirebno podeti sa pove6anim naponom
(EMS) ito za oko 10% ve6im od
nominalne vrednosti.^ Indukovana elektromotorna
sila zavisi od ugaone brzine i fluksnog
obuhvata masine. Da bi se karakteristika ispravno snimila potrebno
je
brzinu obrtanja odrLavati
konstantnom da bi se dobila samo zavisnost E:f(*). Brzina ne mora biti nominalna, ve6
je
samo
bitno da
je
konstantna.
preradunavanje
tadaka ogleda na nominlnu vrednost, tj na vrednost koja
bi se imala pri nominainoj brzine se opravdano moZe uraditi,
jer
se tad ima da
je fluksni obuhvat
konstantan, a to se postiZe ne menjanjem
pobudne struje, pa elektromotorna
sila
je
funkcija samo
brzine.
E7
En
TLt
'tll
U ovom ogledu se ne radi merenje snage, ali uobicajeno
je
da se i to radu ukoliko se ima
baLdarenama5ina.
Snaga koja se tada povtadi sluZi za pokrivanje snage mehanidkih
gubitaka i
gubitaka u gvoZdu. Arriatuma struja
je
malapase dZulovi gubici zanemaruju' Snage gubitaka se
na osnovu karakteristike mogu odvo.liti i to lako Sto bez pobudne struje snaga koja se povladi
pokriva samo mehanidke
gubitke. Pre ovog
je potrebno da
je
ma5irTa razmagnetisana' da bi se
eliminisali
gubici u gvoZdu. Ovo se postiZe tako sto se pobudni namotaj prikljudi na naimenidan
napon i to veii od nominalne vrednosti i polako se spu5ta.
induktivnost pobudnog namotaja dovoljno velika da struja koja
mala. Karakteristika sagepraznog hoda
je
datana sledeioj slici.
Ovo
je
bezbedno uraditi
jer je
se tad uspostavlja bude dovoljno
Fn**:
Slika 4. I Karakteristka snage praznog hoda
6.1 Postupak izvoilenja ogleda
1 .Popisati instrumentaciju (instrument, vrsta, broj, klasa, fabrikant)'
2.Prepisati plodicu ma5ine.
3.Prepisati podicu tahogeneratora i odrediti njegovu konstantu.
4.Razmagnetisati,ma5inu mreZnim naponom pomoiu regulacionog transformatora
5. Povezati instrumentaciju i ispitivanu ma5inu.
6.Podesiti opsege svih instrumenata prema proradunatim odekivanim vrednostima i popisati ih.
T.Odrediti broj tadaka za crtanje karakteristike.
8.Jedan od izvodada ogleda treba da radi na podesavanju pobudne struje. Na osnovu oditavanja
ampermetra treba da upravlj a regulacionim transformatorom.
g.Drugi
izvodai ogleda treba da izvr5i oditavanje svih instrumenata, tek nakon Sto mu na to
ukaZe prvi izvoclad.
l0.Nakon odradenih svih tadaka razvezati svu instrumentaciju i vratiti na zatedeno stanje.
1 l.Proradunati sve potrebne vrednosti zatzradt karakteristike.
1 2.Na milimetrskom papiru nacrlati slededu karakteristiku:
-karakteristiku magneienja pri nominalnoj brzini (struja praznog hoda u funkciji od
napona)
7. Odredivanie stepena korisnog deistva iednosmerne
maSine indirektnom
metodom
Svrha ogleda
je
da se odredi stepen korisnog dejstva, alibez optere6ivanja ispitivane ma5ine.
Ova metoda odredivanja se naziva indirektna metoda. Direktna metoda odredivanja stepena
korisnog dejstva se ogleda u tome Sto se menizlaznaiulazna snaga, a stepen korisnog dejstva se
1
l/''.j
r-'
i,
t ',' 't
/: i3
zatimdobija kao njihov t<oUfnin Ova metoda zahteva nominalno optere6ivanje ma5ine, ukoliko
se Zeli odrldivanje u nominalnom reZimu. Za odredivanje stepena korisnog dejstva indirektnom
metodom
potrebno
je poznavati vrednosti svih gubitaka i pretpostaviti snagu optere6enja. Ulazna
snaga se iobija tako Sto se na pretpostavljenu snagu doda suma svih gubitaka pa se stepen
korisnog dejstva kao i prethodnom metodom dobija kao kolidnik dveju snaga'
,Pu
iL-m%
Na osnovu ovoga sledi da
je potrebno ne neki nadin odrediti sve dubitke u ma5ini. Gubici koji se
javljaju u
jednosmernoj ma5ini su slede6i:
B
1. DZulovi gubici
2. Mehanidki gubici
3. Gubici u gvoZdu
4. Gubici na detkicama
5. Dodatni gubici
pojedinadno
6e se razmotriti svi gubici kao i nadin na koji se oni mogu odrediti.
