PSIHOLOGIJA, 2007, Vol. 40 (2), 309-328 UDC 159.942.6.072-057.

874





NASILJE U OSNOVNIM KOLAMA U SRBIJI - OBLICI I
UESTALOST
1




Dragan Popadi
2

Odeljenje za psihologiju, Filozofski fakultet u Beogradu

Dijana Plut
Institut za psihologiju, Filozofski fakultet u Beogradu


Istraivanje sprovedeno pomou upitnika na 26,628 uenika od 3. do 8.
razreda u 50 osnovnih kola irom Srbije u prolee 2006. godine pokazalo je
da je u periodu od tri meseca 65.3% uenika, sudei po njihovim izjavama, do-
ivelo neki oblik vrnjakog nasilja (procenti se zavisno od kole kreu od 48%
do 80%). Ako se analiziraju sluajevi ponovljenog nasilja, onda se 20.7% ue-
nika moglo klasifikovati u rtve, 3.8% u nasilnike i 3.6% u rtve/nasilnike. Na
nasilje odraslih alilo se 35.7% uenika, a 42% uenika bili su svedoci verbal-
ne agresivnosti uenika prema nastavnicima. Najei oblici vrnjakog nasi-
lja bili su vreanje (45.6%) i spletkarenje (32.6%). Deaci su se neto ee od
devojica izjanjavali kao nasilnici i neto ee su bili izloeni nasilju vrnja-
ka i odraslih. Stariji uenici su ee bili nasilni i ee su se alili na nasilje
odraslih, dok su uzrasne razlike u izloenosti nasilju bile minimalne.

Kljune rei: kolsko nasilje, siledijstvo, osnovna kola




1
Istraivanje je realizovano u okviru projekta Moja kola kola bez nasilja koji je pokrenuo
UNICEF u saradnji sa Ministarstvom prosvete i sporta Republike Srbije. Ujedno, tekst je deo rada
na projektu Psiholoki problemi u kontekstu drutvenih promena finansiranog od strane Minis-
tarstva nauke i zatite ivotne sredine Republike Srbije (br. 149018D).
2
Adresa autora dpopadic@f.bg.ac.yu
Dragan Popadi i Dijana Plut

310

UVODNA RAZMATRANJA


Odreenje nasilja

Po svemu sudei, nasilje u kolama je endemska pojava, poznata svakome ko
se kolovao. Ispoljavajui se u veoma raznovrsnim oblicima i intenzitetima, ono
obino postane socijalno vidljivo tek kada pojedinani incidenti zadobiju medijsku
panju.
Pod nasiljem emo podrazumevati neopravdano nanoenje tete drugome. Po-
naanje kojim se nanosi teta moe biti verbalno i neverbalno, i moe se sastojati u
fizikom povreivanju, nanoenju materijalne tete, ili psiholokom povreivanju
kao to je zastraivanje, sramoenje, socijalna izolacija i slino. Neopravdanost se
sastoji u nelegitimnosti, nezasluenosti, prekomernosti ili neprimerenosti takvog
postupka.
Okarakterisati neku socijalnu interakciju kao nasilje, pa samim tim i oznaiti
uloge nasilnika i rtve, nuno zahteva interpretaciju interakcije, za koju je nedovolj-
no registrovati opaljivo ponaanje. Neslaganje izmeu nasilnika, rtve i tree strane
oko toga da li je neko ponaanje bilo nasilno ili ne moe nastati oko razmimoilae-
nja da li je tim ponaanjem naneta stvarna, zanemarljiva ili nikakva teta, ali i nesla-
ganjem da li je to ponaanje bilo opravdano ili barem normalno. U kolskom kon-
tekstu, ono to se iz jedne perspektive proglaava nasiljem iz perspektive kulture
vrnjaka ili ire kulture nekada se opaa kao normalan pa i poeljan oblik interakci-
je. U nekim zemljama se odobravaju ili podstiu postupci prema deci koji se u dru-
gim sredinama smatraju nasiljem, kao to je fiziko kanjavanje (Zeira i sar., 2004).
Termini nasilje i agresija se kod nas uglavnom koriste kao sinonimi, s tim to
agresivnost i agresija vie upuuju na motivaciju koja je vodila ka povreivanju dru-
goga i na dispoziciju, dok termin nasilje, po naem miljenju, u veoj meri sugerie
nedozvoljenost nanoenja tete, esto i nezavisno od namere.
Generalno posmatrano, oblici kolskog nasilja spadaju u agresivnost, ali moe
se desiti da neki postupci koje ubrajamo u nasilje nisu agresivni akti, u smislu da ih
poinilac vri ne uzimajui u obzir da nekoga povreuju (npr. razliite disciplinske
mere koje nastavnik preduzima), ili previajui njihov uticaj (smatrajui ih za alu).
Nasilje u koli ima razliite oblike i ne iscrpljuje se u, najee ispitivanom,
nasilju meu uenicima (vrnjakom nasilju). Sem njega, postoji i nasilje odraslih
prema uenicima, uenika prema odraslima, kao i nasilje u koje su umeani ueni-
kovi roditelji ili prijatelji a koje je usmereno prema drugim uenicima ili odraslima.
Posebno znaajan oblik vrnjakog nasilja u koli je ono koje se sastoji u po-
novljenom maltretiranju uenika. Ovu pojavu zvaemo siledijstvo (ili jo i zlostav-
ljanje, maltretiranje), to emo koristiti i kao prevod engleskih rei bullying i mob-
bing. Prema esto preuzimanom odreenju jednog od pionira u istraivanju ove ob-
Nasilje u osnovnim kolama u Srbiji - oblici i uestalost


311
lasti, Dana Olveusa, "Uenik je zlostavljan ili viktimiziran kada je on ili ona ponav-
ljano i trajno izloen negativnim postupcima od strane jednog ili vie uenika
(Olweus, 1993; str. 9). Olveus precizira da je siledijstvo takav oblik agresivnog
ponaanja (a) u kojem je rtva ponovljeno izlagana i (b) gde postoji nesrazmera mo-
i (poinilac je jai pojedinac ili grupa) (Olweus, 1993). Poto isti autor nasilje defi-
nie kao agresivno ponaanje kojim akter ili nasilnik koristi svoje telo ili neki pre-
dmet (ukljuujui oruje) da bi naneo (relativno ozbiljnu) povredu ili neprijatnost
drugoj osobi (Olweus, 1999; str. 12), tj. izjednaava ga sa fizikom agresijom, tre-
ba uoiti da iz njegovih odreenja proizlazi da su vrnjako nasilje i siledijstvo ob-
lici agresivnosti koji se samo delimino preklapaju. Fiziki napadi koji nisu ponov-
ljeni i/ili gde ne postoji disbalans moi spadali bi u nasilje ali ne i u siledijstvo, po-
novljeni oblici psiholokog i socijalnog zlostavljanja spadali bi u siledijstvo ali ne u
nasilje, dok oblici psiholokog i socijalnog zlostavljanja koji nisu ponovljeni i/ili ne
postoji disbalans moi ne bi spadali ni u siledijstvo ni u nasilje ve u agresivno po-
naanje.
Poto su Olveusova odreenja sluila kao polazna osnova u mnogim istraiva-
njima, pri emu se ispitivanje kolskog nasilja esto svodilo na istraivanje siledijs-
tva, vano je naglasiti da se nae odreenje nasilja i predmet istraivanja ne suava
na siledijstvo, a da u nasilje u koli ubrajamo (a) ne samo fiziko nasilje ve i obli-
ke psiholoke i socijalne agresije, (b) i nasilne postupke koji su se javili i samo jed-
nom, (c) nasilje gde ne mora da postoji nesrazmera snaga i (d) ne samo nasilne pos-
tupke meu uenicima ve i nasilno ponaanje odraslih prema deci i dece prema
odraslima.


