191

Gordana Stoji$-Atanasov
Filozofski fakultet
Ni
TEORIJA DRUTVENE PROMENE PJOTRA TOMPKE
*

Jedna od tendencija koja karakterie razvoj sociologije u poslednje dve decenije je
nastojanje da se izgrade sinteti%ke teorije kojima bi se integrisali razli%iti socioloki pristupi
i time izbegle jednostranosti koje proizilaze iz usmerenosti na analizu jednog nivoa drutve-
ne stvarnosti. Dok je u ameri%koj sociologiji izraeno nastojanje za integraciju mikro i ma-
kro pristupa, u evropskoj sociologiji se javlja ve!i broj autora koji nastoje da ostvare inte-
graciju pristupa usmerenih na delovanje ili strukturu. Najzna%ajniji pokuaji stvaranja inte-
grativnog pristupa kojim bi se prevazila dihotomija delovanje-struktura dati su u radovima
Gidensa, Ar%er, Burdijea, Habermasa, Turena i drugih. Me#u njima je i teorija drutvenog
postajanja (social becoming) Pjotra tompke (Ritzer, 1996: 391).
tompka se slae sa autorima koji smatraju da prisustvujemo povratku ontoloke
problematike u socioloku teoriju: umesto odgovora na pitanje "kako se drutvo moe
saznati" vra!a se pitanje "ta je drutvo". On razmatra tri dihotomije izraene u sociologiji:
individua-drutvo, statika-dinamika i potencijalno-aktualno i pokuava da razvije multidi-
menzionalnu sinteti%ku teoriju u kojoj bi bili spojeni li%nost i grupe, poredak i promena,
mogu!nost i stvarnost (Sztompka, 1991:21). Svoju teoriju drutvenog postajanja on odre#u-
je kao pokuaj zasnivanja "tre!e sociologije" (nasuprot sociologiji akcije i sociologiji stru-
ktura) kojom bi se prevazile postoje!e dihotomije.
1
Pri tome se prvenstveno oslanja na po-
kuaje sinteze razvijene u modernoj teoriji drutvene akcije i istorijskoj sociologiji.
Sistemski model drutva i model dinami!kog polja
Za teoriju drutvene promene najzna%ajnija je tompkina analiza dihotomije
statika-dinamika (Sztopmpka, 1991: 3-12). Ova podela (i implicitni organicisti%ki pristup) -
koja se posle Konta javlja u razli%itim varijantama i kod drugih klasika socioloke misli i
zadrava sve do danas - ima nekoliko teorijskih, metodolokih i vrednosnih implikacija. U
teorijskom smislu ona podrazumeva ontologizaciju, shvatanje da postoji %vrsto, postojano
stanje drutva koje se moe analizirati nezavisno od njegovog kretanja, odnosno, u Spense-
rovoj varijanti, da je strukturu drutva mogu!e prou%avati nezavisno od funkcije. Na nivou
socioloke teorije ona dovodi do podele na dve sociologije: "sociologiju drutvenog pore-
tka" i "sociologiju drutvene promene"; prva pokuava da odgovori na pitanje "kako je mo-
gu!a stabilnost", a druga na pitanje "kako je mogu!a promena". U metodolokom smislu to
zna%i odvajanje sinhronijskog od dijahronijskog pristupa. Vrednosne implikacije se ogleda-

*
Rad sa projekta Kulturni i etni!ki odnosi na Balkanu mogu"nosti regionalne i evropske integracije (1310),
koji se realizuje na Institutu za sociologiju Filozofskog fakulteta u Niu, a finansira ga Ministarstvo za nauku,
tehnologije i razvoj Republike Srbije.
1
Kritika reenja koja nudi tompka, kao i saet prikaz razvoja njegovih teorijskih shvatanja, moe se na!i u V.
Ili! Od funkcionalizma do eklektike: Pjotr tompka i savremena sociologija. U knjizi Struktura socioloke
teorije Vjekoslava Afri!a data je interpretacija tompkine ranije analize osnovnih dilema moderne sociologije
iznete u knjizi Sociological Dilemas (1979).
AUTORSKI PRILOZI ISTRAIVA"A / INDIVIDUAL CONTRIBUTIONS BY THE RESEARCH TEAM MEMBERS
192
ju u razvoju pojma drutvenog progresa kao jedne od najuticajnijih ideja u %itavoj istoriji
ljudske misli, koja prevazilazi granice nauke jer sadri aksioloku dimenziju.