1. DZulovi gubici se
javljaju u svim namotajima u kojima postoji struja. Ti namotaji su
redom: rotorski (armaturni), pobudni, kompenzacioni i namotaj pomo6nih polova'
DZulovi gubici koji se
javljaju na pobudnom namotaju se nadoknaduju rz izvora
pobudne itruje,a svi ostali iz elektridne snage ma5ine. DZulovi gubici predstavljaju
proizvod otpora namotaja i kvadrata struje.
Pl
=
R'l'
Za odredivanje ovih gubitaka potrebno
je poznavati otpore namotaja i struje koje kroz
njih idu. Dakle dZulovi gubici se odreduju slededom formulom:
P1
=(Ro+Rc+
Ree)'12
Ppob
=
Rpon' Ipoaz
Mehanidki gubici se
javljaju na svim pokretnim delovima, a to su gubici u
Ie1ajevima,
gubici na komutatoru i gubici na ventilaciji. Ovi gubici se mogu lako
odrediti iz ogleda generatorskog praznog hoda bez pobude. Naime oni su tezultat
razyke merene ulazne snage pogonske ma5ine i svih gubitaka pogonske ma5ine.
Gubici u gvoZdu se
javlja
u onom delu magnetnog kola u kome postoji promenljiv
magnetni fluks, a to
je
rotorski deo. Dakle gubici u gvoZdu postoje samo u rotorskom
magnetnom kolu. Oni se takode mogu odrediti iz ogleda generatorskog praznog hoda,
arizultat su razlike merene ulazne snage pogonske ma5ine r zbira gubitaka pogonske
ma5ine i mehanidkih gubitaka ispitivane ma5ine'
Gubici na detkicama su posledica proticanja struje kroz njih, a izradunavaju se na
osnovu proizvoda definisanog pada napona na njima i struje kroz njih.
2.
3.
4.
Peu
=
Ut' I
5. Dodatni gubici se
javljaju
usled rasutog fluksa i radunaju se po slede6im formulama:
- Ukoliko postoji kompenzacioni namotaj
I^
Pdod
=
0,005
' P"r' (i)"
- Ukoliko ne postoji kompenzacioni namotaj
Pdod
=
0,005
' P"t' (;)2
rn
7.1
,
Postupak izvotlenja ogleda
l .Popisati instrumentacij u (instrument, vrsta, broj, klasa, fabrikant).
2.Prepisati plodicu maSine.
3. Povezati instrumentaciju i ispitivanu ma5inu.
4.Podesiti opsege svih instrumenata prema proradunatim odekivanim vrednostima i popisati ih.
5.Izmeriti otpore svih namotaja ma5ine kori3ienjem Vitstonovog mosta.
6.Jedan od izvodada ogleda treba da ukljudi pogonsku ma5inu preko regulacionog transformatora
na nominalan napon, dok
je
ispitivana ma5ina ne pobuclena.
T.Drugi izvodad ogleda treba da izvr5i oditavanje svih instrumenata, tek nakon Sto mu na to
ukaZe prvi izvodac.
8.Sada prvi izvodad ogleda treba da pobudi ispitivanu ma5inu nominalno i ukaLe drugom
izvodadu da izvr5i oditavanje instrumenata.
g.Nakon
zavr5enog oditavanja prvi izvodad treba da ugasi pogonsku ma5inu.
10.Sada
je potrebno dekuplovati ma5ine, da bi se mogao izvr5iti ogled praznog hoda pogonske
ma5ine.
11. Jedan od izvodada ogleda treba ponovo da ukljudi pogonsku ma5inu preko regulacionog
transformatora na nominalan napon.
12. Drugi izvodad ogleda treba da izvrsi oditavanje svih instrumenata, tek nakon Sto mu na to
ukaLe prvi izvodad.
l3.Nakon uradena ova tri postupka potrebno
je
razvezati sve instrumente i kuplovati maSine.
l4.Proradunati sve potrebne vrednosti zaizradu karakteristike. .
'
1 5.Na milimetrskom papiru nacrtati slede6u karakteristiku:
-karakteristiku stepena iskori5tenja u funkciji od pretpostavljene snage optere6enja
8. Prazan hod monofaznog motora
Svrha ovog ogleda
je
da se vrednost kondenzatora potrebnog za stvaranje druge faze u
pomoinom namotaju. U maiini postoje 2 namotaja. glavni i pomo6ni i medusobno su pomaknuti
za900,kao sto su tiofazni namotaji medusobno pomaknuti za 120u. Glavni namotaj ispunjava 2/3
celokupnog obima statora, dok pomo6ni namotaj dini 1/3. Pomoini namotuj t.
^nu
napon
prikljuiujJpreko kondenzatora, tako da struja u pomo6nom namotaju prednjadi za 90' stepeni u
banoru na napon napajanja. Po principu rada ova ma5ina
je
indukciona (asinhrona) sa kaveznim
rotorom. Sama maiina moZe da radi i bez prikljudene pomo6ne faze ah tek nakon Sto se zaletr,
sam glavni namotaj ne moZe da obavi zalet,
jer
tada u ma5ini postoji pulzaciono poljem a ne
obrtno. To pulzaciono polje se moZe opisati sa dva polja koja se kre6u u suprotnim smerovima sa
polovinom svbje amplitude i zajedno sa rotorskim strujama stvaraju direktan i inverzan moment,
tako da
je
srednja vrednost momenta
jednaka nuli. Ovo opisuje Leblanova teorema.
