Holandija sve hladnija...

Moj boravak u Holandiji poeo je iznenadno,22.avgusta kada sam posle podneva spakovala svoj
Samsonitekofer boje peska,veliku Yves Rocher kozmetiku tanu i jo jednu veliku Mannual
kesu.
Porodica koja me je primila dopustila mi je da sednem na prvo sedite Renoa,na kome sam posle oko
30 sati puta dola do holandske granice.
Pre Holandije za sobom sam ostavila ardu u Maarskoj i Hotel Ibis u Beu.Nimalo mi se nisu
svideli moji domadini koji su sve vreme decu koristili kao paravan i vodili duge telefonske razgovore
sa porodicom u Bajinoj Bati.Nego,dobro.Ja sam bila u jednom komadu i prilino spremna da ponovo
proem kroz Nemaku,zemlju koju toliko volim,a u kojoj nisam bila ved tri godine.
Nekako se sve oduilo,nekako sam dane provodila uedi nemaki preko interneta.Trebalo je ubediti
Nemce da sajtovi Ja volim nemaki i Hajde da uimo nemaki,stvarno funkcioniu.Toliko sati
provedenih itajudi Doje vele bili bi zaista provedeni uzalud.A tek kada se setim moje nemake
stipendijeza koju je Ambasada toliki novac spiskala,bilo mi je jo tee to nisam tamo.
Upotrebna vrednost mog nemakog prvo je poela u Austriji gde sam mimo volje domadina
naruila dve kugle sladoleda.To je bilo otprilike ovako:Who sind sie thiese madchen ice-cream
verkoiferin?Ich wonne zwai kugel,pistazia und jogurt-kirsche.
I zaista,sladoled se za trenutak naao u mojoj ruci.Nemci su me lepo prihvatili.Uglavnom su
komentarisali i za mene je posle tri godine on-lajn uenja,svet rei reenica i jezika nemakog postao
kao vlastiti dom.
Komentarisali su uglavnom moju lepotu,objanjavali da je alosno to pametni ljudi uvaju decu
gorima od sebe i posmatrali moje uivanje u Schogetten okoladi sa lenicima.
Opet je bio nastao jedan kulturoloki fenomen.Kutiju od kartona,Nemci bacaju u specijalne
kontejnere,pa sam i ja traila jedan.Rekli su mi da u Austriji takav oblik reciklae ne postoji.
I tako smo mi nastavili dalje prolazedi kroz Grac,Regenzburg,Manhajm,Frankfurt,Bon i Keln,a sve
autoputem.Volela sam taj neprikosnoveni osedaj ureenosti kada reke automobila u tri trake prolaze
u potpunom miru.Toliko godina nisam videla revnosne putare koji asvaltiraju tredu traku,dok
saobradaj neometano tee.
Pri samom izlasku iz Nemake,negde na putu Bon-Keln,zastali smo u jednom snek-baru.
Tamo sam kupila jedno energetsko pide od narane i prvi put ula loe glasine o kriminalcima koji se
bave trgovinom devojaka u Holandiji.Ni slutiti mogla nisam,da gosti restorana misle na moje
domadine.enu su nazvali Cigankom,mua kriminalcem,a decu nevaspitanom.
Mene su proglasili profesorom nemakog jezika bez posla,opet iz Berlina.Uvek me zbog pravilnog
akcenta Nemci proglase Berlincem,i ako mi nemaki nije maternji jezik.Usledili su i komplimenti o
mojoj lepoti wonderschone.I to je uvek bilo isto.
Hvatao me je neki strah,od loe pomisli da porodicu ne poznajem dobro i da bi moglo svata da mi se
desi.Moj iznenadni odlazak,22-gog ,a ne 25. Govorio mi je da je dolo do neke promene plana.
Svaa u porodici oko novca,a pogotovo sa sestrom nekoliko sati pre polaska uticale su da se osetim
nepoeljno i u svojoj koi i u svojoj kudi.Stalno maltretiranje bankarske slubenice Gordane iz Banca
Intese ,koja me je neprekidno vreala preko telefona,da sam golja i da vradam presmean dug.Da
ne pominjem kakve sam sve konflikte imala sa seljanima zbog rada za predsednika optine.I jo borba
sa zlim prosvetarima po raznoraznimkolama.A malo je redi da su zli,pre bi se mogli nazvati
otrovom i to bez navodnika.Ipak sam stavila glavu u torbu i otila.
Nisam tada ni slutila kakva me borba i muka oekuje.
Ulaz u Holandiju je bez graninog prelaza.Lepo je osvetljen i nimalo sablastan.
