Dohvatio sam zvijezdu nad Dinarom

Dan se probudio prije mene. Iznenadjujuca svjezina usetala se kroz sirom otvorena vrata i prozor moje
sobe na prvom spratu hotela Lei gore na putu za Paltinis. A Paltinis je izvanredna ljepota. Ona koju
moda samo slucajno moes sresti prolazeci nepoznatim prostorima jos manje poznatih zemalja sa
svojim beskrajno dugim i lijepim ski stazama koje su sada vec podobro obrasle zelenom travom,
mnogobrojnim hotelima smjestenim dole u kotlini, velikom broju malih lijepo uredjenih kafica i prodavnica
suvenira.
Mrzovoljno sam se onako go kakav vec spavam u hotelima okrenuo odgurnuvsi i ono malo pokrivaca koji
je bio na meni. Opruzen cijelom svojom duzinom koja je nesto duza od kreveta posmatrao sam vrhove
susjednih borova koji su bili prve i jedine komsije. Prelijep prizor, pogotovo za jutarnje budjenje. Osjecao
sam i lagano peckanje svuda po tijelu. Crvenilo po skoro cijelom tijelu je prelazilo u onu tamnu boju kakva
za ovo doba godine i nije bas uobicajena, ali ako prethodno nekoliko dana boravis gore na vrhovima
planine ta boja mu dodje nesto sasvim normalno jer na planinama se ionako brze pocrni.
Bio sam zadovoljan i potpuno opusten.
Ostalo je jos nesto vise od sat vremena do dorucka. Tako smo sinoc po odlasku na spavanje dogovorili.
Naci se na dorucku u restoranu dole skoro pa u podzemlju ili jedan sprat nize od nivoa recepcije. Ona je
spavala u sobi 28, moja je bila 30 a kolega je bio u sobi 31.
Juce smo imali naporan dan i svi smo jedva cekali da poslije sinocnje vecere dograbimo kljuceve soba i
jedni drugima poelimo ono kratko laku noc.Uz sve to poslovi koje vec radimo ponekad znaju krenuti i u
nezeljenom pravcu pa to iziskuje od svih nas onu vrstu angazovanja koja u covjeku ostavlja dozu nemira
ma kako da neki problem rijesite. Na kraju krajeva ovo je velika zemlja a nasi poslovi su sa velikim
trgovackim lancem sto cijeloj prici uvjek daje jos i dodatnu dozu nekih nepisanoh obaveza ili opreznosti.
Upalio sam TV i pokusao pronaci kanal na kome cu moci nesto od onoga sto se prica i razumjeti. Uzalud
sam listao i taman kada sam pomislio da trebam odustati cujem nesto sto mi zazvuca sasvim poznato a
na ekranu je bila scena nekog lovca u nekoj ruskoj stepi.
Dersu Uzala, pomislih, citao sam to jako davno u originalu na Ruskom posto je u to vreijeme tamo preko
puta Ekonomskog u Sarajevu bila super opremljena knjizara u kojoj sam se zaista i nakupovao i nacitao
dobrih ruskih originala .
TV Kijev stajalo je u desnom gornjem uglu ekrana a upravo je isla reklama za film koji ce biti prikazan
veceras.
Opruzen potrbuske sa rukama ukrstenim ispod brade pokusao sam ne gledajuci razumjeti sve o cemu se
na TV pricalo. Uspjevalo mi je i bio sam zaista zadovoljan.
Razmisljao sam o vremenu koje sam ivio u Sarajevu za vrijeme studiranja, o vremenu u kojem sam znao
napraviti nekoliko krugova trojkom onako iz cista mira, o vremenu u kojem sam volio mnogo djevojaka,
Mirjanu, Miladu, Nadu, Edinu, Sandru, Jasminu, Selmu, Zrinku, Editu,o vremenu kada sam promasio
kos u poslednjem sekundu i kada mi je pola dvorane ybalo majku, o vremenu kada sam sakupljajuci
becarce i napjeve od raje iz studenstskih domova u Nedzaricima, na Bjelavama i onog malog Valtera na
Vracama, sakupljao, zapisivao i slao u ondasnji Zadrugar koji je sve to objavljivao i placao mi lijep
honorar na moj racun u Jugobanci na Grbavici.
Iznenada sam osjetio samo njezan dodir usana na desnoj strani mojih vec dobro preplanulih ledja.
Okrenuo sam se i ugledao nju kako svlaci neki blijedoplavi brushalter i baca ga na pod. Peskir koji je
imala oko kukova je samo raspustila i ostala kao od majke rodjena.
Malo je reci da je bila lijepa. Preplanula slicno meni ali ne posvuda. Ta bjelina koje se jos moglo nazrijeti
izmedju njenih nogu i na grudima joj je prelijepo stajala. Carobno lijepa sa prekrasnom dugom kosom i
usnama koje su me uvjek podsjecale na usne onih africkih ena koje lice na nase ali su malo izazovnije,
kao u etiopljanki naprimjer, socne, pune...
Otkud tebe ljepotice, upitah onako reda radi.
Pa terasa je zajednicka, zar nisi video, mora se doduse preskociti ta ogradica ali za mene ovako
dugonogu to je samo da se prekoraci i ja prekoracila. Naravno da sam prethodno videla da su ti prozori i
vrata sirom otvoreni a ionako nigde ive duse nema. Ovde je tako lepo, ovde vreme ne tece a do dorucka
imamo jos skoro sat vremena.
Polagano se spustala na mene dok je pricala o tome kako joj je noc bila teska i kako je htjela vec sinoc ili
nocas u neko doba nocipreci kod mene ali nije znala da li je sve otvoreno, ...a da sam znala...poljubila me
strasno i dugo. Taj osjecaj nikada ne moe covjek opisati, tu ljepotu kada dvoje iznenada postanu jedno
tamo negdje daleko od ociju cijelog svijeta predajuci se jedno drugome istinski i iz sve snage. Otvorenih
ociju smo jedno u drugom gledali strast i slast, i njeznost i grc i onu slatku bol, i taj znoj koji nam se lijepio
posvuda i cinio svako mjesto gdje se dodirnemo cvrscim i jednim.
Nekada davno sam bio na Dinari. To je bilo jedan jedini puta u mom zivotu ali sam tu noc na Dinari
zapamtio i sjecat cu je se cijelog zivota jer takvu ljepotu covjek naprosto ne moe zaboraviti.
I evo sada daleko, sasvim daleko ili bar dovoljno daleko od Dinare u jednom trenutku, kada je ljubav
postala toliko snana ugledao sam te zvijezde nad Dinarom, u vedroj noci one koje su tu na dohvat ruke, i
za koje nam se zaista cini da ih moemo dohvatiti.
Zaplovio sam tim beskrajem zeleci da dohvatim nekoliko najsjajnijih zvijezda tu tik nad Dinarom i plovio
dugo prelijepim beskrajem nad jos ljepsom planinom i uspio sam dohvatiti jednu od njih, onu najsjajniju.
Snano sam je zagrlio, iz sve snage i potrajalo je to malu vjecnost, sve dok odjednom nisam klonuo od
ljepote.
Kako je bilo super, kako si samo snaan, progovorila je, tako sam se opusteno nauzivala i ispraznila sav
taj naboj i energiju koja je u meni bila. Nenadmasan si, i drago mi je da smo se imali ovako iznenada.
Iznenada je uvjek najlepse, pricala mi je dok smo stojeci pod toplim tusem skupljali obilnu pjenu i tom
pjenom kupali jedno drugoga. Kada je i te pjene nestalo sa nasih tijela rekao sam joj da se spremi za
iznenadjenje. Hajde, spremna, rekla je.
Zavrnuo sam slavinu sa toplom vodom do kraja a ledena voda je pojurila svom snagom. Samo je vrisnula
kratko i pripila se uz mene. Jao bre ti si lud. Uh kako je supeeeeeeeeer. Ovo nisam nikada dozivjela
govorila je dok se grcila cvrsto pripijena uz mene.
Nas dvojica smo koji minut prije 9 sjedili zavaljeni u duboke fotelje u foajeu drugog sprata. Izasla je tacno
u 9, obucena u predivan plavi komplet sa suknjom nesto iznad koljena. Svjeza, lijepa i nasmijana prisla
nam je i rekla.
Dobro jutro, kako ste spavali.
Super, odgovori moj kolega a ja sam gledajuci kroz prozor jos uvjek razmisljao o onim zvijezdama u onoj
nocinad Dinarom i bio siguran da sam onu koju sam pozelio te nocidohvatio. Zaista.
Paltinis-Rumunjska,
Ozujak / Mart
Anno domini 2007
Autor: Nord - Amsterdam
Oblik ljubavi nije bitan!
ILA SAM KUI IZ KOLE. BILA SAM RASTRESENA KAO I OBINO JER SAM ZNALA TO ME EKA
KOD KUE.SVAA MOJIH SKRBNIKA, KOJI SU ME POSVOJILI JO DOK SAM BILA MALA, A
NAKON TOGA BI SE SVATKO ZATVORIO U SVOJU SOBU BILA SAM IM JEDINO DIJETE,IAKO
NISU BILI MOJI RODITELJI, HVALA BOGU. KADA BI DOLA KUI,SAMO BIH ULA, UZELA
LIMENKU ONOGA TO JE SUZZY DANAS KUPILA ZA JESTI, ZATVORILA SE U SOBU I NAJEE
UKLJUILA GLAZBU DA IH NE UJEM.
TAKO SAM ZAMILJALA DA BI SE MOGLO NETO PROMIJENITI, MODA SUZZY I PETAR SHVATE
DA GRIJEE, ALI TO JE NEMOGUE, I POBIJAM ONU IZREKU NIA NIJE NEMOGUE! JA SAM
DOBRO ZNALA DA JEDNA STVAR NIJE MOGUA,A TO JE UPRAVO ONA KOJU SAM NAVELA PAR
REENICA PRIJE. KAO TO SAM REKLA, HODALA SAM POLAKO KUI, RAZMILJAJUI I ONDA
SAM ZAULA ZVUK KOJI MI JE PROMIJENIO IVOT. NA PRVI POGLED ZVUI SMIJENO, ALI NIJE
NIMALO. ZAULA SAM ZVUK CVILJENJA. OKRENULA SAM SE PAR PUTA OKO SEBE KAKO BI
DOKUILA ODAKLE ZVUK DOLAZI, NO NITA MI NIJE BILO NA VIDIKU. ZVUK JE POSTAJAO SVE
JAI I JAI, A JA SA NISAM ZNALA OD KOGA NI ODAKLE DOLAZI. NASTAVILA SAM DALJE HODATI
I PRIBLIAVALA SE VELIKOJ KANTI ZA SMEE. USKORO SE MOGLO JASNO UTI KAKO ZVUK
DOLAZI BA ODATLEBILO MI JE NEUGODNO POGLEDATI U KANTU, ALI BUDUI DA SU ME VE
SVI SMATRALI UDAKINJOM I MANJE VRIJEDNOM POMISLIH U SEBI:ZATO NE?
ZAVIRILA SAM DUBOKO U NJU, JER JE BILA PRAZNA, A NA DNU SE NALAZILA VELIKA BIJELA
VREA. OTVORILA SAM JU I UGLEDLA, NI VIE NI MANJE, NEGO MLADO, JADNO MAE. OD
HLADNOE I STRAHA SE TRESLO, A OD GLADI JE BILO ISCRPLJENO I NIJE MOGLO STAJATI NA
NOGAMA. UZELA SAM GA U NARUJE, A ONO JE SAMO POGLEDALO U MENE, ONIM SVOJIM
VELIKIM I SJAJNIM OIMA, U KOJIMA SAM ISTODOBNO VIDJELA TUGU I RADOST, I POLOILO
GLAVU NA MOJU RUKU. KAO DA JE ELJELO POKAZTI DA MISLI DA JE SADA NA SIGURNOME.
ZNALA SAM DA E ME SUZZY UBITI AKO ONO ODNESEM KUI, ALI NISAM GA NI MOGLA TU
OSTAVITI, NE JA! SAKRILA SAM GA U TORBU I KADA SAM DOLA KUI, SAMO SAM ODJURILA U
SOBU. IZVADILA SAM MAE IZ TORBE I STAVILA GA NA KREVET. ODMAH SAM MU DONIJELA
HRANE I VODE, DA NE UGINE JER SE VIDJELO DA JE VE DOSTA NEUHRANJENO I GLADNO.
NAKON TO SE MAE NAJELO, UZELA SAM NEKAKVU STARU KRPU I STAVILA U KOARU U
KOJU SAM JU I POLOILA. MAE JE ODMAH ZASPALO. RADILA SAM TO SAM ZA TAJ DAN I
TREBALA, KADA SAM VIDJELA DA JE MAE BUDNO, UZELA SAM GA I POGLEDALA U OI U
KOJIMA VIE NISAM VIDJELA TUGU, VE SAMO SREU. OKUPALA SAM GA I OSUILA I DALA
SAM MU IME, IAKO NISAM ZNALA DA LI JE MUKO ILI ENSKO, JA SAM GA NAZVALA MACI.
UDNO IME, ZAR NE? PONOVNO SAM GA NAHRANILA I NAKON TO SAM GA PONOVNO
POGLEDALA, MACI VIE NIJE IZGLEDAO KAO RUNO PAE. INILO SE KAO DA JE OD MALO
LJUBAVI I PANJKE IZRASTAO U PRAVOGA MALO GA LABUDA. I TADA SAM U MACIJU
PREPOZNALA SEBE. POGLEDALA SAM SE U OGLEDALO I SHVATILA DA MOJ IVOT OVAKO
DALJE NE MOE II. I ZNALA SAM SVOJU SITUACIJU MORAM PROMIJENITI I TO BRZO. SLJEDEI
DAN SAM OTILA U KNJINICU I NA INTERNETU SAM POTRAILA SOCIJALNE I POSVOJNE
USTANOVE. CIJELI DAN SAM MARKIRALA IZ KOLE I OBOLAZILA GRAD, TRAEI SVOJE PRAVE
RODITELJE, ALI BEZUSPJENO. NO ONDA SE DOGODILO UDO. VE PRED KRAJ DANA SJELA
SAM NA KLUPU I TUNO GLEDALA U CESTU, KADA JE NAILA ENA. PITALA ME: DRAGO
DIJETE, TO JE? ZATO SI TAKO TUNA, A JO PRAVOGA SVIJETA NISI UPOZNALA? UINILA
SE KAO DOBRA ENA I ISPRIALA SAM JOJ SVE, A I TAKO SAM MORALA NEKOME REI INAE
BIH PUKLA. IZ TORBE MI JE PROVIRILO MAE I ENA JE VIDJELA DA MI JE POTREBNA POMO.
UHVATILA ME ZA RUKU I REKLA DA ZNA GDJE MOGU BITI. DOK SMO PUTEM ILE PREMA
NAEMU ODREDITU SAZNALA SAM DA JE I ONA, DAVNO PRIJE IMALA KI, ALI DA JU JE, ZBOG
PRILIKA, ODNOSNO NEPRILIKA, MORALA DATI. TADA SAMO NAPOKON DOLE DO JEDNOGA
MJESTA GDJE MI JE REKLA DA SIGURNO MOGU SAZNATI TKO SU MI RODITELJI, SAMO MORAM
ZNATI KOJI JE DATUM BIO KADA SU ME OSTAVILI. JA SAM, HVALA BOGU, ZNALA, JER MI JE
PETAR STALNO PRIAO O TOME I GOVORIO KAKO TREBAM BITI SRETNA TO SU ME ONI
POSVOJILI. REKLA SAM I TAJ PODATAK, A ONI SU MENI ZAUZVRAT DALI IME I PREZIME MOGA
OCA. IVAN MILIEVI. TAKO SE ZVAO. KADA SAM SE OKRENULA PREMA ENI DA JOJ SE
ZAHVALIM JER SAM BILA PRESRETNA, ONA JE PLAKALA I HVATALA SE ZA GLAVU. NE MOGU
VJEROVATI, NE ZNAM KAKO SAM MOGLA UINITI TO SVOME DJETETU!? NAKON TOGA ME JE
ZAGRLILA, ALI MENI JO UVIJEK NIJE BILO NITA JASNO. KADA SE MALO SABRALA REKLA MI JE
KAKO JE ONA POSTALA MAJKOM U SVOJOJ DEVETNAESTOJ GODINI. IMALA JE VE TADA
MOMKA ZA KOJEGA SE NAMJERAVALA UDATI, PA SU NJIH DVOJE POBJEGLI ZATO TOJOJ
RODITELJI NISU ELJELI DOPUSTITI DA RODI. NO KADA SU OTILI, NISU IMALI NI SMJETAJA,
NI NOVACA KOJIMA BI UZDRAVALI SEBE, A GDJE JO I DIJETE. TEKOM MUKOM SE MORALA
ODREI DJETETA, ALI ONA GA NIJE MOGLA ODNIJETI U POSVAJALITE, NEGO JE DALA SVOME
BUDUEMU MUU, IVANU MILIEVIU, DA ME ODNESE. TADA MI JE POSTALO SVE JASNO I
MENI SU POELE SUZE TEI, NE ZNAM JESU LI BILE RADOSNICE ILI ONE DRUGE VRSTE, ALI
PRIJE BIH REKLA RADOSNICE. PRED MNOM JE STAJALA MOJA ROENA MAJKA. ODVELA ME
SVOJOJ KUI, UPOZNALA SA OCEM I PRIALI SMO CIJELU VEER KADA SAM SE SJETILA DA JA
JO UVIJEK IMAM SKRBNIKE. MAMA I TATA SU MI REKLI DA SE NITA NE BRINEM, SAMO DA IM
DAM ADRESU I ONI E SVE SREDITI. POELA SAM IVJETI SA RODITELJIMA I BILA SA
PRESRETNA. IMALA SAM BOLJE OCJENE U KOLI, IZGLEDALA SAM LJEPE I DOTJERIVALA SE,
TAKO SAM I UPOZNALA DEKA KOJI JE JAKO DRAG PREMA MENI I TKO ZNA TO E TU BITI. NE
SMATRAJU ME UDAKINJM VIE I AK IMAM I PRIJATELJICE, A MOJE MALO MAE, MOJ MACI,
SADA JE VELIKA MACA KOJA UIVA U SVOME DRUTVU, U DRUTVU PRIJATELJININIH
MAAKA. SVOJU SREU I USPJEH, PRONALAZAK RODITELJA MOGA ZAHVALITI SAMO JEDNOME
BIU, A TO JE MOME MALOM MACIJU I BOGU!
Oprostajno pismo
Cesto mi se tvoj lik pojavljuje u snu. To andjeosko lice koje i nakon toliko vremena ne mogu izbrisati iz
glave, iz srca u kojem si ostao urezan zauvek. Osecam te pod kozom, kao da mi umesto tople krvi ti
teces kroz vene, kao da nikad neces nestati!
Uvek se iznova pojavljujes u mom snu na trenutke koji traju poput vecnosti, jer u snovima si tako savrsen,
nasa ljubav je savrsena...zelim da to traje zauvek.
Nekoliko trenutaka me preplavljuje osecaj da sam tako zasticena, voljena. Medjutim, ubrzo shvatim da
sam u stvarnosti naivna devojka koju si lagao.
Pitam se, kako neko moze povrediti osobu za koju je uvek govorio da je voli i pricao sve price u koje sam
poverovala, a bile su samo reci koje ti nisu i nece znaciti bas nista. Verovala sam ti, jer sam bila
zaljubljena, a ljubav je uvek slepa.
Ti si to vesto iskoristio. I sada se plasim pomisli da me je izdala osoba koju sam volela najvise od svega,
kojoj sam se divila, a tako si me razocarao.
U tvoj zivot je dosla ona koja ti mozda znaci sve, al to nije vazno. Za tebe sam bila samo broj...jedna
devojka koja te iskreno i ludo volela. Al tako je to uvek bilo u zivotu. Zaljubljeni su uvek patili, bili
ostavljeni, prevareni!
Zasto te ne mogu jednostavno zaboraviti? Ne znam, ne mogu se boriti protiv sebe, svog srca, previse
sam slaba. Znam da ovu prazninu koju osecam, koja me svaki put skrsi, polomi sve u meni mozes samo
ti ukloniti. Dragi moji mama i tata!
Nemojte se ljutiti sto sam ovo ucinila i nemojte plakati...ovo je bio moj izbor, a vi niste nista krivi. Znam da
bi mi sada rekli da razgovaram s vama, no da sam ja to mogla, ne bi bilo ovako kako je, zato samo
procitajte pismo.
Ja sam napravila ono sto mi je um nalozio, a srce htjelo jer trpiti vise nije moglo svu onu bol koju su mi
zadavali ljudi, ako ih mogu uopce tako nazvati, svojim rijecima i dijelima...
Dok nisam izasla van iz svoje cahure mislila sam kako je svijet jedno predivno mjesto i jedva sam cekala
da i ja udem u njega, zauzmem se za sve te ljude koji cine nas svijet.
No onda kada sam izasla u svijet, vidjela sam sto se zapravo dogada vani...ljudi nisu imali nijednu lijepu
rijc za druge ljude, trazili su samo kako nekome napakostiti iuvriediti ga...nebom nije letjela sreca, kako
sam ocekivala, nego je nebo bilo prekriveno tamnim oblacima mrznje, neljubaznosti, svade....
Umjesto prekrasnih pticica koje bi letjela nebom i razveseljavale me svojim prekrasnim pjevom, cula sam
samo teske rijeci. Svaki me dan srce sve vise i vise bolilio, svaki dan sam imala u srcu zabodenih sve
vise i vise ostrih maceva koji su razrezali moje srce na tisucu komadice, a ja bez srca vise nisam mogla
zivjeti!
Ljudi nisu vise ljudi, sada su zvijeri, opasne zvijeri...i vise se moramo cuvati njih nego pravih zvijeri...
I znam da mi je BOG s razlogom dao ovo tijelo, Bog je imao plan za mene, ali duh u meni je posato
nemiran, ovo tijelo mu je postalo tijesno i vise ga nie moglo trpiti, bas kao ni ja, jer mu se mnogo ruznih
stvari dogadalo bas zbog tog tijela...
Duh je pozelio izaci...pobjeci...nestati....ispariti...uzivati....zivjeti....biti slobodan...
Kao i ja....pomogla sam nam oboma.
Vi ste, dragi moji, ljudi...znam da jeste, da ste ljudi bas kao i ja....jer sam svaku ruznu rijec, svako ruzno
djelo, svaki ruzni postupak OPROSTILA! Zaboravila...i sad sam sretna, jer sam ucinila sto mi je Bog i
nalozio, oprostila.
I znam da ste i vi ljudi, jer ce te, bas kao i ja drugima, oprostiti...
ZAUVIJEK VAS ANDEL KOJI CE VAS PRATITI I GLEDATI KAKO OPRASTATE I VOLITE!
-pisalo je u pismu koje su otvorili roditelji ove povrijedene djevojke kada su je nasli mrtvu u
krevetu...plakali su, ali nisu znali zasto...zato sto je vise nema, zato sto je sada napokon sretna ili zato sto
nisu nista primjetili i nisu joj mogli pomoci!
Prestanite vrijedati jedni druge, jer nikada ne znate koliko tu drugu osobu zaista povrijedite i ozlijedite je
psihicki. Otvorite oci i pazljivo gledajte, jer se mozda i iza najtoplijeg i najveceg osmijeha skriva velika
tragedija, tuga i razocaranost...Mi nismo zvijer, mi smo ljudi, stvoreni da volimo...pa zasto onda to i ne
radimo??
Proganja me misao da te druga ljubi, ta misao mi neda mira...Iako si me izdao, razocarao zauvek cu te
pamtiti kao savrsenu osobu jer si takav u mojim snovima, andjele!
U mojim snovima si savrsen!
Cesto mi se tvoj lik pojavljuje u snu. To andjeosko lice koje i nakon toliko vremena ne mogu izbrisati iz
glave, iz srca u kojem si ostao urezan zauvek. Osecam te pod kozom, kao da mi umesto tople krvi ti
teces kroz vene, kao da nikad neces nestati!
Uvek se iznova pojavljujes u mom snu na trenutke koji traju poput vecnosti, jer u snovima si tako savrsen,
nasa ljubav je savrsena...zelim da to traje zauvek.
Nekoliko trenutaka me preplavljuje osecaj da sam tako zasticena, voljena. Medjutim, ubrzo shvatim da
sam u stvarnosti naivna devojka koju si lagao.
Pitam se, kako neko moze povrediti osobu za koju je uvek govorio da je voli i pricao sve price u koje sam
poverovala, a bile su samo reci koje ti nisu i nece znaciti bas nista. Verovala sam ti, jer sam bila
zaljubljena, a ljubav je uvek slepa.
Ti si to vesto iskoristio. I sada se plasim pomisli da me je izdala osoba koju sam volela najvise od svega,
kojoj sam se divila, a tako si me razocarao.
U tvoj zivot je dosla ona koja ti mozda znaci sve, al to nije vazno. Za tebe sam bila samo broj...jedna
devojka koja te iskreno i ludo volela. Al tako je to uvek bilo u zivotu. Zaljubljeni su uvek patili, bili
ostavljeni, prevareni!
Zasto te ne mogu jednostavno zaboraviti? Ne znam, ne mogu se boriti protiv sebe, svog srca, previse
sam slaba. Znam da ovu prazninu koju osecam, koja me svaki put skrsi, polomi sve u meni mozes samo
ti ukloniti.
Proganja me misao da te druga ljubi, ta misao mi neda mira...Iako si me izdao, razocarao zauvek cu te
pamtiti kao savrsenu osobu jer si takav u mojim snovima, andjele!
Autor: Maja
Ljubav muci
Za onu koju bih zeleo svaki dan vidjeti, sretnu
I nasmijanu, bez brige na ovome svetu
Evo me! Dugo sam se pitao, jos iz pocetka dali bi bila dobra stvar da ti
napisem koje pisance i dugo, dugo vremena tako se zapitkivao, dali da pisem
ili nepisem. Nisam dugo vremena pisao ovakav materijal, ustvari prvi put je
da pisem ovako nesto devojci. Ipak, evo me. Sad je tacno 3 sata ujutro
nemogu da spavam jer opet maleno moje ti mi dolazis u misli. Kao na letnje
vece kad hladan vetar lagano preleti preko tvog tela tako i u meni se budi
neki neobican osecaj kad pomislim na tebe, i to svaki put jos od 12 Marta
dvi hiljade i pete godine. Sigurno se pitas kakav osecaj, i mozda upitkujes
dobar ili los! Pa srce moje zar uopste mozes da dodjes na tu temu da bi ja
ikad nesto lose o tebi pomislio? NE! Nemogu jer nema nicage na ovome svetu
sto bi me navelo da nesto lose pomislim o tebi. Razlog? Uskoro ce stici!
Sigurno i ti dobijas neki da takodje kazem cudan osecaj, mozda ti srce kuca
sve jace od znatizelje da saznas sta sledeca recenica u ovom pismu govori?
Nemoj da zuris jer ipak reci na ovom papiru nece nigde da polete ili odlete.
Zato ti i pisem ovo pismo, jer ipak jednog dana sta god da bilo, mozda kad
bi pala u neki sevdah mozes da ga ponovo procitas i da znas da te je neko
zavolio i jos uvek te voli i volece te do kraja zivota, nebitno u kakvoj
vezi mi bili. Zena, devojka, prijateljica, kakav odnos nebitan je, jer
zavoleo sam te i uvek cu te voleti.
Znas, uvek sam volio da pisem ali cudno nikad nisam voleo da citam knjige.
Nisam ih puno ni procitao u zivotu ali one koje jesam stvarno sam se bio
uneo u njih. Opet da navedem par razloga sto su me jos naveli da pocnem da
pisem ovo pismo. Nisam dugo vremena pisao pa sam se cisto i zazeleo, a jedna
druga mnogo vece stvar je ta ako podjes sama od sebe znas da nekada neke
reci nisu tako lake za izgovoriti, pa ih je lakse prenjeti nekim tisim
putem. Iako bi one lepse zvucale kad bi se rekle u lice, ipak ovako one su
tu i ostaju pa ih uvek mozes procitati, setiti ih se i lako ih zapamtiti a
doneklen i uveriti se da imaju ono isto znacenje koje bi i trebale da imaju.
Ljubavi moja, ustvari da zamenim ljubav sa tvojim imenom, Miro moja, mozda
ti sve ovo izgleda tako staromodno, no ja sam osoba koja sva svoja
desavanja, dogadjaje, misli i osecanja ponekad voli da prenese na papir. To
ponekad je trenutno u ovom trenutku. Obracam se tebi - tebi koja
najverovatnije sad slatko spava sa zaklopljenim okicama i mozda u dubokom
snu za koji niko nezna o cemu je; tebi cije je postojanje u meni probudilo
neke osecaje za koje do sad nisam znao niti ikad imao; tebi koja me je
naucila da voli; tebi koja me je navela da vidim da postoji ljubav. Sad vec
pocinje da postaje tesko nastaviti u istom ritmu u kojem sam poceo. Jer na
hiljade misli su mi dosli od jednom pa dok napisem jednu od njih hiljade
drugih dodje pa sve tako dodju pa odlete pa mi nastane teski dzumbus u
glavi. Ali, nije bitno, ipak cu pokusati da ti kazem ono sto nameravam. Sad
je glupo govoriti sta ce sa nama biti u buducnosti ali hteo bi da ti kazem
jedan deo iz knjige koje sam davno procitao i koji mi nikako od tog dana iz
glave nije izasao jer na mene je ostavio veliki utisak a naprosto ukrao
reci, taj deo glasi "kada u casovima samoce tihi vetar bude prevrtao
stranice tvoje proslosti, seti se i ti mene da sam i ja bio jedan od
slucajnih prolaznika na stazi tvog zivota...". Nadam se da si shvatila ovo.
Jer, znaj taj "slucajni prolaznik" te je uspeo zavoleti bez obzira na vrjeme
mesto ili nesto drugo.
Razmisljam se kakvi su nasi trenutci bili do sada. Za mene svaki novi susret
biva sve drazi i drazi, jer svakim danom te volim sve vise i vise. VOLIM TE!
Moram to da ti priznam. Zavoleo sam te na prvi pogled! Pa makar se ti
podsmijavla tome, mada se nadam da nemas potrebe i da nisi takva osoba.
Mozda ces misliti da preterujem ali ja znam sta sam osetio u sebi. Nebih
zeleo da mislis da letim sa nekim recima ali svaka rec sto cu upotrebiti
vezana je za tebe i ima ono znacenje koje bi i trebala da ima. Takodje,
nemoj da mislis da ti ovo govorim samo zato sto je pocetak govorim ti ovo sa
znanjem da cu te uvek voljeti pa do kraja zivota. Obadvoje znamo da osecaj
onaj prvi kad stanes u vezu je uvek ljep pa stvari uskoro pocnu da se
strmoglavljuju, mislim da se to nece desiti sa nama jer nema potrebe,
nezelim to da se desi, ali sto ce biti bice sa nama. Jos nesto bi voleo da
napomenem: osecaj je nebeski kad ti neko prizna da te voli nadam se da ces
se sloziti sa time.
Da se doneklen i vratim na pocetak pisma zasto uopste i pisem? Sa svime ovim
sto imam da ti kazem, pokusavam ti reci da hocu da nasa veze ima neku svrhu,
ali ustvari ona vec i ima svrhu jer povezala me je za tebe toliko da bi
velika suza kanula kad nebi vise bila moja. Zasto ti ovo pokusavam reci?
Zato sto sam shvatio nesto, nesto sto se u meni probudilo i posle cega sam
dobio sasvim novi pogled na ceo svet i stvari sto se desavaju u njemu. Vazno
mi je da se drzim onoga sto mi je bitno i da je ljudski zivot vredniji i od
para i od bilo cega drugog. Stime hocu da kazem da si mi bitna ti; ti kao
osoba; ti kao drug;ti kao ljudsko bice kojo me cini srecnim; ti kao devojka,
I ti kao ljubav prva. Mnostvo puta covek sebi postavi pitanje cemu je
vrednost zivjeti? Zasto uopste zivjeti? i neke stvari radi govoreci jednom
se zivi? Navelo me je da shvatim da zivot netreba na neku ruku "trositi". i
svaki momenat na ovoj planeti dok "trosim svoj zivot" hocu da ima neku svrhu
I poentu. A znaj da svaki momenat sa tobom se osecam da mi je vredan a
takodje ispunjen svrhom i bogu sam zahvalan za svaki delic sekunde koji mi
pruza da budem sa tobom. Dobijam cudan osecaj sad kao prvi put kad sam te
ugledao kad kazem ovo ali osecam kao da mi je bog podario svog andjela kao
da me je blagoslovio sa tobom.
Mogao bi da skratim dosta price sa ovim sto cu ti reci; 6-og FEBRUARA, TI SI
NAJSLADJA STVAR STO SU MOJE OCI IKADA UGLEDALE pod onom lipom u tvojoj
basti, i osoba za koju je zadrhtalo srce moje nakon sto me poljubi po prvi
put. Na neku stranu sta pokusavam da kazem svime ovim je da mi je zivot
sladak i ljep znajuci da si ti na svetu ovome. Da naprasto postojis!! Ali da
li ces uvek postojati za mene?? to je ono veliko pitanje koje bi hteo da
pitam. Znam da hoces, kao drug ali..ono sto bi te hteo pitati glasilo bi
ovako: "Da li mislis, jel ima nesto u tebi u srcu tvom sto bi ti mozda moglo
reci dali mozes da budes samnom i samo moja na svetu ovom"? Neznam niti hocu
da predpostavjam tvoj odgovor jer on je samo u tebi sakriven i samo ga ti
znas. Takodje, znam da je ovo nesto suludo za pitati u ovim godinama tako da
drzi svoj odgovor pa mi ga reci kad vreme dodje za to, ali nemoj sad!. Samo
znaj i drzi to u mislima da ipak ima neko ko te zeli za ceo zivot. Ima mnogo
ali, zasto, kako, gde, sta, koliko i mnostvo drugih stvari koje ce se samo
vremenom odgonetnutni. Ali, bitno je to da ce vreme reci svoje a sam BOG CE
PRESUDITI DALI SMO SUDBINA ILI IPAK NE. Mozda kad bi neka starija osoba
procitala sada ovo rekla bi "decija posla" ali, pitanje za njih bi trebalo
da glasi da niste vi mozda sa svojim muzem ili zenom zavrsili jedno sa
drugim zbog "decijih poslova"?
Dali da prestanem? Ipak bi hteo da nastavim malo jer sam se ipak razbudio i
bice jos jedna nesnana noc. Stvari kao prevara? Mislim da znas moj odgovor
na to pitanje, jer spomenuo sam ti ga tako da to ucinio tebi nebih. Dali bi
ti ikad prevarila mene? Znas ono nikad ne reci nikad. Ali ipak kad malo
bolje razmislim prevara i nije toliko cesta pojava kao sto se doneklen
reklamira i prica. Ako dvoje ljudi sto se poznaju odu na pice, jer to
prevara? Sta je uopste prevara? Po meni bi bilo to da govorim nekoj drugoj
devojci da je volim. Ja te nikad nebi mogao prevariti onda iz tog razloga.
Jer da te gledam u oci i kazem da te volim a da sam predhodno bio sa nekom
drugom, ipak nemogu niti cu ikad moci dok god sam stobom. Ogovaranje i
privera to su dve stvari sto idu jedno uz drugo i sto cine jedno drugo. Ako
ikad imas nekih sumnji, pitaj me pa ces dobiti pravi odgovor na sve bio on
gorak ili ne, ali bice iskren. Isto tako, nikada necu i nebi mogao
poverovati nekome drugom, sem ako neke reci nepoteknu iz tvojih usta. Jel
verujem ti.
Znamo obadvoje, niko nije savrsen na ovome svetu. Svako ce pogresiti jednoga
dana. Ali nebih voleo da zbog neke greske izgubim tebe jer ja to sebi nebi
mogao oprostiti. Ovim pismom doneklen pokusavam da ti se otvorim i dokazem
neke stvari. Ta rec "poverenje" nije da je nemam za tebe, ali nikad me nisi
toliko uverila da ostavicu ti da razmislis o tome kako bi zavrsio tu
recenicu. Iako si mi uvek odgovorila na sve sto sam te pitao i rekla da si
bila iskrena ali kao na sirokoj stazi koja se pocne suzavati tako se to
poverenje u tebe pocinje gubiti na nekome suzenju. Nemoj pogresno shvatiti,
sto ti pokusavam reci je to da me nikad nisi uverila, jer odgovoriti na
pitanje nije uvek dosta. Iz toga razloga bi te pitao dali me volis? Zasto?
Koliko dugo? Jel sam gresio kad sam pomislio da me tvoje oci vole kao sto
tebe voli srce moje? Jel sam gresio? Dali i dalje gresim? Reci mi pa koliko
god da surova istina bila prihvaticu je. Nezelim da mi uzvratis reci, vec
zelim da mi kazes iskrene reci sto su ti u srcu i sto ce iz njega da izadju
kao sto se to zbiva samnom sada. Reci mi dali ima ljubavi u nama, ja znam da
je ima jer ona se probudila u meni i jos uvijek traje i trajace iskreno
receno do kraja zivota. Stime se i dalje budim sa istim razlogom svako novo
jutro kad sunce svane. Mnogih noci biva to da dobijam neku nesanicu, zbog
koje nemogu da spavam, tako ponekad ti saljem vjetrom neke rjeci za koje
samo ja znam, ali ih vjetar izgleda izgubi negdje u putu ka tebi. Tako mi
cesto zaokupis misli, da sam u stanju da ucinim bilo sta i doneklen kao da
uspostavim neku telepatiju sa tobom. Hodas kroz moje misli, ko sebicni lovac
na blago. Bezbroj pitanja ti tad postavim, no necujem odgovor, mada mogu
samo da ih naslutim.
MIRO MIRJANA, kazi mi letim li ja mozda previsoko, u neka sedma nebesa, u
plavo bele oblake, u kojima me cekaju mozda neka nova iskusenja od kojih ce
biti jedno da cu naici na veliku prepreku i strmoglaviti se niz nju??? Kazi
mi maleno moje, da li sam ja mozda previse zaokupljen snovima ili iluzijama
sto nebih voleo da jesam?? hajde kazi mi maleno moje, jel odgovor znas samo
ti!!! Kazi i nemoj se sazaliti kakav god da bio tvoj odgovor. Ali zapamti
ovo : "I da odes na drugi kraj beskraja, daleko iznad snova, stoljece jedno
da te od mene razdvaja kao daljina dugackih mora, od sebe te sakrio nebi,
jer uspomena zivi i nosim je u sebi"..
E maleno moje, mozda ti se cini da sam malo preterao, no dopusti mi da
iskazem sve ono sto sam do sada cuvao u sebi. Sta cu kad sam doneklen
sentimentalna osoba. Ali barem ako ti se ovo moje pismo i sve utrosene reci
cine suvisnim, barem sve ovo ostavi za neka vremena kad ti sve ladje potonu
I kad vec pocnes da se davis u plimi problema. Tad ga uzmi i ako ti treba
potrazi me da ti sve ovo ponovim i da ti kazem ovo sto cu ti sada reci :
VOLIM TE.
Mozda je bas suvisno govoriti o ovoj previse znacajnoj reci u ljubavi, no
znam da samo se sa njom nesme i nemoze igrati, i da je mogu samo iskreno
reci oni koji su pronasli dovoljno razloga u nekome da bi to izgovorili. Pa
iz ovoga sam zakljucio da li ja dovoljno riskiram ili sam ja u kategoriji
tih malo vise iskrenih i doneklen hrabrijih. Nadam se da ces razumeti moju
duhovni prirodu doneklen i za koju sam siguran da cu moci iskoristiti za
neke divne trenutke s tobom.
MIRJANI, malenoj mojoj, koju upoznah proleca gospodnjeg 2005.
Nadam se da ces imati razumevanja!!
S ljubavlju, IGOR
Ljubav na daljinu
Bilo je ljeto, sparno vece, dva svijeta, koja su se na samom pocetku cinili sasvim razlicita, su se upoznali.
On se zvaoo Dejan, a ona Ivana. Taj susret je bio sudbonosan i svasta se poslije desilo sto nije trebalo.
On je bio sa njenom najboljom prijateljicom Darijom, al se zaljubio u nju, i odma se predpostavljalo da od
te veze nebi moglo biti nista, al ipak desilo puno stvari koje niko od njih nije ocekivao. Dejan je bio
Bosanac, koji je bio na ljetovanju u Dubrovniku, a Ivana Hrvatica koja je rodjena u Dubrovniku i tamo je
zivjela, i velika daljina je bila prepreka za tu vezu. Dejan se sa tog ljetovanja vratio i jos je bio sa Darijom,
i bio je zaboravio na Ivanu. nakon 10-ak dana Darija je prekinula vezu koja je bila dobra al daljina je
smetala Dariji. Dejanov zivot je tekao normalno sve dok nije dobio pruku od jedne djevojke. Ta djevojka je
bila Ivana. U drugoj ga je poruci pitala da budu zajedno, zeljela je ispitati da li se ono vece desila sudbina
ili je to bio lazan znak. Dejan je pristao, iako sa blagom sumnjom da ce veza uspjeti zbog daljine, jer je
vec jedna zbog istog razloga prekinuta. Tako su to vece pocela nova polavlja u njihovim zivotima.
Od te veceri stalno su si slali poruke, zvali jedno drugo, i u tome im je prosao 1 mjesec veze i oni sami
nisu mogli vjerovati da ce to toliko potrajati, ali su shvatili da je to sudbina i isli su dalje. Dejana je napala
bivsa cura i Ivanina prijateljica, Darija. Dejanu je Darija slala poruke kako je mogao, najbolja mi je
frendica itd. Ivana je posumnjala Dejanu da joj muti iza ledja sa Darijom, on ju je uvjeravao u suprotno, i
stvarno joj je govorio istinu. Dolazio je u pitanje prekid, ali su nastavili dalje, ali ti dogadjaji su uvijek ostali
kao mrlja u vezi, i Ivana je to stalno nabacivala Dejanu kad bi joj nesto prigovorio. Isli su dalje i tako dan
za danom, mjesec za mjesecom, do negdje kraj drugog i pocetka treceg mjeseca, kad se opet javila
Darija. Pocela je opet sa istom temom, Vezom Dejana i Ivane. Stalno je nesto prigovarala, i Dejan je u
jednom trenutku poludio i rekao da je Darija ljubomorna, na sta mu je ona rekla da joj se vise nejavlja. To
je uradio, ali je u sebi rekao kad me opet vidi nece izdrzati da mi se ne izprica. Dejan je sa Ivanom bio i
dalje sve do cetvrtog mjeseca kada mu je Ivana rekla da joj se svidja drugi, i da prekida vezu, na sta je
Dejan poludio ali je na kraju prihvatio i nastavio dalje. poslije petnaest dana mu je Ivana poslala poruku
gdje si prijatelju, sta radis, pa nikako da se javis prijateljici. saljem ti prijateljsku pusu, al bi mogla biti ona
prava ako hoces?Dejan je u tom trenutku vec bio upoznao drugu curu, ali je ipak dao malu nadu Ivani i
rakao da bi mogla biti prava pusa. pitao ju je sta je bilo sa onim momkom?Ona mu je odgovorila da su
samo brijali na sta je on burno odreagovao. Tako su se dopisivali 20-tak dana nakon cega je Dejan
odlucio jos jednom krenuti u pustolovinu sa Ivanom. Za manje od mjesec dana trebali su se vidjeti u
Dubrovniku. Dejan je isao na ljetovanje. Dan prije nego sto je Dejan trebao doci ni jedno ni drugo nisu
mogli spavati, nisu vjerovali da ce se nakon toliko vidjeti. Bili su zajedno oko 8 mjeseci i to je bilo dugo
vremena, on ju je volio svim srcem iako nije bio 100% siguran koliko ga ona voli. Ipak uvijek je mislio
pozitivno i nadao se da ga voli bar pola kao on nju. Dosao je dan kada su se trebali naci on nije vjerovao
sta se sve dogadja oko njega, nije mogao vjerovati nakon koliko ju je vremena vidio. Kada su se nasli
zagrlio ju je tako jako i zeljeo je da tako ostanu sto duze ako je moguce vjecno. Razisli su se i rekli da ce
se opet sutra vidjeti. Kada je isao kuci sreo je Dariju, gledao ju je ljutito, nisu se ni pozdravili. Tek sto je
usao u kucu primio je poruku od Darije kako joj je zao zbog svega zao i da se bezveze ljutila na njega,
bas kako je on predpostavio. On je prihvatio ispriku i oprostio joj je, i ona je poslala jos par poruka isprike,
i on joj je sve oprostio. Sve je bilo dobro do sedam dana kasnije kad mu je Ivana poslala poruku da
raskida, da ga voli al ipak raskida. On je trazio objasnjenje al ga nije odma dobio. Rekao joj je da se nadju
navece da popricaju malo, da mu objasni zbog cega, ona je na to pristala. Kada su se nasli on ju je pitao
zbog cega, a ona mu je rekla zbog svega. On je sa malim osmijehom na licu rekao postoji svasta, trebam
konkretan odgovor. Ona mu je samo odgovorila volim te al mi se neda biti sa tobom. On taj odgovor nije
prihvaio ali ipak je nastavio dalje, i tu je napraviokobnu gresku koja ga je mogla mnogo toga kostati.
Poceo se nabacivati svojoj staroj ljubavi Dariji. Odma joj je rekao da je na Ivanu zaboravio i da je nevoli,
iako su obadvoje znali da nije tako. Darija
je bila tvrd orah cak i za Dejana, led koji nepuca tako lako. Sutradan kada se vracao sa plaze primio je
poruke od Darije i Ivane, kako je dvolican gad, kako ga nezele vidjeti vise i da je on proslost za obadveOn
se pravdao Dariji da nije nista lose htjeo i kad joj se nabacivao da je vec bio prekinuo sa Ivanom, ona mu
nije puno vjerovala. On ju je uvjeravao da nema razloga da mu nevjeruje. Na Ivanine poruke se nije
pokusavao pravdati, jer ga je dvaput povrijedila, ali negdje u njegovom srcu znao je da je jos voli, i
pokusao je naci pravi razlog. Pravi odgovor zbog cega su prekinuli dobio je brzo. Odgovor koji je dobio
promjenio je mnogo stvari. Taj odgovor je bio kako su je prijateljice nagovorile da prekine, na sta joj je on
rekao da buduce slusa svoje srce kada je u pitanju ljubav. Posto Dejan nikad nije prestao da vjeruje da bi
on i Ivana mogli da budu opet zajedno, tako joj je predlozio da se nadju kod nje. Ona je pristala i na tom
susretu se rijesilo mnogo stvari. Kao prvo, pomirili su se, opet su zajedno od tog susreta, ali ga je ona
zamolila da negovori Dariji da su zajedno. On je nju poslusao i napravio malu gresku. Par dana poslije se
vracao u Bosnu, jos par puta su se vidjeli i Darija je vjerovala da su oni posvadjani. Kada je dosao u
Bosnu Dejan se dopisivao sa Darijom i ona ga je bezveze pitala da li je u svadji sa Ivanom, on je
odgovorio da nisu na sta se ona razocarala i nije vjerovala vise Dejanu. dejan i Ivana su bili zajedno jos 7
dana i Dejanu je bilo svega dosta zato sto su mu se svi mjesali u vezu, prekinuo je al odma poslije 10 min
je naazvao Ivanu i zamolio je da im niko od njenih prijateljica ne mjesa u vezuTo je uradio zato sto je
Darija rekla da Ivana zasluzuje boljeg od Dejana. Dejan i Ivana su nastavili dalje vole se i vjerovatno ce
potrajati njihova veza. To je ljubav na daljinu koju svaka svadja i svaka greska i ljepa stvar ocvrsne.
Autor: Mc.Shorty
Price prijatelju
Ma otkud znam, voleti i nije tako lako, nije ni tesko, neznam. Otisao sam samo sluzbeno a evo me po
povratku ispunjen necim sto je najvise privatno. Cudno je to prijatelju moj. pricali smo samo o poslu, sve
nam se vrtilo oko te profiti i koliko kome, sta i kada, ko i koliko.... ali i to se zavrsi jer sve price pa i
poslovne se zavrse. Dan je uveliko odlazio a tama se smeskala kao da je zeljno ocekujemo. Vecera
obicna ili ne ali nekako tradicionalno "utegnuta", sa onim lampama koje dodiruju skoro vrh tanjira. Ona je
sedela pored mene sa leve strane i svi smo za velikim poluokruglim stolom jos uvek pricali jedni drugima
kako poslovi idu i tamo i ovamo valda na taj nacin zeleci da saznamo ponesto vise jedni o drugima.
Nisam obracao paznju na nju, ne bar previse jer poslovnost je ipak poslovnost. Usput receno ona je iz
"protivnickog" tima.
Upitala me onako usput dali su mi deca odrasla i sta studiraju... Odgovarao sam vrlo mirno kao na
skolskom casu. Pri rastanku mi je gurnula jedan papiric u ruku i ja sam ga bas nesmotreno prihvatio, a i
kako bi drugacije kada nista nisam ni ocekivao. Razisli smo se i ja sam na recepciji hotela uzeo kljuceve
svoje vec unapred rezervisane sobe. Tri ista broja na prvom spratu, sve jedinice 111,...
Voda u kupatilu je bila bas prijatno topla. Legao sam kao sto to vec godinama cinim boraveci u tim
hotelima tako sto uvek jastuk stavim na suprotnu stranu od one na kojoj ga hotelsko osoblje namesti.
Lokalne novine sam kupio ujutru i vec su mozda izasle i one za sledeci dan ali citati novine za mene je
svejedno, uvek tamo nesto pise pa ako zakasnim onda znam bar sta je bilo a da nam nisu saopstili.
Setih se papirica koji mi je dala i iz ciste znatizelje ustanem i izvadim ga iz dzepa pantalona. Otvorim i
nemogu da poverujem ali samo par reci: Ja sam u sobi 112 i doci cu kod tebe u 11,15 veceras. Ne zelim
da spavam sama, a tebe vec ionako dovoljno zelim.... Mirjana.
Jos samo 10 minuta je ostalo i uzmem vizit kartu na kojoj je stajala njena adresa. Stanovala je na drugom
kraju tog istog grada ...
Pokucala je neprimetno, i otvorila otkljucana vrata. Stajala je i gledala me pravo u oci. Nisam progovorio
ni reci. Nisam kurva, nisam nikada prevarila muza, nisam nikada rizikovala,...veceras hocu,... znas kada
sam te cula jer te ni videla jos nisam ali kada si progovorio danas po vasem dolasku kroz mene je
prostrujao neki cudan osecaj... nesto mi je reklo...to je taj, i kao da sam bas tebe cekala. Prisla je polako,
zagrlila me i gledala pravo u oci. Priblizila je usne mojima, ...poljubi me rece, ali nisam uspeo ni da se
pomerim njene su vec bile na mojima. Ljubila me strastveno, kao da odavno ili mozda nikada ljubila nije
...
Da, bas je lepa, ali sta je to lepota, crna kosa, zelene oci, vitak stas, grudi,...zavisi prijatelju sta lepota
znaci i sta je ustvari lepota.
Legao sam na krevet, onako lezerno ali i od poprilicnog umora. Stajala je i gledala me. Ma ne, nije to
ljubav, ali zena je zena a mi smo mi i znas kakvi smo,... mladja mozda nepunih desetak, al kao da je to
bas vazno, znas i sam....
Mozemo li se nesto dogovoriti, pitao sam je. Potvrdno je odgovorila klimajuci glavom. U mene se ne smes
zaljubiti, ne smes me voleti jer ja sam sada ovde i ko zna ponovo kada, vazi ? Ne, skoro je vrisnula, ja
nisam kurva vec zena zeljna ljubavi, monotonija mi se poodavno uselila u dusu, ja sam doktorka ako je to
bitno i zna me skoro celi ovaj grad, ali i ja hocu da nekoga volim hocu da iskreno volim i tebi zelim da
poklonim svu ljubav koje sam puna kao nar semenki. Onaj moj ionako zna da nocas radim trecu smenu
ali sam danas dok smo razgovarali dogovorila da me koleginica zameni.
Prisla je i sela pored mene. na sebi je imala samo spavacicu a u rukama kljuc od svoje sobe. Bela
spavacica, kratka, znas kako to zene vec umeju.... i pocela svoju pricu. Nastavit cu prijatelju kasnije jer
tek sam stigao a i umor me podobro svladao, sutra uz kafu najbolje, vazi ?
--------------------------
I rekoh ti da je sela pored mene dok sam lezeci posmatrao tu zenu, nepoznatu zenu, doktorku kako rece
koju poznaje skoro ceo grad. Nemir nije mogla skriti. Nije govorila vise nista, cutala je gledajuci u tacku
na suprotnom zidu.
Zagrlio sam je, onako ovlas i ona se kao da je samo jos to cekala opruzi pored mene. Samo je duboko
uzdahnula, okrenula se i privila mi se uz telo. Cutala je, cutala je ....i cutala.
Ugasi svetlo, rece .
Poslusao sam je, ali ulicna svetiljka je vec dovoljno osvetljavala sobu da sam joj jasno video mali sivi
mladez na levom polugolom ramenu.
Polagano sam joj svukao tu ionako oskudnu spavacicu. Pomogla mi je. Hteo sam da je stavim tu pored
uzglavlja ali ju je ona prosto bacila na pod. Bila je kao od majke rodjena. Gola, neverovatno gola.
Gledao sam te njene godine opruzene tu pored mene, tu lepotu od koje zastaje dah, i.... neznam kada
sam ostao bez odece, samo se secam tog trenutka vise kroz san nego sto ga se istinski secam tog grca i
tih tela isprepletenih ni sam neznam kako i koliko. Drhtala je kao na hladnoj ulici, grcila se i vec treci puta
tako snazno zarila nokte u moje telo da sam skoro vrisnuo. Uzdasi koji su se rasprsili sobom bili su tako
snazani da su se mogli cuti dole sve do recepcije. Tiho sam izustio, polako, tise,...nije me ni slusala niti
obracala paznju sta govorim.
Noc je bila kao iz neke cudne i izmisljene price. Pohota koja ju je obuzimala dolazila je poput povetarca a
onda se sve pretvaralo u orkansku oluju.
Sa dolaskom jutra osecao sam se kao maratonac koji se priblizava cilju a njena glava je jutro docekala na
mojim grudima. Mirna kao detesce, opustena, gola, ispunjena ... lepa, bas lepa.
Dugo me ljubila, onda iznenada ustala, obukla spavacicu, sagnula se i poljubila me sa onim cmok,
otvorila vrata i otisla.
Dorucak klasican, jaja na oko sa sunkom i parcetom jakog sira. Kafa mi je posle dugo vremena bas dobro
dosla a taksi koji me odvezao do aerodroma je stigao koji minut pre.
Chek in poluprazan, upitali su samo dali zelim pored prozora i to je bilo sve.
Imao sam vremena za jos jednu kafu koju sam porucio u omanjem restoranu ispred polazne hale.
Cao, cuh iznenada odnekud poznati glas. Okrenem se i vidim opet nju, sirok osmeh, leprsava, bas
lepa, sede za sto i . Bila je noc za sva vremena, zelela sam to jednom doziveti,znas rekao si da se
ne zaljubim i da te ne smem voletihm, neznam, ti odlazis, ja znam koliko hiljada kilometara nas deli ali
zar to nesto znaci posle svega., posle tebe i mene, posle nase noci u ovom lepom a meni vec odvratnom
gradu, jer ti odlazis a nisi cestito ni stigao. Moram ti ipak nesto priznati, rece,Volim te, ucinio si mi zivot
lepsim, ucinio si da mi se jedan divan san ispuni, i to bas ti neznanac, .... suze su joj orosile lice dok je
slusala kako prostranom halom odzvanjaju reci: Sabena objavljuje polazak aviona na liniji broj 2435 za
Brisel , mole se putnici da pristupe pasoskoj kontroli.
Zagrlio sam je, snazno, .cutali smo a usne su nam se spojile u beskonacno dug poljubac.
Mirjana, I ja sam tebe zavoleo, volim te, bas te volim, a neznam ni zasto ni zbog cega...i vratit cu se
tebi sto pre, ne zbog posla vec zbog tebe, .....
I evo dani odlaze jedan za drugim, ja na nju mislim i pokusavam da se setim svega ali ide tesko jer lako je
rekonstruisati nesrecu ali sa srecom ide malo teze, prijatelju moj !
Autor: Nord - Amsterdam
Kisni dan
April se smjeskao Sumadijom a na Rudniku nas je docekala januarska idila. Beograd je gazio vodu do
koljena a u Novom Sadu su oblaci otpadali sa neba rekla mi je dok smo ugovarali mjesto na kojem ce mo
se poslije nekoliko mjeseci net poznanstva konacno sresti.
Srem, slozili smo se....ja cu autoputem u pravcu Zagreba a ona preko Fruske... i cekat ce me na Rumskoj
petlji.... Nisam mnogo o njoj znao jer nisam ni pitao kao ni ona o meni. Prije samo pet sest dana poslala
mi je svoju fotografiju napravljenu ispred Arene u Veroni ali sada je kisa bila tako mokra da niko od nas
nije bas mnogo licio na sebe.
Kroz salu kao i obicno sa prijateljem sam se probijao kroz olujne nalete kise koja je detaljno spirala
autoput.
Nisam bio uzbudjen jer smo vec toliko rijeci razmijenili da je izgledalo kao da je vec dobro poznajem.
I....evo rumske petlje ali na zaustavnoj traci autoputa nema nijednog automobila...
Sacekaj me molim te jer je na naplatnoj rampi strasna guzva, rekla mi je telefonom dok sam i sam mogao
vidjeti nepreglednu kolonu kako ceka da se prikljuci nama koji smo vec bili na autoputu.
Stajali smo i cekali...i evo vidim da polagano daje znak da ce se zaustaviti iza nas u malom pezou
svijetloplave boje.
Izasao sam i istog momenta osjetio kako me kisni talas tako zapljusnuo da sam bio mokar do gole
koze.a ona, otvarajuci vrata i podizuci se zarobi moj pogled svojom prekrasnom pojavom. Visoka, vitka,
crne uredno dotjerane kose sa Ferari naocalima koje je po zatvaranju vrata od svog automobila brzi
skinula i bacila na sjediste a zatim sa uzdignutim rukama potrcala prema meni. Tih desetak metara je
pretrcala tako lagano i brzo da nisam imao vremena ni da se pomjerim. Bacila mi se u zagrljaj kao da
smo se hiljadu godina i znali i strasno voljeli....Podigao sam je onako kao sto to cine zaljubljeni u filmskim
scenama koje nam do kraja zivota ostanu u sjecanju......a tada...onako mokri, potpuno mokri smo oboje
kao po dogovoru kleknuli tu na autoputu, na rumskoj petlji u sred Srema ... i ....eh...mozda ce to nekada
neko i opisati jer taj prizor nikoga ne ostavlja ravnodusnim a mnogo je automobila projurilo u oba
pravca...Tako dug poljubac u Sremu po tako olujnoj kisi nikada niko nije vidio....i dug....i mokar, i vlazan i
od zelje i od kise....
Imala je cetrdesetdvije tih dana, fantastican posao a govorila je perfektno Englesiki i Italijanski uz ove
nase jezike na na kojima se ipak najbolje razumijemo,...a ljubili smo se kao poletarci...kao da nam je
obome prvi puta....
Nisam mogla vjerovati,...konacno prozborinisam mogla vjerovati da si mi do poslednjeg detalja opisao
sebe. Pa nisam te mogla promasiti...jednostavno u ovom net svijetu gdje svi manje ili vise ali uglavnom
lazu ti si se opisao tako dobro da sam srecna sto si bio tako iskren...
Pa kako sam ti se opisao tako jasno, upitah.Kako, pa jednostavno...znas vec kako...Napisao si mi da si
obican i jednostavan...da si visok, zgodan...da znas da jesi zgodan i to bas...da si ...neznam sta jos ali
srecna sam da sam te srela...Ti pricas tako obicno, od prvog trenutka se osjecam sigurnom i osobom koja
nije prevarena...kao da te stotinu godina poznajem...Boze kako si drag...kako ...
Idemo na rucak u neki dobar restoran,...rekoh
Vazi...kao da je jedva docekala...
Ne, nisam ja draga od onih koji ce ti prvo ponuditi krevet...ne, to ne...mozemo li razgovarati, mozemo li
biti dobri jedno prema drugom, otvoreni, iskreni, ...a i hladno je vani, bas ce nam prijati nesto originalno
sremsko...
Prijatelju sam dao znak rukom da moze nastaviti sam a ja sam se vjesto uvukao u njen mali auto. Gledala
me i smijala se, smijala i smijala...Bila je srecna, bas srecna. Iskre iz njenih plavih ociju su mi bile
drazesne....idemo...rece i pritisnu na gas malise koji se kao metak poce probijati kroz kisu koja je jos jace
padala.
Ovdje idemo preko Save.... u Macvu rekoh, dok sam prijatelju koji ionako ide u tom pravcu rekao da cu
veceras kod njega doci na spavanje. On mi je samo dobacio onako usput umjesto
pozdrava....dogovoreno legendo
Riblja za pocetak, riblja corba na macvanski nacin.pa zatim biftek na moj nacin rekoh konobaru. Kako
to upita me on.Neka samo omirise vatrusto siroviji to bolji, a on kao da je vec milion puta biftek
donosio bas meni samo namignu i dobaci , nema problemaa damaZa mene ce te spremiti Stroganov
sa salatom od paradaiza rece veselo ne skidajuci pogled sa mene. Cim je konobar napravio samo jedan
korak odlazeci od nas uhvatila je svojom moju ruku...Bila je bas srecna...poput djevojcice...
Kako porodica upitah je...Super, dobaci kao da je bas to pitanje ocekivala...super su a tvojiNisam bio
vec dugo kuci, rekoh...cujem da su svi dobro...Bas lijepo nastavi ona...Znas, nemogu jos da dodjem sebi
da si ti ustvari takav ...tako si jednostavan..a tako magicno privlacan....Cula sam za tebe, citala neke tvoje
price, ...da, ovdje po nasim novinama...pises lijepo...lijepo za citati...i ko bi rekao da evo sjedim sa tobom
u ovom prelijepom restoranu za koji nisamni znala da postoji... Izvadio sam casopis koji su mi bas tog
dana dali u jednoj redakciji u Beogradu i koji ce na kioske stici tek sutra ili prekosutra. Tamo je bio moj
najnoviji tekst koji je lako pronasla. Hoces li autogram...salio sam se...Aaaaaah bas sam srecna, mogu li
ovaj casopis zadrzati za sebe...Ne, morat ces sutra ili prekosutra kupiti salio sam se dok sam potvrdno
klimao glavom......
Vise od dva sata smo ovdje rekoh a ti moras malo duze putovatija spavam ovdje..tu u okolini
Sapca....Gledala me je pravo u oci dok sam davao znak konobaru da donese racun...
Znas, rekla mi je...moram ti nesto priznatiNisam te takvog zamisljala ali sam te takvog zeljela...bas sam
srecna...ti si drugaciji...znas na netu sam iz dosade i kada smo stupili u kontakt mislila sam da si jedan od
hiljada koji arce vrijeme na nevazne stvari...vidim da si ozbiljan, ...drag do bola...jesi majke mi , ne umem
ti ja to objasniti , ... i ko da povjeruje da mi nisi odmah ponudio krevet...ne, nemogu da vjerujem da si
takav...Tebe vrijedi voljeti, rekla mi je...Ali ne sada...rekao sam....Sada podjimo ja u svom a ti u svom
pravcu...neka se utisci sami od sebe slegnu...
Pruzio sam joj ruku...a ona se iznenada scucurila uz mene cvrsto me zagrlila i usne su se spojile u dug
poljubac.....
Stigla sam juce kuci bez problema...porucila mi je SMS-om tek sutradan dok sam ja grabio krupnim
kilometrima kroz austrijski Tauern tunel prema Salcburgu pa dalje na sjever....
Slijedece nedjelje provest ce mo zajedno vikend u Budimpesti...cekam te na Ferihegy aerodromu u petak
u dvanaest...nesanico moja...rece mi juce na messengeru....
Ferihegy...Budapest...Dunav...Sent Andreja....i evo na pomolu je jos jedna od onih lijepih ljubavi koje
zauvjek u ustima ostave slatkast ukus....
Da li je ljubav jaa?
Halo, ti si ..Da, ja jesam koga trebate...Tebe trebam ...A ko me to treba...
Treba te ljeto 2002 , onaj tvoj kamen na zidu marine, na kome si zaspao sam a budeci se tek oko deset
uvece...moda nekad...
Dan kao i mnogi drugi od onih ljetnih, julskih ili srpanjskih dana kako ih u tom kraju zovu, vruc...prevruc...
Kamen u zidu koji malu marinu stiti od naleta visokih morskih talasa van turisticke sezone godinama je
moj, skoro da je postao moj vlastiti...i kada god tu dodjem on me ceka. Gromada sa Biokova precizno
uglavljena meu bjelicastu sabracu okrenuta bas po mjeri, malo ukoso sa blagim padom prema Italiji.
Kroz pukotinu koja je namjerno ostavljena spustao sam u onoj obinoj najlonskoj kesi osvjezavajuca pica
kojima bi se naprtio ve oko 10 ujutru dole pravo u more. To mi je bio frizider. Sa druge strane bilo je
dovoljno mjesta za slaganje iscitanih svakojakih novina i casopisa, prava biblioteka. I ono
najljepse...opruzen sa pogledom koji razara plavetnilo i neba i vode sve do Italije provodio sam svoj ljetno
odmor sasvim sam van guzve i prica o visokim cijenama i loim politicarima.
Samo ponekad bi neka znatizeljna osoba naisla, malo zastala pored svetionika i ponovo odlazila tamo
gdje je ljeto bilo gusce. Moj stari znanac i ve dobar prijatelj Vili mi je jutros dok smo ispijali kavicu rekao
da danas dodjem na moje omiljeno jelo musule pa onako na uho mi jo dosapnuo...Bit e i prstaca ali
moras doi sa one strane da rucamo u basti jer je zabranjen ulov i prodaja...
Bilo je bas dobro, neto zbog gladi, neto zbog obicaja a ponajvise zbog ukusa.
Bravo majstore, rekao sam mu dok sam ispijao casu hladnog bijelog vina...vracajuci se na svoje
odrediste...onu gromadu sa Biokova...
Sunce je jo dobro zarilo ogoljeni okolni kamenjar i jo golija tijela kroz koja sam prolazio do svog
zemaljskog raja...iako su kazaljke na satu ve bile vertikalno opruzene.
Otvorena knjiga me sacekala tano na stranici na kojoj sam je i ostavio...ni daska vjetra...Iscitavao sam
po ko zna koji puta poslednje stranice Danilovog CASA ANATOMIJE ali nisam uspio doi do one
poslednje recenice u kojoj veliki Danilo konstatuje da za pisanje nisu dovoljna samo m ...San obino
naidje kada se najmanje nadamo...
Kisa, ...oluja...sanjam da mi neko na grudi stavlja santu leda...i snijeg pocinje da pada...i sve to se lako
podnese dok negdje u blizini ne udari grom...trgao sam se...dole na zemlji posvuda mrak...ne vidi se nita
tamo prema Italiji gdje se uvijek vidi il neto il nita...ali se vidi...vraski hladno...a nebo poput stabla
narance okiceno zvijezdama...
Uzivao sam u toj beskrajno ljepoti...razmiljajuci kako je lijepo biti u drustvu mora i zvijezda ... i taman
kada pokusah da se okrenem na drugu stranu iznenada osjetih ruku na svom hladnom ramenu...Njezan
dodir unese neku cudnu toplinu koja proe cijelim tijelom...Budan si...prepoznah njen glas...
Da, jesam...nije skidala ruku sa mog ramena...nagnula se i...njezno, sasvim njezno i polako me
poljubila...Ne, rekao sam...nemoj...to nije dobro za nas...godinama se znamo i nasi se
znaju...nemoj...zna i sama...pa prijatelji smo.
Znam, rekla je tiho...sve znam ali vise nisam mogla...Cekala sam da dodjes u nas restoran veceras ali te
nije bilo...cekala sam, cekala...i odlucila da dodjem ovdje. Mu je tamo a i nije velika guzva. Znam gdje ti
provodis ljeto...znam za ovaj kamen... Ja ga i zovem po tvom imenu...kada svi odu i kada mi koji ovdje
ivimo ostanemo sami... Dvije krupne suze su joj se skotrljale niz lice. Bila je cudno lijepa...Ustao sam,
obukao majicu bez rukava...Stajali smo jedno ispred drugoga... Propela se na prste da bi me
zagrlila...snano me zagrlila i plakala...plakala...onako lijepoj i suze su joj pristajale.
Ne, rekao sam ...moda nekada drugi puta... Poljubio sam je u obraz...mekan kao djeciji jastucic...to ne
smijemo sada... Otici u rece...a ti podji kasnije...i dodji, spremila sam za nas sve skoljke koje sam danas
mogla nai...ima ih pet sest vrsta...dodji...i persun je svjez...i maslinovo, ono tvoje koje
volis...djevicansko...i da zna... ja u dolaziti na ovaj kamen kada ti odes i kada svi odavde odu... i cekati
to tvoje ...moda nekad...i nadam se da u docekati pa koliko god da traje...
Hej, cao...kako si...upitam iznenadjen
Hajde dodji, nema turista ali ja stojim na tvom kamenu i samo jo falis ti da nastavimo tvoje moda
nekad...odatle te zovem...kada dolazis kod nas, pa posle krace pauze tiho dodade... i mene...
Drugi vikend Januara...rekao sam tiho...
I ova decembarska no 005 polagano trosi i svoje i moje vrijeme dok me ona i more zapljuskuju julskom
iliti srpanjskom noi 2002, i svim onim zvijezdama, maslinovim uljem, skoljkama...i samo jednim pitanjem,
pitanjem koje se samo od sebe ponavlja do u nedogled...ta ...ta...sta da se radi
ivim u sjenci sjenke tvoje
Zivim u sjenci sjenke tvoje...i znam da to znas, sminkam stvarnost tvojom bojom, jer drugacije ne umijem!
Sve je lazno, ovaj svijet je lazan...Ne zelim pred laznim svijetom lazno da se smijem...ali to nije osmijeh,
to je grc, ljudi su slijepi!
Lijepi dani, nasmijani nekad bili za tebe, za mene, a sad sve same skice, neke druge ulice i srce skitnice
zgazeno nehotice...Znam da znas!!!
NESTAJES...jer u svim snovima ti vratim sve te prazne rijeci praznim danima, jer kraj tebe nisam
vise...Prica odavno nije fer ljepotica i zvijer, suvise razno sve je ovo prazno, prazno, zarazno i
neprolazno...Svakog dana, sata, minute vracam se nasoj prici ZAR MISLIS DA SE STVARNO PONOSIM
TIME????
Plasim se da priznam da jos postojis, rane bole...i da mi falis...fali mi dodir, osmjeh, rijec...fali mi lice i
nase glupe sitnice...
Dosta KRIVICE, ptice selice su odavno otisle na jug!Otisla sam i ja iz grada, nisam mogla vise...i svi ovi
novi pogledi me plase PROKLETI SRETNI ZAGRLJENI LJUDI TE ULOGE SU BILE NASE, samo moje i
tvoje, A GDJE SMO SADA, pogledaj u mene, NEMA ME, obecala sam ti da cu otici i otisla sam...postoje
samo uspomene nase i poneki trag nemoguce ljubavi...KOLIKO DAJES TOLIKO I DOBIJAS...
U nasem gradu sada postoji jedan zivot gdje PRESTAJEM JA, GDJE POCINJES TI, JEDNA LJUBAV
GDJE BILI SMO MI, GDJE SADA SU DRUGI...
JEDNA LJUBAV-MI...i reci mi sta je to ponos, sta je to sram???
Ne, nikada za to s tobom nisam znala pa ne zelim ni sad!!!Sve nase suze saprala je kisa, na kraju nisam
sigurna ni da li si plakao, nit da li si dno dotakao, a takav kakav jesi, takva kakva jesam slagali smo sami
sebe...nismo imali snage za borbu protiv onih koji su krojili nase zivote...kao da smo djeca bez prava
glasa...otisla sam, a ti si se vratio starim stazama svom vjenom picu i ludim provodima...
Znam mene ni svi peroni ovog svijeta nece nikad nimalo promjeniti I DALJE ISTI BLEJER IZA BLOKA I
UVIJEK MAJSTORSKOG OKA NIKAD IZVAN SVOGA TOKA I DALJE ROKA NA PUTU DOKA SVOJE
SRECE...
I dan je taj sto me vara, plavetnilo neba misli mi skrece, a onda padne noc..prokleto dugi sati...Ali znam
sve je nista, slomit cu kazaljke vrijeme ce stati, kosmos ce cekati...samo...trazim te, sanjam te pijanim
ocima u nocima, u tuim licima u stanovnicima nekih drugih svjetova-GDJE JE NA????
Cutim jer znam da ti znas jedini moj TI KOJI ODAVNO MOJ NISI...Svaka sekunda kao godina, ali barem
sad znam na cemu sam i znam da NEMA NAS...
Spremna sam da budem ponosna i nasmijana pred svima, iako te kad sam sama, i dalje oblikujem od
oblaka dima...
Oprosti sto nisam imala snage da te slazem i zazelim srecu, AL STA CE TI TO OD MENE???
Sve uspomene s kaputa stresi samo budi to sto jesi, TU GDJE SI sta god da se desi budi okej i nikad ne
saznaj kako boli kad NEKOG VOLIS, A NEMAS, VOLIS I LOMIS SE DA IZDRZIS!!!
Ostaje nada da ce nekad neko htjeti da shvati mene...MOJA LUTANJA, MASTANJA, SANJARENJA I
ZNATI DA IH PRATI...i ko zna mozda jednom sretnes me, ali srest ces samo prolaznika slucajnog,
obicnog covjeka i pogled leden...
IAKO TE TAJ NEZNANAC NEKAD VOLIO VISE OD SEBE!!!
Samo se cuvaj i budi dobro...
Posljednji zalazaj sunca
Dok maestral lagano provlaci svoje njezne prste kroz moju raspustenu kosu,
a sunce svojim posljednjim zrakama daje ruzicasti odsjaj mome licu, gledam u to more koje kao da gori
pod plamenom velike uzarene kugle koja se polako gasi....opet ostajem bez teksta, opet me zalazak
ostavlja bez rijeci....
A more...mrzim ga.... ono je krivo za sve, za svaku moju suzu, za svaki moj bolan krik, za svaku ranu koju
cu nositi na dusi dok sam ziva.......
Sve je tako mirno i tiho, samo negdje sa sredine uvale dopire zvuk motora stare barke koji ne remeti taj
mir vec se tako prirodno ukalpa u kasno jesenje predvecerje......
Naizgled sve je tako savrseno, to crveno more, taj maestral koji mi mrsi kosu, taj krik galeba i muzika
barke....sve je kao iz bajke, romanticno.....ali daleko je od toga....
Opet gledam u more, i opet proklinjem svu njegovu dubinu, sirinu, predivnu modru boju, svako zivo bice
kojemu je more dom...iako sam sa sve cetiri strane okruzena morem, zarobljena na otoku, mrzim ga a
kad se samo sjetim koliko sam ga voljela, obozavala, bila u njemo bas onako kako bi se reklo svoj na
svome.....
Ali ne...zaklela sam se sama sebi da nikada vise moja stopala nece zapljuskivati valovi, da se moje tijelo
nece presijavati u moru na mjesecini....nikada vise necu zaplivati tim modrim
prostranstvom....nikada.....ne mogu...more je krivo jer te vise nemam.......otelo mi te..bilo je ljubomorno na
sve sto smo imali, a imali smo previse, nesto vece od prijateljstva, nesto jace od ljubavi...imali smo ono o
cemu neki ljudi mogu samo sanjati....
Bio si stariji dosta od mene, ali nikada nismo dopustili da godine stanu na put nasoj sreci, nasoj
ljubavi....bio si mi ljubavnik, ljubav, ali prije svega prijatelj....
Znao si svaku moju pogresku, svaku moju laz, svaku moju prevaru, svaki moj grijeh, znao si sve o meni i
nikada me zbog nicega nisi osudjivao.....sve sam ti govorila...znao si da nisi jedini u mome zivotu.da
imam jos nekoga, znam da se nisi s time slagao ali si me pustio da radim sta me volja i da ti se svaki put
vracam kada me slome tudje lazi, kada me dotuku bolne prevare, kada mi okrenu ledja i slome krila....bio
si moja sigurna, najsigurnija luka, moje nebo i moj zrak...uvijek si bio za mene tu! Kada god sam te
trebala, nikada ti nije bilo tesko prevaliti ni 300 kilometara da me dodjes utjesiti, poljubiti i uspavati u
svome narucju.... a sada tko ce me sada tjesiti, tko ce me sada ljubiti, uspavljivati.....kome cu sada
prolaziti prstima kroz plave uvojke, kome cu sad u ocima gledati dva jezera??? Kome???? Boe,
zato????? Zato bas ti?
Nemogu, iako sam ti tisucu puta dala obecanje da necu plakati ako ti se sto desi, znas da nemogu
zaustaviti suze! Nemoj se sada ljutiti na mene.....
Bila sam jos djevojcica kada sam te upoznala, imala sam 14 godina , a ti 24. iako je sad glupo odmah
sam se zaljubila u tebe ali bila sam svjesna da sam obicna mulica kojoj su barbike i izlazak do 10 glavna
preokupacija u zivotu...
Ali pricala sam s tobom, ispitivala te o svemu vezanom za ronjenje i dala ti obecanje da ces mene samo ti
i nitko drugi uciti roniti...
Uvijek si se smijao mojim salama, glumio ozbiljnost dok sam plakala zbog razbijenog koljena.....ucio sa
mnom matematiku kada sam zavrsila na popravnom, slusao moje tajne, sve sto sam ti pricala o
carobnom prvom poljupcu....sjecam se kako sam svake godine jedva cekala pocetak ljeta da opet
dodjes na otok, u svoju skolu ronjenja, da te mogu gledati cijeli dan.....
Bila sam zaljubljena u tebe, djecje iskreno...znala sam da ces biti moj, znala sam da ti nisam bas
najobicnija klinka nego...neznam....bila sam ti posebna.
Imala sam skoro 18 godina kada sam prvi put osjetila tvoje usne na svojima....jos se sjecam tog dana,
tj.te noci....
Tu noc me je jedan decko strasno povrijedio i cim sam dosla kuci, uzela sam odmah mobitel i nazvala
tebe.iako je bilo 3 ujutro javio si se, dosao po mene i odvezao me na nasu plazu....sve sam ti ispricala,
kako me je samo htio iskoristiti....pogledao si me svojim velikim plavim ocima i rekao: znas mala, strasno
si se promjenila, nisi vise ona klinka koju zanima ronjenje, koju zanima koje su najkvalitetnije maske i
peraje....ne zanimaju te vise dubine i morska bica..ne pricas vise o studiju oceanografije...sad se samo
dotjerujes, gledas decke, razmisljas o tome da studiras hrvatski jezik...promjenila si se...postala si
djevojka....neznam kada, sad sam toga postao svjestan. Znam te odkada si bila obicna klinka umusana
sladoledom a sad si glavna macka ......ne mogu vjerovati da sam tek sad shvatio koliko si lijepa i koliko
me pogadja svaka tvoja suza, svaka tvoja bol...
Sjedila sam i slusala ne vjerujuci svojim usima, moja najveca ljubav meni tako govori...... nisam znala sto
da ti kazem, uvukla sam ti se u zagrljaj bas kao i onda kad sam bila umusana sladoledom ali taj zagrljaj
nije bio onakav kakav si mi uvjek pruzao, cvrst, zastitnicki...sad je to bio zagrljaja muskarca kad grli zenu
koju voli.......
Neznam u kojem trenutku, ali usne su nam se spojile, njezni poljupci su prerasli u vatrene...predala sam ti
se, cijelom dusom, srcem i tijelom...bio si njezan...i nisi mogao vjerovati da si mi prvi....ali znam da si bio
ponosan na to.....ne nisam se sramila niti bojala, znala sam da ces sutra opet biti tu, da ces opet biti
moj....dani su nam prolazili kao u bajci....godinu dana smo bili jedno bice....i tada sam ja pocela sa svojim
glupostima, varala sam te i priznavala ti to, svjesna da ti svaki put otkidam sve veci dio srca, da te polako
ubijam s time....ali volio si me, oprastao mi...voljela sam i ja tebe i zato sam ti se uvijek vracala........tako
nam je prosla jos jedna godina, koliko svadje toliko i ljubavi......sad se kajem, ali sto to sada tebi vrijedi
kada te nema vise tu?? Sta ti vrijedi moje kajanje?? Ali kajem se i kajat cu se...zauvijek....
Prije tocno godinu dana sam te vidjela posljednji put u svome zivotu....
Da sam bar znala da cu te taj dan posljednji put poljubiti na rivi, posljednji put ubaciti tvoju masku u
gumenjak, da ces me posljednji put podignuti u zagrljaj i baciti u more....e da sam znala, vjerovatno te
nebi pustila da odes roniti, ili bi ja otisla sa tobom, poslala bih nekog sa tobom, nebi te pustila
samog...nebi sigurno ostala u centru cekajuci tvoj povratak....
Ali ostala sam i cekala...i .............. sto sam docekala???? Tugu, bol, suze, patnju, rusenje svih svojih
snova.........
Bilo je 15:00 kada si otisao, znala sam da ce se vratiti negdje oko 17:00 tako da sam ta dva sata provela
zezejuci se sa nekim klincima na odbojkaskom igralistu...oko 17:00 sam otisla na rivu jer sam znala da
ces onda doci, ali nisi dosao....nakon 15 minuta postala sam nervozna, digla sam cijelu paniku u centru
ali su me svi smirivali govoreci kako na svjerovatno zezas i da ces sdoci svaki minut..ali minuti su prolazili
i sat je otkucao 18:00 a ti jos nisi dosao...svi su se uspanicili, jer nikada nisi toliko kasnio, po 500 put sam
okrenula broj tvoga mobitela ali nista...samo glupa zvonjava bez odgovora....
Prijatelji su sa drugim gumenjakom otisli te traziti, a ja sam ostala u centru cekajuci...cekajuci sta??????
Znala sam da se je dogodilo nesto starsno cim mi se prvi put nisi javio.....
Minuti su prolazili kao godine....mobitel ja nijemo sutio, a suze su klizile niz lice....kroz glavu su mi
prolazile tvoje rijeci : mala, obecaj mi da neces plakati ako mi se nekada nesto dogodi....nemoj prosipati
bisere zbog jedne svinje kao sto sam ja uvijek sam se smijala na tu tvoju zadnju recenicu, jer smo dobro
znali i ti i ja da sam jedina svinja u vezi ja....i uvijek sam ti govorila da necu palakti jer si me mrzio oduvijek
vidjeti uplakanu.....
Konacno oko 18:30 je zazvonio mob, tvoj frend mi je rekao da su nasli gumenjak i da je drugi frend
zaronio da te trazi jer te nema na gliseru....
Odmah sam znala sta je, ali sam se nadala......
Oko 20:00 su dosli, i po njihovim licima sam vidjela o cemu se radi, dotrcala sam do njih, ali mi nisu dali
da udjem na gumenjak.....pocela sam vristati, urlati, tresti se....morala sam te vidjeti jos jednom....vidjeli
su da ne odustajem pa su me pustili...pogledala sam tvoje lice, plavo.....usne ljubicaste, bezzivotno
tijelo...ljubila sam te hladne usne, milovala sam te zlatne uvojke, grlila te.........vristala.......suze su me
gusile, snaga me je izdala...pala sam u nesvjest.....probudila sam se u svom krevetu i pogledala na stol,
nasa slika u ronilackim odjelima kad sam imala 16, a ti 26 godina.....nisam bila svjesna da te nema
vise...nisam se htjela pomiriti sa tim....
Tvoj sprovod je bio najgori dogadja moga zivota.......ne sjecam se previse svega jer su mi dali inekcije za
smirenje, ali znam da sam dugo dugo poslije svih ostala na groblju, sklupcaan na tvom grobu, grleci tvoju
sliku.....i proklinjujuci more, boga, sudbinu........
Tada sam se zarekla da nikada vise necu krociti nogom u more....
Rekli su mi da si ostao bez kisika, da si pao u nesvijest pod morem.......i sad se pitam kako se je to moglo
dogoditi covjeku koji je tolike ljude ucio pravilnom disanju, pravilnom uronu i izronu sa bocama....kako se
je to dogodilo tebi......
Ova godina je za mene prosla kao da je trajala 6 godina.....iako su me svi pokusavali izvuci iz kuce nisam
se dala, samo sam plakala.......i danas sam tu...posljednji put gledam zalazak, posljednji put mi maestral
mrsi kosu, posljedni put mi se na licu oslikava zalazak....
Evo jos samo koji minut i sunce ce zaci, nestati za danas, a sutra kada ponovno izadje ja ga necu vidjeti
jer me vise nece biti na ovome svijetu......predugo sam cekala, trebala sam to napraviti istog trena kad su
te dovezli mrtvog sa gumenjakom, trebala sam odmah ispuniti svoje obecanje koje sam ti jednom dala
NIKADA NAS NISTA NECE RASTAVITI, UVIJEK CU BITI UZ TEBE, KOLIKO GOD GLUPOSTI
NAPRAVILI ILI JA ILI TI, ZNAS DA CEMO BITI ZAUVIJEK ZAJEDNO.nisam trebala zivjeti jos godinu
dana bez tebe, ali kao da i nisam zivjela.....sad jos samo me jedan korak dijeli od naseg ponovnog
susreta, sretna sam, vidjet cu te opet, ponovno cu te poljubiti, zagrliti, igrati se sa tvojim uvojcima,
ponovno ces me gledatio svojim velikim palvim ocima....znam da ce se ljutiti na mene jer cinim glupost,
znam da ces mi to reci, ali oprostit ces mi jer dobro znas da ja bez tebe nemogu i neznam zivjeti............
Autorica: Ivana