Slika 6.1 Karakteristika momenta
jednofaznog motora
Da bi se motor zaleteo potrebno
je prikljuditi pomodni namotaj preko kondenzatora ili mehanidki
pokrenuti rotor. Nakon zaletakondenzator
je
mogude iskljuditi i to stanje ma5ine
je pribliZno
jednako
stanju trofaznog asinhronog motra bez
jedne
faze. Najde5ie se na maSini nalaze dva
kondenzatora:
jedan
koji sluZi zazalet (zaletni) i drugi koji se ukljuduje nakon zaleta (radni).
Iskljudenje
jednog i ukljudenje drugog se najdesie obavlja pomo6u centrifugalnog sklopke.
8.1 Postupak izvoclenja ogleda
1 .Popisati instrumentaciju
(instrument, vrsta, broj, klasa, fabrikant).
2.Prepisati plodicu ma5ine.
3. Povezati instrumentaciju i ispitivanu ma3inu.
4.Podesiti opsege svih instrumenata prema proradunatim odekivanim vrednostima i popisati ih'
5.Prikljuditi kondenzator na pomo6ni namotaj preko sklopke.
6.Jedan od izvodada ogleda treba relativno brzo da preko regulacionog transformatora ukljudi
motor.
drrektni motn ent
rezultantnt
T.Drugi izvodad ogleda treba da izvrsi oditavanje svih instrumenata, tek nakon Sto mu na to
ukaLe prvi izvodad.
8.Pomodu stroboskopske lampe potrebno
jeizmeritiklizanje i to u roku od 60sec.
g.Nakon
zavr5enog merenja
jedan
od izvodada ogleda treba da odspoji kondenzator sa pomo6ne
faze pomo6u sklopke.
10.Drugi izvoda( sada treba ponovo da odita pokazivanje svih instrumenata.
1 l.Ponovo izmeriti klizanje kao i u prvom sludaju.
12.Nakon zavr5etka merenja potrebno
je
razvezati sve instrumente i vratiti sve u zatedeno stanje.
1 3 .Proradunati sve potrebne vredno sti za izrad:u vektorsko g dij agrama.
14.Na milimetrskom papiru nacrta'u slede6e dijagrame:
-vektorski dijagram struja i napona sa prikljudenim kondenzatorom
-vektorski dijagram struja i napona bez prikljudenog kondenzatora
l5.Konstatatoiati koje su promene nastale i objasniti ih.
8.1 Na 5ta treba obratiti paZnju
Obratiti paLryu na brzinu ukljudenja motora zbogpolazne struje motora!
9. Generatorski
prazan
hod i kratak spoi sinhrone ma5ine
Svrha ovih ogleda
je
da se snimi karakteristika magne6enja, da se odrede gubici u gvoZdu,
mehanidki gubici i gubici u bakru. Takode sluZe i za odredivanje nominalne struje pobude u
kratkom rpoj,, i praznom hodu koje se mogu iskoristiti za crtarye Potijeovog i Svedskog
dijagrama.
9.1, Generatorski prazana hod
Za izvodenje ovog ogleda potrebna
je
baLdarcna pogonska ma5ina, da bi smo imali
informaciju o snazi koja se tro5i u praznom hodu. Kao Sto
je
ve6 r poznato u ovom ogledu se
snima karakteristika magne6enja i zavisnost snage praznog hoda i struje pobude. Izkarakteristike
magnedenja se utvrduje kvalitet magnetnog kola i odreduje se pominalna struja pobude praznog
hoda. Nominalna struja pobude praznog hoda
je
ona vrednost struje pobude pri kojoj se sa
nominalnom brzinom obrlanja na prikljudkama namotaja statora ima nominalna napon
(indukovana elektromotorna sila). Na osnovu zavisnosti snage praznog hoda i struje pobude
mogu se odrediti mehanidki gubici i gubici u gvoZdu. Ta zavisnost
je prikazana na slici 7.1.1.
Kao i kod
jednosmernih ma5ina, snaga koja se troSi u nepobudenoj ma5ini predstavlja snagu
mehanidkih gubitaka. Pobudivanjem maSine nominalnom strujom pobude praznog hoda, snaga
koja se sada tro5i pokriva
jo5
i gubitke u gvoZdu. Ovi gubici, ukoliko
je
ma5ina nominalno
pobudena, abrzina konstantna i
jednaka
nominalnoj predstavljaju nominalne gubitke u gvoZdu i
nominalne mehanidke eubitke.
Slika 7.I.1 Zavisnost snage praznog hoda i struje pobude
DZulovi gubici u rotorskom namotaju se nadoknaduju iz izvora
jednosmerne struje, a dZulovi
gubici u statorskom namotaju ne postoje
jer
su krajevi namotaja odspojeni.