Organicisti%ka koncepcija i podela na statiku i dinamiku su preko teorije sistema i
strukturalnog funkcionalizma postale dominantni konceptualni okvir moderne teorije dru-
tvene promene. Po ovom modelu, drutvena promena moe da se odvija unutar sistema ili
obuhvata drutveni sistem Ve!ina autora stavlja akcenat na strukturalnu promenu kao naj-
vaniji oblik promene.
tompka ukazuje na to da se u novije vreme u sociologiji dovodi u pitanje sistem-
ski model drutva i podela na statiku i dinamiku. Do ove promene dolazi delimi%no i pod
uticajem razvoja modernih prirodnih nauka u kojima se sve vie doga#aji i procesi, a ne sta-
nja, posmatraju kao krajnje komponente stvarnosti. Za sociologiju to zna%i razvijanje alter-
nativnog modela drutva kojim se zamenjuje shvatanje drutva kao sistema; drutvo se ne
posmatra kao kvazi-objekt, ve! kao proces, kao beskrajan tok doga#aja; "drutvo (grupa,
zajednica, organizacija, nacionalna drava) postoji samo ako, i toliko dugo, koliko se neto
deava unutar njega... Ontoloki govore!i, drutvo kao postojano stanje ne postoji i ne mo-
e da postoji. $itava drutvena stvarnost je %ista dinamika, tok promena razli%ite brzine,
intenziteta, ritma i tempa" (Sztompka, 1994: 9). U metodolokom smislu, ovakvo shvatanje
drutva zna%i odbacivanje %isto sinhronijskog pristupa i afirmisanje dijahronijskog (isto-
rijskog) prou%avanja.
Drutvena stvarnost se shvata kao dinami%ko drutveno polje, kao inter-individu-
alna stvarnost, specifi%no drutveno tkivo koje povezuje ljude i koje je u stalnom pokretu
(iri se i skuplja, ja%a i slabi, sjedinjuje i dezintegrie). U okviru njega postoje sklopovi,
%vorovi drutvenih odnosa koji su posebno vani za na ivot i koje smo skloni da posma-
tramo kao da imaju egzistenciju po sebi (grupe, zajednice, organizacije, institucije), iako u
stvarnosti postoje samo stalni procesi (re)grupisanja, (re)organizovanja, strukturacije i sli-
%no. Uprkos konstantnoj promeni, kontinuitet i identitet tokom vremena se odravaju delo-
vanjem nekoliko %inilaca (psiholoka identifikacija, verovatno!a periodi%ne kontrakcije od-
nosa, poseban kvalitet odnosa). U ovom modelu drutva, osnovna jedinica socioloke anali-
ze je doga#aj shva!en kao "svako trenutno stanje drutvenog polja (ili nekog njegovog se-
gmenta)" (Sztompka, 1994: 10). Primena modela fluidnog socio-kulturnog polja dovodi do
redefinisanja osnovnih pojmova socijalne dinamike (drutvena promena, drutveni proces,
drutveni razvoj, progres).
Osnovna razlika u odnosu na sistemski model drutva ogleda se u shvatanju da su
promene i procesi kontinuirani; bez obzira koliko suavamo vremenski period, on je uvek
ispunjen promenama, a samo se u analiti%ke svrhe mogu pojmovno zamrzavati odre#ena
stanja.
Iako sam razvija dinami%ki model polja, tompka smatra da nijedan od dva mode-
la nema isklju%ivu validnost ve! da se njihova saznajna vrednost moe procenjivati po nji-
hovoj efikasnosti, plodnosti i heuristi%koj mo!i. Sistemski model je zastupljen u osnovi ve-
!ine teorija drutvene promene dok model polja, iako nedovoljno razvijen, predstavlja po-
kuaj da se adekvatnije shvati dinami%ka priroda drutva. U tom smislu on smatra da je mo-
da najkorisniji eklekti%ki pristup i izvo#enje konceptualnog okvira iz oba modela da bi se
obuhvatila raznovrsnost problema drutvene dinamike.
Gordana Stoji#-Atanasov
193
Teorija drutvenog postajanja
2

Teorija drutvenog postajanja predstavlja pokuaj sintetizacije i daljeg razvoja
osnovnih ideja teorije akcije i moderne istorijske sociologije. Njome se nastoji da se razree
dihotomije koje karakteriu sociologiju i razvije teorija drutvene promene i istorijskog
procesa kojom bi se prevazili nedostaci developmentalizma (u obe njegove najzna%ajnije
varijante, evolucionizma i istorijskog materijalizma).
U razvijanju svog modela drutva, tompka polazi od razlikovanja dva nivoa dru-
tvene stvarnosti: individualnog nivoa i nivoa totaliteta. Prvi se sastoji od ljudi, kao pojedi-
naca ili kao %lanova konkretnih kolektiviteta (grupa, udruenja, zajednica, pokreta). Drugi
se sastoji od apstraktnih drutvenih celina nadindividualne prirode, koji predstavljaju dru-
tvenu realnost sui generis (drutva, kulture, civilizacije, drutveno-ekonomske formacije,
drutveni sistemi i sl). Ovome se dodaje druga distinkciju koja se odnosi na dva na%ina po-
stojanja drutvene stvarnosti: potencijalitet i aktualitet. O prvom govorimo kada govorimo
o inherentnim tendencijama, klicama budu!nosti, kapacitetima, mogu!nostima i sli%no, a
drugi se odnosi na procese, transformaciju, razvoj, ponaanje, aktivnosti itd. Svaka od
glavnih komponenti drutvenog sveta moe da se javi u oba modaliteta. Strukture mogu da
se posmatraju kao potencijali koji se aktualizuju u operacijama, a akteri kao potencijali koji
se aktualizuju u akciji. Presekom ove dve dihotomije (nivoa i modaliteta) dolazi se do %etiri
pojma koji %ine osnovu modela: strukture i akteri, operacije i akcije.