SAMO ZA LJUBAV MOG ZIVOTA
<MOJU SRECU>

Jutros sam krenula iz tog grada a za sobom ostavljala polja i zita zrela. U sebi ponela osmeh tvoj, nas
dvoje kako koracamo mokrim ulicama tvoga grada. Savijen pogled dok kisne kapi brisu korake iza nas.
Tada sam pozelela da vreme stane, da svaki casovnik ima boju mraka, da nas vreme prevari i zauvek
ostanemo tu na mokrim ulicama dok kisica pada, na mokrim ulicama Novog Sad-a.
-A sve je pocelo sasvim slucajno, pojavio se u mom zivotu kao slucajni prolaznik. Kao neko ko dodje i
ode sa prvim zrakom sunca. Tih dana nisam ni slutila da ce se savrseno uklopiti u moj idealni svet, da ce
biti cak jedina osoba koja ce uspeti da mi ukrade srce da podigne moje carstvo, zavlada njime kao da je
citav zivot bio tu. To je covek sa najlepsim pogledom, sa najlepsim osmehom, njegovo ime meni znaci
sigurnost da ALEKSA bas ta osoba, a pre svega covek se savrseno uklapa u moje davne snove. On je
idealizovao moj savrseno idealni svet, on ga je sada ucinio jacim i sigurnijim. PITACETE SE ZASTO? A ja
odgovor mozda i ne znam, znam samo da se nalazi izmedju redova ove price ko ne shvati sta ta osoba
meni znaci u MOM TAKOZVANOM IDEALNOM SVETU znaci da uopste nije ni trebalo citati ove redove.
-
Veceras zamisljam da vila ja sam, da prolazim poljima zrelog zita da koracam mrakom ka tim najlepsim
ocima, i kao da se tu sklapaju oci kao da na kraju tog polja vidim tebe toliko je zelje u meni da te mogu i
dodirnuti kroz mastu. A znala sam da ce nas svaki rastanak do sledeceg vidjenja nositi mastu, moju zelju
da tebe poljubim da ti padnem u zagrljaj kao i svaki put kada se rastajemo dok tebe posmatram kako
nestajes, gubis se iz moga vida ali ne iz srca. Ne sa tog mesta tesko da ces nestati i vec su pusta ta moja
polja i nikoga vise ne mogu videti samo senke meseca i zvezda i zito koje se ogleda u mojoj dusi. A
smela sam se zakleti da vise niko nece moci uci u moj zivot, a sada se branim tvojim pogledom, tim
najlepsim ocima, branim se od svega sada zracim tvojim imenom. A bila sam senka, ranjeno srce malo,
bila sam svima nebitna, tuzna, nesrecna i nije mi zao. KRAGUJEVAC moj grad, danas je tuzan, zima ga
je uspavala, a i ja sam se uspavala u njemu do sledeceg vidjenja sa tobom, sedim, odbrojavam dane.
Cekam na stanicama bola taj voz srece koji ce me voziti ka tvom gradu, zagrljaju, usnama. I ko kaze da je
daljina put ka zaboravu, kada nas ta daljina spaja svakim danom smo sve jaci, izdrzljiviji, sacekamo
vikend koji provedemo samo kako to nas dvoje znamoi i opet tako. Ali znam da ce mo za koji mesec,
godinu, biti najsrecniji zivecemo zajedno imacemo bebu malu, slatku i tada ce ta daljina biti prolazna,
tada cu se smejati kada sam plakala za tobom u svojoj sobi zato sto si bio daleko a trebao si mi. Tada ce
sve ovo tuzno biti srecno i necemo vise setati tuznih pogleda kroz tvoje ulice. Bicemo srecni cak i kada
kisa pada i necemo biti sami, bice i ona snama nasa beba.
I rekao mi je jedno vece:
Strepim za nase sutra, za trenutke prosle nase tihe srece,
Ne reci cak ni ime moje jer u ovom casu stvarnost ne poistoji,
sve je oblak divni koji mozes recju rastopiti.
BEZ SNA
Nocas sam opet bez sna i gorkih uspaljenih secanja sa sto rana na srcu, suze mi kvase lice. Slana
tecnost sliva mi se niz grudi. Vreme ima boju mraka svaki me casovnik vara.
Od meseca koji me uporno zove, niotkuda dolazi san, ali kratak. Prilazi mi andjeo beli
sa krilima od svile tanke i rece NEBRINI, MALENA SMRT JE MALA. Znala sam da si to ti ljubavi moja
jedina zasto si morao poginuti te proklete letnje noci, zasto me ostavi samu?To je pitanje koje ce ostati
bez odgovora danima ga na tvom grobu trazim, danima preko njega lezim, molim te da iz zemlje
progovoris da mi kao nekada kazes Jos te volim maleno moje. Znam da si i gore srecan, lep kao sto si
pored mene bio, da ti andjeli drustvo prave. Ali ANDRIJA samo jedno ti necu oprostiti nikada zasto nisi
poveo mene.
I ja sam zelela da budem sa tobom, da se pored tebe budim, zasta ce mi sada zivot kada nikoga drugog
u zivotu necu moci iskreno da ljubim. Evo vec su tri godine prosle odkada se videli nismo. Odkada te
najlepse plave oci nisu ugledale svestlost dana, zelim da zaspim
i da se probudim kraj tebe, da li si ti ovaj anjdjeo sto mi u san dolazi?Da li si zaista me cuo i dosao po
mene?Pruzas mi ruke andjele beli, govoris mi da se ne plasim prilazim ti
i sada sam sigurna da si to ti, osmeh mi prekriva lice padam ti na grudi. I kao da je tu vreme stalo, taman
pomislih da sam mrtva, plavetnilo mojih ociju ugleda ta poznata cetiri zida moje sobeShvatila sam da
smrt uvek dolazi iz tih polja skrivenih. I ako umrem zelim samo jednu ruku ranjenu, jedne usne ranjene,
jedne oci najlepse pa makar provela bezbroj noci bez postelje.
Zelim da zabranite mesecu da udje. Poneku zvezdu pustite u moj dom. A kada sunce izadje prve zrake
pustite meni, kroz otvoren prozor da mom kovcegu pridju. Jer ono je jedino koje me nije izdalo. Vetar
duva i nosi sve mozda mene odnese jedne noci putom smrti. Mozda se na trgu mrtvih okupe svi da vide
kako dolazim sa koferima punim gorcine, mozda me i ti tamo sacekas, sa poljupcem slatkim odvedes
andjelima. a ja cu te gledati sa suzom u oku sto me umesto ljudi sacekase vile, sto ostavi planine i zime.
Zato majko moja kada umrem nemoj plakati, jer ces raniti srce cerke svoje, kada me pod zemlju budu
zakopali i veliki plocnik stave. Bicu jedna dusa bez tela, ali cu majko moja, biti srecna i nasmejana necu
se plasiti novog sutra zaspalog sunca i zivota bez njega..
Da li je ovo moj zivot ili zivot drugih ljudi
Jutro je tek pocelo svitati,na krovovima kuca mogao si vec prepoznati dan,grad se polako budio i
obecavao jos
jedan dan u nizu mnogih.Za mnoge nije bio poseban ni taj dan ni to jutro sto je sa petlovima dolazilo ali
za mene jeste Kaze jedna teta i nastavlja svoju pricu: Bila sam trudna vec usla u deveti mesec a tog
jutra su me probudili bolovi znala sam da je doslo vreme da na svet donesem jos jedno bice,i molila boga
da bude sve u redu.I bas tog lepog letnjeg jutra 1985-te rodilo se jedno malo blesavo dete. Kroz osmeh
nastavlja dalje: bilo je to malo stvorenje sa plavim ocima vec kada sam ga uzela prvi put u ruke shvatila
sam da te plave oci obecavaju zivot ali kakav to ne znam,moje je bilo da ga donesem na svet i vaspitam
kako ja znam i umem da bude to fina devojcica sutra majka i zena kao i ja. Zacutala jet u kao da
nastavak nije znala a mozda i jeste mada ga ne bi opisala ni delic slicno kako cu vam ja opisati i ispricati
jednu zivotnu pricu svoju ne do kraja jer je kraj suvise daleko.
Detinjstva koliko se ja secam, bilo je dobro kao i svako srecno,sa puno osmeha,malo suza i dosta igre ali
je brzo proletelo,to doba kada sam na prozoru cekala deda-mraza da dodje na sankama i donese lutku
za cas je nestalo i dosao je dan kada sam posla u prvi razred osnovne skole.Secam se kao da je juce bilo
tog jutra sam ustala dva sata ranije da ne zakasnim prvi dan skolske godine bio je posvecen nama
prvacima.Sa tatom sam krenula u taj prvi dan i pesmom u nove pobede,sve mi je izgledalo tako lako.Bila
sam ponosna sto odrastam jer nisam znala sta me ceka.Kao mala i u to vreme ja sam gradila svoj svet
bila sa princeza svoga carstva i bilo je to najlepse carstvo sastavljeno od zvezdica,srece i zivota.I ako
vise nije bilo deda-mraza i ako sam prestala daverujem u vestice u svoje carstvo nisam.U njega niko nije
mogao uci jer je bilo zakljucano duboko u mom srcu mojoj glavi a cuvale su ga najlepse misli i najbolja
moja mastanja o princu koji ce to carstvo ulepsati.I kroz mastarije,smeh i igre prodje osam godina tada
sam trebala napustiti svoju O.S Jovan Popovic i krenuti drugim putom koji ce sada biti jos
trnovitiji.Srednja skola oko mene bezbroj ljudi nista poznato gomile narogusenih profesora u mojoj glavi
vise mi nista nije jasno sve se iskrivilo, otislo putom u nedogled,nepovratan mi je tada bio svaki trenutak
svoje srece, gubila sam u toj ogromnoj skoli,danima sam dolazila kuci i u mraku svoje sobe plakala,zelela
sam da zivim u svom svetu da budem srecna i nasmejana a,drugi mi to nisu dozvoljavali.Svatila sam da
svojom mastom ne mogu pobediti stvarnost i da moram ziveti po zemaljskim pravilima da se moram
pridrzavati zemlj i stvarnosti.Ali svoj svet nisam zaboravila svaki put kada bi se vratila kuci u polumraku
svoje sobe ja bi dogradivala svoj svet i on je svakom danom bio veci,cvrsci,sigurniji a, ja sam u njemu
bivala sve vise bitnija ja sam bila mala PRINCEZA iz zaboravljnene zemlje,zemlje snova.Pocela sam da
zivim taj stvaran zivot da se upoznajem i stapam sa ljudima,da izlazim i zabavljam se ali opet nisam bila
srecna jer nisam imala potpunu sliku u glavi ko sam u stvari ja.Da li sam samo bozija lutka jos jedna
njegova figura u nizu drugih kojoj je zapisan rok trajanja i koja ce zavrsiti u zemlji kroz godine, i umreti
kao i svako a ne znajuci da li sam u stvari dozivela, dotakla taj smisao zivota.Ili sam zivela zivot drugih
ljudi?
Autorica: Slavica Ivanovi