Veliki auto centri u staklu doekuju putnika.Mercedes,Audi i Doge.Smenjuju nemaka
vozila,nove ameriko-japanske kooperacije.Saobradaj tee u tri trake.Signalizacija je standardno
dobra,znakovi rade u skoro tri nivoa.Slikom,svetlom i reju.Pravo lingvistiko uivanje i primena
pravila Ferdinanda de Sosira.
U blizini Alzentajna,kada se proe Utreht,a relacija je kao Srbobran-Novi Sad,nalazi se najvie
boidno drvo na svetu koje je i u avgustu okideno.Tu moj put polako gubi opaaj jer se sedam samo da
smo uli u ulicu gde je trebala biti moja nova kuda.
Oekivala sam takav smetaj,jer sam znala gde odlazim.
Kude su montane i na tri nivoa.Imaju ogromne ugradne Ikeine ute stepenice i tri sprata.
Moj sprat je bio drugi.Soba je bila lepa,sa nametajem od drveta.Nametaj je domade,holandske
proizvodnje i prilino teak.Bilo mi je hladno te prve veeri jer je i vlanost vazduha drugaija.
Oko mene se nalazio rezervat divljih ivotinja koje neprekidno isputaju najrazliitije glasove i to mi
se uopte nije dopalo.Videla sam lamu,ovce i jata divljih pataka,koje etaju po kanalima i ograene su
icom,a doputeno im je da se kredu oko Doma zdravlja i Doma za stare.
To mi se odmah nije dopalo.Ti zvuci su mi u atmosferi bele nodi,jer sam ved bila na daljem
severu,delovali skroz sablasno.Razmiljala sam ta de biti sa decom,ako ne daj Boe padnu niz
stepenice.Razmiljala sam o tome kako bih mogla biti napadnuta od gazde ili ak silovana,a da se to
od krika ivotinja ne uje.
Perfektan alibi za vrenje svakojakih zloina,to kretanje ivotinja koje su istog trena postali moji
neprijatelji.Danju bi se uvlaile u jazbine,a nodu bi zapoinjale svoj krvavipir.
Sa takvim mislima Srbija mi se ipak uinila toplom,dragom i nereiranom.A sam Karaore Petrovid
koga sam toliko smatrala zaostalim kao i celog Crnog Gruju,poela sam da volim,prizivam i na kraju
sam utonula u san.To urlikanje ivotinja podsetilo me na Crnog Gruju.
Sutradan sam,posle posla obila malo grad.
Bila je nedelja i nije bila velika guva.Prela sam nekoliko drvenih mostida i videla da su kanali
puni.Vode je bilo na svim stranama.Falilo je nekih 20 cm da pone plavni talas i da se kanali izliju.
Nije bilo brana i bedema,drava je stvari kontrolisala ali se osetilo nezadovoljstvo graana.Meni je u
kostima neprekidno bila jeza i obukla sam vuneni demper koji ovde nosim u oktobru.
Navikla sam ved bila da ako u Austriji u julu pada sneg,u Holandiji u avgustu dolazi zima.
Mala glavna ulica vratila me u doba kada sam se bavila politikom.Prola sam pored stare vetrenjae
koja sada slui kao skladite pida lokalnog kafida i prola malom kaldrmisanom ulicom.
To je ista ona kaldrma koje ima u Bonu i u Skadarliji.I vrlo je nezgodna kada po njoj padne kia pa
bude klizava.Ulaz u uliicu ine industrijalizovane pekare.Sa prelepim rozim glaziranim kolaima i
okoladnim tortama,cena im je oko 3 evra.
Preko puta je mala piljarnica sa lubenicama iz panije i mangom.Mango je najvie privukao moju
panju jer kota od 1.9 do 3 evra.Tu sam se raspriala na engleskom,jer su moji srdani domadini
shvatili da demo uskoro postati komije.
Svi metani rade i ive u istom mestu.Oni i njihova deca.Vrlo su srdani i predusretljivi.Pomau
turistima i lepo ih prihvataju.Poto je moj identitet polako prelazio u nemaki,Holanani su mi se
dopali mnogo vie od Austrijanaca.
I ako ive na severu,nekako su mirni,usporeni, pitomi i tolerantni.Nisu zli ni zavidni pa ak ni lakomi
na novac.Interesuje ih profit,ali pre svega su kraljevidobre usluge.
Ba u toj piljarnicizatekla sam i obilje salata koje kotaju oko 2 evra za (200-300 gr) i osetila
ogroman francusko-nemaki uticaj.Produila sam pravo i naila na predivnu parfimeriju prirodne
holandske kozmetike.Sve me je opinilo.Ba sve!
