Da li je mogue da je Vui najnapredniji italac Politike?

Itvan Kai*
Povodom teksta Karta za Holivud, Politika, 22. avgusta
U odgovoru na tekst u kojem nije spomenut, ali koji po svemu sudei itekako ima veze sa njim, Srboljub Bogdanovi
iskoristio je metode koje su tekovina ideolokog, a ne kritikog miljenja, istovremeno mi pripisujui da elim da
ukinem svako kritiko promiljanje. Pokazau na kojim mestima i na koji nain ovaj recidiv, iza kojeg stoji ideologija
agresivnog srpskog nacionalizma, pravi probleme autoru.
Od samog poetka, Bogdanovi pokazuje da je moj tekst obradio uglavnom povrno, da ga nisu zanimali detalji i da
time nije razumeo kakvu je korekciju predstavljao tekstu Ljiljane Smajlovi. Umesto toga, autor je predoio paletu
reakcija koje osvetljavaju sve bolne take koje sam pogodio kod preovlaujue veine italaca Politike. Zato nije
eleo da obrati panju na injenice i dokaze koje sam predoio da identini stavovi koje je glavna urednica iznela u
svom proputinovskom pamfletu cirkuliu takoe i u tekstovima koji ne bi trebalo da imaju veze ni sa kakvim
autorskim stavovima i koji se plasiraju kao obine vesti. Svako ko razmilja kritiki zna da sa profesionalne strane to
veoma kompromituje list koji u naelu eli da neguje objektivnost u izvetavanju.
Ta korekcija nije se bazirala ni na kakvom negiranju injenica koje je Smajlovi iznela povodom izvesnih reakcija koje
dolaze sa Zapada. Naprotiv, on je samo kritikovao generalizaciju kojoj je autorka, koliko god joj se opirala, na kraju
ipak podlegla, a to je da je uz pomo prevazienih miloevievskih etiketa, koje je kao od ale ponovila, izvukla
zakljuak da je ruska strana u pravu, to, oigledno, nikakve veze sa kritikim promiljanjem nema. Slinim grekama
u zakljuivanju sklon je i Bogdanovi ne shvatajui da Itvan Kai ne zamilja novinarske redakcije kao nekakvu
hijerarhijsku vertikalu, nego je u ovom konkretnom sluaju glavna urednica Politike neprimereno iskoristila svoj
poloaj kako bi takvim predstavila list na ijem je elu.
Umesto da se moj tekst razume kao ispravka svega onoga to Smajlovi jo nije u stanju kritiki da obradi, veina
italaca Politike, ukljuujui i Bogdanovia, doivela je svojevrsno raspameivanje, pomraenje svesti, neto kao
totalnu blokadu u itanju i razumevanju kada sam kao neke od najupeatljivijih injenica da smo u ratu inili stvari
koje se ne mogu prebaciti na krivicu Zapada ili bilo koga drugog naveo trogodinje granatiranje Sarajeva, genocid u
Srebrenici za koji je, po odluci Meunarodnog suda pravde, Srbija suodgovorna zato to ga nije spreila i proterivanje
862.979 Albanaca sa Kosova u periodu od marta do juna 1999. godine. Da su malo bolje obratili panju, Bogdanovi i
njegova armija istomiljenika su ovu brojku mogli da proitaju na stranici 189-190 dokumentacije o zloinima na
Kosovu koju sam bio priloio u linku u treem pasusu s kraja. Tu cifru, dakle, nije mi dao ni NATO, ni Si-En-En, ni
Holbruk, niti bilo koji drugi demon veine italaca Politike ve je ona javni podatak organizacije UNHCR-a i Hjuman
Rajts Voa, iji su aktivisti nadljudskim naporima radili kako bi to na terenu dokumentovali.
Momentalno je usledilo poricanje, unezvereni napadi, diskvalifikacije kao da je ono to sam naveo bila glavna poenta
i razlog pisanja teksta. Tom prilikom administrator onlajn izdanja Politike bez problema je putao komentare koji
su dovodili u vezu nacionalno poreklo mog imena sa mojim navodnim antisrpskim opredeljenjem, dok komentari
onih koji su pokuali argumentovano i bez vreanja da brane stavove izreene u tekstu i koji su sticajem okolnosti
stigli na moju mejl adresu nikada nisu objavljeni. U tom smislu, ne mogu da ne primetim ironiju u razvoju dogaaja
i detalj da je osoba koja e mi zvanino odgovoriti na tekst morala da se zove Srboljub, jer, po kriterijumu
Politikinih italaca, izgleda, nita priblino ekvivalentno ne bi ni moglo da zalei rane koje im je naneo jedan
Itvan.