SVE JE LAZ, SAMO PUSTA LAZ
DANAS, KAD POGLEDAM IZA SEBE SHVATAM DA NISTA NIJE VECNO, ISKRENO. . TO MOGU RECI
IZ SOPSTVENOG ISKUSTVA. , JER SAM JA VOLELA ISKRENO I TO MI JE TEK SADA SHVATAM
DONELO MNOGO SUZA I NEPROSPAVANIH NOCI. PREVISE SAM VEROVALA LJUDIMA, MISLECI
DA MI SVI ZELE DOBRO. KAD BI SE RAZOCARALA U NEKOG OPET BIH NALAZILA KRIVNJU U
SEBI, JEDNOSTAVNO BILA SAM CAK I PREVISE ISKRENA I NEISKVARENA. . , SVE DOK NISAM
DOZIVELA I OSETILA PRAVU BOL. TA BOL ZA MENE JE BILA NESTO STO ME JE PROMENILO IZ
KORENA I UCINILO POTPUNO DRUGOM OSOBOM, KOJA VISE NE MARI NIZASTA. . NEKAD SE
PITAM STA SAM JA TO ZGRESILA, PA SAM TO DOZIVELA. . , ALI ODGOVORA NEMA TO ZNAM.
SVE ONO LEPO O CEMU SAM SANJALA, ZASTA SAM ZIVELA, U STA SAM VEROVALA, DRUGI SI
MI ODUZELI, NE MARECI ZA MOJ BOL, MOJE SUZE. NIKO NIJE PITAO KAKO MI JE, KAKO CU TO
PODNETI, SVI SU OTISLI, OSTAVSI ME DA PATIM . JA KOJA SAM VEROVALA U LJUBAV, I BILA JOJ
ODANA, OSTALA SAM SAMA, A SVE ZATO JER SAM I PREVISE VOLELA, DAVAJUCI SVE, A
ZAUZVRAT NE DOBIJAJUCI NISTA, PA NI REC 'IZVINI'. SADA GLEDAM STVARI DRUGACIJE,
POTPUNO SAM DRUGA OSOBA, KOJA JE ZABORAVILA I KOJA VISE I NE PAMTI STA JE TO
SRECA, A SVE ZBOG LJUDI U KOJE SAM BEZGRANICNO VEROVALA I KOJI SU MI
PREDSTAVLJALI SVE. , E BAS TE OSOBE DOVELE SU ME DO DNA. ODUZELI SU MI LJUBAV MOG
ZIVOTA, A PREDAMNOM SE PRETVARALI I JA IM VEROVALA. PUNO SAM SE RAZOCARALA , DA
SAM SAMIM TIM I IZGUBILA VERU U LJUBAV, U LJUDE. TO JE TESKO RECI, ALI TAKO JE. . KO
VOLI ISKRENO A NESRECNO, KO VERUJE LJUDIMA A RAZOCARA SE, ZNA KAKO JE TO, I MOZE
DA ME SHVATI. DANAS, SVI MARE ZA SEBE, I NE BIRAJU SREDSTVA DA DODJU DO NECEG STO
ZELE. TESKO MI JE, JER SAM TO OSETILA, JA KOJA NIKAD NIKOME NISAM LOSE POZELELA A NI
UCINILA. . NAKON SVEGA JEDNA MERLINOVA PESMA KAZE SVE ;
SVE JE LAZ, SAMO PUSTA LAZ, SVE JE LAZ OSIM SMRTI. . .
Pria bez kraja
Kako da pocnem pricu bez kraja, a da je ne zavrsim? Sve sto osecam i sto zelim preneti na papir, recima
se ne moze oslikati. Za sve to, reci nisu dovoljne. One ne iskazuju ni polovinu mog trenutnog stanja, mog
ludila ili moje opsednutosti njime. Da li ga zaista volim-vise ne znam ni sama. Da je trenutni i jedini centar
mog zivota, necu slagati kada kazem da jeste. Bio i ostao, i ostace zauvek. Da li je sve sa nama bila
navika, mozda neka neslana sala, samo igra? To ne mogu reci, jer nikada nije hteo da mi kaze pravu
istinu. Da li me je voleo ili ne, da li me jos uvek voli. . . Nikada nisam mogla biti sigurna u njegova
osecanja, vesto ih je skrivao. U nekim trenucima, mogla bih se zakleti da sam mu sve na svetu, a vec u
sledecim, nisam mogla da prepoznam decka koji me je voleo, a koji me sada tako nadmeno gleda, kao
da me ne poznaje. . kao da ne nikada nije imao, kao da nikada nije osetio toplinu moga tela. . . Moje
poljupce, dodire, moje sve! Potpuni stranac i totalni neznanac. Mislila sam da ga poznajem, da sam ga
poznavala, ali sam sad sigurna da je sve vreme provedeno sa mnom, nosio masku. Masku koju nisam
uspela da skinem. . . . a zelela sam da znam, da saznam, da li me je ikada voleo? Moja jedina ljubav,
moje sve. . . zivot moj! Posle toliko zajednickih, prelepih trenutaka, posle toliko neznosti, njegove, sada
ne mogu da verujem da me je zaboravio. Ne mogu da zamislim drugo neko zensko pored njega, a tu je.
Neka druga ja, moja bleda kopija. . . Ona je sada na mom mestu, ljubi ga, grli, ali zasigurno ga ne voli
snagom moje ljubavi! Ne. . . , njega niko nikada nece voleti kao ja! Da li ce on to shvatiti jednog dana?
Mozda. . . ali tada ce biti kasno, prekasno za povratak. . . Zivot ide napred, nikako unazad. . Ni sama ne
znam da li je to ono sto zaista zelim-da ga zaboravim i da nikada vise ne osetim njegove ruke na sebi,
poljupce. . . njegovo sve. . . ali verujem da cu morati. Znam da uspeti necu da ga zaboravim, ali vredi
pokusati? ! Zelim ga, volim i ne mogu tek tako da ga izbrisem. Nije on za mene stvar, igracka da mogu da
ga se odreknem, da lako zaboravim. . On je na meni ostavio tragove njega koji su jos prisutni, tragove
koji ne nestaju. . . . ostaju zauvek u meni, duboko. . . Kazu ljudi:"PONOS JE JACI OD LJUBAVI. "Da li
sam ja ikada imala ponosa? Pre njega, uvek! Iz svake bitke, izlazila sam kao pobednik, uvek jaka,
najjaca, spremna na sve. Sa njim, nestao je svaki deo mene, sva moja hrabrost! Moj ponos, moje
dostojanstvo-sve cime sam se nekad odlikovala. Promenio je sve u meni, mene celu. Postala sam ranjivi
kreten samo za njega. Igracka koja igra kako on svira. A odsvirao je vise od hiljadu melodija, laznih-za
mene najiskrenijih. . Svesna svega sto mi radi, ja oprastam i idem dalje, verujem da Bog vidi sve, da ce
mu pomoci da jednog dana shvati da sam ja ta! Ta koju stvarno voli, koja je dala sve sto ima samo za
njega! Znam da sam luda sto sve to dozvoljavam, ali ne mogu. . . jednostavno ne mogu da ga ostavim.
Ne mogu da se pomirim sa tim da on nije vise moj, da pripada drugoj. . . Pocinjem da ludim cim nocu
sklopim oci, a znam da nije sa mnom. Zamisljam ga sa njom i placem. . . umirem cela. Svaka suza, cista,
nevina moli da mi se vrati. Svaki deo mene, nestaje, iscezava. . . gubi se u dubini njegovih ociju, lazljivih!
Iako daleko od mene, on je tu. U meni, sa mnom, uvek-zauvek. Jedina uteha mi je sto je opet moj, jedini,
u snovima. Jedino tu, u njima, samo je MOJ i niciji, druga ne postoji. Samo ON&JA, i nasa ljubav-cista,
iskrena, neraskidiva! On, moje sunce koje je nekada sijalo samo meni, sada nekoj drugoj sija. Meni tek
ponekad posalje po koji zrak. . . zrak nade, vere u ljubav, ali naravno, opet lazan! Sve sa njim bila je
samo jedna velika laz?!
Dusane, imam jako mnogo razloga da te mrzim najvise na svetu, ali znam da to ne mogu, jer ma koliko si
me povredio, ponizio, zauvek cu te voleti! Proklet bio, ljubavi jedina!
Ako ostanem
Evo ve danima se trudim da ne mislim na tebe. I stalno se sve zavrava samo na bednim pokuajima da
te zaboravim. Pred oima mi tvoj lik, onako nean i mio, pogled strastven pun enje i eljan mojih
dodira. Ljudi kau da jedino oi nikada ne lau, samo duboko pogledaj u njih i videe duu ovekovu. A
u tvojim oima vidim sigurnost, tugu, poudu i vidim sebe. Ne seam se da su me jo neke oi tako
gledale kao tvoje. U tvojoj blizini oseam nemir u telu. Kao da me neka sila vue ka tebi. Kada nisi pored
mene tada me jedino misli o tebi ine sretnom i ispunjenom. I dok mislim o tebi postoji samo ti i praznina
koja nam je suena. A onda osetim kako mi telo podrhtava. To je samo pouda i to e proi. Tada
pomislim, da e se ve prvog jutra, jo dok se sunce bude raalo sve rasprtati kao sitne estice koje lete
po sobi i prelamaju se na suncu. Da e sva ta pouda nestati u prvom jutru koje doekam sa tobom. I da
e tada ova praznina koju osetim kad nisi tu postati nepodnoljiv bol. Zna onaj koji kida duu i ostavlja
trag. Zato u se polako povui. Moe me nazvati i kukavicom i izdajicom ali ja nemam snage da se
borim protiv sebe. A ako ostanem morau. Jer tebe ce pouda proi a mene rane ne.
Autorica: kiki
Aneli ne postoje
Sjeam se kako je lijepo bilo proslaviti novu godinu sa njom, kada smo plesali na ritmove muzike, imao
sam je u rukama i elio da vrijeme barem uspori Razgovarali smo o nama, razmjenjivali njenosti
prstima, znali smo da se rodila nova i prekrasna ljubav!
Danas se kroz nijansu boli sjeam njenog izgleda, tako gracioznog, lijepih oblina, prekrasno lice bila je
lik iz bajki i snova! Imala je sve, bila je puna energije i radosti, sa svega 22. godine radila je kao
menaderica i organizatorica, pohaala fakultet a doma je bila desna ruka mami.
Bila je snana u ivotu, a opet tako krhka. Srce joj je bilo meko, suosjeala je moje teke trenutke, bio
sam joj rame za plakanje i mjesto sigurnosti. Zavolio sam je, pruio joj ljubav, sigurnu luku u ivotu.
Priznala mi je da sam joj najvea ljubav u ivotu
Zajedno smo bili svega 13 mjeseci, trinaest nezaboravnih mjeseci. ivjeli smo jedan za drugoga, svaki
na susret je bio pun sree, ljubila me tako njeno sa osjeajem, svaki put na rastanku me pogledala u
oi i rekla koliko me voli, da u joj jako nedostajati.
ivjeli smo dvadesetak kilometara daleko pa je ponekad zaredalo i nekoliko dana da se ne vidimo. Ona je
radila, ja sam radio, radno vrijeme nam se nije poklapalo, ali smo znali svaku duu razdvojenost
nadoknaditi! Tjeili smo se kako e doi nae vrijeme, kako emo se napokon uzeti, kupiti zajedniki stan
i razmiljati o obitelji
Podigla mi je moral, dani su mi bili puni optimizma, od nje sam dobivao ljubav koja mi je ispunjavala ivot!
Vjerovao sam joj uvijek i u svako doba, ona je bila stvorena za mene! Svu svoju budunost i sreu vidio
sam u njoj, u njenim oima i njenoj dui.
No jednoga dana ona je bila organizatorica koncerta u mome gradu. Doao sam je kao i uvijek pozdraviti,
vidjeti Imala je mnogo posla pa me je zamolila da je priekam na tribinama, da e doi prvom prilikom.
Nakon dvadesetak minuta dola je, skupila je hrabrosti da mi kae najgoru vijest u mome ivotu, a
vjerujem i uasnu za njen i njeno srce
Prilazila je paljivo sa strahom u oima i nesigurnosti u hodu, samom pojavom mi je govorila o boli. Pitao
sam je veselo da je oraspoloim jer sam pomislio da je umorna od posla: Srce, dali si mi umorna? Pa
zna da mi je vano da si vesela!
Pritisnula je zube i oi, sjela pet mjesta od mene i nije rekla nita, samo je gurnula ruku u dep. Zabrinuo
sam se, brzo sam ustao i priao joj i htio je uhvatiti za ruku. Srce mi je lupalo od straha Pa to je?! Pitah
je. Izvadila je ruku i izvadila pozitivan test trudnoe. Ostao sam gledati u test, a misli i sjeanja su mi kroz
glavu proli poput munje, znao sam da nisam otac jer smo pazili na sigurnost u odnosima. Pa, pa
kak? prekinula me u pitanju i samo kroz pla odgovorila: da, nisi ti i pobjegla od mene.
Uasna bol je prostrujala kroz mene, sjeo sam na njeno mjesto i osjeao da e me svijet uguiti, nisam
mogao ni zaplakati, samo me obuzimala bol. Stisnuo sam zube i ostao sjediti sve dok nisam doao k
sebi. Tada sam zaplakao Vidio sam je jo jednom dolje, ponaala se kao da je nije briga za mene, ni
da vie nemam to traiti , ja sam htio objanjenje, htio sam je pitati dali je mogue to popraviti, ma
samo da budemo zajedno sretni. Gdje sam pogrijeio, zato joj nije stalo do mene, tko je taj sretnik a
bila je ena iz snova, prva za koju sam bio spreman izgubiti ivot, prva koju sam mogao voljeti svom
duom, prva koju sam iskreno elio, i kojoj sam uistinu vjerovao! a ona je to znala.
Sada je sve propalo, svi moji snovi, sve moje elje i moja budunost, jer ona vie ne moe biti moja!
Danima i mjesecima sam u dui tugovao. Prolo je od toga dana nepune etiri godine. Saznano sam da
je njen suprug bogata, da ive u vicarskoj i da je vlasnik jedne uspjene tvrtke.
Srce mi jo nije ispralo sve te duboke osjeaje prema njoj, ivim bez nade i egzistencije. Svaka vjera u
ljubav je nestala, ostala je samo siva slika svijeta i ljudi u meni.
Od tada kada sam shvatio da ivot nema smisla bez ljubavi odluio sam ivjeti jo samo za brzinu i brze
motore da gledam smrti u oi jer me nikada vie nee biti strah.
Autor: Davorin
LJUBAV SA KRILIMA
Nevjerojatno! Ja bi mogla da piem samo o njemu, o jedinoj mojoj ljubavi, ma koliko ona bila nesigurna,
ali znam, da ve dugo, on je moja sjenka, moja misao svakidanja, moja bol i moja istina.

Dok sam okretala njegov broj, ruka mi se tresla, drhtala sam poput pruta i iekivala njegov mili glas, koji
nisam dugo ula; konano se javi, a ja sam uspjela jedva pribrano rei: ja sam, samo da ti ujem glas!
- kako si? - ree on,
- mrtvo i bez ivota - odgovorila sam i poela plakati...
- ne, plai, molim te, mora da misli na sebe... nastavili smo nau ljubavnu romansu, slatko zabranjeno
voe... preko telefona...a ja nisam prestajala plakati, jednostavno suze su same padale...

Ve dugo nismo skupa, ma koliko se trudim da ga potisnem iz svoje lude glave, u meni je neto jae od
svega, od svih trezvenih odluka, od svih pametnih odluka...mislim da otrov u mojim venama tee...otrov,
ljubavni napitak, koji kola mojim venama i ne mogu ga se rijeiti, ..otrovana sam od ljubavi jednog
ovjeka, koji je zauvijek uao u moj ivot!
Kako priznati sebi da je neemu kraj, kad ni on ne eli priznati sebi a ni meni da je kraj...kako zaboraviti
njegove tople usne to ih i u snu osjeam...to se sva mokra probudim i shvatim da je san...a kao da je
kriom doao u moj san poput arolije...
Kolika je samo moja zelja da ga dotaknem, grlim i ljubim, ..jaka i spontana...iskrena i vjena...umrijeti bi
mogla sa smijekom jer sam prvi put pravo voljela!

Ali, znam da je gotovo, znam da nema izlaza i znam da ne smijem pogrijeiti, jer bi ga zauvijek izgubila,
zauvijek bi samo sanjala i eznula za njim...
Ako volim njegov dodir, njegovu priu, poljubac i zagrljaj, pogled sa toplim osmjehom, ta da pomislim,
nego da je to ljubav sa krilima...
Sad ga ima sad ga nema...ekati mi preostaje samo i da ga volim, jer voljeti njega samo ja znam i on to
zna...uvjerena sam da to eli, da traje vjeno ali zabranjeno...

Kako se osloboditi tog Bojeg roba, to me voljeti zna? to prihvatih tu tajnu ljubav uz sve uslove
vjernosti, davanja i odricanja...kako?

I suze mi ludo padaju, dok priam sa tim ubogim, ranjivim stvorom, to u njegovom glasu spoznah
slabost, onu slatku slabost mukarca koji, pati, koji voli...koji mi ree da me usprkos svemu voli...OH,
ivote moj, radosti moja, snove moj stvarni, to te nazvah, ja se ne pokajah...samo sam htjela uti te dvije
rije -VOLIM TE-
MOJE PRVO RAZOARANJE
ivio sam u malom gradu i imao puno drugova. Igrali smo se pekulama, igrali nogomet i mnoge druge
igre, koje dananja djeca ne znaju, a vjerojatno bi im bile i dosadne. Bili smo klapa vragolana, svuda
gurali svoj nos i na svoj nain prosuivali o starijima i njihovim ivotima. Naroito su nam bili zanimljivi
pojedinci ili parovi za koje smo doznali da nose sobom neke tajne, ili zapazili o njima kakve pikanterije,
koje bismo - djeca kao djeca - znali na svoj nain prosuivati i o njima razgovarati djejom logikom. Kao i
u svakom mjestu, i u naem se nalo par tipova, koje smo zbog njihovih fizikih ili karakternih
posebnosti - voljeli zadirkivati i tako se zabavljati. Naroito nam je bio zanimljiv cestar, velik i klempav,
uvijek neto mumljajui tip, neobino dugih ruku i nogu, sa velikom razbaruenom glavurdom, koji je na
zadirkivanje znao zaprijetiti kamenom.
Bio sam klinac od svojih 7 - 8 godina i skitajui se gradom naoh se na mostu, ispod kojega je tekla meni
draga i arobna rijeka. Na obali ispod mosta zapazio sam toga cestara, kako vri malu nudu. No nain
kako je to izvodio posebno je privukao moju panju. Objema rukama drao je svog piu i mlatarao njime
lijevo-desno, trcajui po grmlju. okiralo me, kad sam vidio, da mu pritom preko obaju dlanova, kojima
ga je obuhvatio, viri jo dobar komad tog uda. I mi smo se kao djeca znali nadmetati tko e dalje ili vie
dobaciti, a poznavali smo i meko i tvrdo stanje svoje sprave, no nikad nitko nije namjerio vie od dobar
dlan duine.
Gledajui naeg cestara, mislio sam E, kad ja porastem i meni e dva dlana biti premalo, da ga
obuhvatim
Kad sam porastao do aikovanja, vidio sam, da od onakvog uda nee biti nita, i to je bilo moje prvo
veliko razoaranje u ivotu!
VOLIM...
20.11.
Ne mogu vjerovati..... ne mogu vjerovati....Jednostavno je otiao!!! Istina je kad kau da ljubav
boli...BOLIIIIII.... tu negdje...mislim da bih mogla opipati gdje me boli...Pitam se kako ( kako??? sjeo u
auto i odvezao se!!!), pitam se kada ( i to znam!!!), pitam se zato ( ??? ), pitam se gdje...., gdje je nestala
ljubav, gdje je nestao onaj osmijeh samo za mene, gdje je nestao onaj poljubac, topao i mekan...... Zar
meni nije suena ljubav? Zar ja to nisam zasluila?
Ne mogu zamisliti sutranji dan bez njega..... Uasno se osjeam...., da ponem piti????
Gdje si? Doi. Poljubi me. ....kao nekad... Vrati se, molim te!!!!!

21. 11.
Ne mogu uope pisati....samo mi se plae...

7. 12.
Danas mu je roendan. Poslala sam mu sms. Zahvalio se!!!! ( Kao da sam ja to htjela?!)

Sreli smo se. Lijepo se javio, ak smo se i rukovali...Par rijei smo razmijenili i produio je... Osjeala sam
se jo gore. Poslala sam mu sms, neto kao , zar ne zasluujem roendansko pie... Nali smo se, sjeli
na pie...., bio je tako nasmijan, mislila sam, mislila sam, eto, to je to, sad e rei, volim te, ne mogu bez
tebe...ali nita.... to smo due sjedili na piu, sve sam vie bila sigurna da od pomirenja nita.... Opet
sam se slomila pred njim, plakala sam kao mala beba.... Ne mogu se zamisliti bez njega....To sam mu i
rekla ( kako sam glupa!!!)
Uas, uas, uas..... Plaem, plaem i samo plaem......
Kad e ovaj osjeaj nestati? Ovaj osjeaj beskrajne tuge? Znam nisam jedina, drugima se deavaju i
gore stvari, ali ne mogu....Ni takve misli me ne mogu utjeiti....Najradije bih se utopila u svojim suzama....

19.12.
Danas je mjesec dana od kada smo prekinuli.... Nazvao me...Zato me nazvao? A, da, zato, da trebamo
vratiti stvari jedno drugome..... Kad sam ula tu reenicu mislila sam da u umrijeti od tuge...
Kronino sam tuna... Znam da bih se trebala trgnuti, ali ne mogu, nemam snage... U stvari, ELIM se
ovako osjeati..... Zato? Zato? zato??????

20.12.
Danas mi je najgori dan...Plaem, plaem, plaem..... to je najgore i on plae....Zato on plae? Pa on
bi trebao biti sretan. Rijeio se tereta.
Zato plae?
Zato mi tim suzama daje nadu?
Ima li nade za nas?
Zato me ostavlja ako ti je tako teko?
Zar ne vidi da me jo uvijek voli?
Zato odlazi?

Poslao mi neke sms-ove, kako mu je teko.... to to znai??????
Ima li nade za nas?

24.12.
Sino dobila neki sms od njega, neto svjetlost, dobrota, put bla bla.... Nazvala ga da mi objasni jer meni
je to zvualo kao neka poruka na nadgrobnom spomeniku. Naravno, on nije tako mislio. Navodno mi
poslao poruku jer je tako osjeao.... Rekla mu da mi vie ne alje takve poruke.... Ja eli proitati samo
jednu jedinu poruku...Hou li je ikad dobiti?
Kako ide ona pjesma....Nada, zadnji brod......

25.12.
Boi. estitao mi sms-om (Naravno, da ne bi nazvao!!!). I to se naljutio, da zato se ja nisam sjetila
njemu estitati Boi... to je njemu? Pa on je mene ostavio!!!
Nazvala ga, pitala to mu je.... Ne razumijem, mislim da je tip u k.... ( kiselom kupusu!!!) Ponaa se kao
da sam ja njega ostavila. Da bar jesam.......

26.12.
Pozvao me na kavu. Nali se. Koma, koma, koma..... Mislila sam da u moi odravati neke prijateljske
odnose sa njim, ali ne mogu...Ali, dobro, barem nisam alila. To je veliki korak za mene.
Ok, nisam pred njim alila, ali zato kad sam dola doma.....
Jo jedan udarac, jo jedna propala nada...Mislila sam, sve te boine poruke, irite ljubav, darujte
ljubav.....da e taknuti i njega...
Ah, ba sam glupa.....

1.1.
Ovaj put sam ja prva estitala Novu. Vratio neku glupavu poruku. Poslije me nazvao. Ma zato on mene
zove? to on hoe od mene?

2.1.
Skupila hrabrosti i pozvala ga na kavu.... Nije odgovorio. Govno! Gnjida ljudska! Kreten! mokljan!!

15.1.
Od Stoke nisam ula ni rijei, ni glasa....
Ali mogu rei da u meni vlada neki udan osjeaj, neko tupilo, neka praznina....
Danas sam ak sluala neke nae pjesme i nisam plakala...to to znai?
Ma ima jo puno toga njegovog...Ne mogu rei da sam ga prestala voljeti ili da sma ga
preboljela...Gledam nae slike. Volim ga. Da, znam da ga jo volim, ali neto se promijenilo...to? ne
znam.

19.1.
Stoka me sino nazvala. Baljezga o nekim svojim uspjesima, o tome kako izlazi u disko, na veere, kako
mu je super....
Ne kuim.
Pa nije valjda takvo govno da me nazvao samo da se pohvali i da vidi je li ja jo patim, hou li aliti i
moliti.... ???
Ne znam.
Pa neto spominje svoje kolegice ( u daljnjem tekstu Kuge), kao sad je sam , ali nikad se ne zna, moda
to bude i neka od Kuga.... Nazvao me da me obavjesti o neemu? Da me pripremi za neto? Ima li neto
sa nekom od Kuga?
Mislim da je tip totalno u k...
Ali, ima jedna vana spoznaja.... Kad je zazvonio mob i kad sam vidjela njegov broj.....nita, nula,
praznina....nikakvo uzbuenje, nikakva nervoza....i to je najvanije, nikakva nada i na kraju, nikakva
tuga..... Znai li to neto? Znai li to neto za mene? Je li poela faza prebolijevanja? Ne volim ga vie?
Ipak ima nade....ne za nas dvoje.... za mene... :)

ak sam i na poslu bila vesela..... Veliki, ogroman korak za mene.... :))))
26.1.
Srela sam ga u Gradu. Izgledao je super, ulickan, sreen, a ja nenaminkana u trenerci... Osjeala sam
se gore nego inae. ak smo se i javili, popili pie, razmijenili par kurtoaznih rijei. Pokuavala sam uloviti
njegov pogled, ali nita... Nadala sam se da e moda kasnije nazvati... Nije.
Boe, kako boli....
Mislila sam da su se osjeaji malo stiali, ali nisu.. Jo uvijek su tu, sakriveni i ekaju savren trenutak
kad e se pojaviti. Juer mi je bio koma dan, sve one slike su se vratile... slike kad je otiao, rijei koje je
izgovorio... Jo uvijek se tako dobro sjeam naih trenutaka, nas dvoje nasmijani, sretni... Sanjam nas
dvoje... Jo uvijek se pitam zato si otiao....

Ma Stoka. Kreten. Idiot. mokljan.

Jo uvijek tu Stoku volim.... Ne znam je li to jo uvijek ista ljubav, ali neto je.... neki ludi osjeaj....

Ma bit e bolje....

I pjevam - Nisi me bio vrijedan ti,
ni jedne noi niti jednog dana,
moje ljubavi,
ni svega onog to sam tebi dala.....
Tamo gdje ljubav poinje
Jeste li ikada uli onu mitoloku priu o ljubavi? Ja sam je davno ula i otada je postala moja vodilja kroz
ivot. Nedavno me prijateljica podsjetila na nju...
Pria kae da je Bog na poetku, kad je stvarao ovjeka, stvorio samo duu, a ne i tijelo. Ali to mu se
inilo prejednostavnim pa je jednog dana duu podijelio na dva dijela. Jedan dio stavio je u muko tijelo, a
drugi u ensko. Pustio ih je i dao im zadatak da se trae po svijetu. Za nagradu im je dao da osjete da su
se nali, ako se uope pronau...
Pitate li se sada kakva je ovo pria ili je li ovo jedna od onih dosadnih hrpa papira koje osim onome tko ih
pie, nikome nita ne znae? Oduvijek sam sanjala da u jednog dana napisati prekrasnu priu o iskrenoj
ljubavi, o tome kako je ona snana i jaka, kako je jaa od svega i nita je ne moe pobijediti. To je bio
jedan san. Znate li da se snovi nekada i ostvare? Nisam trebala pisati priu, smiljati likove, nisam trebala
nita os m ivjeti je. ivot ju je napisao za mene. I sada ju priam vama jer ne elim da na tako lijepu
priu padne praina i da ju proguta zaborav. elim da je svi znaju i da prepoznaju dio sebe u njoj! Ispriat
u vam priu o jednoj ljubavi. Ispriat u priu kako sam sretnica i kako sam nala svoju drugu polovicu
due, Ispriat u priu o ovjeku mog ivota, Ispriat u priu o ljubavi koju mi je dao, kako me je osvajao
dio po dio poput neke utvrde i kako je polako, ali sigurno zavladao mojim srcem... Ispriat u vam priu
mog ivota...
Svi hvale tehnologiju, njen napredak i sve ono to nam omoguuje izmeu ostalog, povezuje
najudaljenije... Pitate se kakve veze ima kompjuter sa mitolokom priom o ljubavi...? Budite strpljivi... i
vjerujte mi kad vam kaem da je on jedan od glavnih likova ove prie.
Bilo mi je 17 godina kada sam dobila svoj prvi kompjuter. Sjeam se kako sam bila opinjena tim udom
tehnologije koje se smjestilo u mojoj sobi i ubrzo mi postalo najbolji prijatelj. Dan za danom, dolasci iz
kole i istraivanje te sprave... Tipke, klikovi na menije, toliko tajni u njemu koje su ekale da budu
otkrivene... Sama u tiini sobe upoznavala sam se s njim. Jo i danas ne znam ni polovinu onoga to on
nudi...
Normalno da je Internet nezaobilazan i da mora doi u kompletu s kompjuterom. Najzanimljiviji mi je bio
chat. Pria s ljudima iz cijelog svijeta, razmjenjuje misli, ideje; moda nae nove prijatelje.
I te je veeri Dinna ula na chat. Hrpa pozdrava, bok, haj, ciao... i da hoe ne moe zapamtit tko je tko,
a ako te trae mail, uzme njihov i kae da e se javiti samo kako bi ih skinuo s vrata...
Jedne veeri uleti mi na private tako jedan ave... tako zauujui pozdrav. Nitko me nikad u ivotu nije
tako pozdravio, a nikad vjerojatno i nee... ao mi je to odmah nisam osjetila posebnost tog ave, tako da
se ne sjeam tijeka razgovora. Sjeam se samo da mi je u kasnijim razgovorima rekao kako sam bila
otresita i ne osobito raspoloena za razgovor. Onaj dio, kojeg se kroz maglu sjeam, bio je kada je rekao
kako sam sigurno ovan u horoskopu... Da nije pogodio vjerojatno me, osim onog ave, nita ne bi
podsjealo na njega. Na kraju, kao nitko drugi, nije traio ni broj mobitela, ni mail, rekao je samo kako e
me nai... Mislila sam: svakako, nai e me... nikad ga vie neu uti...
Ali ipak me jednog dana naao jo jedan ave... To je bio Igor. Neka mi oprosti to se ne sjeam svih
naih pria s chatova, ali to sam ja znala? Zar smo mogli znati?
Razmijenili smo mail adrese... Pisali smo si... Na novogodinje jutro koje je bilo jedno od gorih, njegov
mail nacrtao mi je osmjeh na licu i prvu misao da je on netko tko me razumije. To je bila jedna od gorih
Novih godina... Kad se sjetim, zar je bilo i dobrih? Sve sam ih doekala sama, daleko od svih, a ipak
pored svih. Tog novogodinjeg jutra probudila sam se bijesna... Bijesna i ljuta na ivot to mi nije dao niti
jednog pravog prijatelja. Svi oko mene su bili prijatelji, jer Dinnu je bilo dobro imati za prijateljicu. Ona je
uvijek spremna pomoi, a nikad nita ne trai... Zaista, spremna sam uiniti sve za ljude oko sebe, i ne
traim nita zauzvrat. ak ni zahvalu. Sve to sam uvijek traila i trebala od njih bio je trenutak
razumijevanja, trenutak prijateljstva... To mi nikada nitko nije bio pruio. Bolje reeno, nikada nikome nije
bilo stalo. A to je Dinna mogla uiniti? Toliko se stvari oko nje deavalo, a za koje nikada nije bila kriva.
Te su je stvari uvukle u njen svijet, svijet daleko od svih, svijet u kojem nije postojao nitko osim jedne
osobe koja je trebala doi jednog dana, koja je mogla razumjeti, koja je uvijek bila uz nju... Ponekad bih
sjedila u sobi i pitala se ima li smisla oekivati da e mi ivot dati tu osobu, ako mi je ve tada skinuo
osmjeh s lica...? Oduzeo mi prijatelje koje nikad nisam ni imala, oduzeo djetinje snove, oduzeo vjeru u
ljude oko mene. Kad bih pokuala s nekim o tome priati, uvijek bi mi se smijali jer nemogue je da
Dinnu ita mui, pa ona je uvijek nasmijana, ali se, ona ima sve... Prava istina je da Dinna nikada nije
imala nita. I to je jutro, novogodinje jutro primijenilo? Oito puno toga. I oito je puno toga to jutro bilo
nejasno. Nije se moglo shvatiti zato je mail od jednog Igora itan toliko puta i zato je runo jutro
pretvorio u jedan lijepi dan? To je uinila rua koja je bila u mailu...
Na naim chatovima priali smo o svemu. Jednom me je pitao to bih htjela da dobijem za poklon od
osobe koja me voli. Rekla sam mu ono to je istina, rekla sam da bi rua bila dovoljna i tog jutra me
ekala rua. Tono onda kada je bila potrebna. Ispod nje je pisalo Rekla si da bi i rua bila dovoljna, nije
prava, ali nadam se da ti se svia!
Istina je da nije bila prava, ali je najljepa od svih rua koje netko moe dobiti. Moda je i dio ovog to
sada osjeam upravo miris te rue... Igor i ja trebali smo se nai 11.01.2001. tono u 17 h na Trgu kod
sata. Nikad nisam priznala, ali nisam ekala samo 10 minuta, ekala sam due... pet puta due. Bila sam
uvrijeena, bilo mi je ao. Ne znam zato me ivot tako ibao, kako sam mogla nasjesti na foru jednog
chatera i povjerovat mu da e se pojavit? Kad sam dola kui, poslala sam mu mail i zahvalila mu to
se pojavio na Trgu, poeljela mu sreu u ivotu i to je valjda trebao biti kraj. Danas znam da nije trebao
biti kraj i da je sve imalo savrenog smisla. Na kraju, zato sam se uope pjenila to se nije pojavio u 17
h u tenisicama, krem levisicama i tamnoplavoj suothland jakni kad nismo slubeno potvrdili to. U neku
ruku, dosta sam se glupo ponijela. Tjedan dana kasnije bila sam na tulumu kod prijateljice koja je slavila
roendan isti dan kada je i Igorov. Sjeam se da su svi bili pijani i da sam se pitala to radim tu; pitala
sam se kako je Igor proveo svoj roendan.
Za neto manje od mjesec dana bliilo se Valentinovo. Sjeam se da je bila srijeda. Vani je padala kia i
pokoja pahulja snijega. Ljudi su etali okolo zagrljeni, nosei rue, mimoze. Kako ugavo romantino to
je ono to sam tada mislila. A to drugo misli osoba koja na takav dan nema nikoga? Istina je da je bila
atmosfera kakvu moe samo poeljeti. Tono se sjeam. Odsjaj svjetiljki na mokroj cesti i ploniku,
pahulje snijega koje ti se zaustavljaju na licu. to vie htjeti, to vie eljeti osim nekoga da ju usnama
makne s tvog lica?
Dola sam kui, napisala mail Igoru i ovaj put ja njemu poslala ruu. Napisala sam kako je Valentinovo u
biti samo ki. I nije li bit ljubavi da se osjeti da voli svaki dan, a ne samo na Valentinovo? Sutradan smo
se nali na chatu i o tome priali. udno je kako smo se dobro razumjeli. Ispriavao se to on meni nije
estitao Valentinovo. Kao da je trebao bilo je dovoljno to je bio tu, to je netko razumio.
Bilo je to vrijeme kada su poeli snovi, ili bolje reeno kada je Dinna postala svjesna da ih sanja. Od
samog poetka Igor mi je govorio o nekoj posebnoj ici koju imam. Kakva ica, pitala sam se tada.
Pretjeruje. Ne znam koliko mi je puta na chatu postavio pitanje Dinna, tko li te to toliko povrijedio? Svi
su bili oko mene i nisu to vidjeli, a on koji me nikada nije vidio, osjetio je to. Ima ena koje zakljuaju
srce poput dragog kamena. A on me otkljuavao malo po malo. Otvarala sam se polako, a isto tako on
me osvajao. Iskrenost nas je povezivala, sve to se moglo rei, reeno je. Saznala sam zbog ega je on
izgubio vjeru u ljude, zbog ega je tuan, zbog ega mu moja ica vraa osmjeh na lice. Volio je, volio, a
onda preko noi je nestao njegov san. Ispalo je da je trebao biti tata, ali neto nije timalo. Otiao je na
pregled, on je ispao krivac za to i san mu se pretvorio u prazninu. Tada je bilo prvi put da sam
zaplakala zbog njega. Ne zato to sam ga alila. Zato ga aliti? On je ovjek, on ne treba saaljenje, on
treba razumijevanje i ljubav kao svi, ali ne treba saaljenje. Tada sam vie nego ikad do tad eljela da ga
zagrlim. Nikada mi nije bilo jasno kako u nekome preko noi moe nestati ljubav tako da se jednostavno
okrene i ode. Zar je to ljubav? Zar ljubav nije u dobru i zlu? Zar ljubav nije jaa od svega? Kako imati
snage i otii kad nekog voli?
to je vrijeme vie odmicalo, sve smo se ee uli mailom i na chatu. Ne znam pravi razlog zbog kojeg
se nismo ve tada vidjeli. Jo uvijek se smjekam kad se sjetim njegove prie o tome kako mi je kupovao
McLarenovu kapu kad je bio u Imoli na F1. Bila sam tako sretan kad je priao kako su on i Bojan birali
kapu koja bi odgovarala crvenokosoj djevojci. Kad bi iao negdje na utrku, nosio bi laptop sa sobom i
javljao mi se. ime sam ga zasluila, pitala sam se.
U 6. mjesecu bila je nekakva feta u studentskom domu. Obeale smo curama s faksa da emo doi pa
smo otile. Tamo sam nakon godinu dana srela Darija, deka s kojim sam neto mutila dok sam bila tamo
u domu, znali smo skupa ii na utakmice, ali nikada nita nije bilo. I ne znam kako smo ovaj put ostali
sami i postrani. Nakon te veeri postalo je oito, ali nisam mogla ni sebi objasniti. Kako objasniti injenicu
da dok te neki deko, koji ti je jo donedavno bio jako drag, ljubi ne osjea ba nita? Kako objasniti da
se u tim trenucima pita kako bi to izgledalo s nekim kog do tada nikada nisi ni vidjela? Eto, to je bilo ono
to mi se motalo po glavi. Iduih dana odgaala sam susret s Darijem. Morala sam uiti, idem doma ovaj
vikend i sline fore. injenica je da sam se osjeala jadno i postieno. Ispalo je da sam ja koja je uvijek
vjerovala u ljubav izigrala samu sebe. A i njega. Zato je to trebalo prekinuti. Otila sam i rekla kako to
nema smisla. Vidjela sam da mu nije svejedno pa sam se prvi put u ivotu posluila enskom podlou
zbog koje se i danas mrzim. Nema smisla, ionako se neemo vidjeti preko ljeta. Ako na jesen bude
htio, moemo se uti. Prvi put tako neto iz mojih usta, a ponekad mi se ini da je sve ovo to se sad
deava samo kazna za to.
Kad je prolo, na povratku u stan, poslala sam poruku Igoru da ne zna to mi radi. Vjerojatno i nije znao.
A kako bi uostalom mogao znati? Kako je mogao znati da ve tada zamiljam kako e izgledati susret s
njim. Da ve tada idem lei i matam o njemu? Kako je mogao znati da sam bila tvrdi orah? Kada sam jo
uvijek bila na distanci, jo uvijek u svom svijetu. Moda da nisam odluila da priekamo sa susretom do
jeseni, moda bi bilo drugaije. Kad sam to napisala na chatu, moglo se vidjeti da je pomalo razoaran. A
onda je napisao kako je moda tako i pametnije. On e ionako biti uvijek tu i ekati. Ako sam ekao 2
godine, to je onda jo 2 mjeseca?
Iduih dana otiao je na more u Pulu. Tih dana dobila sam najljepe osjeaje pretoene u rijei. Kako je
samo jasno shvaao ono to mu dugo nije reeno, ali je napisano jo dok je bio na ljetovanju. Prije
samog puta bili smo na chatu. Otkrila sam mu se prvi put do kraja. Otkrila sam mu jedan od svojih snova.
San o maloj uvali u kojoj smo sami; otkrila sam mu da elim nauiti roniti i skakati na glavu. Nekoliko
dana kasnije, tonije drugi dan nakon to je stigao u Pulu, pronaao je nau uvalu. Uvalu koja je
osamljena, koja ima sjajan kamen s kojeg se moe uiti skakati na glavu. Tu je uvalu uinio naom
uvalom. Posadio je dunju u uvalu, uinio je to za mene. Bilo je tako divno uti to. Moda sam se
smjekala u slualicu i proglaavala ga luakom, ali injenica je da je ve tada bio duboko u srcu i da
sam ve tada odbrojavala dane do jeseni. Do dana kad u ga napokon vidjeti.
ivjela sam taj 9. mjesec od njegovog poziva do poziva. Nita mi nije imalo smisla, nita osim njega.
ekala sam Igorove pozive da napune moje baterije, da izdrim do idueg poziva. Mami nita nije bilo
jasno, otkud Igor. Tko je i zato me zove? Saznala je neto kasnije.
Dola je i ta jesen, dugo oekivana jesen. Dani kad sam trebala vidjeti oi ovjeka mog ivota, svog
deka iz sna. izmeu guve i buke na Trgu, traila sam ga pogledom, pitala samu sebe hou li ga
prepoznati. Ispred mene, sa crvenom ruom u ruci, pojavio se mukarac svijetle kose u tamno plavoj
koulji i trapericama sa onim udnim sjajem u oku koji mi je bio poznat od nekud. Stajao je ispred mene i
gledao me, nisam se mogla pomaknuti. utjeli smo nekoliko minuta. A onda smo krenuli jedno prema
drugom. Tako smo se snano zagrlili. Jo i danas osjeam taj vrsti zagrljaj. Vrijeme je stalo u tom
trenutku. Nikoga nije bilo, postojali smo samo mi. Sve to sam osjeala bile su hladne suze koje su mi se
sputale niz lice i toplina njegovih usana koja ih je brisala. poeli su moji snovi. Nikada nisam jae
osjeala i nikada nije bilo jasnije da je on moja polovica. Svaka minuta bila je dio sna, svaki njegov uzdah
bio je san, a svaki njegov pogled trenutak vjenosti. Koliko smo samo puta u isto vrijeme izgovorili iste
rijei, iste stvari inili, poeli smo plaiti sami sebe. Otkrivali smo jedno drugom snove i elje, gradili svoje
planove i crtali si budunost; nau budunost. Novu smo godinu doekali sa toliko planova i elja, priao
mi je kako e me odvesti u Pulu u nau uvalu tamo gdje ljubav poinje, kako e mi pokazati sva mjesta
svojih djeakih nestaluka tamo i kako emo zajedno napisati moje ime na Dvojna vrata ispod teksta
Igor voli koji je napisao prije puno godina. Tako je lijepo bilo sjediti u njegovom zagrljaju, sluati ga
kako die i kako pria; sve to sam ikada sanjala bilo je tu. Njegov osmjeh, njegov dodir, njegov pogled,
njegove usne u polutami sobe osvijetljene samo svjeicama s bora. Predivno i na trenutke tako
nestvarno, ali ipak je bio tu pored mene. Da aneli s neba siu i zatrae od mene da poem s njima, a
zauzvrat mi ponude dio tih trenutaka, prihvatila bih; volim te na njegovim usnama i sjaj njegova oka, to
je dio sna, to je dio ivota za koji se ivi. Nitko se nije volio te noi vie nego mi i nitko nikada nije bio
sretniji, nitko nikada nije bio toliko siguran u ljubav i nitko nikada nije ivio svoje snove kao to smo mi
ivjeli te noi. Prvi ulazak u Novu godinu koji se razlikovao od svih prethodnih; on je bio tu, i samo je to
bilo vano; prva naa zajednika Nova godina.
A onda je sve krenulo u krivom smjeru. Kao pokrenuta lavina poeli su se buditi njegovi strahovi; upleli su
se u nae snove i poeli nas vui na dno. poeli su se buditi aveti prolosti, strah od budunosti; poeo se
mijenjati. poeo me uvjeravati kako on nije za mene, kako zasluujem puno vie od njega, kako mi nema
pravo uskraivati snove koji su mi prirodom dani i kako u mu jednog dana kad budem imala dijete, koje
mi on ne moe dati, oprostiti. Rekao je da me previe voli i da ne moe biti sebian i traiti od mene da
zbog njega ostavim neke snove, da zbog njega nikad ne ugledam dijete sa svojim pogledom i osmjehom.
Moji poljupci i zagrljaji, moji pogledi nisu ga mogli uvjeriti da grijei. Samo je napisao poruku Snovi
pripadaju drugima i otiao. Vrijeme je otada stalo. Stalo je za mene, ali stoji i za njega. Kako ga uvjeriti
da grijei? Kako mu pokazati da ga trebam i da nestajem bez njega? Naima se budim, osjeam njegov
dah na svojim usnama, okreem se po krevetu i osjeam se tako slabo. Stojim u mjestu sa naim
snovima, ne mogu se pomaknuti; osjeam njegove suze i greve srca dok je traio od mene da ga
pustim. Nestajem u tiini, ivim u trenucima nae prolosti i sanjam nae snove, nadam se da su jo
uvijek dio nae budunosti.
Tako mi je blizu, na momente se ini da ujem kako die pored mene. Diemo isti zrak, hodamo ispod
istog neba, dijele nas minute vremena, ali tako prokleto duge minute koje se ine da nikada nee stati. U
glavi se vraaju nai trenuci, slike naih snova, tako ive i jasne kao dio stvarnosti. Jednom mi je na uho
apnuo kako sam ga unitila za sve druge, kako e postojati samo za mene. A vrijeme prolazi, ja stojim u
mjestu i shvaam kako ga nisam unitila ja za sve druge ene, uinila je to ona prije mene. Jer da nije
tako ja sada ovo ne bih pisala, jo bi uvijek ivjela svoju priu i aputala njemu na uho drugaije rijei od
ovih.
I sve to elim je da me odvede u nau uvalu, tamo gdje je poela naa ljubav, da mi se vrati onaj
trenutak vjenosti koji je trajao dok je on bio tu i da zauvijek ostanem u tom trenutku, da ostanem u snu,
jedinom snu kojeg sanjam, a zove se Igor.
Ne znam da li je ovo najljepa ljubavna pria koju ste ikada uli. Najljepu eka nagrada, ali ne piem
zbog nagrade. Piem jer sam svoju priu htjela ispriati, podijeliti svoju ljubav i svoju tugu s nekim. To
sam do sada uspjela samo s njim, ali je ivot tako nepravedan, ispuni ti snove, a onda ih uzme u trenutku
kad misli da ih najvre dri.
Ovo je pria o ljubavi koja e trajati vjeno. Ovo je pria o najistijoj i najiskrenijoj ljubavi. Ova pria nee
zavriti tokom na kraju reenice, ovdje nije njen kraj.
Uvijek je spominjao nekakvu icu koju imam u sebi, koja me ini posebnom i drugaijom od svih drugih.
Istina, imam icu u sebi. Zove se Igor. Ja sam svoju polovicu nala i nikada je neu pustiti. Sve to elim
da shvati i da prihvati; uvijek je govorio da ene biraju. Ja sam odabrala.
Stih jedne pjesme kae sve prave ljubavi su tune. Zar ba sve moraju biti tune?

ESEJI O LJUBAVI
Kao da sam pozvana da uinim neto veliko i trajno.
Kao da sam s tvojom ljubavlju spremna da savladam sebe samu, svoju nemo, svoj strah i svoju
nepokretnost.
Da ti kaem da senke koje me progone ove veeri imaju tvoje lice, i one koje su ive, i one koje su mrtve,
i one koje su mi nanosile bol, i one koje su mi donosile radost.
Senke nekih mojih ivota prepoznajem, a eljna sam ih kao to sam eljna tvoje ljubavi, dodira,
postojanja.
Volim te, znai traiti smisao, biti spreman i otvoren.
Volim te, znai iveti istinu i drhtati pri pomisli na tebe. Zahvaljujem ti se na svemu ma koliko to trajalo.
Ljubavi, siromani su oni koji nikada nisu voleli! Ja ne elim da te uim ve da te volim, to je vii stepen
saznanja. Ako veruje u sebe, za posledicu e imati nesalomivu savitljivost koja odoleva svakoj oluji.
Tako e ljubav i ivot biti jedno. Volim te, zaista te volim.
Znam da mi ne veruje i misli kako u te i ja jednog dana izneveriti. Zapamti, moja ljubav izdrae
prevare, Izdrae veruj, izdrae. Tera me silna potreba za tobom.
Tada i moj ivot dobija smisao. Moja sudbina dobija nove oblike osmiljene tobom. Zbog tvoje ljubavi ti
oblici imae neprocenjivu vrednost. Zar mogu oekivati vie? Trenutno jedino moja ljubav ima svrhu,
jedino ona daje vrednost ovom pisanju, jedino to duboko oseanje pripadnosti tebi donosi smisao koji
iako polako izlazi iz mene, ostavlja me isceenu i nemonu ma koliko elela da te ljubim, da ponovo
vodimo ljubav na vrelom pesku...
eljo, postoji uzalud! Zato pobogu, mogli smo na taj tajni put krenuti zajedno. teta, jer moja ljubav za
tebe nije nita. Ne znam vie ta govorim, pokuavam da ti objasnim, opiem stanje u kome se nalazim.
Kako da ti opiem to stanje, taj mamurluk due, taj instinkt i strepnju, to lutanje, to poniavanje. Kako te
ponekad mrzim, ne mogu da te se oslobodim,, da se odvojim, da poelim drugog oveka, a opet samo
tvoje lice za mene ima smisla. Ponekad sanjam, kroz snove preivljavam one dane dok si me valjda
voleo. Nije teko biti rob onome koga voli. Neu da te pitam zato je to tako oigledno. Da bi samo
uvealo moj bol ponekad mislim kako je sve to jedan trenutak u vremenu, trenutak izmeu dva udarca.
Kao neki tren u kojem svest pritiska moje bie i cedi ga izvlaei esenciju koja se zove ljubav. Ponekad
postajem dosadna i sebi. Ljubav pa ljubav.
Ponekad se pitam odakle dolazi ljubav, Odakle snaga i ta nemo istovremeno? Otkuda oblaci tvog lica
sto me progone iz asa u as.
Zato si ti postojan u meni, zato ne mogu da te odvojim od sutine mog ivota? Kako, zato, nije
dovoljno rei samo volim te.
Plaim te se, elim te i bojim se tebe, mrzim te i ubijam te svakodnevno, jer ti si moj strah i moja groznica
i moje nemanje, moja ogranienost, i moja tupost i sve moje gluposti. i sva moja dela, i ti si istina, i ona
duhovna osama iz koje prolaze rei udesne kao putovanja. Kada kaem volim te pomislim na ono to
ini ta re, na sve ono to si iveo, to zivi i to e iveti.
Koliko samo moe da nedostaje zadovoljstvo milovanja, neznosti..
Volim te u vremenu mnogobrojnih ivota znai pobediti smrt,,znai nadu i smisao ivota, puteve ka
tebi..Moda je sadanja ljubav u ovom ivotu nain da se nauim patnji..Ovaj svet ponekad je surov,
ponekad nisam u stanju da razumem, ponekad ga prihvatam, ne volim nita to znam. Predoseam da
e otii, da e te tokovi ivota odvui od mene. ta nam vredi traganje za sobom ako se izgubimo pre
nego to smo sebe pronali Na putevima ivota ne postoje preice. To je jasna svetlost saznanja. Mogu.
Odlazim od tebe. Spaavam te mog prisustva, moje komplikovanosti, mojih nesanica i prevelike ljubavi
koja ti je prela u dosadu..Ona je uvek neto drugo od onog to trenutno mislimo da jeste. Od moje
ljubavi mogu uvek oekivati vie. Zato elimo da je se oslobodimo? Zato obuzima tuga i radost, dva
razliita oseanja istovremeno? Znam, odlazim od tebe ali ne od ljubavi moje. Razume njenu dubinu i
moj bol.
Ovaj odlazak nije smrtna presuda za nau ljubav. Ponekad elim da ti predloim da krene sa mnom da
delimo ivot koji je ostao. Ali oseam da bih pogreila i uplaila te. Ja ne sumnjam u tvoju iskrenost, u sve
to si mi podario za ovo vreme ljubavi. Sad znam odakle izvire ta ljubav i sa tom spoznajom mogu da
odem na put znajui da e zauvek biti uz mene, u ledenom trajanju bez bola, patnje. jednom trajanju
koje ne iskupljuje blaene ali i ne kanjava grene. To je sve za sada, za jedan ivot, za deli drvenog
vremena u kojem se obnavljaju sve moje radosti i sve moje tuge, Ti si zaista moja ljubav za sva vremena!

subota, 29.07.2006.
.....nitko nikog nije volio, ko to duo tebe volim ja....
juer sam bila najsretnija osoba na svijetu.....zaboravila sam sve sumnje, svu tu depresiju
koja me izjedala posljednjih dana i prepustila sam se ljubavi svog ivota....prvoveli smo
cijeli dan skupa...od jutra pa do mraka....kad sam dola do njega na stolu me doekao
doruak(on pravi najbolje sendvie na svijetu, i kava je bila ok makar ju je prvi put kuhao
)nakon doruka me ekao najslai sladoled KISS.....bilo je vrue, i obadva samo bili jako
napaljeni i vrui.....i tada smo uivali na njagovom krevetu, na podu, na fotelji....ma
pocijeloj sobi smo vodili ljubav....bilo je savreno.....njeno, puno emocija i ljubavi.....kad
smo se malo ohladili krenuli smo na bazene....voda je bila odlina, kao i
atmosfera...namazao me cijelu sa uljem za tijelo.....i cijelo mi je vrijeme masirao stopala
....a to mi je bilo tako predivno, jer obino kad u filmovima ene svoje mueve trae da im
izmasiraju stopala muevima se smrai pred oima....a ja ak nisam ni morala
traiti......nakon bazena ili smo u shopping i kupila sam jednu slatku utu haljinicu Tally
Weijl.....i u kino pogledati Da Vicijev kod......zanimljiv film......ma dan je bio savren, kao i
naa veza....trebali bi ee tako......sretna sam.....
Peani sat
Bilo je to davno...Mnogo pre ovog vremena sada...Onda kada je meni sve izgledalo
smeno, neozbiljno i beznaajno...Bee to vreme kada je trebalo verovati u ljubav, u
postojanje, u trajanje, ali... Ja ne verovah, ve ansu izdadoh...Ljubav i sreu
prokockah....