Merenje nasilja

Imajui u vidu kontekst kolskog nasilja, registrovanje nasilja se moe bazirati
na samoiskazima uenika o vlastitom nasilnitvu ili izloenosti nasilju, nominovanju
nasilnika i rtava od strane vrnjaka, procenama odraslih, objektivnim pokazatelji-
ma, neposrednom posmatranju. Ubedljivo najee korien metod su samoiskazi
samih uenika.
Prilikom odgovaranja na pitanja o nasilju, moe se prepustiti samim ispitani-
cima da odrede ta shvataju pod nasiljem, ispitiva ih moe usmeriti na odreenje
koje on ima u vidu, ili ispitanici mogu odgovarati na pitanja o specifinim postup-
cima na osnovu ega ispitiva zakljuuje o prisustvu nasilja. Nasilje koje je predmet
ispitivanja mora imati svoj prostorni, vremenski i komunikacioni okvir. Najvei broj
istraivanja kolskog nasilja fokusira se na nasilje unutar kolskog prostora, ispolje-
no u interakciji izmeu uenika (ree se ispituje nasilje osoblja prema uenicima, a
jo ree nasilje uenika prema osoblju, nasilje meu osobljem, i nasilje u koje su
umeani uenikovi roditelji ili drugovi) i ogranieno na period od poslednjih nekoli-
Dragan Popadi i Dijana Plut

312
ko meseci. Ispitanik se najee izjanjava o uestalosti nasilnih postupaka a ne o
njihovom intenzitetu.
Kao mera nasilja u jednoj sredini moe se uzeti uestalost nasilnih postupa-
ka i/ili broj aktera ukljuenih u nasilnu interakciju. Socijalna interakcija opisana kao
nasilje ukljuuje uloge nasilnika, rtve i potencijalnih posmatraa. Radi se o uloga-
ma, to znai da su u obostranoj tui akteri istovremeno i nasilnici i rtve, kao i da
ovi nazivi ne oznaavaju bilo kakva dispoziciona svojstva, trajne karakteristike akte-
ra koji su se nali u tim ulogama. Poto svaki uenik tokom jednog vremenskog pe-
rioda moe da se nae i u ulozi nasilnika i u ulozi rtve, uobiajeno je da se uenici,
s obzirom na ukljuenost u nasilnu interakciju, klasifikuju u etiri grupe: (1) neuk-
ljueni u nasilje, koji nisu bili ni nasilnici ni rtve (2) samo rtve (3) samo nasilnici,
i (4) i rtve i nasilnici.


Rasprostranjenost nasilja

Prve vee inicijative za ispitivanje nasilja u kolama nastale su 70-tih godina
prolog veka u Skandinavskim zemljama i bile su provocirane traginim sluajevima
uenikih samoubistava. Norveko ministarstvo je sprovelo veliko istraivanje iji
cilj je bio i implementacija interventnih programa, na ijem elu je bio Dan Olveus i
kojim je obuhvaeno 130,000 uenika uzrasta 8 do 16 godina iz 715 kola iz cele
Norveke (Olweus, 1993). Tokom 80-tih i 90-tih godina kolsko nasilje se prepozna-
je kao vaan problem u nizu evropskih i vanevropskih zemalja, sprovode se obimna
istraivanja i konstruiu brojni interventni programi. (Videti pregled u Smith & Bra-
in, 2000).
Izloenost vrnjakom nasilju utvrena je irom sveta gde god je ispitivano
(Evropa, SAD, Ausatralija, Novi Zeland, Japan), a pokazatelji vie variraju zavisno
od naina merenja nego od drave ili regiona. Prema jednom pregledu, izloenost
siledijstvu dobijana u istraivanjima u Australiji, Austriji, Engleskoj, Finskoj, Ne-
makoj, Norvekoj i SAD kree se u rasponu od 15% do 25% (Veenstra i sar.,
2005). Generalno je prihvaeno u zapadnoevropskim studijama da barem 5% ueni-
ka doivi vrnjako zlostavljanje nedeljno ili ee (ovaj procenat je neto vei na
osnovnokolskom nego na srednjokolskom uzrastu, i neto vei kod deaka nego
kod devojica). Neto manje od 5% uenika zlostavlja svoje vrnjake nedeljno ili
ee, pri emu je meu nasilnicima tri do etiri puta vie deaka nego devojica
(Roland i Idsoe, 2001).
Upravo zbog velike raznovrsnosti i u teorijskom odreenju, i u nainima mere-
nja nasilja, i u uzorcima na kojima su ispitivanja vrena, poreenja rezultata su teka
i rizina.
U Olveusovoj studiji, procenjeno je da je oko 15% uenika od 1. do 9. razreda
u skandinavskim kolama ukljueno u interakciju nasilnik-rtva: 7.6% su samo rt-
ve, 5.6% su samo nasilnici, a 1.6% su i rtve i nasilnici (Olweus, 1993).
Nasilje u osnovnim kolama u Srbiji - oblici i uestalost


