Rusenje Republike Srpske

STEFAN KARGANOVI
PJOTR ILJENKOV
DON LOKLAND
IRINA LEBEDEVA
DR DONATAN MOVAT
NEBOJA MALI
RUENJE REPUBLIKE SRPSKE
TEORIJA I TEHNOLOGIJA PREVRATA
Edicija SNSD
Knjiga 12
Izdava:
BESJEDA
Banja Luka
Recenzent:
Milan Ljepojevi
Prilozi Dona Loklenda, Pjotra Iljenkova i
Irine Lebedeve objavljeni su u:
:
/ . . . . ; [.
. _ . ]. - . : ,
2008.
Prevodioci:
Dejana Kokotovi
Maja Vojvodi Jovanovi
Stefan Karganovi
Pjotr Iljenkov
Don Lokland
Irina Lebedeva
dr Donatan Movat
Neboja Mali

RUENJE
Republike Srpske
BANJA LUKA
Sadraj
Recenzija:
Milan Ljepojevi
SKIDANJE MASKI ....................................................................... 7
Stefan Karganovi
KAKO SE PRIPREMA PU?
Tehnologija obojenih revolucija ............................................. 11
Stefan Karganovi
PREDSTOJEI POKUAJ PREVRATA
I ODBRANA REPUBLIKE .......................................................... 29
Pjotr Iljenkov
EKSPRES-REVOLUCIJA U SRBIJI ........................................ 61
Don Lokland (John Laughland)
TEHNIKA PUA ......................................................................... 131
Irina Lebedeva
BROKERI DANK-REVOLUCIJA ........................................ 161
dr Donatan Movat (Jonathan Mowat)
PRERUENI PU:
VAINGTONSKA MUSTRA ZA DEMOKRATIZACIJU
NOVOG SVETSKOG PORETKA ............................................... 193
Neboja Mali
POGOVOR
ODBIJANJE LJUDODERSKOG LONCA:
IMPERIJA, PREVRAT I SUDBINA ............................................ 213
PRILOG: Marionete Majdana .................................................... 221
7
Recenzija:
Milan Ljepojevi
SKIDANJE MASKI
Iitavajui i analizirajui knjigu Ruenje Srpske dugo
sam razmiljao da li kao recenzent bilo ta u samom uvodnom
obraanju treba da napiem ili ne.
Pitanje koje sam sebi postavljam jeste da li radovima Ste fa na
Karganovia, Kako se priprema pu? i Predstojei poku aj pre-
vrata i odbrana RS treba ikakva uvertira, isto kao i teks tovima
eminentnih autora: Ekspres-revolucija u Srbiji Pjotra Iljenkova,
Tehnika pua Dona Loklanda, Brokeri i dank-revo lucija
Irene Lebedeve, Prerueni pu: vaingtonska mustra za demokra-
tizaciju novog svjetskog poretka Donatana Movata i Odbijanje
ljudoderskog lonca: Imperija, prevrat i sudbina Neboje Malia.
Moj zakljuak je da je ovdje sve jasno i, kao to kae Don
Lokland, ovdje se ne radi ni o kakvoj teoriji zavjere, ve o
injenicama zavjere.
Moda je pravo pitanje i sutina cijelog problema u stanju u
kojem sam se i sam naao prije izvjesnog vremena. Naime, nakon
to sam otkrio, na bazi jasnih analiza, argumenata i injenica, da
8
Milan Ljepojevi
vodee zapadne svjetske sile, predvoene SAD, kre meunarodno
pravo, povelje i konvencije Ujedinjenih nacija, meunarodne
ugovore, Dejtonski mirovni sporazum, Ustav BiH i Republike
Srp ske, glasno sam to i rekao. Nakon toga osjeao sam se pomalo
neugodno. Pitao sam se, zato.
Analizirajui uzroke nemira, zakljuio sam da je razlog
mog loeg stanja, ISTINA koju sam javno saoptio, istina argu-
men tovana vrstim i oiglednim dokazima.
Sam sebe sam zapitao da li je mogue da smo doli do takvog
drutvenog stanja svijesti, gdje ovjek u jednom demokratskom
drutvu ne smije da saopti oiglednu istinu. Dakle, vodei, bogati,
silni, mogu da kre meunarodno pravo, konvencije i rezolucije
UN-a, ustave i meunarodne ugovore, a mi to ne smijemo ni da
kaemo. Uporedio sam to sa banalnim sluajem da neko ima pravo
da me poniava, vrijea, tue i mlati, a da ja ne smijem ak ni da
kaem da on to ini.
Kao ilistracija svega navedenog moda e najbolje posluiti
izjava efa kabineta amerikog predsjednika Dorda Bua II, Karla
Rouva, koji je 2004. godine rekao: Mi smo imperija, i kada delamo,
stvaramo sopstvenu realnost. I dok vi prouavate tu raealnost,
pomno, je li mi opet djelujemo, i stvaramo nove realnosti, koje
ete vi onda da prouavate. I tako to ide. Mi smo tvorci istorije, a svi
vi moete samo da prouavate ta mi radimo.
Najtee se uiti na sopstvenim grekama. Ako nas jednom
neko obmane i prevari moe se opravdati i objasniti, ali drugi put
jako teko. Japanski moto ili deviza ivljenja je: Ja nemam protivni-
ka, moj jedini protivnik je moja nespremnost. Ovdje je pitanje za
nas: koliko smo mi spremni da se oslobodimo svoje nespremnosti,
koliko smo spremni da vidimo scenario deavanja koji se deava
oko nas i koji se sprema i nama.
Od 2000. godine svjedoci smo ekspres revolucije u Srbiji,
mnotva takvih navodno spontanih dogaanja naroda. Revolucija
9
SKIDANJE MASKI
rua u Gruziji 2003. godine, ruiaste revolucije u Ukrajini 2004 i
ove 2014. godine, Belorusiji i drugim dravama, Arapskog proljea:
u Maroku, Libiji, Egiptu i Siriji.
O emu se tu radi? Don Lokland ovako objanjava te
vjetake revolucije. Takozvane demokratske narodne revolucije u
stvari su dravni udari, koje umjesto vojske izvodi za tu svrhu mo-
bilisano i izmanipulisano civilno stanovnitvo. Postoje i prirunici
prevrata koje su napisali Din arp, Robert Helvi i Piter Akerman
rukovodioci nenasilnom borbom u slubi SAD.
Najvei dio pripreme prevrata je medijski: upravljanje utis-
cima, proizvodnja lairane svijesti u javnom mnjenju, oblikovanje i
nametanje lanog drutvenog i politikog okvira. Tek kada se tako
pripremi teren, na scenu stupaju prevratnici, krtice i mobilisana
pjeadija.
Donatan Movat je tehniku prevrata opisao kao klasino
ratovanje drugim sredstvima. Nema potrebe da se alje vojska u
drugu dravu, ako moete da od njenih stanovnika napravite sop-
stvenu vojsku, putem medijske i politike manipulacije. Movat do-
kumentuje da su arp, Akerman i ostali ideolozi nenasilne borbe
u stvari formulisali taktiku ratovanja upotrebom civila. Finansiranje
ovih aktivnosti vri se kroz trgovinu narkoticima, to objanjava
naizgled izofrenu podrku SAD narko-kartelima protiv kojih se
navodno i vrlo javno bori militarizacijom domae policije.
Irina Lebedeva kae da su obeanja revolucionara u stvari
indentina obeanjima berzanskih prevaranata. Oni koji povjeruju
u prie o basnoslovnom bogastvu, ostanu bez iega ak i ako
prevaranta na kraju uhapse. Na ovim tzv. revolucijama proftiraju
samo Imperija i revolucionari, dok je narod u ime kojeg se navod-
ni prevrat vri ovce za ianje. Pritom se kao pjeadija regrutuje
frustrirana omladina, koja je poslovino nestrpljiva, neiskusna i
lakovjerna.
Demokratija je samo foskula za lakovjerne.
10
Krajnje je vrijeme da bar struna javnost postane potpuno
svjesna da je obojena revolucija u sutini samo isplanirana smje-
na reima kao rezultat psiholokog tretmana civilnog stanovnitva,
koje na prvi pogled i realizuje samo graansko drutvo pod krink-
om demokratizacije i u interesu treih lica. Ta lica, najee stranci i
najee sa vojnom podrkom, prisiljavaju civile da za njih vade
kestenje iz vatre po detaljno isplaniranoj tehnologiji.
Knjiga Ruenje Srpske ima edukativni znaaj. Krajnje je
vrijeme da se skinu maske i razjasne vjeti blefovi i obmane. Obo-
jene, ruiaste, revolucije rua kao ni razna proljea nisu ni-
kakve ni revolucije ni proljea ve perfdni dravni udari osmiljeni
u amerikoj kuhinji. Bez slanja vojske, uz medijsku manipulaciju,
dolazi se do prevrata, uz civilno stanovnitvo koje biva izmanipu-
lisano i izvri smjenu vlasti u interesu imperatora i nalogodavca.
Prostori BiH i Republike Srpske su sve ovo vrijeme od Dej-
tona do danas predmet obmane i prevare. Vie od decenije prisutne
su raznorazne reforme koje su lansirane uvijek od istih poiljalaca
i koje su po pravilu uvijek znaile centralizaciju i unitarizaciju BiH
i eliminisanje Republike Srpske. Tako je po tom modelu RS os-
tala bez svojih dejtonskih nadlenosti: vojske, obavjetajne slube,
carine, poreske i fskalne samostalnosti i drugih. Kao to to nisu ni-
kakve reforme, jer reforme znae usavravanje i unapreenje, a ne
eliminaciju i likvidaciju, tako ni obojene revolucije nisu nikakve
revolucije, ni ruiaste ni obojene, ve perfdni dravni prevrati.
11
Stefan Karganovi, SAD
Tehnologija obojenih revolucija
Pojam revolucija asocira na drutveno-politiki pokret
irokih razmera i plebiscitarnog karaktera. Tipino je nadahnut
namerom da se pomou promene vlasti javna politika dovede u
sklad sa eljama i interesima veine. Pu takoe podrazumeva
promenu vlasti, ali izvrene u korist mnogo ue interesne grupe.
Revolucija je otvoren, ili kako bi se to danas reklo transparentan
proces, iji su pokretai i uesnici uglavnom poznati i deluju javno.
Pu je manevar u sutini zatvorenog karaktera sa ciljem zahvata
vlasti i operativnim jezgrom koje deluje konspirativno i najee
taji svoje prave ciljeve. Radi postizanja politikog efekta, uesnici
koji su manje upoznati sa krajnjim ciljevima mogu biti istureni da
istupaju javno. Ali puistiko jezgro, koje odreuje agendu, uvek
deluje diskretno i iz senke.