9.2 Generatorski kratak sPoj
Za izvodetje ovog ogleda takode
je potrebna baLdarena pogonska ma5ina. Ogled se
izvodi tako da se u kratko spojenom statorskom namotaju uspostavi nominalna struja. Snaga koja
se u ovom sludaju trosi u ma5ini predstavlja snagu gubitaka u bakru i mehanidke gubitke. Ove
dve snage se razdvajaju na slidan nadin kao i snaga gubitaka u gvoZdu i snaga mehanidkih
gubitaka u ogledu praznog hoda. Ukoliko
je
struja pobude nula, u namotajima statora ne postoji
indukovana elektromotorna sila pa
je
i struja h'roz tq namotaj nula. U takvom stanju se snaga
tro5i samo na mehanidke gubitke. U ovom ogledu ako nije potrebno odrediti snagu mehanidkih
gubitaka, ve6 samo snagu gubitaka u bakru onda brzina obrtanja ne mora biti sinhrona. Ovo se
moZe zaktiuditi na osnovu slede6e relacije
a'q
u'L
Impedansa statorskog namotaja se moZe predstaviti kao aL,jer su sinhorne ma5ine obidno velike
snage, pa se otpor namotaja mol,e zanemarrtr. Na osnovu ogleda se takode zakljuduje kolika
je
no-itrufuru pobudna struja kratkog spoja, a ona predstavlja onu vrednost struje pri kojoj 6e se u
kratko spojenom statorskom namotaju uspostaviti nominalna struja ma5ine. Snaga gubitaka u
bakru odredena na ovaj nadin predstavlja snagu nominalnih gubitka u bakru'
a
L
E
I-
'u-Z-
Slika 7.2.1 Zavisnost snage lcratkog spoja i struje pobude
9.3 Odreclivanje nominalne struje pobude (Svedski dijagram)
Odredivanje nominalne struje pobude se radi pomoiu Svedskog dijagrama. Naziva se
Svedski dijagram
jer je
takav nadin odredivanja uveden u Svedski standard'
Slika 7.3.1 Svedski dijagram
Na osnovu Svedskog dtlagrmase odreduje vrednost pobudne struje zazelleni faktor snage, tj
ngao q.Konstruisanje ovod dijagrama se radi na sledeii nadin: najpre se vodoravno nanese
,rlt toi nominalne pobudne struje praznoghoda (Ipon) dija duLina odgovara vrednosti struje, na
kraju tog vektora se vertikalno nanosi vektor nominalne pobudne struje kratkog spoja (Ipm) drja
amplituda takode odgovara vrednosti te struje. Ponovo vodoravno se nanosi vektor pobudne
struje pri dijoj vrednosti bi se kroz namotaje statora uspostavila disto reaktivna komponenta
struje vrednoiti
jednake nominalnoj (Ipoon). Spajanjem vrhova vektora Ipoon i Iom dobrja se tetiva
kruZnice. U preseku simetrale te tetive i vektora Ipoon nalazi se centar kruZnice. Merenjem ugla q
u pozitivnom smeru od vektora Ior.n dobrja se tadka na kruZnici koju treba spojiti sa podetkom
u.ktoru Ipon. DuZ koja spaja ove dve tadke predstavlja vrednost pobudne struje ma5ine koja 6e
prouzrokovati Zeljeni faktor snage.
9.4 Odreclivanjesinhrone reaktanse
Sinhrona reaktansa se odreduje tako Sto se sinhrona ma5ina sinhronizuje na mreZu
(sinhronizuje i prikljudi) i polako se smanjuje pobuda sve dok se ma5ina totalno ne razbudi. Zato
vreme se prati struja koja se povladi iz mreLe. Kod ma5ina sa isturenim polovima pobuda se
moZe smanjivati do 0, dok kod ma5ina sa cilindridnim rotorom se to ne moLe uraditi
jer
bi
ma5ina ispala iz sinhronizma. Sinhrona reaktansa se zatim
proradunava
slede6om formulom:
v
1\s-
,8. t
Za odredivanjQ, Xa i Xn rcaktansi se koristi pomdna ma5ina koja sinhronizovanu ma5inu obrde
nesto veiom ili manjom brzinom od sinhrone. Zbod toga Sto se menja vazdu5ni zazor, struja
osciluje izmedu neke dve vrednosti (minimalne i maksimalne). Frekvencija oscilovanja
je
frekvencija klizarya. Ako
je
mrel.a kruta, napon
je
konstantan, ali obidno nije pa osciluje i napon.
Ove dve reaktanse se zatim proradunavanju po slededim formulama:
U^o*
um
,13.
I^rn
Umin
,13'I^o,
1 .Popisati instrumentaciju (instrument, vtsta, broj, klasa, fabrikant).
2.Prepisati plodicu ma3ine.
3. Povezati instrumentaciju i ispitivanu maSinu.
4.Podesiti opsege svih instrumenata prema proradunatim odekivanim vrednostima i popisati ih.