313
U nacionalnom istraivanju u SAD na oko 16.000 uenika od 6. do 10. razreda
pokazalo se da je 30% uenika ukljueno u ponovljeno nasilje: 13% kao siledije,
10.6% kao rtve a 6% kao i rtve i siledije (Nansel i sar., 2001).
U pregledu istraivanja u Austriji (Atria i Spiel, 2003) pokazano je da se broj
uenika na razliite naine ukljuenih u nasilje kree izmeu 16 i 34%, broj nasilni-
ka od 3 do 16%, broj rtava od 3 do 16%, i broj onih koji su i rtve i nasilnici od 8
do 25%.
U obimnom istraivanju kod nas koje je obuhvatilo 600 uenika uzrasta 11-18
godina iz 12 osnovnih i 12 srednjih kola, uenici su pitani Da li si doiveo (doi-
vela) da ti neko od dece u koli (u drugom pitanju: van kole) ...?, a zatim je nabro-
jano osam oblika nasilja. Najei oblik nasilja u koli bilo je vreanje i ismevanje
(doivelo ga je 36% ispitanih uenika), zatim pretnje batinama (21.3%), otimanje i
unitavanje stvari (9.5%). Znaajan nalaz je bio da kola ne samo da nije zatienija
sredina za decu u pogledu izloenosti nasilju od strane vrnjaka, ve su u njoj deca
vie izloena nekim oblicima nasilja nego van nje. (Gai-Pavii, 1998; str. 166).
U istraivanju koje svake etvrte godine sprovodi Svetska zdravstvena organi-
zacija (WHO) ukljuena su i tri pitanja koja se tiu nasilja i izloenosti nasilju u ko-
li. Nakon to se uenicima da pojanjenje ta jeste a ta nije maltretiranje (bullying)
pri emu se, u skladu sa Olveusovim odreenjem, ono ogranii na sluajeve nesraz-
mere moi
3
, uenici su pitani koliko esto su bili izloeni maltretiranju u koli u pro-
lih par meseci, koliko esto su uzimali uea u maltretiranju drugog uenika u ko-
li u poslednjih par meseci, i koliko puta im se desilo da se potuku tokom protekih 12
meseci.
Rezultati iz istraivanja sprovedenog 2001/2002. godine u 35 zemalja i regiona
na preko 120,000 uenika uzrasta 11, 13 i 15 godina (Craig i Harel, 2004) pokazali
su zabrinjavajui nivo kolskog nasilja - oko 34% ispitanih uenika je bar jednom
bilo izloeno nasilju i takoe velike razlike izmeu drava. Procenat onih koji su
bar jednom bili izloeni nasilju varira, zavisno od drave/regiona, meu 11-
godinjacima: 14% 63%, meu 13-godinjacima: 17% 69% a meu 15-
godinjacima: 12% 61%. Njih 11% je bilo izloeno nasilju bar dva-tri puta puta
meseno. Procenat este izloenosti nasilju varira zavisno od drave/regiona: 4%
28% meu 11-godinjacima, 6% 36% meu 13-godinjacima i 2% 32% meu
15-godinjacima. Konstatovano je da se izloenost nasilju smanjuje sa uzrastom, kao
i da su razlike meu polovima relativno male. Zabrinjavajui je i procenat uenika
koji priznaju da su maltretirali druge. Taj procenat, koji je 35% za ceo uzorak, kree
se zavisno od drave/regiona 9% 54% za 11-godinjake, 17 71% za 13-
godinjake i 19% 73% za 15-godinjake. U 20 od 35 zemalja nasilnitvo je bilo
najee na uzrastu od 13 godina, a u 10 zemalja je raslo sa uzrastom. Meu nasilni-
cima je bilo znaajno vie deaka nego devojica. I tue su se pokazale kao relativno

3
Termin bullying se i u samom izvetaju i prilikom njegovog objanjavanja ispitanicima, ne
ograniava na ponovljeno nasilje.
Dragan Popadi i Dijana Plut

314
este: 39% dece se bar jednom potuklo tokom prethodne godine, a njih 10% se po-
tuklo triput ili ee.
Iz grafika prikazanog u izvetaju (str. 142) moe se izraunati da 49% dece nije
bilo ni rtva ni nasilnik, ali, na osnovu preklapanja sa odgovorima o ueu u tua-
ma, sledi da samo 35% uenika nije bilo ukljueno u nasilje koje sem maltretiranja
ukljuuje i tue. Po stepenu nasilja na vrhu su bili Estonija, Grenland, Letonija, Lit-
vanija, Portugal i Ukrajina. Meu zemljama sa najmanje kolskog nasilja bile su
eka, Slovenija, vedska i Hrvatska.


PREDMET I CILJEVI ISTRAIVANJA


Istraivanje koje smo preduzeli predstavljalo je poetnu fazu ireg projekta
Moja kola - kola bez nasilja podranog od strane UNICEF-a i Ministarstva za
obrazovanje i sport, i imalo je za cilj da prikupi podatke o oblicima i uestalosti na-
silja u osnovnim kolama u Srbiji. Specifinije, u istraivanju smo nastojali da utvr-
dimo:
(a) zastupljenost vrnjakog nasilja merenog razliitim kriterijumima, i proce-
nat uenika koji se po tim kriterijumima mogu svrstati u rtve, nasilnike, r-
tve/nasilnike i neukljuene, kao i zastupljenost nasilja odraslih prema ue-
nicima i uenika prema odraslima u koli;
(b) izraenost pojedinanih oblika vrnjakog nasilja i nasilja odraslih prema
uenicima;
(c) povezanost zastupljenosti nasilja i pojedinanih oblika nasilja sa uzrastom i
polom uenika.


Ispitanici

U delu istraivanja koji e ovde biti prikazan ispitano je 26,628 uenika od 3.
do 8. razreda iz 50 osnovnih kola irom Srbije koje su se ukljuile u projekat ko-
la bez nasilja. Uzrasna i polna struktura uenika prikazana je u Tabeli 1.

Tabela 1. Polna i uzrasna struktura ispitanih uenika

muki enski ukupno
3.razred N 2119 2046 4165
% 50.9% 49.1% 100.0%
4.razred N 2331 2133 4464
% 52.2% 47.8% 100.0%
Nasilje u osnovnim kolama u Srbiji - oblici i uestalost


315
5.razred N 2345 2193 4538
% 51.7% 48.3% 100.0%
6.razred N 2327 2156 4483
% 51.9% 48.1% 100.0%
7.razred N 2239 2145 4384
% 51.1% 48.9% 100.0%
8.razred N 2273 2321 4594
% 49.5% 50.5% 100.0%
N 13634 12994 26628
ukupno
% 51.2% 48.8% 100.0%


Postupak ispitivanja

Uenici su tokom kolskog asa popunjavali anonimni upitnik koji je sadra-
vao pitanja o njegovoj izloenosti nasilju, nasilnom ponaanju, reagovanju u situaci-
jama u kojima je rtva ili svedok nasilja. Upitnik za uenike 3-4. razreda je bio kra-
i, sa jednostavnijim pitanjima koja su se ticala samo izloenosti nasilju i nasilnog
ponaanja.
Ispitivanje je sprovedeno tokom prolea 2006. godine. Upitnike su popunjavali
svi uenici koji su na dan ispitivanja bili u koli.


Instrument

Nasilje je ispitanicima definisano kao svi oni sluajevi kada neko nekoga na-
merno izlae raznim neprijatnostima odnosno eli da ga svojim postupcima ili rei-
ma povredi, uplai ili ponizi. Naglaeno je da nasiljem ne smatramo prijateljska za-
dirkivanja i prepirke niti sluajno, nenamerno nanoenje tete i povreivanje.
Osnovu upitnika (onog dela koji e biti prikazan u ovom radu) ine pitanja gde
uenici treba da oznae koliko esto su doiveli razliite vrste nasilja, kao i koliko
esto su se oni sami nasilno ponaali.
Uenicima je data lista razliitih oblika nasilja (navedeni u Tabeli 4). Za svaki
od ovih oblika nasilja, uenik je trebalo da oznai koliko puta je tako neto doiveo
u poslednja tri meseca, tj. od poetka kolske godine, i to na sledeoj skali: (a) nije
se desilo nijednom; (b) desilo se jednom ili dvaput; (c) deavalo se vie puta; (d)
dogaa se skoro svakodnevno. Mlaim uenicima je predoena neto jednostavnija
skala, gde su trea i etvrta alternativa zamenjene alternativom to mi se dogaalo
esto u poslednja tri meseca.
Dragan Popadi i Dijana Plut

316
U drugom delu upitnika uenicima je ponuena lista istih nasilnih postupaka,
ali su tu uenici trebali da oznae koliko esto su oni sami bili akteri, poinioci nasi-
lja, koristei istu skalu procene uestalosti.
Sem toga, uenici su se izjanjavali da li su i koliko esto bili izloeni nasilju
ne samo tokom poslednja tri meseca ve tokom dosadanjeg kolovanja, kao i da li
su i koliko esto bili izloeni razliitim oblicima nasilja od strane odraslih u koli.



