Politiki poredak i ljudska prava

Angloamerika pravna tradicija

i ideja vladavine prava
I
Kada se govori o angloamerikom pravu, odnosno o common
lawsistemu, posebno se ukazuje na razlike izmeu angloamerikog i
kontinentalnoevropskog pravnog sistema. Te razlike izmeu pravnih
sistema, koje prate i razlike u shvatanju prava, nisu male. U sreditu
kontinentalnoevropskog pravnog sistema je pisano, kodifikovano
pravo. Usreditu angloamerikog pravnog sistema je obiajno, nepi-
sano pravo, koje su tumaili i postepeno razvijali sudovi. U sreditu
prvog pravnog sistema je zakonsko pravo; u sreditu drugoga siste-
ma je sudsko pravo.
Bitno obele`je angloamerikog prava od njegovih poetaka u
Engleskoj, u 13. veku, jeste da su presude koje su izricali sudovi po-
stojale precedenti, tj. osnova za donoenje sudskih presuda u svim
slinim sluajevima. U sreditu angloamerikog prava je zato sudsko
pravo. Mada je moderni drutveni i pravni razvoj doveo do ogromne
ekspanzije zakonodavstva, jedno od glavnih obele`ja angloameri-
kom pravnom sistemu od njegovog nastanka do danas daje delatnost
sudova. Angloameriko pravo je precedentno zato to je sudija koji
ima da rei jedan sluaj vezan precedentom, odnosno du`an je da sudi
kao to se i ranije sudilo. Uovomsistemu sudija ne primenjuje zakon,
kao to je to sluaj u Evropi, ve jedno posebno pravo koje se sastoji
149
od precedenata. Sudei na osnovu precedenata, sud je obavezan da se
pridr`ava ranijih presuda najviih sudova.
U kontinentalnoevropskom pravnom sistemu proces donoenja
sudske odluke ima deduktivan karakter. Uovomsistemu polazi se od
pretpostavke da jedino to sud ima da uini jeste da jedno opte,
unapred utvreno pravilo, pronae i primeni ga na konkretan sluaj.
Sudija u angloamerikom pravnom sistemu isto tako pokuava da
pronae pravilo koje je primenjivo na konkretan sluaj, ali se pri
tome koristi drugojaijim metodom. Vezan odlukama viih sudova,
on zakljuuje od pojedinanog ka optem. Prethodne pojedinane
sudske odluke u ovakvom sistemu predstavljaju podlogu iz koje
induktivnim zakljuivanjem treba izvesti opte pravilo koje se mo`e
primeniti i na konkretan sluaj u kojem sud reava.
1
U praksi engleskih sudova prihvaena su vremenom izvesna
pravila koja se tiu samog rada sudova i tumaenja precedenata. Pre-
ma ovim pravilima, svi sudovi su vezani odlukama viih sudova, a
najvii sudovi, sa izvesnimizuzecima, jedini su sudovi koji su vezani
sopstvenim odlukama. Ni`i sudovi mogu odluivati suprotno prece-
dentima koje su u svome radu razvili sudovi vii od njih jedino u slu-
aju kada je vii sud uinio oiglednu greku. U okvirima sistema
sudova svaki relevantan argumenat ma kog suda, bez obzira na
mesto koje taj sud zauzima u hijerarhiji sudova, predstavlja ozbiljan
argumenat koji valja bri`ljivo razmotriti. Drugim reima, dok presu-
de viih sudova obavezuju ni`e sudove, presude ni`ih sudova nisu
obavezujue, ali snagomargumenata mogu delovati na druge sudove
i na razvoj sudske prakse. Samim protekom vremena pojedini prece-
denti se ne ukidaju, ve tek onda kada doe do odgovarajuih prome-
na u praksi najviih sudova. Presude viih sudova autoritativne su za
ni`e sudove samo u onomsvome delu u kome je sadr`ano obrazlo`e-
nje odluke (ratio decidendi). Sama odluka u nekom ranijem sluaju
(obiter dictum) za sud koji donosi odluku nije relevantna.
Usvajanjem engleskog precedentnog prava u zemljama koje su
stajale u odreenim administrativnim i politikim vezama sa Engle-
skom i koje su se razvijale pod uticajem engleske pravne kulture
150
1
Vidi Carlton Kemp Allen, Lawin the Making, Oxford, Clarendon Press, 1958, str.
157-158.
(SAD, Kanada, Australija, Novi Zeland i neke druge bive engleske
kolonije) prihvaena su, uz izvesna odstupanja, i navedena pravila
koja se tiu rada sudova i tumaenja presuda. USjedinjenimAmeri-
kim Dr`avama, zemlji koja je uz Englesku najvie doprinela razvoju
ustanova i doktrine angloamerikog prava, odstupanja od engleskih
pravila podstaknuta su, naravno, veim razlikama izmeu politikih
sistema Velike Britanije i Sjedinjenih Dr`ava, a naroito postoja-
njem pisanog ustava i federalnog ureenja u Americi.
Mada sudovi i sudsko pravo predstavljaju glavno obele`je an-
gloamerikog prava, uporedo sa krupnim drutveno-ekonomskim
promenama sve vei takmac precedentnompravu u angloamerikom
pravnom sistemu postajalo je zakonodavstvo. Za razliku od prece-
dentnog prava koje je postepeno nastajalo, zakonsko pravo je stvara-
no. Dok sudovi u angloamerikom pravnom sistemu nastoje da
pravo pronau, zakonodavac se neposredno bavi stvaranjem prava.
Dok zakonodavac legislira, sud samo interpretira pravo. Moglo bi se
zato rei da u ovakvom pravnom sistemu, i pored toga to doprinose
razvoju prava, sudovi u izvesnom smislu u pravo ne unose nita pot-
puno novo. Otuda i ona poznata tvrdnja Henrija Mejna: U Engle-
skoj smo naviknuti na irenje, preinaenje i popravku prava od strane
mainerije koja, u teoriji, nije u stanju da promeni nijednu jotu, nije-
dan red postojee jurisprudencije.