12.Nakon zavr5etka merenja potrebno je
razvezati sve instrumente i vratiti sve u zatedeno stanje.
1 3.Proradunati sve potrebne vrednosti za izradu karakteristika.
1 4.Na milimetrskom papiru nacrlati slede6e karakteristike:
-karakteristiku magne6enj a
-karakteristiku struj e kratkog spoj a
l5.Odrediti:
-nominalnu struju pobude praznog hoda
-nominalnu struju pobude kratkog spoja
-snagu gubitaka u gvoZdu i bakru kao i mehanidku snagu gubitaka
-nezasidenu i zasi6enu reaktansu
xa:
xq=
9.1 Postupak izvoclenja ogleda
l0.Zagrevanie
transformatora
u kratkom
spoiu
ovaj ogled predstavlja
deo metode odredivanja
nominalnog
porasta temperature'
Tokom
priozvodnje
transformatora
jedan od obaveznih
ogleda iz grupe tipskih
ispitivanja
je ogled
zagrevarya.
Ovim. ogi"Jo*
,. odreduje
nominalno
pottistttit temperature'
tj povi5enje
temperature
u nomrnai-nom
reZimu rada. odredivanje
nominalnog
povi5enja temperature
se moZe
*uditi na 3 nadina, tj pomo6u 3 metode:
l.ogled oPtere6enja
2.ogled kruZenja
energije
3.sintetska
metoda
Ogled opterecenja
se ne radi za transformatore
ve6ih snaga, ali
je
obavezan
za transfotmatore
manjih snaga
nkoji se ugraduju u uredaje. Za ogled kruZenja
energije su potrebna 2 tsta
transfbrmatora
paralelno
povezana.
podesavanjem prenosnog odnosa
jednog od transformatora'
javlja se razlika ; ;d"^* i struja irj"a"uo."ja.
Treba
posti6i da struja izjednadenja
bude
nominalna,
tako 6emo imati ,tor,'inutrrl
napon i nominalnu
struju
pa i nominalne
gubitke u
transformatoru'
Sintetska
metoda se izvodi saznatno
manjim optere6enjima,
a ogleda se u tome da se
odreduje
povi6enje temperature
u praznom hodu i povisenje temperature
u kratkom spoju. suma
ova dva povisenja
predstavlja nominalno
povisenje tempeiaturt'
Nui-t u ogledu
praznog hoda'
gubici koji se
javljaju u trinsformatoru
su samo
gubici u gvoZdu' Zbog malih struja
praznog
hoda rasuti fluksevi su rnali, pa se yun.*utu3u i'gubici u bakru i sudu transformatota'
zna(i
povi5enje temperature
u ogledu
prurnog i.oau
j.
rrtGa nominalnih
gubitaka u gvoZdu (nominalni
su
jer je napon nominalai,
a ovi guUi;i kvadiatno zavise od napona)' U ogiedu kratkog spoja'
javtja se nominalna
struja sa znatno sniZenim naponom.
Kako
je napon sniZen,
gubici u gvoZdu
su kvadratno manji te se mogu zanemariti.usred
nominarne stiuje,
gubici u bakru su nominalni'
Rasuti fluks sada nrje zanemariv,
ve6
je onakav kao.i u nominalnom
reZimu. Pa
je povisenje
temperatur.
., o,ro*lgledu
usled
gubitut u'bakru,
koji su nominalni'
Dakle sabiranjem
ova dva
povisenja temperatur
e-zaistase
doLija nominalno
povi-senje temperature.
ovo
prikazuje i slededa
formula.
0n=
ZPrn
Ppsn * Psyn
-PP'n
*P'un =
gnpu
* onxs
p's p's
. '
p's
P,S
u ovoj veZbi ce se raditi samo zaglevanje
transformatolu
u kratkom spoju i odredide se
povisenje temperatur
e:;, zanemarujudi
povisenje temperature
usled gubitaka u gvoZdu koji su
mali. Odredivanje
povisenja temperature
se vrsi meienjem otpora U-I metodom' To pokazuje
slede6a formula.
Rr 235 + 0t
m=
ns+en
Da bi se smanjila
greska merenja,
potrebno
je merenje otpora izvrsiti uvek sa istom strujom'
pa
6e odnos temperatura
biti samo u funkciji oditanog napona. Kako
je:
Rr
U, UN
=*;Rn=*
gornj i izraz sada izgleda:
sredivanjem ovog izraza, dobija se:
ut
uh
235 + 0t
235 + 0^
tr=#.e3s+o)-z3s
Tokom ogled potrebno
je
konstantno meriti temperaturu ambijenta,a sam ogled se izvodi dok se
temperatura ne ustali.
10.1 Postupak izvodenja ogleda
1 .Popisati instrumentaciju
(instrument, vfsta, broj, klasa, fabrikant).
2.Prepisati plodicu ma5ine.
3. Povezati instrumentaciju i ispitivanu ma5inu.
4.Podesiti opsege svih instrumenata prema proradunatim odekivanim vrednostima i popisati ih.