REZULTATI


Koliko uenika su rtve nasilja?

Koliko uenika je izloeno a koliko nije izloeno nasilju zavisi od toga ta e-
mo uzeti kao kriterijum nasilja ima puno moguih kriterijuma koji ne dovode do
istih procena.
(a) Po jednom kriterijumu, smatrano je da je uenik izloen nasilju / vrio
nasilje ako je, izjanjavajui se o specifinim oblicima nasilja, oznaio da je bar jed-
nom iskusio (odnosno vrio) neki oblik nasilja. Po tom kriterijumu, velika veina
uenika, njih 65.3%, je ve u prva tri meseca bar jednom doivela neki oblik nasilja.
Raspon, zavisno od kole, je od 48% do 80%. Izloenih nasilju bilo je manje na sta-
rijem nego na mlaem i srednjem uzrastu (67.8% na mlaem uzrastu, 67.3% na sre-
dnjem i 60.9% na starijem uzrastu V=0.07
4
; 2
(2)
=114.9; p<0.000). Deaci i de-
vojice su u jednakoj meri doiveli nasilje (V=0.01; 2
(1)
=3.3; p=0.07).
(b) Po drugom kriterijumu, u nasilje su ubrajani samo oni sluajevi kada su
nasilni postupci ponovljeni vie puta to bi trebalo da ukazuje na sistematsku izloe-
nost nasilju (to su sluajevi kada uenik na ponuenoj skali zaokrui da je maltreti-
ran vie puta ili svakodnevno). Prema ovom kriterijumu je 24.4% uenika isku-
silo ponovljeno nasilje (jedan ili vie oblika), odnosno neki oblik namernog i siste-
matskog maltretiranja od vrnjaka (ovi procenti se po kolama kreu od 14% do
47%). Na mlaem uzrastu bilo je 22.3% rtava nasilja, na srednjem 27.1% i na stari-
jem 23.7% (2
(2)
=57.2; V=0.05; p<0.000). Meu deacima je bilo 25.1% a meu
devojicama 23.7% rtava nasilja 2
(1)
=7.1;

V=0.02; p=0.007).
(c) Pre nego to su pristupili popunjavanju upitnika, uenicima je reeno ta
e se podrazumevati pod nasiljem, a na poetku ispitivanja starijim uenicima (5-8
razreda) je postavljeno i direktno pitanje koliko su bili izloeni nasilju vrnjaka to-
kom poslednja tri meseca. Njihovi odgovori su prikazani u Tabeli 2.



4
Sa V smo oznaavali Kramerov V-koeficijent
Nasilje u osnovnim kolama u Srbiji - oblici i uestalost


317

Tabela 2. Samoprocena izloenosti vrnjakom nasilju tokom poslednja tri meseca

Izloenost nasilju vrnjaka tokom tri meseca Ukupno
Nijednom
Jednom ili
dvaput
Vie puta
esto se de-
avalo

N 14,073 2,852 698 212 17.826
% 78.9% 16.0% 3.9% 1.2% 100.0%

Na direktno pitanje svaki peti uenik (njih 21.1%) saoptava da je bio izlo-
en nasilju tokom poslednja tri meseca (procenat varira od kole do kole od 9% do
47%). Ovaj procenat je veoma blizak proceni rtava nasilja kada u nasilje ubrojimo
samo vie puta ponovljeno nasilno ponaanje (po tom kriterijumu 24.4% uenika su
bili rtve nasilja). Procenu da su esto (vie puta ili svakodnevno) bili izloeni nasil-
nom ponaanju napravilo je 5.1% uenika. O izloenosti nasilju tokom tri meseca
neto ee saoptavaju deaci nego devojice (22.8% prema 19.2%) - 2
(3)
=38.3;
V=0.05; p<0.000) i uenici 5-6. razreda nego uenici 7-8. razreda (22.5% prema
19.6%, 2
(3)
=25.1; V=0.04; p<0.000).
Podaci koji su dobijeni kada postavimo pitanje na takav nain da uenici
sami moraju da naprave procenu ugroenosti slini su podacima koje smo dobili
kada smo mi raunali stepen ugroenosti na osnovu niza specifinih pitanja o poje-
dinim oblicima nasilnog ponaanja (kriterijum koji uzima u obzir samo vie puta
ponovljeno nasilno ponaanje).
(d) Kada je od starijih uenika traeno da procene koliko su bili izloeni
nasilju tokom ukupnog dosadanjeg kolovanja, 55.8% je reklo da im se to nije desi-
lo nijednom, 30.0% da im se desilo jednom ili dvaput, 11.4% da im se desilo vie
puta, a 2.8% da im se esto deavalo (2
(3)
=22.4; V=0.04; p<0.000). O izloenosti
nasilju tokom kolovanja devojice saoptavaju ree od deaka (40.8% prema
47.4%, 2
(3)
=105.3; V=0.08; p<0.000).


Uenici kao nasilnici

Ako kao kriterijum za procenu uestalosti nasilnog ponaanja uzmemo broj
uenika koji su izjavili da su se bar jednom nasilno ponaali prema nekom od svojih
vrnjaka u poslednja tri meseca, pokazuje se da je 41.0% uenika bar jednom izvri-
lo nasilni atak na vrnjaka u poslednja 3 meseca. Broj nasilnika se sa uzrastom po-
veava: 36.2% na najmlaem, 39.5% na srednjem i 47.3% na starijem uzrastu
(2
(2)
=525.3; V=0.10; p<0.000). Vie nasilnog ponaanja ispoljavaju deaci nego
devojice: 47.9% prema 33.9% (2
(1)
=231.2; V=0.14; p<0.000) i ova razlika postoji
na svim uzrastima.
Dragan Popadi i Dijana Plut

318
Ako u nasilje ubrojimo samo vie puta i skoro svakodnevno ponovljeno agresi-
vno ponaanje, onda je 7.5% uenika u poslednja tri meseca bilo nasilno (3.6% na
mlaem, 6.8% na srednjem i 12.0% na starijem uzrastu (2
(2)
=437.0; V=0.13;
p<0.000). Ponovljeno nasilni su ee bili deaci nego devojice (10.6% prema
4.3%, 2
(1)
=368.1; V=0.12; p<0.000).