Fenomen kojim se ova knjiga bavi popularno je poznat pod
nazivom obojena revolucija, ali pojam pua mu mnogo vie odgo-
12
Stefan Karganovi
vara. Na delu je, zapravo, mimikrija revolucije, sa nizom spoljanjih
obeleja autentinog dogaaja ali vrlo razliitim sadrajem.
Metodologija i atmosfera ove vrste prevrata blii su puu zato to
rukovodstvo deluje iz pozadine, a javni uesnici mobilisani su u
slubi konanih ciljeva koji su veini nejasni ili nepoznati.
U poglavljima koja slede, u prilogu iz pera Dona Loklan-
da, razmatraju se idejni generatori procesa o kojima je ovde re.
Donatan Movat i Irina Lebedeva sa neto ueg stanovita razot-
krivaju taktike elemente uspene primene koncepta sintetike rev-
olucije koja se faktiki ne razlikuje od pua, dok se Pjotr Iljenkov
bavi studijom sluaja od prvorazrednog znaaja za srpsku italaku
publiku. To je inscenirani prevrat u Saveznoj Republici Jugoslaviji
5. oktobra 2000. godine. Nain kako je taj prevrat bio izveden treba-
lo bi srpskom narodu sa jedne strane Drine da poslui kao istorijska
opomena, a sa druge kao lekcija.
Cilj ove knjige je da na obe strane vododelnice graane po-
zove na trezveno razmiljanje. Jedne, da se samokritiki prisete
svojih naivnih politikih greaka iz ne tako davne 2000. godine, a
druge da analiziraju uspene obmane kojima su, u ranijoj epizodi
istog serijala, bili izloeni njihovi susedi i sunarodnici. To je jedi-
ni nain, u predstojeoj krizi, da narod Republike Srpske izvue
pravilne zakljuke i da uspeno izbegne ponavljanje istih greaka.
U poglavljima koja slede potanko je izloen nain kako se
organizuje i usmerava proces koji je preruen kao narodna revolu-
cija. Poto u tom procesu nema ni traga od spontanosti, a stihijnos-
ti jo manje, on se moe najbolje prouavati sa bezlinog stanovita
puke tehnologije osvajanja vlasti.
1
Kao uvod u dalja razmatranja
1
Javna ponuda Sre Popovia, direktora beogradskog Kanvasa,
biveg Otpora, da e se rado odazvati pozivu da njegova organizacija
obuava uesnike protesta koji su u februaru 2014. buknuli u Federaciji BiH,
nedvosmisleno upuuje na tehnoloku pozadinu ovog procesa.
13
prikazaemo opti obrazac ovih ablonskih revolucija u raznim
zemljama gde su bile pokuane ili izvedene.
(1) Pripremna faza: Operacija Guliver. Premreavanje ciljane
drave lanim nevladinim organizacijama.
Za ovu fazu, zarobljavanje Gulivera je najbolja metafora.
2

Karakterie je osnivanje brojnih nevladinih organizacija koje
se bave drutvenim pitanjima sa potencijalom da postanu arita
podele i nezadovoljstva. Te grupe obilno su fnansirane i uglavnom
deluju sa slinih ideolokih pozicija. Medijska panja koju dobijaju
deluje kao multiplikator njihove realne snage i znaaja. Same sebe
proglaavaju za civilno drutvo. Kada napadnim ponavljanjem
i uz logistiku pomo naklonjenih medija ovaj samonadenuti opis
postane iroko prihvaen, pretvaraju se u referentne ustanove po
nizu kljunih drutvenih pitanja.
Bivi podsekretar za privredu SAD u vladi predsedni-
ka Ronalda Regana, Pol Kreg Roberts (Paul Craig Roberts), kao
vaingtonski insajder vrlo dobro poznaje mehanizme uticaja na
raspolaganju dravi kojoj je sluio.
3
U nedavnom osvrtu na sektor
koji se izdaje za nevladin, a u stvari promovie politiki program
vlada koje ga fnansiraju, dr Roberts istie:
Nevladine organizacije koje fnansiraju SAD i EU su pete
kolone sa zadatkom da rue nezavisnost zemalja u kojima
deluju. Neke od njih glume organizacije za zatitu ljudskih
prava. Druge vre indoktrinaciju pod platom obrazovnih
2
U satirinom delu Donatana Svifta Guliverova putovanja, posle
brodoloma Guliver se budi na plai u kraljevstvu siunih ljudi, Liliputanaca,
koji su ga, dok je spavao, vezali icom. Guliver je lako mogao da izbegne
zarobljavanje od strane oveuljaka dvanaest puta manjih od sebe dok je bio
budan, ali jednom vezan vie nije mogao da im se odupre.
3
Dr Roberts je danas izraziti kritiar mnogih aspekata amerike spoljne
i unutranje politike.
14
Stefan Karganovi
programa i projekata za izgradnju demokratije. Mnoge,
posebno one koje su pod neposrednom kontrolom CIA,
specijalizuju se za izvoenje provokacija, kao grupa Pusi
rajot. Za vrlo mali broj ovih NVO moglo bi se rei da su
legitimne. Ali arogantne, to svakako jesu. Voa jedne
takve NVO pre izbora u Iranu, gde je Musavi bio kandidat
Vaingtona i CIA, saoptio je da e izbori za posledicu
imati zelenu revoluciju. On je to unapred znao zato to
je uestvovao u fnansiranju operacije pomou novca
amerikih poreskih obveznika.
4

U Republici Srpskoj se ve nekoliko godina formira infra-
struktura lanih nevladinih organizacija sa zadatkom da budu u
pripravnosti da bi se na mig inostranih naredbodavaca ukljuile u
podsticanje nereda i podrivanje ustavnog poretka. Meu njima su:
1. Transparency International;
2. Helsinki parlament graana Banje Luke;
3. Slobodna Republika;
4. BUKA;
5. GEA Centar za istraivanja i studije;
6. Inicijativa mladih za ljudska prava;
7. The Srpska Times;
8. Udruenje veterana Republike Srpske;
9. Takoe su aktivni internet sajtovi i stranice na socijalnim
mreama poput frontal.ba, slobodanvaskovic.blog-
spot.com abc.ba, index.hr, 50K za bolje sutra,
Ruimo Dodika, NGO.ba;
10. Ovu ekipu dopunjavaju politiki korektni analitiari
koji se redovno pojavljuju kao sagovornici domaih i
4
Washington orchestrated protests are destabilizing Ukraine,
http://www.paulcraigroberts.org/, 12. februar 2014.
15
stranih medija, i iji komentari nepogreivo slede parti-
jsku liniju lanih NVO. Primeri su Tanja Topi, Svetlana
Ceni, Damir Miljevi i Aleksa Milojevi.
Meu fnansijerima ovih grupa nalaze se uobiajeni preno-
sni kaievi logistike podrke subverzivnim udruenjima koja se
u raznim dravama formiraju da bi na terenu, pod lanom za-
stavom spontanih narodnih buntova, sprovodili zapadnu politiku
promene reima. To su, izmeu ostalih, National Endowment
for Democracy [NED], U. S. Agency for International Development
[USAID], Fond za otvoreno drutvo [Soro], kao i ambasade SAD,
Velike Britanije, Norveke i drugih zapadnih zemalja. Upeatljiv
primer kako ovaj sistem funkcionie je hvalisanje dravne podsek-
retarke SAD Viktorije Nuland da je njena vlada tokom poslednjih
nekoliko godina uloila pet milijardi dolara u organizovanje infra-
strukture demokratske revolucije u Ukrajini.
5
Za ovakvu vrstu
ulaganja (a po priznanju ambasadora Vilijama Montgomerija, 60
miliona dolara u petooktobarski prevrat u SR Jugoslaviji) nesumn-
jivo se oekuju vrlo odreene politike dividende.
(2) Monopolizacija medijskog prostora i argarepa dominantne il-
uzije.
Da bi lane nevladine organizacije mogle uspeno delovati
u pogodnom ambijentu, potrebno je da budu dva uslova ispunje-
na. Prvo, medijska sredina se mora korumpirati
6
u dovoljnoj meri
da svojim uticajem u targetiranom drutvu obezbedi naklonost
5
Pepe Escobar, The new US Russia cold war, Asia Times Online, 16.
februar 2014, http://www.atimes.com/atimes/World/WOR-02-140214.html
6
Oblici korumpiranja se kreu od kupovine uticajnih listova, asopisa
i televizijskih stanica, ime se praktino pretvaraju u orua stranih vlasnika (u
Srbiji, TV B-92 i TV Prva srpska, kao i tampani mediji Politika, NIN i Blic
su primeri), do manipulisanja ureivakom politikom pomou dodeljivanja
reklama medijskim kuama i isplate fnansijskih podsticaja pojedinim
novinarima.
16
Stefan Karganovi
kritine mase javnosti. Drugi uslov je da znatan deo drutva bude
podvrgnut uticaju jedne dominantne iluzije. Sprega nevladinih
organizacija i korumpiranih medija eksploatie opinjavajue de-
jstvo iluzije za proizvodnju masovne energije koja se, zatim, foku-
sira prema potrebi.
Monopol nad medijskim prostorom, to se obino postie
stratekim fnansijskim investicijama, kljuan je za kontrolu pro-
toka informacija prema targetiranoj javnosti. Ljudi raspolau ug-
lavnom onakvim informacijama kakve primaju preko medija.
Malobrojni imaju mogunost da neto lino provere ili samostalno
istrae. Kada se donese odluka za promenu reima, jedan od vanih
razlog za Gleichschaltung
7
glavnih medija je potreba da se sred-
stva javnog obavetavanja sinhronizuju sa delatnou nevladinog
sektora. Oba sredstva uticaja deluju usklaeno. U sredite javne
panje stavljaju se iste teme i tretiraju na slian nain, novinarski
diskurs ciljano se degradira i postaje povran, pitanja koja bi mogla
podstaknuti na kritiko razmiljanje se ne postavljaju, dijapazon
gledita koja su prisutna u javnim raspravama drastino se suava,
nosioci stavova koji se ne uklapaju u klimu miljenja koju namee
nevladin sektor sistematski su iskljueni, minorne linosti i or-
ganizacije, koje bez podrke sa strane ne bi imali primetnu teinu,
po svim znaajnim pitanjima vetaki se izgrauju u merodavne
arbitre. Najzad, kontrola nad medijima obezbeuje da refektor
istraivakog novinarstva nee biti uperen u pripadnike nevladi-
nog sektora i da e kakljiva pitanja u vezi sa njihovim izvorima
fnansiranja i pravom agendom ostati nepostavljena, a odgovori na
njih nepoznati irokoj javnosti.
U fazi prepariranja javnog mnjenja, podjednako je kljuan
faktor stvaranja dominantne iluzije, ili argarepe, koja u predstavi
7
Na nemakom, usaglaavanje, izraz koji je koristio nacistiki
ministar propagande dr Jozef Gebels, za disciplinovanu jednolinost koju je
nametnuo nemakim sredstvima javnog informisanja.