2
U kakvom odnosu stoji zakonodavstvo prema precedentnom
pravu u angloamerikom pravnom sistemu? Kako sudovi tumae
precedentno pravo u vreme naglog irenja zakonodavne uloge dr`a-
ve? Kako se odvija zakonodavna delatnost u jednom sistemu u ko-
jemje iroko podruje drutvenih odnosa ve bilo ureeno pravilima
precedentnog prava? Nala`enje odgovora na ova pitanja olakano je
utoliko to se neki od zakona bave pitanjima koja nisu obuhvaena
precedentnim pravom. Drugi zakoni, meutim, ureuju pitanja koji-
ma se bavi precedentno pravo, dopunjujui ga, menjajui i objanja-
vajui. Sve u svemu, mada osporavano, jo uvek je uticajno staro
naelo da je precedentno pravo fundamentalnije od zakona i da zato,
kad god je moguno, zakon treba tumaiti u saglasnosti sa naelima
151
2
Henry Maine, Ancient Law, London, J. M. Dent and Sons Ltd., n. d., str. 18.
precedentnog prava. Svaki zakon treba tumaiti usko i nije moguno
pozivati se na duh zakona da bi se popunile njegove praznine. Prece-
dentno pravo iskljuuje se samo u sluajevima kada novi zakon
svojim izriitim i nedvosmislenim odredbama propisuje da se prece-
dentno pravo ima smatrati izmenjenim. Ali i u ovomposlednjemslu-
aju va`i naelo da zakon kojim se ukida precedentno pravo treba
tumaiti usko.
injenica da je u angloamerikom pravnom sistemu zahvaljuju-
i ulozi sudova te`ite bilo na pronala`enju a ne na stvaranju prava,
doprinela je tome da pravo sa stanovita polo`aja i sudbine pojedinca
bude postojanije. Od samog nastanka common law sistema u Engle-
skoj preovlaujui deo prava inila su pravila koja se nisu mogla me-
njati i stvarati niti trenutnom voljom pojedinca niti trenutom voljom
promenljivih veina u zakonodavnim skuptinama, ve je ovo pravo
imalo trajniji i optiji karakter, jamei vii stepen pravne sigurnosti.
Pravo je uglavnombilo neto to treba otkrivati a ne stvarati i samim
time ni pojedinac ni veina u zakonodavnom telu nisu mogli da iz-
jednae svoju volju sa optimpravomzemlje. Prema tradicionalnom
angloamerikom shvatanju prava, pravo nije proizvod volje ma
koga, ve zapreka svakoj vlasti, a posebno arbitrarnoj. Nasuprot po-
znatoj Ulpijanovoj maksimi da volja samog vladaoca ima snagu
zakona (Quod principi placuit legis habet vigorem), u engleskoj
pravnoj praksi i misli bilo je razvijeno shvatanje da niija volja sama
po sebi (ni pojedinca ni veine) ne mo`e imati snagu zakona ako nije
saglasna sa optijim i starijim pravnim naelima.
Uosnovi ovakvog shvatanja prava je ideja vladavine prava, stari
ideal politike misli po kojem se tlaenje od strane onih koji su na
vlasti mo`e suzbiti tako to se pravo uzdi`e iznad ljudi, to se umesto
vladavine ljudi uspostavlja vladavina prava. Re je ovde, naravno, o
ideji vladavine prava u najirem znaenju, u obliku u kome je ta za-
misao obrazlagana i branjena u radovima koji spadaju u podruje
filozofije politike i prava. Nije predmet ovoga rada pojam vladavine
prava u pravnom smislu, odnosno onaj pojam koji je po svojoj priro-
di uvek vremenski i prostorno ogranien (kao to je to, na primer,
sluaj sa poznatom Dajsijevom definicijom vladavine prava iz
152
prolog veka),
3
ve je ovde predmet razmatranja vladavina prava u
politikom znaenju.
4
O tome da pravo treba da vlada da se ne bi vladalo tiranski, prvi
su razmiljali Grci, ali u njih se ideja o vladavini prava kolebala iz-
meu ideje o svetom karakteru prava, koje je bilo relativno kruto i
nepromenljivo, i stvarnog zakonodavstva u demokratskim re`imi-
ma, koje je opet bilo suvie nesigurno i podlo`no promenama.
5
Kada
je zakon izgubio sveti karakter, volja veine se uzvisila nad pravomi
time je naelo vladavine prava poelo da odstupa pred praksom vla-
davine veine i tiranije veine. Ako je iskustvo Grke pouno zato
to je pokazalo kako esto u praksi naelo vladavine prava mo`e biti
zamenjeno vladavinom ljudi, onda je istorija Rima u mnogome sli-
nija kasnijoj pravnoj istoriji Engleske i ideji vladavine prava (rule of
law), kako je ova formulisana u Engleskoj. Jer i u Rimu, kao i Engle-
skoj, smatralo se da niko u drutvu, ni pojedinac ni veina u zakono-
davnom telu, nema pravo da izjednai svoju volju sa optim pravom
zemlje. Sutina ove ideje sadr`ana je u izreci Julija Paula da ono to
je pravo ne proizlazi iz pravila ve pravilo nastaje na osnovu naeg
saznanja o tome to je pravo (Non ex regula ius summatur, sed ex iure
qoud est regula fiat). U Rimu sve do perioda dominata, kao i u En-
gleskoj kasnije, veliki deo prava nije predstavljalo zakonodavevo
delo. Rimsko privatno pravo praktino je bilo izvan intervencije za-
konodavca. Slino nainu na koji se pravo razvijalo u srednjovekov-
noj Engleskoj razvijalo se privatno pravo u Rimu tako to su ga
pravnici postepeno otkrivali, a ne voljom zakonodavca. Za razliku
153
3
A. V. Dicey, Introduction to the Study of the Law of the Constitution, London,
Macmillan, 1956 (prvo izdanje 1885), str. 202-203.
4
O razlikovanju pojma vladavine prava u politikom i pravnom smislu vidi R. L.
Sharowd, Rule of Law, A Dictionary of the Social Sciences, eds. Julius Gould,
William Kolb, Glencoe, The Free Press, 1964, str. 610-611.
5
Uz dalje izlaganje vidi Friedrich Hayek, The Constitution of Liberty, London,
Routledge and Kegan Paul, 1960, str. 133-249. i Law, Legislation and Liberty,
London, Routledge and Kegan Paul, 1973, knj. 1, str. 72-144; Bruno Leoni, Free-
dom and the Law, Princeton, D. Van Nostrand Company, Inc., 1961, str. 59-96;
Giovanni Sartori, Democratic Theory, Frederick A. Praeger, 1965, str. 278-325.
O ideji vladavine prava pisao je u nas ire Kosta avoki u svome radu Problem
slobode u demokratiji, Filozofske studije 1973, str. 46-66.
od Engleske, u kojoj su u ovom pogledu odluujuu ulogu imale su-
dije, u Rimu su to bili istaknuti pravnici. U Rimu zakonsko pravo
bilo je uglavnomustavno i upravno, kao i krivino pravo, a ove grane
prava odnosile su se samo posredno na privatni `ivot i poslove ljudi.