Cene su nie nego kod nas,a kugli za kupanje bilo je bezbroj.Toliko sam bila dosadila sa LUSH-ovim
proizvodima na domadim blogovima,da sam se u Holandiji potpuno odmorila od Britanske kolonijalne
dominacije.Stalno su mi mozgom dobovali LUSH i THE BODY SHOP.
Ovde sam konano primetila neto kvalitetno,a daleko jeftinije,to je odmah dalo mir mojim
ivcima.Tek mi je tada palo na pamet koliko brendovi umeju da nerviraju.
Ali sam se takoe obradovala velikoj kremi za ruke The Barth Bees koja je kotala 12 evra.Rekla
sam prodavaici da sam iz Srbije i da sigurno zaostajem za svetskom kozmetikom.Na ta je ona
odgovorila,da sam potpuno u toku jer su istu dobili pre desetak dana.
Najlepe iznenaenje za mene bio je butik Ane Vintur.Ta Vogue babaroeni je Alzentajnac.
Butik je fantastian.Mesto od 50.000 stanovnika sa okolinom,koje odaje utisak prilino pustog,ako se
izuzmu turisti zaista zasluije ovakvo potovanje.
Kada pomislim da su o ovoj eni napisani toliki hvalospevi.Da su joj posvedeni filmovi avo nosi
Pradu,gde njen lik tumai Meril Strip,odjednom mi biva nejasno kako naturalizovani Njujoranin
nema stidod svog mesta.
A ovde u srcu Holandije u svom mestu,Ana Vintur isto kao i u Njujorku, sa nita manje panje pravi
elitni butik sa kompletnom kolekcijom koja je malo suena.Za svaku pohvalu.Ne treba se nikada
stideti svog mesta.
Raspriala sam se bukvalno sa svima u ovoj trgovakoj ulici.Moje slobodno vreme teklo je 3 dana u
prepodnevnim asovima od 8:30 do 10:30.Uvee na ulicama nije bilo nikoga,a i pre podne nije bilo
ba zahvalno, jer prodavnice rade tek od 9:00.Mojim domadinima,nije ni bilo stalo da iko zna da sam
tu.Uglavnom su se negativno i kroz ikaniranje poeli odnositi prema meni.Kao da ih je neka
nadakoju su u putu imali naputala,kao da su sa mnom smerali neto podlo da urade.
to je vreme vie prolazilo,oni su se bavili manje sa mnom,a vie su smerali kako da uhvate slededu
rtvu.Moje spremanje kude koje je trajalo 7-8 sati bacili su u zapedak i kritikovali me kako dobro ne
uvam decu.Na ta sam ja odgovarala da nemam etiri ruke i da treba da im bude jasno, da kada
spremam ne mogu da uvam decu.
Uostalom,nije bilo mesta daljoj raspravi, da su sa mnom planirali neto drugo,a ispalo je neto trede.
Nisam htela da dam mesta panici,ved sam se polako predstavljala metanima.Ipak je njihova svest i
savest najvanija,pa i moje prisustvo u njoj.Vie od pasoa i papira o zdravstvenom osiguranju.
Moja politika uverenja nisu jenjavala,kao ni pogled na ureenost sredine.
Kontejneri su bili isti kao optinski uz doplatu dve kese za plastinu ambalau bezalkoholnih pida.
Mi nismo u selu imali dve vrste otpada-mokri i suvi.to Holanani uspeno praktikuju.Kod nas su to
jo uvek otpaci koji se daju svinjama.I to je donekle normalno,jer oni imaju dravni Zooloki vrt na
otvorenom.Neoplanta je poela sponzorstva Eko igralita kojih u Holandiji ima na pretek.
Jedno malecno igralite nalazilo se i u okolini moje kude.Za samca razmaenca.I to mi se uopte nije
dopalo.U blizini sam ugledala i poslednjeg dana slikala kolu,u kojoj je tabla zamenjena video-
bimom,a ustanova bezbednosno ograena.I to mi se jako dopalo.
Uspela sam da obiem i dravni Dom zdravlja,privatnog zubara (Dental Duo),Supermarket,Parohijski
dom i Policijsku stanicu.Bilo je teko praviti fotografije zbog svetlosti.Ili je stalno padala kia,pa je
okular postajao vlaan ili je svetlost toliko isijavala sa istih povrina,da mi ni podeavanje tamnijeg
kontrasta nije pomagalo.Slike su ispadale jako svetle,a ja sam ostajala prilino nezadovoljna.