17
smene reima motivie mase da ulogu statista odigraju sa iskren-
im ubeenjem da im je dodeljena glavna uloga. Konkretni sadraj
te iluzije razlikuje se od sluaja do sluaja, ali u dananjem svetu
neizbeno ima jaku materijalnu komponentu, uz ritualno uvera-
vanje masa da se bore za vei stepen demokratije i uvaavanje
odreenih vrsta prava. Dosadanje iskustvo promene reima po
recepturi obojenih revolucija dosledno je negativno u pogledu
ostvarenja ijednog od tih obeanja. Meutim, zahvaljujui kontroli
nad medijskim prostorom komparativne analize iskustava na dru-
gim mestima gde se odigrao slian proces uspeno se izbegavaju
Lieni osnovnih informacija i podvrgnuti tendencioznom uticaju
izvora koji su plaeni da ih obmanjuju, ljudi vane zakljuke iz-
vode u injeninom vakuumu. Zato gotovo ista argarepa slui
kao mamac na koji veliki broj ljudi neprekidno naseda, iako nijedna
zemlja jo nije videla koristi od slinih obeanja.
Nekoliko primera iz kataloga obmana ilustrovae ovu tezu:
Srbija pod Miloeviem: iluzija demokratije i ivota
kao ostali svet. Posle Petog oktobra, obeanje demokratije pret-
vorilo se u aradu rotiranja na vlasti pripadnika samoproduavajue
klike ija se politika delatnost svodi na izvravanje direktiva stra-
naca koji su ih doveli i odravaju na vlasti. Lano obeanje ivota
kao ostali svet pretvorilo se u komar jo vee materijalne bede i
dubljeg beznaa.
Rusija pod Putinom: iluzija liberalnog drutva. Na
poetku treeg mandata predsednika Putina, 2012. godine, u ne-
kim krugovima gradske inteligencije specijalisti za promenu
reima organizovali su pokret za maglovito defnisane promene
pod parolom liberalnog drutva. Mnogi su progutali taj mamac
i uestvovali su u neredima sa ciljem predsednikovog svrgavanja.
Meutim, oni su izgleda zaboravili posledice primene u Rusiji, de-
vedesetih godina pod Jeljcinom, liberalnih ekonomskih principa
iz istih zapadnih ideolokih izvora odakle potie i model liberalnog
18
Stefan Karganovi
drutva. Zahvaljujui relativnoj politikoj zrelosti javnog mnjenja i
hitroj reakciji vlasti zakonom o transparentnosti rada i fnansiranja
prozapadnih nevladinih organizacija, u Rusiji je pokuaj obo-
jene revolucije za sada u korenu saseen.
Ukrajina: iluzija pridruivanje Evropi. Dominantna il-
uzija u Ukrajini, i okida za izazivanje masovnih nereda koji traju
od kraja 2013. godine, jeste pristupanje Evropskoj uniji kao idealno
reenje za brojne ekonomske i drutvene probleme te zemlje. In-
tenzitet iluzije se razlikuje u raznim regionima, ali dovoljan je za
slivanje mase opinjenih vernika na glavni trg u prestonici Kijevu.
Ogromna veina obinih Ukrajinaca nema mogunost da putuje u
zemlje Evropske unije da ita proveri i nema pojma da li je predstava
koju o njoj imaju tana. Poto su svi glavni mediji pod kontrolom
stranaca ili lokalnih oligarha sa poslovnim interesima na Zapadu,
oni uglavnom podravaju agendu buntovnika koje predvode pro-
zapadne stranke i nevladine organizacije. Dok takvo stanje traje,
prosean Ukrajinac nikada nee dobiti objektivnu sliku o tome ta
mu je u najboljem interesu. U Ukrajini, znatan broj ljudi razmilja i
deluje u stanju koje je sa stanovita organizatora prevrata idealno
u injeninom vakuumu.
Republika Srpska: iluzija ukidanja korupcije, pro-
mene i perspektivnog drutva.
8
Parole koje se u Republici Srp skoj
koriste kao sredstvo za mobilizaciju manipulativno su be sadrajne
i prilagoene lokalnim prilikama. Prava agenda ukidanje Repub-
like Srpske i uvoenje centralistikog ureenja u Bosni i Hercego-
vini, koje bi stranim kontrolorima pojednostavilo upravljanje preko
transnacionalne elite koju nameravaju da instaliraju briljivo je
skrivena.
9
Umesto toga, istiu se parole koje privlano zvue, ali
8
Ova poslednja nebuloza potie iz frazeologije voe udruenja
Slobodna Republika, Nikole Dronjka. Internet portal e-Trafka, 16. sep-
tembar 2013.
9
Konture te agende ipak su nesmotrenou organizatora izale na
19
bez jasno artikulisanog plana o tome kako bi se njihove konotacije
mogle pretoiti u delotvornu politiku. Jedna od tih demagokih
krilatica posebno je uvredljiva za zreo razum, a ujedno je naziv jed-
nog od opozicionih internet sajtova: Za bolje sutra.
Do sada, nijedna od obojenih revolucija nije imala za
plod ita to bi bilo prepoznatljivo kao bolje sutra. Po Alber-
tu Ajntajnu, defnicija ludila je uverenje da sto puta moemo
pokuavati istu stvar i doiveti neuspeh, sa oekivanjem da e sto
prvog puta rezultat biti razliit.
(3) Regrutacija lokalnih izvoaa.
Sledea faza je angaovanje ljudskih kadrova koji e, kada se
steknu neophodni uslovi, izvesti program organizovanih nereda sa
ciljem obaranja vlasti. Ti kadrovi se regrutuju i indoktriniraju una-
pred, pre izbijanja planirane obojene revolucije. Cilj organizatora
je da u targetiranom drutvu identifkuju arita nezadovoljstva i
da, zauzvrat za fziko uee u izvoenju prevrata, nezadovoljnim
segmentima obeaju reavanje stvarnih ili percipiranih problema.
Profesionalno usmerena negativna energija osnovna je pokretaka
snaga prevratnikog projekta.
Vidljivi deo kadrovskog sastava prevrata sastoji se iz dva
elementa.
a. Politike marionete. Politike fgure koje su eljne vlasti,
a imaju tekoe da je osvoje redovnim putem, idealne su kao ma-
nipulisani predvodnici opozicije. Zauzvrat za priliku koju im
orkestratori obojene revolucije nude da ostvare svoje ambicije,
saradnjom u prevratnikom poduhvatu oni mu pruaju odreenu
respektabilnost i privid uea civilnog drutva. Nedavno obelo-
danjeni razgovor izmeu visoke funkcionerke Vlade SAD Viktorije
videlo tokom februarskih nereda u Federaciji BiH. Jedna od nevladinih
organizacija koje su rukovodile buntom, pod sugestivnim nazivom Udar
isto kao prozapadna stranka u Ukrajini, otvoreno je zagovarala upravo takav
program.
20
Stefan Karganovi
Nuland i ambasadora SAD u Ukrajini, Defrija Pjata, slikovito pri-
kazuje pravu ulogu ovih marioneta i potpunu zavisnost od odluka
sponzora, koji raspodeljuju ne samo fnansijska sredstva ve i port-
felje u projektovanoj buduoj vladi.
10

b. Ulina peadija. Izvoai ulinih radova podjednako su
vani zato to njihov doprinos operaciji stvara spoljanji utisak
spontanog narodnog bunta. Ulina rulja se sastoji iz tri koncentrina
kruga:
Iskreni vernici. Veina uesnika su obmanuti konzumenti
argarepe, ili dominantne iluzije koja se u konkretnom izvoenju
obojene revolucije koristi kao sredstvo za masovnu mobili-
zaciju. Oni su korisne budale reiranih nereda. Njihovo prisus-
tvo je dekorativno i slui proizvodnji utiska da je prevrat odraz
raspoloenja veine, ili bar znatnog dela drutva.
Plaeni statisti. Ako orkestratori procene da je broj
iskrenih vernika nedovoljan da bi pred kamerama delovao ubedlji-
vo, gomila se dopunjuje plaenim statistima. Bivi visoki ameriki
funkcioner Pol Kreg Roberts iznosi podatak da se u Moldaviji za ki-
jevski Evromajdan statisti regrutuju po tarif od 30 evra dnevno.
11

U siromanim zemljama kao to su Ukrajina, Moldavija ili Bosna i
Hercegovina, iznajmljivanje uline gomile po pristupanoj ceni ne
predstavlja nikakvu tekou.
elina pesnica udara: obueni huligani (neki put sa
buldoerom). Scenario svih obojenih revolucija predvia dra-
matian momenat masovnog zauzimanja taaka koje teoretiar ne-
nasilnog prevrata, Din arp, naziva stubovima podrke reimu.
To su uglavnom simbolini objekti kao upravne zgrade, skuptina,
televizija i slino. Poto su ta uporita najjae branjena, na njih
10
Za tekst dijaloga preveden na srpski, videti Sivi soko blog, 11.
februar 2014, http://sivisoko.blogspot.com/2014/02/marionete-majdana.html
11
Paul Craig Roberts: Russia under attack, 14. februar 2014. http://
www.paulcraigroberts.org/2014/02/14/russia-attack-paul-craig-roberts/
21
se usmeravaju huliganske grupe koje su prethodno obuene za
estoku primenu nasilnih metoda. Tokom petooktobarskog pre-
vrata u Beogradu, takve druine bile su koriene za juri i paljenje
Narodne skuptine i zauzimanje Narodne banke. O ablonskom
nainu izvoenja ovakvih operacija govori i podatak da su u Beo-
gradu 2000. i u Kijevu 2013. godine nenasilni protestantiprotiv
odbrambenih barikada policije koristili buldoere.
U vezi sa februarskim neredima insceniranim u Federaciji
BiH, analitiar Amir Misirli postavlja niz otroumnih pitanja, pa u
vezi sa ponaanjem ulinih rulja tom prilikom konstatuje:
Naprosto zadivljuje visok stepen usklaenosti, kada je nain
djelovanja demonstranata u pitanju u svim gradovima gdje
su se demonstracije desile. I u Tuzli i u Sarajevu i u Mostaru
i u drugim gradovima su se desile paljevine dravnih
institucija. I to gotovo na identian nain. Shvatio bih da je
u jednom ili najvie dva grada to nekome palo na pamet.
Ali da ba svi istovremeno sami od sebe dou na ideju da
potpale zgrade kantonalnih vlada? Malo nevjerovatno. Osim
u sluaju da iza svega ne stoji jedan jedini organizator.