Posle pada Rima, Evropa je prola kroz jedan dugotrajan period kada
se na pravo gledalo kao na neto to je van volje ljudi, kao na neto
to treba otkriti, a ne stvarati, i kada je sama pomisao da se pravo mo-
`e promiljeno menjati ili stvarati bila svetogre. Na osnovu ovakvih
antikih i srednjovekovnih shvatanja o pravu razvijeno je u Engle-
skoj moderno shvatanje vladavine prava.
Tradicionalno angloameriko shvatanje prava, odnosno shvata-
nje o vladavini prava kako je ovde izneto, zasniva se zapravo na me-
stu i ulozi koju imaju sudsko pravo i sudovi u angloamerikom
pravnom sistemu. Moglo bi se ak rei da je, svojim shvatanjem ide-
je vladavine prava i uloge sudova, angloamerika pravna tradicija na
izvestan nain pokuala da pronae reenje jednog problema koji su
postavili jo Platon i Aristotel. Platon je, naime, ukazao na to da je
osnovna slabost zakona u tome to je on jedno opte pravilo koje
nikada nee moi u jedan mah obuhvatiti ono to je najbolje i naj-
pravednije za sve, pa nareivati ono to je najprikladnije
6
i zalagao
se za to da se vlast podari mudrimpojedincima. Nasuprot ovome, po-
stavljajui pitanja u Politici da li je korisnije potinjavati se najbo-
ljem oveku ili najboljim zakonima, Aristotel je reenje video u
bezlinoj vladavini zakona, odnosno prava. Zahtevati da vlada za-
kon, pie Aristotel, znai zahtevati da vlada Bog i um, a zahtevati
da vlada ovek znai dopustiti i `ivotinji da vlada, jer po`uda je neto
`ivotinjsko, a strast kvari i najbolje ljude kada su na vlasti. Stoga za-
kon predstavlja um bez po`ude.
7
Angloamerika pravna tradicija u
izvesnom smislu pokuava da pomiri Aristotelovu zamisao o vlada-
vini prava i Platonovu ideju o vladavini mudrih pojedinaca, povera-
vajui ovu ulogu onima koji imaju najodgovorniju ulogu u procesu
tumaenja i razvoja prava sudijama.
8
154
6
Platon, Dr`avnik, Zagreb, Liber, 1977-294b.
7
Aristotel, Politika, Beograd, Kultura, 1966, 1287a.
8
Wallace Mendelson, Judicial Discretion, International Encyclopedia of the So-
cial Sciences, ed. David Sills, New York, Macmillan, 1968, knj. 8, str. 320-322.
U19. i 20. veku u drutvenom`ivotu i pravnoj misli pod uticajem
ideja racionalizma postalo je iroko prihvaeno shvatanje da anglo-
ameriki pravni sistem, u kome su oni koji pravo primenjuju prinue-
ni da ovo tra`e u zastarelim, nesreenim i teko dostupnim zbirkama
sudskih odluka, mora biti inferioran u odnosu na jedan pravni sistemu
kome je pravo sadr`ano u preglednim i sistematizovanim zakonskim
propisima. Prema ovome shvatanju, apstraktno posmatrano, jedan si-
stem zakonskog prava tehniki je savreniji od jednog sistema sud-
skog prava. Angloameriko pravo, posmatrano na ovaj nain, jedan je
od zaostataka pravne prolosti, neto to je samo srean spoj okolno-
sti, niz sluajeva, uspeo da ouva i odr`i do naih dana.
Ova racionalistika kritika ne samo angloamerikog pravnog si-
stema ve i angloamerike pravne tradicije, pa time i ideje vladavine
prava u obliku u kome ona ini sastavni deo ove tradicije, saglasna je
sa sve veom ulogom zakonodavca u drutvenom `ivotu, odnosno sa
injenicom da u svim politiko-pravnim sistemima, pa i u angloame-
rikom, parlament, vlada i organi uprave postaju prave fabrike prava.
Zala`ui se za to ire promiljeno stvaranje prava od strane zakono-
davne i izvrne vlasti, a osporavajui valjanost tradicionalnog anglo-
amerikog razvoja prava putem otkrivanja ta je pravo, ovakva
kritika posredno dovodi u pitanje i valjanost ideje vladavine prava,
kojom je pro`et celokupan razvoj agloamerike pravne tradicije.
II
U istoriji engleskog prava i pravne misli bilo je vie sporova iz-
meu onih koji su kritikujui tradicionalno englesko shvatanje prava
odbacivali i ideju o vladavini prava i onih koji su strasno branili tu ide-
ju. U svojim polemikama sa D`emsom I i Frensisom Bekonom ovo
shvatanje vladavine prava branio je Edvard Kouk. Kasnije, reagujui
na jedan Hobsov manje poznati spis, Dijalog o common law-u, Metju
Hejl, uenik Koukov i sudija kao i Kouk, izneo je jo ire i izriitije
razloge u prilog engleskog shvatanja prava i ideje vladavine prava.
Ipak, u najrazgovetnijem i naj`eem obliku tradicionalno englesko
shvatanje prava podvrgao je kritici D`eremi Bentam, rodonaelnik
155
engleskog utilitarizma. Kritikujui osnovna naela engleskog prav-
nog sistema, ulogu sudova i sudskog, precedentnog prava u ovome si-
stemu, Bentam je posredno doveo u pitanje i ideju vladavine prava.
Prvi put je svoju kritiku Bentam izlo`io u manjem spisu Frag-
ment o vladi 1776. godine, napadajui znamenite Blekstonove
Komentare o pravu Engleske, koji su se u etiri knjige pojavili izme-
u 1765. i 1769. godine. Tekoe kojima je bilo praeno upoznava-
nje sa precedentima u sudskim arhivama ili u privatnim zbirkama
sudskih odluka doprinele su da se poev od 13. veka pojavi vie ko-
mentara velikih engleskih pravnika, preko kojih se takoe moglo
upoznati sa precedentnim pravom. Znaaj ovih komentara u engle-
skompravu podsea na ugled i uticaj koji su imala miljenja istaknu-
tih pravnika u rimskom pravu. Posle vie ovakvih znaajnih
komentara Blekston je krajem 18. veka uzeo da izlo`i i obrazlo`i
jedan ve zreo pravni sistemi shvatanje prava. Blekston je ovo izveo
na do tada najsistematiniji i najpotpuniji nain, izla`ui taj sistem
po odreenim oblastima i polazei od odreenih naela.
