1

ATV VOZILO








2

Univerzitet u Kragujevcu
Fakultet inenjerskih nauka












- Seminarski rad iz predmeta Konstruisanje pomou raunara -

m:
ATV vozilo


Predmetni nastavnik: Studenti:
Nenad Marijanovi Milo Radovanovi 335/2012 tim lider
Predmetni asistent: Nikola Milojevi 381/2012
Dipl. Ma. In Milo Mateji Nikola Mihajlovi 302/2012
Ivana Tanaskovi 344/2012
Ivana Ili 361/2012
Dragana Kosti 343/2012
Nenad Mitrovi 374/2012
Tatjana Pavlovi 345/2012



Kragujevac, januar 2014.
3

Sadraj

Rezime 4
Abstract 4
1.Uvod 5
2. Tehniki zadatak 7
3. Lista zahteva ATV vozila 8
4. Koncepcija konstrukcije ATV vozila
4.1 Pogonski agregat motor ATV vozila postojea reenja i naa vizija
4. 1. 1 Osnovni zadatak pogonskog agregata
4. 1. 2 Primenjeni pogonski agregati kod ATV vozila
4. 1. 3 Vizija pogonskog agregata namenjenog za nae ATV vozilo
4. 1. 4 Lista zahteva dimenzije
4. 1. 5 Koncepcija konstrukcije pogonskog agregata motora
4. 2 Ram vozila
4. 3 Sistem za oslanjanje
4.3.1 Amortizer
4.3.2 Voice
4. 4 Koni ureaji vozila
4. 4. 1 Disk konice
4. 5 Toak
4. 5. 2 Naplatak
4. 5. 3 Pneumatik
4. 7 Svetlosna signalizacija
4. 8 Elementi upravljakog mehanizma
9
9
9
9
10
10
12
15
16
17
17
18
18
19
19
21
22
24
5. Preliminarni projekat
5.1 Greke pri radu
25
26
6.Vrednovanje preliminarnog projekta 27
7. Definitivni projekat 28
8. Rad projektnog tima 30
9. Zakljuak 32
Literatura 33




4

Rezime
U ovom radu opisano je projektovanje kompletnog ATV vozila i princip rada istog. Sve
to je predstavljeno kroz tehniki zadatak i kroz zahteve koje ATV vozilo treba da ispuni. Takoe,
opisana je koncepcija konstrukcije, date su osnovne karakteristike motora i ostalih delova i
sistema vozila kao i njihova namena. U radu je prikazan preliminarni projekat i vrednovanje
istog, kao i definitivni projekat koji predstavlja konkretizaciju idejnog projekta vozila. Na kraju
su data zakljuna razmatranja.
Kljune rei: Projektovanje, ATV vozilo, tehniki zadatak, preliminarni projekat,
definitivni projekat.

Abstract
In this paper, the design of complete ATV and principle of operation of the same. All of
this is presented through a technical task and the demands of the ATV vehicle must meet. It also
describes the concept of construction, the basic characteristics of the engine and other parts and
vehicle systems and their purpose. This paper presents a preliminary design and evaluation of the
same, as well as a definitive project is a concrete conceptual design of the vehicle. Finally
concluding remarks are given.
Key words: Design, ATV, technical task, preliminary design, definitive design.











5

1. Uvod
Saobraaj je uneo velike novine i promene u ivot oveka. Savremeni saobraaj pred
oveka postavlja sloene i visoke zahteve. Sa velikim brojem takvih zahteva svakodnevnom se
susrecu i projektanti motornih vozila. Zadatak tima 1 bio je projektovanje ATV vozila. ATV
vozilo je vozilo sa etiri toka, ima motorni pogon i namenjeno je za prevoz robe i putnika.
Automated Transfer Vehicle (Autonomno Transportno Vozilo) poznato i pod
skraenicom ATV je u poetku bilo bespilotno snabdevno vozilo koje je razvila Evropska
Svemirska Agencija. Zadatak ATV- a je bio snabdevanje Meunarodne svemirske stanice (ISS)
sa vodom, vazduhom, gorivom i eksperimentima. Danas ATV je skraenica za sva autonomna
transportna terenskog vozila. Prva Terenska vozila prodata u Severnoj Americi su bili tricikl tipa
vozila, sa jednim tokom napred i dva toka pozadi. Od 1980- ih, terenska vozila na tri toka
nemaju veliku proizvodnju zbog svoje nestabilnosti i sklona su prevrtanju. Poinju da se
proizvode terenska vozila na etiri toka. Jedan od prvih modela vozila takve konstrukcije
prikazan je na slici 1.