Bee to prolee, godine, koju elim zaboraviti. Iskreno, malo ta i pamtim...Seam se
samo da dok posmatrah kronje tek ozelenelog drvea, shvatih da je pare tog prizora
u oima tvijim, i da mi ba to pare bee potrebno za sreu.

Zavoleh te...Iskreno i silno...Verovah da smo obeani jedno drugom sasvim sluajno,
nemo i tiho... Nadah se da emo biti dva bia, omaijana lepotom i glasom u istoj
ai...Pomislih da smo sedefi stvoreni za pravo uvo... I voleh te... Onako kako se voli
samo jednom u ivotu...

Upijah svaku tvoju re kao pustinjak tenost ivota. Moda u tim trenucima delovah
otsutno, ali... Uivala sam u svakom titravom oseaju koji je bio posledica
pogleda...dodira,...rei, izgovorene tek onako...Moda sluajno, a moda i namerno... U
ponorima oiju tvojih traih svoj lik, u reima tvojim svoje ime, u srcu ljubav, ali...Nita
ne naoh...Samo sreu... Na dlanovima tvojim zatvorenim....

Svaka tvoja re dade mi nadu, osmeh snagu izgubljenu... I slepo gazih za tobom, kao
omamljena. U tvoje se ime zaklinjah. Svaku tvoju elju ispunih. ak i zvezdu sa neba
ukradoh, da te uva... Proklinjah sebe to te pustih u svoj svet, u svoje jutro... Prokleh
i tebe, emeru, to mi ivot zagora, to mi snove uniti, iluzije raspri, to mi oi
zaslepi sobom...

Teih sebe u noima bez sna da e vreme doneti zaborav, ali... Ne uteih se! Jo mi
tee venama, otrove proketi, sreo izgubljena. Jo uvek je u zenicama mojim ogledalo
tvoje, jo mi na usnama tvoje ime stoji, jo uvek je tvoj profil na dlanu mome iscrtan, i
jo uvek se prezivam - tuga. I kako te zaboraviti, kako te prekriti prainom zaborava,
kako slagati sebe da te ne volim?!

Vreme... Preko tebe, mene i ljubavi preoe est godina, i sve je isto. Svaka nova
misao, samo me jo vie vue na dno. Ve se oseam premorenom. I u ovim danima,
sada, svaki put kada sklopim oi mogu uti tvij glas, osetiti dodir ruke tvoje, mogu sebi
doarati pogled tvoj... Sve je jo tu... Dovoljno je misliti na to....

I svakoga jutra, kada mi ukrade prvu misao, ja upitam sebe: '' Posle koliko vremena
zaboravimo na onog koga smo voleli? Koliko je vremena potrebno da proe da bismo
prestali voleti?!'' Dajte mi peani sat... Moda uspem izraunati...

Ti, emeru, ne spominji ime moje, molim te... ak i ako te pitaju za mene...
uti...Nemoj rei da me poznaje, da sam te volela... Zaboravi me i ne trai me, jer
sam izgubljena... Kao dugme starog, demodiranog kaputa.... Zaboravi me, jer ja vie
nemam snage... Ja sam samo balada bez rei, neko bez nade i snova... Neko, koga je
ubila ljubav...

Prevarih ljude, te smene likove u mozaiku ivota, da mi ne znai, da mi nisi prva i
poslednja misao, moje jutro i moj dan... I oni mi poverovae, ali...Izdade me pogled u
kome jo sija ljubav... Izdade me i srce svojim krikom kad izgovorie ime tvoje....
Izdade me i razum kad prestade snagu da mi prua...

I htedoh pobei, ali... Ne mogah dalje od svog imaginarnog sveta, svoje
ljubavi...Tebe... I naterah sebe da verujem da nita ne traje veno, da nita i nema
trajanje, i ako znam da nije tako. ak u trenutku dokolice dozvolih sebi da pomislim da
sam te zaboravila...Ali...

Zatekoh sebe na istome peronu ivota kako ekam neki znak...Uhvatih sopstvene misli
kako, kao i pre, u jatu hrle ka tebi. Ponovo slagah i obmanuh ljude da sam te ostavila u
pauini vremena...

Osvrem se... Senke lutaju po zidovima sobe... Nema tiina nudi spokoj usnulim
duama, vetar se poigrava sa kronjama drvea, tama je progutala grad, a ja....
Drhtavom rukom okreem mali, peani sat... Zadivljena, posmatram promenu oblika,
dok vreme nemilosrdno odmie....

...prva ljubav...
...I posle toliko vremena,stojim sama na peronu svoga zivot,ljudi prolaze pored mene kao senke,vreme je
usporilo,u daljini cujem da poslednji voz krece za 5 minuta...imam jos samo tako malo vremena,da se
nadam da cu te videti...krece mi suza,ona sto izdaje,znam da treba da krenem dalje,da zivim svoj
zivot...ali nemam snage,jer jos u meni tinja nada da ces zalutati na ovaj peron,da cu te opet biti
najsrecnija pored tebe,nada,samo nada,to je sve sto mi je ostalo...Mozda ce se ipak desiti neka carolija,i
ti ces biti tu,da me tesis,da kazes da je to sve bio samo ruzan san.Bajka,zasto moj zivot nije
bajka...?Jednom smo o tome pricali,secas li se...?Rekao si mi da sam detinjasta,da ti ne mozes da mi je
pruzis...a ja sam cvrsto verovala,da ce se to pak promeniti...jos uvek verujem,ali uzalud...
Sve me podseca na tebe,a toliko vremena je proslo,cak i neke sitnice,neciji pogled,osmeh,ma dovoljna je
i jedna rec da probudi secanje na tebe u meni,koje tako silno pokusavam da gurnem u zaborav...I jos
pokusavam da odgonetnem zasto te tako ludacki volim...jos 3 minuta...ne razumem,dok smo bili
zajedno,ti si mi bio zanimacija..a onda si otisao,i tada sam skupila hrabrosti da priznam sebi da,da...pa da
te volim,ludacki,bez granica,onako kako se voli prvi put...tada je vec bilo kasno...mada i sada ne bi mogla
da te pogledam u oci i da ti kazem da te volim...jos 1 minut..Odlucila sam da krenem,da se otrgnem od
proslosti,evo zurno skupljam delice srca,koje si ti slomio...mozda ce ipak neko hteti da mi pomogne da ih
slozim...kazu,da kad srce i dusa bole zbog ljubavi,sledeci put vole jos jace i iskrenije,nadam se daje
tako...ulazim u voz,sedam kraj prozora,i imam zelju poslednji put da pogledam taj peron proslosti...i
gle,pa to si ti,kao i uvek nasmejan,osmeh mi je zaigrao na usnama,srce pocinje da lupa sve jace i
jace...htedoh da ti mahnem,da istrcim da te zagrlim...ali ondak videh nju kraj tebe,ljubis je onako kako si
mene nekad...i opet tako poznat bol,koji razdire i srce i dusu,i opet mi krecu suze zbog tebe,a obecala
sam sebi,zbog tebe nikad vise...Krece voz,bas na vreme,zelim sto pre da odem...preko puta mene sedi i
osmehuje mi se stranac...pa sto da ne,uzvraticu mu osmehom,mozda je on taj koji ce da mi pomogne da
te zaboravim...mozda...
I poslednji put priznajem sebi da te volim,verovatno cu te uvek voleti,ono dete u meni ce mi davati snagu
da te volim i da ujedno nastavim svojim zivotom,bez tebe...ipak nisu sve ljubavi srecne,zar ne...?!...I love
you...
Nesta sta se moralo desiti ...
Bilo je to 2005! Ludo ljeto,ludo drustvo,puno alkohola manje briga..pa jednostavno savrseno!!! Kao i
svatko sigurno od vas u mladim godinama voli/o je da uziva a tako i ja ahhh.Ali tu su i decki :) bez toga se
ne moze ja bi rekla?! Iako bi nama zenskim bilo nekad puno lijepse bez njih tj. nebi imali problema nit
bolova.Imala sam 17 godina jako lijepe godine,imala sam jako veliko drustvo mjesano i deckiju i cura ali
decki su mi inace uvjek vise odgovarali jednostavno vise sam snjma volila ludovat jer su jednostavni.A
bila sam im i umiljata... najbolji frend mi je musko i vjeruj te zakon je snjim ,mogli smo pricati danima o
svacemu pomagao mi je jako puno a i ja njemu.Vjerujem u musko prijateljstvo,naravno ne u svacija!Sad
da dodem na pricu,imala sam nekih avantura ljubavnih ali nista tako vazno i dugo.Nisam se volila vezati
na duge staze jeza me odmah uhvati cim mi netko spomene dugu vezu,hmm tipicno je to bilo za mene!
Nazalost puno sam ljudi i uvrijedila stim svojim ponasanjem.Tad me nije bila briga dali nekoga boli dali ce
netko patit zbog mene jako sebicno,zar ne? Zivot sam shvacala kao neku igru,bez obaveza..imala sam
sta sam htijela i navikla da dobijem sta zelim!Ma da mi se poslje odbije od glavu.E tad je dosao 10
mjesec i moj rodendan punoljetnosti.Bila sam u vezi,lik je bio dobar..ali i tu mi je nesta falilo,tak da sam
prekinila dan prije mog rodendana.I stim si pokvarila raspolozenje i dan koji smo svi cekali! Ma da nije ni
to dugo trajalo.Dosao i taj dan mog rodendana..u skoli je bilo sve dobro al posto je bio radni dan odlucila
sam rodendan prebaciti na subotu sto je svima vise odgovaralo.Iako sam uzi krug prijatelja taj dan mog
rodendana pozvala sebi doma..Bilo nas je oko 10-tak i mogu vam rec da je proslo jako burno,veselo maa
ubili smo se u alkoholu! I da najvaznije taj dan sam upoznala i veliku svoju 'BOL' eh Boze ni taj me dan
nije postedio!!Jedna frendica bila je u vezi vec malo duze vrijeme pa tak da mi je drago da ta veza traje
jos i dan danas!Tak da me je ona i upoznala stom mojom prvom i velikom ljubavi,koji je bio dobar frend
njenog decka!!!Ludovali smo i plesali kako i spada kad se nesta slavi.Odjednom je njoj zazvonio mobitel i
bio je taj njen decko,koji je rekao da je ispred kuce te da mu nesta alkohola slobodno mozemo dopeljati
ah naravno da da.Pa smo se ja i ona pokupile s dvije boce zestokog i izasle van i tad sam ugledal da nije
sam hehe da sam znala da ce mi to bit i buduci nebi ni izlazila! Upoznali smo se taj dan te veceri u
mraku..nisam ga bas dobro ni opazila pa ono ipak je mrak.Pricali smo malo i tak uglavno nista ozbiljno,a
iako mi je poslje sam priznao da je on odmah osjetio neko zanimanje za mene :) nisu se dugo zadrzali
ubrzo su otisli a mi nastavile po svome do dugih jutarnji sati,jaoo iako smo to jutro morali u skolu polu
pijani i ne naspavani sam kad se sjetim pojavi mi se osmijeh na licu!! Dan u skoli je prosao OK iako sam
vise zjevala nego pricala.Poslje skole smo imali obicaj naravno na kavu i tad mi je frendica poslala sms
da mi ima nesta ispricati pa sam joj rekla da navrati do kafica u kojem sam bila.Iskreno me je jako
zanimalo sta bi moglo biti inace po prirodi sam jako radoznalo bice tak da sam ju jedva docekala.
Napokon kad sam ju ugledala dan je osvanio,i jako dobra vijest ;) rekla mi je kako bi se taj moj buduci htio
malo bolje upoznati i naravno da sam pristala nisam imala sta izgubiti..malo dosadu ubiti tak sam to prije
nazivala! E dosla je i subota i slijedio je jos jedan dan pijanstva i slavlja mog rodendana...dogovorili smo
se naci u kaficu u kojem inace provodimo nase vrijeme!! Navecer oko 8 sati vec nas je polovica bila na
okupu,ostali su isto brzo stigli.Malo smo se salili ma znate i sami kako to spada,eee tad sam zamjetila i
tog mog buducek nisam znala kako da se ponasam..malo smo se gledali,smijesili se jedno drugom
jednostavno iskrice su letjeli joj jako lijepi su to osjecaji bili.Tako se nastavilo i sljedeci 2 tjedna !! I 11.11
smo se dogovorili naci,taj smo dan i prohodali.Ja taj osjecaj koji je bio u meni nemogu opisati,sama sebi
sam bila cudna a kamoli ostalim oko sebe.Znali su me pitati:"tko si ti,mi te ne poznamo?!" Istina ni sebe
samu nisam mogla prepoznati! Osmjeh na licu nije spadao.Ali ja kao a nikad nisam htijela priznati sta se
dogada u meni iako su svi znali a i ja sama ali priznala nebi. Tko ja da se zaljubim??? nikada! to su bile
moje rijeci.Bilo nam je dobro,tak smo se lijepo pronasli i pasali da je bilo vise nego strasno.Jako smo si
slicni i bas smo mogli pricati o svemu i uvjek smo imali o necemu par je godina stariji bio tak da je bio i
iskusniji znao je vise i bolje neke stvari od mene,sto je normalo.Savjetovao me je,iako smo bili u vezi bio
mi je i kao frend imali smo utjehu jedno u drugom...bas smo se jako vezali mozda i previse!! Provodili smo
jako puno vremena skupa,bili smo po cijele dane zajedno od jutra do mraka nikad nam nije bilo
dosadno!!!Cak je ljudima bilo cudno kad nas vide jedno bez drugoga.Pre savrseno ja bi rekla!Ma da i nije
bilo uvjek naravno bilo je tu i suza,i teskih rijeci ali bi vec nakon nekog vremena bili oni stari.Hodali smo
vec a vrjeme je prolazilo,a meni se cinilo koda smo se jucer upoznali i prohodali bas samo volili provodit
se i bit zajedno! Sad dolaze problemi.Moji starci su sredivali papire za Australiju..znali smo to oboje,imali
smo neku nadu da od toga nema nista te i nismo volili o toj temi puno !! 11.11.2006 nama godina dana ko
bi rekao meni koja nije volila duge veze i sve sto se zove ljubav... ali koja je tako brzo prosla!!! Bilo je vise
nego lijepo,ponasao se prema meni lijepo bio dobar,jednostavno :"DRAGO MI JE STO SAM S TAKVOM
OSOBOM UPOZNALA I DOZIVILA LJUBAV KAKVOM SE SPADA" Bio je to jedan petak,ustala sam se
..kao inace ljeno ujutro, kad odjednom stara zove':"imam dobru vijest dobili smo vizu za australiju" Ajme
meni to su bil moje rijeci,to mi je tako tesko sjelo tezina u rijecima!!! To je samo znacio KRAJ moje jedine
ljubavi u zivotu.Naj teze mi je bilo kako reci decku mislim da mozete shvatiti i da ne pisem u detalje i kako
je reagirao.Vrijeme polaska nam je bio 12.1.2007 Trudili smo se oboje da si napravimo i to malo vremena
sta nam preostaje da nam prode lijepo.Ali napetosti je bilo,bol je postajala sve veca jer su se dani blizili a
tako i nas rastanak! Nebi ovo nikom pozelila sam kad se sjetim kako sam se osjecala,da se sam tako
nesta trebalo dogoditi ne ide mi ni sad u glavu!!Dosao je taj dan,taj zadnji dan koji su tu osjecaji bili..koje
suze,pogledi..blizi se i vrijeme polaska sam gledam u sat leti vrijeme! Gledam njega..oci suzne..prijatelje
...sjedimo svi jos zadnji sat mog leta,nitko nemoze jede recenice sastaviti..koje su to sam emocije
bile!!Sad kad pisem ovo glava me zaboli! .........Nemogu o tome puno,jos tuga tu je!!Dolazak u
Australiju.Ljudi ljepota je i sve ali tezina je u meni znate kad snekim ste 24 sata a nakraju ta osoba nije
pored vas?koma..ne ide u glavu da od toga nikad vise nece bit ono sto je bilo!!Znate nismo imali srca
prekinit ostali smo zajedno,s nadom da cemo moc izdrzati ovoliku udaljenost.A i jesmo trudili smo se
puno...dopisivali smo se svakodnevno sms-om sve do 6 mjeseca dobro da smo izdrzali i do tad do prve
svade.Jer daljina radi svoje!! Vec mjesec dana bismo skupa..rekao mi je da ima curu neku vec tjedan
dana tesko sam to prihvatila ali se trudim.Ionako tko zna dali cemo se ikad i vidjeti?! Priznao mi je da me
jos voli..i da tesko i da ce prestati kako sam mu u glavi uvjek u njegovim mislima.I on je meni...iako je
stvarnost drugacija ali VOLIMO SE
Nikad vise necu voljeti kao sto njega.
Ja sam uvek bila devojka sto uvek izlazi na zurke, igranke, i sta god bude zanimljivo. Bilo je momaka, ali
ne bas onoga sto bi okrenula glavu 2 puta da pogledam. Bila sam jedan put kod naj boljeg druga, skupili
smo se nas 5 -6 i tako smo se druzili. Onda stigo je Sinisa. upoznali smo se i pricali i tako. Nisam mislela
nista od toga, ja sam mislela da ce to biti kraj. Onda kad sam stigla kuci taj dan, stigla mi je neka poruka.
Poruka je bila od Sinise. Rekao da bi teo da se nadjemo nedje. Izlazili smo mi par puta, i ljepo nam je
bilo. Na kraju smo isli zajedno. Bilo nam je super, izazili smo, isli smo na more zajedno, svaki trenutak od
svakog dana smo bili zajedno. Posle jedno 8 meseca znala sam da smo se zaljubili u jedno drugo. Ljeto
je stigao, i morala sam ja u Ameriku da vidim familiju, a on je otisao u Hrvatsku isto. Bilo nam je jako
tuzno kad smo se morali pozdraviti. On je plakao, ja sam plakala, da bog da nikad netrebam tako da se
osecam nikad opet u zivotu. Inace, obadvoje smo otisli, ali culi smo se preku internet-a skoro svake
nedelje. Bilo je momaka u Kanadu, ali ja nisam takva osoba da prevarim nekoga. Jedan dan sam otisla
na komputer i stize mi poruka. Sinisa je bio. Rekao mi je da moramo da popricamo. Reko je da bi bilo naj
bolje da nasa veze ide malo na pauzu. Stalo mi je srce, nisam znala sta da kazem. Tako sam bila ljuta, i
iznjevernja da sam mu rekla, Siki nama netreba pauza, trebamo da ovu vezu zavrsimo zauvjek. I samo
sam ugasila komputer. Nisam znala sta da radim. Htela sam u taj trenutak da se ubijem. Naj gore je bilo,
sto za nedelju dana bi se ja vratila u bosnu, a trebali ga onda videti. Za zadnje te nedelje kad sam bila u
Ameriku, nisam radili nista, sedela sam, nisam izlazila, samo mislela na njega. Vratila sam se ja kuci.
Zvao me je naj bolji prijetlj kod njega da popricamo. Ja sam tamo otisla i on me gledao jako neobucino.
Pitala sam ga sta je bilo? Sta se desilo? Odjednom pogledao dole i nije hteo da me gleda. Rekao mi je
"Miki[Miljana], neznam kako da ti kazem ovo, ali Sinisa nije hteo da raskine vezu stobom, to smo se ja i
on zezali, ali ti si otisla prije nego sto smo mogli da ti kazemo". Odjednom sam se tako naljutila! Branko!
kako si mogao to da uradis, jel to tebi smjesno? Jao daj telefon da nazovem Sinisu, da popricamo! Uzela
sam telefon u ruci a Branko mi uzeo ruku. Sta je sam rekla? Miki... to nije sve.. Ajde bolan sta jos imas da
mi kazes pitala sam? A on je meni rekao.. Miki, Sinisa je krenuo kod tebe kuci, da uzem broj telefona tvog
u kanadu, da ti kaze da je svje bila vjelika greska. Kad je tamo isao slupao je kola, prevrenuo se 6 puta, i
umreo odma taj treutak. Srce mi je puklo. Pocela sam da placem, nisam znala sta da radim, jedva sam
disala. Pitala sam ga kad se ovo desilo? On je meni rekao prije jedno nedelju dana. Sto nisi me zvao
pitala sam. Sujosuvjek placem. Rekao mi je da nije zvao da se ne sikiram tamo, i da ne uradim nesto
glupavo. Ustao je sad branko i otisao u fijoku i izvadijo je neku kutiju. Uzela sam je u ruku i pitala sam sta
je to. Rekao mi je da je Sinisa doneo da mu pokaze sta mi je kupijo, posto smo bili zajedno godinu dana.
Otvorila sam, bilo je srce sto pise Miki+Siki Zauvjek. Nisam znala sta da radim. Znala sam tad, da necu
nikoga voljeti kao sto sam njega, i da je to bila prava ljubav, prva ljubav, zauvjek. Puklo mi je srce taj dan

Proslo je vec 2 godine od tog dana, svaki dan ja idem na groblje da ga obidjem, i da popricam sa njim.
Znam da necu nikad voljeti nikoga kao sto sam njega, i znam da nece me niko voljeti kao sto je on. Znam
da cu se udati, nacu nekoga sto me voli, ali Sinisu necu nikad zaboraviti posto mi je prva ljubav. Siki,
Mislim na tebe skoro svakog dana. Nedostajes mi puno. Volim te zauvjek.
Treba sahraniti proslost
Bila sa s njim skoro 5 godina. Takvu ljubav i ponizenje niada nisam osetila, ni pre ni posle njega. Bio mi je
sve na svetu i vise...Njegova majka me nije podnosila zato sro sam niska, ustvari on je bio izrazito visok,
bavio se kosarkom. Posle tri i po godine on se ozenio drugom. Kao da sam umrla tog dana, prestala sam
da zivim ovaj nas zemaljski zivot. Dan posle svadbe je dosao i molio za oprostaj, znam da je nikada nije
voleo, ali je bio slabic, uradio je onako kako je majka zelela. U inat svima, majci njemu, sebi , Bogu opet
sam bila njegova, ljubavnica rodjenom decku. Bili smo zajedno jos dve godine i napokon sam morala da
to prekinem. Srce mi se kidalo, samo sam za njega disala, pesme pisala...Dobio je sina, osecala sam se
najjadnije sto zena moze, nisam zelela da otimam oca sinu, da svi gledaju u mene i govore kako sam mu
ljubavnica. Bolelo je ali sam ga ostavila. Trebalo mi je mnogo hrabrosti da ga ne nazovem, da mu spustm
slusalicu kad zove, da prodjem pored njega kao da ga nema. Probala sam da budem sdrugim, nije islo.
Gde god bi krenula, on je bio tu. Odlucila sam da odem iz zemlje. Tako je i bilo. Otisla sam u
inostranstvo, za sest meseci sam se udala i evo sad sam u braku 11 godina. Mrzela sam ga iz dna duse,
nisam nikome htela da dam svoj broj da me covek iz proslosti ne bi nasao. Onda, sam shvatila da ga ne
mrzim vise i ja sam njega nazvala. Srce mi je krvarilo kad sam mu cula glas, on nije mogao da progovori
prvih 5 minuta.Oboje smo bili nemi... I opet smo vratili sva osecanja, tamo gde su jednom bila zatrpana,
opet je pocelo da boli. Na svu srecu, puno smo daleko i nemam hrabrosti da se vratim u rodni kraj. Ne
znam da li bih mogla da mu odolim, tim njegovim rukama koje su me dizale u najvece visine, snjim sam
letela bez krila i snjim sam ponizena bila.Suprug me voli kao sto on nikada nije i nikada me nije povredio,
pruza mi ljubav koju ne zasluzujem. Pitam se zasto smo prokleti i zasto kopamo po onome sto je odavno
sahranjeno. Nikada nije bio vredan moje ljubavi, suza...Zasto ga onda sanjam i dozivam. Nije ostao sa
tom zenom, ubrzo su se razisli i sada ima drugu.On ne pripada meni a ni ja njemu. Zasto se trazimo?
Cemu to, da bi povredili one koje nas vole? Zivot prolazi i treba da sam zahvalna sto imam porodiu i
nekoga da me voli, proslost je mrtva i treba da se preboli. Zanima me da li se jos nekome ovako nesto
desava? Ljubav j nesto sto ne ide nikako sa razumom, to sam znala i pre. I tako sad zivim svoj zivot,
normalan i mali, ali mi on jos uvek fali i nikada niko nece moci da zameni to osecanje koje treba
zaboraviti, jel, bezvezno je patiti za nekim ko te nije vredan. Ne javljam mu se vise kad zove i nemam
hrabrosti da mu kazem d mi fali....
Jednom decku
Izmedju jave i sna,izmedju vatre i vode,izmedju dobra i zla,koliko dugo sam se nalazila na velikoj
raskrsnici gde su svi putevi licili jedan na drugi,koliko je samo moje srce drhtalo u neizvesnosti,koliko je
samo volelo,plakalo,zelelo,bolelo,koliko samo noci nije spavalo.....Ne mogu da se setim ni koliko je
vremena proslo do konacne odluke,do dana kada sam zatvorila oci i poslusala uplasene otkucaje
srca.Koliko sam samo izbegavala taj dan,zelela da pobegnem iz tvoje blizine,iz tvog zivota iako sam
znala da ce me lanci kada tad vratiti nazad,u tvoje narucje...Sama pomisao na tebe i mene,daleko od
svih,kako se gledamo oci u oci plasila me,drhtala bih...Zelela sam da pobegnem ali bi me nesto jako
vracalo tebi,..Surovi vetrovi su do mene donosili zle reci koje bi mi parale srce,dusu.Imala sam samo tebe
a znala sam da ces i ti jednog dana kao senka izceznuti iz mog zivota kao da nikada nisi ni bio u
njemu.Klizio si mi iz ruku a ja nisam imala snage da se borim dalje,nije bilo nade da cu uspeti da te
vratim,nestajao si u gustoj magli i tek onda kada je tvoj lik postao samo svetla tacka shvatila sam koliko
mi znacis...Mozda si izceznuo iz mog zivota ali je u srcu i dalje bio urezan tvoj lik a ispod slova tvoga
imena,Nemanja...Dok si ti nestajao,sa tobom je nestajao i deo mene,odneo si moje srce,dusu...Sakupljala
sam snagu iz poslednjih varnica onoga sto je nekada plamtalo,borila se i uspela da te vratim...Nisam
mogla da dozvolim da izgubim ono sto zaista vredi i onoga koga sam jedino i iskreno zavolela.Nisam
osoba koja lako odustaje od onoga sto zeli,a zelela sam tebe u mom narucju.
Volim te,Nemanja....
Zatvorila sam oci i dopustila srcu da me vodi,jer samo iskrena osecanja i otvoreno srce su mogli da me
odvedu do tebe.Za tebe bih ucinila sve,otisla na kraj sveta,tebi bih poklonila sve i moguce i nemoguce.I
ako je nekada postojala sumnja u moja osecanja,jer nisam mogla da poverujem da mogu toliko nekoga
da volim,ubedila sam sebe onog 8.oktobra kada je moje srce zauvek ostalo u tvom narucju.Ono je i dalje
tvoje,bas kao sto sam i ja tvoja zauvek,pa cak i onda kada vreme odluci da obrise proslost a kilometri
odluce da nas odvoje.Toga dana sam sebi i svima dokazala da te volim i da cu te voleti dok u meni bude
gorela sveca zivota...
Mozda sam nekada lagala,varala ali nikada nisam zelela da te povredim jer bi to bilo kao da sam samoj
sebi zarila noz u srce.Ono sto bi tebe povredjivalo mene bi ubijalo jer sam umela da osetim sve sto i ti
osecas.Svaki tvoj osmeh bio je melem za moje srce...
Znam da nista nije zauvek i da svemu jednom mora doci kraj.Sve sto je lepo uvek kratko
traje.Znam,jednoga dana necemo postojati mi ali ce moje srce i dalje kucati samo za jednu osobu kao
nekada...Moje ce oci i toga dana gledati u daljinu i videti samo jedan lik a usne zeleti one slatke otrove
koje si ti na njima ostavljao.Tebi sam se predala i tvoja sam cak i onda kada me ti budes ostavio pod
svetlima nekog novog dana...
Cak i kada kapi budu spirale poslednje trenutke iz proslosti,kada sneg bude zavejao uspomene,a vetar
oobrisao nase otiske,u mom srcu ce ostati mesto gde ce pisati tvoje ime,Nemanja....
Jo jedna tvoja no
No... Napolju tiinu ometa jedino cvrak koji svoju pesmu svira neprekidno, danima, noima...Slino
meni...
Pomalo omamljena od vina, pomalo uznemirena pozivima iz Beograda, nostalgijom,muzikom, ponovo
hrlim velikim koracima u nazad godinu dana, tebi u zagrljaj. I ponovo oseam onaj stari, dobro poznati,
slatki bol i uivam u njemu. I elim, zaista elim da plaem, ali strah da taj bol ne nestane, zadrava suze
u mojim oima I navodi me da ponovo uivam u njemu. Jer on je, zapravo, sve ono to oseam prema
tebi. U njemu su sazdane I vrsto vezane sve elje misli, poruke, oseanja. On je ti...

U seanjima naviru nae noi, plaa, more... Moje more plavo... Noi koje su nas spajale, more koje je
zapljuskivalo naa bosa stopala I nanosilo pesak na njih, muzika, lagana, neke stare, svima dobro
poznate balade, smeh, vino, poljubci I svetla dalekih obala. Pogledi... da, u njima je leala sva ar naih
trenutaka. Pogledom si mogao da me podigne do najdaljih zvezda, da izmami osmeh I kada sam se
najbednije oseala, da me smiri I da izazove buru oseanja koja su se u meni meala, vrsto vezivala,
ostavljala tragove. Da, pogledi... njima si mogao da me uini najsrenijom I onda I kad nije imalo razloga
za sreu, da me uini da se oseam enom potrebnom nekom, da izazove oseaj srama, da me uini
najbednijom, tunom, oajnom.... Ali u njima lei sva naa ar. U trenucima kada je sve nestajalo meu
nama, kada vie nije imalo razloga za nadu, kada vie nije imalo izgleda za nas, pogledi su ti koji su mi
ulivali snagu da I dalje volim nekog koga nikada ne mogu imati za sebe. .. Da, I sada to znam. Ali ti kratki
pogledi, praeni osmehom, sakriveni od okoline, kao sluajni, govorili su sve... I sve se ponovo vraalo,
sve je ponovo bivalo po starom, sve smo zajedno mogli opet. Da, samo zbog tih pogleda...

Jutro... Nae jutro na plai. Ponekad pomislim da mi se ta slika nikada nee izbrisati. Svitanje je
otpoinjalo svoj ritual, sunce se pomaljalo, negde, daleko na istoku, more je bilo uzburkano, talasi koji su
se spajali sa obalom lagano, skoro neujno, galebovi koji su leteli negde, u nepoznatom pravcu, vetar koji
je bezuspeno pokuavao da ohladi, odnese oseanja u nepovrat I miris mora koji je ulazio u svaku nau
poru, omamljivao lagano... Tada si rekao da nikada nee prestati.... Ljubio si svaki milimetar mojih
usama, milovao svaki deli mojih ruku, govorio da me voli. I moda sam samo tada poverovala svemu.
Jer nisi eleo nita vie od mene tada sem da budem tu, uz tebe... Da umanjim bol zbog proputenih
dana. Samo da moe da me gleda, tiho apue da me voli, da sam ti potrebna, da me nikada nee
pustiti da odem, da mi nee dozvoliti da zaboravim, da ti je ao zbog svega, da sam tvoja jedina srea,
tvoj ivot. O Boe, uvek sam se opirala tim tvojim reima, odbacivala ih, gazila I smatrala neiskrenim, ali
tada; da li zbog cele atmosfere, da li zato to je zaista to bila istina, da li zato to sam konano elela da ti
poverujem; ali zaista, tada sam te jo vre vezala u sebi...I ta veza nikada nije prekinuta. Ta veza me je
odrala da nastavim dalje, ak I bez tebe. Jer vera u to da me voli, da si me voleo I sada me ispunjava I
sada uliva snagu, jer znam da vredim. Znam da ona koju ti izabere, kojoj da sebe, ta zaista vredi. I
nastavila sam dalje I bez tebe. Ali, Boe, nije to ono to mi treba...

Pitam se da li u ovom naem, ponovno roenom, prividnom poetku, ipak negde duboko lei, prikriveno
svim tim slatkoreivim reenicama, na definitivni kraj? I da li u ja sve okonati, ili e mi, moda, ipak, ti
jo jednom pokazati da si jai od mene? Ili e, pak sudbina umeati svoje prste I okonati sve...Jednom
za svagda, zauvek... Ali moju ljubav, znam, ni ja, ni ti, ni sudbina nikada nea moi prekinuti, obuzdati,
zaustaviti, unititi...Davno sam se zaklela da u te, dok sam iva, voleti, I znam, tako e biti, jer ti to
jednostavno zasluuje. Volim te....

Zauvek...
San i budjenje
Zatvorim oci Setnja po oblacima Cini mi se kao da lebdim. Najlepsi prizori zivota svuda oko mene
Raj ? Ne Ponovno otvaranje ociju, sudaranje sa stvarnoscu, totalni opozit mog nebeskeg trenutka, slika
lepote i srece se brise Sivilo Mrak Ponor u koji padam. Trenutak koji traje citavu vecnost, cini mi
se
Prvi udah vazduha, konacno pravo budjenje i vracanje u stvarnost. Otvaram oci i vidim svet oko sebe.
Osmeh, ali i bol. Radost ali I tuga. Smirenost ali I gomile pitanja. Mirnoca ali I zudnja. Ispunjenost ali I
praznina.
Skupljam snagu I nastavljam tamo gde sam stala pre samo nekoliko minuta, pre nego sto sam videla,
dodirnula, osetila I prozivela moju setnju po oblacima.
Slike nastavljaju da se nizu, jedna za drugom, sve sporije I sporije da bi na kraju zaista nestale. I onda
opet, iznenada, istog ili sledeceg sata, istog ili sledeceg dana, opet samo na par sekundi odlutam,
nestanem Secam se lebdeci medju najlepsim prizorima zivota I opet budjenje Ne, ne zelim da se
probudim, ne zelim da zivim u stvarnosti ma koliko da je ona lepa. Ne, ne zelim jer tu nisam tvoja
Tako vec dugih sest godina. Zivim i laici oko mene bi rekli da mi je zivot ispunjen, da ga ukrasava sreca i
osmeh na mom licu. Ma sta oni, do djavola znaju o svemu tome ?
Bod na jednoj strani da, ali na drugoj uzme, jedna vrati otvori, ali druga zatvori Pravilo zivtotne
ravnoteze rekla bih.
Uvek je tesko pomiriti se sa gubitkom i cini se kao da sve sto imas dao bi samo da ponovo dobijes ono
sto si izgubio. Bol zbog gubitka, zbog nemanja onog sto te cini srecnim, umanjuje svu radost onoga sto
dobijas na drugoj strani, vuce nas nazad i navodi da opet i ponovo preisputejes gubitak, sopstvene
greske u svemu tome, da se secas i da zivis za trenutak kada ce secanja postati toliko jaka da
jednostavno mozes da napustis stvarnost i odlutas na kratko, da zivis u tim oblicima secanja koje vreme
boji najlepsim bojama, oblikuje u najlepse figure i navodi na saznanje da je to proslost kojoj je ne moguce
vratiti se, koju je ne moguce oziveti Otuda bol
Vremenom bol poprima oblik praznine koju opet mozes ispuniti na trenutak secanjima i osecati se
zadovoljno. Ali samo na trenutak.
Samoca Njen najlaksi oblik za mene je kada si zaista potpuno sam (u suprotnom, ako si usamljen, a
okruzen ljudima, a takvih je momenata na pretek, sledi ti samo jedno lazni osmeh kojim prikrivas bol ili
nesto kasnije, prazninu).
Samoca Meni onaj drazi oblik Dugi pusti casovi, polumracna prostorija, mirnoca, svezina, pogled
uperen u figurativnu tacku, tisina ometana samo otkucajima sata.. Vreme koje prolazi, ide ko zna kuda,
sekund za sekundom, hrlis napred, a zapravo stojis u mestu, minuti grade sate, sati prerastaju u dane.
Korak po korak dalji od te tako silno cuvane najneznije tajne, a u stvari gradis novu proslost u vremenu
koje prolazi
Okovan lancima proslosti, postajes ocajnicki rob istine da zivot ide dalje, a ti ukopan u ko zna kom
vremenu svog zivota, vremenu koje je odavno proslo, koje ne mozes da vratis
Tisina, mir, otkucaji sata koji te secaju da ipak moras da nastavis dalje jer proslost ne mozes da vratis.
Zatvorena vrata Ta jedna jedina U tim dugim casovima piljenja u figurativnu tacku ti ih obilazis, ides
napred, pa se ponovo vracas i svaki put na tom povratku ubedjujes sebe da ces pokusati da ih otvoris,
iako nemas kljuc, iako ih ti zapravo nisi zatvorio, i svaki put kada si ponovo ispred njih, osecas bol, pa
prazninu, strah, nemoc i na kraju ocaj, spustas glavu i nastavljas dalje obecavajuci sebi da ces ipak
pokusati. Neki sledeci put.
Ali ne, ne postoji taj sledeci put, jer izmoren lutanjima, pokosen vremenom koje je proslo shvatas da
pomoci nema, shvatas da me postoji mogucnost da otvoris ono sto toliko zelis, umor te savladava i ti
konacno zaspis
Budjenje sledeceg dana donosi samo pitanje da li ce danas biti lakse ? Da li cu danas mimoici samocu,
uspeti da je prevarim ? Ali ona, taj prijatelj tako dobro mi poznat, je tu uvek, prati me u stopu I
savladava me uvek kada se najmanje nadam.
I ne, vise je se ne plasim. Ona je sada samo tu kao odmor za dusu, za misli. Ona te podseca da je uzalud
da se nadas da ces vrata ikada otvoriti, da prestanes da sanjas nerealne snove, tu je samo da potvrdi
ono saznanje od kojeg bezis - da nema nazad, da nema tebe i mene, da nema nas.
I samo kada bi snovi prestali. Kada se ne bih budila ocajnicki jecajuci sto sam uopste otvorila oci kada je
san bio tako lep. Ali ti oblici snova nekako su laksi, jer budu i prodju, donose iskreni osmeh u toku
narednog dana kada ih se setis.
Meni mnogo tezi oblik snova je onaj kada si budan i kada i bez najmanje tvoje namere javi se slika, neka
obicna slika iz proslosti i bas tu u tom delicu ne uspevas da zaustavis san...
Ti i ja... Jednom, negde i nekad. Zelim da sve stane, ali ne ide mi... San se nastavlja. Da li znas kako je
biti budan, a ne biti u realnosti, biti odsecen, na momenat od svog desavanja, videti i osecati kao nekada?
Da li ti se ikada desi da sliku iz proslosti premestis u stvarnost i prozivis je opet i ponovo, a to ne zelis?
Da li ti se desi da osetis miris koji te podseti na nas? Da li znas kako je kada bas u tom momentu u kome
se opires snu i zelis da ga prekines, kako je kada tada osetis da si zagrljen bas na taj nacin koji ti fali vec
godinama, osetis dodir toliko veran dodiru koji nisi osecao godinama a toliko je ti bio potreban, osetis
dodir vlaznih usana na vratu ili na usnama, osetis ukus istih...Osmeh se sam javlja i ti vec omamljen svim
dozivljajima jasno nastavljas putem sna. Tada, na tom putovanju, kada sam vec toliko savladana da se
prepustam potpuno, tada osecam bol, ali i zudnju, srecu, ali i nemir... tada ti uvek govorim koliko si mi
nedostajao sve ove godine, koliko si mi znacio tada i sve ove godine, koliko sam te tada volela i koliko
sam mogla jos da te volim, koliko sam srecna uz tebe... I tada u tom zagrljaju se iznenada budis. San se
rasprsuje oko tebe, cini ti se kao da je trajao citavu vecnost, a zapravo trajao je toliko kratko da oni oko
tebe nisu ni mogli da primete da nisi tu. San nestaje, sam, bez najave, kao sto se i pojavio, ti tada upravo
zelis da ga zadrzis, ali dok to pomislis on vec nije tu. I onda proces budjenja. Da li znas koji je ponor pred
tobom otvoren? Da li znas kako je tesko udahnuti taj prvi put posle toga, koliko je tesko ne osecati dodir
vise, koliko je tesko ne osecati usne, koliko je tesko izgubiti te opet? Da li znas koliko je tesko ne pasti u
ponor pred svim tim ljudima, koliko je tesko ne vristati bas tada, koliko je tesko prikriti drhtaje tela? A
najteze od svega je nasmejati se bas tada i nastaviti dok te secanje iz sna progoni, slike se redjaju, a ti
nastavljas dalje... One polako blede, sve su redje i redje, onda stanu i tada pocnes da molis da se sve to
nikada ne desi opet...
Ali gledaj cuda.... Evo ga opet, vuce u beznadje bez kraja... Vremenom se naviknes i postanes rob tog
stanja... Ali bol i praznina ne prolaze...
Tvoja M.
Ljubav na prvi pogled
Evo dok lagano citam sve ove ljubavne price srce mi se steze,ledi i hocu da i ja svoju pricu sa vama
podijelim.
Bilo je to 20.12.06god.Dosla je kod mene prijateljica i molila me da izadjemo i da se malo zabavimo.Nije
mi se dalo ali me uspjela nagovoriti.U malom kaficu muzika je uzivo svirala a na polju kisa neprestalno
padala.Bilo mi je dosadno,zbog vremena a i raja je bila bezveze.Onda si usao ti.Tiho sam prijateljici
prosaputala:"BICE MOJ ILI BOZIJI".Rijeci te kao da nisu bile moje,ni danas ne znam kako ih
izgovori.Insistirala sam da idem kuci jer tebe nisam mogla vidjeti bilo je puno raje izmedju nas dvoje.A
onda kao da je sva raja se razmaknula da nam se pogledi susretnu,da mi se nasmijes i zovnes me da
dodjem do tebe za sank.Moj ego nije taj da prilazim momku prva rekla sam:"AKO SI MUSKO DODJI DO
MENE" i okrenula glevu na drugu stranu.Dosao si do mene pruzio ruku upoznao se i zvao me da
izadjemo i bolje se upoznamo.Ispred kafica smo pricali o zivotima i upoznali se bolje.Kad samo posle kuci
pitao si da nas ti odvezes sa autom al nisam htjela,kisa je stala pa sam vise voljela malo da prosetam i ti
si posao sa nama,zar ne?Te veceri sam rekla nek nam sudbina odluci hocemo li se vise vidjeti ili ce mo
zaboraviti da smo se ikad upoznali.Sudbina je odlucila da se nastavimo vidjati.Nakon 2 dana si me zvao
da kafu pijemo u nedjelju.Sjecam se kao da je jucer bilo citav dan smo proveli skupa i nismo ni minute
sutili stalno smo nesto cavrljali i smijali se.Iste te veceri si me zvao da izadjemo ponovo.Pristala sam,tu
noc smo i vezu zapoceli.Badnja vecer je bila i vatromet smo zagrljeni gledali istu zelju pomislili.Bilo nam
je lijepo nepunih mjesec dana da bi mi ti reko da je najbolje da ostanemo raja jer ti se bivsa djevojka javila
i da su tvoja osjecanja pomjesana.Nasa veza je 18.01.prekinuta.10-Tak dana smo bili raja izlazili sa
tvojim i mojim drustvo.Smijali se i ludovali.A moje srce je pucalo svaki put kad bi ti zagrli neku od mojih
prijateljica ili kad bi s njom razgovaraj.Naravno,nisam ti to pokazala ja sam druge momke barila a molila
BOGA da mi ni jedan ne pridje jer hocu tebe.Jedne veceri dok smo bili u gradu dosli smo kod mene u
stan da kafu popijeme i nastavimo cavrljanje zvao si me u sobu da ti ledja izmasiram.Kad sam dosla u
sobu rekao si da hoces da razgovaramo da ne mozes bez mene i da si s njom bio samo radi
potrebe(sexa).Rekao si mi gdje sam grijesila i ja sam tebi rekla gdje si ti pogrijesio u nasoj vezi i tako smo
se pomirili.Zelio si nase pomirenje koliko i ja.Mnogo si se kajao sto smo zbog kuravele prekinuli al eto sve
sam ti oprostila i ponovo smo vezu zapoceli.Bilo nam je ljepse nego ikad,Kad sam se razbolila ti si mi caj
napravio i lijecio me.Kad sam bila najtuznija ti si me razveselio i tjesio,cemu sve to???Da bi me na kraju
ostavio na ovaj bolni nacin s njom otisao.Nepunih mjesc dana smo opet hodali i na isti datum kao i prvi
put raskinuli...Doslo je vrijeme povratka kuci u moj rodni grad jer sam tu samo student u tvom gradu
bila.Nisam znala kad cu ponovo da dodjem,mozda za nekih 20-tak dana a ti si me mace obecao
cekati.Svoje obecanje ni jedan dan nisi mogao da ispunis.Kad sam dosla kuci oko 21 30 sam te nazvala i
ona mi se javila.Objasnjenje nisma htjela al ona mi je poslala poruku i to je bilo krajjj.Nisi se udostojio ni
nazvati da mi obasnis o cemu se radi.
Nakom 5 dana si me nazvoa i poslije toga si zvao al ja tvoj broj kad vidim jednostavno poziv ignorisem
nisi zasluzio ni razgovor,sto si trazio to si i dobio.

Sad sam ja s drugim punih mjesc dana i s njim buducnost planiram.Ono sto sam uvijek zeljela to sam i
dobila...Ati mace znam da se kajes da ti je tesko zbog svega jer si mi i poruku poslao al nije dovoljno
izvinjenje preko poruke...Zelim ti srecu s kuravelom maa sumnjam s njom mozes samo da venes i nista
vise...

Evo dok slusam nasu pjesmu:HEJ LJUBAVI U DALEKOM GRADU CUVAJ MI SE DA MI TE NE
UKRADU...srce mi se ledi i pitam se sta ce biti kad ponovo dodjem u taj prokleti grad jer vrijeme ispita se
priblizava??????