Odnosi izme#u struktura i akcije se posmatraju kao odnosi komplementarnosti i
uzajamne zavisnosti. "Nema bez-akcionih struktura i bez-strukturnih aktera. Ali s druge
strane, strukture su vie nego zbir akcija, one su mree autonomnog karaktera, 'kolektivne
pojave' koje imaju neke sopstvene osobine i pravilnosti. I sli%no, akcije su vie nego di-
rektna strukturalna posledica, one su 'individualne pojave' koje strukture ne determiniu u
potpunosti i koje poseduju izvesnu autonomiju" (Sztompka, 1991: 15).
Nezavisnost dinamike struktura ostvaruje se delovanjem tri principa: 1. "princip
inercije" (obi%no je ve!a verovatno!a da !e se funkcionisanje odvijati na isti na%in nego da
!e dobiti radikalan preokret); 2. "princip impulsa" ili kontinuiteta (kada se dostigne odre#e-
na faza, verovatnije je da !e se nastaviti ka slede!em stadijumu, nego da !e se zaustaviti ili
krenuti unazad); 3. "princip sekvence" (postoje odre#ene faze operacije i one %esto ne mogu
da budu proputene). Kao to se strukture razvijaju prema sopstvenim principima, tako i
akteri imaju imaju odre#enu meru nezavisnosti od dinami%kog drutvenog konteksta.
U modernoj sociologiji su razvijeni posredni pojmovi kojima se nastoji da se pre-
vazi#e dualizam individua-drutvene celine, ali tompka smatra da rezultat nije zadovolja-
vaju!i jer "ne dozvoljava da se obuhvati prodorna intuicija dijalektike dileme, paradoksi,
ironije, kontradikcije koje su toliko prisutne u sociolokoj teoriji. Niti dozvoljava da se
identifikuje ontoloka referenca vanih sociolokih pojmova koji se ne odnose ni na
individue ni na drutvene celine" (Sztompka, 1991: 18). Umesto kombinacije dva pristupa,
on se zalae za njihovu sintezu. Pozivaju!i se na Gidensovu analizu "dualiteta strukture" i
razvijanje pojma "delovanja" Margaret Ar%er, on uvodi tre!i, posredni nivo izme#u poje-
dinca i drutvenih celina koji ozna%ava kao ivo jedinstveno drutveno-individualno polje u
procesu postajanja, odnosno drutveno postajanje.
3
Pri tome se ne misli na to da pojedinci i

2
Svoju teoriju tompka je razvio u delu Society in Action. The Theory of Social Becoming (1991). Prikaz
njegove teorije ovde je dat na osnovu knjige The Sociology of Social Change (1994).
3
Ovakvim odre#enjem tompka nastoji da istovremeno prevazi#e dihotomije statika-dinamika i potenci-
jalno-aktualno.
AUTORSKI PRILOZI ISTRAIVA"A / INDIVIDUAL CONTRIBUTIONS BY THE RESEARCH TEAM MEMBERS
194
strukture, koji su me#usobno odvojeni, stupaju u interakciju i tako proizvode odre#ene po-
sledice ve! su oni spojeni u unutranjem, imanentnom jedinstvu koje %ine drutveni doga-
#aji. Stvarne komponente kojih je drutvo izgra#eno su doga#aji, "ni individualni akti niti
'drutvene %injenice', ve! njihovo blisko, konkretno stapanje" (Sztompka, 1994: 217).
Ukupnost povezanih doga#aja koji su istovremeno prisutni u drutvu %ini praksu,
koja predstavlja spoj funkcionisanja struktura i ponaanja pojedinaca i njihovih grupa. Sa-
mim tim, ona je dvostruko uslovljena, ali s obzirom na oba nivoa, totalitet i individuu, ona
predstavlja novi, poseban kvalitet. Korelativan pojam praksi je delovanje (agency) koji se
odnosi na potencijal za praksu, "skup kapaciteta, dispozicija, tendencija imanentnih dru-
tvenom tkivu koji omogu!avaju da se praksa pojavi" (Sztompka, 1994: 217). Delovanje je,
tako#e, dvostruko uslovljeno ograni%enjima i mogu!nostima koje pruaju strukture i oso-
binama i ponaanjem %lanova drutva i drutvenih grupa. Delovanje se aktualizuje u praksi,
ali moe da ostane latentno ili neiskori!eno.