12
injenica da su neredi u Federaciji BiH poeli i prestali kao
na pritisak dugmeta takoe je neto to izaziva nedoumicu kod
ovog posmatraa:
Dakle, dobili su nalog od nekoga da sa tim prestanu. Od
nekoga koga sluaju. I odmah da se razumijemo uvjeren
sam da ogromna veina demonstranata nije ni znala da je u
bilo ijoj slubi i vjerovala je u izvornost svog bunta.
13
12
Amir Misirli: Devet pitanja o protestima, http://amirmisirlic.
com/2014/02/16/devet-pitanja-o-protestima/
13
Ibid.
22
Stefan Karganovi
O autentinosti narodnog bunta koji se usmerava daljinskim
upravljaem moglo bi se postaviti niz kritikih pitanja.
(4) Personalizacija i satanizacija da bi se prikrili stvarni motivi
pua. Kljuno obeleje svih obojenih revolucija je da se izvode pod
lanom zastavom, pomou koje se stvarni ciljevi maskiraju. Kada bi
orkestratori prevrata unapred otkrili pravu agendu, ne bi pridobili
nikakvu podrku ili bi, u najboljem sluaju, ona ostala minimalna.
Zato se u pripremanju psiholokog terena za prevrat uvek
koristi personalizovana lana meta. Nain kako ovaj mehanizam
funkcionie savreno je na kraju shvatio Slobodan Miloevi: Ne
napadaju Srbiju zbog Miloevia, nego napadaju Miloevia zbog
Srbije.
14
Brutalnim ad hominem napadima skree se panja sa oz-
biljnih pitanja, koja se uopte ne postavljaju, a istovremeno timuje
se raspoloenje masa efektom dva minuta usmerene mrnje kao
to Orvel opisuje u 1984. Analitiar Boris Nad pri me uje neke od
posledica takve indukovane psihoze. U odgo varajuem trenutku
teite protesta neopaeno se prebacuje sa prvobitnih zahteva, koji
su posluili kao mamac za masovno oku pljanje, na sasvim nove,
koji su u stvari pravi i odgovaraju potrebama rei sera iz senke.
15
(U
Tuzli 7. februara 2014. poelo je protestom protiv zatvaranja fab-
rika i besposlice, da bi preraslo u zahtev za unitarnu Bosnu vrsto
inkorporiranu u transatlantske strukture; u Kijevu je poelo paro-
lom usvajanja pristupnog ugovora sa EU, da bi evoluiralo u zahtev
ne samo za promenu vlasti ve i temeljnu politiku reorijentaciju
Ukrajine. To upravo i jeste geostrateki zaokret kome tee inostrani
sponzori insceniranih nereda u Kijevu, ali on ima vrlo malo veze sa
navodnim prvobitnim pobudama za masovno okupljanje.)
Satanizacija linosti je krajnje primitivan ali vrlo efkasan
mehanizam za akumulaciju negativne energije koju profesionalci
14
Srpske novine, 21. oktobar 2011,
15
Portal Novi standard, 17. februar 2014, http://www.standard.
rs/boris-nad-zapadu-se-zuri-da-bosanskim-prolecem-unisti-rs.html
23
zatim usmeravaju na prave mete, na koje se izazivanjem vetakog
bunta cilja. To se vidi iz nekoliko primera.
Slobodan Miloevi. Pravi cilj Petog oktobra bio je
unitenje poslednje drave na Balkanu koja je pokuavala da vodi
relativno nezavisnu politiku i da zadri neke oblike drutveno
ekonomskog sistema koji se nisu uklapali u neoliberalne obrasce,
uz dovoenje na vlast kooperativne grupe kupljenih i ucenjenih
politiara. Line harange protiv Slobodana Miloevia bile su para-
van da bi se od veine graana prikrila stvarna agenda prevrata
radikalni gubitak dravnog suvereniteta i masovna pljaka nam-
etanjem neoliberalnog modela .
Vladimir Putin. Prava agenda je blokiranje ponovnog us-
pona Rusije i njeno konano rasparavanje po modelu Jugoslavije
i zatim Srbije. Pored toga, svrgavanje rukovodstva koje radi na
jaanju drave i dovoenje na njegovo mesto kooperativne ekipe,
kao u doba Jeljcina, koja bi se uklapala u zapadni koncept raspodele
moi u svetu. Napadi na Putina za navodne autoritarne tendencije
dimna su zavesa za podrivanje moi ruske drave i neutralisanje
njenih suparnikih kapaciteta.
Milorad Dodik. U odnosu na Republiku Srpsku, cilj koji
rukovodi svim potezima je kampanja za njeno ukidanje i utapanje
u centralizovanu dravu Bosnu i Hercegovinu, koja bi uskoro za-
tim ula u strukture NATO pakta i evroatlantski sistem. Dodatni
razlog za posebno zlobnu satanizaciju je to to je predsednik Dodik
prerastao u opasan simbol uspenog voenja nezavisne politike,
uprkos estokim pritiscima. Kao potencijalno zarazan primer ot-
pora, on je markiran ne samo za uklanjanje ve i moralno i politiko
unitenje, i to pod uslovima koji bi predstavljali zastraujuu opo-
menu svima koji razmiljaju da pou slinim putem.
(5) Harangiranje masa i ispiranje mozga: metodologija provokacija
eskalacija. Primenom ove metode stvaraju se uslovi za proizvodn-
24
Stefan Karganovi
ju varnice Din arp i kolega teoretiar puk. Robert Helvi tome
posveuju posebnu panju.
Da bi se ulina peadija animirala, tenzije se moraju nepres-
tano podizati, izazivaju se okantni dogaaji, a dominacija infor-
mativnim prostorom koristi se za projektovanje gnusnih postupaka
na protivniku stranu. To je jo uvek pripremna faza prevrata u
kojoj se oblikuje klima miljenja. Bez briljive pripreme te vrste,
kada kriza dostigne vrhunac, improvizovana varnica bi ostala
bez ireg odjeka. Stratekim doziranjem provokacija odravaju se
panja i koncentracija uesnika. Podjednako vano, time se izaziva
eskalacija pravednog gneva i odrava se ratoborno raspoloenje
u redovima okupljene mase. Uspene provokacije, koje napetost
podiu na sve vii nivo, sastavni su deo pripremnog procesa.
(6) Okupljanje lanog uzorka globalnog drutva na centralnom
mestu koje je najpogodnije za medijsku manipulaciju. U narednoj fazi
prevratnikog procesa izvodi se trik koncentrisanja nezado voljnika
u to veem broju na medijski pogodnom mestu, odakle isti u in-
struisane zahteve. Masa je prvo zgusnuta na jednoj mikroskopskoj
geografskoj taki. Zatim se taj prostor propagandno pretvara u
jedinu pozornicu gde se ita znaajno odvija i na koju je koncentri-
sana sva panja, da bi, na kraju, teleskopskim soivima ta taka bila
vetaki uveliana do gigantskih razmera. Na trgu Tahrir u Kairu
prisustvo nekoliko stotina hiljada ljudi delovalo je impozantno.
Meutim, iskljuiva panja koja je bila posveena tom nereprezen-
tativnom uzorku zamaglila je injenicu da stanovnitvo Egipta broji
84 miliona, od kojih je samo neznatan postotak bio na Tahriru.
Demonstranti na trgu Majdan u Kijevu jo manje su
reprezentativni kao uzorak stanovnitva Ukrajine. Oni broje tek
nekoliko desetina hiljada iz ukupnog stanovnitva od oko 45 mil-
iona. Pored toga, nesrazmerna zastupljenost zapadnih regiona
zemlje u njihovim redovima jasan je dokaz da demonstranti oku-
pljeni na trgu u mnogo veoj meri predstavljaju regionalno nego
25
opte raspoloenje. Na demonstracijama u Federaciji BiH u februa-
ru 2014. procentualno uee graana bilo je jo manje reprezenta-
tivno u odnosu na stanovnitvo kao celinu, pogotovo ako se uzme
u obzir zvanino objanjenje da je glavni uzrok pobune bio kritian
materijalni poloaj irokih slojeva. Ovu oiglednu injenicu odlino
je primetio Amir Misirli u analizi brojnih anomalija koje su karak-
terisale te proteste:
Ovo je isto matematiko pitanje. Zadatak za nie razrede
osnovne kole. Ako skup graana Sarajeva sainjava, prema
popisu, oko 350.000 stanovnika i ako na proteste izae njih
300, koliki je to procenat? Hajde, radi lakeg raunanja
zaokruimo da ih je bilo 350. Koliki je to procenat? Nije
to uopte procenat. To je promil. To je jedan jedini promil
ukupne populacije ovog grada. Izaao je po jedan na svakih
hiljadu. Sa ambicijom da govori u ime ostalih 999.
16
Brojana nesrazmera izmeu preteno statine i malobrojne
mase vernika, koji na geografski ogranienom prostoru aktivno
uestvuju u pokuaju prevrata, i veine ukupnog stanovnitva, koje
je pasivno i dri se po strani ali u ije ime se tvrdi da okupljena
gomila govori razotkriva teatralnost i nereprezentativan karakter
itave operacije.
(7) Insceniranje varnice. Po teoriji Dina arpa i Roberta
Helvija, insceniranje varnice obeleava poetak aktivne faze pre-
vrata. Okupljena masa se tokom izvesnog vremena dri u stanju
rastueg uzbuenja koje se proizvodnjom varnice, ili katalizatora
za konani obraun, pretvara u raspoloenje pogodno za ono to
arp naziva big push. To je odluujui udarac, juri na stubove
reima, to bi trebalo da dovede do kolapsa vlasti.
16
Amir Misirli: Devet pitanja o protestima, ibid.
26
Stefan Karganovi
U ovom stadijumu presudnu ulogu preuzima psihologija
mase, koju je opisao Gustaf lBon:
Gomilu odlikuje veliki broj ljudi okupljen na jednom mestu,
visoka emocionalnost i fokusiranost na odreenu ideju ili
osobu. Osobe u gomili imaju tendenciju da veoma snano
reaguju na jednoobrazan, emocionalan i esto iracionalan
i netolerantan nain. Oni nesvesno jedni druge imitiraju i
tako postiu visok stepen uniformisanosti.
17

Ovo je vrlo taan opis ponaanja gomile koja je 2000. godine
u Beogradu, na podsticaj nevidljivih reisera, zapalila Narodnu
skuptinu i glasake listie koji su u vreama tamo bili pohranje-
ni, i koji su mogli pruiti odgovor na pitanje ko je stvarno pobe-
dio na nedavno pre toga odranim izborima. Isti opis je primen-
ljiv i na ponaanje gomile u Ukrajini koja ve nekoliko meseci
unitava centralni deo prestonice u znak protesta za nepotpisivanje
meunarodnog ugovora iji je sadraj veini njih nepoznat. Na-
jzad, izliv ruilatva u gradovima Federacije BiH tokom nemira u
februaru 2014. odraz je iste iracionalne psihologije i snano upo-
zorenje graanima Republike Srpske da joj ne podlegnu.