P.S.ako budes ovov ikad procitao nadam se da ces se sjetiti mene i da ce te sve ovo zaboliti koliko i
mene...
Zauvek zajedno
Prvo bih htela da kazem da je ova prica 100% tacna jer je glavna junakinja bila moja velika prijateljica kad
sam bila manja.
Elena je bila 15-ogodisnja devojka smedje kose i ociju.Slatka crnkica bila je vedrog duha ,simpaticna i
svojim smislom za humor je uvek zasmejavala ljude oko sebe.Valjda je to i privuklo Jovana-decka sa
kojim je izlazila vec dve godine.Zapravo,tacno se secam kako je to bilo-on joj je prisao na odmoru u skoli
,dok smo nas dve sedele u klupi i ogovarale ucenice koje su oblacile kratke suknjice iako imaju krive
noge...A on joj je zatrazio broj telefona.Naravno njenoj sreci nije bilo kraja,jer joj se on svideo od kad se
preselio u nasu(tadasnju)skolu.Naravno,stalno su bili zajedno i voleli su se toliko da su ih drugovi zezali
da ce se vencati a oni su samo govorili "ko zna" i zagonetno se smesili.
Bio je petak.Kao i obicno njih dvoje bi se nalazili u parku.Elena je otisla a potem me je zvala da me pita
jeli mi /jovan javljao sta da nece moci da dodje da se vide.Rekla sam joj da nije jer nisam primala nikakav
poziv. "ok"-rekla je "sacekacu jos malo pa palimo u grad ok?" vazi rekla sam.
Uporno ga je zvala na telefon ali se niko nije jevljao.Krenula je kuci kad joj odjednom zazvoni telefon.Bio
je to Jovan,mislila je da ce se izviniti.
-Halo?-javila se
-Halo? Jeli Elena M.(necu joj u ovoj prici pominjati prezime) na telefonu?-rekao joj je hladan glas sa druge
strane zice
-Da ja sam.Ali,ko ste vi? Ovo je Jovanov broj...?
-Zao mi je Jovan je imao saobracajnu nezgodu,udario ga je automobil i umro je na putu za bolnicu-rece
nepoznati glas-Halo?! Halo?! Da li ste jos tu...?
Ali nikog nije bilo...
U tisini smo usle u prozracnu kapelu.Poklonile smo se i stale iznad kovcega.Snazno me je uhvatila za
ruku(O Boze taj trenutak nikada necu zaboraviti) i shvatila saam da mi govori"...ne mogu,ne mogu vise...).
-Izdrzi! mozes ti to ... i moras zbog njega...-rekla sam joj. Uhvatila ga je za blijedu,hladnu ruku.Pocela su
da joj naviru sjecanja svih trenutaka provedeno sa njim, a i da joj naviru suze zabadajuci joj se pravo u
srce.U jednom momentu se potpuno izgubila... Ruzu koju je drzala spustila mu je na grud i poljubila ga
jos jednom-poslednji put...Okretala se i gusila u suzama dok smo izlazile...Tu sam i ja pustila suzu jer mi
srce nije bilo dovoljno jako...Otisle smo svaka svojoj kuci...
naredni dani su bili pakao nije mogla da ide u skolu nije jela niti spavala... sve do jedne noci kad sam
primila poziv u pola 1 uvece. Na telefonu je bio glas Elenine majke koja je plakala
-Halo? Gospodjo m.(prezime koje ne pominjem)-jeste li dobro?
-Marija,sine,molim te dodji Elena se ubila...-rekla je,a meni je u tom trenutku srce stalo.Suze su pocele da
mi se kotrljaju niz lice a dusa da me boli i pece.Uzela sam jaknu i otrcala do njene kuce.Njena majka mi je
otvorila vrata i samo mi pokazala prstom put Elenine sobe. Usla sam i vidjela Elenu svu krvavu
naslonjenu na radni sto.U jednoj ruci joj je bio pistolj a u drugoj neki papir. Uzela sam papir iz njene ,jos
uvek,tople ruke i videla da je to ipak neka poruka.U poruci je pisalo:
"Jovane ne mogu bez tebe.Cekaj me,dolazim...Elena

Sad kad sam vec odrasla devojka koja studira cesto razmisljam o tome sta bi bilo da su zivi...i dan danas
neko pomene tu ljubav koja nije imala granice,jer su nadam se oni sad negde srecni...
Cekanje
Znas li mozda za nocne leptire; za njihova neduzna telasca, kako njihove mrvice-glavice lupaju o
zatvoreni prozor zbog naslucenog svetla sa druge strane? Kada mi telo postane tesno, kada mi samoca
stane nogom na vrat sebi licim na takvog obezglavljenog leptira, koji cini se beskrajno udara u prozor.
Vrtim se po sobi....Iznalazim dojucerasnje sitnice, mamilice osmeha, a samoca me pritiska olovnom
tezinom, gusi. Jesi li ikada imao utisak da sve sto dotaknes vristi od hladnoce i te odvratne samoce, koja
se nemilosrdno lepi za mene k'o cicak. Pokusavam da zaspim, a pomracina u sobi naraste i uskovitla se.
Igra hiljadu svetlih tacaka pred ocima. Onda zurim u casovnik da uocim koliko su kazaljke pobegle od
ponoci. Ukljucim radio i slusam eto nekog ko ima volje da prica. Nema pobednika, a gubitnika....Kad kroz
roletne razaznam dan pomislim: "Ako trazis nekoga, nekoga za cuvanje onda imam ruke za tebe. Ako
trazis nekoga, nekoga za zauvek onda tvoj sam covek oduvek..." i setim se tebe.
Uguram se u prepuni jutarnji autobus i krenem tamo gde me vode obaveze. Na lica ni ne obracam vise
paznju. Sve mi izgleda posivljeno i jednolicno, kao da je uvaljano u tugu i sad ocajno luta, bez cilja. Kada
me nesto pitaju cedim reci kroz zube da ne izmili iz mene ta samoca. Svakog dana krug ponavljam, kao
Zemlja kada se okrece, ali i ona to sigurno lakse podnosi.
Kada dodjem u svoju sobu reci mi same naviru, reci kao vesela, ciktava deca koja jure niz tobogan; a ja
onda mogu samo da se stropostam bez snage na krevet. I onda osetim koliko nas sve spaja i razdvaja u
isti mah i dodje mi da ti pricam i da budem kraj tebe, ali svuda unaokolo kao odgovor izbija tisina.
Onda plac provali iz grla i obnevidim od suza. Jesi li ikada plakao toliko zbog nekog? Onda dodje vreme
kada se sve utisa, a tisina posle placa je teza nego pre.
Kada budes odmaknuo ovu pricu od sebe, u neverici i zapitas se da li je to samo prst sudbine ili
slucajnost da te dobro znam, cuces i sve druge reci koje ti ovde nisam rekla i onda ces videti kako
Zemlja, moj dragi menja dan u hiljadu boja...
Dok andjeli spavaju
Upoznali smo se sasvim slucajno. Pruzio mi je ruku, nasmejao se podigavsi obrve, odmerio me od glave
do pete i, valjda zadovoljan onim sto vidi, naklonio se i seo pored mene. Bilo mi je neprijatno. Nije mi se
svidjao njegov ispitivacki nastup, ni njegove oci koje su prodirale u srce. O njemu sam cula razne price.
Kontradiktorne. Prijatelji su ga voleli i govorili da je divan, oni drugi su ga se plasili i izbegavali sukobe sa
njim. Ja sam pripadala nekooj trecoj grupi i nije me bilo briga.
Jos uvek sam bila "tatina princeza" a on "bitanga" kako bi rekla svaka mama. Verovala sam da ce se
nase poznanstvo zavrsiti samo na tom razgovoru. A pricao je zanimljive price, bio je duhovit, opusten,
zabavan. Vece je proletelo.
Sutradan me je pozvao telefonom, kaze "samo da me cuje", cekao me pred skolom "samo da me vidi".
Moju najbolju drugaricu je stalno zivkao telefonom, isao kod nje. Sve sto je znala o meni, ispricala mu je.
Bukvalno sve. Nisam mogla da se otkacim od njega. Isao je za mnom, ispracao me kuci, non-stop me
zvao, kupovao cokolade.
Bolesna sam. On to saznaje od Ane, zove me tlefonom i kaze da izadjem na terasu samo na sekund.
Izadjem i vidim paketic. U njemu sve ono sto obozavam: sladoled, "milka", banane, i plisani meda plave
boje. Pa on je stvarno lud, ali dzabe mu sve, jer nisam odusevljena ni da budemo drugovi, a kamoli nesto
vise! Stalno govorim sebi da nije za mene i da ne smem ni da razmisljam o njemu, ali on je bio toliko
uporan da sam stalno hvatala sebe kako razmisljam o njemu. Nervirao me je, a sa druge strane mi je bio
simpatican.
Vracam se iz grada. On izlazi iz parka i nosi buket cveca. Kazem mu kroz smeh:
--Pa to je drustvena svojina!
Odgovara savim ozbiljan.
--Bas zato. Ti si moje drustvo, a iskreno se nadam da ces biti i moja svojina.
Poljubio me u ruku i nestao. Nisam stigla nista da mu kazem. Odavno sam vec shvatila da se sa njim ne
vredi raspravljati. Toliko je tvrdoglav da ono sto naumi mora da uradi pa bilo to pogresno sto puta. Mislila
sam: "Sa mnom nece moci tako. Ostajem pri svome. Koliko je on tvrdoglav, toliko sam i ja. Priznajem da
je simpatican, i nista vise od toga."
Ana se samo smeskala:
--Kazes da je simpatican? a nisi mogla da ga smislis. Bice tu nesto sigurno.
Ljutito sam odgovorila:
--Ti si luda! Nemoj molim te da mi ga spominjes vise! On mi je nocna mora.
--Ma kako da nije! A zasto onda uzimas sve sto ti kupi, zasto cuvas omote od cokolada? Mene ne mozes
da slazes.
--Ana, odvratna si, umesto da me branis, ti me napadas. Ista si kao on. Tvrdoglava i uporna. Pa kome bi
rekla ako ne tebi?
Onda smo se smejale i smisljale kako da ga otkacim. Stalno se pojavljivao onda kad ga najmanje
ocekujem. Izroni iz mraka, poljubi me u kosu i ispari. Vise nisam sigurna da li mi nedostaje ili me nervira.
Zove me ujutru u cetri, u pet, javi se moja mama i on se onda zbuni:
--Izvinite, mogu li da cujem svoju princezu?
Ni ona ne zna da li da se ljuti ili da se smeje. Kaze da je sasav sto ja potvrdjujem.
Jedne veceri se penje na drvo u parku. Drugovi ga pitaju sta radi a on mrtav ozbiljan:
--Pa skidam zvezde za moju princezu da joj stavim u kosu, posto je krunu zaboravila.
Donosi nekoliko srebrnih listica i stavlja ih u moju kosu. Ljubi mi ruku i kaze:
--Draga princezo, dozvoli da budem tvoj vitez i da se uvek borim za tebe. Izgubicu i zivot ako treba kao
sto sam i srce. A kad smo vec kod srca da ga nisi mozda nasla u nekom dzepu?
--Tvoje srce nosim na lancicu kao amajliju.
--Kakva cast i sreca, princezo. Sad mogu mirno da umrem.. Prekidam ga:
--Ako umres ko ce onda da me cuva?
--Moj duh, princezo. Bice svake noci na tvojoj terasi i bdece nad tobom.
Na trenutak zaboravim da zivimo u XX veku i osecam se stvarno kao princeza pred kojom kleci neki vitez.
Nastavlja sa pricom:
--Princezo, ti si moj andjeo. Volim te vise od sladoleda, auta, od svega na svetu. Praticu te i cuvati od
svega. Ali nikada necu biti s tobom jer BITANGA i PRINCEZA par-to ne ide bas kao u pesmi. A sad 'ajde
kuci jer je vec kasno da se iz bitange ne pretvorim u azdaju i pojedem te!
Srecna sam i zbunjena. Ne znam ni sta osecam. Razmisljam o njemu. Pocela sam i da se raspitujem za
njega. Mislim da sam nesvesno pripala onoj prvoj grupi ljudi koji su mu se divili i obozavali ga. Cvrsto sam
resila da to ostane tajna. Nisam zelela ni Ani da kazem, mada sam dobro znala da od nje nista ne mogu
da sakrijem. Zelela sam da svaki slobodan trenutak provedem sa njim. Kad nije pored mene, osecam da
mi uzasno nedostaje. Ana kapira da sam se zaljubila a ja i dalje ne priznajem!
--Ne moras ti da priznas. Kad mu budem rekla, priznaces i te kako.
--Ana, budes li mu rekla jednu jedinu rec, necu da progovorim vise sa tobom. U redu priznajem da mi se
ipak malo svidja, ali necu da on to sazna. Pusti molim te da sve ide svojim tokom. Jos nisam dovoljno
sigurna.
Obozavam njegovu zelenu trenerku i bele patike, njegov auto poznajem u hiljadu. Veceri sa njim su
posebne. Postao mi je najbolji prijatelj. Mogla sam da mu se poverim, da se naljutim na njega. Uvek me
razume. Zeljno sam iscekivala svaki susret sa njim, ali sam se istovremeno i plasila. Kad bih ga videla,
srce bi mi zaigralo, noge otkazale a jezik bi se vezao u cvor. Zelela sam da nikad ne sazna koliko sam se
zaljubila. On se i dalje ponasao isto. Pojavljivao se niotkud, uvek nasmejan, svakoga dana sve lepsi.
Uvek je imao zanimljivu pricu, neobican poklon, ludu poruku. Svima je pricao kako je zaljubljen u
princezu. Brinuo je o meni kao moja mama: da ne pokisnem, da idem u skolu, redovno jedem i dovoljno
spavam. Njegovi prijatelji su govorili da se skroz promenio, da je postao mek i rasejan....
Secam se, bila je subota. Sedeli smo u nasem omiljenom kaficu i cekali Anu. Ona kao da je znala, kasnije
je vec pola sata. Nas dvoje smo pricali o skoli. Imala sam par jedinica koje sam morala da popravim sto
pre. Naslonila sam glavu na njegovo rame dok me je on ubedjivao da ce sve biti u redu. Podigla sam
glavu i pogleda ga pravo u oci. Cinilo mi se da sve zna sta osecam i bila sam spremna sve da mu
ispricam.
--Sta je sa tobom? U poslednje vrme si mnogo zamisljena? --Ja...pa ne znam, pa mozda zato sto....Ja te
volim!
Sta je ovo sa mnom, zar sam ovo ja rekla? Obecala sam sebi da on to nikada nece saznati....Jos hiljadu
stvari mi je proletelo kroz glavu. On je bio sav izgubljen.
Razmisljala sam da li da ostanem ili da bezim daleko, sto dalje od njega. Jos uvek me je izgubljeno
gledao i ocigledno nije mogao da poveruje u ono sto sam rekla. --Jesi li sigurna u to sto si rekla?
--Sasvim! Ne mogu vise da krijem. Lagala sam te, a pokusala sam i sebe. Nije mi uspelo. Voim te i tu je
kraj. Imas li nesto da kazes?
--Da li to znaci da si sada konacno moja?
--Otprilike tako.
Poljubio me je bas kad je naisla Ana.
--Sta ja to vidim? Jao, izvinite, zaboravila sam da ste samo drugovi! Dobro, ajde, nema veze, oprastam
vam. Nego ja cu da vam budem kuma zar ne?
--Naravno, Ana. Pa ko bi to mogao da bude sem tebe?
Svaki slobodan trenutak smo provodili zajedno. Nije mi dozvoljavao da bezim sa casova, cak sam i one
ocene sredila. Kada bih se uvece negde zadrzavala, ljutio se na mene i govorio da moram da idem da
spavam, jer su andjeli vec u krevetu. Pitala sam ga:
--Izvini, ali sta ti radis dok andjeli spavaju?
--Ja? Pa cuvam ih. U stvari, cuvam jednog!
Tako je bilo. Cele noci se vozio kroz moju ulicu.
Ujutru me saceka, odvez do skole i ode da spava.
Osecala sam se fantasticno. Bila sam na nebu, kao pravi andjeo. Vikend smo proveli zajedno na jednom
jezeru. Ana, njegov najbolji drug Milos, on i ja. Smejao se i bio je veseo. U ponedeljak mi Milos donosi
paketic. Unutra ceduljce i kljuc od njegovog stana. Osecam strah, groznicu. Milos je sagnuo gglavu. Cuti.
--Milos, sta je ovo? Ne odgovara.
Na papiru pise: "Princezo morao sam da otputujem. Javicu ti se. Nisam ti rekao jer suze ne bih
podneo....Volim te."
Veceri sam provodila u njegovom stanu. Sa Milosem, Anom i suzama. Citav svet mi se srusio. Proklinjala
sam dana kad sam mu rekla da ga volim, mrzela sam ga. Jedanaeste veceri od njegovog odlaska,
zazvonio je telefon: "Princezo ne placi molim te. Nisam otisao zato sto sam hteo, vec zato sto sam
morao. Nadam se da se brzo vracam."
Dani su prolazili. Malo sam tugovala, malo plakala. Smejala sam se vrlo retko. Trideset prvi dan od
njegovog odlaska. Po navici svracam po Anu i krecemo kod njega u stan. Ulazim unutra i osecam njegov
miris. Tu je! Znam da je tu! Osecam! Ana me gleda zacudjeno i proverava sve sobe. Na zalost, od njega
ni traga ni glasa. Placem jer ga nema. Poludecu. Neko zvoni.
--Ana, molim te otvori, ne zelim nikoga da vidim.
Zvonjava ne prestaje. Prvo dugo, uporno pa onda sve krace nervozno, Ana otvara i vristi. Tricim prema
vratima i vidim njega-moju bitangu! Grlim ga i placem!
--Obecaj mi da nikada vise neces da me ostavis samu! --Obecavam!
Sve je bilo kao pre. Sate i sate smo provodili zajedno. Cinilo mi se da sam najsrecnija na svetu. Sve dok
nije rekao da mora ponovo da ide.
--Pa zar opet? Kako cu ja bez tebe?
--Isto kao i proslog puta. Sedecs kod mene sa Anom i Milosem. Sve sto ti bude potrebno, obratices se
Milosu. On je tu da te cuva i da pazi na tebe. Ostacu duze nego prvog puta, ali nemam drugog izbora.
Nadam se da me razumes.
--Ma kako te ne bih razumela! Briga tebe za mene. Salim se, znam sve.
Nisam se salila, nisam ni razumela. Bilo mi je svejedno da li je morao ili je hteo. U svakom slucaju, on je
odlazio i razlog mi nije bio nimalo vazan. Pokusala sam da se ponasam normalno. Uspela sam citava
dava dana. Onda sam plakala i plakala....Nisam ni sa kim razgovarla sem sa Anom.
Treceg dana se konacno javio. Zvao je svakog dana pa onda sve redje i redje. Rekao mi je da mu je
jedan prijatelj poginuo i da ima velikih problema tako da ne moze cesto da zove. On je bio daleko, nisam
ni znala tacno gde, on je imao problema, a ja nisam mogla da mu pomognem. To me je ubijalo. Sve mi je
licio ne na ruzan san, nego na kosmar. Javjao se samo ponekad. Razgovori su nam bili kraci, drugaciji. U
njegovom galsu se nije osecala toplina. To vise nije bio on. Cinilo mi se da pokusava da me zaboravi, i to
me je mnogo bolelo.
Moja patnja, trajala je od jeseni do leta. Sunce je malo ublazilo moj bol i uspelo da mi izmami poneki
osmeh. I dalje sam ga volela ali sam naucila da zivim bez njega. Svaki put kad telefon zazvoni u meni se
probudi nova nada. Uzalud, moja bitanga se vise i ne javlja. Kljuc od stana je jos uvek kod mene, mada
vrlo retko odlazim tamo. Secanja me jos uvek bole.
Odrasla sam. Shvatila sam da princeze ne postoje. Jedna bitanga luta svetom i niko vise sem mene ne
veruje da ce se on vratiti kao princ.
Ljubav na prvi pogled
Evo dok lagano citam sve ove ljubavne price srce mi se steze,ledi i hocu da i ja svoju pricu sa vama
podijelim.
Bilo je to 20.12.06god.Dosla je kod mene prijateljica i molila me da izadjemo i da se malo zabavimo.Nije
mi se dalo ali me uspjela nagovoriti.U malom kaficu muzika je uzivo svirala a na polju kisa neprestalno
padala.Bilo mi je dosadno,zbog vremena a i raja je bila bezveze.Onda si usao ti.Tiho sam prijateljici
prosaputala:"BICE MOJ ILI BOZIJI".Rijeci te kao da nisu bile moje,ni danas ne znam kako ih
izgovori.Insistirala sam da idem kuci jer tebe nisam mogla vidjeti bilo je puno raje izmedju nas dvoje.A
onda kao da je sva raja se razmaknula da nam se pogledi susretnu,da mi se nasmijes i zovnes me da
dodjem do tebe za sank.Moj ego nije taj da prilazim momku prva rekla sam:"AKO SI MUSKO DODJI DO
MENE" i okrenula glevu na drugu stranu.Dosao si do mene pruzio ruku upoznao se i zvao me da
izadjemo i bolje se upoznamo.Ispred kafica smo pricali o zivotima i upoznali se bolje.Kad samo posle kuci
pitao si da nas ti odvezes sa autom al nisam htjela,kisa je stala pa sam vise voljela malo da prosetam i ti
si posao sa nama,zar ne?Te veceri sam rekla nek nam sudbina odluci hocemo li se vise vidjeti ili ce mo
zaboraviti da smo se ikad upoznali.Sudbina je odlucila da se nastavimo vidjati.Nakon 2 dana si me zvao
da kafu pijemo u nedjelju.Sjecam se kao da je jucer bilo citav dan smo proveli skupa i nismo ni minute
sutili stalno smo nesto cavrljali i smijali se.Iste te veceri si me zvao da izadjemo ponovo.Pristala sam,tu
noc smo i vezu zapoceli.Badnja vecer je bila i vatromet smo zagrljeni gledali istu zelju pomislili.Bilo nam
je lijepo nepunih mjesec dana da bi mi ti reko da je najbolje da ostanemo raja jer ti se bivsa djevojka javila
i da su tvoja osjecanja pomjesana.Nasa veza je 18.01.prekinuta.10-Tak dana smo bili raja izlazili sa
tvojim i mojim drustvo.Smijali se i ludovali.A moje srce je pucalo svaki put kad bi ti zagrli neku od mojih
prijateljica ili kad bi s njom razgovaraj.Naravno,nisam ti to pokazala ja sam druge momke barila a molila
BOGA da mi ni jedan ne pridje jer hocu tebe.Jedne veceri dok smo bili u gradu dosli smo kod mene u
stan da kafu popijeme i nastavimo cavrljanje zvao si me u sobu da ti ledja izmasiram.Kad sam dosla u
sobu rekao si da hoces da razgovaramo da ne mozes bez mene i da si s njom bio samo radi
potrebe(sexa).Rekao si mi gdje sam grijesila i ja sam tebi rekla gdje si ti pogrijesio u nasoj vezi i tako smo
se pomirili.Zelio si nase pomirenje koliko i ja.Mnogo si se kajao sto smo zbog kuravele prekinuli al eto sve
sam ti oprostila i ponovo smo vezu zapoceli.Bilo nam je ljepse nego ikad,Kad sam se razbolila ti si mi caj
napravio i lijecio me.Kad sam bila najtuznija ti si me razveselio i tjesio,cemu sve to???Da bi me na kraju
ostavio na ovaj bolni nacin s njom otisao.Nepunih mjesc dana smo opet hodali i na isti datum kao i prvi
put raskinuli...Doslo je vrijeme povratka kuci u moj rodni grad jer sam tu samo student u tvom gradu
bila.Nisam znala kad cu ponovo da dodjem,mozda za nekih 20-tak dana a ti si me mace obecao
cekati.Svoje obecanje ni jedan dan nisi mogao da ispunis.Kad sam dosla kuci oko 21 30 sam te nazvala i
ona mi se javila.Objasnjenje nisma htjela al ona mi je poslala poruku i to je bilo krajjj.Nisi se udostojio ni
nazvati da mi obasnis o cemu se radi.
Nakom 5 dana si me nazvoa i poslije toga si zvao al ja tvoj broj kad vidim jednostavno poziv ignorisem
nisi zasluzio ni razgovor,sto si trazio to si i dobio.

Sad sam ja s drugim punih mjesc dana i s njim buducnost planiram.Ono sto sam uvijek zeljela to sam i
dobila...Ati mace znam da se kajes da ti je tesko zbog svega jer si mi i poruku poslao al nije dovoljno
izvinjenje preko poruke...Zelim ti srecu s kuravelom maa sumnjam s njom mozes samo da venes i nista
vise...

Evo dok slusam nasu pjesmu:HEJ LJUBAVI U DALEKOM GRADU CUVAJ MI SE DA MI TE NE
UKRADU...srce mi se ledi i pitam se sta ce biti kad ponovo dodjem u taj prokleti grad jer vrijeme ispita se
priblizava??????

P.S.ako budes ovov ikad procitao nadam se da ces se sjetiti mene i da ce te sve ovo zaboliti koliko i
mene...
Eseji O Ljubavi

Kao da sam pozvana da uinim neto veliko i trajno.
Kao da sam s tvojom ljubavlju spremna da savladam sebe samu, svoju nemo, svoj strah i svoju
nepokretnost.
Da ti kaem da senke koje me progone ove veeri imaju tvoje lice, i one koje su ive, i one koje su mrtve, i
one koje su mi nanosile bol, i one koje su mi donosile radost.
Senke nekih mojih ivota prepoznajem, a eljna sam ih kao to sam eljna tvoje ljubavi, dodira, postojanja.
Volim te, znai traiti smisao, biti spreman i otvoren.
Volim te, znai iveti istinu i drhtati pri pomisli na tebe. Zahvaljujem ti se na svemu ma koliko to trajalo.
Ljubavi, siromani su oni koji nikada nisu voleli! Ja ne elim da te uim ve da te volim, to je vii stepen
saznanja. Ako veruje u sebe, za posledicu e imati nesalomivu savitljivost koja odoleva svakoj oluji.
Tako e ljubav i ivot biti jedno. Volim te, zaista te volim.
Znam da mi ne veruje i misli kako u te i ja jednog dana izneveriti. Zapamti, moja ljubav izdrae
prevare, Izdrae veruj, izdrae. Tera me silna potreba za tobom.
Tada i moj ivot dobija smisao. Moja sudbina dobija nove oblike osmiljene tobom. Zbog tvoje ljubavi ti
oblici imae neprocenjivu vrednost. Zar mogu oekivati vie? Trenutno jedino moja ljubav ima svrhu, jedino
ona daje vrednost ovom pisanju, jedino to duboko oseanje pripadnosti tebi donosi smisao koji iako polako
izlazi iz mene, ostavlja me isceenu i nemonu ma koliko elela da te ljubim, da ponovo vodimo ljubav na
vrelom pesku...
eljo, postoji uzalud! Zato pobogu, mogli smo na taj tajni put krenuti zajedno. teta, jer moja ljubav za
tebe nije nita. Ne znam vie ta govorim, pokuavam da ti objasnim, opiem stanje u kome se nalazim.
Kako da ti opiem to stanje, taj mamurluk due, taj instinkt i strepnju, to lutanje, to poniavanje. Kako te
ponekad mrzim, ne mogu da te se oslobodim,, da se odvojim, da poelim drugog oveka, a opet samo tvoje
lice za mene ima smisla. Ponekad sanjam, kroz snove preivljavam one dane dok si me valjda voleo. Nije
teko biti rob onome koga voli. Neu da te pitam zato je to tako oigledno. Da bi samo uvealo moj bol
ponekad mislim kako je sve to jedan trenutak u vremenu, trenutak izmeu dva udarca. Kao neki tren u
kojem svest pritiska moje bie i cedi ga izvlaei esenciju koja se zove ljubav. Ponekad postajem dosadna i
sebi. Ljubav pa ljubav.
Ponekad se pitam odakle dolazi ljubav, Odakle snaga i ta nemo istovremeno? Otkuda oblaci tvog lica sto
me progone iz asa u as.
Zato si ti postojan u meni, zato ne mogu da te odvojim od sutine mog ivota? Kako, zato, nije dovoljno
rei samo volim te.
Plaim te se, elim te i bojim se tebe, mrzim te i ubijam te svakodnevno, jer ti si moj strah i moja groznica i
moje nemanje, moja ogranienost, i moja tupost i sve moje gluposti. i sva moja dela, i ti si istina, i ona
duhovna osama iz koje prolaze rei udesne kao putovanja. Kada kaem volim te pomislim na ono to ini ta
re, na sve ono to si iveo, to zivi i to e iveti.
Koliko samo moe da nedostaje zadovoljstvo milovanja, neznosti..
Volim te u vremenu mnogobrojnih ivota znai pobediti smrt,,znai nadu i smisao ivota, puteve ka
tebi..Moda je sadanja ljubav u ovom ivotu nain da se nauim patnji..Ovaj svet ponekad je surov,
ponekad nisam u stanju da razumem, ponekad ga prihvatam, ne volim nita to znam. Predoseam da e
otii, da e te tokovi ivota odvui od mene. ta nam vredi traganje za sobom ako se izgubimo pre nego to
smo sebe pronali Na putevima ivota ne postoje preice. To je jasna svetlost saznanja. Mogu. Odlazim od
tebe. Spaavam te mog prisustva, moje komplikovanosti, mojih nesanica i prevelike ljubavi koja ti je prela
u dosadu..Ona je uvek neto drugo od onog to trenutno mislimo da jeste. Od moje ljubavi mogu uvek
oekivati vie. Zato elimo da je se oslobodimo? Zato obuzima tuga i radost, dva razliita oseanja
istovremeno? Znam, odlazim od tebe ali ne od ljubavi moje. Razume njenu dubinu i moj bol.
Ovaj odlazak nije smrtna presuda za nau ljubav. Ponekad elim da ti predloim da krene sa mnom da
delimo ivot koji je ostao. Ali oseam da bih pogreila i uplaila te. Ja ne sumnjam u tvoju iskrenost, u sve
to si mi podario za ovo vreme ljubavi. Sad znam odakle izvire ta ljubav i sa tom spoznajom mogu da odem
na put znajui da e zauvek biti uz mene, u ledenom trajanju bez bola, patnje. jednom trajanju koje ne
iskupljuje blaene ali i ne kanjava grene. To je sve za sada, za jedan ivot, za deli drvenog vremena u
kojem se obnavljaju sve moje radosti i sve moje tuge, Ti si zaista moja ljubav za sva vremena!


LJUBAV je tajna skrivena u nasim dusama i LJUBAV je tajanstvena moc koja pokrece dusu coveka, svet, planetu i
kosmos. Srecni su Oni koji svet oko sebe posmatraju zaljubljenim pogledom ili ocima ljubavi. Srecni su Oni koji svoju
srecu poklanjaju i dele sa drugima. Uvek postoje "zvezde padalice" i "zvezde radosnice", ali Vi nemojte dozvoliti da
se svetlost ugasi u Vasim ocima. Zagledajte se u Ljubavno nebo, u osobu koju volite, u svoju dusu ... i videcete svoj
svetlosni put!

Dok ova no lagano tone u beskraj, a kazaljka na satu spokojno odbrojava vrijeme, pokuavam tu, na
drugom kraju svijeta, da budem srecna to znam da postoji, stvarno postoji, ali si jako, jako daleko.

Uvek se nasmijem kad se setim kako si mi priao da e, dok mi bude pisao pisma tipkajui po raunarskoj
tastaturi, sam sebi liiti na savremenog Henri Milera, koji je i u po-odmaklim 80-tim, s armom starog
pokvarenjaka, pisao onako njena i strasna pisma svojoj neprealjenoj, velikoj ljubavi, prelijepoj glumici
Brendi Venus. (Tada jo Tom Henks i Meg Rajan nisu razmenjivali elektronsku potu i nije postojao izraz
"virtuelna stvarnost". Meni i danas to "virtual reality" tako hladno i milenijumski zvui, ako mu ne doda
malo enjive praine, malo sjetne tuge, beskrajnih plaviastih snova i kapljice njenog bola. A njih je u
naoj stvarnosti i vie nego dosta.)

Uvijek si nas poredio sa velikima, iako sam ti stalno govorila da je naa pria siuna i da za nju nema
mesta u svjetskoj knjievnosti, ve je njena veliina u atomskoj snazi one prozirne suze, koja veno svetluca
u oku i stalno se ini da e pobei. A nee, zna da nee.

Kad bi bar bio malo blie i ova bi no manje bolela. Ali neka mili moj - kao to sve proe - i ovo e proi, i
vidjee - biemo opet zajedno i bie lijepo kao prije.

Ljudi kau da se vremenom svi snovi raspadnu ko trone lae i raspuknu kao baloni od sapunice... Polako,
jedan po jedan... Ako se to i desi - valjda tad shvati da to i nisu ni bili pravi snovi, da je to samo bila iluzija
sna, samo dodir magliaste udnje.

Znaj mili moj - nema te crne sile zla koja bi mogla da se javi, pa da prestanem da te sanjam, da te elim, da
ti piem, da te iekujem, da sa tobom avrljam, da te sluam kako simpatino vrti svoj akcenat, da te
izluujem svojim bubicama, da te ekam da mi pria o ljubavi, o "mukim vrlinama" i pogledima na svijet,
da mi "otvara oi", da mi njeno apue i da me voli...

Nema te stvari koja bi mogla da baci u sjenu sve ono lijepo to smo jedno drugome rekli, kroz ta smo
proli, to smo doivjeli...

Ne boj se zlato moje - ne mogu nemiri ono to moe spokoj.
Ne pogaa srea - koliko boli tuga.
Nije sutra ni crnije, ni bjelje - nego to je bilo svako jue....
Uvek je nekako. I uvek se moe... I dalje se mora.

Potpuno razumem svaki tvoj oprez. Svaku tvoju stanku. Svaki tvoj strah. Svaku tvoju ranu. Svaku tvoju bol.
Svaku tvoju nesreu i svaku tvoju tugu.

Svi mi imamo pravo na neke svoje tiine. Na neke svoje neiscjeljene rane, na neke svoje patnje i na neki
svoj tihi i nijemi mir.

Postoje neke stvari o kojima se uti. O kojima se ne pria nikom.
I neke o kojima se pria.
I neke o kojima se pria samo prijateljima.

Zna, duboko sam uverena da je i tvoja i moja itava nesrea u tome to smo se rodili na pogrenim
mjestima. Da smo kojim sluajem svijet ugledali na drugoj strani svemira sve bi bilo drugaije. Sve
ovozemaljske patnje bi nam bile daleke i svi problemi nepoznati i tui.

Da smo se rodili na srenijem mjestu, u srenijoj zemlji, u srenije vrijeme...

Na to ne moemo uticati niti se to da promijeniti.
Moemo jedino da se iz sveg srca trudimo da pronaemo one naizgled male i beznaajne sitnice koje boje
ivot nenim tonovima i uz koje e nam moda biti ljepe i lake da preivimo ovo malo to nam je jo
ostalo da odivimo....
Vjeruj mi - tako mora..

Zna, svi smo mi iz neke ljubavi roeni. I tako je poelo.
Dat nam je ovaj ivot na poklon, kao listi za tombolu.
Moemo puno dobiti, ali ne moramo.
Moemo sve izgubiti, ali ne moramo.

Srea uvijek ima dve strane - sjaj i tugu.
Nikada jo nisam srela nekog ko je nenormalno bogat i bezgranino srean....
Ali znam mnoge koji su tako siromani, a imaju tako velike radosti...
Vidi - Bog se uvek potrudi da stvori ravnoteu.
Poslije velikih radosti obino dolaze velike tuge....
I obrnuto - posle velikih, olovnih kia - pojavi se sunce....

Ponekad mi se ini da je car Radovan duboko negde zakopao svoje blago i da ga niko ovozemaljski ne moe
pronai.. Ali nije, veruj da nije. To blago je u nama i niko nam ga nikada nee zaarati. Zato to je u srcu - a
taj put nije za svakog prohodan..

Zna, kad god ti priam o srei - osjetim se pomalo nesrenom. Valjda shvatim da je srea o kojoj sanjam
tako nedostina.... I to me raznjei....

Ako ti stalno misli o nesreama, patnjama i bolovima, o stvarima koje peku i gue, o nemirima koji te
mue, o stradanjima i ranama......one ne mogu nestati, zacijeliti se i proi... Ne mogu, vjeruj.

One se hrane i rastu kad im pridaje znaaj. One te tada jo vie obuzimaju. One se ire. One bujaju. I
bivaju jo gore nego to su inae. I jo vee. I jo vie peku.... I ele da te dotuku... I uspjee im - samo
ako im dozvoli. Ako im se preda. Ako ih ne obuzda.

Svako ima nekog koga voli.
Ja imam tebe. I ti ima mene.
Zar to, za poetak, nije dovoljno da krene dalje?

Svako ima nekog koga nema.... I koga ali. I bez koga mu je teko.
I koga ne moe niko i nita vratiti. I bez koga se ivot ponekad uini teak. I siv. I nemogu. I uzaludan...
Ali ni to se ne da izmjeniti...

Mi moramo ii dalje.
Svaki dan odivjeti kao da je posljednji.
I pratati.

Kau da je Bog svakom dao da ponese onoliko koliko moe....

Ne zaboravi ljubavi moja - uvjek postoji neko ko te eka na kraju puta. Na kraju dana, na kraju svega.
Uvjek...
Uvjek postoji neko ko te voli ba takvog kakav jesi, ko te ba takvog prima, kome si ba takav drag... Uvjek
postoji neko ko te eli sasluati, ko samo eka da neto kae...

Ja znam da si ti jedna velika i ista dua. I znam da me voli.. I zna da te volim..

I znam da ovu samou i daljinu moramo izdrati.
Znam da emo uspjeti. Ja te vidim, u snove ti doem i gledam ta sanja..

Vidjee, inie ti se jednog dana - sve ovo to je danas tako surovo, stvarno i bolno - bie jednom tako
daleko i nemogue, da nee povjerovati da smo kroz sve to proli i da si sve to proivjeo. Svi mi ivimo u
nekim hodnicima vremena.

esto nam se ini - lavirint nema kraja.
Vidjee mili, i ovo e proi.....

Volim tvoje varljive godine, tvoje razbaruene misli, tvoja pomjeana oseanja, tvoje njene rijei, tvoja
brina i enjiva pisma kad me dugo nema....

Volim tvoje izgubljene snove, tvoje ispreturane emocije, pomalo stidljive ljubavne izjave, zauvek potroene
nemirne godine, pokidane iluzije.... Tebe cijelog, takvog kakav jesi, kakav si stvoren, kakvog te znam....

I sad vidi, dok ispija prvu jutarnju kafu itajui ovaj mail - u ovoj dalekoj noi, poput one tako davne i
obine "proste vojvoanske zime" - tu sam, sa tobom, i tako snano mislim na nas. Nema te sile koja mi te
moe ukrasti iz srca.. Ni provalije vremena i prostora koja vjeno moe da nas dijeli.

Zna ljubavi, otkad si otiao na mom nebu vie nema zvijezda.
Jesi li uo za one crne rupe u svemiru koje astronomima predstavljaju vjeitu zagonetku? Ima to sa tobom
neke veze i ima zbilja neto u tome.

Eee, zlato moje - ini mi se noas - umrijeu od sjeanja.
A voljela bih sa tobom vjenost da podijelim. Moda ak i vie od toga: malo parence raja. Da odmorim
malo duu.

(Kad god mi u inbox-u pie "Youve got mail." - uini mi se da mi se sam Henri Miler mangupski smjeka i
da mi vragolasto namiguje.
Moda je to od suza, od vremenske razlike ili kosmike praine. Ili od ko zna ega sve ne?)

Zna, shvatila sam to odavno: ti nisi sa ovog svijeta - pripada zvijezdama s one strane svemira i sav si od
svijetlosti stvoren.

elim ti dobro jutro, ljubavi moja njena...
I aljem poljubac za sreu, za dobar i lijep dan.....
Svaki novi dan....
Buenje ivota

Poput usamljenog stabla,lomljenog vetrovima,paljenog gromovma,usamljenog na mestu na
kome ved dugo vremena ne postoji ni jedno jedino drugo drvo ili pak omaleni bun,u beskrajnoj
pustoi samode i zla,na vetrometini svih pakosti ovoga sveta,iveo sam neki svoj ivot.ivot bez
nade,bez vere,bez volje,jednom reju reeno,ivot bez ivota.
Bezbroj dugih godina ispunjenih raznim tekim trenucima,uasnim dogaajima,lakim davanjima
i tekim gubicima,od svega na emu se ivot zasniva,uinili su da ostane samo jedna jedina
stvar,jedna jedina re,jedno jedino nita,a to se ipak ivotom zove.
Posle dugih borbi i uasnih poraza,oronuo i bezpomodan da bilo ta promenim,prosto nisam
imao kud.Jedino to mi je peostalo,bila je injenica da se moram predati toj zloj sudbini i
pomiriti sa jo gorom bududnodu koja me je neumorno ekala.
Davno sam prestao voleti i ak ni u najdraim uspomenama iz rane mladosti nisam se prosto
mogao prisetiti ni jedne drai tog osedanja.I ne samo da sam izgubio smisao za ljubav,ved sam
za divno udo,izgubio smisao i za mrnju.Ne,u meni nije postojalo ni traga od bilo koje vrste
oseadanja.Nita me nije moglo opedi,nita zaboleti,nita iznenaditi,razoarati,usreiti ili na bilo
koji nain izmamiti ni najmanji trag na ved oronulom licu.ak ni namrtenost,ni onaj pogled pun
prezira i zlobe,nije se dao uoiti ni u jednom trenutku moje svakodnevnice.
Za razliku od senke,koja ne die,ije srce ne kuca,koja ne osedala e i glad,ja sam jo uve sve to
osedao i to je i bila jedina razlika od neeg to je samo mrtva senka i neeg to je ipak jo uvek
na neki nain ivo.
I ba tada,kada gotovo vie nieg znaajnog za mene nije postojaslo,Bog je hteo da se dogodi
neto uta sam davno prestao da verujem i emu se gotovo nikada nisam ni nadao.
Da mi je neko kojim sluajem proricao sudbinu i da mi je rekao da de mi se ivot u ogromnoj
meri promeniti,jednostavno,bez ikakvog razmiljanja i dvoumljenja,rekao bih mu da je potpuno
lud.

Pojavila se gotovo niodkuda.I ako je godinama ivela ne tako daleko od mene,ni slutio nisam da
uopte i postoji.
Nismo se ak ni tako dobro upoznali,a ogromna bujica lepih osedanja potekla je davno isuenim
koritom srede.Poput udara munje,bre od svakog razuma i od svake svesti,ljubav je
svakodnevno rasla,tako da prosto ni ona a ni ja nismo uspevali da pratimo sav taj tok svih tih
raanja emocija u nama,u naim daama,u naim srcima.
Zavoleli smo se,a da nismo ni bili svesni toga.Jedino ega smo oboje bili zaista svesni je injenica
da u trenucima kada se nismo uli,oboje smo osedali neku uasnu prazninu i ogroman
nedostatak neega.Da,bili smo kao jedna linost u dva razliita tela.Linost koja je u svakom
trenutku traila da se spoji sa onom svojom drugom polovinom.I zaista,oboje smo shvatili,da
samo zajedno inimo onu pravu i idealnu celinu.Sve je bez toga postalo nekako
otkinuto,odseeno,nesavreno.

Tog dana sam ustao veoma rano.Mnogo ranije nego uobiajno,bez obzira to gotovo itave nodi
nisam oka sklopio.Mada sam se trudio da to pre zaspim,da ne bih izgledao poput logiranog
karanfila,nod uoi naeg prvog susreta,proveo sam gotovo potpuno budan.Kroz prozor moje
spavade sobe ved su dospevali prvi zraci zore,a ja sam jo uvek bezuspeno pokuavao da
zaspim bar na sat vremena.I u trenutku kada su mi se oi sklopile i kada sam na neki nain ved
utonuo u neki (nazovomo)san,sat je zazvonio.
Ne,nije mi bilo kao po obiaju potrebno da se proteem u krevetu eledi da odspavam makar jo
koji minut.Ustao sam kao da su stotinu vragova skoili na mene i za tren oka sam bio potpuno
budan bez ijednog traga od nespavane nodi i bez elje za snom od bar nekoliko minuta.
Poluhladan tu i par kafa bez edera uinili su da se osedam kao da sam spavao itavu nedelju
bez prestanka.
U Beogradu sam bio neto pre 10 sati i s obzirom da sam znao da demo se sresti tek negde
posle pet popdne,itavo to vreme praznine bilo je dugo kao jedan svetlosni vek.
Nije bilo naina na koji nisam pokuao da svo to isekivanje bar na neko vreme odagnam iz
svojih misli.Peaenje Nemanjinom,Knez Mihajlovom,bulevarom Kralja Aleksandra,par sati u
depou preko puta Vuka i ponovno peaenje do Slavije nije bilo dovoljno da svo to vreme
utroim.Na Slaviji sam bio itavih dva sata ranije no to je trebalo.No,vie nisam imao kud,jer mi
je svaki miid na nogama prosto pucao od silnog hodanja,tako da sam i pored toga to sam bio
svestan da de me tih par sati isekivanja prosto ubiti,ipak odluio da u oblinjem kiosku kupim
neki asopis i uz njegovu pomod kako tako i to prebrodim.Ne sedam se niega to sam u tom
asopisu itao,jer moje oi jednostavno nisu uspevale da uspostave komunikaciju sa mojom
svedu,tako da se sve ono proitano jednostavno gubilo negde na pla puta izmeu njih i mog
razuma.U nekoliko navrata sam itao iste stranice i ne shvatajudi da sam ih ved jednom ili dva
puta proitao.

Nije bilo ni jedne tridesdet jedinice,ija lica putnika nisam pomno pratio dok sam sedeo na klupi
ispred hrama svetog Save na Vraaru,nadajudi se da du meu putnicima koji tu izlaze ugledati
nju.Proli su tri ili etiri busa (ni sam se ne sedam tanog broja),no ni u jednom od njih nije bilo
osobe koju sam zavoleo najvie od svih drugih na ovoj ogromnoj zemaljskoj kugli.Na svakih par
minuta sam pogledom uprtim u sat isekivao da skazaljke budu to vie pomerene,no one su
gotovo uvek stajale na istom mestu kao da mi je sat bio pokvaren.Hiljadu sam puta
proraunavao vreme koje joj je bilo potrebno da stigne do hrama i ipak nikada nisam mogao
dodi do tanog rezultata s obzirom na ogromnu Beogradsku guvu i este zastoje u saobradaju.
U jednom trenutku,bez obzira to je bus bio predaleko od mene da bih mogao uoiti onu tablicu
sa brojem,negde iznad veterinarskog fakulteta,u sebi sam osrio neki udan nemir i nereivu
sigurnost da mi ba on donosi nju.I nisam pogreio.Bus je stao na nekih desetak metara od
mene,a ja sam jo uvek sedeo,nemajudi hrabrosti da ustanem.ak i u trenutku kada sam uoio
kako izlazi,zastaje na stanici i pogledom me trai u onoj ne tako velikoj gomili ljudi,prosto nisam
imao hrabrosti da ustanem i krenem ka njoj.Osedao sam da de me noge izdati,da de mi
ravnotea popustiti,da du poput pijanca posrnuti.A onda,onda je odjednom,kao rukom
pokoeno sav taj strah i sva ta nesigurnost nestala.Toliko topline,tliko pozitivne energije zrailo
je iz nje,da u mojoj svesti jednostavno nikakvom strahu vie nije bilo mesta.
Ne,ne sedasm se da li smo zajedno krenuli jedno drugom u susret ili sam ja doao do nje,jer u
tom zanosu srede moj mozak to nije ni mogao da registruje,ali se zato tako dobro sedam topline
i nenosti njene ruke i njenih usana.
Poeleo sam da je svom silinom zagrlim i da je do besvesti svom stradu srca svog neprestano
ljubim,ali sam ipak nekim udom uspeo da sve to obuzdam u sebi,znajudi da nije ni vreme,a ni
mesto za tako neto.

Ona je pila neku bljutavu kafu koju je konobar na sebi svojstven nain nekako smutio,a ja koka
kolu sa puno leda,tako da ni ona nije ni priblino imala onaj svojstven ukus.To su bili jedini loi
segmenti dok smo sedeli za stolom nekog kafida ,drali se za ruke i pomno se bez treptaja oiju
posmatrali.Bez obvzira,koliko god da smo se trudili da neke stvari prikrijemo u sebi,oi nam nisu
bili saveznici.Naprotiv,veoma lako i oigledno,bez imalo smisla za nepoznanodu,one su odavale
svaki,pa i onaj najskrovitiji deo naih osedanja.
Ne,nije mi trebalo dugo da shvatim da je ona jedna divna,iskrena,osdajna,emotivna,jednom
reju Boanstvena soba.Osoba o kojoj se samo sanjati moe i kakvu majke veoma retko
raaju.Ni trunke pakosti,ni prah zle namere,ni zrnce neeg loeg i negativnog u njoj nije
postojalo.Bila je savraena u tolikoj meri,kao da su sve pametne glave ovoga sveta uloile sav
svoj trud da stvore neto posebno,neto unikatno,neto to nigde vie ne postoji.
Ni sam ne znam kome vie da budem zahvalan.Njoj zato to postoji ili Bogu koji je trasirao nae
puteve i predudredio da se spojimo u gomili od dvadestak milijardi ljudi i ludo,ludo se zavolimo.

Zagrleni smo etali niz Nemanjinu,neretko posrtajudi.Bez obzira koliko god da smo se trudili da
nam koraci budu sigurni,u pojedinim trenucima ar i opojnost ljubavi je inila svoje.
Na uglu Savske i Nemanjne,pouda i strast su prosto nadvladali svaki deo nae svesti i sav onaj
bedem nekog neprimitivizma se raspsnuo kao mehur sapunice.Zagrlio sam je toliko jako da
nisam bio ni svestan bola koji joj nanosim i poljubio je arom kojim nikada nikoga nisam
ljubio.Ne,ne znam koliko je to trajalo,ali znam da je trajalo i itavu venst za nas bi ipak bilo
nedovoljno.Toliko elje,toliko strasti,poude i ljubavi u jednom trenutku nikada se nije izlilo iz
moje due.Znam da ni po emu ni ona nije zaostajala i da je sve to u najmanju ruku i u njoj bilo
prisutno u tolikoj meri.Nisu potrebne kole,gomile proitanih knjiga,psihologija,filozofija,nije
nam bilo potrebno nita da to uoimo.To je toliko bilo oigledno da bi i svakom prolazniku sve
to bilo potpuno jasno.

Uurbanim koracima ili smo ka glavnoj autobuskoj stanici.Poslednji autobus tek to nije
poao,a mi smo jo uvek ili van stanice.Zaista sam molio Boga da zakasnim i da sve ono najlepe
to sam ne samo tog dana doiveo,produim bar za jo koji sat.No,ipak elja mi se nije
ispunila.Prokleti autobus kao da je ba mene ekao iako je vreme polaska ved bilo
prolo.Nesvesno sporim korakom sam poao ka jednom od altera,jer je vetrovatno jo uvek
jedan deo mene teio da zakasnim.Uzalud je pokuavala da mi ukae na injenicu da de mi
autobus otidi i da nedu imati kako da se vratim kudi,jer moje su noge i dalje hodale istim
ritmom.ak i kada sam doao do samih ulaznih vrata na autobusu,verovao sam da de me neto
spreiti da odem.Molio sam Boga da u autobusu nema vie ni jednog slobodnog mesta i u
trenutku kada mi je kontrolor rekao da mi karta nije overena,prosto sam se obradovao,to bi mi
za razliku u svakoj drugoj situaciji u meni probudilo neku vrstu panike i straha.Zaista sam bio
ravnoduan,ak ta vie i sredan dok mi je to govorio,no ipak mi je nekom olovkom neto (ni
sam ne znam ta,jer na to nisam obradao panju),navljao na karti i pustio me da uem u
autobus.Nekoliko poljubaca kroz reetke koje su delile perone od hola autobuske stanice bili su
poslednji dodiri delova naih tela tog dana.
Samo nekoliko sekundi poto sam uao u autobus,vrata su se zatvorila.Autobus je polazio,a ona
je i dalje stajala na onom mestu na kom sam je poslednji put poljubio.Oima punim suza,suza
koje godinama nisu ni pojmile da kanu iz njih i dalje sam netremice psmatrao njeno lice,njene
ruke i sve ono to se iza onih prokletih reetaka moglo uoiti.Na kraju,na samom izlazu sa
stanice dok smo ekali da se rampa podigne,u daljini sam vide obrise njenog tela,a u mojim
mislima je u istim trenucima poput filmske trake prolazio itav tok naeg susreta.
Shvatio sam da sve to nije ni san,ni zabluda ni jedan ivotni hir,ved da je to ljubav koju nikada do
tada u svom ivotu na takav nain i u tolikoj meri i jaini nisam osetio.Znao sam da je volim kao
niakada nikoga pre i da nikada niko u meni nede probuditi ni senku od svih tih osedanja.
Ne,vie nisam bio kao ono usamljeno stablo na poetku prie,vie nisam bio ovek koji ivi ivot
bez ivota,senka koja die.Bio sam neto to nikada nisam bio,neto to ni meni samom nije bilo
poznato.Mnogo je toga davno ugaenog ona ponovo probudila u meni,mnogo toga meni do sad
nepoznatog pokazala da u meni postoji,jednom reju,ona je jedina osoba koja je mogla da me
vrati i koja me je vratila u ivot i ne samo to,ved je i taj ivot uinila srednijim i znaajnijim nego
to je ikada bio.
Kau ljudi Samo jednom se voli.Sada i u to verujem i znam da du samo jednom voleti,da du je
voleti dok se i poslednja varnica mog ivota ne ugasi.