Slika 1 - ATV vozilo



6


Upravljanje ATV vozilom vrsi vozac koji sedi na sedlu - poput sedita i usmerava sa
rukama (za razliku od veine drugi vozila, kojaimaju stolicu ili klupu tipa sedita, a upravljanje
se vrsi pomocu tocka upravljaca-volana ). ATV je dizajniran da bude " voza - aktivan. Pokreti
tela rukovaoca pomau kontroli stabilnosti ATV- a sto zahteva jake kombinacije vetine, dobru
procenu, panju i fiziku snagu vozaca.
Na samom poetku rada dogovorili smo se da cemo uloziti maksimalan trud i da emo
aurno raditi do samog kraja naeg zadatog projektnog zadatka. Cilj ovog dogovora bila je tenja
za sticanjem novih znanja iz oblasti projektovanja, sto boljeg strunog usavrsavanja, kao i
upoznavanja sa prednostima timskog rada. U svoj tim smo uneli i malo takmiarskog duha i kako
bi rezultati naeg tima bili najbolji. Kao pojedinci imali smo veliku motivaciju da svoje zadate
obaveze odradimo na najbolji nain.
Da bi nae ATV vozilo bilo dobro ocenjeno morali smo da ispratimo sve faze
projektovanja, da se upoznamo sa ve postojeim reenjima, da postavimo sopstvenu viziju o
izgledu i funkcijama naseg ATV vozila. Radi lakseg i efikasnijeg rada podelili smo zaduenja
meu lanovima tima.













7

2. Tehniki zadatak
Projektovanje motornih vozila poinje izradom projektnog zadatka koji predstavlja
polazni dokument za izradu idejnog i glavnog projekta.
Na izradu idejnog projekta utiu mnogi faktori koji proistiu iz zahteva trista, postojee i
perspektivne zakonske regulative, bezbednosti saobraaja, dostignutog nivoa razvoja nauke,
tehnike i tehnologije, proizvodnih mogunosti, rezultata ispitivanja vlastitih i konkurentskih
vozila, teoriskih istraivanja i sl.
Na osnovu teme projektnog zadatka postavljen je tehniki zadatak ATV vozilo
namenjeno za vonju po tvrdoj (asfaltnoj) podlozi. ATV vozila za ove namene se nazivaju
QUAD vozila. Model ve postojeceg takvog resenja prikazan je na slici 1.
Sportski modeli su napravljeni sa performansama u vidu uspene, sigurne i brze vonje
(slika 2). Quad mora da ima malu teinu, veliku snagu, nizak centar gravitacije, veliku
bezbednost i da razvija velike brzine.

Slika 2 Sportski model ATV vozila
8

ATV vozilo definisano projektnim zadatkom razradjuje se u daljim fazama
projektovanja. Idejni projekat predstavlja prvu konkretizaciju projektnog zadatka, a osnovni cilj
mu je definisanje parametara ergosfere vozaa i spoljasnjih dimenzija, masa i peformansi vozila.
Idejni projekat se odvija kroz komponovanje i izradu prvih modela vozila.
U fazi izrade idejnog projekta vozila, reavaju se sledei zadaci:
Izbor najpovoljnije koncepcije vozila,
Na osnovu vie konstruktivnih varijanata, vri se izbor najpovoljnijih parametara,
agregata i sklopova vozila,
Proveravaju se mogunosti ispunjavanja zahteva postavljenih projektnim
zadatkom,
Prihvataju se reenja za koja se oekuje da e biti pouzdana u eksploataciji vozila,
Analiziraju se mogunosti modifikacije, itd.

3. Lista zahteva ATV vozila
Prilikom izrade idejnog projekta postavili smo zahteve koje treba ispotovati tokom
realizacije projekta.
Neki od zahteva:
Kretanje po tvrdoj (asfaltnoj) podlozi.
Zadate gabaritne dimeznije delova i sklopova vozila.
Snaga pogonskog agreata.
Dva mesta za prevoz osoba.
Da razvija velike brzine.
Prilino nizak klirens (odstojanje od tla).
Da ima pogon samo na zadnjoj osovini.
Da oslanjanje nece biti nezavisno.
Pneumatici moraju biti niskoprofilni.
Da se koenje ostvaruje na prednjim tokovima i na zadnjoj osovini.
Da poseduje svetlosnu signalizaciju napred i pozadi.
9

