1.

Optike komunikacije

1.1 Istorija optiki kabal
Jo u romansko doba od stakla su se pravila vlakna. Ipak to se nije koristilo sve do
1790god. kada su Francuska Chappe braa izumela prvi optiki telegraf. Taj sistem se sastoji od
niza svetlosti koji su postavljena na tornjeve odakle su operatori slali poruke sa jednog tornja na
drugi. Tokom sledeeg veka velika
dostignua su napravljenja u optikoj
nauci.

1840god. fiziari Daniel Colldon i
Jacques Babinet pokazali su da
svetlost moze biti usmerena kroz
mlazove vode za osvetljenje fontana.
1854 John Tyndall demonstrirao je
da svetlost moze da putuje kroz
zakrivljenje mlazove vode i tako
dokazao da svetlosni signal moze da
bude zakrivljen.

Alexander Graham Bell patentirao je optiki telefonski sistem zvani fotofon 1880god. Njegov
raniji izum, telefon, pokazao se zapravao mnogo realistinije. Te iste godine William Wheeler
izumeo je sistem svetlosnih cevi premazanim sa visoko reflektujuim premazom, koji je
osvetljavao kue koristei svetlost iz lampe sa elektinim lukom, postavljenom u podrumu i
usmeravajui svetlost kroz kuu pomou cevi.
Ali se otkrie lasera 1960god. smatra kao poetak modernih optikih telekomunikacija. Naunici
su tek 70-ih godina prolog veka prvi put, u laboratoriji demonstrirali prenos podataka optikim
provodnicima. Tada im je najvei problem bio kako napraviti staklo istoe kojom se moe
preneti svetlost sa to manje gubitaka. Prva optika vlakana su imala gubitke od ak 20 dB/km i
radila su na talasnim duinama od 800-900 nm. Dalji rad na usavravanju stakla pokazao je da
su slabljena manja na veim talasnim duinama pa se tako danas dolo do gubitaka od oko
0.4dB/km na talasnoj duini od 1310nm i
oko 0.3dB/km na talasnoj duini od
1550nm. Danas je istoca stakla toliko
velika da je mogu prenos podataka na
duinama i preko 100km bez potrebe za
dodatnim pojaavaima, sa veoma malim
gubicima.






1.2 ta je optika komunikacija ?
Prenosni medijum dizajniran za prenos digitalnih signala u obliku impulsa svetlosti . Ovi impulsi
svetlosti se prenose preko optikih vlakana. Prenosni medijum je samo optiko vlakno. Ono
provodi vidljivu i infracrvenu svetlost na dugim distancama. Optiko vlakno se pravi od
izolacionih materijala poput stakla, platike itd. Optika vlakna ne trpe posledice od optike
vidljivosti ili apsorcije pod normalnim okolnostima. Optiki sistemi koriste laserski snop ispaljen
u specijalno stakleno ili plastino vlakno sa provodnim jezgrom ili jezgrom koje provodi
svetlost. Vlakno je napravljeno tako da provodi svetlost celom svojom duinom. Specijalno je
napravljeno da reflektuje svetlost koja dodje do ivice jezgra, I neno vrati taj svetlosni talas
nazad do centra vlakna. Vlakno je zapeaeno i tako spreava vodu da mu se nadje na putu. Ova
vlakna su veoma tanka, nekoliko vlakana zajedno imaju debljinu jedne ljudske dlake u svako
vlakno moze nositi hiljade prikljuaka. Telekomunikacione kompanije najee koriste optiko
vlakno. Veina optikih vlakana je zakopana ispod zemlje tako da voda ponekad prodre i izaziva
slabljenje, ali je to izuzetno retko. Zato sto su otpika vlakna tako pouzdana i teko ih je omesti,
iz tih razloga su ona najpopularniji vid prenosa komunikacionih signala na velikim daljinama u
modernom svetu.

1.3. Princip rada
Zamislite opticki kabl kao dugacku rolnu papira koja je obmotala ogledalo. Ako zasvetlite
svetlom na pocetku mozete videti svetlo na kraju cak i ako je rolna savijena oko neke ivice.
Svetlosni impulsi se krecu kroz opticko vlakno zbog pojave koja je poznata kao totalna
unutrasnja refleksija. Ovaj princip totalne unutrasnje refleksije glasi: kada kriticni ugao dostigne
svoju vrednost svetlo ne moze izadji iz stakla, umesto toga ono se vraca unutra. Kada se ovaj
princip primeni na konstrukciju optickog vlakna moguce je poslati informaciju iz opticke linije u
formi svetlosnih impulsa.