Prica o ljubavi i ludosti

Jednom davno, svi ljudski osjecaji i sve ljudske kvalitete nasli su se na jednom skrivenom mjestu
na Zemlji.
Kada je Dosada zijevnula treci put, Ludost je, uvijek tako luda, predlozila: "Hajdemo se igrati
skrivaca! Tko se najbolje sakrije, pobjednik je medju osjecajima." Intriga je podigla desnu obrvu,
a Radoznalost je, ne mogavsi presutjeti, zapitala: "Skrivaca? Kakva je to igra?" "To je jedna
igra", zapocela je objasnjavati Ludost, "u kojoj ja pokrijem oci i brojim do milijun, dok se svi vi
ne sakrijete. Kada zavrsim sa brojanjem, polazim u potragu i koga ne pronadjem, taj je
pobjednik."
Entuzijazam je zaplesao, slijedilo ga je Odusevljenje. Sreca je toliko skakala da je nagovorila
Sumnju i Apatiju koju nikada nista nije interesiralo. Ali nisu se svi htjeli igrati. Istina je bila
protiv skrivanja, a i zasto bi se skrivala? Ionako je uvijek, na kraju, svi pronadju. Ponos je mislio
da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mucilo sto on nije bio taj, koji se sjetio predloziti igru.
Oprez nije htio riskirati.
"Jedan, dva, tri." pocela je brojati Ludost. Prva se sakrila Lijenost, koja se kao i uvijek, samo
bacila iza prvog kamena na putu. Vjera se popela na nebo, Zavist se sakrila u sjenu Uspjeha koji
se muceci popeo na vrh najviseg drveta. Velikodusnost se nikako nije mogla odluciti gdje se
sakriti jer joj se svako mjesto cinilo savrsenim za jednog od njenih prijatelja. Ljepota je uskocila
u kristalno cisto jezero, a Sramezljivost je provirivala kroz pukotinu drveta. Krasota je nasla
svoje mjesto u letu leptira, a Sloboda u dahu vjetra. Sebicnost je pronasla skroviste, ali samo za
sebe! Laz se sakrila na dno oceana (laze, na kraju duge), a Pozuda i Strast u krater vulkana.
Zaborav se zaboravio sakriti, ali to nije vazno.
Kada je Ludost izbrojavala 999.999, Ljubav jos nije pronasla skroviste jer je bilo sve zauzeto.
Ugledavsi ruzicnjak, uskocila je, prekrivsi se prekrasnim pupoljcima.
"Milijun", zavikala je Ludost i zapocela svoju potragu.
Prvu je pronasla Lijenost, iza najblizeg kamena. Ubrzo je zacula Vjeru kako raspravlja o teologiji
s Bogom, a Strast i Pozuda su iskocile iz kratera od straha. Slucajno se tu nasla i Zavist, i
naravno Uspjeh, a Sebicnost nije trebalo niti traziti. Sama je izletjela iz svog savrsenog skrovista
koje se pokazalo pcelinjom kosnicom. Od tolikog trazenja Ludost je ozednila, i tako u kristalnom
jezeru pronasla Ljepotu. Sa Sumnjom joj je bilo jos lakse jer se ona nije mogla odluciti za
skroviste pa je ostala sjediti na obliznjem kamenu.
Tako je Ludost, malo po malo, pronasla gotovo sve. Talent u zlatnom klasju zita, Tjeskobu u
izgorenoj travi, Laz na kraju duge (laze, bila je na dnu oceana), a Zaborav je zaboravio da su se
uopce icega igrali.
Samo Ljubav nije mogla nigdje pronaci. Pretrazila je svaki grm i svaki vrh planine i kada je vec
bila bijesna, ugledala je ruzicnjak. Usla je medju ruze, uhvatila suhu granu i od bijesa i
iznemoglosti pocela udarati po prekrasnim pupoljcima. Odjednom se zacuo bolan krik. Ruzino je
trnje izgrebalo Ljubavi oci.
Ludost nije znala sto uciniti. Pronasla je pobjednika, osjecaj nad osjecajima, ali Ljubav je postala
slijepa. Plakala je i molila Ljubav da joj oprosti i naposljetku odlucila zauvijek ostati uz Ljubav i
pomagati joj.
Tako je Ljubav ispala pobjednik nad osjecajima, ali ostala slijepa, a Ludost je prati gdje god ide.



2007. godina

Svako donosi neke svoje *novogodinje odluke*. Sad se svatko pita WTF, kakve sad to veze ima
i zato ja ovo itam, tko je debil koji to pie i koji qurac hode. Polako, pokuat du odgovoriti na
sva pitanja. Prvenstveno elim svoju novogodinju odluku podijelit s itateljima te indirektno s
osobom kojoj je u principu to sve to piem i namijenjeno. Imena i prezimena nedu spominjati,
nije ni pametno niti pristojno; a i svatko tko je uo za priu, lako de povezati dogaaje s ljudima.
Takoer bih htio napomenuti da je svaka slinost sa stvarnim osobama sluajna (kak bi se reklo)
i da nije ovo pisano s ciljem da cijeli svijet sazna za to. Cilj je prvenstveno da napisano doe do
osobe kojoj je namijenjeno, a to de svatko od vas s tim informacijama napraviti ne znam, no
preporuam i molim da ih zadrite za sebe. Ja do nje ne mogu. A poslije dete saznati i zato ako
nekome ovo bude dovoljno interesantno da proita do kraja.

Uglavnom, da se predstavim onako kako su me od moje voljene roditelji okarakterizirali kod
svedenika od kojeg su ili potraiti savjet i pomod jer ne znaju to napraviti sa svojom kderi koja
srlja u propast jer je malo bila buntovna prema ideji o ostavljanju deka kojeg voli u ime vjere,
roditelja i obitelji.

Sotona, Srbin, neradnik, probisvijet, zgubidan, socijalni sluaj i osoba koja se eli doepati
nekakvog njihovog bogatstva na raun kderi jedinice koju imaju i koju pritom niti voli niti mu je
stalo, samo gleda kako se doepati tog *bogatstva*, kude na jednom od hrvatskih otoida i
ivjeti na njihovoj grbai. Profesionalni nadimak koji su mi njeni divni akademski obrazovani
roditelji dali je Persona non grata. Eto, tako kae jedna, barem oni tako misle, ugledna
turopoljska obitelj o meni. Ja se nekako s navedenim ne mogu sloiti i, da ne znam irok krug
ljudi koji znam, vjerojatno nikad ne bih ni saznao da se to pria o meni; no kao da je sve to
bitno, kad su 99% svog cilja uspjeli ostvariti po stoti put, a to je razdvojiti nas, bilo zauvijek, bilo
privremeno; ja to nikad ne znam jer je, kao to rekoh, po stoti put kad sam mislio da je zauvijek.

Meni je u prvi mah bilo smijeno to sve jer nita od navedenog nije istina, a i da je, da jesam crni
vrag, kakve to veze ima, i kome bi uopde palo na pamet tak neto idi lagati svedeniku o nekom
koga zapravo uopde ni ne poznaje, jer nije to bio sluaj upoznali *zeta* pa ne valja, nego ne
valja kakav god bio jer ima nezgodno prezime. Ah, tipian lokalpatriotski problem na toj razini
intelektualno-evolucijskog primitivizma, no ajde, da ljudi nisu visokoobrazovani, ne bih se
previe udio, no kvazi intelektualci, a ispali najekstremniji sluaj za koji sam ikad uo. I ne samo
uo, nego ga naalost i proivljavam zbog dvoje poremedenih osoba koji to naalost pokuavaju
napraviti i od te svoje nesretne kderi jedine, ako ved nisu i uspjeli.

Jao, totalno sam se izgubio u gomili misli u glavi, jer toliko toga bih htio napisati i toliko toga je
bilo da jednostavno treba biti zbilja vrhunski pisac za to sve povezati u smislenu cjelinu koja ne
smije biti prenaporna ili preduga da ne izgubim itatelje prije kraja. Razmiljao sam da bi
konceptualno za sve to najbolja bila ona slikovnica ako se neko moda sjeda: Maja u koli, Maja
kod zubara, Maja ovoono...

Voen konceptualno Majom, ajmo recimo skoiti na dogaaj od ljetos kad sam preao stotinjak
kilometara nagovorivi osmero prijatelja da rtvujemo jedan dan provoda na moru u korist
mene i zaletimo se do moje djevojke kojoj su starci uzeli mobitel jer je bila s njima na moru i
ula se pritom sa mnom, a uti se sa mnom dok je s njima na moru bilo je ravno smrtnom
grijehu i strogo zabranjeno u njihovoj kudi. Naravno da sam puko, em se nismo vidjeli tjednima,
em ne mogu to raditi nikome, kamoli mojoj curi. I tako ja pod krinkom svega toga, uspijem
osmero ljudi nagovoriti da bam, sjednemo u aute i do nje na otok, ali pod zajebantskim uvjetom
da je moram zaprositi ako je naemo. Ako je naemo bi znailo da nisam imao pojma apsolutno
nita osim na kojem je otoku. Sva sreda da nema toga to ne bih mogao nadi ili saznati pa sam
malo *izmaltretirao* par kompida koji tamo isto ljetuju da mi se raspitaju; vjerujte, to nadi
bome nije bilo lako. Eto nas na otoku, nali mi nekako njih, dan oluje, 8 naveer, prijatelji i
rodbina, veera. Dolazimo nas 8 ispred kude, stajemo, ja izlazim van, dolazim do ograde i
pozovem je. Ne vide me, ali totalna panika, tko je pak sad to?! Majka histerizira Tko je?! Tko
je?!, ja se predstavim imenom i prezimenom, show, ma kao u nekom filmu. Majka odmah
skoila na starog Zovi policiju, zovi zovi, upomod. Totalna panika i histerija kao da smo je doli
oteti. Ona pokuava dodi do mene, ali je trgaju za ruke i noge da ne uspije pred svima
prisutnima bez grama srama. Taj show je jo malo potrajao, frendovi nitko nije vjerovao dok
sam ja priao o svojim problemima kakvi su oni zapravo u stvarnosti, naravno da sam ja izazvan
svime i izvadio prsten, kleknuo ispred ograde i napravio ostalo jer naravno ispred ograde smo i
bili stacionirani. Proglaeni smo kriminalcima, otmiarima i razbijaima, otili smo u nevjerici.
Meni je to sve ved bilo normalno i morali su me odvudi jer nisam ba tip kojeg je lako preplaiti
policijom koja je bila pozvana iz samo njima poznatih razloga. Poslije je dobila prsten, nije ba
bio ne znam kako skup, no kao da je bitno, iz ljubavi je. Proglaen je poslije *predzarunikim*,
to god to znailo i kao takav i prihvaden.

Dok se nije vratila, uli smo se preko mobitela njene prijateljice u tajnosti, nakon povratka
sapunica je nastavljena, ali to smo se mi vie voljeli i to su vie vidjeli da nas ne mogu
razdvojiti, to su postajali gori. Sad je ved debelo bila situacija ako ga ne ostavi, leti iz kude,
obitelj de ti okrenuti lea, a ako te on ostavi, nema se kamo vratiti pa se snalazi kako zna i
umije. Naravno, roditelji su je jako voljeli i to sve radili za njeno dobro, jer du joj ja unititi ivot,
ne znam ime, kojim argumentima i kako, ali sigurno hodu. Vrada se s mora, upoznajem je s
roditeljima iz razloga ako te ved izbace iz kude, doi k meni; snadi demo se, ako nita, iznajmit du
ja stan, starci de otidi kod bake, bilo to, nebitno, preivjet demo, samo nemoj me ostavljati radi
staraca.

Pakirala se svako malo, svako malo htjela dodi, ali nikad nije skupila snage za to, otila je
jednom frendici, jednom napravila ovo, jednom ono, ali nikad nita da im pokae da se ne da
jebati. to su oni vie kuili da ona to zapravo nikad nede napraviti, to su je vie stiskali - ba kao
to bi svaki pravi roditelj koji voli svoju kder i radio. Inae, ucjenjivanje, zlostavljanje, uzimanje
mobitela pa ak i mjenjanje brava doma uza sve ostalo to su radili i konstantna vrijeanja su
stvari koje bi svaki roditelj pun ljubavi radio vlastitom i jedinom djetetu iz tako opravdanih i
moralnih razloga kao to su voljeti vlastitog deka.

Nisam spomenuo da sam i prije dogaaja koji sam prepriao bio ostavljen ved jedno sigurno 20x
radi njih i toga to je ona bila slaba, to su je mogli izmanipulirati kako god su htjeli i toga to se
nije znala boriti za ono to hode. Ni sam ne znam kako sam uopde mogao sve to podnijeti i
pritom, iako vidno izgubivi tonu ivaca, jo uvijek nalazio i ljubavi i razumijevanja za sve to to
mi je radila time. Vjerujte, nitko ne moe ostati ravnoduan na tolike prekide i povratke, na
toliko stvari koje nisam ni spomenuo, a dogodile su se, na toliku borbu protiv toga da dvoje ljudi
ne uspiju u tome to su naumili i ne unite jednu zbilja veliku i lijepu ljubav i vezu koja je bila ved
toliko kvalitetno izgraena; da smo se sutra i oenili, apsolutno nita nam ne bi falilo. No, niti se
meni gdje urilo, niti je ona, kako je stalno govorila, bila na sve to spremna. Ja samo nisam htio
da nam unite to to imamo jer za razliku od toga to ona meni nije bila prva cura, kao ja njoj
deko, u svim pogledima te rijei, znao sam cijeniti na temelju dotadanjeg dosta solidnog
iskustva to to smo uspjeli napraviti i u emu smo sve uivali zajedno.

Jedan od simpatinijih dogaaja mi je definitivno bio kad su joj doma odluili napraviti droga
test, da je ona ovisna o meni, da je sigurno drogiram. Nasmijala se i opovrgnula to, ali ne, oni su
u to bili sigurni, to ona zna to ja njoj stavljam u pide dok ne gleda. Napravljeno je i to test
negativan, zakljuak da je samo glupa to me voli. Da ne priam to da joj majka nije htjela prati
gade jer spava sa mnom i da je zbog toga glupa kurva, da su joj doma kad sam joj ja dao
mobitel, jer su njen uzeli, jedan ak i strgali i bacili u smede jer ni to ne smije biti u njihovoj kudi,
da su sliku koju sam joj poklonio za jedan Boid od mog danas pokojnog oca skinuli sa zida jer to
u njihovom stanu ne smije visiti...

E da, kad sam ved spomenuo pokojnog oca, koji je bio divan i velik ovjek, kojeg je ona pred kraj
njegovog ivota i upoznala. U najgorim trenucima nae veze, sapunice ili ega god ved, meni je
otac bolovao od raka, umirao, morao sam se boriti za njega i njegov ivot i za nju i nau ljubav.
Ona, umjesto da je bila uz mene, kao to bi vjerojatno svaki normalan ovjek bio, nije uopde
marila ili nije bila svjesna kako svi ti prekidi na mene djeluju, i to u tim trenucima, u trenucima
to mi je svaki dan ocu bila sve blie i blie njegova smrt. Glavno da su je njeni roditelji, koji su
sve to znali, maltretirali do krajnjih granica bez obzira na to to se meni dogaa, kako sam ja ili
kako se osjedam, mogu li moda kako pomodi, umjesto da to rade, malo bar ljudskosti pokazati.
I pokazali su na kraju. Jednu veer opet, kao i milijun puta prije toga nema odgovora na sms
poruku, evo nje online i govori da su joj opet uzeli mobitel jer su skuili da se opet nalazimo
itajudi joj poruke dok je prala kosu, da ne moe ona to vie, da de joj ivot opet bit pakao i da
se eli ubiti. Tu nod mi je umro otac. Nisam imao naina da joj javim, doma je nisam smio zvati.
Nagovorio sam prijateljicu da joj javi i uspjela je neposredno prije sprovoda. Teko mi se toga i
prisjetiti, ali meu zbilja bezbroj ljudi koji su bili na sprovodu, ona se nije pojavila, nju su
roditelji umjesto toga namjerno odvukli na more i ona je otila s njima jer, kako je poslije rekla,
nije se udala za mene pa da bi morala dodi ili neki drugi samo njoj znan razlog koji joj je mama
utuvila u glavu. Kao da su svi ljudi koji su tamo bili zbog mene moji muevi i ene. Svi su se pitali
gdje je ona. Mene naalost ni to nije zaudilo, nita me nije moglo zauditi i sve sam opratao,
volio sam je, nema tu mjesta za ponos, principe i ostale sline stvari; ako se hode naprijed,
preko svega se mora prelaziti, ivot donosi tisudu puta veda sranja. Kao da nije sasvim po sebi
dovoljno zajebano odravati vezu i bez da se dvoje pacijenata uplidu u nju.

Nisam ni ja bio uvijek sunce, Boe moj, tko je, napravio sam i ja runih stvari, moda opravdano,
moda ne, svatko tko je uo u cjelosti moju priu kae da je zasluila i puno gora sranja, tj. da
me nije zasluila uopde i da sam se trebao maknuti puno, puno prije. Ali ja nisam osoba na ije
miljenje mogu utjecati prijatelji, starci ili ne znam tko; ja sam svoje znao i od toga nisam
odstupao. Prisjedam se jednog dana kada je, iako me 2 - 3 dana prije ostavila, opet radi njih i
toga to mama stalno plae to je ona sa mnom, to joj tata donosi oglasnik da de joj, zamislite,
iznajmiti stan jadnoj ako ved hode biti sa mnom pa neka se gubi od doma i njih. Taj jedan dan
sam se ponadao da je moda konano dolo i to da im pokae, iako im je i nedavno htjela
pokazati; pa kad se spakirala i ja doao po nju, mama je ved naruila jednu joj prijateljicu (kao i
ostalih 100 ljudi koji su u tih pola sata zvali i ispirali joj mozak da ne ide) koja zapravo to i nije,
da doe po nju i odvede je kod sebe doma. Tako je i bilo, iako sam ja zakasnio samo 5 minuta
da je pokupim i otiao s posla brzinom munje radi nje. Ali priam o tom drugom danu, danu kad
je ak i s mojom majkom razgovarala da de dodi, kad joj je moja majka rekla da nema ni
najmanjih problema, da de je prihvatiti kao vlastitu kder i podrati u svemu ako je situacija ved
takva kakvom ju je i sama opisala. Odveo sam je doma, stari je neto pizdio, ak me i nazvala da
de naveer dodi te, umjesto da je dola k meni, otila s mamom na frizuru, meni javila neku ultra
la zbog koje nede dodi da bi me, kao eder na kraju, nakon par dana opet ostavila. Ovaj put je
stvarno boljelo. Mislim, je li potrebno priati da koliko god puta vam se netko vrati i koliko god
puta vi prekinuli, svaki put kad ste ostavljeni, ini vam se kao konaan kraj, kao smak svijeta i da
se ovaj put ipak nede vratiti. Nakon toga smo se bili i uli, uvijek je nakon svakog prekida bila
odvratna prema meni, prvo totalni ignore, pa totalno iivljavanje, ma vie ni sam ne znam to.
Ali kad vam neko kae da eli provesti ivot s vama, imati djecu i udati se jednog dana, dodi
ivjeti kod vas i ostavi vas pritom navodedi razloge da niste dobar ovjek, da ne zasluujete
divnu osobu poput nje i da ste pogrijeili prije 2, 6 i 9 mjeseci u nekoj beznaajnoj gluposti,
zgadi vam se ivot, a bome i bar na moment i ta osoba.

Nedugo nakon svih pokuaja da se vrati i svih sranja koja je izvela, sluajno smo se i sreli; ja u
autu, ona ide na aerobik, pokuavam pozdraviti, bilo to, ne ferma 2% i jo se pravi da se ne
poznajemo i provocira. Izlazim iz auta, dolazim do nje i pitam Pa koji je tebi *!*!**#*?**!#?
Naravno, ispad bijesa i ludila s njene strane iz samo njoj poznatog razloga, ja to vie u tom
momentu zbilja nisam mogao podnijeti, previe je boljelo, pljunuo sam joj drito u lice, okrenuo
se i otiao. Slaem se da je odvratno, no nisam se mogao suzdrati, netko drugi bi je vjerojatno
nokautirao, no ja ipak nisam ni priblino takav, niti bi mogao eni amar stisnuti, iako sam ja od
nje 2 bome pobrao. Doao sam doma, drhtao od uasa, nazvao par frendica da ispriam kaj sam
napravio, ak sam i staroj odmah rekao. Nitko je nije saalio, ak i od majke, koja je zbilja divna
ena, nisam uo nita osim Pa drugo nije ni zasluila, neka si.

Doma kod nje su samo ekali da me neime isprovociraju da me mogu opet prijaviti na policiju,
jer to je bila ukupno treda prijava, a kako je ona doma sve prenosila, to se i dogodilo. Drugi put
je prijava bila na otoku, a prvi put prije Uskrsa zbog neke minorne svae u autu. Tamo sam
dobio svoj amar broj 2, u jednu ruku sam ga i zasluio, a u drugu ruku i to je bilo zbog njenih
ivaca i poestih ispada bijesa zbog svega to su joj doma radili i to je proivljavala zbog njih (sa
mnom i bez mene). Nakon prvog amara sam zamolio da to vie ne ponavlja jer sam *obedao*
da mogu i ja vratiti, da to ne radi, da nema apsolutno nikakve potrebe za agresivom i da se time
nita ne rjeava. Naravno da tada u autu nisam vratio, iako sam ak i obedao da budem, nego
sam je samo hitio van uz nekakve poslije optube o poluupanju ili ne zna vie ni ona sama to
tono. Nakon toga je opet bio show dr - ne daj, mislio sam ved i tada da nikad vie nedemo biti
skupa, iako smo pregovarali, ali eto - i tad je ljubav nala put pa smo se nekako spetljali. Mama
je zvala policiju jer sam je jednom opio kod zgrade da popriam s njom, a majka je odluila da
je to kriminalno djelo te je dola policija i sve to dokumentirala. Bilo je tragikomino, a najbolje
to sam taj dan uo je da njenoj mami nisam ak ni atraktivan, kao da ona spava sa mnom i da
me njena kder jako mrzi. Pardon, zaboravio sam jo i da je spomenula policiji i da imam velike
auspuhe na svom tadanjem crnom, zatamljenom i sputenom autu koji je oito bio preglasan
ili to ved za njihov ukus. ak je mami i sam policajac kad sam otiao reko nemojte tako prema
moda i bududem zetu!

Ali da ne idem predaleko u prolost, vratimo se na epizodu prijave za pljuvanje. I tako su oni
obiteljski doli mene prijaviti svi skupa. Na policiji je oduevljeno obznanila kako ona vie sa
mnom nikad nita nede, niti eli imati, kako se boji za svoj ivot i kako bi se valjda prije ubila
nego da bude opet sa mnom. Mene su pozvali na razgovor uvidjevi u startu da je ta pria malo
*sick* i *weird* i da su to vjerojatno starci zakuhali, a ne mi. Ja popizdio, eto mene u stanici,
sve prolo za 5 i odluio i ja da se vie nedu javljati, ne javljam se evo tjedan dana, fakin rekord. I
ne javljam se ja tako, ne javljam i eto meni jedan dan netko ujutro zvoni, ja gledam koji pak sad,
tko me budi. Ono - potar. Nosi on meni paket ala ivotinjsko carstvo, a na njemu potpisnik ime
i prezime gospoice. Gledam ja kaj je pak sad to, ono nutra sve moje stvari koje sam joj ikad
poklonio, pa ak i mobitel koji su strgali, koji je inae bio slubeni od moje majke, pa su i to
vratili, ma i platili bi oni milijun kuna valjda samo da me se rjee. Ja, ni pet ni est, uzimam
mobitel i klepam neku mudru poruku u svom stilu, iskreno pojma vie nemam kaj sam napisao,
ali znam da sam odgovor dobio u roku minute. Nimalo antipatian, smirila se znai. I tako
nastavljamo pregovore, dolazi petak, show dogaaj broj 2 nakon prijave broj 3. Pregovaramo u
petak naveer da doe k meni malo da se vidimo, odbija me, gleda Big Brother i tako joj pae i
ne ide nikamo tu veer, a nede me vidjet jer ju je strah to bi bilo da se vidimo na blizu. Svatko
pametan moe zakljuiti ega je nje uistinu strah. I kaem ja Dobro, kaj sad, za par dana si
natrag i mir, odem van i uivam. Ali ne, ko za vraga, odem ja s 2 frenda u birtiju gdje nisam bio
valjda godinama, sasvim sluajno, i evo njenih frendica u roku 5 minuta ba tamo i kau Sad de
ti ona dodi. To ne moe biti dobar dogaaj, no kaj sad, sjedim ja dalje i evo, ulazi ona, boji se
jadna po svoj ivot, kako kae na policiji, i dolazi, ni pet ni est, nego na metar od mene, totalno
me ignorirajudi, provocirajudi time i pravedi budalu od mene. Naravno da se to meni ne moe
svidjeti, kaj sad, kaj pak sad da radim, toim pivu i najednom puknem, diem se i bam - njoj na
glavu izlijem. Pa ne moe me, stara moja, ba tako jebati, oprosti, ali sve ima svoje granice,
alje mi ljubavne poruke a kad me vidi ne poznaje. Cijela ekipa joj je bila u birtiji toj, u
principu, niti se tko pretjerano udio, em svi znaju i mene i nju, i tu bolesnu nau priu, tako da
zapravo vie ljudi je dolo mene pitati kako sam i zato, nego da se neto udio pretjerano ili da
skakude oko nje - rtve. Sva sreda, nije zvala policiju tada, tada bi najebao kao uti da su doli.
Otila je u sljededu birtiju, a nema gdje nego tamo otidi jer je bio fajrunt u ovoj pa doao i ja
tamo, isprovocirao je jo malo da zbrie doma, malo mi se dernjala da me mrzi prije toga i nita
posebno, simpatina veer. Poslije se ljutila na svoje drugare zato me nisu ne znam razbili
valjda il stali na njenu stranu. Pitajte se zato!

Ako me sjedanje dobro slui, 2 dana nakon toga smo se pomirili i po*** da ne kaem na glas to.
Nalazili smo se u tajnosti. Nije ni to bilo lako za izvoditi jer su je doma kuili, bila je vidno sretna
kad je sa mnom. Nije to lako sakriti doma pred 2 psihopata koji su se samo opteredivali i njukali
je li bila sa mnom ili nije. Meni je to postalo prebolno, to dalje idemo, to se vie volimo i to je
tee, to nam je ljepe i to nas vie boli. Moda sam glup, imao sam zapravo u tim trenucima
curu za neobavezan sex jer nita drugo nismo ni mogli raditi, iako smo imali zbilja predivnu i
presadrajnu vezu koja je postajala sve bolja i bolja svakim danom. Iako sam joj bio prvi to se
sexualnih partnera tie, nekako smo se savreno sjedinili, iako je to bio bome posao i pol
dovesti na tu razinu. Ali moje prijanje iskustvo + naa ljubav bilo je vie nego dovoljno da od
naih 500 puta bar pola zavri zajednikim orgazmom uz moda to je 2 - 3 puta nisam
zadovoljio jer je pobjeglo, a pobjeglo je i njoj vie puta i to za manje od 5 minuta. Ja zbilja nisam
vie ni gledao ni pomiljao na druge ene, niti sam elio s ikim drugim vie u ivotu spavati, bilo
mi je jednostavno prelijepo i nisam je se mogao zasititi, iako sam definitivno nekad s bivima i
bio tip Jao, pa ne eli valjda opet. Ustvari laem, nakon samo par mjeseci nae veze, u poetku,
kad mi nije bilo stalo, niti sam je previe fermao, jedan dan mi se neka enskica upucavala, nije
imala teoretske anse, ja zauzet, no eto, trudila se. Ja jedva ekam svoju dragu da doe doma
odnekud, vjerojatno s mora, gdje su inae bjeali svako malo u fazama odvikavanja od mene da
se to manje viamo. I dolazi ona tako doma i, ni krivog ni dunog, me ostavlja. Tada sam puko i
rekao Pa nede ti mene zaj. Pitao onu malu koju sam ved zapravo i bio odjebao, Pa reci, srce, kaj
si ti ono htjela, naao se s njom i po*** je. Priznao sam joj poslije kad smo se opet, ne znam vie
ni sam ni kako, u ivotu nali jedno drugom na putu i tad sam je poeo ini mi se prihvadati sve
vie jer u poetku i nisam ba je previe fermao. Bila je skroz neiskusna i u principu za mene
veliko razmaeno dijete, neke stvari koje je radila su bile totalno nenormalne, ali eto, imao sam
ivaca za kompletno njeno odrastanje uz mene, za sve muice, za sve gluposti i djetinjarije i dao
sve od sebe da uspijemo nadi zajedniki jezik i izgradimo to to jesmo. I uspjeli smo, uza sve
razliitosti i probleme, lude roditelje i sva sranja koja ivot nosi i bez da ti netko stvara
probleme, mi smo uspjeli. I koliko god se moda ponekad nama i inilo da smo nespojivi, toliko
smo bili i nerazdvojivi. Zato doma i jesu pizdili na mene jer se poela mijenjati, postajala je
drukija, nije vie bila ona hyperposluna kder, nego je poela i malo razmiljati svojom glavom;
u svakom sluaju, bila je stoput zadovoljnija sobom sa mnom nego prije, a zato i ne bi, od
mene se zbilja imalo toliko toga za nauiti. Poeo sam je tretirati kao kraljicu, a gledao u nju kao
u boicu. Nije da se nismo nikad posvaali, nije da je nisam stoput htio zadaviti i rekao milijun
stvari koje u principu ne mislim ili poslo tonu runih poruka da sve buba - ali i to je dio veze,
ivota.

Ali, da se vratim ja pred kraj prie, iako bih mogao i knjigu napisati cijelu koliko toga imam za
redi, a im ovo piem, svakome s mozgom de odmah biti jasno koliko je u biti meni stalo do nje
bez obzira bili ikad vie ne bili skupa. Na kraju sam joj i zakucao mobitel u beton na sto
komadida jer je stalno izmiljala izgovore da vie ne budemo skupa, umjesto da nae razlog da
budemo, ali eto, jednostavnije joj je bilo tako, nego ostati sa mnom jer smo ved oboje bili na
rubu ivanog sloma, ako ne i preli ga ved bezbroj puta zbog tih njenih divnih roditelja koji su
znali to je najbolje za nju, a ja to nisam jer imam krivo prezime. Pa zapravo, vie ja mislim, ni
ona sama ne zna jer joj je glavni izgovor to to sam je jednu veer iznervirao na mobitel, to sam
joj zakucao mob u beton zbog takoer njenog armantnog ponaanja i mahanja njime meni
pred nosom Zvat du policiju blabla, ili zbog toga to sam joj rekao par runih stvari te podijelio s
njenim tatom preko smsa par detalja o naoj vezi, kad su se ved morali uplesti, pa neka znaju i
razne perverzije kad su znatieljni. Da nije ba ni ona svetica kakvom se predstavlja i da ne
poznajem ni ja ba puno cura koje su brijale ko u pornidima s 2 mukarca odjednom u isto
vrijeme na istom mjestu, i to dobrim prijateljima - trijezna. Oduvijek sam se divio tipovima kaj
su to uspjeli i di su samo uspjeli nad glupau za to i kakva je to cura i kak se da nagovorit! Nisam
nimalo konzervativan, ali sve svoje sexualne elje i fantazije kojih je bilo i previe sam oduvijek
ostvarivao s jednom po jednom. Runo, gadno, nepotrebno dijelit bilo to s ocem od cure, ali
nekad ste toliko ljuti, oajni i sve ostalo da ne znate to biste, a i nemam broj zato jer sam ga
traio - on mi ga je sam dao, on se meni prvi javio. Naravno da je i nakon razbijanja moba bila
prijava na policiji, da se opet ona boji po ivot, da opet ne eli nita sa mnom i sad ved, ako se
zainate, moe dodi i do suda, ali s obzirom na cijelu priu, ne ele ni oni to. I jo su me 2x i nakon
te prijave prijavili za uznemiravanje jer sam tu i tamo znao isprovocirati, ako nita da me ne
zaborave, no uvijek zapravo u nadi da de nekom od njih dodi do mozga da nisu normalni, ali to
se nede dogoditi. Isprovocirati uglavnom porukama gdje ih molim i preklinjem za razumijevanje
i da prestanu sa sranjima!

Jedini tko je proglaen u toj prii nenormalnima sam naalost ja, jer sam si dopustio da je
previe zavolim, jer sam je i nakon skoro 2 mjeseca nazvao da ujem kaj ima, ali nisam ni to
napravio sluajno, dola je na icq online, uvijek se inae skriva i to nije stvar za koju smatram da
bi mogla pogrijeiti ili napraviti sluajno. Odmah sam se javio s nekog osamstotog izmiljenog
nicka i popriali smo pa je pobjegla spavati. Sljedede jutro sam nazvao, priali smo skoro 3 sata,
uasno iscrpljujud i naporan razgovor, emotivno i na sve ostale naine, no normalan, i ma
togod tko od nas rekao, mo' ga jebati, volimo se jo uvijek i oito ne puta ba ni mene ni nju
bez obzira kako ona tvrdila da je odlino, osim kaj vie ne smije ni van u grad u kojem ivi, osim
kaj se skriva po svuda, osim kaj je starci skoro pa ne uhode i vozikaju svuda kao bebu, osim kaj
je izgubila sve ivce i nije ba svoja, osim kaj je poremetila odnose s toliko dragih joj ljudi i dobar
ugled zbog roditelja, osim kaj joj nije ugodno sresti nekoga tko mene zna, a mene naalost
apsolutno svi u tom gradu znaju.

Pa ak sam bio zbog svega toga i osobno kod svedenika s poetka prie da ispriam i svoju
stranu medalje jer ne moe mene netko tako klevetati nigdje na planetu ni zbog kojeg razloga. I
tamo sam proao bolje nego sam oekivao i ostavio pozitivan dojam na ovjeka bacivi sjenu na
sve ono runo ispriano o meni s ciljem diskreditiranja mene i pranja vlastitih ruku jer su poele
kruiti prie o tome to rade kderi.

A to ona kae danas, osim to su joj putom promijenili jedno 2 - 3 broja mobitela da ne bi
sluajno ja stupio s njom u kontakt jer je u poetku uvijek bijesna pa se smiri, sad se smirila pa
smo normalno popriali (toliko o tome kako me ne eli ut). Pohvalila mi se da ju je zbario neki
novi frajer, pria mi je mutna, no ako je istinita, krenulo im je jako dobro, jedna polnodka uz
upoznavanje njegovih roditelja tamo je zbilja dobar poetak jedne duhovno - ljubavne veze
temeljene na pravoj katolikoj bududoj branoj zajednici uza veliku obiteljsku podrku s njene
strane s ciljem da je bilo tko drugi s njom, samo da to nisam ja. A opisanog mladida ionako
smatram idealnim za njenu mamu i obitelj, zgodniji od mene (jer ja sam ipak neatraktivan kako
mama kae), htio je biti svedenik i ima 22 - 3 (zove ga deko, a ne zna koliko ima godina) i junfer
je. Pa to je krasno, sad moe bit dominantna nad njima kao i tvoja mama doma nad tatekom i
nauiti ga razne perverzne stvarice ako ti bude dao prije braka. A on, ako mu se tvoja mama i
obitelj svide, kao i *bogatstvo* i kuda na otoku, oenit de vas sve skupa u paketu u to sam
siguran. Njega moda i zainteresiraju te neke pare tvojih staraca i kvazi bogatstvo, mene si
interesirala jedino i iskljuivo ti. Ili pak bududi da je htio bit svedenik ga zainteresira tvoja
religioznost i duhovnost. Mene si zanimala i kao ena, i to jako, pazi da ti ne zafali sve ono kako i
koliko si me zanimala i koliko je uistinu tebi dobro samnom dobro bilo! Ah, bio sam ti prvi pa
nisi imala s kime usporedit (kolko to moe ovjeku bit drago nekom bit prvi tolko je uas), no
ako i kada bude imala nova iskustva za usporedbu sjetit de me se, u to sam 1000% siguran!

Jedini mogudi problem na horizontu je ono to smo priali, kaj ako ipak ne uspije te osjedaje,
kojih ima vjerojatno i vie nego to ja mislim, ili eli ikome pa i sebi priznati i ne uspije
zakopati dovoljno duboko, ili to ako to kad tad ispliva na povrinu i to ako skui da si se zbog
svoje balavosti i toga to si zbilja bila upaq malo zajebala jer zna da me bez lane skromnosti
nitko nede modi lako nadjebati, a pogotovo ne ono kako si se ti divno osjedala sa mnom i koliko
si me beskrajno mogla voljeti bez obzira na sve to smo jedno drugom igrom sluaja morali
raditi i napravili. Ja jo uvijek mislim da nepopravljiva teta nije nanesena, ali sam isto tako
svjestan i injenice da bez obzira to sam ja tebi htio pruiti apsolutno sve na svijetu i to sam
bio spreman napraviti sve za tebe to mogu, to sve nikad ne bi bilo dovoljno bez njihove
podrke ili bez toga da ih ti po pitanju svog ivotnog partnera ne odjebe.

Evo nisam ti ak ni lagao nita u tom telefonskom razgovoru, koliko god to tebi nevjerojatno
zvualo, kao da sam neki najvedi napaljenko i kurvi na svijetu da nisam ni s kim spavao nakon
tebe jer sam te htio uti i vidjeti ima li mi to jo za redi. Ja priznajem, i jesam bio prenapaljen,
ali samo na tebe i mogla si zbilja uivati u injenici da si svom deku zaista bila najljepa ena na
svijetu i da je, im te vidio, poludio od elje, i da nema sekunde kad mu nisi bila poeljna ili bi
rekao gleda nogomet, spava ili te ne eli. Moda zbilja zbog arafa u tvom licu koji su na mene
oito zbilja magnetno djelovali. A to je najgore, oduevila si me tim razgovorom, voli me i vie
nego sam sanjao da de me itko ikada voljeti, no to mi to sve znai kad nije dovoljno. Samo me
boli jo vie. I naravno da sam pukao nakon razgovora, opet sam se ponizio i molio ti oca da
prestanu to raditi, da se smire, da te puste na miru, a ti me uvijek, kao i oni, proglasi ludim jer
preuzmem na sebe i onu odgovornost koja je bila tvoja, a to je izadi s njima na kraj kako god
zna. Ja to naalost, ne mogu, to moe samo ti. Eto, stalno se ispoetka uvjerim! Sad zbilja vie
nedu jer mi ih je pun qurac i tuakanja policiji uz njihovu opasku da su napravili sve da do
postupka ne doe i da ga ne ele nego me prijavljuju kao sredstvo plaenja! Krasno!

A najsmijenije od svega mi je zbilja ono to si me, kao uvijek, optuivala kao ne znam kakvu
stvar, to sam te znao usred nodi probuditi izvana. Mogla si to sagledati iz kuta Jebote, pa on i
kad vani pije i kad je okruen sa sto piki, misli na mene, mene zove i niti bari niti mu to pada na
pamet. Ali tvoja mama sve o meni zna najbolje, i kakav sam ja, i tko sam ja, i to ja radim, i kako
du ti upropastiti ivot, jednog dana te ostaviti, kako du nadi mlau i kako ti takav ovjek ne
treba. Kao da sam zbilja bio s njom u vezi. Ali siguran sam da si ti, ako u nita, barem sigurna u
to da ja neto takvo nikad u ivotu ne bih napravio i da te nikad ne bih ostavio na cjedilu ili
zajebo. Sve sam ja dokazao toliko puta da me boli kad se sjetim, a ti gleda i nabija mi na nos
samo ono *runo* koje je uzrokovano dobro zna ime i kime. A neka ti je, ako ti treba takva
utjeha da bi bol bila manja.

I da, poslao sam ti cvijede za naih 2 godine kad bi bile na vrata koje je tata naravno odbio, i
pismo mi se vratilo, i na icq kae sama da ne ita kaj napiem, mail ni ne elim poslat da ne
proita recimo tata, do mobitela vie ba i ne mogu tvog jer ima neki mamin, a telefonski
razgovori zna kako izgledaju..........zato se nadam da de ovo dodi u prave ruke i da de ti bar
jedna osoba redi, pored svih ostalih koje de pomislit da sam lud, da si pogrijeila i da riba u vodi
ima koliko hode, ali samo se jednu isplati upecati i papati. ak sam i staroj neki dan iao toliko
na jetru da je popizdila i ila nazvati nekog od tvojih pa je popriala sa starim, pa i on kae da si
luda za mnom, zaljubljena i voli me, samo te ne daju. Ah, ti robovlasniki odnosi! Vidi, recimo
ni moja majka nije nama oduevljena, ni tobom previe, jer i ona misli da si klinkica koja se
previe da zajebavati i nema pojma kaj hode pa samim time me nije naravno ni vrijedna nit voli
kad me stalno ostavlja i to sve radi. No opet, svejedno, draga si joj na neki nain jer si draga i
meni i vidi koliko sam lud za tobom i kaj da radi, da se ponaa kao tvoji pa da kae, E, leti iz
kude ako je nazove jo jednom!? U svakom sluaju, bilo kad u ivotu, bilo gdje, ona svoje
*dijete* potuje i podrat de ga u svemu u ivotu jer ga voli i vjeruje mu i ne planira ga
ucjenjivat il mu oduzet slobodu izbora. A i ne vjerujem, tj. siguran sam ba da neko ko me
poznaje bi tako neto i pokuao!

Ovo je mail jednog ovjeka kojeg moe proglasiti luakom i oajnikom koji te ne znam to,
proganja i ne moe bez tebe, ili moe biti na moment iskrena i prema svima kojima do sad nisi
bila, kao i sebi, i priznati, pika mu materina, i kad mislim da me ne moe vie niim iznenaditi,
on napravi i opet najgoru ili najbolju stvar na svijetu koju apsolutno nitko nije oekivao niti
mogao predvidjeti. Vjerojatno de me i zbog ovoga osuditi i mrziti, te utuviti si to kao jo jedan
izgovor da mi se ne vrati, al shvatit de jednog kolko treba nekog voljet i bit hrabar za napisati i
napraviti tako neto! A bome i pametan i snalaljiv! I zbilja nije lijepo to nikad nisi svojim
kolegama ispriala pravu istinu i bila skroz iskrena, nego si uvijek, kao i doma, vagala kad je tko
lud i mijenjala ploe kako ti je pasalo, kao to i inae poesto radi, a onda se smiri i kao da
nikad nita nije bilo. Pa i ja da sam te sluao kakva si sve sranja o meni priala u tim svojim
fazama ostavljanja zbog staraca, vjerojatno bih ti savjetovao u vie navrata to radi s tim
ovjekom i rekao da nije normalan i tko zna to sve ne, iako se tue veze ne bi trebale
komentirat. Ali moda i jesam u neemu nenormalan, ali to je onda samo u tome koliko te
volim.

No dobro, nisam ja ni prvi ni zadnji koji je proglaen ludim bez razloga ili zato jer je tvoja mama
najpametnija i uvijek u pravu. Pa po svim svojim kolegama s faxa koji su znali bar donekle priu
si pljuvala kako ti je pasalo, malo su bili super, malo nenormalni, ba kao i sve ostalo uvijek. Kad
smo bili u prekidima pasalo ti je pljuvat po meni i da te ekipa tjei kako sam idiot, kako ima i
drugih, kako je svako zamjenjiv, kako ima ribica kolko ode u moreku - zlo mi je kad se sjetim
samo. A kad smo bili skupa pred sam kraj, osim to te bilo sram to ikome i redi nakon svega svi
su bili kreteni koji te ne razumiju i imaju neto protiv mene. Pa kako i ne bi imali kolko si srala
po meni, koliko puta si me ostavila bez razloga jer su to traili od tebe. Pa da me nisi svako malo
radi staraca ostavljala i nasrala i njima ko zna to sve ne o meni pa ne bi im ni palo na pamet to
trait od tebe, a ovako pa to ne bi kad vide da su uspjeni u tome! Ako je neko za njihova
sranja kriv to si iskljuivo ti, ja svoje u vezu nisam pustio ni blizu dok ih nisi upoznala (znai
skoro 2 godine) i dok se nisam provjerio kak imam nerjeiv problem. Al nije taj problem bio
nerjeiv nego je bio nerjeiv s tobom koja nije bila sposobna suoit se sama s iime u ivotu i
preuzet bar dio odgovornosti za sebe, svoje postupke i osobu koju voli na sebe.

Jesi kad razmislila zato si toliko ljudi u ivotu otjerala (uz maminu potporu jer za nju nema
dovoljno dobrih) i nema vie kontakte s njima; sjeti se samo jedne od svojih najboljih
prijateljica koje danas bezrazlono mrzi samo zato jer te odjebala iz svog ivota kao osobu koja
jedan dan pria jedno uz smjeak, drugi dan drugo, iza lea trede, a misli etvrto. Eto to ti je
razlog zato te ona maknula iz ivota, a nisam ja razlog. Koliko sam ti samo puta zamjerio to
nema vjerojatno nijednog pravog dugogodinjeg prijatelja il prijateljicu da te moe savjetovati i
pomodi u vezi toga to te snalo u ivotu zbog roditelja. Nisu kolegice s faxa koje zna par
godina pravi prijatelji (bez uvrede cure), nisu one proivjele tvoju srednju kolu s tobom, ne
znaju da te ljudi u principu nigdje nisu previe prihvadali i naalost ti se smijali iza lea, da je
rijetko tko bio iskren s tobom, da su te tipovi barili po preporukama - nju mo zbarit bez
problema, da nisi nikad imala vezu prije mene jer su te uglavnom odjebali il si bila ljubavnica
dugo vremena bez imalo grinje savjesti. ak i da je tvoja zadnja *partnerica za kavu* iz okolice
ti imalo prijatelj nikad onaj dan ne bi dola po tebe i upetljala se u neto to nije bila njena
stvar. Razmisli samo zato te ni u drutvu s kojim si u zadnje vrijeme izlazila su svi popljuvali u
vezi tvojih postupaka i ne podravaju te; no dobro, i to je mama sredila tako da ti i s njima brani
van jer su i oni nedovoljno dobri za tebe po najnovijem. A kad je zvala i odreenu osobu molila
da ti nae u tom drutvu deka da te izbavi iz mojih *ralja* su bili dobri. I kako to da odjednom
si se poela mahnito druit s ekipom s faxa. Sigurno svi misle da su ti super, jesi rekla kome da je
to zato jer u principu nit ima nit smije vie s ikim u mjestu di ivi, a nije ba ni da te neko
ferma previe. Pa kolko ja znam ni na doek te nisu zvali kamo su ili. Al dobro valjda su te tata i
mama odveli sa sobom na more na jo jednu terapiju ili ti vjerojatnije uplatili fancy put negdje u
Europi s kolegicama za doek nove, ba kao to su ti kupili novi ormar, sobu, hrpu nove oblekice
i sve to kderkica poeli jer je bila dobra pa ostavila deka. Ljubav se ne kupuje, ali zato ne bi
uivala u njihovom licemjerju sad kad moe jer dok si bila samnom ti nisu namjerno nita htjeli
priutit!

No meni je ipak vrhunac doivljaja to to te tata svuda vozika u svom kul auteku, koji sad kad si
dobra da i tebi da ga vozi. Zar zbilja nikome nije udno to dolazi i odlazi s tatom na aerobik,
na fax, svaki izlazak.....pa ta de tata tebi i tvom dragom novom deku junferu bit ofer i dok
budete iza u autu htjeli bit bludni iako to nije u skladu s vjerom na koju se pozivate. Budite pravi
vjernici pa se obuzdajte do braka sad, a ti ga uvjeri da si me ostavila zato jer si bila prebludna
samnom i da nisi mogla takva u svetobranu zajednicu jer si pre neista i da ti je to razorilo vezu
i savjest, a ne starci! Ipak je junfer i htio bit svedenik pa bi takvu spiku i mogao popuit ili mu
niko na planetu drugi nije nit bi dao osim tebe, pa te se primio ko pijan plota! Joj, zloest sam....


I za pred kraj, bududi da se u tue veze nije lijepo petljati, elim tebi i tvom imaginarnom ili
stvarnom deku za kojeg, kao to i sama kae, u onim rijetkim trenucima iskrenosti da sumnja
da de ga modi zavoljeti u sljededih 5 godina, kao i spavati s njim do tad koliko si sjebana i ne
moe nita ni s kim imati zbog svega toga i toga koliko me voli, ali ne eli mi priznati, ali
glavno da si priznala njemu da me jo voli. Jao, sva sreda da je tvoj sad ved bivi deko zbilja
jako neinteligentan i jo toliko toga, zato si ga i voljela tolko.

Da, ba kao to i ti meni za svaku trebicu koju spomenem eli i daje tolike blagoslove da mi se
riga uz lagani osjet sloma ivaca u glasu i vidan rast tlaka i brzine pulsa, tako du i ja tebi i tvom
smirenom, staloenom i kul svedeniku junferu zaeljeti ba sve ono to i ti meni eli s bilo kime
na planetu, a da to nisi ti. Ili tko god drugi ved naie, no ako ovaj postoji, ja sumnjam da de
dopustiti starci da se ikad vie razdvojite jer znaju da opasnost od nas da opet budemo skupa
uvijek negdje visi u zraku.

U svakom sluaju, volio ja tebe ili ne najvie na svijetu, moram priznati da koliko jesam, toliko i
nisam ljubomoran na ikoga na ovom planetu tko de te imati *zauvijek* jer ba kao to sam i
tvom ocu neki dan poslao poruku za to me uredno proglaava ludim, je da jedino bogatstvo
koje oni imaju da mene zanima si ti. Jedino ti i nita drugo na ovom svijetu. I nisam ljubomoran,
zato jer ja zbilja ne bih volio oeniti tvoju mamu i obitelj ni pod razno.........a ako jednog dana
dovoljno odraste da de modi sama odluivati o svom ivotu, ujemo se i vidimo, ja se tebe ne
bojim vidjeti kao ti mene, iako i ja znam to de biti, zbilja je tuno to je jedini nain za ne
nastaviti vezu s nekim ne vidjeti ga jer si preslaba na tu osobu. Zbilja te lijee kao da te skidaju s
ovisnosti. Mui nas oboje, valjda de ti to uskoro postati jasno jer zna da demo se vidjeti kad
tad, da de ti se noge odsjedi i da ti nikad nede biti svejedno jer poznajem te, draga, i moe srati
kome hode, to hode, koliko hode, ali zna i sama da sam ja osoba koja te poznaje najbolje na
svijetu, puno bolje ak i od mame i tate, jer za njih si robot, a ja sam ipak, kao to sam jednom
rekao pa si popizdila, od tebe pokuao napraviti ovjeka.