4. Koncepcija konstrukcije ATV vozila
4. 1 Pogonski agregat motor ATV vozila
4. 1. 1 Osnovni zadatak pogonskog agregata
Uloga pogonskog agregata je da obezbedi dovoljnu snagu i time omogui kretanje vozla,
odnosno obezbedi neophodni obrtni moment na pogonskim tokovima, radi savlaivanja otpora
puta i prepreka. Pogonski agregat takoe obezbeuje i pokretanje ostalih delova i sklopova, kao i
rad elektronskih komponenti (punjenje akumulatora).
4. 1. 2 Primenjeni pogonski agregati kod ATV vozila
Kod ATV vozila pogonski agregat je etvorotaktni ili dvotaktni OTO motor, dok su
retka vozila koja imaju dizel motor i takva vozila se koriste kao poljoprivredna vozila, a
poseduju i mogunost vue prikljunih vozila, uglavnom prikolice. U odreenim sluajevima
koriste se i elektromotori, ali kod vozila manjih dimenzija i masa i takva vozila imaju manji
radijus kretanja od 40 km do 80 km, a neophodno je i obezbediti redovno punjenje baterija, ije
punjenje traje i do 8 h. Snaga elektromotora koji se primenjuju na ATV vozilima je do 30 kW
takva vozila mogu razviti brzinu do 40 km/h. Koriste se kao vozila se deija i poljoprivredna i
granjevinska vozila, radi raznoenja potrebnog materijala i alata na kratkim relacijama. Radna
zapremina motora SUS kree se od 40 cm
3
do 799 cm
3
, dok se dizel motori imaju radnu
zapreminu oko 899 cm
3
. Izuzetak su ATV vozila koja se koriste za reli vonje ija radna
zapremina motora ide i do 1100 cm
3
. Broj cilindara je kod skoro svih pogonskih agregata 1 ili 2,
a veoma su rtetki agregati sa 3 ili 4 cilindra koji se primenjuju kod ATV voila. Snaga pogonskog
agregata moe biti u rasponu od 3-5 kW kod malih vozila (urbanih) do 31 kW, tj. i 50 kW kod
dizel motora, a sve u zavisnosti od namene ATV vozila, njegove konstrukcije, mase i
karakteristika. Broj obrtaja im se kree od 5000 o/min do 7500 o/min. Kod motora namenjenih
za ATV voila stepen kompresije je negde oko = 9:1. Ovakvi pogonski agregati mogu kod ovih
vozila razviti brzinu od 70 km/h do 110 km/h. Poto se ova vozila uglavnom koriste kao terenska
za kretanje po nekategorisanim putevima i van nasenjenih mesta, akcenat je baen na dobre
vune karakteristike, pa se od pogonskog agregata oekuje da obezbedi potrebnu snagu uz to
manji broj obrtaja, radi savlaivanja otpora puta, odnosno prepreka.
10

4. 1. 3 Vizija pogonskog agregata namenjenog za nae ATV vozilo
Pogonski agrgat koji planiramo da konstruiemo za nae ATV vozilo, razlikovae se
dosta u odnosu na dosad primenjivane. Osnovna razlika bie u konstrukciji motora, alnjegovim
tehnikim katakteristikama. Radna zapremina motora prevazilazie dosad konstruisane tipove
motora koji se primenjuju na ovim vozilima. Cilj je da motor bude sa 4 cilindrini 4 taktni, a
da se radna zapremina podigne od 50 % do 75 %, pa je oekivano da bude od 1000 cm
3
do 1200
cm3. Maksimalna snaga motora e takoe biti podignuta u rasponu od 50 % do 75 %, u odnosu
na ve primenjivane tipove motora i bie od 50 kW do 90 kW. Ovakav motor mogao bi da
obezbedi brzinu kretanja vozila od 180 km/h do 200 km/h, to bi prevazilo sva ve postojea
ATV vozila, s obzirom da je njegova namena prevashodno urbanog tipa i stazama gde je mogue
raviti tu brzinu. to se tie konstrukcije motora, ona e biti znatno drugaija nego kod ve
postojeih motora. Zbog poveane radne zapremine i maksimalne snage dimenzije motora e biti
vee od uobiajnih, pa e motor biti dosta vii netipian za ATV vozila i ui da zauzeme manje
prostora, kako bi bilo mogue uklopiti i ostale delove i sklopove u konstrukciju ATV vozila.
Visina motora ne sme prelaziti 500 mm ukljuujui cilindarsku glavu motora sa bregastim
vratilima i usisni sistem za napajanje gorivom.

4. 1. 4 Lista zahteva dimenzije
Od pogonskog agregata se oekuje sledea lista zahteva, koju mora da zadovolji:
Da obezbedi dovoljnu snagu na pogonskim tokovimaza uspeno pokretanje ATV vozila,
kao i drugih elemenata i sklopova koji zavise od rada pogonskog agregata;
Da ne prelazi dozvoljene gabaritne dimenzije u odnosu na ram ATV vozila;
Da bude 4 cilindrini OTO motor;
Da ima oekivane tehnike karakteristike u zadatim granicama (radna zapremina: 1000
cm3 do 1200 cm3 i maksimalna snaga od 70 kW do 98 kW. );
Gabaritne dimenzije (visina 500 mm, irina 300 mm i diina 400 mm);
Masa motora ne vea od 55 kg;
Da konstrukcija motora ne bude previe zahtevna i komplikovana, radi njene lake izrade,
ali da se time ne narue osnovni zahtevi koji moraju biti ispotovani, kako konstrukcioni, tako i
tehniki, tj. tehnike karakteristike;
Da bude pozicioniran tako da bude lako dostupan pri odravanju;
11

Primena to je vie mogue standardnih delova;
Budu ispotovani svi standradi i propisi koji se odnose na konstrukciju motora SUS
(konstrukciona reenja, tehnike karakteristike, primenjeni materijali i dr.).
to se tie konstrukcije motora ona e biti potpuno inovativna i razliita od drugih tipova
motora koji se primenjuju kod motocikla i ATV vozila. Kada su u pitanjutehnike karakteristike
naa verzija motora bie raena po uzoru na motor Yamaha XV 1100 cm
3
(OTO motor), sledeih
tehnikih karakteristika (slika3):
- Tip motora OTO motor, 4 cilindra, 4 taktni, ONS 2 breg. vr.
- Prenik klipa h Hod 95 mm 75 mm;
- Maksimalna snaga = 8.3:1;
- Stepen kompresije: 46 kW 5600 o/min.