Razgovarala sam jednom prilikom i sa gradonaelnicom.Ona je bila moja kominica i obratila sam joj
se jednog prepodneva,prvog dana posle druenja sa nemakom ljutilicom za krompir.
Rekla sam joj o svom radu za lokalnu samoupravu i dugu zbog koga sam dola da uvam decu i
spremam po kudama.Da znam kakva je situacija sa nadolazedim prirodnim vodama.Ali me vie
zanima donacija holandskih pokraina Vojvodini u kojoj je preko APV-a i moja optina uestvovala.
Ja sam pokuala na neki nain da spreim njeno crvenjenjejer je bila optuena za proneveru novca
od defluktuacije i da joj podiem za ubudude,jer demo se jo tri meseca druiti.Meutim, moj kljuna
svedokinja je ved u prvoj reenici digla ruke od politike i rekla da je napustila holandski regionalni
parlament.Nije je interesovao ni pristup koji moe da ima ena-eni i odmah sam shvatila da je u
pitanju neko ko samo na sebe misli.
O mojim domadinima sve su mi rekli pogledi gradonaelnicinog supruga,koji je poeleo da me
pita:Kako si se nala meu ovim ljudima?.A moj najbolji prijatelj postala je desetogodinja
devojica Sju,koju je gradonaelnica usvojila iz Kine,jer ima samo jednu derku.
Tada mi je dolo da pljunem na selo koje me je toliko puta napadalo i nazivalo me pogrdnim
imenima,samo zato to sam pristala da radim za gradonaelnika.Ovde sam na ravnoj nozi stajala sa
enom koja je deset godina starija od mene.I nala sam vezu toka novca koji u EU postaje veoma lako
transparentan.Setivi se stalnih pria Miroslava Medurida u lokalnom srbobranskom parlamentu,
koje su me nedeljama preko radija budile.Samo me je zabolelo kada su me 10.jula brutalno ti isti
glasnogovornici izbacili iz lokalne skuptine i re dali Milani Gainov, enskom promiskuitetu koji je
provukao svaki organ kroz upravu svake stranke.
Sve je to tada delovalo kao neka magla.A lokalna politika na viem nivou zvuala je kao moja moralna
pobeda.
Nisam tada znala,da sam u pograninom kraju gde ive Nemci i da du malo-pomalo postajati deo
njihove kolonije.To je posebno zasmetalo mojim domadinima,pa su bre-bolje reili da me poalju
nazad.I meni su oni ved bili dosadili jer nodima nisam mogla da spavam u takvom ambijetu,gde su mi
sve stvari raene iza lea.A gde sam se ja, uvek u poslednjem trenutku pojavljivala kao kljuni
svedok.
Od preprodaje kolapreko interneta,do kupovine avionske karte za Wizz koja je odtampana
tampaem,a posle mi je traen paso.
Bilo mi je sve savreno jasno.Da sam dala paso na ved ekiranu internetom kartu,sutradan bih
zavrila u Amsterdamu.I zato sam spakovala kofer i mirno reila da napustim svoje domadine.
Bilo mi je ved dosadilo da nosim LG Prada mobilni telefon u ruci i skajpujem sa razoaranom
porodicom,koja se nadala izlasku iz balkanske materijalne bule preko mojih lea.
Moj komija Nemac,vlasnik malog salona za masau u privatnoj kudi sa tablom firme,bio je hiljadu
procenata uveren da je za moju linu bezbednost najbolje da prijavim svoj odlazak policiji i da sutra
sa Aerodroma Ajnthoven poletim za Beograd.
Imala sam jo 19 dana turistikog boravka u zemlji i elju da pomaem negde drugo.Ali mi je bilo
savreno jasno da poto ne trebam gradonaelnici koja je situirana,jo manje trebam drugim
metanima.
Komijinom sinu nije trebala dadilja,jer je razveden od supruge i sam.A i deak koga sam upoznala bio
je jako duhovit i prilino dobro vaspitan.On je gurao jedan mali traktor po brodskom podu i smejao se
mojim nemakim izrazima Alte Hex i Polizei Bildung da je njegov smeh ubijao strah od spavanja u
ovoj za mene nepoznatoj i nedomadinskoj kudi bar do sutranjeg leta.
Samo taj njegov smeh i moje zajednitvo sa Nemcima iz Alzentajna,doprineli su da nemam nikakve
traume od ovog nimalo naivnog putovanja.I dali mi snage da iz svega izaem hrabrija i
jaa.Zaista,ovek vredi samo onoliko koliko jezika govori.
A,Holandija ipak,nije toliko hladna koliko Zdravko olid u svojoj pesmi kae...