A ti pokai jesi li mali robotid koji de se isprogramirati da zavoli drugog uz funkciju prestanka
svih osjedaja prema meni, ili si ipak samo ovjek kao i svi mi koji de kad tad puknuti sa svime
time u sebi. iji gubitak je vedi, iji manji je apsolutno nebitno i nije predmet rasprave, no mogu
ti redi da ja, ako se nikad vie ne vrati, za niime nedu aliti jer sam dao i opet apsolutno sve od
sebe, pa i stoput vie od toga. Ponizio se i obrukao upravo pred hrpom ljudi koju ni ne
poznajem, ali kao da mi je bitno, pa radi se o ljubavi i mom ivotu, puca mi kurac za sve! Pa ja bi
za osobu koju volim otputovao na drugi kraj planeta, otiao ivjeti s njom u jebeni ator il
napravio bilo to na svijetu da to ivot od mene zatrai. Zbilja bi ti bilo strano da si izala iz te
svoje male i jebene sobice makar na par dana da vidi dal moe to i dal bi ti kaj falilo. A sigurno
bi ti falilo svata pored deka koji je ultra stabilan (zato jer te ne ostavlja bez razloga i ne mjenja
osjedaje i misli ko arape, a ako treba moe ti i besramno plakat), sposoban za ivot, redovno i
kvalitetno jebe, pa moda i previe, u kojeg se uvijek moe pouzdat, za kojeg zna da de uvijek
sve napravit za tebe, koji ti je u vezi bio prijatelj, psihijatar, odgajatelj, socijalni radnik i sve
ostale funkcije koje je trebao bit da bi uspjeli, pa ak i izumitelj, jer sve ono to sam izmislio da
bi te vratio i doao do tebe se i sam sebi divim. Dal da spomenem da sam ti htio platit fax,
kupovat sve to ti treba za ivot, osigurat egzistenciju dok ne diplomira i ne zaposli se, dat ti
auto kao to sam ti ga i davao, da nikad pored mene nisi mogla ostat gladna jer sam kuho bolje i
od tvoje mame, i da se nisi pored mene imala ega bojat. A i zaraivao sam i onda vie nego
dovoljno, a danas samo par mjeseci poslije, koliko god sam se bojao kako demo majka i ja
preivjeti uopde i financijski izdrati nakon oeve smrti razmiljam ne kako preivjet nego di
uloit viak para. No nikad nisam bio kurevit po tom pitanju nit se previe zamarao ko ta ima i
koliko, no siguran sam da du imat vie nego tvoji u njihovim godinama. A ne samo to, nego du
sad uskoro upisat 4tu godinu VSS jednog privatnog fakulteta isto da imam i ja tu toliko bitnu
titulu i diplomu, i to ne samo hrvatsku neg i ameriku. I bez brige, nedu se zadrat na njoj, pa
nalupat du ja i neki MBA, neki mr. il dr. bez brige, ak nita iz jebe ili da jednog dana tebi i tvojima
nabijem to na glavu (tata ti je ionako samo VSS). A ionako sam i trenutno pre uspjean, jel vedi
je uspjeh i gut napravit neto negdje od nule nego dod u fancy firmu na ne znam kakvo fancy
titulirano mjesto. Samo se nadam za tebe da de ti tata ipak sredit neku debelu njoru za poso s
obzirom na diplomu koju de imat, ne omalovaavajudi pritom nita i nikoga nego s obzirom na
trite rada. I u tom pogledu elim i tebi kao i svim kolegama puno srede, al iskreno i od srca,
meni niste konkurencija ko sami sebi, tj. jedni drugima. Samo nikad nedu shvatiti to jedna cura
koja je eljela bit doktorica radi na tom faxu na tom smjeru. Moram priznat, vrlo neobino!

Digresija; meni ti svi koji znaju moju priu i to sve o nama kau da de se vratiti, da ba kao to si
i ti vie puta rekla Ako je sueno, bit de! Joj, da bar imam 40 godina za ekanje i da mogu
priekati tvoju 60tu kad ti staraca vie nede biti i kad de mi biti jednako privlana i poeljna kao
to si i danas! Ako nita, ja barem nedu imati nikakav upitnik nad glavom i provesti ostatak
ivota pitajudi se jesam li ga mogao ili trebao provesti s nekim drugim, jer ja sam jo uvijek tu za
tebe, kao i svo ovo vrijeme, i nisam te spakirao i pospremio duboko u srce kao bombu koja
uvijek moe eksplodirati ba kao to si ti mene. Kau mi svi i da nisi vrijedna svega toga, da niko
nije vrijedan tolikog truda; i meni govore da ima i drugih, ali ja znam da elim samo jednu i da
mi je ona vrijedna apsolutno svega, ona mi je bila i uvijek de bit sve to sam ikada imao ili du
imati!

A sad je moda zbilja vrijeme da krenem i ja dalje pa to sudbina napravi i
donese............vrijeme ipak lijei sve rane i kroji sudbine. A ako moju ne iskroji u naem smjeru,
onako kako smo se voljeli i imali sve, i mogli imat jo miljon puta vie od toga i onako kako smo
mi to htjeli - ja sam bar siguran da du se onda svemu ovome jednoga dana smijati, iako
vjerojatno uvijek s grem na licu!

Jel i ti moe u to biti sigurna pitam te ja, srce moje, jel i ti misli da de ti ikada ovo bit smijeno?

Nadam se da de zbilja uvijek bit ponosna na sebe ko to kae da hode i da ima zato bit i da
je tebi valjda sve ovo na ponos i diku i da te nikad niega nede bit sram! Al to je tvoja
stvar...............nego, pazi samo da se ne ostvari sve ono to sam ti toliko puta rekao i sve ono u
emu sam ved toliko puta bio u pravu i toliko puta du bit..............da sve to sam ti nacrtao se i
ne dogodi.............ili da te ne stigne ono *Kad bi ti moglo bit ao, moglo bi bit i kasno!* - se
sjeda? to mi je rekao otac kad sam ga pitao u zadnjim danima ivota kaj da ja njoj kaem, kak
da je opametim, kaj da radim stari s njom.............meu zadnjim stvarima koje je mogao
izgovoriti, ali vie zapravo nije mogao jer ga se nije razumijelo pa mi je napisao samo to na papir
i da mi nema kaj vie za red, da je to samo moja stvar................a ti mu nisi ni na sprovod
dola..........i bio je u pravu...........toliko puta ti je ved bilo ao, no jo nijednom nisi ni pomislila
ni osjetila da ti je kasno! Ima vremena........................i za to, da bude kasno!

SRAMI SE!


P.S. ovo sam napisao i zbilja se nadam da de neko prepoznat o kome piem i to ti i pokazat jer
meni je zbilja pun qurac da jedan dan samnom razgovara ko da nikad nita nije bilo i voli
najvie na svijetu, a drugi dan mi prijeti policijom uz proglaavanje mene ludim dok je starci
zovu jer su skuili da smo se uli i dok detektivi ne vjeruju kakvih sve luaka na ovom svijetu
ima, al ta da rade nisu psihijatri pa se sve mora na meni lomit! I dok mi nad glavom visi
potencijalno samounitenje ivota zbog uvijek mogudeg sudskog procesa izazvanim zbog tvoje
balavosti i policijskog zajebavanja tvojih roditelja manipulirajudi tebom prema ovjeku kojeg
voli. Koji kurac si spavala samnom nakon 1. prijave za ni manje ni vie nego prijave za
prijetnje!?!?!?? To sve dokazuje!!! A i ajde molim te mi odgovori na to kako je tako neto
mogude napravit s nekim koga ne eli ut ni vidjet nikad vie u ivotu, koga mrzi i tko ti je
prijetnja!? ime sam ja to prijetnja ili ime sam ja to tebi ikad prijetio? Osim moda to nije bilo
susreta kad bi se vidli to sluajno to namjerno, a da se nismo poevili! Zanimljiva sam ja tebi
prijetnja!?!

I onda sam ja poremeden!? Pa jesam ja tebe ikad ignorirao danima da bi se odjednom milim
glasidem javio i pravio ko da nita nije bilo? Jesam ja to napravio moda 100x? Jesam ja svaki
dan mjenjao miljenje oko toga dal te volim il ne priajudi s mamom! Pa ne moe ti mama bit
jedina i najbolja prijateljica, a pogotovo ne ak ti jo k tome i mrzi deka iz samo njoj poznatih
razloga od kojih ni jedan nije bio opravdan i to dobro zna!

Glavno da sam ja lud, a ti si kao i svi u tvojoj obitelji normalni!!!!!

ZBILJA TE MOE BIT BAR MALO SRAM AKO NI ZBOG EG ZATO JER KAE DA TE NIJE SRAM!

Mogao bi pisati vjeno i u nedogled, tisudu puta prepraviti i dodati il oduzeti jo tonu toga, ali
nema ni smisla ni potrebe, a i zadnje njeno ponaanje prije samo nekoliko momenata mi je
zbilja prelilo au! Jedino to si ti zapravo zasluila je da kad ti tvoj novi deko gurne kitu u dupe
pa kad i njemu kae da te boli ti je nabije do kraja umjesto da je izvadi!!! Ako mu se to nede
gadit jer ipak je htio bit svedenik!

Ma dosta.......ako neko ode jo il ga jo neto zanima nek se javi! ))

Svi oblici komentara, divljenja, pljuvanja po meni, proglaavanja ludim i bolesnim takoer
dobrodoli! ))

Lijep pozdrav, isprike na mogudim gramatikim pogrekama, iskrenodu, ako se neko zbog
teksta uznemirio ili mu je oteo previe vremena, kao i na svemu ostalome ukoliko je potrebno!


Takoer bi htio zamoliti da ukoliko neko shvati o kome je rije i to joj pokae da mi javi na ovaj
mail da mi srce bude na mjestu i da znam da je proitala.

Unaprijed zahvaljujem i jo jednom pozdrav!

Romeo

Bajka o staklenom srcu
U jednom kraju kada krenete ni levo ni desno, ni pravo nego malo krivo.. nadi dete ljude koji
imaju srce od stakla. Uvek, kada bi nekoga zavoleli, jedan delid srca bi se odlomio i postao deo
voljene osobe. Oni koji su spretno izbegli ljubav imali su jednobojno i bez oiljaka, a nekima je
dua izgledala kao areni kola.
...
Nije mu uzvratila osmeh, pogled tup bez nade lutao je daljinama. Prepoznao je taj izraz lica i
skupljene ruke, vidjao ga je ved mnogo puta. Znao je da u dlanovima krije slomljeno srce. Nije je
pitao zato. Tuga je tuga, jednako bolna bez obzira na razloge. Otvorila je ake i pruila mu
komadide stakla koji su podsedali na suze. Pruila je svoje srce kao da mu ga poklanja, kao da je
bezvredno. Bilo je razbijeno na stotinu komada.
Nespretna i slaba... dozvolila sam da se polomi
...
Svakog dana se vradao na isto mesto i spajao deo po deo toplim reima. Osmesima je mamio da
mu pomogne. Dutedi s njom dopirao je do najkrhkijih krajeva. Znao je da ne moe da ga zavoli i
nita nije traio. Ma koliko bilo razbijeno, srce kao srce, dok god ima ljudi i nade ponovo hode
da udara. Kriom je odlomio delove svoje due i sastavio svoju najdrau slagalicu, pozdravio se i
otiao dalje.
Vie ti nisam potreban
...
irom je otvorila ruke i razvukla osmeh.
Hodala je dugo traedi ga u poljima kamilice, pored reke, meu slomljenim duama... Prepoznala je taj izraz lica,
skupljene ruke i tup pogled to eta daljinama. Lagano mu je otvorila dlanove.
Sada, kada ga imam, sada si mi najpotrebniji. U njemu su tvoji tragovi.
...
U jednom kraju kada krenete ni levo ni desno, ni pravo nego malo krivo nadi dete ljude koji imaju srca od stakla.
Uvek kada nekog zavole, delid njihovog srca postane i deo te osobe. Oni koji su se plaili da ga ne polome imaju
duu bez boja. Ona najarenija srca koja podsedaju na kola, ona koja su se nekada i razbila, postala su najlepa i
najvrda.

Spletkarim sa sopstvenom duom"
Publ i shed on 11/09,2007
Nakon oajni kog trganja i bega od sospstvenih emocija, pokuaja poti skivanja
praznine u meni, zai sta mi nije l ako. Prvi put sam osetila nemo, gubitak snage
a ujedno nesnosnu elju da se trgnem i uspravim, ba kao i prava lavica. Tako
me je drutvo doivljaval o i vremenom su mi zbog te moje vizuelne jaine i moi
nametnuli neto u meni to u stvari ni sam. Tvrde da sam izuzetno jaka, a samo
se l ano osmehujem i glumi m jer nisam el ela da izneveri m njihova i ekivanja i
iluzije o meni.
Ranjiva sam i tuna i dalje me ne poputa tuga zbog neeg i nekog. Brojim
dane, kao u vojsci, koliko je prolo, koliko je jo ostal o, hoe li mi tuga trajati
nedeljama, mesecima ili ..?
Kau da nikad l epe nisam izgl edala, neznaju ta je razl og ali ja spolja bli stam.
Na trenutak mi to da trunku osmeha, samopouzdanja. Dobiju taj osmeh koji su
navikli , izmame mi rumene obraze od sti da od svih tih silnih komplimenata, ali
ja njega iz gl ave ne mogu da izbaci ma. Prati me u stopu, i taman kada ponem
da se "okrepljujem" od njega, da se posveujem neki m duhovnim i spunjenjima
sebe, pojavi mi se ta seta i tuga i opet suze, iznova i iznova. Ne mogu vi e ni da
plaem, ni da sluam pesme koje me podseaju na njega. ao mi je jer mi se
javi nesnosna elja da ga zaboravim, a zato l aem samu sebe, ja to ne
eli m.Krijem se od njega, i zbegavam svaki kontakt, razgovor i neznam kako
uspevam, al i uspevam. Ne elim da znam nita o njemu, da li je sam i li ne, da li
moda i dalje mi sli na mene ili ne, Ne, ne elim da znam ni ta o njemu i
njegovom i votu. el im da znam samo da li je dobro. Sve ostalo mi je jako
teko!
Proganja me jedna stvar koja me zai sta gui, i neznam kako, ali to moram da
izbaci m iz sebe, sad..sutra ili za mesec-dva, ja to moram! Nakon mojih tri deset i
neke, ja sam prvi put zavol el a nekog, i skreno, ono..zai sta pravo. Zavolela sam
"njega". Znam da je to to, jer ovaj oseaj nikad ni sam imala. Nakon njegovog
pitanja, dok smo jo bili zajedno, nakon njegovih estih pitanja :" Mirjana, da li
me voli ", ja sam samo utala i gledala ga. Svaki naredni put kada me je pitao
da li ga voli m , ja sam opet utala. Seam se sestrinih rei :"Izgubie ga, reci
mu o oseanjima", a ja ni sam smela jer sam se plaila toga to sam ga zavol ela
i nisam znala, nisam znala ta i kako s ti m, kako u mu rei , hou li plakati ,
trebam li da pl aem zbog toga!? Ja volim i to je meni bil o novo, jo meni ne
ispitan oseaj, i prvo sam morala to oseanje sebi da objasni m , pa tek njemu
da kaem. Zato mi nije proitao iz tog utanja i pogl eda ta sam mu govorila. A
tako sam el ela, Bog mi je svedok, ne laem, znao je da sam ga zavol ela.
To e me proganjati, stalno mi odzvanjaju njegova pitanja i moje utanje. Da li
ja koja sam tol ika "alapaa" ni sam smela da izgovori m jedno VOLIM TE.
Kukavi ce, ako..uti , sad uti, sluaj tune pesme i plai . etaj ulicama sama,
namai li ce skupom minkom da ti se ne bi razlil a od tolikih suza, lano se
osmehuj a taj teret nosi sa sobom kao ig tvoje nemosti .

"Moja utopija"
Publ i shed on 10/17,2007
(prekid veze/ostavljena). . grozno mi je i patim!
Kad u jednom trenutku, u nekom periodu ivota, sredini ivota, saznate
da ste na raskrsnici poli pogrenim smerom, odnosno pogrenom
stranom ulice, zapitate se, jesu li znaci koji su vam bili smernica bili
ispravno postavljeni ili ste ih vi sami postavljali na one uglove gde ste
hteli i eleli skrenuti!

U tom momentu shvatite da ste nainili greku koju ste namerno i eleli
da napravite i da ste znake protumaili jer su vam se boje i rei ispisane
na znacima uinili kao deija arena bojanka koju ste vi eleli da obojite
sopstvenim bojama i time svoj ivot naslikate onako kako ste ba vi
poeleli.

Naslikali ste cvee, obojili ga svim arenim bojama, cvee je uvenulo!
Nacrtali decu koja se osmehuju, smeh se pretvorio u pla. Napisali ste
rei koje ste eleli da izgovorite, niste jer su vama delovale kao ubojito
oruije kojim ete nekog povrediti..a rei su lepe. Niste znali koja je
lepota u tim reima, toga ste se uplaili, a rei nikada niste ni izgovorili.
Problem je tu u vama, prizvali ste sami svesno bol i tugu.
Godine, ivotno iskustvo nam diktiraju i vladaju razumom koji varira iz
minuta u minut. Jednog trenutka smo uplakani, sledeeg trenutka se
smejemo tim suzama, i sve se vrti u krug i sve se svodi na patnju,onu
pravu!

Trenutno oseam bol, ali onu pravu, iskrenu, zrelu, onu to stvarno iz
srca boli..poelela sam na trenutak da se vratim 15 godina unazad,
pomislim, manje e boleti jer je tad sopstveni ivot na poetku
upoznavanja i stvaranju granica poetka i onih granica koje vi neete
prei, ili bar mislite da ih neete prei, i tada neznamo ni da volimo niti
oseamo bol!

Kada ipak skupite snagu i preete crtu obeleenu u mladosti, shvatite da
ste ipak jaki, deo ivota provedete iza crte i sve vam deluje lepo, skoro
kao utopija.
Nakon iluzije, i utopije naiete na nove krahove i neuspehe u ivotu
izazvane prelaskom iscrtanih granica. O tome niste razmiljali u mladosti
jer ste bili suvie mladi a i smatrali ste da tu crtu neete nikad prei.
Posledice se niu jedna za drugom, i stigli ste do stadijuma kada vas
zaboli dua.

Fraza koja se esto izgovara, a zaista i dua zna da zaboli. Osetila sam,
stvarno gui i ponovo sam na raskrsnici i neznam koji putem da krenem.
Boje su mi se razlile, preovladavaju crne, a trenutno nemam snage da
sagledam jesu li znaci pravilno postavljeni. Znam..pogreiu ponovo.

S istinom i porazima koji su nam jako bolni , nosimo se veoma teko, ak
u trenutku pomislimo da je istina o toj istini lana, blago se nasmejemo,
ali u dui osetimo da je ta la istinita.
Osetila sam tu istinu i tu bol, paralizu uma, spoj suza i smeha. Neko bi mi
dao "opasnu" dijagnozu !
to sam starija, sve sam slabija, ovo to me je ubilo, nije me ojaalo.
Lau kada to kau. Moja prva velika, iskrena ljubav imoje utanje me je
stajalo jedne velike rane i oiljka, jedne velike take, a elela sam ih
vie, u smislu...nastavak sledi!


Nita nije spontano, sluajno, sve se desi ba onako kako nam je sudbina
nametnula priu. Ona nam je odredila poetak, odredila je i kraj..i sad
zaista sa sigurnou mogu rei, protiv nje se nesme i ne moe, ma koliko
mi je u ovom trenutku ta injenica tuna, teko je prihvatam. ok!

Prihvatam, i shvatila sam na veoma tuan nain da mora da zaboli onog
koji iskreno voli!

P.S...i opet sam se na trenutak ponadala da istina ipak nije istina, i po
prvi put poelela da je neko utao..lagao!

"Oprosti mi, ali zaista mi je teko rei ti oprosti"!
Publ i shed on 10/03,2007

ivot se zasniva na beskrajnim koliinama uvreda i pratanja. Ako
pogledamo oko sebe, nae okruenje, drutvo koje nam je postalo
svakodnevnica, roditelje, prijatelje, nama blisku osobu, svima je
zajednika jedna stvar...svako je svakog nekad uvredio, na surov ili
manje surov nain. Reima ili delima, sve je u istom kou i posle svake
uvrede ostaje nam gorina, tuga to smo nekog nama dragog povredili, ili
pak, to smo bili povreeni.
Deluje kao mehanizam koji je nastao kao potres linih nezadovoljstava, a
uvrediemo se veoma brzo, veoma lako jer su naa ne zadovoljstva i
tatine prilino velike.
Uvredie nas prijatelj koji nam nije doao na roendansku zabavu,
roditelji koji su kritikovali kada nam je bio dan "d", uvredie nas partner
jer nam nije priao sa onolikom panjom koju smo mi u tom trenutku
eleli,..itd, itd. Sve u svemu, vreaeme i vreau sve oko mene jer u
misliti da je sve oko mene blesavo i neu pruati lepu re ukoliko mi se
ne uzvrati istom.
Teko se nosimo sa uvredama, i u tim situacijama, mi povreeni delujemo
kao mnogo bolje i humanije osobe od onog ko nas je povredio, iako nikad
u tim trenucima ne razmiljamo trezveno i nikad situaciju ne sagledamo
do kraja i ne sagledamo razloge zbog kojih smo nekog povredili ili bili
povreeni. I kad bi nam osoba koja nas je povredila rekla da smo mi krivi
zbog izazvane uvrede , jo bismo se i uvredili :)!
Posle "nesporazuma" koji sam imala sa najboljom prijateljicom, i zbog
niza uvreda koje smo uputili jedna drugoj, nastalo je zatiije, ali zatiije
u smislu da smo jedna drugu izgubile.Tih 7,8 meseci izbegavanja i
ignorisanja da ona i dalje postoji i da je nae prijateljstvo i dalje prisutno
je zaista meni bila jedna dobra ivotna lekcija.
Izbegavala sam svaki mogu pokuaj da je nazovem i da popriam s
njom, a o tome da joj kaem "oprosti", nije bilo ni pomena.
To "oprosti" zaista je kao neki gorak lek, znamo da e nam od njega biti
bolje , ali nam je teko da ga progutamo.
Odbojnost koju smo stekli prema tom inu izvinjenja je verovatno potekla
jo iz detinjstva kada su nas roditelji primoravali da se izvinemo za neto
to nismo smatrali naom grekom.
U ljubavi, "oprosti" poprima sasvim drugu dimenziju ali ni malo ne
odskakajui od ostalih ivotnih trenutaka kada je neophodno to izgovoriti.
Ako je jedna od vanijih rei "zajedno", zar da nas jedna re lii te
slobode uivanja u zajednici i ljubavi.
Na alost, veina nas smatra da je to in u kome si svi oseamo
"ponieno", podcenjivajui sami sebe.
Ukoliko ne elimo postati ubice ljubavi, moramo nauiti pratati. Prvo
sebi, pa drugima!
Sada, na to gledam sasvim drugaije. To "oprosti" je dokaz naeg
potovanja prema toj osobi, dokaz naih oseanja i ta poniznost se
vremenom i godinama izgubi kada shvatimo koliko nam je malo trebalo da
zbog tog "oprosti" izgubimo prijatelja, ljubav. Svaki put sve lake i lake
izgovorim bez i jednog oseaja poniznosti .
Zabranjeno voce
Kad san tek pocela izlaziti sa nekih 16 godina, nisam ni slutila
da cu postati ono sta san u to vreme najvise mrzila. Navijacica.
Tad san uvek bila protiv fudbala, protiv navijanja i svega sta uz to
ide. Za mene oni su bili huligani, ulicari, pijancice i ko zna sta jos.
A onda? Jednog dana iz neke bezvezne oklade prvi put san nogom
krocila na splitski Poljud. Cim san usla na stadion odmah sam se
zaljubila. U te tribine Severa, u zeleni travnjak, u celi stadion, u
visoko podignute salove, u zastave koji su visoko vijorile, u
zapaljene bengalke, u pesme sta su se orile Severon, u Torcidu.
Osecala san da ce sve to postati deo mog zivota, deo mene.
Polako san se pocela uklapati u ekipu iz kvarta koji bi uvek isli po
utakmnicama. U pocetku samo na utakmice koji su se igrale kuci,
u Splitu. Moje prvo gostovanje je bilo u Zagrebu. Tad sam prvi put
osetila okrutnost policije. Sreca ne na ledjima, nego na recima. Ali
to je uobicajno, tako da su mi rekli da se na to ne obazirem.
Ostala gostovanja su tekla manje vise u redu i polako san se
pocela i na to navikavati. I to je postala rutina. U ekipi je bilo nas
tri cure, i mi smo postale najbolje prijateljice. Momci bi nas stitili
kad bi izbila koja pizdarija na utakmicama, ali nekad smo morale i
same, ali uglavnon je islo. Starci bi poludeli, jer njihova cerka seta
medju takvom ekipom. Na utakmnicu se uvek moralo otici bilo
kuci ili na gostovanje, pa makar se iz skole izostalo. No, ne pisem
pricu o utakmicama, vec o svojoj ljubavi. O zabranjenjenon vocu,
barem curi poput mene. Zna se da je Torcida uvek bila protiv
navijaca Dinama, protiv Bad Blue Boysa. Na noze smo se s njim
klali, a kamoli da neko od nas zavrsi s nekin od njih. Uf,
proklinjala san ih, stvarno san ih mrzila. Pogotovo kad bi izbila
medjusobna tuca pa bi neko od njih mlatnija kojeg naseg. Nisan
ih mogla smisliti, a kamoli se zamisliti s nekih od njih.
Al... za docek Nove 2002 godine, nas tri smo za promjenu
odlucile otic na docek u Zagreb. Da malo nabacimo Dalmatinskog
sarma i splitskog dispeta (inata). Dosle smo dan ranije, osjele u
nekon hotelu, i taj cili dan provele u razgledavanju. Bile smo u
Zagrebu samo na utakmnicama, samo u Maksimiru, nismo imale
priliku da ga razgledamo. Otkrile smo da se u jednon dobrom
kaficu priprema super docek. Odlucile smo provirit, sat smo i
ucinile. A ja? Nisan ni slutila da ce mi ulazak u taj kafic zauvik
prominit zivot. Sile smo za sank, i odma pocele glasno cakulat
(pricat) da svi osjete nas dalmatinski dispet (inat). I tako smo mi
sidile i smijale se, kad me neko s ledja bocka prston. Nisan se
osvrtala, jer me nije zanimalo. No osoba iza mene je bila uporna.
Taman san se tila okrenit i mlatnit tog nesretnika, kad odjednon...
pogled mi se sreja s pogledon najlipsih plavih ociju na svitu.
Pramencici crne kose padali su mu na celo, a plave oci su sjaile.
Ostalu trojicu nisan ni pogledala, jer me nisu ni zanimali. Sija je
kraj mene i prestavija se, polako smo ulazili u pricu. Ponekad bi
pogledala u njih dvi, a one bi mi smo namignile. Sve je bilo super.
Nije mi smeta njegov zagrebacki naglasak, a ni njemu moj
splitski. A onda? Onda je skinila jaketu i skoro san se okamenila
od soka kad san mu ugledala tetovazu (nije bitno na kojen dilu
tila). Znak Bad Blue Boysa? Oni su za nas zabranjeno voce. O ne!
A vec san mu dala broj, vec san se zaljubila. Ta slika vrtila mi se
po glavi, nisan mogla izdrzat. Morala san pod hitno u wc.
Prijateljice su odma dotrcale, no ja in nisam rekal sta je, nisam
mogla, nisan znala. Kad san se oladila i vratila, pozvala san ga da
prosetamo da mu iman nesto priznat. Rekla san da san ja
Torcidasica i da cu otic negdi drugo. Nije tija. Reka je da se
suprotnosti privlace, da njemu ne smeta. Poljubija me. Nisam
uzvratila. Do ponoci san samo o njemu razmisljala dok je on sidija
odma uz mene i nervozno tuka nogon od stol. Nisan tila propustit
priliku, nisan tila nista. Samo njega. A nisan ga smila imat. U ton
trenu je otkucala ponoc, i on me opet poljubija. Ovaj san mu put
uzvratila. Posli smo ostale jos dva dana, on i ja smo non-stop bili
skupa. Skupa isli u zoloski, skupa se gadjali i grudali, svagdi smo
isli. Bilo je super. Kad smo tribale krenit u Split, opratija nas je na
kolodvor. I tad u vlaku moje su se oci prvi put natopile suzama
zbog muskarca i to zbog Boysa. Obeca je da cemo se vidat kad
budemo mogli, cut telefonon, mobitelon, mailom. I tako je i bilo.
Skrivali smo svoju vezu, od moje i njegove ekipe. Moja ekipa je
znala da iman momka u Zagrebu, al nisu znali da je Boys. Vidjali
bi se cesto jer se finacijski moglo, a imalo se i volje, zelje, ljubavi
i znali smo cekat. A onda je dosla utakmnica izmedju Hajduka i
Dinama u Splitu. Po prvi put otkad iden na utakmnice nisan tila ic
na Sjever vec na Zapad, blize Jugu di su smjesteni Boysi. Ekipi je
to bilo jako sumljivo, no nisu obadavali. Sidila san sama na
Zapadu i pogledon trazila njega, manija mi je kad su nas se
pogledi sreli. A tad je Hajduk da gol i skupina Boysa krenila je
prema ogradi na Zapad. Policija je odma reagirala, pocela ih je tuc
pendrecima. Vidila san kako i njega tucu, potrcala san prema
ogradi i pruzila ruku samo ju je na trnutak uvatija i pustija. Morali
su pobic na vrh tribina da ih ne tucu. Cilo vrime san ga gledala, te
plave oci i crnu kosu i tek tad san skuzila koliko ga volin. Od onog
trenutka kad je njegova ruka samo na sekund uvatila moju, od
trenutka kad san ga gledala kako stoji sa salon u ruci. Odlucila
san rec svima, cilon svitu, pa di pukne. I rekla san, tu istu vecer,
rekla san ekipi. Ostali su siron otvorenih usta, al nisu nista
komentirali. Baren ne u pocetku. Posli su padale teske rici da san
izdajica, da san glupa i dvolicna. Sljedece dane san dolazila k
njima u drustvu, al osjetila se odbojnost. I upoznala san njegovu
ekipu i oni su me prihvatili, al moji njega ne. Jednog su mi dana
rekli da biran. Mislila san da ce moje prijateljice stat uz mene i
jesu, samo jedna. I ja san in rekla da san izabrala. Izabrala njega.
Al da mi je do njih jako stalo. Okrenila san se i otisla. Sljedece
dane mi se niko od njih nije javlja, osin te jedne prijateljice. A
onda jednog dana neko je zvonija na moja vrata, uporno zvonija.
Otisla san da otvorin, a pred vratima je stajala cila moja ekipa
zajedno s prijateljicon koja je te dane bila uz mene. Pustila san ih
u kucu, i tili su da in oprostin. I jesan. I danas idemo skupa na
utakmnice. I danas je moja veza cvrsta, on dode nekad u Split, ja
U Zagreb. Srica da je Dinamo bija ispa iz lige za prvaka ovu
sezonu, pa nije bilo utakmnica izmedu Hajduka i Dinama.
He,he,he. Uglavnon sve je dobro zavrsilo, jedino jos da uspijen
ekipu nagovorit i mog momka da se upoznaju. Al to je malo
teze.Pozdrav!

Otkad su dani zapoeli, nita nije trajno

Vreme tee jo od, kako naunici tvrde, eksplozije Veliki prasak. Tada je stvoren svemir koji traje do dananjeg dana.
ak ni za njega, ogromno utoite svih nebeskih tela, zna se da nee zauvek postojati. A ako univerzum nije trajan, to
ne moe biti ni neki njegov deo kao to je Zemlja, utoite nas ljudi.
Kako je Zemlji odreen sudnji as, tako je odreen i svim ivim biima na njoj. Jo od pamtiveka, ljudi su eznuli da ga
unite, to se moe primetiti i u Epu o Gilgameu, najstarijem pronaenom knjievnom delu. Naravno, u tome nisu
uspeli, a verujem da im to ni u budunosti nee poi za rukom.
Neki veoma mudar ovek, mudriji od ljudi koji tragaju za venim ivotom i pokuavaju da eskiviraju smrt, zapitao
se:"Ne lie li jedno drugom novoroeno dete i smrt?", sugeriui na pozitivan odgovor (citat preuzet iz Epo o
Gilgameu, prim. aut.). Kao to su gluvi za mudraeve rei, tako su i slepi za smrt koja je svuda oko njih, sa kojom e
se i oni jednog dana susresti. Ne vide muvu kako umire u paukovoj mrei i maslaak koji na livadi vene. Ne mare za
mrava kojeg su zgazili urei na posao niti za pojedeno jaje, ve brinu samo za sebe. Ali smrt ne haje ni za koga.
Okrutna je poput avola u koga veruju hriani, nikoga ne tedi i pobeuje koga god hoe.
Pitam se zato ljudi pokuavaju da biju unapred izgubljenu bitku. Umesto toga, mogu uivati u arima ivota i primati
darove koje im prua. Ali moraju biti svesni da e jednog dana i oni nestati.

2.

Lezim pod mesecinom,a pod rukama osecam knjigu. Polako prelazim ocima preko redova, ne zeleci kraj.Da li je
moguce da reci ponekad mogu da izraze sve? Da li je moguce da jedna knjiga moze da odlikuje ceo tvoj zivot?
Svaka rec se krije u jednom posebnom lavirintu tajni i to svaki dobar pisac poznaje. Od onoga sto nije bilo i sto
nikad nece biti prave vesti pisci najlepse price o onome sto jeste. Ljubav. Za ljubav nije potreban razlog. Ljubav je
nesto sto coveku moze da se desi, ljubav se ne desava stalno. Ali kada se desi onda srce lupa u grudima.Citajuci
knjigu osecam neku beskrajnu radost, jer znam da ce ta lepa ljubavna prica da se zavrsi da happy end-om. Znam
da ce ona osetiti blagi dodir njegovih usana.Znam da ce im se pogledi naglo susresti, da ce oboje osecati jedno
predivno osecanje-LJUBAV. Ali isto tako znam da u stvarnom zivotu nije tako.Znam da u svakom trenutku naseg
zivota postoje izvesne stvari koje bi mogle da se dogode,ali im jednostavno nije sudjeno da se dogode. Nije sve
tako savrseno. Nece uvek doci princ na belom konju,i neces uvek biti sa onim koga volis.Ponekad u ovom svetu
sudbina je jaca od ljubavi, ponekad previse tuge i boli zakucaju na nasa vrata.Jer sto ne boli-to nije zivot, sto ne
prolazi-to nije sreca.Reci koje koristi pisac kad izrazava tugu, u svakoj toj bolnoj reci budi se nada da osecamo jos
minut ciste radosti. Zar se ponekad ne zapitate koja je to rec koja vam pomaze da opstanete? Koja je to rec koju
pisci iskoriscavaju za izrazavanje jednog osecanja?Rec....NADA.Ona pomaze da se snadjemo u sarenom spletu
misli i osecanja.Daje nam snagu da se borimo kroz zivot i da nastavimo dalje kad god nam lose krene.I dalje
prelazim preko redova ljubavnog romana i osecam kako mi knjiga prijateljski pomaze da se snadjem. Osecam
kako daje krila mom umu i srcu,osecanje ljubavi prema svetu, prema coveku, prema strasti. Osecam piscevu
istinsku strast dok ovo citam.I tada se setim jednog poucnog stiha:,,Ko nosi u sebi veliku istinsku strast,taj je
nesrecan i mucen vise nego stotina drugih ljudi zajedno,ali je postedjen od mnogih sitnih briga i nedaca koje
muce vecinu ostalih ljudi celog veka i svakog dana."Zato,ljudi, budite radosni kad god vam se za to pruza
mogucnost,i kada god,za to nalazite snage u sebi,jer trenuci ciste radosti vrede vise nego citavih meseci naseg
zivota.


3.

Svi smo mi dospeli u ovozemaljsku bastu koja se zove zivot. Staze kojima hodamo su razlicite,preplicu se i razilaze,mi
tecemo kao vreme,radujemo se, smejemo, patimo, bolujemo i sto je najvaznije...Volimo...
Tako sam i ja zavolela... Brzo, nepromisljeno, totalno blesavo...
Zavolela sam tako lako a tako sam tesko znala to da pokazem...Mozda je to moja najveca mana a mozda cak i
najveca vrlina...mozda cu upravo zbog toga uspeti da sacuvam svoje srce u jednom komadu sto retko kome polazi za
rukom u ovom svetu punom lazi, prevara i neiskrenih ljubavi... A sa druge strane covek bez ljubavi je samo mrtvac koji
dise, nista drugo do nekoliko slucajnih imena i datuma...

Ljubav je cudna stvar... Danas je sve leprsavo i lepo i mi ususkani u svojoj ljubavi sijamo od zadovoljstva a sutra...
Sok... Ugledamo onu stranu stvarnosti, onu stranu zivota koju juce nismo poznavali, svi lepi trenutci ispare a u nama
ostaje jedino osecaj gorcine,usamljenosti i neobjasnjive tuge... Da li je onda nase srce vredno da ga zrtvujemo zbog
nekih lepih zelenih ociju? Ociju koje su tu uz nas,bodre nas i prate kroz zivot a onda odjednom nestanu kao da nikada
nisu postojale, a nase srce ostane samo, napusteno i ranjeno...? Ocigledno da jeste cim je toliki promet!!! Danas se
srca poklanjaju tako nepromisljeno i brzo da je gotovo nemoguce sacuvati ih... Da li su ljudi poludeli ili i dalje ne
shvataju da je srce ono najvrednije sto poseduju?
Mozda su ipak ljudi u pravu... Mozda srce ipak treba staviti na kocku i cekati da naidje ono koje ce kucati u istom
ritmu... Mozda je ta neizvesnost ono sto u stvari cini ljubav a kada bi sve bilo ocigledno i lako ljubav verovatno vise ne
bi bila to sto je sada... Zbog toga ne ljudi ne treba da se opiru kada ih pogodi Amorova strelica a jos gore da beze od
toga i stide se da pokazu svoju zaljubljenost, taj najlepsi osecaj na svetu...

Putevi ljubavi su veoma cudni i satkani su od bezbroj trenutaka. Svaki je poseban i neponovljiv. Svaki prezivljeni dan i
prespavana noc samo su delici ogromnog mozaika. Nikada se jedan prezivljeni trenutak nece ponoviti i zato treba
voleti i biti vojen u svakom trenutku, tokom ovog celog kratkog i nesavrsenog zivota... A ja bih to verovatno prvo
trebala da naucim sebe...


4.
Krstarim mislima po bespucu vecem od svemira i ljudskog uma,trazeci nesto sto mi pripada, nesto sto sam izgubio, ko
zna gde i ko zna kad.
Skoro je nemoguce pronaci nesto tako malo, ali tako vazno kao magnet privlacno u ovom ambisu snova i neistinitih
zelja. Osecam se tako mali. I pronasao sam, sasvim slucajno, uspomene od kojih sam do sada bezao, naviru snaznije
nego i sam zivot. Ostao sam sam, zvezdama i mesecinom sakriven od tvojih pogleda. Put koji se nazirao iz upijenog
neba u mojim ocima ostao je bez tebe. Kada je trebalo da mi kazes istinu, ja sam lutao u svetu bajki, spoticuci se u
magli pesama, knjiga i reci. Bio sam kao bez ociju. Kao neko kome je potreban prijatelj, mozda i nesto vise. Lutao sam
po mracnim poljima ljudske mrznje i pohlepe, istine i lazi. Da znas samo, kako sam zeleo zameniti mesec i citavo ovo
bespuce, za samo delic sunca, ali ga niko nije hteo. Trazio sam te u prostorima snova, u melodiji vetra. Trazio sam
sebe i dozivao te u kapima kise, u vrtlogu besanih noci.
Ti si negde daleko. Mozda drhtis zbog ponovnog susreta. Ili se mozda plasis da cu ti pruziti deo slomljenog meseca iz
svog detinjstva tu je jos uvek ga niko nece. Moje su zime i sada tako bele i svetle i zvezde jos uvek istim sjajem
bdiju na nebu. Ali ne mogu o tebi da sanjam kad sam i sam jos tako daleko u zbrkanom lavirintu misli iz kojeg nema
izlaza.
Mozda cemo se jos sresti. Svet je mali. Mozda je i bolje tako. Ti ces za mene biti samo neki stranac, neko ko nije iz
moje galaksije, neko ko je dosao iz mog detinjstva, i jos uvek stoji u onom bespucu sa komadicem sunca koji mi nisi
dala.

Sanjam

Snovi i stvarnost... Razliiti pojmovi, isprepletani i lako stavljeni u centar jedne neraskidive opne... Oni su deo naeg
ivota.
Nekada ni sama nisam sigurna sta je san, a sta su moja razmisljanja...stvarnost.
Nekada sam sigurna da me u snu ocekuje neki novi, drugi, bolji svet. Svet stvoren samo za mene. Svet u kome je
svako novo jutro lepo i u kome ne postoji ono sto nije moguce.
Nekada se oseam usamljeno, tuno, nemono, daleko, prazno Tada zelim da pobegnem, da nestanem. Zelim da
nestane sve zlo, zelim da sam vetar, da letim, da budem slobodna, da diem punim pluima, da idem kuda hou
Tada sanjam.
Sanjam da letim daleko, do zenice Sunca i tada vidim sve. Razmisljam o nebu, Suncu, peli, oblaku, ljubavi, smehu,o
velikom, o malom, razmisljam i nema kraja.
Onda, shvatim da sam ovde, da ne mogu da pobegnem iz svoje koze... Mogu, ali samo na tren. U san.
Onda, gledam u nebo, gledam u zvezde, gledam u Mesec


Ovaj trenutak je stvarnost, zar ne?! Trezveno gledam ispred sebe, cvrsto resena da i budna sanjam. Sve one iste,
lepe stvari.
Evo, sutra cekam zoru. Cekam novo raanje Sunca kao da je prvi put. Ja cu ga docekati sa osmehom na licu.
Dopusticu mu da me obasja svim svojim sjajem... Sutra, moj zivot kao da ponovo pocinje. Ja sam srecan covek.


Evo jedne pesme koju sam sama napisala. Zove se _Samo
pogledaj me_

Pogledaj me i reci mi da li
vidis onu istu klinku od dvanaest godina.
Pogledaj me i reci mi sta osecas.
Da li tvoje srce obuzima toplina?
Pogledaj me, ne skreci pogled
svaki put kad prodjes kraj mene.
Pogledaj me, pogledaj te usne
koje lazu da ne vole te.
Pogledaj me i neka mi tvoje
smedje oci kazu da nade i
dalje ima. Pogledaj me i videces
da moje oci ne lazu, da ih i
dalje bol obuzima. Budi
hrabar i pogledaj
u ovu devojku od sesnaest godina,
svaki moj pokret me odaje,
pogledaj me i videces da i
posle cetiri godine moja ljubav i dalje traje.
Pogledaj u mene, dok ti moj
pogled pripada, pogledaj me
i shvatices da si ti jedini
koji svaki deo moga srca uzima.
SAMO, POGLEDAJ ME.


STRAH
Hajde,reci mi ega se plai...Ne,ne elim da te povredim,samo me zanima koji su tvoji
najvei strahovi.Zbog ega me to zanima?Pa,elim da vidim da li je tvoj strah isti kao kod
svih ostalih,ili se bar malo razlikuje od drugih...Naravno,za uzvrat e i ti spoznati moj
najvei strah.Servirau ti ga kao na tacni.Eto,zamisli da smo u restoranu.Tvoj strah bie
specijalitet kue,a ja u biti tvoj poasni gost.Dakle,postoji vie strahova...Oh,pa to je
super,zasitiu se jednom za svagda!ta imamo danas na
meniju?Paukovi...?Mrak...?Visina...?Dragi moj,shvata li da ja umirem od
gladi?Ne,naravno da se nisam zasitila!Pa,poto sam jo uvek gladna,morau da se
zasitim svojim strahom.Sluaj me paljivo...
Svake noi plaim se da idem na spavanje...Ne zato to me ispod kreveta eka neko,ili
zato to e me mrak pojesti,ve zbog sna.Plaim se da zaspim,da opet sanjam ono to
me mui i to me izjeda iz dana u dan.Sanjam...sanjam sebe kako sedim u uglu mrane
sobe.To nije moja soba,niti je to ova prostorija,to je sam pakao!Sedim sama,zgrena i
bespomona,dok se u meni smenjuju oseanje tuge,bola,sree i razoarenja.Jedno
vreme vidim sebe kako oajniki plaem,a kasnije vritim od smeha.Zidovi su oblepljeni
slikama mojih prijatelja...Kada dotaknem bilo koju sliku,iz nje potee krv,i ujem
srceparajui vrisak,koji me tera da poludim!elim da ta galama prestane,ali protiv svoje
volje kruim po sobi,prelazei rukama preko slika,i gledajui kako slike nestaju u reci
krvi.Ubrzo shvatam da se davim u toj reci,i da mi niko ne moe pomoi.
Kada se probudim,znoj obliva celo moje telo,a miii na telu se gre i opominju da mi se
strah uvukao pod kosti.tipam se po telu,elei da oteram taj strah,a nisam ni svesna da
je upravo otiao-sa onim snom...Molim Boga da uslii moje molitve,i da vie nikada ne
sanjam takve stvari!Meutim,shvatila sam da taj san ima neko znaenje...Kada bi mi kroz
glavu prole sve one slike,i kada bih se setila da posle svakog sna na onom zidu ima sve
manje slika,dola bih do neverovatnog zakljuka...U snu sam sama,zar ne?Na zidu ima
sve manje slika,zar ne?Na slikama su moji prijatelji!Shvata li?Taj san...nije on moj
najvei strah...Tano je da se plaim krvi,mrane prostorije,ak se plaim i same
sebe!Meutim,te stvari me ne mogu zaplaiti kao to me plai injenica da...da polako
gubim sve prijatelje...Da li sada razume?Svaka slika,svaka kapljica krvi oznaava po
jednu osobu u mom ivotu.Prva slika koja je iezla sa onog zida je Lenina.Zna li ta se
desilo sa njom?Jednog dana je spakovala kofere,bez ikakve najave i objanjenja,i zauvek
otila u Australiju,na drugi kraj sveta...Zna li ta se desilo sa Suzan,Niki i Meri?Pre
mesec dana poginule su u saobraajnoj nesrei!Ah,tako se plaim!Kako da spreim
gubitak mojih prijatelja?Kako da vratim sve one slike koje su otile u nepovrat?Znam da
vreme ne mogu vratiti unazad,ali mora postojati nain da se stvari promene.Mora da
postoji neki nain...
Ti drhti...Za trenutak si zaboravio sve paukove na ovom svetu,i na sve visoke
graevine,zar ne?Naravno da si zaboravio...Shvata li sada da je vei strah upustiti se u
jedan moj san,nego pustiti leglo paukova da gmiu pa tvom telu?Priznae,ni za ta na
svetu ne bi poeleo da se nalazi u mojoj koi.San u kome ivim je zastraujui,pun
strepnje i neizvesnosti,ali java je jo gora.Oekivati svaki dan poziv smrti,gledajui kako
najbolji prijatelji odlaze,jedan po jedan,u beznae,uasna je stvar.Pa,dananji obrok bio je
veoma obilan,mora se priznati...Ako u skorije vreme ne vidi svog omiljenog gosta na
vratima restorana,znae ta se desilo.Igra je zavrena.


Pred jednim umetnickim delom

Ustala sam rano da ukradem suncano jutro letu,kojem se blizi kraj.Nebo je bilo vedro bez ijednog oblaka,sunce se
probijalo kroz ogromne kronje.Koraala sam krivudavom stazom oslukujui cvrkut ptica.Nita drugo sem tog
nestanog hora nije remetilo moje misli koje su neumorno lutale prolou.
Oseala sam kako sa izuzetnom lakoom osvajam breg.Iza krivine sam ugledala crkvu svetog Teodora kako bljeti
okupanim jutarnjim suncem.Pozelela sam da zakoraim s one strane gvozdene ograde I u miru se predam molitvi.Ali
vrata su bila zakljuana.Razoarano sam se okrenula razmiljajui kuda dalje,kad spazih ljupku kuicu blizu
crkve.Neodoljivo je podseala na pribivaliste junaka iz bajke.Mozda na onu u koju je svratio pinokio,gde ga je lutka
ucila lepim manirima.
Onda ugledah taj stoi koji mi je privukao panju.Bio je mali,okrugao od betona,na jednoj nozi.I ne bi bio nista
posebno dam u duh nije udahnuo slikar Bora Subi..Stajala sam ispred kue I netremice ga posmatrala.Vlasnik me je
primetio I posao mi u susret.I on je ranoranilac poput mene sto se ne bi moglo reci za stanovnike ostalih
kuca.Ljubazno me je pozvao da pogledam njegovu izlozbu.Sve slike su mozaici.Portret Nikole Tesle,Mona Lize,novi
grb grada Vrsca I druge.Cika Bora mi je osvakoj posebno kao objasnjenje sta predstavlja,kad je I kako nastala.
Ali najlepsi utisak na mene je ostavio onaj njegov ljupki stocic.Pravi stocic na pravom mestu.Tezak pedesetak
kilograma,stajao je pred kucom prkoseci Kosavi.Ona se dobro namucila ne bili ga oduvala,ali uzalud.Ma koliko se
trudila nije ga pomerila ni milimetar.Njegova okrugla ploa kao I nogica bile su oblozene raznim kamencicima u
boji.Svaki od njih cika Bora je farbao tako sto je mesao krec,ulje I boje.Stvarao je mozaik.Ta mesavina odolevala je I
kisi I snegu.
Zato je malecki sto stajao godinama ne menjajuci izgled.Ako mi ne verujete uverite se sami.Kada sam krenula cika
Bora mi je poklonio ruzu iz svoje baste I par sarenih kamencica.Osecala sam se kao Alisa u zemlji cuda jer me je
stocic podsetio na onaj iz pomenute bajke.Samo sto nije stakleni.A umesto kolacica na kome pise pojedi me na
njemu su stajale dve kafe kojom me je slikar posluzio.Dok sam pila I caskala sa umetnikom razmisljala sam o
njegovom delu.I zakljucila da je uspeo da stvari magicni predmet kojim se ulazi u bajku.Stocic je toliko mocan,da
verujem da cu sledeceg puta kraj njega zateci Alisu,Sesirdziju I Belog zeca kako sa cika Borom piju caj.

Love

Love is a special thing. People all around the world can love. If you cant love then there is just hate. It couldnt be fair
for people to love. If you are not attractive there is still some one that can love you. Love is a from of liking someone
but higher. It is when someone really likes a person and become lovers. This can be single love or two way love.
When two people are in love, is that which is declared by both sides, either openly or in private, but directly to each
other, as in Romeo and Juliet. This theme is often referred to as True Love. Now some people say that True Love
should include Faded Love or love that has died. I say this is not so. The real True Love may not be lost, can never
fade, and never dies, no matter what the situation.