Slika 3 - Yamaha XV 1100



12

4. 1. 5 Koncepcija konstrukcije pogonskog agregata motora
Nako to smo definisali osnovne zahteve i odredili polaznu koncepciju konstrukcije
motora moemo otpoeti sa njegovim modeliranjem. Sklop motora mora da bude sastavnjen iz
vie osnovnih elemenata, a to su:
Nepokretni delovi motora:
Blok motora;
Cilindarska glava motora;
Kuite motora.
Pokretni delovi motora:
Klipna grupa ( klip, osovinica klipa, klipnjaa, velika pesnica klipnjae i klipni
prstenovi);
Kolenasto vratilo;
Leaj dra kolenastog vratila;
Zamajac;
Razvodni mehanizam:
Bregasta vratila
Kainici bregastog vratil.
Ostali elementi:
Kainik kolenastog vratila;
Zateza kaia;
Kai;
Izduvna grana motora
Zavrtnji, navrtke i ostali standardni delovi.
13

Nepokretni delovi motora moraju odgovarati osnovnim zadatim gabaritnim
dimenzijama, kao i tehnikim karakteristikama koje treba postii. S toga je neophodno definisati
dimenzije bloka motora koji je najvaniji deo, i usaglasiti dimenzije prenika cilindra sa
prenikom klipa, njegovu visinu kako bi se ostvario neophodan hod klipa i klipnjae, kao i
njegova duina i visina kako bi se pravilno rasporedilo 4 cilindra koja smo predideli. U odnosu
na blok motora sledi konstruisanje ostalih delova motora, kako nepokrethih tako i pokrethih.

Slika 4 - Blok motora sa gabaritima i dimenzijama

Pokretni delovi moraju biti usaglaseni sa konstrukcijom nepokretnih delova
motora,odnosno njihove dimenzije, kako bi se sve uklopilo u predvidjenu konstrukciju (slika 5).

Slika 5 - Pokretni delovi motora

14

Izduvna grana prikazana na slici 6 odraena je u skladu sa zahtevima pogonskog agregata.

Slika 6 - Izduvna grana motora
Osnovne tehnike karakteristike konstruisanog motora prikazane su u tabeli 1:
Tabela 1 Tehnike karakteristike motora ATV vozila:
Tip motora:

4 , , SOHC

Radna zapremina:

4 , 1185 cm
3
Mah. snaga:

85 kW 9000 /min
Prenik h Hod 78 x 62 mm

Na slici 7 je prikazan sklop motora ukljuujui i izduvnu granu.






Slika 7 Sklop motora ukljuujui i izduvnu granu
15

4. 2 Ram vozila
Pod ramom vozila podrazumeva se sistem elemenata koji ima osnovni zadatak da vozilu
obezbedi krutost i omogui privrivanje ostalih sklopova vozila (pogonski agregat, transmisiju,
ogibljenje, koioni i upravljaki sistem i karoseriju). Pred ram (slika 8) se takoe postavlja kao
zadatak da isti bude lak, omogui zadrtavanje oblika pri dejstvu sila nastalih voznjom u
ekstremno tekim ali unapred predvidjenim uslovima, shodno svrsi vozila. Iz tih razloga ram se
izradjuje po principima lake eline konstrukcije. Stoga su to u principu elici za poboljanje,
lako zavarljivi, ukljuujui i takasto zavarivanje i sposobni da se oblikuju deformacijom,
najee presovanjem.

Slika 8 - Ram ATV vozila

Prema nekim prvobitno usvojenim dimenzijama izgled rama je prikazan na slici 9.
Korieni su kruni profili. Ram se, kao to se vidi, sastoji iz tri osnovna dela: prednjeg (deo za
voice i upravljaki mehanizam), srednjeg (prostor za agregat) i zadnjeg repnog dela (prostor
rezervisan za sedite i signalizaciju). Na slici 10 vidi se prvobitna verzija naseg rama koja je
kasnije modifikovana.



Slika 9 - Skica rama Slika 10 - Ram (prvobitni izgled)

16

Dodatne modifikacije i poboljanja rama su nastupila u zavrnoj fazi koja je prikazana na
slici 11. Smanjene su ukupne dimenzije rama, a najvie zadnjeg (repnog) dela.