Na svakom nivou vri se ne samo manifestacija aktuelnog ve! i modifikacija po-
tencijalnog: samomodifikacija struktura i aktera i oblikovanje delovanja praksom. Obja-
njenje na%ina kako na potencijalitete moe da uti%e povratno njihova sopstvena aktualiza-
cija omogu!eno je uvo#enjem vremenske dimenzije.
Okruenja: priroda i svest
Drutveno postajanje je smeteno u iri kontekst koji obuhvata dve vrste okrue-
nja: prirodu i svest. Prirodno okruenje se javlja u dva vida: kao spoljanji prirodni uslovi i
kao unutranje konstitutivne osobine pojedinaca. I jedno i drugo moe da ograni%ava ili po-
speuje funkcionisanje drutva. Odnos prirode i drutva je dvostran, recipro%an.
Drugi tip okruenja je drutvena svest ili "ideoloki milje", kao jedna od speci-
fi%nih karakteristika drutvenih sistema. Svest se manifestuje na razli%itim nivoima drutve-
nog postajanja; ona se javlja, pre svega, kao osobina individualnih aktera, ali se moe pripi-
sati i kolektivnim akterima pri %emu se ima u vidu "karakteristi%na distribuciju ideja u gru-
pi, tipi%na, dominantna, rasprostranjena, prose%na verovanja %lanova grupe" (Sztompka,
1994: 221). U ovom drugom smislu svest se tretira kao Dirkemove kolektivne predstave,
drutvene %injenice sui generis. Ona traje due od individualne svesti, ima sopstvenu dina-
miku i na nju se mogu primeniti principi inercije, impulsa i sekvence.
Svest u oba vida uti%e na delovanje i praksu. Sposobnost delovanja je oblikovana
onim to ljudi u datom drutvu aktualno misle i veruju (u svojoj individualnoj ili kolektiv-
noj svesti), kao i uticajem ideolokih struktura (ideologije, tradicije) na miljenje i pojedin-
ca. Svest, u oba svoja vida, kao spoljanje i unutranje okruenje delovanja, u stalno pro-
menljivoj uzajamnoj ravnotei, ograni%ava polje za aktualizaciju delovanja: ona prua ogra-
ni%enja i mogu!nosti time to definie koja vrsta prakse je mogu!a a koja ne. S druge stra-
ne, praksa povratno uti%e na svest. Pored toga, svest (individualna, kolektivna i drutvena)
posreduje uticaj prirode i drutvenih struktura time to obezbe#uje resurse pomo!u kojih
ljudi interpretiraju situaciju. Isti%u!i ulogu svesti u funkcionisanju drutva, tompka nagla-
ava da to ne zna%i i njenu apsolutizaciju, ve! se delovanje i praksa odvijaju u rasponu od
spontanog do samosvesnog i racionalno-kontrolisanog.
Gordana Stoji#-Atanasov
195
Vreme i istorija
Vreme je najvaniji konstitutivni faktor drutvene promene. U odnosu na drutve-
nu promenu, vreme se javlja u dva vida: 1. vreme kao spoljanji okvir za merenje doga#aja
koji omogu!ava temporalnu ure#enost i koordinaciju delovanja ljudi ("doga#aji u vreme-
nu") i 2. vreme kao unutranja, imanentna, ontoloka osobina drutvenih procesa koje je
definisano prirodom drutvenih procesa ("vreme u doga#ajima") (Sztompka, 1994: 44-45).
Naglasak na faktoru vremena je jasno vidljiv u obe teorije %iju sintezu tompka
nastoji da ostvari: teoriji drutvene akcije i istorijskoj sociologiji. I u jednoj i u drugoj je ra-
zvijeno shvatanje da je veza izme#u nivoa indivudue i nivoa totaliteta mogu!a samo ako se
uvede istorija.
Multidimenzionalni model drutva koji razvija tompka karakterie dvostruka di-
namika: unutranje funkcionisanje (samoproizvo#enje u "unutranjem vremenu") i kontinu-
irano samoprevazilaenje, irenje uticaja na kasnija stanja (proizvo#enje u "spoljanjem
vremenu"). Funkcionisanje odre#enog stanja drutva je u kauzalnom odnosu prema kasni-
jem funkcionisanju drutva: praksa u odre#enom vremenu oblikuje kasnije delovanje, a ovo
se zatim aktuelizuje u promenjenoj praksi. Ovaj proces nema kraja; on proizvodi neprestanu
transformaciju drutva koja predstavlja ljudsku istoriju, nasuprot unutranjem funkcioni-
sanju drutva. Socijalno postajanje posmatrano u "spoljanjem vremenu" ili longue dure
predstavlja stvaranje istorije. "Istorija je kontinuirani lanac praksi posredovanih tradicijom;
a ova predstavlja rezultate praxisa i uslove za praxis istovremeno. Krucijalno svojstvo isto-
rije je kumulativnost tradicije, permanentno uve!avanje obima primljenog nasle#a iz ranije
prakse, koji ograni%ava ali istovremeno i pospeuje (snabdevaju!i bogatijim izvorima) bu-
du!e prakse" (Sztompka, 1991: 22).