(8) Instrumentalizacija sluene mase za nasilno zauzimanje
simbolinih centara vlasti. Poslednji in nenasilnog otpora, prema
priruniku za izvoenje obojenih revolucija teoretiara Dina
arpa i Roberta Helvija, je medijski prilagoen juri na glavna
uporita vlasti i njihovo osvajanje. Pod opsadom sa svih strana,
izloene estokim politikim ucenama i pritiscima spolja i pod
neprekidnim udarcima profesionalno voene i ostraene rulje iz-
nutra, demoralisane strukture vlasti se povlae i raspadaju. To je
17
Gustav le Bon, Psychologie des foules, cit. arko Trebjeanin, Pojedi-
nac u grupi, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Podgorica, 2011, str.
200.
27
scenario koji je predvien za veliku zavrnicu prevratnike oper-
acije, mada su se mnogi pokuaji okonali spektakularnim krahom
(Belorusija, Moldova, Iran).
Obmanuti protagonisti demokratske revolucije obavili su
svoj zadatak i, sa probranim izuzecima, postali su nepotrebni. Kao
to je duhovito primetio Endi Vorhol, na kraju im je doputeno ne
vie od 15 minuta slave da uivaju u svojoj iluziji uspeha. Posle
toga, na scenu stupaju profesionalci, preuzimaju osvojene poluge
vlasti i predaju ih poverljivim lokalnim saradnicima. Infrastruktura
prevrata se ubrzano demontira, a iskoriene mase se alju kui.
Uprkos tome, komentarie Neboja Mali, revolucionari
ne diu novu pobunu iako su shvatili da su bili iskorieni. Kako bi i
mogli? ak kada bi uspeli da se suoe sa obeshrabrujuim dejstvom
saznanja da su posluili kao orua sopstvenog porobljavanja, sama
ta injenica dovoljna je da njihov kredibilitet u oima sugraana
uniti. Poto su jeli iz ljudoderskog lonca, igosani su zauvek.
18

Od trenutka sloma targetiranog sistema, uloga statista
je zavrena i oni se uklanjaju. Bez rashodovane infrastrukture i
strunog rukovoenja, buntovniki elan naglo splanjava i masa
ponovo tone, kako se cinino izrazio Din arp, u svoje uobiajeno
stanje tromost.
Pod novim reimom, objektivni uslovi ivota mogu postati
znatno gori, ali bez ohrabrenja i organizatorskih sposobnosti ani-
matora, dojueranji buntovnici to mirno trpe. Apatija, cinino
napominje Din arp, prirodno je stanje ljudskog materijala koji
je predmet njegove manipulacije.
19
Umee je da se apatini sub-
jekti pokrenu na ogranienu i briljivo usmerenu akciju, pa da se
na kraju opet vrate u prvobitno, komatozno stanje. Samostalnim
18
Neboja Mali, Antiwar.com, 24. jun 2011.
19
Din arp, Samoosloboenje, str. 36.
28
Stefan Karganovi
razmiljanjem i autonomnom politikom delatnou ugrozio bi se
novi poredak, kao to je malo ranije bio sruen stari.
Na zavretku uspeno izvedene demokratske revolucije,
to je nedopustivo.
29
Stefan Karganovi, SAD
PREDSTOJEI POKUAJ PREVRATA I
ODBRANA REPUBLIKE
Mada se Republika Srpska ne pominje na uvenom spisku
drava predvienih za unitenje, koji je general Vesli Klark obe-
lodanio pre nekoliko godina,
20
niko ne sumnja u postojanje na-
mere i aktivnog plana da se pre kraja 2014. godine to pitanje rei.
Bombastine najave o ulaganju milionskih sredstava u taj projekat
na stranu, praenjem manje senzacionalnih, ali vrlo opipljivih do-
kaza na terenu, dolazi se do pouzdanog zakljuka da su u Republici
Srpskoj u toku pripreme za neto to je u naslovu jednog toma svo-
jih memoara eril slikovito nazvao the gathering storm. Motiv,
21

20
Global Research, 23 March 2007, http://www.globalresearch.ca/we-
re-going-to-take-out-7-countries-in-5-years-iraq-syria-lebanon-libya-somalia-
sudan-iran
21
Ukidanje dejtonske Republike Srpske kao genocidne tvorevine i
utapanje u unitaristiku BiH pod dominacijom Sarajeva.
30
Stefan Karganovi
sredstva i ljudi
22
za ruenje Republike Srpske postoje. Logistiki
elementi za izvrenje prevrata postavljaju se na svoja mesta. Jedina
nepoznanica je kako e rtva odreagovati i kako e se izboriti za
opstanak.
Jasno se prepoznaju zaeci orkestrirane kampanje u Repu-
blici Srpskoj, koja tei stvaranju klime nepoverenja i diskreditaciji
politikog rukovodstva drave. To je u svim dosadanjim obojenim
revolucijama uvek bio prvi korak u pokuaju paralizovanja vlade na
koju se cilja, organizovanjem istovremenih i sve uestalijih napada
protiv nje sa to vie strana. Opozicija je neophodna u svakoj dravi i
igra dragocenu ulogu u meri u kojoj svoju ulogu shvata kao dunost
da vlasti ukazuje na greke. To je koncept lojalne opozicije koji
preovlauje u zemljama sa dugotrajnim demokratskim iskustvom,
kao to je Velika Britanija. Meutim, srpski koncept opozicije ug-
lavnom je destruktivan i usmeren je ne na poboljanje, nego na
ruenje, bez razmiljanja o posledicama ili alternativama. To je kultu-
roloka injenica koja stranom faktoru u velikoj meri olakava posao
kada regrutuje lokalne pomagae za sprovoenje svoje politike.
Obmana je tradicionalno sredstvo skoro svake politike de-
latnosti, a u ruilakoj operaciji koja se zahuktava protiv Republike
Srpske zauzima sredinje mesto. Ogleda se, izmeu ostalog, u tome
ko je u toj igri stvarna, a ko nominalna rtva. Po spoljanjim znac-
ima, oluja koja je u pripremi usko je personalizovana i obruava
se lino na predsednika Republike Srpske. U velikoj meri to jeste
tano, i on zaista jeste meta kaznene ekspedicije, ali samo kao
kolateralna teta i sigurno ne iz javno navedenih razloga.
Organizatori planiranog pua tako postupaju zato to im ne
odgovara da javnost shvati njihovu pravu agendu. Na stranu lano
moralisanje o demokratiji, borbi protiv korupcije i ljudskim pravima.
22
Materijalna sredstva potrebnog obima i kadrovi demokratskih
aktivista obueni za ovu akciju, slino operaciji izvedenoj protiv SRJ krajem
1990-ih godina.
31
PREDSTOJEI POKUAJ PREVRATA I ODBRANA REPUBLIKE
Njima principijelno uopte ne smetaju politike linosti sa odlikama
koje njihova propaganda bezono pripisuje predsedniku Dodiku.
Osobe upravo takvog profla ve decenijama slue kao njihovi
najblii i najefkasniji saradnici irom sveta. Da ne koriste nemoralne
i korumpirane linosti takve vrste, ostvarenje veine ciljeva njihove
politike bilo bi znatno oteano ili nemogue. Da je predsednik Re-
publike Srpske stvarno optereen atributima koje mu propagandno
pripisuju, on im ne bi bio na nianu, ve bi, naprotiv, bio uvaeni
pripadnik njihove ekipe. ak bez ulaenja u pojedinosti, karakter
napada, matrica po kojoj se odvija i izvor odakle potie, dovoljno je
da kod iskusnog i pronicljivog posmatraa izazove skepsu.
Jedan od ciljeva predstojee ofanzive nesumnjivo jeste poli-
tiko kanjavanje predsednika, ali to nema veze sa javno nave-
denim razlozima. To je iskljuivo zato to odbija da bude timski
igra i to je posveen odbrani svoga naroda i drave koja mu je
poverena. Pri svemu tome, prioritetna meta operativne agende je
Republika Srpska. Sa stanovita organizatora prevrata, predsed-
nikovo politiko uklanjanje svakako predstavlja jedan od poeljnih
rezultata zapoetog procesa, ali je krajnji cilj politika likvidacija
Republike Srpske.
Mehanizam koji je (za sada) predvien kao sredstvo za
ostvarenje tog cilja jesu izbori koji e se odrati u oktobru 2014, i
eksploatisanje potencijala za izvoenje prividno legitimnog
pua. Kada bi se briljivo zamaskirana i zamagljena prava agenda
i konani cilj sada otkrili, mali broj graana Republike Srpske gla-
sao bi za samounitenje.
23
Zato se umesto konanog cilja podmee
23
Da su graani Srbije bili obaveteni na vreme da je Otpor, pred-
stavljen kao demokratsko omladinsko udruenje, u stvari bio jedan dobro
podmazan pokret fnansiran milionima dolara iz Sjedinjenih Drava, to je
Njujork tajms otkrio, ali tek posle dogaaja, u tekstu Who really brought
down Milosevic?, objavljenom tek 26. novembra 2000. godine, pitanje je kako
bi poetkom oktobra glasali.
32
Stefan Karganovi
sekundarni, i to sve ee vulgarno personifkovan i satanizovan.
24

U vreme kada veina nekada ekonomski snanih zapadnih drava
tone sve dublje u fnansijsko rasulo i siromatvo, a zapadna drutva
koja se neupuenim graanima Republike Srpske lano prikazuju
kao moralni uzor, zapravo dotiu dno korupcije i posuvraenosti,
propaganda veto pothranjuje iluziju da je samo jedan ovek
prepreka udesnom oporavku i prosperitetu, a da bi od trenutka
njegovog odlaska ne samo sve drugo ostalo isto ve da bi ak
postalo bolje. Poto se operacija zasniva na obmani, ne razmatra
se mogunost da bi umesto poetka nove ere boljitka njegovo
povlaenje, naprotiv, omoguilo instaliranje marionetskog reima
sa zadatkom likvidacije Republike Srpske kao samostalne i odrive
zajednice, sa svim katastrofalnim posledicama po njene graane
koje bi zakonomerno usledile.
Konfrontacija koja predstoji nije za izbornu pobedu neke
stranke, nego za opstanak Republike, i samo je usputno odbrana
Milorada Dodika, koji je markiran za politiki odstrel upravo zato
to je stoer napadnutih tekovina. Radi se o odbrani Republike,
zajednike kue svih njenih stanovnika, podjednako politikih po-
bornika i protivnika Milorada Dodika. Pre bilo kojeg pojedinca na
meti je Republika Srpska.
Analitiki pregled situacije
Uspena odbrana pretpostavlja trezven pregled najvanijih
strategijskih inilaca.