Kategorije ukljuenosti u vrnjako nasilje

Kategorizacija uenika je izvrena ukrtanjem dva pokazatelja: indeksa izloe-
nosti nasilju (da li je ili nije u poslednja tri meseca bio ponovljeno izloen nekom od
oblika nasilnog ponaanja) i indeksa nasilnitva (da li je ili nije u poslednja tri mese-
ca vie puta ili skoro svakodnevno ispoljio neki od oblika nasilnog ponaanja). Do-
bijene kategorije prikazane su u Tabeli 3.


Tabela 3. Kategorije ukljuenosti uenika u nasilje prema polu i urastu (u%)

3-4. razred
(N=8,215)
5-6. razred
(N=8,544)
7-8. razred
(N=8,400)
SVI
(N=25,159)
DEACI
Samo rtve
Samo nasilnici
rtve/nasilnici
Neukljueni

20.5
1.8
3.3
74.4

23.6
4.7
4.7
67.0

16.3
10.8
6.2
66.6

20.2
5.8
4.7
69.3
DEVOJICE
Samo rtve
Samo nasilnici
rtve/nasilnici
Neukljueni

19.2
0.5
1.3
78.9

23.0
1.4
2.3
73.2

21.7
3.6
3.3
71.4

21.3
1.9
2.4
74.4
OBA POLA
Samo rtve
Samo nasilnici
rtve/nasilnici
Neukljueni

19.8
1.1
2.3
76.7

23.3
3.1
3.5
70.0

19.0
7.2
4.8
69.0

20.7
3.8
3.6
71.9


Utvrene uzrasne razlike (2
(6)
=562.0; p<0.000) prisutne su i na poduzorku
deaka i na poduzorku devojica: sa uzrastom se smanjuje procenat neukljuenih u
nasilje, a poveava broj nasilnika. I kod deaka i kod devojica broj nasilnika je na
starijem uzrastu vie nego tri puta vei nego na mlaem uzrastu.
U svim uzrasnim podgrupama prisutne su polne razlike (2
(3)
=373.4; p<0.000).
Deaci su u veoj meri ukljueni u nasilne interakcije i kao nasilnici i kao rtve.
Postoje polne razlike i u izloenosti pojedinim oblicima nasilnog ponaanja.

Nasilje u osnovnim kolama u Srbiji - oblici i uestalost


319
Oblici vrnjakog nasilja uenici kao rtve

Uenici su pitani i koliko esto su bili izloeni pojedinanim oblicima vrnja-
kog nasilja a njihovi odgovori prikazani su u sledeoj tabeli (Tabela 4).

Tabela 4. Oblici vrnjakog nasilja kojima su bili izloeni uenici u poslednja tri meseca


nije se
desilo
nijednom
Jednom
ili
dvaput
vie puta
ili svako-
dnevno
Korelacija
sa polom
(V)*
Korelacija
sa uzras-
tom (V)*
Drugi uenici su me nazivali
pogrdnim imenima, ismevali
me ili vreali.
N 14366 7895 4123
.06 (m)
**

.09
% 54.4% 29.9% 15.6%


Priali su lai o meni i poku-
avali su da odvrate ostale
uenike od mene.
N 17795 6272 2317
.11 ()
.07
% 67.4% 23.8% 8.8%


Udarali su me, tukli, utirali,
gurali, gaali, zatvarali ili
zakljuavali u prostoriju i sl.
N 21327 3908 1173
.08 (m)
.18
% 80.8% 14.8% 4.5%


Pretili su mi i zastraivali su
me.
N 21969 3655 816
.10 (m)
.08
% 83.1% 13.8% 3.1%


Dodirivali su me na nain koji
mi je bio neprijatan. ***
N 16095 1060 729
.17 ()
.05
% 90.0% 5.9% 4.1%


Otimali su mi novac i druge
stvari, unitavali su moje stva-
ri.
N 23818 2132 493
.03 (m)
.07
% 90.1% 8.1% 1.9%


Prisiljavali su me da inim
ono to nisam hteo/la.
N 24025 1936 447
.08 (m)
.06
% 91.0% 7.3% 1.7%


Doiveo/la sam neku drugu
neprijatnost od uenika.

***
N 15976 1466 373
.06 (m)
.08
% 89.7% 8.2% 2.0%


* za sve korelacije u koloni, p<0.000
** (m) oznaava one oblike nasilja kojima su ee izloeni deaci, a () one kojima su ee izlo-
ene devojice
*** odgovarali su samo uenici 5-8. razreda

Najei oblici vrnjakog nasilja su: vreanje (45.6%), spletkarenje (32.6%),
udaranje (19.2%) i pretnje (16.9%). Dodirivanje (odnosno, seksualno uznemirava-
Dragan Popadi i Dijana Plut

320
nje), otimanje i unitavanje imovine i prisiljavanje su oblici nasilnog ponaanja koji
su manje zastupljeni (ispod 10%). U kategoriji neto drugo uenici su uglavnom
ponavljali ve navedene oblike nasilnog ponaanja (ali svojim reima).
Udaranje, otimanje, pretnje, prisiljavanje, drugi oblici smanjuju se sa uzras-
tom, dodirivanje se poveava sa uzrastom, a spletkarenje i vreanje je najprisutnije
na srednjem uzrastu (5-6. razred). Treba obratiti panju da se radi o vrlo niskim ko-
relacijama, statistiki znaajnim zbog velikog uzorka.


Oblici vrnjakog nasilja uenici kao nasilnici

U prethodnim analizama prikazali smo koliko su uenici bili izloeni nasilju dru-
gih. Sada emo prikazati koliko su i oni sami vrili nasilje prema drugima (Tabela 5).

Tabela 5. Oblici nasilnog ponaanja uenika tokom protekla tri meseca


nije se
desilo
nijednom
Jednom
ili
dvaput
vie puta
ili svako-
dnevno
Korelacija
sa polom
(V)*
Korelacija
sa uzras-
tom (V)*
Nazivao sam druge uenike
pogrdnim imenima, ismevao
ih ili vreao. **
N 17640 7123 1340 .12 .10
% 67.6% 27.3% 5.1%
Udario sam uenika (uenicu),
utnuo sam ga ili zakljuao u
prostoriju i slino.
N 21997 3366 708 .15 .07
% 84.4% 12.9% 2.7%
Pretio sam ueniku (uenici) i
zastraivao ga.
N 23778 2069 308 .11 .06
% 90.9% 7.9% 1.1%
Dodirivao sam uenika (ue-
nicu) na nain koji je njemu
(njoj) bio neprijatan, nekoga
sam seksualno uznemiravao.
***
N 16358 792 472 .20 .07
% 92.8% 4.5% 2.7%
Nagovarao sam uenike da se
ne drue s nekim uenikom
(uenicom), priao sam lai o
njemu (ili njoj).
N 24437 1435 206 .03 .05
% 93.7% 5.5% .7%
Prisiljavao sam uenika (ue-
nicu) da ini ono to ne eli,
da se ponaa glupo i runo.
N 25431 558 137 .07 .03
% 97.3% 2.1% .5%
Nasilje u osnovnim kolama u Srbiji - oblici i uestalost