5.Pre zapodinjanja ogleda potrebno
je
izmeriti otpor namotaja (primarnog i sekundarnog).
6.Og1ed se rupoei";. takoSto su krajevi sekundarnog namotaja kratko spojeni i vr5i se dekanje
od 5 min.
7.Kada istekne pauza,.
jedan
od izvodada ogleda treba da radi na ude5avanju dodatnog otpora da
bi se postigla ista'struja merenja.
8.Drugi izioda(, treba da izvr5i prikljudenje voltmetra na mereni namotaj (nakon Sto mu
je
na to
ukazao prvi izvodad), izvrsi oditavanje voltmetra, azatim ga odspoji.
9.Prvi izvoda(, zatim izvr5i kratko spajanje krajeva namotaja pomo6u odgovaraju6e sklopke i
zapodinje se sa pauzom.
10. Nakon pauze, ciklus
je potrbno ponoviti i sprovesti na drugom namotaju.
1 l.Nakon zavrietka ogleda potrebno
je
razvezati sve instrumente i vratiti sve u zatedeno stanje.
1 2.Proradunati sve potrebne vrednosti za izradu karakteristika.
1 3 .Na milimetrskom
papiru nacrtati sledeie karakteristike :
-povi5enj e temperature primarno g namotaj a
-povi5enj e temperature sekundarnog namotaj a
10.1 Na Sta treba obratiti
PaZnju
PaZnju treba obratiti na brzinu merenja otpora namotaja, treba imati na umu da se za to
vreme transformator hladi. Ogled treba minimalno da traje th.
11.Ogled optereienia asinhronog motora
(Vard-Leonardova
gruDa)
Svrha ovog ogleda
je da se snimi spolja5nja karakteristika ma5ine i da se odredi stepen
korisnog dejstva. Ako
je
mogu6e uvek se ogled izvodi pri nominalnom naponu i sa nominalnim
optere6Jnjem. Vratilo se postepeno optere6uj e i za svaku tadku se meri snaga, struja i klizanje.
I.fu ornouu ovih podataka se moLe dodi do stepena korisnog dejstva t do izlazne mehanidke
snage, a time i do mehanidkog momenta. Od ulazne merene snage P oduzima se snaga dZulovih
gubitaka statora (Pr,
=
1,5
' Rpri"
.
12
,
gde
je
Rpri otpor izmeduprikljudaka
meren
jednosmernom
strujom) i snaga dodatnih gubitaka,^koji se
javljaju zbog rasutog fluksa, tj zbog njegovog
potiskivanj a (paoa,
=
0,005 O
G)"1
Potrebno
je jo5
oduzeti snagu gubitaka u gvoZdu, koja
je
odredena ri ogledu praznog hoda, i dobija se snaga obrlnog polja, tj snaga koja se kroz
iazdu5ni zazor putem magnetnog polja prenosi sa statora na rotor. Ukupna snaga gubitaka na
rotoru
je
obuhvalena izrizom s 'Po1r. Kada se i od ove snage oduzme snaga mehanidkih
gubitaka, koja
je
odredena u ogledu praznog hoda, dobija se izlazna mehanidka snaga. Ovo
i3"dtro predstavl3a i energetski bilans asinhronog motora, a matematidki zapisano, on izgleda
ovako:
P-P1s-Pdoar-Prrr=Pob
gdeje:
Poa- S'Pon- Pgmeh= Purati'Ia
P -ualzna merena elektridna snaga
P;5-snaga dZulovih gubitaka u statorskom namotaja (Pr,
=
7,5' Rpn' I")
Paoar-dodatni
gubici u statoru usled rasutog fluksa (Paoa,
=
0,005 O
(;)"1
Pprr-snaga gubitaka u gvoZdu statora (odredeni u ogledu praznog hoda)
P
6 6
- snaga obrtno g
Polj
a
s ' Po5-gubici u rotoru (klizanje se meri)
Psme'-mehanidki
gubici (odreduju se u ogledu pfaznoghoda)
Mehanidki momenat vratila se dobija kako kolidnrk izlazne snage i ugaone brzine obrtanja
vratila'
*
-
Pvratita
Qmeh
2'n'n^"7
ameh
=
flmeh
=
(1
-
s) 'flsinh
k.p
s=-
z'T^",'
f
gde je:
k-broj izbrojanih likova
p-broj pari polova
z-broj likova
T*rr-vreme merenja
/-frekvencija
mreLe
s-klizanje u apsolutnim
jedinicama
Vratilo majine se moZe na razne nadine opteretiti, npr mehanidkom kodnicom,
hidraulidnom kodnicom i td. Ovim nadinom se energija nepovratno tro5i. Drugi vid optereienja
je
optereienje ma5ine drugom ma5inom, koja moZe raditi u generatorskom ili motorskom
ieZimu, zavisi od upravljanja. Ta druga ma5ina
je
klatna ma5ina i najde5ie
jednosmerna. Klatna
ma5ina
je
tako konstruisana da ima mogu6nost zaktetanja statora, a moment koji deluje na rotor
prenosi se na stator koji se onda moZe meriti npr vagom. Da li 6e klatna ma5ina raditi kao
generator ili
hao
motor zavisi od toga da li se name6e brzina manja ili ve6a od sinhrone. Brzinom
jidnosmerne ina5ine se upravlja pomodu napona napajanja i to do niminalne btzine, i
regulacijom pobude (smanjenjem) iznad nominalne brzine. Danas
je
to mogu6e regulisati
tirisotrstim ispravljadima, dok
je
u ranijim vremenima kori3denja Vard-Leonardova
grupa. Ova
grupa nije samo kori5ienja za ogled opteredenja, vei i tamo gde
je
bilo potrebe za regulacijom
jednosmerne maiine. Vard-Leonardova
grupa se sastoji od 3 ma5ine i
jedne ispitivane. Prva
ma5ina
je
asinhrona (pogonska) i onda
je
mehanidki spregnuta sa
jednosmernom ma5inom
(upravljadkom). Ta
jednosmerna ma5ina
je
sada elektridni spregnuta sa drugom
jednosmernom
ma5inom (klatnom), koja
je
opet mehanidki spregnuta sa ispitivanom ma5inom.