24
Videti: Dodik za etiri godine inkasirao osam miliona evra!,
Kurir, 31. januar 2013; Dodik: strateki interes Srpske, blog Milenka Vinjia,
27. ja nuar 2013, www.milenkovisnjic.blogspot.ca; takoe, lini napad Vea
kongresa bonjakih intelektualaca da Dodik mora biti zaustavljen kao to je
morao biti i Hitler, Glas Srpske, 28. april 2012.
33
[1] Osnovna slabost postojeeg sistema u RS je da, s jedne
strane, ima retoriku i stav koji su prihvatljivi srpskim masama u
relativno stabilnim vremenima, ali mu, s druge, nedostaje projekat,
dalekovida ideja, vizija, oko koje bi se te mase okupljale i zarad koje
bi i u tekim vremenima ostale privrene. Ovde se ne cilja na ide-
ologiju ili formalnu doktrinu, mada i tako neto ne bi bilo na odmet
kao opti politiki reper i faktor dugotrajnije kohezije. Dovoljna je
ideja koja bi mogla da ljude trajno mobilie, bez obzira na politiko
opredeljenje i trenutno materijalno stanje. Koliko god prihvatljivo
to zvui, ako je bez dublje idejne podloge, retorika kao politiki in-
strument po svojoj prirodi je vrlo povrna i njeno dejstvo je najee
kratkotrajno. Doktrina ireg dometa, koja bi obuhvatala elemente
narodne psihologije, flosofje i kulture i angaovala moralne i in-
telektualne kapacitete najirih slojeva, bila bi poeljna. Ali niti za to
ima dovoljno vremena, niti je to u ovom trenutku neophodno. Da bi
sistem prebrodio teka vremena, kao idejna podloga i raison detre
dovoljno je da se formulie neto izmeu plitkih fraza i flosofski
sofsticiranih teorija, to bi mu dalo vii smisao i pozicioniralo ga
iznad linih i stranakih nesuglasica. Ali trenutno i to nedostaje jer
se o tome nije blagovremeno razmiljalo.
[2] U odsustvu nadahnjujue vizije ili pozitivne moralne
ideje kao generatora trajne masovne podrke, sistem se oslanja
na dva vrlo nestabilna faktora pomou kojih nastoji da mobilie
mase: (a) politika upornog i nesumnjivo popularnog suprotstavl-
janja centrima moi etnikih rivala i njihovim stranim politikim
sponzorima i (b) uveravanja, koja se iz objektivnih razloga poka-
zuju sve jalovijim, da e se u materijalnoj sferi relativan prosper-
itet i pozitivni tokovi ipak moi sauvati, ili obnoviti, i to uprkos
obeshrabrujuim fnansijskim kretanjima u svetu, pred kojima ak
i vee, monije i samostalnije drave posru.
25
Kada, polako ali sig-
25
erilova retorika krvi, znoja i suza iz vremena Drugog svetskog
rata u sadanjem vremenu svetske ekonomske krize bila bi mnogo primerenija od
34
Stefan Karganovi
urno, najotrije posledice svetske ekonomske krize dotaknu i RS, i
kada se jo bolnije odraze u svakodnevnom ivotu rastueg broja
graana, donedavno popularna retorika prepucavanja sa voama
drugih etnikih zajednica srazmerno e gubiti svoju privlanost.
Sa stanovita graana, koji e biti zaokupljeni prvenstveno kratko-
rono i povrno shvaenim egzistencijalnim tekoama, teoretske
rasprave o dravnom ureenju e gubiti svoju relevantnost.
[3] Ekonomska kriza svakako nije lansirana samo zato da bi
doprinela krahu RS i politike predsednika Dodika, ali na domaem
planu strani neprijatelji Republike i njihovi domai saradnici nee
propustiti priliku da je iskoriste radi postizanja upravo toga cilja.
Ta da e postati jasno da je odsustvo optenarodnog projekta koji bi
se nalazio iznad materijalne svakodnevice Ahilova peta aktuelnog
sistema u RS.
[4] Svrgnuti nekoga relativno je lako, pogotovo ako takvu
meru preduzima nesrazmerno jai protivnik. Jedan od naina
kako se fziki slabija strana titi od takvog poteza je asimetrino
suprotstavljanje i stvaranje situacije na terenu gde e bez nje biti
vrlo teko ili nemogue upravljati dravom. Primer toga je iskustvo
sa generalom Peronom u Argentini. Mada Peron nije imao nikakvu
doslednu flozofju, za kratko vreme briljantno je izgradio i masama
ponudio privlaan socijalni projekat pomou kojeg je obezbedio
trajnu lojalnost najirih slojeva drutva. Organizovati pu protiv
njega nije bilo teko, ali vladati Argentinom bez njega pokazalo se
nemoguim. U ovom trenutku poloaj predsednika Dodika bio bi
znatno povoljniji kada bi se u tom kljunom aspektu mogao upor-
editi sa poloajem generala Perona krajem prvog perioda njegove
vladavine. Blagovremena priprema u Republici Srpskoj slinog
faktora odvraanja bila je zanemarena. To poveava Dodikovu ran-
jivost i ujedno pothranjuje iskuenje da se protiv njega preduzmu
izliva isforsiranog optimizma, a pored toga, to bi najire slojeve impresioniralo
potenjem i odraavalo bi stvarna kretanja u svetu koja e neumitno uticati na
stanje u Republici Srpskoj, bez obzira na to ko je trenutno na vlasti.
35
aktivne mere, bez preteranog straha da bi se organizatori takvih
mera, slino argentinskim vojnim huntama koje su se, uz podrku
iz SAD, reale posle Peronovog svrgavanja, kasnije mogli nai u
poloaju politike blokade.
[5] Najverovatnije je da e pokuaj politikog uklanjanja
Dodika ii po obrascu koji se u amerikoj doktrini za primenu ak-
tivnih mera za svrgavanje zove swarming. To znai istovremeno
otvaranje toliko brojnih frontova protiv relativno slabijeg protivni-
ka da on uskoro postaje bespomoan i paralizovan jer vie nema
sredstava da na tako irok spektar koordiniranih i raznovrsnih na-
pada adekvatno odgovori. U redovima rtve dolazi do povlaenja,
ili u najmanju ruku iskljuivo odbrambeni stav na irokom frontu.
To kolebanje zatim stvara defetistiko raspoloenje, baza podrke
poinje da se osipa, od ranije zavrbovani i ugraeni agenti uticaja
spektakularno naputaju i pojaava se utisak besperspektivnosti
otpora. Lagani odliv podrke i kadrova uskoro se pretvara u lavinu
koja poinje da se valja svojim nezadrivim momentumom. Od
tog trenutka, ako do njega doe, rtva je verovatno bespovratno
izgubila bitku, i samo je pitanje vremena kada e biti prinuena na
politiku kapitulaciju.
Znaaj koji se pridaje psiholokoj komponenti oituje se u
priruniku nedavno objavljenom u SAD: Specijalne snage u vo-
enju nekonvencionalnog rata
26
. Ovaj prirunik se odnosi na
upra vljanje sukobima u cilju ruenja nepodobnih vlada, ali bez
pribegavanja otvorenim borbenim dejstvima (...) organizovanjem,
obukom i opremanjem kadrova koji e pruati otpor nepoeljnim
vladama, dok e predstavnici vlade SAD posvetiti panju razvoju
odgovarajue infrastrukture. to se lokalnog ivlja tie, njemu se
dodeljuje uloga statista, dok profesionalno obuena avangarda de-
luje kao udarna pesnica demokratskog preobraaja. U priruniku
26
Robert Fisk, From Algeria, a lesson in how to bypass democracy,
The Independent, 27 January 2013.
36
Stefan Karganovi
se istie da je klju za prelaenje iz faze rastueg nezadovoljstva u
fazu pobune percepcija znatnog dela stanovnitva da ustankom
nita ne gubi i ubeenost da e se pobuna okonati uspeno. Pored
toga, a to je neto to brojni primeri iz prakse u raznim targetiranim
zemljama potvruju, mora da postoji neka varnica koja e izazvati
pobunu, dramatian dogaaj koji e potpaliti mase protiv dravnih
vlasti.
27
Pri tome se ne zaboravlja jo jedan kljuan momenat: da
e pokretu otpora biti potrebna moralna i politika podrka u
meunarodnim forumima (...) u obliku sredstava kao to su novac,
oruje, hrana, savetnici i obuka...

Ne, ovo nije izvod iz Lenjinovog
ta da se radi? sa poetka prolog veka. Ovo je makijavelistiki
scenario Lenjinovih dananjih navodnih ideolokih protivnika,
cinino napisan sto godina kasnije kao prirunik za ruenje vlada
koje im nisu po volji.
[6] Da bi se subverzivni proces uspeno odvijao, u najma-
nju ruku je neophodno da deluju dva faktora: oblikovanje svesti
pomou kontrole nad medijskim prostorom i fabrikovanje lane
alternative koja bi, u saradnji sa odreenim inostranim snagama,
navodno umela da nagomilane probleme rei na zadovoljavajui
nain.
28

27
Ta varnica moe da bude sasvim banalan incident, kao u Tunisu
2010. godine kada je prodavac povra odbio da policajcima pokae dozvolu da
se bavi trgovinom, to je prouzrokovalo prepirku i protestno okupljanje graana
i obeleilo poetak Arapskog prolea u toj zemlji. Pokuaj da se slina varnica
inscenira u Banjaluci u vezi sa Picinim parkom 2012. godine primer je pokuaja
korienja iste tehnike, ali u ovom sluaju bez oekivanog rezultata.
28
Iskustvo Jugoslavije posle oktobarske operacije 2000. godine
dovoljno govori o iskrenosti takvih obeanja. Lokalni izvoai radova uspeno
su obmanuli veliki broj biraa da strani prijatelji samo ekaju pad Slobodana
Miloevia da bi poeli sa multimilionskim investiranjem u rekonstrukciju
i izgradnju zemlje. Od toga se nije obistinilo apsolutno nita nakon to su
statisti odigrali svoju ulogu na birakim mestima i time doprineli instaliranju
na vlast agenture koja se pokorava nareenjima iz inostranstva.
37
Korumpirani mediji u slubi prevrata imaju zadatak da
obli kuju klimu miljenja, fltriraju informacije i tendenciozno us-
meravaju javnu raspravu tako to nekima daju priliku da u njoj
uestvuju i utiu na javnost, dok druge marginalizuju ili sasvim
liavaju te mogunosti. Medijsko stanje u Republici Srpskoj ubr-
zano dospeva u fazu sistematskog i otvorenog osporavanja skoro
svih osnova nacionalne politike, i ve je vidno zalo u fazu mar-
ginalizacije njenog glavnog nosioca. To je ve krupan korak u
pravcu psiholokog pripremanja pozornice za izvoenje prevrata.