321
Uzeo sam novac ili druge
stvari od uenika (uenice),
unitavao sam njegove (njene)
stvari.
N 25794 288 75 .05 .05
% 98.6% 1.1% .3%

* za sve korelacije p<0.000. Za sve oblike deaci su bili nasilniji od devojica a stariji uzrasti od
mlaih.
** devojice su imale upitnike sa tvrdnjama formulisanim u enskom rodu

*** odgovarali samo uenici 5-8. razreda

Verbalno nasilje je oblik nasilja koji mladi najee priznaju (32.4%). Slede,
po redosledu priznavanja: udaranje (15.6%), pretnje (9.1%), dodirivanje (7.2%) i
spletkarenje (6.3%). Retko ko je spreman da o sebi govori kao o stalnom nasilniku.
U grupi starijih uenika, 7% uenika prijavljuje neki vid seksualnog uznemirava-
nja drugih uenika.
Postoji dosledna tendencija da deaci neto ee budu nasilni od devojica.
Postoji i dosledan porast uestalosti oblika nasilnog ponaanja sa uzrastom, ali ove
uzrasne razlike su jo manje nego polne.

Nastavnici kao nasilnici

Vrnjako nasilje nije jedini oblik nasilja u koli. I nastavnici su deo kulture
nasilja u koli, posebno kao ravnopravni uesnici u verbalnom nasilju. Koliko su
nastavnici deo problema u vezi sa nasilnim ponaanjem? U Tabeli 6 prikazani su
odgovori starijih uenika o tome koliko su nastavnici nasilni prema njima.

Tabela 6. Oblici nasilnog ponaanja odraslih prema uenicima


nije se
desilo nije-
dnom
jednom
ili dva-
put
vie puta
dogaa se
skoro sva-
kodnevno
Nastavnik (nastavnica) me je nazvao
pogrdnim imenom, ismevao me je ili
vreao.
N 13627 3148 841 252
% 76.3% 17.6% 4.7% 1.4%
Nastavnik (nastavnica) me je udario,
vukao za uvo ili upao za kosu.
N 14891 2342 503 138
% 83.3% 13.1% 2.8% .8%
Nastavnik (nastavnica) mi je pretio i
zastraivao me.
N 16241 1206 300
% 91.5% 6.8% 1.7%
Da li se neko drugi od zaposlenih iz
kole ponaao prema tebi nasilno?
N 16478 1130 190 98
Dragan Popadi i Dijana Plut

322
% 92.1% 6.3% 1.1% .5%
Da li te je tokom ukupnog dosada-
njeg kolovanja neki nastavnik nasta-
vnica) udario, vreao te ili ismevao?
N 13719 3307 747 125
% 76.7% 18.5% 4.2% .7%

Ako u rtve nasilja odraslih ubrojimo uenike koji su izjavili da im se u posle-
dnja tri meseca bar jednom desilo da ih nastavnik vrea, ili udari, ili preti, ili da
prema njima bude nasilan neki drugi zaposleni, onda je 35.7% uenika bilo rtva
nasilja odraslih. Na nasilje odraslih ee se ale uenici 7-8. razreda nego uenici 5-
6. razreda (41.2% prema 30.9%, 2
(1)
=205.3; V=0.11; p<0.000) i ee deaci nego
devojice (43.1% prema 28.7%, 2
(3)
=398.0; V=0.15; p<0.000).
Izloenost vrnjakom nasilju i nasilju odraslih se delimino preklapaju, to je
prikazano u Tabeli 7.


Tabela 7. Izloenost nasilju odraslih zavisno od kategorije ukljuenosti u vrnjako nasilje

Da li su bili rtve nasilja odraslih? Ukupno
Kategorija: ne da
neukljuen
8320 3365 11685

49.6% 20.0% 69.6%
samo rtva
1913 1639 3552

11.4% 9.8% 21.2%
samo nasilnik
332 531 863

2.0% 3.2% 5.1%
rtva/nasilnik
224 462 686

1.3% 2.8% 4.1%
Ukupno
10789 5997 16786

64.3% 35.7% 100.0%

Procenat (starijih) uenika izloenih nasilju uopte (bez obzira da li su sami bili
nasilnici ili ne) predstavlja procenat onih koji su izloeni bilo nasilju vrnjaka bilo
nasilju nastavnika. Kao to se iz Tabele 7 moe izraunati, meu starijim uenicima
(5-8. razred) njih 12.7% bilo je izloeno samo vrnjakom nasilju, 12.6% nasilju i
vrnjaka i odraslih a 23.2% samo nasilju odraslih. To znai da se procenat onih koji
su izloeni bar jednom nasilju, ili od strane vrnjaka ili od strane odraslih, penje na
48.6%! Ako uzmemo u obzir da 2.0% uenika spada u nasilnike koji nisu bili rtve
ni uenika ni odraslih, proizlazi da je polovina uenika (preciznije, 50.6%) ukljuena
u krug nasilja u periodu od tri meseca.
Nasilje u osnovnim kolama u Srbiji - oblici i uestalost


323
I u kategoriji uenika neukljuenih u vrnjako nasilje skoro 30% se ali na iz-
loenosti nasilju odraslih, ali ovaj procenat je znaajno vei kod kategorija ukljue-
nih u nasilje. Mada ni uenici koji su bili samo rtve nisu ispoljavali nasilje kao ni
neukljueni, ipak je skoro polovina njih bila izloena nasilju odraslih (46.1%). Meu
uenicima koji su samo nasilnici veina (njih 61.5%) ali se na nasilje odraslih, dok
je najvie izloenih nasilju odraslih 67.3% meu onim uenicima koji su i rtve i
nasilnici.
Nasilje uenika prema nastavnicima

U Tabeli 8 prikazano je kako uenici vide uestalost pojedinih oblika nasilnog
ponaanja uenika prema nastavnicima.


Tabela 8. Opaanje nasilnog ponaanja uenika prema nastavnicima


nikad se
nije
desilo
jednom
ili dva-
put
Vie
puta
to se
esto
deava
Ukupno
N 10140 4995 1679 671 17485
Da li se desilo da neko od uenika
iz tvog odeljenja vie na nastav-
nika, vrea ga ili mu preti?

% 58.0% 28.6% 9.6% 3.8% 100.0%
N 16019 1150 194 112 17475
Da li se desilo da neko od uenika
iz tvog odeljenja fiziki nasrne na
nastavnika (udari ga ili pokua to
da uini, gura ga, ne da mu da
izae iz uionice i slino?
% 91.7% 6.6% 1.1% .6% 100.0%


Skoro polovina uenika (42%) bili su svedoci verbalne agresivnosti vrnjaka
prema nastavniku. Skoro svaki deseti osnovnokolac (8.3%) prisustvovao je i fizi-
kim napadima uenika na nastavnike.