Uvredio sam, dakle, zato to govorim o naim sopstvenim nedelima. Zato je to toliki problem? Namera da se potisne
afirmacija naeg udela u zloinima, da nikada ne doemo do toga da sami odmeravamo sopstvene postupke ponovo
nema nieg zajednikog sa kritikim miljenjem, i ovde je ve jasno da se panino brani ideologija koja se zove
nacionalizam, u konkretnom sluaju na srpski nacionalizam. Meutim, ona ne doprinosi ni demokratizaciji, ni
razvoju, ni promeni svesti, niti tome da bilo kao drutvo ili kao pojedinci izgradimo na integritet na prihvatanju
sopstvenih greaka. Da budemo bolji kao ljudi i da nas ne zanima da li to i drugi rade, nego da uradimo mi. Da
prekinemo sa tom runom navikom da se bre-bolje branimo relativizacijom i kukavikim pitanjem a ta su sve oni
nama radili?.
Zato za promenu ne bi bilo odlino to kada znamo u odnosu na ta u sebi treba da budemo drugaiji? Da umemo
tano da kaemo to vie nikada neemo raditi, umesto da poriemo da smo u pomenutom periodu manje-vie
etniki oistili optine Glogovac, Srbicu, akovicu, Istok, Lipljan, Orahovac, Pe, Prizren? Da konano, kao to to ova
Vlada ini, javno progovorimo i o logorima na teritoriji Srbije iz devedesetih u Begejcima, Stajievu kod Zrenjanina,
Sremskoj Mitrovici, Niu, Beogradu? Da ponemo, kao to ova Vlada ini, da otkopavamo masovne grobnice kao onu
u kamenolomu Rudnica u Rakoj? Da priznamo da smo bili zavedeni brutalnim manipulacijama kao u sluaju ubistva
estorice mladia u kafiu Panda u Pei? Da li je mogue da je to ak i jedan Vui shvatio? Da je napredniji od
veine italaca Politike?
Nacionalisti su skloni da brkaju narod i graane; kada je re o stvarima kojima se hvale, oni koriste re narod, a kad
treba od neega da se izmaknu, onda sebe smatraju graanima. Po tom rezonu npr. Srbija devedesetih nikada nije
bila u ratu, nego Jugoslavija. Isti trik e na vie mesta u svom tekstu koristiti i Bogdanovi. Najpre e rei da sam
tvrdio da su pomenute dogaaje inili graani Srbije, iako nikakve graane Srbije u svojim tekstovima ne
spominjemo ni ja ni Ljiljana Smajlovi. Na kraju, kada bude guglao o znaenju devize svi Srbi u jednoj dravi,
navodno ne znajui ta ona znai, tvrdie konfuzno najpre da je Miloevi nikada nije izrekao, da bi zatim naveo kada
ju je izgovorio i da je mislio na Jugoslaviju. Ali na Jugoslaviju je mislio upravo zato jer je deklerativno zalaganje za SFRJ
bilo isprazan paravan za uvanje te nacionalistike devize i jer je jedan od glavnih uzroka meuetnikih ratova bilo to
to se nije smelo dozvoliti da Srbi budu graani nekih drugih susednih drava. Zato smo uostalom tako odbojno i
gotovo sa mrnjom 2006. godine prihvatili da drava u kojoj ivimo bude dananja Srbija? Nije li to jasan psiholoki
recidiv naih nekadanjih ratnih motiva?
Nije nikakav problem to Smajlovi i Bogdanovi navode pojedinane primere, ve to to im oni na kraju slue samo
radi generalizacije i homogenizacije neprijatelja. Uopte ne negiram dobar deo takvih primera, niti imam ita protiv
da se iznose, ali zato se onda svaki moj primer zloina u ime srpstva u startu ismeva i proglaava NATO letkom?
Automatski se svrstavajui na suprotnu stranu, za Bogdanovia je vlast u Ukrajini ekstremistika, bez objanjenja koji
su neonacisti to doli na vlast i zato se vlasti u Kijevu danas sukobljavaju sa nacionalistikom manjinom
majdanovaca. Sve to to ini autor u najboljem sluaju moe da se podvede pod emotivne razloge, ali opet nije deo
kritikog promiljanja nego ideoloke polarizacije. Koristiti kao analogiju injenicu da smo neretko bili i predmet
manipulacije Zapada da bismo se i dalje metafiziki bratimili sa Rusijom koja Srbiju odavno gleda pre svega kroz
prizmu ekonomskih interesa i kao monetu za geopolitika potkusurivanja moe da znai takoe samo manipulaciju.
Zbog toga ne verujem nekadanjem portparolu RRA da ne razume zato istiem detalj ruskog monopola nad gasom i
naftnim derivatima u Srbiji. Ne verujem mu ni da ne zna da je ruska firma Ist Media Grup suvlasnik Politike koju
trenutno ispituje Komisija za zatitu konkurencije. Ali verujem da su i on i Smajlovi ljuti na premijera koji je sreom
shvatio ono oko ega oni jo uvek grcaju.
*Saradnik Instituta za javnu politiku