U svojim Komentarima Blekston je dosledno izneo i branio tra-
dicionalno englesko shvatanje prava po kojem je u sreditu jednog
pravnog sistema sudsko pravo, odnosno pravo onako kako ga shva-
taju i primenjuju sudovi. Postoje neka temeljna pravna naela od
kojih zakonodavac mo`e da odstupi, ali koje su sudovi du`ni da po-
tuju. Odluke sudova ne mogu biti rukovoene miljenjem sudija ve
tim naelima. Slobodna vlada zato zavisi od sudstva koje u njoj ima
sredinji polo`aj. Tako shvaeno sudstvo obezbeuje ne samo nepri-
strasnu zatitu `ivota, sloboda i svojine podanika, ve slu`i i kao za-
preka nerazboritoj upotrebi parlamentarnog autoriteta. Sudovi su
zato, prema Blekstonu, `iva proroita koja moraju odluiti u svim
spornim sluajevima i koja su zakletvom vezana da odlue prema
pravu zemlje
9
.
Na sudovima je da terazije pravde dr`e nepristrasno i vrsto, tako
da one ne budu podlo`ne kolebanju sa svakim novim sporom, odno-
sno miljenjem sudije. Ono to je nekada bilo neizvesno, posred-
stvom odluke suda pretvara se u trajno pravilo, tako da vie nije u
156
9
William Blackstone, The Commentaries of the Laws of England, London, John
Murray, 1876, knj. I, str. 47.
moi nijednog potonjeg sudije da od ovoga pravila odstupi po sop-
stvenom nahoenju. Nije zadatak sudija da proglaavaju novo pravo
ve da odr`e i proire staro pravo. Jedini izuzetak od ovoga pravila je
kada je staro pravilo protivno razumu. Ali i u tome sluaju, veli Blek-
ston, ako se poka`e da je ranija odluka suda besmislena ili nepraved-
na, sud nee zakljuiti da takva odluka predstavlja loe pravo (bad
law), ve da se uopte ne radi o pravu (not law), odnosno da pomenuta
odluka ne predstavlja ustanovljeni obiaj kako je prvobitno pogreno
utvreno.
10
Temeljna pravna naela kojih se sudije moraju dr`ati u poetku
su nastajala i razvijala se iz optih obiaja, ali obiaja koji su otkrive-
ni u ranijim odlukama sudova. A valjanost obiaja je ba u njihovoj
dugovenosti, ba u tome to se koriste od davnina. Po Blekstonovim
reima, valjanost obiaja je u tome to se ne mo`e utvrditi njihov ta-
an poetak i prvi izvor, u tome to se obiaji koriste od pamtiveka
(time out of mind), odnosno sve od vremena dokle se`e ljudsko sea-
nje (time whereof the memory of man runneth not to the contrary).
11
Dok e predstavnici racionalistike orijentacije u drutvenoj misli
(Bentam, na primer) isticati da je valjanost jednog propisa u tome to
je ureen u skladu sa zahtevima razuma, u tome to odgovara savre-
menim potrebama i interesima `ivih narataja, po Blekstonu vred-
nost jednog pravnog propisa je u njegovom trajanju. Trajnost jednog
propisa, njegova iskustvena provera predstavlja najvre jamstvo
pravne sigurnosti ljudi pod tim propisima.
Ono to daje vrstinu jednom drutvu jeste skup konvencional-
nih pravila ija je svrha da urede i time zatite prava pojedinca. Delo-
tvornost ovoga sistema pravila zavisi, meutim, od toga u kojoj je
meri povezan sa prirodnim poretkom stvari. Suvie esto ispitivanje
osnova ovih pravila mo`e ukazati da ona imaju karakter konvencije,
vetaki karakter i time dovesti u pitanje i njihove prirodne osnove.
Po Blekstonu je zato dobro kada se ljudi pokoravaju ustanovljenim
pravilima, ne proveravajui potanko razloge za njihovo donoenje.
12
157
10
Isto, str. 47-48.
11
Isto, str. 45.
12
Vidi Herbert Storing, WilliamBlackstone, History of Political Philosophy, eds.
Leo Strauss, Joseph Cropsey, Chicago, Rand McNally, 1972, str. 603.
Slino miljenje zastupao je i Blekstonov veliki prethodnik i istomi-
ljenik Metju Hejl u svojoj polemici sa Hobsom. Po Hejlu, vrednost
jednog konvencionalnog sistema pravila obiajnog prava, kakav je
bio common law, jeste u sa`etom iskustvu stolea i narataja, isku-
stvu koje svojom mudrou nadilazi valjanost miljenja najmudrijih
pojedinaca ili skupine ljudi. Zato Hejl i pie da nije neophodno da
nam razlozi jedne ustanove budu oevidni. Dovoljno je da postoje
ustanovljeni zakoni koji nam daju sigurnost i razumno je pokoravati
se ovim zakonima ak i kada nije oevidan odreeni razlog koji stoji
u osnovi jedne ustanove.
13
Kao i Hejl, i Blekston je smatrao da to
su pravila o kojima je ovde re starija i vre uvre`ena manje je ve-
rovatno da e se postaviti pitanje razloga koji stoje u njihovoj osnovi.
Blekston je upozoravao i na to da je razvoj zakonodavstva doveo
u opasnost staro pravo i tradicionalno shvatanje prava. Common
law-u u Engleskoj, pie on, desilo se isto to i dostojanstvenim,
drevnim zdanjima, koje su `ustri i neiskusni neimari drznuli da zao-
denu u novo ruho i uglade u svome zanosu modernog popravljanja.
Zato je esto simetrija common law-a bila naruena, njegove propor-
cije bile su izopaene, a njegova velianstvena jednostavnost zame-
njena prividnim ulepavanjima i neobinim novinama. Jer, istini za
volju, skoro sva zamrena pitanja, skoro sva cepidlaenja, zapetljano-
sti i odlaganja, koja su bacila ljagu na engleske i druge sudove duguju
svoje poreklo ne common law-u, ve novinama u njemu koje su delo
akata parlamenta.
14
Zakonodavstvo je zato, po Blekstonu, opravda-
no jedino ukoliko se njime proglaava obiajno pravo ili ukoliko ono
predstavlja lek protiv pojedinih nedostataka obiajnog prava.
Kritikujui Blekstonove ideje, Bentam je u Fragmentu o vladi i
u drugim radovima hteo da dovede u pitanje preovlaujue pravno
shvatanje u Engleskoj onoga vremena.
15
to je to shvatanje Blekston
158
13
Sir Mathew Hales Criticism on Hobbes Dialogue on the Common Law, prilog
u W.S. Holdsworth, A History of English Law, London, 1924, knj. 5, str. 504-505.
Navedeno prema: Hayek, The Constitution of Liberty, str. 58.
14
Blackstone, The Commentaries on the Laws of England, knj. 1, str. 6.