Na osnovu ovoga mogu!e je definisati tri osnovna pojma socijalne dinamike.
Funkcionisanje obuhvata sve to se deava u drutvu u odre#enom trenutku, drutvena pro-
mena opisuje jednu jednostavnu transformaciju drutva iz ranijeg stanja u slede!e, kasnije
stanje, a istorijski proces se odnosi na sekvencu samotransformacije kroz koju drutvo pro-
lazi u dugom vremenskom rasponu (Sztompka, 1994: 227). U skladu s tim moe se razliko-
vati kratkoro%no vreme drutvene promene i pravo istorijsko vreme, longue dure.
Pored glavnog procesa drutvene promene, dodatni mehanizam kroz koji se odvija
istorijski proces je kontinuirano preoblikovanje okruenja koje povratno uti%e na delovanje
i praksu. Zato se moe re!i da se u procesu stvaranja istorije mogu razlikovati %etiri uzro%ne
veze: preko dejstva struktura, kapaciteta aktera, humanizovane prirode i modifikovane
svesti. U sva ova %etiri slu%aja praksa u odre#enom trenutku ostavlja posledice koje postaju
aktivne, uslovljavaju!i kasniju praksu i omogu!avaju!i kontinuitet i kumulativnost procesa.
Taj proces se odvija nenameravano, nesvrhovito ili %ak nesvesno, iako je ponekad mogu!a i
planirana transformacija, odnosno usmeravanje u nameravanom pravcu od strane aktera.
Me#utim, u oba slu%aja proces je kontingentan i nije unapred odre#en. Ranija praksa stvara
polje mogu!nosti koje je ograni%eno, ali nije bez alternativa; koja od alternativa !e biti
ostvarena zavisi od odluka i izbora aktera. Odbacuju!i developmentalizam, tompka isti%e
da "ako postoji bilo kakva nunost u istoriji, onda je to uslovna nunosti: ako ljudi odlu%e
da deluju, da li !e to biti na ovaj ili onaj na%in? Vidljiv znak nunosti se javlja tek nakon
doga#aja... Pre toga, proces je uvek otvoren" (Sztompka, 1994: 229).
Osnovna ideja tompkine teorije drutvene promene jeste da drutvo ima poseban
mehanizam samokretanja zahvaljuju!i kome se neprestano menja. Me#utim, moe se posta-
viti pitanje da li se sam mehanizam promene menja, odnosno da li se promena odnosi samo
AUTORSKI PRILOZI ISTRAIVA"A / INDIVIDUAL CONTRIBUTIONS BY THE RESEARCH TEAM MEMBERS
196
na komponente drutva ili zahvata i pravilnosti koje deluju u drutvu (drutvene zakone).
On odbacuje shvatanje o aistorijskim univerzalnim drutvenim zakonima i smatra da sami
principi funkcionisanja i promene drutva podleu istorijskoj promeni. Time se ulazi u
oblast metadinamike, pa se moe govoriti o metapromeni, "ne samo promeni drutva, ve! o
promeni njegovih najfundamentalnijih na%ina menjanja" (Sztompka, 1994: 230). Objanje-
nje ove promene tompka nalazi u vrsti odnosa koji povezuje drutvo sa njegovim okrue-
njem. Promena mehanizma drutvenog postajanja, koja se odvija sporo i %esto obuhvata
sporedne efekte i kontraefekte, ogleda se u rastu kontrole nad okruenjem u smislu pove!a-
nja ljudske intervencije u prirodi i svesti.
Kulturna trauma i drutvena promena
U svom novijem radu, Cultural Trauma: The Other Face of Social Change, tompka
nastoji da, kombinuju!i psiholoki i socioloki pristup, objasni uticaj naglih, brzih i radi-
kalnih drutvenih promena na kulturu. Pojmom traume ozna%ava se dominantni diskurs o
drutvenoj promeni koji se javlja krajem XX veka (posle dominacije diskursa progresa u
XIX veku i diskursa krize sredinom XX veka). U medicini i psihijatriji pojam traume se
odnosi na uticaj iznenadnog doga#aja koji ostavlja dugoro%ne posledice na telo, odnosno
li%nost, a u sociologiji moe da se upotrebi za ozna%avanje disfunkcionalne, negativne po-
sledice koje promena nanosi drutvu u promeni. Pozivaju!i se na Sorokinova istraivanja
posledica Oktobarske revolucije na drutvo (bioloke i demografske posledice), tompka
eli da pojam traume proiri na negativne posledice koje drutvena promena nanosi kulturi.