Slika 11 - Ram (konacna verzija)

4. 3 Sistem za oslanjanje vozila
Osnovni zadatak sistema za oslanjanje je da obezbedi elastinu vezu izmeu toka
ikaroserije, a samim tim i stabilnost vozila u svim uslovima vonje. Prilikom kretanja vozila
dolazi do oscilacija koje bitno utiu na osnovne osobine vozila kao sto su vune karakteristike,
stabilnost, udobnost, upravljivost... Da bi se smanjile oscilacije koje deluju sa podloge na
tokove i da bi dale eljene karakteristike oscilovanjima vozila slui sistem za oslanjanje. Lako
je primetiti da je vea uloga sistema za oslanjanja srazmjerna brzini kretanja vozila, dakle sto se
veom brzinom kreemo to nam je vani sistem za oslanjanje. Osnovni zahtevi koji se trae od
ovog sistema su: odsustvo udara i oscilacija, vea stabilnost, obezbeenje osnovnih
karakteristika priguenja. Ovaj sistem je veoma sloen i sastoji se od vie osnovnih, tj. posebnih
sistema. Mehanizam za voenje toka (elementi za voenje) ima zadatak da obezbijedi to
povoljnije njihovo relativno pomeranje u odnosu na okvir ili karoseriju vozila. Elementi za
voenje i moraju, takoe, da obezbede i prenoenje horizontalnih reaktivnih sila i reaktivnih
momenata sa samog toka na okvir, odnosno karoseriju vozila. [8]


17

4. 3. 1 Elementi prigusenja oscilacija (amortizeri)
Osnovna funkcija ovog sklopa (slika 12) je, kako mu samo ime kae, da amortizuje ili
prigui vertikalne udarne sile koje prima vozilo pri kretanju. Time se kod vozila direktno utie
na udobnost, stabilnost i sigurnost kretanja, tako da isti spadaju u elemente aktivne bezbednosti
vozila. [8] Sklop amortizerasastoji se iz pet dela (osnove, donjeg dela, opruge, osovinice,
prstena) koji su formirani u jednu celinu. Sklop je prikazan na slici 13.


Slika 12 - Amortizer Slika 13 - Amortizer (nasa verzija)

4. 3. 2 Voice
Voica je kao sastavni deo sistema za oslanjanje, koja spaja tokove sa noseom
strukturom. Naa vizija voice, prikazana je na slici 14. Na slici 15 prikazan je mehanizam za
voenje toka sa osnovnim dimenzijama.


Slika 14 - Vizija voice Slika 15 - Osnovne dimenzije

18


Izgled voice, prikazan je na slici 16. Nakon nekih izmena i korigovanja, u smislu
ojaanja voica i radi olakanog kaenja istih, konana verzija je data na slici 17.



Slika 16 - Izgled voice Slika 17 - Konaan izgled voice



4.4 Koni ureaji vozila

Pod konim ureajima vozila podrazumevaju se svi ureaji i elementi sistema kojima se
vri usporenje, zaustavljanje vozila ili odravanje zakoenosti vozila u mestu. Princip rada
konica se svodi na pretvaranje kinetike energije vozila u neiskoristivu toplotnu energiju, usled
ega se smanjuje brzina vozila do zaustavljanja.
4. 4. 1 Disk konice
Disk konice spadaju u grupu aksijalnih konica s obzirom da se sila na frikcionu
povrinu ostvaruje aksijalnim dejstvom frikcione povrine na disk. Prema konstrukciji postoje u
principu dva tipa:
a) Konice sa diskom i stegom (eljusti), koja samo po jednom segmentu zahvata disk
b) Konice sa diskom i lamelastom frikcionom povrinom, koja se po celom obimu
naslanja na disk.
19

Disk konica (slika 18) sa stegom predstavlja osnovni vid izvoenja i koristi se u principu
kod svih putnikih i teretnih vozila, dok se konice sa lamelastom frikcionom povrinom
uglavnom koriste kod graevinskim maina ili kod vozila sa nekim posebnim namenama.
Konstruisani model je uproen (slika 19) i sastoji se od etiri dela: diska, koionih eljusti,
draa diska i osovinice. Na eljustima se nalaze tri koiona cilindra. Disk je konstruisan sa
ovorima i rebrima na njemu zbog boljeg hlaenja.

Slika 18 - Disk konica Slika 19 - Disk konica
4. 5 Toak
Pojam toak (slika 20) automobila moe se koristiti na dva naina. U irem smislu ovaj
termin podrazumeva sklop diska, naplatka i pneumatika, odnosno kompletan toak automobila.
U uem smislu pod pojmom toak podrazumeva se samo njegov metalni deo (naplatak i disk,
odnosno glavina). Tokovi su jedini delovi automobila u stalnom kontaktu sa podlogom.
Tokovi istovremeno pripadaju razliitim sistemima na vozilu. Oni su deo sistema za
upravljanje, sistema za koenje, elementi sistema za prenos snage, a mogu se smatrati i delom
sistema za elastino oslanjanje vozila.

Slika 20 - Toak
20

4. 5. 1 Naplatak
Naplatak je deo toka na koji se direktno montira pneumatik. Osnovni oblik naplatka je
cilindrini, ali popreni presek moe imati razliite profile. Srednji spojni deo izvodi se u obliku
diska. S obzirom da kod veine tokova za automobile naplatak i sredinji deo ine nerazdvojivu
celinu, u svakodnevnom govoru pod naplatkom se podrazumeva i naplatak i srednji deo toka.
Veliina naplatka i njegova konstrukcija najvie su uslovljeni nosivou pneumatika, tj.
optereenjem koje pneumatik podnosi, od ega zavisi broj razdvojivih delova naplatka i oblik
njegovog poprenog preseka. Naplatak moe biti izveden kao nerazdvojiv ili kao razdvojiv, to
uglavnom zavisi od vrste vozila za koje je namenjen. Razdvojivi naplaci izvode se kao dvodelni
ili trodelni. Naa vizija naplatka prikazana je na slici 21. Na slici 22 prikazan je naplatak sa
osnovnim dimenzijama.