DISKUSIJA I ZAKLJUCI


Ako uporeujemo uenike samoprocene na generalno postavljeno pitanje o iz-
loenosti nasilju tokom protekla 3 meseca dobijene u naem istraivanju (Tabela 2)
sa podacima iz studije WHO (Craig i Harel, 2004) konstatovaemo da se nae kole
nalaze ispod proseka po izraenosti nasilja. Kod nas je 21% uenika odgovorilo da
su u protekla tri meseca bili izloeni vrnjakom nasilju (jednom i vie puta), dok je
u citiranoj stranoj studiji 34% uenika imalo sline neprijatnosti (to je prosek za raz-
Dragan Popadi i Dijana Plut

324
liite zemlje). Slino, ponovljenom nasilju je kod nas izloeno 5.1% uenika, a u
studiji WHO 11% uenika. Podaci koje smo prikupili na drugi nain upozoravaju
nas da treba da budemo veoma oprezni prilikom ovakvih istraivanja. Slika o nasilju
koju dobijemo u istraivanjima veoma zavisi od instrumenta koji koristimo, uzorka,
uzrasta uenika i optih karakteristika kolskog sistema.
Pokazuje se da, polazei od istog teorijskog odreenja, moemo formulisati vi-
e indikatora nasilnog ponaanja koji kod iste grupe ispitanika daju bitno drugaije
rezultate o stepenu zastupljenosti nasilnog ponaanja. Korienje kriterijuma koji se
zasniva na specifinijim samoprocenama dalo je znaajno vie pokazatelje nasilja.
Tako su procene na osnovu izloenosti konkretnim nasilnim aktima vrnjaka u pro-
tekla tri meseca, koje daju isti uenici, pokazale da je bar jednom nasilju bilo izlo-
eno 65% a ne 21% uenika, a ponovljenom nasilju je izloeno 24% a ne 5% ueni-
ka. Pretpostavljamo da ove razlike ukazuju na povien prag tolerancije prema vlasti-
tom i tuem nasilju, karakteristian ne samo za uenike ve i za njihovu okolinu. U
jednom pregledu iz ove oblasti (Ma i sar., 2001), autori konstatuju da mnogi odrasli
smatraju razliite forme verbalnog uenikog zlostavljanja normalnim i bezopasnim,
ili ga minimizuju kao detinjasto ponaanje. Oslanjanje na globalnu samoprocenu
je ekonominiji i ee korien postupak, ali prednost dajemo indeksu nasilja izve-
denom iz prepoznavanja pojedinanih oblika nasilja u konkretnom vremenskom pe-
riodu.
Moe se postaviti pitanje da li ovakvi naini utvrivanja nasilja pre dovode do
potcenjivanja ili precenjivanja njegove rasprostranjenosti. Miljenja smo da stepen
nasilja pre moe biti potcenjen. Jer, moe se pretpostaviti da se mnogi uenici uzdr-
avaju od potpune iskrenosti zbog uslova koji nisu uvek potpuno anonimni i da me-
u uenicima postoji navikavanje na nasilje. Treba imati u vidu i da kod mnogih
uenika koji nisu direktno izloeni nasilnom nasrtaju postoji strah da bi i oni mogli
postati rtve.
Pokazuje se opravdanim da se kolsko nasilje ne svede na siledijstvo, shvae-
no kao ponovljeno nasilje sa disbalansom moi. to se disbalansa moi tie, za
mnoge pojedinane oblike nasilja nejasno je ili irelevantno da li je nasilnik imao
veu mo (kraa, ogovaranje pa i vreanje i udaranje). to se uestalosti tie, veliki
procenat uenika pogoen je i oblicima nasilja koje doivi samo jednom. Mada je
veina istraivaa spremna da rtvuje ovu vrstu neprijatnih iskustava u elji da razd-
voji ozbiljna nasilna iskustva od prolaznih neprijatnih incidenata, mogue je da pri
tom ine veliku greku jer ne treba potceniti ozbiljnost problema koje stvaraju, pre
svega, pojedinani incidenti koji se pojavljuju u razliitim oblicima (a uvek ih knji-
imo kao pojedinaan incident), a potom i stvarno pojedinana, ali snana neprijat-
na iskustva (na primer, tua ili neki oblik seksualnog uznemiravanja). Ponekad takva
iskustva po traumatinosti mogu prevazilaziti ona koja se esto ponavljaju.
Takoe, uenici se ale u velikoj meri i na nasilje odraslih. Neprijatno iznena-
enje predstavlja nalaz da se priblino jedna treina uenika (32%) ali na nasilno
ponaanje nastavnika. Prema podacima koje smo izneli, fizike mere disciplinovanja
Nasilje u osnovnim kolama u Srbiji - oblici i uestalost


325
oigledno nisu nestale iz naih kola. Nasilje odraslih prolazi nezapaeno i zato to
se mnogi naini disciplinovanja, zasnovani na strahu i poniavanju (vika, vreanje,
pretnje i sl.), smatraju opravdanim i zakonski dozvoljenim, pa se ne opaaju kao
nasilje.
Nastavnici su skloni zloupotrebi moi i prema onim uenicima koji nisu ume-
ani u vrnjako nasilje ali vidljivo je da uloga u nasilnoj vrnjakoj interakciji, ne
samo nasilnika ve i rtve, znatno poveava verovatnou nastavnikog nasilja.
Potvren nalaz iz ranijih istraivanja je da sem uenika koji su samo nasilnici i
samo rtve postoji i znaajna kategorija, u naem sluaju podjednako brojna kao i
kategorija samo nasilnika, koju predstavljaju uenici koji su i rtve i nasilnici.
Najei oblici vrnjakog nasilja kojima su uenici izloeni su vreanje i sple-
tkarenje, a zatim udaranje i pretnje. Verbalno nasilje je u svim istraivanjima nasilja
prikazano kao najuestaliji oblik kolskog nasilja (prema Wolke i sar., 2001).
Zastupljenost pojedinih oblika nasilnog ponaanja donekle se menja s uzrastom
uenika. Iako su vreanje i spletkarenje na svim uzrastima najei oblici, njihov
relativni znaaj donekle opada u 7. i 8. razredu (ali je u svakom smislu najzastuplje-
niji u 5. i 6. razredu). Uestalost udaranja i pretnji opada s uzrastom, a raste znaaj
seksualnog uznemiravanja. Relativno znatna uestalost ovog oblika nasilnog pona-
anja (7% na starijim uzrastima) ukazuje na potrebu ozbiljnijih napora odraslih da
utiu na harmonizovanje odnosa izmeu deaka i devojica, posebno na starijim
uzrastima. Nasrtanje deaka na devojice ne mora da bude nuan deo seksualnog
sazrevanja i jednih i drugih.
Uenici su najspremniji da priznaju sopstveno verbalno nasilje prema drugima.
Ne oklevaju mnogo ni da priznaju da fiziki napadaju druge. Zanimljivo je da veliku
uzdranost pokazuju kada treba priznati spletkarenje. Veoma malo uenika je priz-
nalo da lau o drugima s namerom da ih socijalno izoluju. Moralno, ovo je za ueni-
ke, ini se, najproblematiniji oblik nasilnog ponaanja.
Polne razlike u izloenosti nasilju su, u stvari, prilino male a visoka statistika
znaajnost koja ih prati se pre moe pripisati velikom uzorku na kome su prikupljeni
podaci nego stvarno velikim razlikama izmeu deaka i devojica (slino kao u is-
traivanju WHO, Craig i Harel, 2004) . Deaci se ee od devojica izjanjavaju
kao nasilnici a, takoe, su ee izloeni nasilju i vrnjaka i odraslih. Sa uzrastom se
poveava sklonost nasilnitvu ali ne i izloenost nasilju, to bi znailo da se nasilje
jednim delom usmerava prema mlaima od sebe. Stariji uenici se vie od mlaih
ale na nasilje odraslih.
Kao to proseci u meunacionalnim istraivanjima mogu da prikriju velike raz-
like koje postoje meu dravama/regionima, tako se i iza proseka u naem istraiva-
nju krije velika varijabilnost meu kolama. Razlike izmeu kola u izloenosti ue-
nika vrnjakom nasilju kreu se u opsegu 48% 80% (prema kriterijumu koji uzi-
ma u obzir i pojedinane nasilne akte) i 14% 47% (prema kriterijumu koji uzima u
obzir samo uestalo maltretiranje). Razlike izmeu kola su, oigledno, velike i go-
vore u prilog toga da se i kod nas kolske realnosti veoma razlikuju. Podaci sugeriu
Dragan Popadi i Dijana Plut