Kulturna trauma se posmatra kao karika u lancu drutvene promene koja zavisi od velikog
broja konkretnih uslova. Drutvena promena razli%ito deluje na razli%ite segmente drutve-
nog delovanja; brzina i ritam promene su tako#e razli%iti u razli%itim oblastima drutvenog
ivota, pri %emu kulturu karakterie najja%a inercija, sporost promene i najdue odravanje
posledica jednom ostvarene promene.
Kultura se pojavljuje u dva svojstva (Sztompka, 2000: 451)
4
: kao kontekst promene,
tj. zaliha kulturnih resursa koje akteri koriste i kao objekt promene na koji uti%e praksa;
kultura je u isto vreme sredstvo promene i proizvod promene. Zato je vano prou%avati po-
sledice drutvenih promena na kulturno okruenje aktera - pove!avanje ili smanjivanje
kulturnih resursa za dalju promenu, i posebno na%in na koji drutvena promena negativno
uti%e na dinami%ki potencijal za delovanje.
tompka navodi osobine koje drutvena promena mora da ima da bi izazvala tra-
umu: ona je iznenadna i brza; radikalna, duboka i sveobuhvatna; doivljava se kao na-
metnuta, endogena; dolazi spolja, bez (svesnog) uticaja aktera i nailazi na poseban mentalni
okvir doivljava se kao neo%ekivana, iznenadna, neprijatna.
5
Me#utim, sve drutvene pro-
mene koje imaju navedene osobine ne izazivaju nuno traumu, niti uvek izazivaju traumu
iste snage, duine i zna%aja.
Trauma se posmatra kao dinami%an, evolutivni proces koji ima nekoliko etapa. Polaze-
!i od Smelserove analize nastanka drutvenih pokreta, tompka razlikuje est etapa tra-
umatske sekvence (2000: 453):

4
Strane u tekstu su navedene prema European Journal of Social Science, a ne prema stranama u elektron-
skom izdanju.
5
Primeri drutvenih promena koje imaju ove osobine su brojni: revolucije, rasni sukobi, terorizam, radikalne
ekonomske reforme, slom berze, revizionisti%ke interpretacije nacionalne herojske tradicije i tako dalje.
Gordana Stoji#-Atanasov
197
1. strukturalno i kulturno okruenje pogodno za pojavu traume;
2. traumatizuju!a situacija ili doga#aj;
3. specifi%ni na%in definisanja i interpretiranja traumatizuju!eg doga#aja, izveden
na osnovu nasle#enih kulturnih resursa;
4. traumati%ni simptomi, tj. specifi%ni obrasci ponaanja i verovanja;
5. posttraumatska adaptacija;
5. prevazilaenje traume (zavrna faza sekvence, ili po%etak novog ciklusa trau-
matske sekvence, kada ublaena trauma prua strukturalne i kulturne pogodno-
sti za pojavu druge vrste trauma).
Pogodni uslovi za kulturnu traumu se javljaju kada, sa stanovita aktera, postoji
neka vrsta kulturne dezorijentacije odnosno "kada normativni i kognitivni kontekst ljudskog
ivota gubi svoju homogenost, koherentnost i stabilnost, i postaje raznovrstan ili %ak polari-
zovan na razli%ite kulturne komplekse" (Sztompka, 2000: 453). Kulturna dezorijentacija i
nekonzistentnost ne vode nuno do traume, ve! samo onda kada se opaaju i doivljavaju
kao neto problemati%no i bolno. To je pra!eno intelektualnom, moralnom i umetni%kom
mobilizacijom drutva, odnosno kolektivnim naporima da se da smisao odre#enoj situaciji.
Kulturna dezorijentacija predstavlja pogodno okruenje u kome potencijalno traumatizuju-
!e situacije i doga#aji, kao sporedni efekti drutvene promene koji nisu direktno povezani
sa kulturom, uti%u na drutveni ivot ili strukturu drutva. Trauma je uvek konstrukcija na
osnovu kulture i zato je mogu!e da se benigni doga#aji intepretiraju kao traumatski ili da se
objektivno traumatizuju!i doga#aji konstruiu kao netraumatski. Svaku traumu karakterie
reme!enje regularnosti ili normalnosti u pretpostavljenom, ure#enom svetu, a ja%ina do-
ivljaja traume zavisi od relativnog stepena poreme!aja u odnosu na prethodni poredak, kao
i od mere u kojoj zahvata jezgro kolektivnog poretka.
Kulturna trauma se ne moe tretirati sa stanovita individualne psihologije; ona je
"drutvena %injenica" u Dirkemovom smislu re%i; "ona je zajedni%ka i rairena me#u %lano-
vima odre#ene grupe. Ona sti%e fakticitet ili ospoljanjenje u odnosu na svakog od njih, i
opaa se kao nametnuta i ograni%avaju!a za delovanje. Trauma je kolektivna pojava, stanje
iskustva grupe, zajednice ili drutva" (ompka 2000: 458).