Slika 21 - Vizija naplatka Slika 22- Osnovne dimenzije

Izgled naplatka za nae ATV vozilo, dat je na slici 23. Nakon par korekcija u estetskom
smislu, konana verzija naplatka ,data je na slici 24.

Slika 23 - Izgled naplatka Slika 24 - Konana verzija naplatka
21


4. 5. 2 Pneumatik
Pneumatik je elastini deo toka, ispunjen vazduhom, koji je u stalnoj interakciji sa podlogom. Pneumatik
sa naplatkom ine toak. Pred pneumatik, kao sastavni deo toka, postavljaju se sledei zahtevi:
Sposobnost noenja tereta;
Smanjenje udara na ostale dijelove toka i vozila u cjelini;
Prenos sila (pogonskih, bonih i konih);
Mali otpor pri kotrljanju;
Dug vijek trajanja;
Nizak nivo buke
Ove karakteristike ne smeju da se menjaju tokom eksploatacionogveka pneumatika. Osim
toga pneumatik mora da obezbedi sigurnost i udobnost prilikom vonje. Osim ovih osnovnih
zahteva od modernih pneumatika oekuje se jo jedan niz ne manje vanih osobina:
Mali otpor kotrljanja
Mogunost opravke, protektiranja, narezivanja
Sposobnost podnoenja velikih brzina uz visok komfor
to se, konkretno, naseg ATV vozila tice, nasa vizija za pneumatik je predstavljena je na
slici 25. Na slici 26 prikazane su osnovnde dimenzije pneumatika.

Slika 25 Vizija pneumatika Slika 26- Osnovne dimenzije
Nakon sagledavanja i uporeivanja sa ve postojeim reenjima, izgled pneumatika za
nae vozilo, prikazan je na slici 27. Nakon par korekcija u estetskom smislu, konana verzija
pneumatika, data je na slici 28.
22



Slika 27 - Izgled pneumatika Slika 28 - Konana verzija pneumatika


4.6 Svetlosna signalizacija
Sistem osvetljenja na vozilima sadri svetlosne i signalne ureaje ugraene na prednjem i
zadnjem delu vozila, sa strane vozila, i u nekim sluajevima na vrhu vozila. Cilj ovog sistema je
da obezbedi vozau sigurno upravljanje vozilom, po mraku i loim vremenskim uslovima, kao i
da ukae na prisustvo vozila i njegovu poziciju, veliinu, pravac kretanja i vozaevu nameru u
kretanju vozila.
Na slici 29 se vidi model koji smo napravili. Prilikom ugradnje u grla koja su
poprilino duboka, obratiti panju da se LED modul ne gurne previe duboko u grlo. Kontakti
na modulu i kontakti u grlu moraju se poklapati i biti otprilike na sredini. Ako nakon montae
ne sija, potrebno ga je kontra okrenuti iz razloga polariteta. Dve diode sa strane ponekad malo
smetaju prilikom ubacivanja u prednje farove. Potrebno je te dve diode naciljati na proreze u
rupi kroz koju prolazi, a kroz te proreze prolaze klinovi koji fiksiraju grlo ove sijalice na far.
23



Slika 29 - Prednji far
Rikverc svetla se nalaze na zadnjem delu vozila, osvetljavaju put vozau pri kretanju
unazad, upozoravaju i obavetavaju druge uesnike u saobraaju o kretanju vozila (slika 30).
Minimum je jedno rikverc svetlo na vozilu i bele je boje. Stop svetla se aktiviraju kada voza
nagazi konicu, crvene su boje i svetlija su u odnosu na zadnja poziciona svetla (slika 31).
Zadnje osvetljenje LED modul (dva vlakna).
Ugao osvetljenja svake pojedinane diode 120 stepeni.
Intenzitet svetla: kao standardna sijalica od 25W.
Pozicija: Sve diode sijaju slabijim intenzitetom.
Moe se koristiti u zadnjim svetlosnim grupama koje imaju i koje nemaju reflektujuu povrinu
iza sijalice.


Slika 30 - Zadnje svetlo Slika 31 - Stop svetlo

24

4.7 Elementi upravljakog mehanizma
Pod upravljakim mehanizmom jednog vozila podrazumevaju se svi elementi mehanizma
koji uestvuju u ostvarivanju eljene putanje kretanja vozila. Ovaj sklop vozila spada u vrlo
osetljive sklopove vozila s obzirom da od njegove preciznosti i pouzdanosti zavisi i sigurnost
celog vozila, kako sa aspekta kretanja pa time i bezbednosti u saobraaju. Upravljaki
mehanizam vozila uopte, deli se, u principu, na mehanizme upravljanja vozila sa tokovima i
mehanizmeije se upravljanje vri gusenicama. Ove dve vrste mehanizama su koncepcijski
sasvim razliite, samim tim to je i koncepcija upravljanja razliita. Kod vozila tokaa, eljena
putanja kretanja obezbeuje se zakretanjem upravljakih tokova. Na slici 32 prikazan je izgled
guvernala ATV vozila. Na slici 33 prikazan je izgled naseg upravljaca.