Istovremeno, beznaajnim i diskreditovanim ali kooperativnim
bivim politiarima, i njihovim najee mikroskopskim stranka-
ma, nestrpljivim da jo jednom prigrabe vlast sa prateim lagodnos-
tima, udeljuje se nesrazmerna panja, njihovi instruisani stavovi i
isprazne izjave prenose se i ozbiljno komentariu, a kritika pitanja
im se ne postavljaju. I bez izriitog osporavanja, time se stavovi i
znaaj centralne politike linosti u dravi relativizuju.
29
Javnost se
privikava da ga posmatra kao nekoga ko je prolazan. U sledeoj
fazi oblikovanja javne percepcije bie lake rasprostraniti utisak
ne samo da on moe biti zamenjen ve i da postoji neko ko bi bio
poeljniji da doe na njegovo mesto. Opsenar i marioneta kome
29
Strani faktor tome sinhronizovano sadejstvuje esto infantilnim
potezima kao to je izjava zamenika pomonika dravnog sekretara SAD, Filipa
Rikera, da e ameriki zvaninici ubudue bojkotovati predsednika Republike
Srpske prilikom poseta Banjaluci, Vijesti.ba, 6. decembar 2012. Interesantno je da
je Riker tom prilikom takoe izjavio da e, umesto sa predsednikom Republike
Srpske, predstavnici SAD ubudue kontaktirati sa predsednikom Narodne
skuptine RS Igorom Radojiiem, iako po poloaju Radojii nema ingerencije
u sferi izvrne vlasti. Simptomatino je da istu temu preuzima Rikerov
lokalni propagandni pion Slobodan Vaskovi, najavljujui u svom blogu da je
Radojii Dodikov prirodni naslednik (http://slobodanvaskovic.blogspot.
com/2012/04/radojicic-umjesto-dodika-uspravljanje.html). Jedna od tehnika
koje se primenjuju da bi se postigla promena reima je izazivanje razdora i
uzajamnog nepoverenja u redovima targetiranog rukovodstva.
38
Stefan Karganovi
e biti dodeljena ta uloga ve je u pripremi da bude korien na
predstojeim izborima i uskoro e biti predstavljen sa arlatanskom
formulom za trenutni boljitak i ispunjenje svaijih aspiracija i elja.
On se obuava u radionicama zapadnih preduzea za odnose sa
javnou, dok se njegov spasonosni program usavrava u nekom
od prekomorskih think tank-ova zaduenih za destabilizaciju Bal-
kana.
[7] Ovi procesi, iji su tragovi ve vidljivi, nemaju za cilj sa-
mo politiku diskvalifkaciju jedne osobe, ma kako znaajna bila,
ve mnogo vie od toga razgradnju Republike Srpske kao drave.
Koliko je neki od tih procesa poodmakao, stvar je procene. Uz to,
naravno, ide jo jedna velika nepoznanica, a to je u kolikoj je meri
sistem ve miniran. To e se pokazati tek onda kada na raznim fron-
tovima ugroeni sistem pokua da prui otpor, i potvrdie se ako
tada njegove strukture jedna za drugom budu poele da otkazuju.
Slabosti suprotstavljenih strana
Pre nego to preemo na konkretne primere kako se u Re-
publici Srpskoj primenjuje tehnika prevrata, bie korisno ukratko
izloiti uporedne slabosti obe strane.
Ovo su glavne slabosti zapadnih slubi koje organizuju op-
eraciju i njihovih lokalnih pomagaa:
[1] Strani organizatori prevrata deluju ablonski i bez iz-
razite kreativnosti, sledei obrazac ranije uspeno provedenih
slinih akcija na drugim podrujima. U njihovom argonu to se
zove template, to znai obrazac. Oni se uglavnom kruto dre
obrasca i nedovoljno uzimaju u obzir specifnosti terena i nepred-
vidljivost moguih ishoda. Obojene revolucije, koje su sa malo-
brojnim izuzecima do sada uspeno izvodili u raznim zemljama,
odlikuju se operativnom homogenou i razlikuju se uglavnom
39
samo po boji. Sa stanovita organizatora, takav pristup ima svo-
jih prednosti, ali i velikih ogranienja. S druge strane, sa stanovita
potencijalne rtve, nefeksibilnost napadaa jedna je od prednosti
jer prua mogunost blagovremene pripreme za odbijanje napada,
koji e se najverovatnije kretati iz predvidljivih pravaca i odvijati
predvidljivim tokom.
[2] Napada rauna na reakcije koje su uglavnom neracio-
nalne i prekomerne.
30
To bi mu pomoglo u raspirivanju nezado-
voljstva, to podrazumeva ne samo satanizaciju ve i strateko
ismejavanje targetirane dravne vlasti.
31
U svesti napadaa
ablonizovana je ne samo tehnika napada ve i oekivana tehnika
odbrane. Standardizovana oekivanja nekreativnog napadaa kod
njega predstavljaju veliku slabost jer mu to umanjuje sposobnost da
se efkasno postavi prema odbrani koja je originalna i asimetrina,
pogotovo ako je jo i inteligentna.
32
30
Emotivna reakcija jedne zvanine linosti na instruisan i nimalo
spontan protest grupe studenata u Banjaluci, kada ih je oznaio kao kopilad,
primer je netaktinosti kojoj se suprotna strana i njeni strani instruktori
intenzivno nadaju.
31
Vano je shvatiti razliku izmeu ova dva propagandna pristupa i
kako se oni u praksi dopunjavaju. Pored satanizacije, pojma koji Srbi iz iskustva
vrlo dobro razumeju, ismejavaki odnos prema vlasti, kao navodno trapavoj i
nesposobnoj, takoe igra znaajnu ulogu u procesu ruenja njenog autoriteta.
Strateg prevrata Din arp to vrlo dobro shvata kada govori o eksploatisanju
ve postojeih slabosti targetirane vlasti (Samoosloboenje, str. 31). Prekomerna
reakcija MUP-a RS pre nekoliko meseci na lepljenje amaterski proizvedenih
plakata po Banjaluci, umesto da provokaciju obesmisli ignorisanjem, zgodno je
posluila kao povod za primenu tehnike ismejavanja sa ciljem ruenja autoriteta
dravnih ustanova (www.frontal.rs 18. jul i 21. jul 2013).
32
Ilustracija neprilagodljivosti napadaa i pogrenih procena kojima
to vodi su oekivanje NATO pakta da e SRJ kapitulirati za nekoliko dana
(nesumnjivo na osnovu iskustva SAD u Granadi i Panami) i potpuno promaene
procene gubitaka napadnute strane zahvaljujui briljantno izvedenoj
asimetrinoj operaciji Vojske Jugoslavije korienjem maketa tenkova i aviona.
40
Stefan Karganovi
[3] Operacija nema izgleda na uspeh ako nije kamufirana
fasadom potkupljenih domaih saradnika i usput mobilisanih
korisnih budala, kooptiranih kombinacijom ambicije, sujete, mita
i pretnji.
33
Din arp u svom priruniku Samoosloboenje nairoko i
sasvim ispravno ukazuje na tetu koju bi pretrpeli lokalni pobornici
demokratske revolucije ukoliko bi se otkrila njihova veza sa
stranim dostavljaima materijalne podrke, obuke i stratekih
uputstava (str. 22).
34
Zato otisci prstiju stranog faktora pravih
autora prevrata moraju ostati nevidljivi veini uesnika i irokoj
javnosti.
35
Primer iz prve kategorije potkupljenih su lokalni politiari
malog formata, koje je vreme oigledno pregazilo, ali koji su
Ovi primeri su iz druge sfere, ali princip je isti.
33
Mihail Leontjev, voditelj emisije Odnako na Prvom kanalu
Ruske televizije, to formulie kao banalno vrbovanje komplikovana smesa
egoizma, karijerizma, zastraivanja i ucena (http://www.1tv.ru/news/leon-
tiev/245976).
34
Upravo zato to obim aktivnosti ovakvih udruenja oigledno
prevazilazi skromna sredstva obine grupe graana, pitanje porekla mate-
rijalne podrke mora se neprekidno postavljati. Na primer, jedna NVO iz ove
kategorije, banjoluka Buka, redovno postavlja svoj propagandni baner na
razne internet portale ne samo u BiH i Srbiji nego i ire, kao crnogorski Vijesti.
me (http://www.vijesti.me/sport/serena-vilijams-najbolja-teniserka-godine-
clanak-161919). Legitimno je upitati kako uspevaju da sebi priute takav luksuz
i kuda vodi fnansijski trag po svemu sudei znatnih sredstava koja su im na
raspolaganju.
35
Mnogi nasamareni pripadnici pokreta Otpor u Srbiji, kojim je
upravljao obavetajni centar u Budimpeti preko operativaca Dina arpa i
Roberta Helvija (Gene Sharp, Self-liberation, Albert Einstein Institution, 2009, str.
12), nakon to su shvatili da je njihov mladalaki idealizam cinino iskorien,
ogoreno su se ogradili od svoje uloge u petooktobarskom puu u Srbiji. Ali
efekat je ve bio postignut i poto je infrastruktura navodno spontanog
narodnog pokreta za demokratiju u potpunosti bila u rukama stranog faktora,
mladi idealisti koji su mu nesvesno posluili vie nisu mogli da uine nita da
poprave tetu.
41
spremni da svoje usluge stave na raspolaganje za podrku da se
bar jo jednom dokopaju vlasti. Paradigmatian primer iz druge
kategorije korisnih budala je jedan bivi politiar i donedavni
haki osuenik koji je viestruko ranjiv i podloan ucenama, bez
obzira na to to je ve izdrao kaznu za jedan krai period svoje
javne delatnosti. Neposredno od putanja na slobodu on se zduno
posvetio aktiviranju svoje mree uticaja iz prolosti, sa naznakama
da bi je mogao staviti u slubu podrivakog projekta.
36
Kao to je
sluaj sa mnogim linostima meu korisnim budalama,
37
ni njegova
subjektivna privrenost Republici Srpskoj nije pod upitnikom, ali
objektivna delatnost je druga stvar. Slinih primera ima mnogo.

Treba imati na umu da organizatori prevrata nisu svemoni,
a jo manje su genijalni. Oni su, zapravo, vrlo osrednji. U nedostatku
boljeg izbora, prinueni su da koriste domai ljudski materijal
koji je znatno ispod minimalnih kapaciteta koji bi bili poeljni za
operaciju ovakve vrste. Nizak kvalitet ljudskog faktora, pogotovo
na domaem terenu, koji je u operativnom smislu kljuan da bi se
obezbedio uspeh, kod napadaa predstavlja izrazitu slabost koju bi
odbrana trebalo da eksploatie, ali uvek bez omalovaavanja znatnih
ukupnih resursa koji stoje na raspolaganju protivnikoj strani.