Trauma je po definiciji kulturna pojava jer uklju%uje intepretaciju nekog doga#aja
ili situacije na osnovu kulture, ali i time to uti%e na kulturu, to naruava univerzum zna-
%enja. tompka smatra da je kulturna trauma posebno ograni%avaju!a prepreka za delovanje
jer se zadrava due od drugih oblika traume, u kolektivnom se!anju ili kolektivnoj podsve-
sti, i manifestuje se kada nastanu podsticajni uslovi. Najistaknutiji oblik kulturne traume je,
moda, kriza kolektivnog identiteta i nastojanje da se novi identitet ponovo uspostavi.
Razlike me#u drutvenim grupama u pogledu stepena prijem%ivosti, sposobnosti
artikulacije i mogu!nosti prevazilaenja kulturne traume proizilaze iz raspoloivog soci-
jalnog i kulturnog kapitala, pri %emu se kao najzna%ajniji faktor isti%e obrazovanje. Drugi
faktori tako#e mogu da imaju zna%ajnu ulogu (tolerantni relativisti%ki stavovi u multikultur-
nom drutvu, socijalna ukorenjenost, bogatstvo, mo! i tako dalje). tompka analizira strate-
gije u borbi protiv kulturne traume pozivaju!i se na Mertonovu analizu reakcija na anomiju
i Gidensovo objanjenje kolektivnih reakcija na rizik.
6


6
Merton razlikuje %etiri tipa reakcija na anomiju: inovacija, ritualizam, povla%enje i pobuna (Haralambos,
2002: 355) dok Gidens govori o %etiri adaptivne reakcije na rizik u modernom drutvu: pragmati%ko
prihvatanje, trajni optimizam, cini%ni pesimizam i radikalno angaovanje (Gidens, 1998: 130-133).
AUTORSKI PRILOZI ISTRAIVA"A / INDIVIDUAL CONTRIBUTIONS BY THE RESEARCH TEAM MEMBERS
198
Traumatska sekvenca je analizirana u kontekstu ireg procesa drutvene promene
u dvostrukom vidu: kao posledica neke drutvene promene, ali i kao podsticaj za specifi%an
oblik promene (aktivnosti u suo%avanju sa promenom i preoblikovanje strukture i kulture
drutva). U zavisnosti od toga da li drutvena promena pogorava ili ublaava traumatizuju-
!u situaciju, mogu!a su dva scenarija: za%arani krug kulturne destrukcije i pozitivni ciklus
kulturne rekonstrukcije (Sztompka, 2000: 464). Druga alternativa se javlja kada je ublaa-
vaju!e dejstvo drutvene promene povezano sa efikasnim strategijama za borbu protiv tra-
ume i nestajanjem zastarelog kulturnog nasle#a smenom generacija. Posmatrana u iroj vre-
menskoj perspektivi, kulturna trauma se, po tompkinom miljenju, uprkos svojim tre-
nutnim posledicama, moe posmatrati kao stimulans za izgradnju i konsolidaciju novog
kulturnog sistema.
tompkin rad na analizi kulturne traume je pokuaj da se negativne posledice dru-
tvene promene, koje deluju kao ograni%avaju!i faktor delovanja, sagledaju na viem nivou
apstrakcije i da se na taj na%in stvori teorijski okvir pod koji bi mogla da se podvedu brojna
istraivanja ove problematike u sociologiji. Time bi se omogu!ilo da se terojski koncepti
bliski pojmu kulturne traume koji su razvijeni u sociologiji anomija (Dirkem, Merton),
sindrom nepoverenja (Sztompka), kulturno zaostajanje (Ogburn), kriza legitimiteta (Haber-
mas), kriza identiteta, kolektivna krivica i drugi dalje razvijaju i verifikuju (Sztompka,
2000: 459). Ako je drutvena promena kontinuirana i obuhvata sve nivoe drutvene stvar-
nosti, a savremeno drutvo karakteriu brze i radikalne promene i posebno, izloenost utica-
jima drugih kultura koje dovode u pitanje osnovne vrednosti drutva i drutvenih grupa, pri-
mena ovog pojma u analizi transformacije pojedinih delova drutvene strukture i kulture
moe da omogu!i sagledavanje oblika i uzroka otpora drutvenoj promeni. Pri tome je po-
trebno izbe!i zamku vrednosnog procenjivanja posledica drutvene promene i reakcija na
nju, posebno ako se ima u vidu da drutvene grupe interpretiraju odre#ene situacije i doga-
#aje sa stanovita svoje kulture, kao i subjektivnosti i proizvoljnosti koja se nuno javlja pri
uspostavljanju odnosa izme#u kratkoro%nih i dugoro%nih, pozitivnih i negativnih posledica
drutvene promene.