15
Jeremy Bentham, A Fragment on Government and Introduction to the Princi-
ples of Morals and Legislation, ed. Wilfrid Harrison, Oxford, Basil Blackwell,
1960. ire o idejama Bentama i ostalih predstavnika utilitarizma vidi klasine
studije Leslie Stephen, The English Utilitarians, London, Duckworth and Co.,
izneo na jednom mestu i u sreenom i knji`evno zanimljivom i
lepomobliku, Bentamu je samo olakalo zadatak. Kako precedentno
pravo inae nije bilo pristupano, Blekston je, sumirajui na jednom
mestu ovo pravo, postao pogodan predmet kritike za Bentama, koji
je opet zastupao sasvim drugojaije shvatanje prava i zalagao se za
reformu postojeeg pravnog sistema. Prikazavi jednostavno kako je
sa svim svojim protivrenostima i nedostacima pravni sistem Engle-
ske izgledao u drugoj polovini 18. veka, Blekston je za svoga kritia-
ra postao simbol haotinog stanja u kome se nalazio common law
sistem. Sama injenica da je Blekston prvi zapoeo da dr`i predava-
nja o engleskompravu na Oksfordu i da su njegova predavanja i dela
vrila veliki uticaj na mlade narataje engleskih pravnika nagnala je
Bentama da svoju kritiku tradicionalnog shvatanja prava usmeri ba
na Blekstonove Komentare. Zato nije ni neobino to je Bentam za
moto svoga spisa iskoristio jedno mesto iz Duha zakona u kojem
Monteskje pie da nita ne odla`e toliko razvoj znanja kao loe delo
jednog slavnog pisca.
16
Mada je Fragment o vladi u osnovi jedan kritiki spis, u njemu
se ve mogu nazreti Bentamove pozitivne zamisli o reformi prava,
zamisli koje e biti razvijene i konkretizovane u njegovim kasnijim,
brojnim delima. Bentam je zastupao shvatanje da su izmene postoje-
eg politiko-pravnog ureenja zemlje neminovne, ali da se te izme-
ne mogu izvriti mirnim putem, a ne kao u Francuskoj revoluciji.
Iznosei svoje shvatanje kako se postojee ustanove mogu reformi-
sati tako da budu korisne, odnosno da slu`e to veoj srei to veeg
broja ljudi, Bentam je najvie iao za tim da uzdrma poverenje u sta-
re pravne ustanove, u pravni sistem u kojem je precedentno pravo
predstavljalo dominantan izvor prava koji je davao peat itavom
politiko-pravnom sistemu Engleske.
UBentamovo vreme smatralo se da vrednost engleskog prava le-
`i, pre svega, u njegovoj drevnosti i dugovenosti, kao i u njegovim
unutranjim svojstvima koja su delo najblistavijih umova engleske
politiko-pravne tradicije. Za Bentama, meutim, ni starost jedne
159
1900, knj. 1-3, i Elie Halevy, The Growth of Philosophic Radicalism, Boston,
Beacon Press, 1955.
16
Vidi Bentham, A Fragment on Government, str. 3-4, 15.
ustanove, ni ugled onih koji su doprineli njenom nastajanju i razvoju
ne predstavljaju dovoljno opravdanje. Pod uticajem ideja racionali-
zma, Bentam u svojoj kritici engleskog prava nije priznavao nikakve
autoritete i tradiciju, ve je englesko pravo cenio iskljuivo sa stano-
vita naela korisnosti. Polazei od naela korisnosti, Bentamje sma-
trao da bi trebalo izvriti reviziju va`eeg pravnog sistema tako to bi
se odbacili oni njegovi elementi koji se suprotstavljaju naelu kori-
snosti. Nekorisnim je Bentam smatrao mnoge zastarele odredbe u
precedentnom pravu, srednjovekovnu terminologiju, slo`enost po-
stupka, kao i veliku mo sudova i sudija. Prema Bentamu, pravo treba
da stvara savremeni zakonodavac u skladu sa savremenimprilikama i
potrebama ljudi. Usreditu jednog racionalnog pravnog sistema treba
da stoji zakonodavstvo, a ne pre`ivele, teko razumljive i nekorisne
sudske presude, kao to je to sluaj u Engleskoj.
Englesko pravo postalo je, po Bentamu, prava uma besmislenih
razlika, protivrenosti u kojima se niko ne mo`e snai bez uputstava
posveenih u tajne ovoga sveta i u kome materijalna sredstva i preva-
re daju prednost bogatima nad siromanima i nepotenima nad po-
tenima. Jedan od glavnih uzronika ovakvog stanja je sudsko pravo,
koje je Bentam bez prekida napadao. Tiranija sudskog prava
(judge-made law) po njemu nije nita manje loa od tiranije religije
koju stvaraju svetenici (priest-made religion).
17
Bentam, kome je sredina iz koje je potekao namenila pravniku
karijeru, brzo je poao drugim putem. U knjizi Fragment o vladi, u
kojoj je kao dvadesetsedmogodinji mladi anonimno napao jednog
od najuva`enijih predstavnika pravnike profesije, sadr`an je sav
Bentamov bunt i otpor prema pravu i pravnicima kako su oni izgle-
dali u Engleskoj njegovog vremena. Na jednom mestu on je ovako
dao portret pravnika: Be`ivotna i klonula vrsta koja je spremna da
prihvati sve i da pristane na sve; nesposobna da shvati i osea razliku
izmeu pravog i nepravog; neosetljiva, kratkovida i nepopustljiva;
ravnoduna, a ipak sklona da bude uvuena u potrese la`nih straho-
vlada; gluva na glas razuma i javne koristi; posluna samo na apat
sopstvenog interesa i na mig vlasti.
18
160
17
Stephen, The English Utilitarians, knj. 1, str. 279.
18
Bentham, A Fragment on Government, str. 12.
Bentamova kritika Blekstonovih pogleda odnosi se zapravo
samo na nekoliko stranica Blekstonovog Uvoda u Komentare, na
kojima ovaj izla`e svoju definiciju prava. Mada je nastojao da svo-
jimKomentarima da teorijsku, filozofsku osnovu, samBlekston, do-
bar tuma i popularizator jednog komplikovanog pravnog sistema,
nije raspolagao odgovarajuimfilozofskimznanjem. On je na pome-
nutim stranicama platio dug maniru svoga vremena da se u izlaganju
poe od izvesnih filozofskih postavki. Zato je Bentams pravomuka-
zao na protivrenost Blekstonovog shvatanja prirodnog prava, dru-
tvenog ugovora, suvereniteta i podele vlasti.
Blekston je esto nelogian i nedosledan i zato je meta Benta-
movih napada. Te neloginosti u Blekstonovom izlaganju dolaze od
pokuaja da opie pravo onakvo kakvo je bilo i da za njega da razloge
koji mogu biti zanimljivi i uverljivi prosenom itaocu. Ti razlozi ne
ine delove jedne kritike i koherentne pravne filozofije ve treba da
omogue itaocu da shvati common lawmetod misli. Komentari jesu
odbrana postojeeg pravnog poretka ali svrha jednog uvodnog, ud`-
benikog tiva jeste da objasni i opravda pre nego da napada grau
koju izla`e.