326
da je i kod nas mogue organizovati kolski ivot tako da nasilja bude manje i upu-
uju na to da u svakoj koli postoji posebna socijalna mikroklima (kolski etos) od
koje dobrim delom zavisi koliko e biti nasilja.
U brojne mitove o detinjstvu ugraeno je verovanje da se deca jaaju u uzaja-
mnim okrajima, da deaci treba da se biju i ine razne nepodoptine, da su prve
erotske igre u stvari maltretiranje devojica i sl. Ukratko, velika je kulturna neoset-
ljivost na razliite oblike nasilnog ponaanja u koli. U naoj sredini, kontaminiranoj
dugogodinjim raznovrsnim krizama, ta neosetljivost je verovatno jo i vea.
Kada imamo na umu sve podatke koje smo izloili, osnovni nalaz da je 24.4%
osnovnokolaca izloeno ponovljenom nasilnom ponaanju drugih uenika a 50.6%
ukljueno u neki oblik kolskog nasilja u periodu od samo tri meseca jeste duboko
zabrinjavajui. Podaci o razlikama izmeu kola pokazuju da je i u naim uslovima
mogue smanjiti uestalost nasilnog ponaanja (i uenika i nastavnika) i da uzroke
izraenom nasilju ne treba traiti samo u bliskoj prolosti, optoj drutveno-
politikoj situaciji ili uticaju medija.


LITERATURA


Atria, M. & Spiel, C. (2003). The Austrian Situation: Many Initiatives, Few Evalua-
tions. U: P. Smith (Ed.) Violence in Schools: The Response in Europe. London,
Routledge Falmer.
Craig, W. M. & Harel, Y. (2004). Bullying, physical fighting and victimization. U
C. Currie, C. Roberts, A. Morgan, R. Smith, W. Settertobulte, O. Samdal, & V.
Barnekow Rasmussen (Eds.) Young peoples health in context. Health Behavio-
ur in School-aged Children (HBSC) study: international report from the
2001/2002 survey. WHO Policy Series: Health policy for children and adoles-
cents, No. 4. Copenhagen, WHO Regional Office for Europe.
Gai-Pavii, S. (1998). Nasilje nad decom u koli i funkcija obrazovnih ustanova u
prevenciji i zatiti dece od nasilja. U M. Milosavljevi (Ur.) Nasilje nad decom.
Beograd, Fakultet politikih nauka.
Olweus, D. (1993). Bullying at school. What we know and what we can do. Oxford,
Blackwell.
Olweus, D. (1999). Sweden, Norway. U P. K. Smith, Y. Morita, J. Junger-Tas, D.
Olweus, R. F. Catalano, P. Slee (Eds) The Nature of School Bullying: A Cross-
National Perspective. London, Routledge.
Ma, X., Stewin, L. L. & Mah, D. L. (2001). Bullying in school: Nature, effects, and
remedies. Research Papers in Education, 16, 247-270.
Nansel, T. R., Overpeck, M., Pilla, R. S., Ruan, W. J., Simons-Morton, B. & Sche-
idt, P. (2001). Bullying behaviors among U.S. youth prevalence and associati-
on with psychosocial adjustment. Journal of American Medical Association,
285(16), 20942100.
Nasilje u osnovnim kolama u Srbiji - oblici i uestalost


327
Roland, E. & Idse, T. (2001). Aggression and bullying. Aggressive behavior, 27,
446 462.
Smith, P. K. & Brain, P. (2001). Bullying in Schools: Lessons From Two Decades
of Research. Aggressive behavior, 26, 1 9.
Veenstra, R., Lindenberg, S., Oldehinkel, A. J., De Winter, A. F., Verhulst, F. C. &
Ormel, J. (2005). Bullying and Victimization in Elementary Schools: A Compa-
rison of Bullies, Victims, Bully/Victims, and Uninvolved Preadolescents. Deve-
lopmental Psychology, 41(4), 672 682.
Wolke, D., Woods, S., Stanford, K. & Schulz, H. (2001). Bullying and victimization
of primary school children in England and Germany: Prevalence and school fac-
tors. British Journal of Psychology, 92, 673696.
Zeira, A., Astor, R. A. & Benbenishty, R. (2004). School violence in Israel: Percep-
tions of homeroom teachers. School Psychology International, 25(2), 149-166.











Dragan Popadi i Dijana Plut

328
ABSTRACT


VIOLENCE IN PRIMARY SCHOOLS IN SERBIA
FORMS AND PREVALENCE


Dragan Popadi
Department of Psychology, University of Belgrade

Dijana Plut
Institute for Psychology, University of Belgrade


A questionnaire study of 26,228 pupils of grades 3 through 8 in 50 primary
schools across Serbia, conducted in spring 2006, indicated that in a three-month pe-
riod, 65.3% of the pupils stated that they experienced some form of peer violence
(the percentage varies by school, between 48% and 80%). An analysis of repeated
violence cases identifies 20.7% of the pupils as victims, 3.8% as perpetrators of vio-
lence, and 3.6% as victims/perpetrators. Adult violence is reported by 35.7% of the
pupils, while 42% have witnessed verbal aggression of pupils towards teachers. The
most frequent forms of peer violence reported were insults (45.6%) and plotting
(32.6%). Boys declared themselves as perpetrators of violence somewhat more
frequently than girls, and they were somewhat more often exposed to peer and adult
violence. Older pupils were more frequently violent and more often reported adult
violence, while age differences in exposure to violence were minimal.

Key words: school violence, bullying, primary school











RAD PRIMLJEN: 28.03.2007.