Slika 32 - Guvernala ATV vozila Slika 33 - Izgled naseg upravljaca









25

5. Preliminarni projekat
Sa realizacijom zahteva koje smo postavili za nase QUAD vozilo doli smo do
preliminarnih rezultata naseg rada. Re preliminarni u nasem slucaju moze biti prevedena kao
poetni. Po zavretku modeliranja elemmenata (delova) naseg vozila pristupili smo formiranju
poetnog sklopa. Preliminarni projekat naseg QUAD vozila je prikazan na slikama 34 i 35.

Slika 34 - Preliminarni igled ATV vozila


Slika 35 - Preliminarni igled ATV vozila


26


5.1 Greke pri radu
Prilikom sklapanja delova u sklop i sagledavanja naeg preliminarnog (poetnog)
projekta zapazili smo uoljive greke pri radu na projektu. Prilikom modeliranja delova dolo
znaajnih odstupanja od zadatih mera to je se kasnije odrazilo, kako na izgled, tako i na
funkcionalnost celog sklopa.
Ram vozila je odstupao od zadatih gabaritnih mera, pa smo morali da vrimo
korekciju zadnjeg dela rama u obliku skraenja dela namenjenog za postavljanje sedista.
Upravljaki mehanizam nije zadovoljavao postavljene zahteve pa smo poetni
prenosni mehanizam zamenili zupastom letvom.
Prilikom sklapanja podsklopa pogonski agregat- izduvni sistem uvideli smo da ima
neslaganja u otvorima na motoru i izduvnoj grani.
Sistem osvetljenja na vozilu nije nam bio usklaen sa zahtevima maske vozila.
Takodje smo morali korigovati i voice radi ostvarivanja bolje povezanosti sa ramom
vozila.
Pri sklapanju motora uvideli smo da ima neslaganja u dimenzijama klipa i klipnjace.
Velike probleme stvarala nam je maska koju, osim to je bilo teko osmisliti i
izmodelirati, takoe je bilo teko ukilopiti je sa ramom vozila.









27

6. Vrednovanje preliminarnog projekta

Da bi dobili preliminarni projekat morali smo da odradimo veliki broj delova,
podsklopova i na kraju sklopa. Put do preliminarnog projekta nije bio ni malo lak i jednostavan.
Prilikom rada na naem projektnom zadatku nailazili smo na veliki broj manjih gresaka koje su
nam stvarale velike probleme koje smo kao i sve predhodno navedene morali da otklonimo kako
bi dosli do definitivnog (finalnog) projekta. Iako smo kod preliminarnog projekta imali niz
gresaka, koje su morale biti otklonjene, ipak smo konstrukciju odradili po unapred zadatoj listi
zahteva.Vozilo ima veoma mali klirens to je jako bitno za njegovu aerodinamicnost.
Pneumatici su niskoprofilni to znatno smanjuje buku i dinamicke reakcije tla ko je se
preko vozila prenose na coveka. Takodje sistema za koenje je odraen u skladu sa ve
postojeim resenjima, koenje se ostvaruje na prednjim tokovima i na zadnjoj osovini. Maska
vozila je odraena u skladu sa zahtevima aerodinamicnosti vozila i ergonomijom vozaa.Vozilo
ima veliki ugao zaokretljivosti. Na tvrdoj (asfaltnoj) podlozi moe da razvija velike brzine i pri
veim brzinama jako je bezbedan za vozaa i lica koja se njime prevoze.
Prilikom razmatranja gore navedenih karakeristika naseg preliminarnog projekta ATV
vozila, moemo rei da je odraen u skadu sa naim oekivanjima, da nee biti velikih
modifikacija i da emo sa manjim korekcijama doi do definitivnog projekta.






28

7. Definitivni projekat

Definitivni projekat predstavlja konkretizaciju idejnog projekta vozila. Pri razradi
glavnog projekta, daju se konana tehnika reenja koja u potpunosti treba da definiu vozilo.
Podrazumeva izradu projekta sa svim svojim komponentama potrebnim za izvodjenje.
Definitivni projekat daje kompletnu sliku realizovanog projektnog zadatka.
Na narednim slikama (36, 37 i 38) prikazan je definitivni projekat ATV (QUAD) vozila.
Kompletan projektni zadatak odraen je u Autodesk Inventoru 2013. Veina zadatih zahteva je
ispotovana i realizona, osim par njih za koje smo tokom rada uvideli da pogreno postavljeni da
ih je nemogue realizovati.