19
Bentam je svoju kritiku zapoeo napadom na jedno delo u kome
je bio sadr`an prikaz pravnih ustanova Engleske, da bi tu kritiku po-
tom razvio u kritiku celog pravnog sistema. I u drugim svojim spisi-
ma on je ukazivao na pojedinane nedostatke delujui u pravcu
kritike sistema. Istini za volju, treba priznati da je Bentamova kritika
engleskog pravnog sistema u znatnoj meri osnovana. Sistem prece-
dentnog prava u Bentamovo vreme imao je svakako svojih nedosta-
taka. Proces sudskog razvoja prava uopte je relativno spor i te`e se
prilagoava promenjenimdrutvenimokolnostima. Zatim, poznava-
nje ranijih precedenata bilo je praeno velikim tekoama koje obi-
an ovek nije u stanju da savlada, tako da je precedentno pravo bilo
skoro iskljuivo u rukama pravnikog poziva.
U osudi pravnog sistema Engleske Bentam nije bio usamljen,
isto kao to nije bio ni bez prethodnika. Kritike Bentamovih prethod-
nika, meutim, nisu imale izriit karakter i nijedna od njih nije bila
161
19
Vidi Martin Schapiro, William Blackstone, International Encyclopedia of the
Social Science,
iskljuivo zaokupljena postojeim pravnim poretkom i pravnim `i-
votom. Nijedan od ovih prethodnika nije u meri u kojoj je to uinio
Bentam ukazivao na nedostatke u politikim i pravnim ustanovama
Engleske i zalagao se za reformu. Veina tih kritikih zamerki pre
Bentama mo`e se nai u knji`evnimradovima onoga vremena, naro-
ito u tekstovima satirinog ili pamfletskog karaktera. Tako je, pri-
mera radi, itavih pola veka pre Bentama u jednoj takoe anonimno
objavljenoj satiri ukazano na mnoge nedostatke engleskog pravosu-
a i prava. Re je, naravno, o slavnim Guliverovim putovanjima
D`onatana Svifta. I na osnovu te knjige namee se groteskna pred-
stava o engleskom pravu i pravnicima. Tako u jednom od svojih pu-
tovanja Guliver svojim sagovornicima ovako opisuje engleske
pravnike i pravo: Meu nama postoji stale` ljudi koji je uio vetinu
da reima, naroito u tu svrhu nagomilanim, dokazuje da je belo crno
i crno belo, ve prema tome za ta su plaeni. Sve ostalo drutvo ro-
buje tim ljudima... Advokati se naroito staraju da zapiu sva ranije
reenja protiv pravde i zdravog razuma oveanstva. Takva reenja
oni, pod imenompresedana, iznose kao autoritet da opravdaju najne-
pravinija shvatanja, a sudije uvek odluuju po tim reenjima. Kad
brane neku stvar, oni bri`ljivo izbegavaju da istaknu njene dobre
strane, ve se buno, `ustro i opirno zadr`avaju na podrobnostima
koje nemaju nikakve veze sa predmetom... Zatim ispitaju preseda-
ne, s vremena na vreme odlo`e raspravu i onda posle deset, dvade-
set, ili trideset godina, donesu odluku. Treba takoe primetiti da taj
stale` ima svoj naroiti govor ili `argon, nerazumljiv za sve ostale
smrtnike, kojimsu pisani svi njihovi zakoni, koje oni bri`ljivo gomi-
laju.
20
U drugom delu knjige, Guliver opisuje pravo jedne zemlje
koju je posetio (Brobdingnaga) na takav nain da neminovno navodi
na poreenje sa engleskim pravom: Nijedan zakon ove zemlje ne
sme da ima vie rei no to njihova azbuka ima slova, a ona ih ima
svega dvadeset i dva. Ali, ustvari, malo je zakona koji su i toliko du-
gaki. Izra`eni su najjednostavnijim reima, a ovde ljudi nisu takvi
majstori, da zakonima iznalaze vie od jednog tumaenja. Pisati ko-
mentar kakvog zakona smatra se za zloin koji se ka`njava smru.
21
162
20
D`onatan Svift, Guliverova putovanja, Beograd, Prosveta, 1961, str. 285-287.
21
Isto, str. 151.
Svift i mnogi drugi Bentamovi prethodnici koji su kritikovali
pravni sistem Engleske nisu pokuavali da izvedu jedno drugojaije
shvatanje prava. Bentam je, meutim, u svojim spisima poev od
Fragmenta o vladi to uinio. Tradicionalnom shvatanju, po kome je
pravo neto to sudovi otkrivaju i ija se valjanost izra`ava u trajno-
sti odreenih pravila, Bentam je suprotstavio jedno sasvim drugoja-
ije shvatanje prava po kojem je pravo pre svega neto to se stvara.
Bentam je pravo sveo na zapovest suverene vlasti kojoj se ostali la-
novi drutva po navici pokoravaju.
Po miljenju Bentamovom, ovlaenja suverene vlasti, osim ako
nisu ograniena izriitom konvencijom, mada nisu bez granica, nisu
ni odreena.
22
Jedino to suverenu vlast ograniava jeste ocena mo-
gunosti uspenog otpora podanika. S druge strane, na odnos graana
prema vlasti utie njihova ocena sopstvenog interesa. Ta ocena inte-
resa zasniva se na poreenju izmeu loih strana pokoravanja vlasti i
posledica odricanja poslunosti nosiocima vlasti. Ako suverena vlast
u svimdr`avama ima ista obele`ja, onda e odgovor na pitanje da li je
jedna vlast slobodna ili despotska zavisiti od vie inilaca povezanih
sa raspodelom vlasti; od naina na koji je vrhovna vlast podeljena iz-
meu lica koja kolektivno njome raspola`u; od stepena lakoe u ko-
jem oni koji vladaju i oni kojima se vlada mogu da menjaju uloge; od
mere u kojoj su upravljai du`ni da iznose razloge za svoje delovanje
onima kojima upravljaju; od mogunosti opozicije i pritu`be onih
kojima se upravlja.
23
Donoenje zakona, po Bentamu, karakteristina je funkcija su-
verene vlasti. Napadajui tradicionalno englesko shvatanje prava,
Bentam se zalagao za to da u sreditu modernog pravnog sistema
stoji racionalno zakonodavstvo a ne sudsko pravo. Nestrpljiv zbog
nespremnosti veine engleskih pravnika da razmotre i najmanju re-
formu, Bentam je svoje nade polagao u zakonodavca koji bi izmenio
lik Engleske.