Slika 9.1 Vard-Leonardova guPa
Postupak ukljudenja grupe
je
slede6i: klatna ma5ina se nominalno pobudi, dok
je
upravljadka
ma5ina ne pobudena, zatim se preko sklopke zvezda-trougao ukljudi pogonska ma5ina. Sada se
upravljadka ma5ina nominalno obr6e bez pobude (stanje Balvanovka) ali usled remanentnog
magnetizma na njenim prikljudkama ie se
javiti
neki napon, koji se prenosi na prikljudke klatne
ma5ine. U sludaju da
je
onda bila ne pobudena, teoretski bi se zaletala do raspada, zbog toga
je
prvo ona dovedena u pobudeno stanje. Nakon obavljenog zaleta upravljadke ma5ine, potrebno
je
ubrzavati klatnu maSinu, ujedno i ispitivanu, sve do sinhrone brzine kada 6e se pomodu
lspitivana
mafina
Upravljatka
Pogonska
kontaktora izvr5iti prikljudenj e na mreLu. Povedavanje brzine do nominalne vrednosti se vr5i
poveiavanjem napona, Sto predstavlja indukovanu elektromotornu silu upravljadke ma5ine. Kako
je
njena brzina pribliZno konstantna, indukovana elektromotorna sila 6e se povedavati
poveiavanjem pobude, i to linearno. Znadi za ubrzavu4e ispitivane ma5ine potrebno je
postepeno pove6avati pobudu upravljadke maSine, koja radi u generatorskom reZimu. Kada
je
postignuta sinhrona brzina treba ispitivanu ma5inu prikljuditi na mreiu i ovim
je postignuto
neutralno stanje, tj nema razmene energije sa mreZom osim one koja pokriva gubitke ma5ina"
Ukoliko brzina ispitivane ma5ine ne bi bila
jednaka
sinhronoj, prilikom ukljudenja bi se
javile
struje izjednadenja koje utoliko ve6e ukoliko
je
ve6a razlika u'brzini.Nakon dovodenja grupe u
neutralno stanje, mol,e se zapodeti sa optere6ivanjem ispitivane maSine i to u reLimu generatora
ili motora.
Opteregivanje ispitivane ma5ine u generatorskom reZimu znadi da 6e ispitivana ma5ina
raditi kao generator, tj da ce enrgiju vracatr u mreZu, pa
je
tok energije prema gornjoj slici, sa
leva na desno. Da bi ispitivana ma5ina radila kao generator, potrbno
je
da klatna ma5ina radi kao
motor, t1 da teLi da poveda brzinu ispitivane ma3ine rznad nominalne. U tom sludaju bi
upravljadka ma5ina radila kao generator a pogonska kao motor. Da bi se postiglo ovo stanje,
potrebno
je
klatnoj ma5ini postepeno smnjivati pobudu,
jer
se prelazi u oblast slabljenja polja, tj
teZi se da brzina bude ve6a od nominalne (sinhrone), dok
je
upravljadka ma3ina nominalno
pobudena. U ovom sludaju se ima da
je
indukovana elektromotorna sila upravljadke ma5ine ve6a
od indukovane elektromotorne sile klatne ma5ine te
je
i kretanja energije u tom smeru.
Opteredivanje ispitivane ma5ine u motorskom reZimu predstavlja suprotan smer kretanja
energije u odnosu na preda5nji. Ispitivana ma5ina 6e raditi kao motor, klatna kao generator,
upravljadka kao motor i pogonska na kraju kao generator. Da bi ispitivana ma5ina radila kao
motor, klatna ma5ina treba da teLi da uspori ispitivanu ma5inu,
jer
ie
je
tako opteredivati (koditi).