* * *
Teorija drutvenog postajanja Pjotra tompke spada u red najzna%ajnih modernih
teorija drutvene promene. "Provokativna sinteza optih modela i istorijske sociologije"
(Tili) ostvarena u modelu drutva kao ivog drutveno-individualnog polja u procesu posta-
janja ima za cilj naglaavanje procesualnog karaktera drutvene stvarnosti. Moe se posta-
viti pitanje u kojoj meri je on uspeo da ostvari sebi postavljen zadatak razvijanje sinteti-
%ke multidimenzionalne teorije kojom bi se adekvatnije opisala drutvena stvarnost i inte-
grisali suprotstavljeni polovi kontinuuma individua-drutvo, poredak-promena, mogu!e-
stvarno. Kao i kod drugih pokuaja izgradnje integrativnog pristupa, primetno je povreme-
no pribliavanje jednom ili drugom polu suprotnosti. U nastojanju da to predupredi,
tompka previe insistira na "srednjem putu" izme#u dve suprotnosti i prenaglaava zna%aj
uzajamnog delovanja i povratne uslovljenosti.
7
Model drutva je vrlo komplikovan s obzi-
rom na insistiranje na zna%aju niza povratnih veza koje deluju horizontalno i vertikalno iz-
me#u razli%itih nivoa i modaliteta drutvene stvarnosti.

7
V. Ili! to pokazuje na primeru izjedna%avanja mo!i drutvenih celina nad pojedincima sa mo!i koju
pojedinci imaju nad drutvenim celinama (Ili!, 1994: 284).
Gordana Stoji#-Atanasov
199
Drutvena promena se tretira kao "kontinuiran, kontigentan, delimi%no nedetermi-
nisan i otvoren proces, koji sprovode kolektivni akteri i koji se odvija u polju strukturisanih
opcija (ograni%enih mogu!nosti za delovanje) nasle#enih kao akumulirani rezultat pretho-
dnih faza istog procesa" (Sztompka, 2000: 450). Ovakvim odre#enjem drutvene promene
prevazilaze se slabosti developmentalizma i uklju%uju saznanja razvijena u modernim teori-
jama koje nastoje da razviju kompleksna objanjenja drutvene promene i istorijskog proce-
sa. tompka ukazuje na zna%aj vremena kao konstitutivnog elementa drutvene stvarnosti, a
ne samo okvira drutvene promene. "Najvii nivo agregacije i sloenosti javlja se kada se
shvati da se postojanje socio-individualnog polja ne razreava samo u vlastitom delanju
(funkcionisanju), ve! se proiruje, iri se vremenski u 'long dure' istorijskog vremena"
(Sztompka, 1991: 22). On usvaja i dalje razvija shvatanja drutvene promene (razvijena u
istorijskoj sociologiji i teoriji drutvene akcije) kao kombinacije nenameravanih posledica
ljudskog delovanja i nameravane akcije kolektivnih aktera. Uzro%nost se tretira kao kon-
kretna i kontigentna; uklju%ivanje delovanja ve!eg broja faktora i posledica njihovog me#u-
delovanja omogu!ava konkretnije i adekvatnije objanjenje drutvenih promena. U tom
smislu se moe posmatrati i njegovo shvatanje o "postajanju mehanizma postajanja", odno-
sno o istori%nosti samih principa funkcionisanja i promene drutva.
Sinteti%ki pristup dolazi do izraaja, tako#e, u analizi kulturne traume kao nastoja-
nje da se izgradi konceptualni okvir koji bi omogu!io da se objedine saznanja o posledica-
ma naglih drutvenih promena na delovanje pojedinaca i drutvenih grupa. Navo#enje spe-
cifi%nih uslova nastanka traume, faza traumatske sekvence i tipi%nih strategija putem kojih
se drutva suo%avaju sa traumom omogu!ava primenu ovog pojma istraivanja posledica
naglih drutvenih promena u modernom drutvu.
Literatura
1. Afri!, Vjekoslav (1989): Struktura socioloke teorije, Zagreb: Naprijed.
2. Gidens, Entoni (1998): Posledice modernosti, Beograd: Filip Vinji!.
3. Haralambos, Michael (2002): Uvod u sociologiju: teme i perspektive, Zagreb: Golden
marketing.
4. Ili!, Vladimir (1994): Od funkcionalizma do eklektike: Pjotr tompka i savremena
sociologija, Sociologija, XXXVI (3): 275-285.
5. Ritzer, George (1996): Modern Sociological Theory, New York: The McGraw-Hill.
6. Sztompka, Piotr (1991): Drutvo iz perspektive postajanja, Beograd, Sociologija, XXXIII
(1-2): 1-26.
7. Sztompka, Piotr (1994): The Sociology of Social Change, Oxford UK/Cambridge USA:
Blackwell.
8. Sztompka, Piotr (2000): Cultural Trauma: The Other Face of Social Change, EBSCO,
http//:search.global.epnet.com, PDF (European Journal of Social Theory, 3(4): 449-466).