Bentamova shvatanja o preimustvima zakonodavstva nad pre-
cedentnim pravom koje su razvili sudovi, kao i njegovo shvatanje
prava kao zapovesti, dalje je razvio D`on Ostin, zaetnik kole anali-
163
22
Bentham, A Fragment on Government, str. 94.
23
Isto, str. 94-95.
tike jurisprudencije. Napadajui tradicionalno englesko shvatanje
prava, po kojem precedentno pravo, odnosno common law, postoji
od davnina, a sudovi ga samo objavljuju, Ostin je u svom delu Odre-
ivanje predmeta jurispredencije pisao da je pravo izraz volje suve-
rene vlasti kojoj se ostali pokoravaju iz straha od kazne. Od svih
oblika stvaranja prava Ostin je, kao i Bentam, smatrao da je zakono-
davstvo najpodesniji izraz suverene volje.
Ostavljajui po strani pitanje bo`anskog prava, Ostin je, kada je
re o pravu kao o ljudskoj tvorevini, smatrao da se pravila ovoga dru-
gog mogu svrstati u dve kategorije.
24
Prvu kategoriju ine ona pravi-
la koja politiki nadmoan u dr`avi (suveren) propisuje ostalima.
Drugu kategoriju pravila su ustanovili oni koji nisu politiki nad-
moni (jedan suveren u odnosu na drugog, roditelji u odnosu na
decu). U ovu drugu kategoriju spadaju takoe i ona pravila koja je
ustanovila jedna odreena skupina ljudi: moral, pravila mode, pravi-
la asti i veliki deo obiaja, sporazuma i konvencija koje spadaju u
ustavno i meunarodno pravo. Za itav ovaj skup pravila Ostin je
upotrebljavao naziv pozitivna moralnost, dok je pozitivno pra-
vo, po njemu, ogranieno na pravila koja potiu od volje suverena.
Jedino ovako shvaeno pozitivno pravo, prema Ostinu, ini predmet
jurisprudencije kao nauke. Ovakva Ostinova podela morala je, na-
ravno, izazvati negodovanje meu predstavnicima pravnike profe-
sije. ta se drugo moglo i oekivati kada je re o knjizi pisca koji je
najpotovanija naela ustava i meunarodnog prava izmeao sa pra-
vilima mode i odrekao im ak i naziv prava, nazivajui ih pozitiv-
nom moralnou?
25
U skladu sa ovakvim shvatanjem pozitivnog prava kao predme-
ta jurisprudencije, Ostin je izneo i svoje shvatanje izvora prava. Su-
veren je izvor svih pravnih pravila. Ukoliko su ova pravila data u
obliku zakona, ona su oigledno izraz suverenove volje. Ako su sa-
dr`ana u sudskim presudama, treba uzeti da i ona potiu od suverena
preko njegovog sudskog zastupnika. Ukoliko se radi o obiajnom
164
24
Vidi John Austin, The Province of Jurisprudence Determined, London, John
Murray, 1832, Lecture I, str. 1-30.
25
William Dunning, A History of Political Theories, New York, Macmillan, 1920,
knj. 2, str. 226.
pravu, onda je suveren i njega hteo, utoliko to je dopustio da ovo
preovlada u skladu sa pravilom, a ono to suveren doputa on i zapo-
veda (what he permits he commands). Drugimreima, prema Ostinu,
kao najneposredniji izraz suverenove volje zakonodavstvo je izvor
prava u pravom smislu rei. Ostali izvori prava (sudske presude i
obiaji) zapravo su podreeni izvori prava (subordinate sources).
Moglo bi se ak rei da je te podreene izvore prava Ostin defini-
sao na takav nain da je u stvari odricao da je uopte re o izvorima
prava.
26
I doista, Ostin je i podvlaio da jedino pravila koja donosi
vrhovno zakonodavno telo potiu iz jednog izvora prava, dok, meta-
forino reeno, ostali pojedinci i tela koji ureuju drutvene odnose
podreeni zakonodavcu (a ovde spadaju u sudovi) predstavljaju
rezervoare u koje pravo pritie iz jednog jedinog i osnovnog izvora
celokupnog prava vrhovnog zakonodavnog tela zemlje.
III
Nasuprot preovlaujuem shvatanju prava u engleskoj jurispru-
denciji i pravnikom pozivu u drugoj polovini 18. veka, Bentam i
Ostin su izveli jedno shvatanje prava koje u njihovo vreme nije imalo
vie pristalica meu engleskim pravnicima, ali je ve bilo branjeno
od jednog utemeljivaa racionalistike tradicije u Engleskoj. Bio je
to Tomas Hobs koji je itav vek pre Bentama u svome Levijatanu
pravo odreivao kao zapovest suverene vlasti kojoj se pokoravaju
ostali lanovi drutva. Graanski zakon, pie Hobs, predstavlja
za svakog podanika ona pravila koja mu je u vidu zapovesti dr`ava
propisala, usmeno, pismeno ili drugimdovoljnimznacima kojima se
volja izra`ava, da bi se njima slu`io za razlikovanje ta je pravo, a ta
nepravo, to e rei ta je protivno, a ta nije protivno pravilu.
27
Za
razliku od tradicionalnog engleskog shvatanja prava po kojem je
moguno da obiaj du`inom trajanja stekne autoritet pravnog propi-
sa, na ta su naroito upuivali Hejl i Blekston, Hobs je tvrdio da
kada dugotrajni obiaj stekne autoritet zakona, autoritet nije
165
26
Allen, Law in the Making, str. 2-3.
27
Tomas Hobs, Levijatan, Beograd, Kultura, 1961, str. 232-233.
stvoren du`inom vremena trajanja, ve voljom suverena koja je izra-
`ena preutno, jer je utanje ponekad znak pristanka
28
. Dok je po-
znati engleski pravnik i pisac jednog od prvih znaajnijih komentara
engleskog prava Henri de Brekton tvrdio da kralj vlada na osnovu
zakona, odnosno da zakon tvori kralja (the law makes the king),
Hobs je pisao da suveren jedne dr`ave, bilo da je to skuptina ili je-
dan ovek, blagodarei tome to ima vlast da donosi i ukida zakone,
nije potinjen svojim zakonima i mo`e ih ukidati i donositi nove za-
kone. Dok je Brekton tvrdio da tamo gde je volja kralja vie od zako-
na dolazi u pitanje legitimnost vladaoeve vlasti, odnosno o vladaru
se ne mo`e ni govoriti (there is no king where the will and not the law
has dominion), prema Hobsu zakon proizlazi iz volje suverenove
(kralja ili parlamenta), a sm suveren nije vezan svojim zakonima.