Jasno Je da
je
brzina pribliZno konstantna i sinhrona pa ie klatna ma5ina onda predavati energiju
upravljadkoj. Da bi
$e
ovo stanje postiglo potrebno
je
da klatna ma5ina bude nominalno
pobudena, a da se upraljadkoj ma5ini polako sniZava pobuda, pa & se napon na prikljudkama
klatne ma5ina polako sniLavati (ovo
je
nadin regulacije brzinejednosmerne ma5ine do ispod
nominalne vrednosti). Na ovaj nadin
je postignuto da
je
indukovana elektromotorna sila klatne
ma5ine veda od indukovane elektromotorne sile upravljadke ma5ine, pa je
smer toka energije od
klatne ma5ine prema upravljadkoj.
Pre prelaska iz
jednog
reZima optere6enja u drugi potrbno
je
celu grupu dovesti u
neutralno stanje.
11.1 Postupak izvotlenja ogleda
1 .Popisati instrumentaciju (instrument, vrsta, broj, klasa, fabrikant).
2.Prepisati plodicu ma5ine.
3. Povezati instrumentaciju i ispitivanu ma5inu.
4.Podesiti opsege svih instrumenata prema proradunatim odekivanim vrednostima i popisati ih.
5.Jedan od izvodada ogleda treba da ukljudi tiristorski ispravljad (automatski ie se pobuda klatne
maiine podesiti na nominalnu vrednost i nije potrebno korigovati
je).
6.Isti izvodad sada treba da ukljudi sklopku zapok'retar4e pogonske ma3ine.
T.Nakon Sto
je pogonska ma5ina obavila zalet isti izvodad treba polako preko kontrolne
jedinice
da pove6ava pobudu upravljadke ma5ine i prati brzinu klatne (ispisuje se na ekranu)
8.Kada
je
brzina dostigla pribliZno sinhronu, drugi izvodad treba da pomodu stroboskopske
lampe ustanovi da li
je
brzina ve6a ili manja od sinhrone na osnovu kretanja lika (ukoliko je
u
smeru vrtenja vratila brzinaje ve6a, u suprotnom
je
manja), nakon dega prvi izvoda(, treba da
finim pode5avanjem pobude udesi sinhronu brzinu.
9.Kada
je postignuta sinhron brzinatretiizvoda(,treba da izvr5i prikljudenje ispitivane ma5ine na
mrelu pomodu kontaktora na stolu.
10. Grupa
je
sada dovedena u neutralno stanje imoLe se zapodeti sa motorskim opteredivanjem.
1 1. Prvi rzvodad treba pomodu kontrolne
jedinice
da smanjuje pobudu upravljadke ma5ine i prati
pokazivanj e dinamometra.
l2.Kadaje postignuta prva merna tadka tre6i izvodad treba da odita pokazivanje instrumenata i
zapi5e moment optere6enja, nakon dega ukljuduje Stopericu i" obave5tava drugog izvodada da
zapodne brojanje likova (vreme merenja
je
60 sec)
13.Ovaj ciklus
je potrebno obaviti za 6 razliditih tadaka.
l4.Nakon zavs5eno motorskog optereienja potrebno je
da prvi izvodad pove6a pobudu
upravljadke ma5ine i tako dovede grupu u neutralno stanje.
15.Sada se zapodinje generatorsko opteredivanje, tako Sto prvi izvodad smanjuje pobudu klatne
ma5ine i prati pokazivanje dinamometra
16.Kada
je postignuta pva merna tadka treii izvoda(, treba da odita pokazivanje instrumenata i
zaprie moment optere6enja, nakon dega ukljuduje Stopericu i obavestava drugog izvodada da
zapodne brojanje likova (vreme merenja
je
60 sec)
17 .Ovaj ciklus
je potrebno obaviti za 6 razliditih tadaka.
1S.Nakon zavr5enog ogleda, grupu je potrebno vratiti u neutralno stanje, tako Sto ie prvi izvodad
vratiti pobudu klatne ma5ine na nominalnu vrednost.
l9.Kada
je grupa u neutralnom stanju, drugi izvodad rastavlja ispitivanu ma5inu od mreZe
(kontaktorom), a zatim prvi izvodad treba da iskljudi pogonsku ma5inu pomo6u sklopke i nakon
nj enog zaustavlj anj a i tiristorski pretvarad.
20.Proradunati sve potrebne vrednosti za izradu karakteristike.
2 1 .Na milimetrskom p4piru nacrtati slede6u karakteristiku:
-stepna korisnog dejstva u zavisnoti od snage optere6enja
ll.2 Na Sta treba obratiti paZnju
Tokom ogleda treba obartiti paZnju na smer obrtanja ispitivane ma5ine i redosled faza.
Ukoliko nije odgovarajudi potrebno je
korigovati, jer
se prilikorh ukljudenja faze ne bi poklopile
i potekle bi velike struje. Takode trebateliti dabrzinabude Sto pribliLnija sinhornoj, takode zbog
struje izjednadenja.
Pokazivanje dinamometra
je
najbolje oditati na kraju merenje khzarya, tj nakon 60 sec,
jer
se zbogvrbracija i promene opterederyakazaljkazallulja, pa je potrebno vreme da se malo
smiri.