What I'M going to do, you can't be any part of. It causes everlasting agony in the heart and soul of one who suffers it.
The sadness of this condition is unspeakable. To me, the most famous example is in the movie "Casablanca", when
Elsa promises to meet Rick at the station to catch the last train from Paris before the German Army arrives She never
comes, and Rick is left "with his guts torn out", as he later tells Elsa in Casablanca. Since it may never be written
across the sky, or painted for all to see on a signboard, it is concentrated inside the one who loves. But that same
reason makes it the most excruciatingly painful of loves to endure. I would further divide Unrequited Love into two
categories: Declared and Undeclared. 'Declared' meaning love which is stated directly and 'Undeclared' being that
Love which is never spoken aloud.


Forbidden Love is never spoken aloud, never openly admitted to, only referred to obliquely in the most imaginary and
hypothetical terms. But wait! The reflection of that joy increases the pain which increases the joy which increases the
pain. The classic case of Declared Unrequited Love is when a man tells a woman that he loves her, but she scorns
him, spurns him, ridicules him, or turns him away. The only way to ease the suffering of one who cannot declare his
love is for him to think on the joy of that love. ) True Love provided him a reason to return to life. It is sweeter than
other kinds of love for that very reason. Since it may not be declared, there is never any possibility of it being returned.

RASTAJEMO SE
Seate li se kako smo se sreli, upoznali i postali bliski? Bliski toliko da nas niko ne rastavi i preotme tajne i elje.
Seate li se svega?
Bili smo deca, jedno drugome strana nepoznata i daleka. eleli smo da se asovi to pre zavre da bismo pobegli od
obaveza. Vreme je prolazilo. Svaki novi dan u koli bila je nova radost i nova prilika da sretne ve znana lica i
uzvrati neiji osmeh. Delili smo dobro i zlo. Zajedno smo lake podnosili sve grdnje i nepravde, zajedno smo bili jai!
A sada stojimo na raskrsnici sa bezbroj puteva i pitamo se kojim da krenemo. U meni se stalno javlja isto pitanje. ta
e se desiti ako odaberem pogrean put, slepu ulicu mog ivota? Da li e biti vremena da se okrenem i vratim na
raskrsnicu? Ubeujem sebe da vie na to neu misliti.
Seanje me vraca 8 godina unazad,proivljavam sve ono to sam i tada i stojim na istom mestu kao i tada,ali ima
jedna razlika:tada sam pisala o sreci koja me obliva kao aka-prvaka,a sada pisem o uspomenama i secanjima iz
skole i iz ovih osam razreda
Tada je za mene kola predstavljala jedan nedostian cilj,neto nemogue i neostvarivo ali u isto vreme i novo i
lepo.Tada sam po prvi put u ivotu osetila da mogu da dostignem nebo.
Osetila sam kao da sam na poetku nekog novog ivota..I poelo je..Dobila sam jedan novi dom,porodicu.... Uz
pomo njih sam uvidela vrednost ivota,,vrednost oveka samog po sebi, nauila sam da volim i potujem pre
svega.Svaka godina je bila jedan novi izazov, svaka je sa sobom nosila neto novo,nama nepoznato
Moram da priznam, da mi je na poetku najdrae bilo kada sam upoznala novo drutvo i sada kada malo bolje
razmislim , izgleda da je jedino ono uspelo da opstane tokom svih ovih godina. Seam se,tada je moje prvo
prijateljstvo bilo najvaniji pehar u mom ivotu. I narednih godina,zajedno smo prolazili kroz sve probleme,nevolje;
zajedno smo eleli,matali,sanjali...zajedno smo voleli! Jer naravno u tom delu naeg detinjstva javile su se prve
ljubavi i snovi.Neki su to shvatali,a neki ne..(ali nemojmo sada suditi). Ne kaem da nije bilo teko,ali takodje ne
kaem ni da nije bilo lepo.Samo mi je ao to su sve te stvari prole za tren oka.Kao da sam jue bila ona male
sedmogodinjakinja,eljna avantura i provoda,Ni ne slutei da je na putu da postane ovek.Nisam ni znala da u
ponovo biti dete, ali neki drugim roditeljima,da u biti sestra nekom usamljenom deaku ili devojici,da u biti uteha
najboljoj drugarici,da u voleti ali drugaije...
I sve se to desilo,sada je sve prolo.Zavrio se taj vaan deo mog detinjstva.Nai u neku novu porodicu,nove ljude sa
kojima u deliti svoje snove,elje..novi dom...Ali jedno e ostati isto. Uspomena,seanje.. ona e zauvek ostati u mom
srcu.Istina ponekad elim da se vratim ,ponekad ponovo poelim da dosegnem nebo,ali sada znam da nebo nema
granice,da treba ii dalje,ali i ponekad se osvrnuti za sobom,da ne zaboravimo.... Dolo je vreme da jedni drugima
kaemo ,,zdravo i krenemo odabranim putem. Da li emo se opet sresti? Da li emo ponovo biti zajedno na ovom
mestu i da li emo se prepoznati? Ko zna? Polako odrastamo.Krecemo svako svojim putem maste,zelja i nada,niz
zivotnu reku mnogih prepreka. Na kraju nam ostaje samo jedno-zakletva da nikada neemo zaboraviti prolost koja e
nas pratiti do kraja! .
Nikada nemojte zastati, samo koraajte jer ivot je prepun iznenaenja



EZNEM DA TI KAEM NAJDUBLJE REI

Ponekad duboko u meni probudi se tuga prolosti... Nebu sam darovala duu, za tebe... Jer jedino ti
ume da vrati sjaj uveloj travi i glas nemom oveku. Boli me tiina sumraka i teko proleno sunce kad
oivi apat venih uspomena.
Hm... Ostajem kui... Ne znam zato... Mogla sam izai... Ali eto meni je izgleda lepe kui... Ne znam ni
ta da piem... Od tada nisam ni spavala kako treba... Razmiljala sam - ta ako vie nikog ne budem
volela kao to sam njega? Mogunosti da se to desi nisu prevelike, ali ta ako se desi? Ovo mi se ne
svia...
Nikada vie neu pustiti suzu zbog njega. Kau da niko nije vredan mojih suza i drau se toga da ne bih
dozvolila da me obuzme plima tunih oseanja. Ti nisi tu, a tako treba mi Teko mi je da to priznam,
ali je ipak tako.
Ne volim kada doe no kao to je ovaKada ostanem sama i vie ne moram da glumim pred drugima,
kada ne moram najbolje da izgledam ba kad se najgore oseam - to je neto najgore to moe da se
nekome dogodi. Volela bih da ti kaem koliko te volim, koliko mi znai. uje li? Osluni samo malo,
molim te! uje li koliko negde daleko jedno srce kuca i zove te eznem da ti kaem ta jo oseam,
eznem da me samo jednom poslua, zar traim previe? elim da plaem, a suze mi na lice ne naviru,
onda poelim da se smejem, a osmeh nije uo za mene... Poelim da patim, ali ne mogu jer je to ba ono
to sad oseam... Poelim ivot, ali ti nisi tu, a moj ivot si ti... I tako elim jednu elju za drugom sve dok
ne shvatim da si svaka moja elja, moja bol, moj osmeh, moja patnja, moja suza...
U meni se bore razum i srce, vode teku bitku, bitku u kojoj e samo jedna strana biti pobednik. Mene
plai ona druga, da li u ja to moi da podnesem U oba sluaja, bie mi teko Niko to ne moe videti,
to je duboko u meni Mrzim noi kao to je ova, mrzim te zbog toga to jo eznem za tobom, jo te
vidim kraj sebe, vidim nas i izgleda tako stvarno. Zbog toga poinjem da mrzim i sebe zbog toga to
eznem da ti kaem:Nemoj da ide, doi, Treba mi, Volim te!
ZATO NOAS PREKIDAM SVE. NI JEDNU SUZU VIE NEU PUSTITI ZBOG TEBE, DOSTA IH JE
BILO, NISI IH VREDAN. IZBRISAU TE IZ SVOG IVOTA, ZABORAVIU I ONO NAE LETO, KUNEM
SE. VIE NE ELIM DA ZNAM NI GDE SI, NI S KIM SI. BOLEE, ZNAM, ALI PREBOLEU MORAM
DA PREBOLIM! I ZNAJ, DOI E DAN KADA E SHVATITI TA SI IZGUBIO I POELEE DA SE
VRATI. KAJAE SE, ALI BIE KASNO, TADA E TE ZABOLETI MOJA BOL, SVAKA MOJA SUZA I
SVAKA NEPROSPAVANA NO
Ako ikada sazna koliko sam misli poklonila tebi, znae i koliko sam te volela. Ove noi se opratam od
tebe i upuujem ti jo jednom sve svoje misli. Sve ono lepo staviu u najlepi dnevnik uspomena. Jer za
ljubav, kao i za bol, uvek je potrebno dvoje...

Samo jednom se ljubi...*~

... sve je ostalo varka...
Jedan evergreen mi je ovih dana dao na razmiljanje. Pa pesma kae ukratko - moemo samo jednom
voleti i to e biti ono pravo. Sve ostalo je samo privid. Sve ostalo je... ta?! Romantino, slaem se.
Ali koliko ima istine u tome?
I onda je doao on, spustio poljubac na njene usne. Otvorila je oi i zagledala se u njega. I ivjeli su
sretno do kraja ivota
Sneana, Pepeljuga,Uspavana lepotica... Kao devojica voljela sam ih itati. I shvatila sam da sve te
bajke uviek nekako isto zavravaju. Sve imaju princa i princezu. On je uvijek njen heroj hrabrog srca
koji se bori sa svim neprilikama ovog svijeta da spasi svoju voljenu. I uspeva uviek!
I naravno, uviek ive sreno do kraja ivota.
A ta je sa stvarnou?
Kad se zaljubimo, onda otprilike svi isto doivljavamo. Tu osobu promatramo kroz ruiaste naoare i
on/ona nam je najsavrenije bie na planetu. I dok zaneseno promatramo te oi, vjerujemo kako emo
ostariti s tom osobom. Kako je ba ta osoba ona jedna jedina prava za nas. I niti jedna druga.
A tome i teimo... Svijesno ili podsvijesno traimo onu osobu, onu jednu jedinu osobu koja e biti
idealna za nas i za koju emo mi biti savreni. Onaj komadi slagalice koji nedostaje da slika bude
potpuna. Tu osobu s kojom emo zajedno kroiti kroz ivot, kroz dobro i loe. Osobu koja e nam biti
ljubavnik, partner i pre svega prijatelj... S kojom emo se smejati i plakati.
Za koju emo eljeti da bude zadnje to vidimo uvee i prvo to ugledamo ujutro.
Osobu koju emo voljeti. Osobu koja e voljeti nas.
Ba ovakve kakvi jesmo, sa svim manama i vrlinama.
I opet se vraam na stih... Samo jednom se ljubi...
Ma zar je mogue?! Da u ivotu moemo voljeti SAMO i ISKLJUIVO jednu osobu? A da zaista sve
ostalo bude varka? Mislim da cijela teza ostaje na tom romantinom pojmu.
I tu joj je kraj.
Ne, nemojte me krivo shvatiti.
Ja vjerujem u ljubav. U pravu ljubav izmeu mukarca i ene. U odnos koji moe trajati do kraja. Ali
ne vjerujem u injenicu da nam je samo jednom dano da iskreno volimo. Poput jednokratnog kupona
kojeg kasnije ne moemo iskoristiti. Ne, ne vjerujem, jer znam da je to ista glupost.
Na svom ivotnom putu susreemo puno osoba koje nam postaju suputnici. Kao kad se vozimo vozom,
neki uu u njega i voze se deo puta s nama. Zatim siu i nastave svojim putem. Neki dou prije, neki
kasnije. I trajanje naeg zajednikog putovanja nam bude nepoznato. Za neke poelimo da siu na
iduoj stanici. Za druge da ostanu pored nas sve do kraja vonje.
I dogodi se... dogodi se da naie osoba koja nam izvrne svijet naopako. I mi ponemo ploviti od
poetne zaljubljenosti prema neem dubljem. I dogodi se... da poelimo tu osobu zadrati pored sebe
zauvijek i nikada ju ne ispustiti iz ruku. I volimo. Kako samo volimo...
Volimo tom snagom da bi bez razmiljanja uinili bilo to na ovome svijetu samo da tu osobu
usreimo.Volimo svom snagom koliko jednom maleno ljudsko srce moe voljeti. Volimo, ne zato da
primimo,ve zato jer imamo toliko toga za pruiti.. I pruamo to sve irom rastvorenih ruku. Ali onda
nas injenica pogodi.
Trajanje zajednike vonje tim vozom ivota je zavrila i nae najvoljenije silazi ostavljajui nas same u
kupeu. I nas se ne pita elimo li to ili ne. Boli li ili ne. Nas se tu nita ne pita. Sudbina je odredila i
rastanak je neminovan. A razlozi nam budu esto nejasni, neprihvatljivi i previe bolni. I jedino ega
smo svijesni je osjeaj kako nam dua umire sa svakim korakom koji tu osobu odnosi sve dalje. I ne
pomau niti suze, ni tuga, ni jecaji... Sudbina ide svojim tokom, odnosi nam voljeno, a mi ju samo
nijemo i nemono promatramo borei se za dah.
Znai li to da emo zauvijek ostati sami u tom kupeu, sve do kraja nae vonje?
Koliko god bili u tom trenutku vjerovali u to, odgovor je ne!
Iako romantino zvui , ne ljubi se samo jednom!
Samo jednom se ljubi - tu osobu i na taj nain!
Jer hteli to ili ne, ivot nam alje svoje zadatke i lekcije. alje nam i nove ljude u tu vonju. I moda,
moda emo ljubiti i neke od njih. I opet iskreno i u potpunosti. Cijelim srcem i duom.
Voljeti tu osobu kakva kakva je- jedinstvena i unikatna. I voleti je na samo takav nain. Sasvim
drugaiji, posve u skladu s tom osobom.
Ne mislim na manje, ni vie, - ve drugaije.
I hoe li to znaiti da smo osobu pre te voljeli lano? Umetno, povrno ili polovino? Nikako!
Voleli smo ju na isto takav jedinstven nain, kako samo moemo voljeti tu osobu i niti jednu drugu. I
ako smo zaista tako voljeli, onda ta osoba i ostaje u naem srcu. U posebnom pretincu koje pripada
samo njoj.


















































































































































































































































































































































































































































~*SRCE*~

ovek kada eta umom nou ne vidi nita.... ni mesec ni zvezde, ni stabla ni ivotnije... misli da je sam i
vidi samo tamu. I kada doe na kraj ume, pred liticu vidi samo ponor i nema ideju kako i gde ii dalje. I
kada iz mraka izau neki ljudi koji mu prue ruku i kau da nije sam, ovek shvati da ne luta sam umom,
da nije sam u tami.
Kada voli nekoga daruje mu srce. I to srce nikada ne moe dobiti nazad. Ono zauviek ostane kod toga
nekoga, ponekad stoji, spremljeno u ormaru za bolje dane, ponekad se slomi. Kada ga daruje, ne pita
ta e ta osoba uiniti sa njim. Zna samo da kada se udalji od svog srca osjea teskobu i tugu. I kada
daruje to srce, kada je kod nekoga i kada mu ne moe blizu, tada doe vrijeme da ti naraste novo srce.
Ne isto, slino ali ipak drugaije. I kada to srce naraste, kada sazrije i popuni prazninu u kojoj je stajalo
ono staro srce, tada doe vrijeme da daruje novo srce. I to srce nije isto kao ono staro, nove ljude voli
na novi nain... ni loiji ni bolji, jednostavno drugaiji. Nije mogue zamijeniti nikoga i nita, mogue je
samo preuzeti neije funkcije, obavljati isti posao... cini se isto, ali nije. Jer srce je jedinstveno, ljubav je
jedinstvena. Pomalo posebna i pomalo drugaija.
Zaljubiti se je lako, ali je teko dati srce.... naroito neko novo, neko koje je ponovno naraslo... koje je
zamijenilo ono staro... preboljeno srce. Da srce bre raste, bilo bi ga jednostavnije dati... da tako lako ne
puca i da se moe vratiti... bilo bi puno jednostavnije. Ali ne moe.
I onda, ponekad nisi siguran... nisi siguran kome dati srce. Nisi siguran da li ga dati... nisi siguran da li e
opet morati ekati da naraste. I u nita nisi siguran... ali to je tako... i ne mora bit siguran.
Za neke stvari se isplati riskirati... darovati srce i ne misliti ni o emu... ne Nadati se dobrom, ne strepiti od
loeg... samo se prepustiti valovima ivota. Vreme e pokazati koliko su nae odluke pametne, ali to je
to... to su nae odluke, to je nae srce i kada ga odluite darivati... samo je na vama kome ete svoje
srce dati.
Ljubav je teka karta u igri ivota, a srce nas vodi i pokazuje nam pravi put. Lako se lomi, sporo raste, ali
onaj tko ga dobije moe se zaista oseati srecnim. Najvei je dar kad nekom pokloni svoje srce.



Oi su ogledalo due?
esto nismo ni svesni da je ono to smo upravo saznali bila poruka necijih ociju.S druge strane,ocima
vrlo svesno mozemo da saopstimo sta mislimo ili osecamo.One su,najcesce,ono prvo sto pri susretu
primetimo.Cak I kada se sa nekim prvi put sretnemo,mozemo ga pozdraviti ocima,kao da smo mu
pruzili ruku-I pri tom,treba zapamtiti da li je pozdrav bio uzvracen.Ako vas neko koga ste upravo
upoznali ne pogleda u oci,ako deluje odsutno,sigurno ce uciniti da se osetite neprijatno.Ono sto zelimo
mozemo dobiti I bez reci
U svakodnevnom zivotu oci nam pomazu ne samo da vladamo situacijom,vec I da prenosimo vazne
poruke.Oci su mocno orudje u odnosu sa ljudima I otkrivaju citav niz osecanja,od ljubavi do
mrznje.Raspon emocija I izraza koje ljudi razmenjuju bez ijedne reci zaista je zadivljujuci.U ocima neke
osobe moze dosta toga da se vidi,ma koliko se ona pretvarala da je nesto sto nije,oci je uglavnom
odaju.Ipak,smatram da koliko god neko da krije svoja osecanja I osecanja itrenutna stanja,oci sve
otkrivaju.Nije stvar u nacinu na koji neko gleda,vec u unutrasnjem sjaju tih ociju.
Mozda,pak oci nisu ogledalo duse zato sto dusi ne treba ogledalo a oci za njim vape.One u svakom
bicu zele videti sebe.Oci su sebicne I toppleCakle samo kada im se daruje nesto materijalno.Oci su
za povrsna uzbudjenjaOne reaguju na dodir,na boje,na ono sto im pricinjava trenutno zadovoljstvo
ili,pak razocaranje,ali one nisu ogledalo dusenedusi ogledalo ne treba,dusa je sama sebi
dovoljna,ali ne zato sto je sebicna,nego iz nekih mnogo dubljih razloga.Oci cesto ne slusaju dusu pa
ostave susuDa dusa moze bez ociju dokaz su slepi ljudi,a I oci bez duse cest su slucaj.Oci,tacnije
pogled je deo covekove mimike iz koje se zaista dosta toga moze zakljuciti.Iz ociju moze kojesta da se
procita,ali zato ima onih koji znaju da se pretvaraju I da kontrolisu oci jer znaju da se njima veruje.Da
su oci ogledalo duse ne bi se mogle tek tako kontrolisati kao sto mogu.Kao sto postoje ljudi koji znaju
da procitaju pogled,postoje I oni koji umeju da postave zid ispred ociju kako se ne bi videla istina.
Meni je pogled neke osobe najbitnija karika u proceni iste.Nije bitan oblik ociju,kao ni boja,vec ono sto
se vidi u dubini pogleda.Ta procena moze da bude I mac sa dve ostrice pa da posle tu osobu
posmatram pod velom sopstvene predrasude.Ja sam toga uvek svesna,pa dajem vise prilika da se
dokaze suprotno,bilo da je rec o dobroj ili losoj osobi u mojim ocima.Mozda me,posle odredjenog
vremena ta ista osoba vrati na tu prvu impresiju,koja me,kako se ispostavlja,malo puta
prevarila.Dakle,stvar je u sustini necijeg bica jer svi mi imamo dobre I lose osobine,ali ipak neke od njih
preovladavaju.


Stvarnost je surova, iluzije slatke.Opredeljujem se za zivot*

Zivot je za mene uvek predstavljao neobicnu, jezgrovitu i mnogoznacnu zagonetku. U njemu nije uvek
crno i belo.Nekada su nasi putevi trnoviti, a nekada sa lakocom zanjemo uspehe. Za neke stvari
jednostavno nemampo obrazlozenje a od starih sam cula da to nazivaju 'nafaka'. Ja to objasnjavam da
je zivot zacinjen dobrom ili losom srecom...

Zapravo, smatram da od zivota treba uzeti maksimum. Trebamo iskoristiti svaki trenutak, svako sada!
Naucimo da cenimo male stvari, da im se radujemo ali i uvek tezimo ka visem. Na neuspehe ne treba
gledati kao na poraze, vec kao sansu da nesto naucimo, ispravimo, u buducnosti ne ponovimo! Greske
se moraju desiti kad - tad i one se desavaju s' razlogom. Kada coveku lose ide, sklon je da idealizuje
stvari, da masta i kreira sopstvene iluzije. To je kao odbrambeni mehanizam coveka, njegov beg od
stvarnosti i od stvari koje ga cine nesrecnim i koje ruse njegovo samopouzdanje. Smatram to dobrom
psiholoskom terapijom, jer pravi zivotni izazovi tek predstoje, Usponi i padovi u zivotu se smenjuju kao
dan i noc, jer svaka strana ima svoju kontra - stranu.Najbolje je kada zivotni balans dovedemo u
ravnotezu.
Ljudi se trude da od zivota uzmu najbolje i u sto vecoj kolicini. Ponekad zaborave da je potrebno i sebe
davati isto tako nesebicno kako se i nama sam zivot daruje. Za srecu i zadovoljstvo su potrebna
odricanja i zrtve. Sto su zrtve vece, to su odluke teze, ali i uspesi sladji.
Zivot delim u 3 neraskidive celine... Proslost - koju treba ostaviti tamo gde je, nikako je ponovno ne
prozivljavati, samo se ponekad setiti lepih momenata, osvrnuti na greske, ali ne da bi se kajali vec da
bismo ucili... Sadasnjost za koju treba da zivimo, koristimo svaki njen tren, uzivamo jer vreme ne
mozemo da vratimo. Od nje zavisi nasa buducnost...

Zivite zivot punim plucima! Posvetite se sebi, ali i drugima. Negujte hrabrost, plemenitost, iskrenost...
Radujte se, ali i obradujte! Volite, ali i zasluzite da budete voljeni... Ostavite svoj trag, svoj pecat...jer to
je zivot! Ja biram da zivim, a vi?!


Lutam i sanjam

Preda mnom je velika bina... Na njoj postavljeni instrumenti za veliki simfonijski orkestar. Gase se
svetla u publici i ostaje samo jedno... Ono koje osvetljava mesto na kom u se ja za nekoliko trenutaka
nai.
uje se aplauz. lanovi orkestra izlaze... Za njima i dirigent. I na kraju - ja. Dok hodam do mesta
namenjenog solisti, publika ne tedi dlanove. Flauta i mojim rukama presijava se pod svetlou jakog
reflektora. Taj sjaj ostaje da lebdi tu, u velikoj Sali kolareve zadubine... Ostaje i ostavlja me...
Ostavlja me muzici, orkestru i publici. Poklanjam se i zapoinjem prve taktove mocartovog Koncerta za
flautu, harfu i orkestar.
Muzika i ja polako postajemo jedno. ivimo zajedno taj trenutak koji deluje veno... Ostaje zapisan
negde duboko u meni... Ali onda se deava neto neoekivano... Potpuno me obuzima ta udesna
melodija i ja vie nisam ja. Vie se ne oseam kao stvarno bie... ivim svoju bajku iz detinjstva... Drugi
tza mene vie ne postoje... Orkestar je sve tii... Zvuci harfe blede... Ostajemo tu samo moja muzika i
ja. Ona se razliva po celoj sali... Ali i po meni... Nita me vie ne zanima... Preputam joj se... Shvatam
da ne vredi boriti se protiv nje. Plaim se da otvorim oi... Plaim se da u je izgubiti, iako je jaa od
mene... Ne razmiljam ni o emu... Ne mogu da sastavim misao u glavi... Ne mogu da se setim prie
koju sam jednom ispriala dok sam ba ovu melodiju svirala. Nisam sigurna ni da li moji prsti rade
pravu stvar. Sigurna sam samo da je ono to ujem lepe od svega to sam u ivotu sluala. I sigurna
sam da to to se deava ostaje urezano duboko u svakom deliu mene... Shvatam da radim neto
bitno, neto to ini moju linost...
Dolazim do kraja kompozicije. Ne elim da zavrim, ali ipak to inim... Otvaram oi i............. Postajem
svesna stvarnosti... Nalazim se u sveanoj Sali muzike kole, iza mene se nalazi klavir, a ispred mene
pedesetak ljudi koji su se tu sluajno zatekli... Jedino je i dalje tu onaj sjaj flaute koji lebdi okolo.
Sanjala sam svoju veliku elju... Poela sam jo pre izlaska na binu....
Poklanjam se, a aplauz te malobrojne publike nadjaava onaj iz mog sna... Nadjaava aplauz stotina
ljudi. Pokuavam da odem, ali mi noge ne dozvoljavaju. Stojim i gledam ta ozarena lica ljudi koje sam
uspela da oduevim svojom muzikom. Kroz misli mi prolaze note Mocartovog Andantea koji sam
upravo odsvirala. Shvatam da ak ni muzika nije bila onakva kakva je u stvarnosti...
Ipak na kraju odlazim... Ljudi mi estitaju, ali me to uopte ne dotie... Oni ne znaju za sjaj... Sjaj koji je
ostao u meni, zapisavi jednu veliku elju koja ivi sada i ivee veno. Moda e se jednog dana
zaista i ostvariti.




Uvek kada pozelim nesto da kazem nemam hrabrosti kada pozelim
da ti priznam sve,reci stanu u grlu.Bojim se pokazati svoja osjecanja
i zato uvek cutim i samo cutim .
Strah me da te neizgubim zbog moje nesigurnosti samo koliko puta podjem da ti
kazem da te volim,da nezelim da odes i odjednom kao da
mi neko kaze - NE TI TO NESMIJES DA KAZES-
Zato ti nikad neces znati koliko te ja volim.Kada si samnom ja sam sretna,ali ja nisam
toga svesna dok ti neodes.Svaki dan dok nisi tu,za mene je ruzan i glup.Kada odes
pomislim
-KADA DODJE RECI CU MU SVE -
Ali kad te vidim nestane mi snage i to sve ostaje jos jedan neispunjen
san.Mozda jednom ti za sve ovo i saznas ali to je sve mozda , mozda cu jednom biti
dovoljno jaka i reci ti ono sto nisam mogla.
Ceznem da ti kazem najdublje reci a jedna od njih je - VOLIM TE -
Ako ikad ovo procitas znaj da je pisala osoba koja te voli najvise na svijetu,a svoju
ljubav pokazuje na nekako cudan nacin....


Dostojevski...citat:,,Zavolecu te vatreno,i volecu te uvek kao sada i volecu te zato sto ti je dusa
cista,svetla,sva prozracena,zato sto sam kad sam te ugledala prvi put,odmah shvatila da si ti gost
mog doma,zeljni i ocekivani gost,i nisi slucajno na mene naisao,volecu te zato sto,kada gledas tvoje
oci vole,i o srcu tvom pricaju,a kada nesto kazu,onda odmah saznam sve sto je u tebi,i zato bih i zivot
mogla dati za tvoju ljubav,dati i divnu slobodu,zato sto je slatko biti i robinja onome cije sam srce
poznala..

Mesto prijatelja u mom zivotu

Pogledaj me druze I reci mi sta vidis u mojim ocvima. Znam, ugledao si sjaj srece u njima, to je zbog toga
sto ti u mom srcu zauzimas posebno mesto, ono najvaznije. Ti si uvek bio tu da places kada I ja placem,
da se smejes kada se I ja smejem Jos uvek ti nije jasno zasto si bas ti u mom srcu? Evo, objasnicu ti
One hladne zimske veceri kada sam ja bila slomljena ti si bio taj koji je dosao I pruzio mi ruku, odveo me
na lepsi put, put srece, bas ti prijatelju moj! Kada bih ugledala tamnu stranu zivota, ti si bio taj koji me je
naucio kako da svako novo radjanje sunca docekam sa osmehom na licu, bas ti prijatelju moj! Cuvao si
svaku moju tajnu kao da je ona nesto najvrednije u tvom zivotu, jer si bas ti znao da je ona nesto
najvrednije u mom zivotu.
A da li se secas one veceri kada smo zajedno sedeli kraj reke I smejali se nasim nestaslucima iz
detinjstva? A potom smo brojali zvezde I bas svakoj zvezdici dali neko ime, tada smo I ti I ja bili veoma
srecni, I nismo zeleli da iko unisti tu srecu, I tada si bio kraj mene bas ti prijatelju moj. Cesto smo zajedno
sedeli, pomalo tuzni, jer smo se secali prohujalih dana naseg detinjstva. Secali smo se onih dana kada
smo brali komsijine jabuke, a on bi nas grdio I pricao nam kako to nije lepo, secali smo se svih nasih
tajnih mesta na kojima smo se krili kada smo se igrali zmurke. Eh, prijatelju, nedostaju I meni ti dani,
dani naseg detinjstva.
Prolaze godine, druze moj, sada su one nase veceri kada smo se igrali zmurke zamenile veceri kada
sedimo u nekom kaficu I razgovaramo o nekim plavim ili mozda bademastim ocima Ali sve su to dani
nase mladosti, I svaki nas dan trebamo ulepsati kako najbolje umemo
Da li ti je sada malo jasnije zasto bas ti zauzimas ono znacajno mesto u mom srcu? Potrudila sam se da
ti sto bolje objasnim, ali I sam znas da reci nisu dovoljne da opisu koliko mi znacis I koliko sam srecna sto
imam tebe kraj sebe, bas tebe prijatelju moj! Znaj da cu uvek biti kraj tebe, bio ti tuzan ili srecan, jer to su
pravi prijatelji. Nosi u sebi ove stihove I seti me se ma gde bio:

Srecu I tugu podelicu s tobom,
Reci tvoje nosicu sa sobom.
E tada
Ces znati koliko mi znacis
Ako nekada I odes od mene znam da ces da se vratis.

Evo jedan za osnovce... ;0)
Moja avantura
Blizi se kraj skolske godine, a samim tim i moj odlazak kod deke. To za mene
znaci mnogo igre i smeha, a jako malo obaveza. A potajno se nadam i ponekoj
avanturi...

Proslogodisnju avanturu nikada necu zaboraviti. Deka i ja smo splavarili
planinskom rekom. Bilo je tu mnogo camaca, nismo bili sami, tako da na to
gledam kao na grupnu avanturu jer smo svi delili isti osecaj zadovoljstva. tp
je bilo izuzetno iskustvo. U pocetku sam se malo plasila te silovite, snazne
i brze gorske kraljice.Voda je bila biserna i tako osvezavajuca dok su me
kapi pljuskale po licu, a dok se deda borio sa njenim buntovnim tokom i
opasnim brzacima. Sunce je bilo visoko na nebu i peklo bi da mi nismo tako
brzo jurili niz reku, pa nisam ni osecala vrelinu tog avgustovskog dana.
Osecala sam jedino toplotu u obrazima od silnog uzbudjenja koje me je
obuzimalo. Reka je bila cas divlja, cas mirna - naprosto me fascinirala.
Najbolje je bilo kada smo camcem nailazili na podvodno stenje. Tada bi on
poskakivao i udarao snazno o povrsinu vode koja bi prskala svuda okolo.
Pejzaz kanjona je bio divan: tako ziv, tako zelen, tako cist i netaknut crnom
rukom industrije.Pozelela sam da zauvek ostanem tu. U pocetku su mi malo
smetali kaciga i zastitni pojas, ali je deda bio izricit po tom pitanju.
Razumela sam zbog cega je to kada je u jednom trenutku reka nas zamalo
prevrnula, ali je deka vesto povratio kontrolu zahvaljujuci svom
dugogodisnjem iskustvu. Zasluzio je moje divljenje i spasao situaciju,
objasnjavajuci mi da reka ponekad zna biti i malo gruba.

Bilo je tako uzbudljivo!Ocarana sam prirodom, brzinom reke, dekinim
iskustvom... Dugo cu pamtiti te slike, te zvuke, to sarenilo boja, te mirise
i taj neprocenjivi osecaj koji me vodio celim putem. To je bila prava velika
avantura!
Objavio/la minnica u 15:35, 2 komentar(a), print, #
05.12.2007.
Tragicna sudbina lepotice Sofke ("Necista krv" - Borislav Stankovic )
Nosioci radnje ovog svevremenog romana, "Necista krv" , su likovi
promasenog zivota, neostvarenih snova, bez prozivljene mladosti,
pogresnih uverenja i poatrijarhalnog odgoja.

Sofka je glavni lik, radnja romana se vrti oko nje i bazira na njen zivot -
ona je srediste zbivanja. Neobicne,savrsene lepote, drskog pogleda
jako je privlacila ali istovremeno i plasila muskarce. Biserno bele
puti,zanosnih oblina, duge bujne crne kose;jednostavno plenila je
svojom pojavom. Aristokratskog drzanja, odgojena tako da misli da je iznad svih,
da joj ostale devojke nisu ni blizu. Kada bi onako izazovno setala dvoristem ili
stajala na kapiji, prodorno je posmatrala muskarce ne krijuci pogled, obraza
rumenih zbog vrele krvi koja je tekla njenim venama. Cesto je nocu razmisljala o
svojoj necistoj krvi, sanjala bi cudne snove od kojih se budila oblivena znojem,
tesko disuci. Odrasla je sa majkom, dok je otac za nju bio stranac, jer je retko
dolazio. Efendi Mita je retko dolazio, ali je jako voleo svoju kcer Sofku. Njena
majka se trudila da svojoj jedinici nadoknadi svu potrebnu ljubav ali i materijalne
stvari koje cine svaku devojku srecnom: raskosne haljine, ukrase... Dakle,
lagodan zivot, zaduzivanjem kod nekadasnjih seljaka. Tako Sofka nikada nije
osetila ni saznala koliko je zapravo njena porodica osiromasila. Kao i svaka
devojka, mastala je o svom buducem suprugu, o braku iz ljubavi. Za nju je bio
veliki sok kada je otac odlucio da je uda za dvanaestogodisnjeg decaka Tomcu.
Njeni snovi su se srusili u trenu, najpre je kategoricno odbijala, ali kasnije svesno
pristaje da se zrtvuje radi materijalnog spasenja svoje porodice, iz ljubavi i
postovanja prema ocu. Njen zivot uz Tomcu bio je u jednom periodu jako srecan,
pun ljubavi. Medjutim, otac joj po drugi put u zivotu rusi snove i remeti harmoniju.
Njen zivot od trena kada je Efendi Mita trazio ostatak novca od Tomce, krenuo
silaznom putanjom u beskraj. Trpela je ponizenja i udarce, cesto bivala u
potpunosti opijena da bi pobegla od stvarnosti. Predala se svojoj necistoj krvi,
pozivala sluge u svoje odaje... Deca su joj se radjala degenericna, bleda i bolesna.
Necista krv se prenela i na njeno potomstvo. Spas vise nije postojao, kao ni izlaz
iz te bolne situacije.

J edan mlad zivot je unisten. I pre pocetka Sofka je dozivela kraj. Dozivela je tezak
slom i vise se nije oporavila, niti se trudila da joj bude bolje. Predala se, izgubila
svu svoju lepotu, izgubila svetlo na kraju tunela. Nemilosrdno je unistena kao
zena, kao majka, kao individua. Zaista tragicna sudbina!
Objavio/la minnica u 17:50, 0 komentar(a), print, #
12.11.2007.
Evo jednog na engleskom - Friends & Friendships
We need friends because we want to share.
We need friends because we need somebody
who will be there with us when we fall into
bad time. We need friends because we want
to enjoy being in a group. We hate
loneliness and family alone cannot make us
feel in a group. For that we need friends.
We need friends, because we want to let
somebody know about our deepest thoughts,
our ideas, and our real emotions. Only a
good friend can help us share all these.

Friendships are the gift to the man kind. The relation which we
get in this world are blood related. But the only relationships
which doesnot related to blood is friendship. Friendship has
many forms and shapes. It is like water. If we pour the water
into a jug it takes the shape of jug. if you pour the same water
into a bowl it takes the shape o bowl. Sameway friendships will
take a different shapes and sizes according to our heart.
Friendship gives pleasure to human beings. Where there is
friendship then there will not be any sorrow. When you see a
child laughing you will forget your sorrows for a second,
sameway when you are with a friend you forget your sorrows.
Friendships crosses boundries!
The world is rotating smoothly because of the friendly hearts in
the world. it crosses boundries and share a mutual bonding of
love. Friendships will take care of this entire world from
problems. If we are friends then our countries will, when our
countries are friends then there is not need of weapons. So take
weapon named friendship and love and conqure the world with
love.
Friendships saves life!
Trusted true friendships never makes others down. it helps a lot
to make friends to comeup from the situation. Friendships never
expect anything in return for all its offering. It saves life
without looking into situation.
They are the channel of love and affection. Friends are like
child's heart which doesn't know wrong thinkings. When there is
a friend with us we feel secure, happy, huge support, and
comfortable which you can't get from others.

So Lets get some real friends in this world. and lets Be
Friends!
Objavio/la minnica u 13:17, 0 komentar(a), print, #
05.11.2007.
* "Niko u starosti ne bi smeo da ostane sam"(Hemingvej - Starac i more)
*
Zbog covekove iskonske potrebe za ljubavlju, toplinom, on
se kroz zivot trudi da bude okruzen ljudima koji ce ga voleti,
koji ce mu se diviti, a samim tim i biti njegov oslonac i
podrska. Zato covek gradi prijateljstva, osniva porodicu.

U mladosti mnogi ne razumeju pravu vrednost
zivljenja.Misle da su sami sebi dovoljni. Jurcaju za
karijerama, materijalnim osloncem, a ljubav i porodicu
guraju u stranu. Vode se mislju " Mlad/a sam, imam
vremena za te porodicne stvari! " Medjutim ne retko se
desava, da kada to davno gurnuto u stranu pozelimo
realizovati, kada pokusamo najlepsu lutku podsvesti oziveti,
bude kasno. I nestigavsi se osvrnuti vec nas je docekala
starost, ali sto je najjezivije - U SAMOCI! Najstrasnija je
samoca u poznim godinama, tada covek nema izbora vec da
se smireno preda poslednjem snu. Tuzno je da sve sto je
stvarao, nema kome ostaviti, a to silno bogatstvo prestaje da ispunjava. Srecu, ali
onu istinsku, covek je pomesao sa lagodnim zivotom punim uzivanja, samocu
pokusava nadoknaditi novim stanom, automobilom i najtuznije pokusava kupiti
ljubav! Danas, veoma je tesko spojiti u celinu srecnu i bogatu mladost, sa srecnom
i ispunjenom staroscu. Zivot iziskuje mnoga odricanja, ali svako ko se zarad
porodice odrekao ugledne i visoke karijere, nije se pokajao. Kada vide svoju decu
ili unuke, srce im obuzme toplina, a starost im je ziva i ispunjena, STAROST IM JE
MLADA!
Za primer nesrecne starosti, uvek uzmem svoju komsinicu sa prizemlja, koja nije
imala nikoga osim svojih crnih macaka, zivela je sama. Niko je nije posecivao, niti
je ona kuda isla. Svaki dan je sedela na ulazu, sa starim olinjalim mackom
razgovarala, dok joj se on lenjo motao oko nogu ili pospano predeo u njenom krilu,
dok ga je milovala svojim koscatim rukama. Kada bih prolazila kraj njih, nazivala
bih joj dobar dan, ali mi se vise cinilo da mi macak klima glavom, a ne ona. Za
njom se u vazduhu osecao miris sivila, a hladnoca je dugo lebdela nad njenim
tragom. Bila sam jako mala, ali jos tada sam imala zelju da nikada ne budem tako
sama, da moj zivot ne bude tako promasen, vec da ostavim svoj trag; da imam
srecnu starost, kao sto sam imala detinjstvo, kao sto sada imam mladost.

Zaista, nesto najtuznije je docekati starost u samoci. Tesko je prilagoditi se i boriti
se sam, uvek je lakse ako uz sebe imamo nekog kome je stalo da se zajedno
radujemo svakom novom danu, da zajedno prizivamo dane mladosti, obojimo
staracke dane bojama leptirova. Da nikada ne budete sami, vec da oko vas bude
mreza srece kojom ste povezani sa drugim ljudima!!!
Objavio/la minnica u 20:43, 0 komentar(a), print, #
27.10.2007.
*Stvarnost je surova, iluzije slatke.Opredeljujem
se za zivot*
Zivot je za mene uvek predstavljao neobicnu,
jezgrovitu i mnogoznacnu zagonetku. U njemu nije
uvek crno i belo.Nekada su nasi putevi trnoviti, a nekada sa lakocom zanjemo
uspehe. Za neke stvari jednostavno nemampo obrazlozenje a od starih sam cula
da to nazivaju 'nafaka'. Ja to objasnjavam da je zivot zacinjen dobrom ili
losom srecom...

Zapravo, smatram da od zivota treba uzeti maksimum. Trebamo
iskoristiti svaki trenutak, svako sada! Naucimo da cenimo male
stvari, da im se radujemo ali i uvek tezimo ka visem. Na
neuspehe ne treba gledati kao na poraze, vec kao sansu da nesto
naucimo, ispravimo, u buducnosti ne ponovimo! Greske se moraju
desiti kad - tad i one se desavaju s' razlogom. Kada coveku lose
ide, sklon je da idealizuje stvari, da masta i kreira sopstvene
iluzije. To je kao odbrambeni mehanizam coveka, njegov beg od
stvarnosti i od stvari koje ga cine nesrecnim i koje ruse
njegovo samopouzdanje. Smatram to dobrom psiholoskom terapijom,
jer pravi zivotni izazovi tek predstoje, Usponi i padovi u
zivotu se smenjuju kao dan i noc, jer svaka strana ima svoju
kontra - stranu.Najbolje je kada zivotni balans dovedemo u
ravnotezu.
Ljudi se trude da od zivota uzmu najbolje i u sto vecoj
kolicini. Ponekad zaborave da je potrebno i sebe davati isto
tako nesebicno kako se i nama sam zivot daruje. Za srecu i
zadovoljstvo su potrebna odricanja i zrtve. Sto su zrtve vece,
to su odluke teze, ali i uspesi sladji.
Zivot delim u 3 neraskidive celine... Proslost - koju treba
ostaviti tamo gde je, nikako je ponovno ne prozivljavati, samo
se ponekad setiti lepih momenata, osvrnuti na greske, ali ne da
bi se kajali vec da bismo ucili... Sadasnjost za koju treba da
zivimo, koristimo svaki njen tren, uzivamo jer vreme ne mozemo
da vratimo. Od nje zavisi nasa buducnost...

Zivite zivot punim plucima! Posvetite se sebi, ali i drugima. Negujte
hrabrost, plemenitost, iskrenost... Radujte se, ali i obradujte! Volite, ali
i zasluzite da budete voljeni... Ostavite svoj trag, svoj pecat...jer to je
zivot! Ja biram da zivim, a vi?!
Objavio/la minnica u 19:51, 8 komentar(a), print, #
18.10.2007.
*Sva moja ljubav pod ovim Suncem*
Dok smo mladi, sanjamo o tome da volimo i budemo
voljeni. Zelimo da ostvarimo sve zelje odmah, i ne
pomisljajuci na odricanja i zrtve. U vecini slucajeva,
nekim cudom, uspevamo u tome. Osecamo se kao da
imamo krila, osecamo se uspesno, zadovoljno,
ispunjeno.

U mladosti covek voli ludo, bezrezervno, celim svojim
bicem u zelji da oseti i dozivi pravu ljubav. Cesto zbog
te predanosti biva povredjen, i ne moze da se izbori s'
tim u prvi mah. Ali posle svakog pada licnost postaje jaca, snaznija i spremna za
nove polete. Ljubav je zaista sila koja pokrece svest! Ona se oseca svuda: kada
pogledam zaljubljene ovih dana, na minus deset u setnji, dok posmatram baku
kako simpaticno grdi deku u prodavnici, do onda kada gladna kao vuk dodjem kuci
a mama me doceka sa osmehom i sto je vaznije toplom vecerom. Volim da osetim
ljubav u svojoj blizini. Ona me ispunjava, ljude cinim srecnim cak i onda kada je
povrsna, platonska. Postoje razlicite vrste ljubavi: prema otadzbini, prijateljima,
roditeljima, simpatije prema nekom decku/devojci...Sve su razlicite,a tako iste.
Bude u nama uvek pozitivna osecanja, cine nas srecnim i ispunjenim. Najbolja
stvar kod ljubavi je to sto mogu da volim sve te ljude od jednom, u meni ima
dovoljno ljubavi za sve, ne moram da biram. To osecanje ne opterecuje vec u
nama radja polet, daje nam moc da prastamo. Kada volimo, nebo je plavlje, Sunce
lepse sija...cula su nam izostrenija svaki miris osecamo jace, dodir dublje.
Pronalazimo inspiraciju za nove pohode, vise cenimo sebe, imamo vere, nadamo
se. Lice nam krasi biser ljudske duse - osmeh, kada covek voli na njemu se to vidi.
Pa cak i tako-zvani ljubavni jadi su slatki, izmame osmehe razumevanja, a kod
starijih uzdah prisecanja na dane prvih ljubavi. Ljubav izgradjuje coveka, radja ili
gusi u njemu ambiciju, stvara impresiju o zivotu.

Ljubav je Bogom dana. Volite jako, duboko, iskreno i bez predrasuda! Samo tako
cete osetiti potpunu car ljubavi!
Objavio/la minnica u 23:13, 0 komentar(a), print, #
18.10.2007.
*Prijateljstvo je rod koji se po dusi izabere*
U zivotu postoji mnogo stvari kroz koje ne mozemo prolaziti
sami,a sve i da tih stvari postoji mnogo manje, lepse ih je proziveti
s'nekim. Mnogo ljudi prodje kroz nas zivot, uzme sta im je
potrebno, i odu, ali ostaju oni koji su tu zbog nas, a ne zbog sebe,
oni koji daju a ne traze nista za uzvrat.

Ono sto sam ja naucila kroz zivot jeste da se prijateljstvo ne bira,
ono biva ko zna zbog cega, kao i ljubav, a ljubav je valjda jedina
stvar koja nema definiciju, koju ne treba objasnjavati i traziti joj
razloge. Prijateljstvo,u stvari, znaci ljubav. Sve drugo moze da se
prevari ali to ne moze! Sve drugo moze da se izmakne i ostane
nedoreceno ali to ne moze jer zavisi od nas. Ne mogu da kazem :
"Budi mi prijatelj!" ali mogu reci: "Bicu ti prijatelj!"
Prijatelj ne moze biti svako, i njih ne moze biti mnogo. Prijatelj ima
mana i nije tu samo da sa tobom podeli dobro, vec je tu da kaze ono sto misli, da nas svojim
kritikama natera da preispitamo neke odluke i uputi nas na pravi put, misleci i zeleci nam samo
dobro i samo najbolje! Za prijatelja se vezujemo vremenom, on postaje deo nas, njegova
razmisljanja su povezana s' nasim i osecamo sve sto i on oseca. On moze biti posve razlicit od
nas samih, kako po izgledu tako i duhom, jer pravo prijateljstvo ne trpi predrasude. Prijateljstva
nisu trajna ako jedna strana daje sebe, a druga se stedi. Moramo znati da cenimo svaki plemenit
postupak, svako saosecanje sa nasim bolom, nasom tugom, svaki savet i toplu rec. Nikada se ne
smemo zapitati zasto mi to cinimo,jer ako se preispitujemo onda to nije ono iskreno, iz srca. Tada
prestajemo biti prijatelj! Danas su prijateljstva povrsna: tajne vise nisu tajne i skoro je isto da li je
ispricala celom svetu ili samo jednoj osobi. Sve manje je zrtvovanja, zalaganja, darivanja drugima
i za druge. Sve vise je ljudi koji zele da menjaju ljude, a ne da ih prihvataju onakvim kakvim jesu.

J a sebe smatram srecnom, jer imam prijatelja kog nisam birala valjda su se duse same privukle.
Dovoljno mi je da znam da bih joj se uvek nasla i u dobru, i u zlu a srce mi je jos ispunjenije kada
znam da je ona za mene vec mnogo ucinila i da me prihvata ovakvu kakva jesam. Hvala prijatelju!
Objavio/la minnica u 21:48, 3 komentar(a), print, #
18.10.2007.
*Jesen u mom gradu*
Dok sam se vracala s' letovanja nazad kuci, znala sam da je u moj
grad vec zakoracila ona mracna jesen, i jednostavno deo mene je
zeleo da se vise nikada ne vratim. Ali sta je tu je, moramo da se
vratimo svojim obavezama, navikama, radu.
J utro je,budim se, al' u Priboju; i posle mesec dana ponovo sam u
svom krevetu na koji nikako da se naviknem. Sunce se stidljivo
probija kroz zavesu,kao da i ono govori da ne voli jesen. Sve je
uobicajeno za ovo doba godine, tiho.

Posle odredjenog vremena otisla sam da prosetam gradom. Bilo
je suvo i pomalo hladno vreme. Nisam sigurna koliko dugo sam setala, onako izmorena od same
sebe i od jesenje tmurnosti sela sam na klupu pored reke. Ona je bila u svojoj punoj snazi, mutna,
brza i silna. Sada je njeno vreme, ona je sada najbucnija i najmocnija. Pored mene prolaze
zaljubljeniparovi,koji su bez obzira na vreme srecni, nasmejanji sa prepoznatljivim sjajem u ocima
koji samo ljubav moze da stvori. Magla grli okolna brda i ceo prizor deluje tako nestvarno. Grad
kao da se odmara od leta, Sunca i vrucine i sada pocinje vreme harmonije, mira i tisine. Svi se
polako zatvaraju u porodicni krug, u toplinu svojih domova, u prijatnu atmosferu stvorenu
ljubavlju ukucana i svi prkosimo hladnoci. Sedimo u svojim domovima i punimo srce. To je moj
Priboj! Kao sto u malim domovima ima najvise ljubavi,tako u malim gradovima ima najvise
harmonije,koju po svemu sudeci donosi jesen.

Mozda je jesen tmurna, siva, hladna, ali za moj grad ona znachi ljubav, toplinu, trajnost. A sta ima
lepse od ljubavi, pa makar to znacilo mokre ulice, hladnocu i maglu?!