Bentam i Ostin su tako na podruju jurisprudencije razvili i
konkretizovali Hobsove ideje. Oni su u englesku misao o pravu une-
li neto ega u dotadanjoj angloamerikoj tradiciji nije bilo nasto-
janje da se sveukupno englesko pravo i ustanove preurede na
racionalnim naelima. Ovim su Bentam, Ostin i drugi predstavnici
utilitarizma uzdrmali i samu ideju vladavine prava, koja je, kao to
je ovde pokazano, inila nerazdvojivi deo angloamerike pravne
tradicije. Istini za volju, treba rei da ni Bentam ni Ostin nisu bili u
naelu protiv ideje vladavine prava, kao to nisu bili ni zastupnici
ideje o arbitrarnoj vlasti, ali dovodei u pitanje osobene osnove ove
ideje u Engleskoj (sredinji polo`aj sudstva i sudskog prava), kao i
svodei pravo iskljuivo na zapovest suverene vlasti, oni nisu mogli
a da ne dovedu u pitanje i samu zamisao o vladavini prava. Benta-
move i Ostinove ideje izvrile su inae veliki uticaj na kontinentalno
pravo i kontinentalnu pravnu teoriju, i u tom smislu su predstavljale
prvu struju koja je doprinela nastajanju pravnog pozitivizma, dok je
njihov uticaj na englesko pravo bio znatno manji.
Pojamprava koji su Bentami Ostin razvili posle Hobsa bio je ve
kod njih, kao i u kasnijoj koli pravnog pozitivizma, izrazito impera-
tivistiki i etatistiki. Pravo je ovde shvaeno kao zapovest dr`avnog
suverena i ba zato je svedeno na zakone koje donosi dr`ava.
29
166
28
Isto, str. 234.
29
Vidi: Ljubomir Tadi, Pravo, priroda i istorija, Filozofske studije 1975, str. 9-14.
Ovakvo imperativistiko i etatistiko shvatanje prava suprotno je tra-
dicionalnom engleskom shvatanju, onom shvatanju po kojem, kako
je pisao poznati engleski pravni pisac Frederik Polok, dr`ava prime-
njuje pravo zato to je ono pravo, odnosno pravo nije pravo samo zato
to ga dr`ava primenjuje (Law is enforced by the State because it is
law; it is not law merely because State enforces it).
30
U sreditu ovog modernog shvatanja prava, koje su Bentam i
Ostin donekle teorijski pripremili i obrazlo`ili, nalazi se zakonodav-
stvo koje se bez ikakvih zapreka iri, menja, umno`ava, izra`avajui
sve vie i vie interese promenljivih veina i ograniavajui podruje
slobodnog delovanja pojedinca. Uopte, moderno shvatanje prava u
znaku je velikog znaaja koji se pridaje zakonodavstvu.
31
irenje za-
konodavstva u modernimpolitiko-pravnimsistemima ini sve te`im
ostvarivanje naela pravne sigurnosti, koje je, opet, jedan od bitnih,
sastavnih elemenata same ideje o vladavini prava. U onim modernim
pravnim sistemima u kojima je zakonodavstvo to koje ini samu sr`
prava, ne mo`e se pouzdano znati da li e zakon koji je danas na snazi
biti to i sutra. Glavno obele`je ovakvih pravnih sistema je ne samo da
neko drugi propisuje kakvo e biti nae ponaanje ve i to da se ti pro-
pisi veoma esto menjaju. Reju, drevna zamisao o vladavini prava
sve vie biva potisnuta praksom vladavine ljudi, dok umesto pravne
sigurnosti nesigurnost na podruju prava sve vie postaje jedno od
glavnih obele`ja savremenog drutva i pravnih sistema.
Posledice modernog, zakonodavnog, shvatanja prava ne
iscrpljuju se samo u slabljenju naela vladavine prava i pravne sigur-
nosti, ve ovakvo shvatanje prava postepeno navikava one na koje se
propisi odnose da svaku zapovest dr`ave prihvate kao pravo. Time se
pitanje legitimnosti vlasti i pravotvorne uloge dr`ave svodi na pita-
nje formalnog legaliteta, a pitanje nepravednog zakona odbacuje se
kao metajuridiko.
32
167
30
Frederick Pollock, Jurisprudence and Legal Essays, ed. A. L. Goodhart, London,
Macmillan, 1961.
31
Vidi: Leoni, Freedom and the Law, i Sartori, Democratis Theory, str. 306-314.
32
Vidi: Alexander Passerin dEntreves, The Notion of the State. An Introduction to
Political Theory, Oxford, At the Clarendon Press, 1967, str. 141-150.
Na kraju, inflacija zakona i tzv. podzakonskih akata vlade i
uprave ne samo da ini snala`enje u jednom tako slo`enom i razvije-
nom pravnom sistemu sve te`im a to je ba ono to su kritiari
angloamerikog prava iznosili na raun precedentnog prava ve
inflacija prava diskredituje pravo. Na jednom mestu u svojim zabe-
lekama sa putovanja po Americi Tokvil, poredei evropsko i anglo-
ameriko pravo (common law), pie da potovanje ljudi prema pravu
raste u srazmeri sa retkou pisanih zakona.
33
Inflacija zakonodav-
stva ne samo da umanjuje vrednost pravnih propisa uopte ve utie i
na to da njihov kvalitet bude lo.
Fridrih Hajek, jedan od najistaknutijih predstavnika savremene
filozofije politike i prava, veli da zakonodavstvo, odnosno promilje-
no stvaranje prava, valja svrstati u one ljudske izume ije posledice
mogu biti dalekose`nije od vatre i baruta. Moderno zakonodavstvo je
otvorilo ljudima sasvim nove mogunosti i dalo im oseanje moi
nad sopstvenom sudbinom. Rasprava o tome u ijim je rukama ova
mo zasenila je mnogo va`nije pitanje o tome koliko ova mo sme da
se iri. Hajek istie da e zakonodavstvo ostati krajnje opasna vlast
sve dotle dok `ivimo u uverenju da ono mo`e da nanese tetu ako je u
rukama nepodesnih ljudi, a zanemarimo pitanje obima ove vlasti.
34
Nije teko odrediti izvor nadahnua za kritiku modernog, zakono-
davnog shvatanja prava poput Hajekove. I Hajek i drugi kritiari
modernog, zakonodavnog shvatanja prava i pravnog pozitivizma u
velikoj su meri inspirisani idejom vladavine prava u obliku u kome
ova ideja predstavlja deo angloamerike pravne tradicije.
168
33
Alexis de Tocqueville, Journey to America, New Haven, Yale University Press,
1960, str. 298.
34
Hayek, Law, Legislation and Liberty, knj. 1, str. 72.