Slika 36 Definitivni izgled ATV vozila



29


Slika 37 - Definitivni izgled ATV vozila


Slika 38 - Definitivni izgled ATV vozila




30

8. Rad projektnog tima

Na ovom projektnom zadatku uestvovalo je osam lanova tima koji su svojim
zalaganjem doprineli realizaciji zadatog projektnog zadatka. U daljem tekstu naveemo lanove
projektnog tima i njihova zaduenja na projektnom zadatku.

lanovi tima:
1. Inz. Ma. Radovanovi Milo (tim lider)
2. Inz. Ma. Milojevi Nikola
3. Inz. Ma. Mihajlovi Nikola
4. Inz. Ma. Mitrovi Nenad
5. Inz. Ma. Tanaskovi Ivana
6. Inz. Ma. Kosti Dragana
7. Inz. Ma. Ili Ivana
8. Inz. Ma. Pavlovi Tatjana

Rad lanova tima:
Nikola Milojevi i Ivana Tanaskovi su odradili pogonski agregat vozila
sa svim svojim pokretnim i nepokretnim delovima, ukljuujui i izduvnu granu.
Nikola Milojevi je dizajnirao i modelirao masku vozila ukljuujui i
sedite sa naslonom.
Dragana Kosti i Ivana Ili su radile: vodjie, pneumatike, naplatke,
retrovizor.
Mihajlovi Nikola i Tatjana Pavlovi su odradili ram vozila i elemente
prigusenja.
Mihajlovi Nikola je radio i sistem za koenje vozila.
Nenad Mitrovi i Milos Radovanovi su odradili sistem za upravljanje na
vozilu.
31

Milo Radovanovi radio svetlosnu signalizaciju na vozilu, postolje za
noge, kompletirao izvetaje sa vebi i seminarski rad.
Svi lanovi tima su uestvovali u formiranju podsklopova i sklopova,
pisanju izvestaja i seminarskog rada.
Na kraju izlaganja rada projektnog tima, moemo rei da su svi lanovi tima uestvovali
na ovom projektnom zadatku, da su pokazali izuzetnu zainteresovanost i uloili velike napore u
svom radu.
























32

9. Zakljuak

Pred naim timom je bio postavljen projektni zadatak na temu ATV vozilo. Trebalo je
osmisliti i dizajnirati novo ATV vozilo. Pratei i upoznavajui se sa ve postojeim reenjima
vozila ove vrste mi smo postavili tehnicki zadatak da izprojektujemo ATV vozilo namenjeno za
kretanje po tvrdoj (asfaltnoj) podlozi, poznatije kao QUAD vozilo. Prilikom upoznavanja sa
sistemima i performansama ovog vozila postavili smo i listu zahteva koju smo u fazama
projektovanja morali realizovati. Koncipirali smo konstrukciju, dizajnirali i konstruisali delove
pomocu racunara. Formirali podsklopove i sklopove u Autodesk Inventoru. Napravili smo
preliminarni projekat na kom smo uvideli svoje propuste (greke) pri radu.Vrili smo
modifikacije delova i na kraju dosli do definitivnog projekta. Cilj rada na ovo projektnom
zadatku bilo je usavravanje tehnika konstruisanja pomocu raunara, sticanje novih znanja iz
oblasti projektovanja kao i upoznavanje sa prednostima i nedostacima timskog rada. Na kraju
moramo rei da smo se trudili da ispotujemo sve zahteve kursa, profesora i asistenata i da smo
doli do nekog finalnog reenje koje verovatno nije konkurentko i zanimljivo proizvodjacima
ATV vozila ali je nama doprinelo u sticanju novih znanja, tehnika i iskustva.










33

Literatura
[1] Marjanovi, N., Metode konstruisanja, Univerzitet u Kragujevcu, Fakultet inenjerskih
nauka, Kragujevac, 1999.god.
[2] http://hr.wikipedia.org/wiki/Automated_Transfer_Vehicle - pristupljeno 5. 1. 2014.
[3] http://atvklub.com/forum/vozila/ - pristupljeno 5. 1. 2014.
[4] http://automobilizam.org/tag/knjiga-motori-i-motorna-vozila/ - pristupljeno 5. 1. 2014.
[5] http://www.motorna-vozila.com/motori-i-motorna-vozila/ - pristupljeno 5. 1. 2014.
[6] http://www.riteh.uniri.hr/znanost/oglasna/Doktorska_disertacija_Goran_Gr_.pdf- pristupljeno
5. 1. 2014.
[7]https://www.google.rs/search?q=atv+quad&newwindow=1&espv=210&es_sm=122&tbm=isc
h&tbo=
u&source=univ&sa=X&ei=riDVUqv_CuLayQOL1YGwBg&ved=0CD4QsAQ&biw=1366&bih
=666- pristupljeno 5. 1. 2014.
[8] Dr Aleksandar Stefanovi, Drumska vozila Osnovi konstrukcije, CENTAR ZA MOTORE I
MOTORNA VOZILA MAINSKOG FAKULTETA U NIU i CENTAR ZA BEZBEDNOST
SAOBRAAJA MAINSKOG FAKULTETA U KRAGUJEVCU, Ni 2010.