36
Nije mogao preciznije signalizirati svoj zaokret od izjave koju je dao
u intervjuu Senadu Hadifejzoviu na Federalnoj televiziji: Tu nema spora.
Ja nikada neu da govorim da je RS drava u tom bukvalnom smislu. RS jeste
jedan dio BiH, i taka, Osloboenje, 28. septembar 2013. Uskoro zatim, kao po
preutnom dogovoru, predsednik SDA Sulejman Tihi, koji je u odnosu na
status Republike Srpske nesumnjivo na istoj liniji, oglasio se sa izjavom da e
se BiH moi graditi kao drava ravnopravnih naroda Bonjaka, Hrvata, Srba i
ostalih tek kada na scenu u RS dou politike snage koje e zajedno sa ostalima
graditi jednu dravu BiH (Euro Blic, 13. novembar 2013).
37
Na primer, grupa okupljena oko pokreta Izbor je na (videti,
Dane ankovi: Operacija Dodik, Vidovdan, 4. februar 2013), pa ak i vlasnik
BN televizije, na ija politika opredeljenja u ovom trenutku verovatno da je
najsnanije delovao pozamaan baki.
42
Stefan Karganovi
Odbrana takoe ima znaajnih slabosti, koje su uglavnom
imanentne srpskom mentalitetu. Nabrojaemo nekoliko glavnih.
[1] Potcenjivanje protivnika. Da se radi iskljuivo o domaim
protivnicima, superioran ili donekle bezbrian stav u odnosu na njih
imao bi izvesno opravdanje. Meutim, animator dogaaja je strani
faktor. Iako nije ni posebno kreativan ni intelektualno superioran,
on jeste uporan, organizovan i profesionalan. Potcenjivaki stav
prema njemu predstavlja veliku greku. Ta kombinacija svojstava
obino je jaa od skoro svake improvizacije, pa i najkreativnije.
Samo sistematski i profesionalno koncipirano protivdejstvo prua
realne izglede za uspeh.
[2] Pored potcenjivakog stava prema protivniku, srpska
osobina stavljanja kratkoronih linih kombinacija i predrasuda
iznad opteg interesa jo je jedna kulturoloka odlika koja ide
naruku napadakoj strani. Pod uticajem stranog faktora, ova odlika
esto poprima izrazito samodestruktivan karakter. U srpskoj
svesti ne postoji visoko razvijen oseaj za ravnoteu izmeu linog
i opteg. Koruptivno usmeravanje usko i esto vrlo pogreno
procenjenog linog interesa deluje kao jedno od najmonijih
sredstava za mobilizaciju pojedinaca protiv opteg drutvenog
interesa. Poto su uglavnom nesposobni da zrelo procene krajnji
efekat postupaka koji im se sugeriu, podsticani polugom linog
interesa, Srbi se lako usmeravaju na ruilako ponaanje. Pri tome
jeste vano prepoznati i igosati prave oportuniste, ali velika je
greka uopteno etiketirati sve neistomiljenike kao izdajnike
zato to se meu njima nalaze povodljivi i moralno labilni pojedinci
koji su zabludeli, ali nisu izgubljeni. Stranom faktoru, koji se vrlo
efkasno slui materijalnim podsticajima i psiholokim sredstvima
da bi stekao saradnike, nepromiljeno etiketiranje i izoptavanje
samo koristi kao dodatni regrutni mehanizam.
[3] Slaba ili povrna obavetenost i sklonost da se senzacio-
nalne prie prihvate bez dokaza, zdravo za gotovo, takoe su osobine
43
koje predstavljaju objektivnu slabost u okviru srpske zajednice. Kao
to Din arp, ne bez doze blagog cinizma, ispravno primeuje,
stanovnitvo je uglavnom zaokupljeno pro stim preivljavanjem (...)
i najveim delom je pasivno (Samoosloboenje, str. 36). Ta okolnost
prua brojne mogunosti za ciljano popunjavanje informativnih
praznina i animiranje pasivnog stanovnitva zanimljivim
sen za cijama, pogotovo ako se to radi na sugestivan, zabavan i
profesionalan nain. U sluaju Republike Srpske, teite kampanje
za ruenje autoriteta aktuelnog rukovodstva je dramatizovanje
posledica ekonomske krize i navodna uznemirenost blagorodnih
kritiara neprihvatljivim nivoom korupcije koju primeuju u
drutvu. Opet, kao to Din arp svoje uenike upozorava, vano
je da snage otpora prigrabe inicijativu od samog poetka i da je ne
isputaju sve dok sukob traje (Samoosloboenje, str. 31). To znai da
e gospodari diskursa nastojati da se iskljuivo uje njihova kritika
ekonomskog stanja, van konteksta svetskih zbivanja i, podrazumeva
se, bez obaveze da u tom kontekstu ponude sopstvena suvisla
reenja. Za korupciju vai slian princip. Zanemaruje se injenica
da su bombastine i tabloidne optube za korumpirano ponaanje
skoro redovno padale u vodu im bi se pokrenula ozbiljna istraga i
da je vrlo mali broj njih dobio epilog pred sudom, gde za razliku od
tabloida vae rigorozna pravila dokazivanja.
Meutim, u kulturi u kojoj se obino ne poklanja preterana
panja empiriki utvrenim injenicama i u kojoj se ljudi lako
povode za senzacionalnim glasinama, oblikovanje iskrivljene slike
korienjem relativno jednostavnih propagandnih mehanizama
nije teak zadatak. To je jedna od slabih taaka kojoj bi odbrana
trebalo da pokloni panju zato to je napadaka strana tu slabost
ve registrovala i uveliko je koristi.
44
Stefan Karganovi
Operativni principi...
Bie od koristi da ukratko izloimo najvanije savete Dina
arpa polaznicima kole za demokratiju, koja je do sada dala
bogate plodove, od privredno i drutveno razorene Srbije, koja
po lako ali sigurno klizi ka diktaturi u junoamerikom stilu, do
opteg sloma koji se opaa u Gruziji, donedavno pod vostvom
neuravnoteenog prozapadnog tiranina Sakavilija. Iskustvo tih i
preostalih zemalja pod udarom prinudne demokratizacije koje
su u sreditu panje Dina arpa, njegovog kolege pukovnika
Helvija i njihove ekipe razmatra se u kapitalnoj studiji na ovu temu
Natalije Naronjickaje i Dona Loklanda, Narandaste mree, od
Beograda do Bikeka, koja e u najvanijim delovima uskoro biti
objavljena na srpskom.
38

Promena, tvrdi arp, ne postie se samo konstatovanjem da
je stanje loe i pukim protestovanjem nego stratekim planiranjem
pomou kojeg nenasilna borba postaje mnogo efkasnija nego to
bi to bio sluaj kada bi se samo protestovalo i pruao otpor, ali bez
stratekog planiranja (str. 6, svi citati su iz knjige Samoosloboenje
[Self-liberation, Albert Einstein Institution, 2009] na engleskom je-
ziku). Najavljuje se, prema tome, ozbiljna akcija koja nee biti ni
sti hijska ni isto emotivna, ve briljivo pripremljena, odmerena i
sraunata.
U sreditu uspene operacije nalazi se ono to arp naziva
velikom strategijom (grand strategy), ili opsean pregled situacije,
koji obuhvata poznavanje prirode sukoba, suprotstavljenih strana,
drutva i njegovih potreba (str. 1617). Potezi se ne vuku nasumice
ili prema trenutnoj inspiraciji, nego nakon paljivog prouavanja
terena.
38
. , , ,
, - 2008.
45
Zatim se postavlja nekoliko praktinih pitanja: ta je u su-
kobu sporno? Na koji nain e se privui druge osobe i ustanove da
se pridrue u borbi? Kako realne probleme iskoristiti za mobilizaciju
podrke,
39
da bi se smanjio broj pristalica suprotne strane i da se
utie na pojedince i grupe u protivnikom taboru da promene
stranu?
40
Koje su jake, a koje su slabe take protivnika? Koje su
jake i slabe take nae strane? Odgovori na ova pitanja dobijaju se
stratekom procenom (str. 18).
Strateko razmiljanje, napominje arp, odnosi se na
sposobnost donoenja procene sa realnog stanovita o tome kako
bi trebalo postupiti da bi se situacija promenila i postigao eljeni
cilj. (...) Ti planovi se odnose na nain na koji e dugoroni sukob
otpoeti i na koji e strategija i posebne kampanje za ostvarenje
ogranienih ciljeva konano doprineti postizanju glavnog cilja (str.
39
Inicijativa Centra za civilne inicijative BiH (www.cci.ba) za podizanje
javnih esmi i toaleta u Bijeljini jedan je banalan primer korienja realnih
problema (Frontal.rs, 12. novembar 2013), ali ne da bi bili stvarno reeni
na dobro graana, nego da bi se istakla briga NVO sektora, sa korenima u
inostranstvu, i istovremeno podvukla nebriga drave. Meu donatorima na
sajtu Centra se navode Agencija Sjedinjenih Amerikih Drava za meunarodni
razvoj (USAID) i korporacija Misrosoft, meu ostalima. Misli li iko da se
stanje javnih toaleta u Bijeljini zaista nalazi visoko na listi prioriteta ovakvih
organizacija?
40
Jo jedan primer propagandnog korienja realnih problema da bi
se uticalo na percepciju targetirane vlasti je afera sa trovanjem studenata u
menzi studentskog centra u Banjaluci, za koju se jo ne zna da li je inscenirana
ili posledica stvarnog nemara (Glas Srpske, 9. juli 2013). Funkcioneri Unije
studenata, Govedarica i Obradovi, nisu gubili vreme da u Klinikom centru
posete jednog obolelog kolegu i da mu na poklon teatralno donesu jastuk jer je
do tada, navodno, smotano ebe bilo najbolje ta je bolnica mogla da mu ponudi
(Glas Srpske, 10. juli 2013). Studentski rukovodioci su za javnost izraunali
da je KC za sumu koju plaa agenciji za odnose sa javnou mogao da kupi
655 jastuka za svoje bolesnike. Din arp bi bio ponosan kada bi uo za njihov
performans.
46
Stefan Karganovi
27). Studenti koji su pre nego to su otkrili arpa prouavali Lenjina,
u ovim demokratskim razmatranjima nepogreivo e prepoznati
uticaj lenjinistike koncepcije minimalnog i maksimalnog
programa.
41
Nastavljajui u istom lenjinistikom duhu, arp istie
da je prilikom formulisanja velike strategije prevashodan faktor
stalno testiranje da li kampanja otpora slabi ili jaa mo protivnika
(str. 28). Konkretno u vezi s tim postupci odbijanja drutvene,
ekonomske ili politike saradnje (to je takoe poznato i kao bojkot)
predstavljaju vane metode u voenju nenasilne borbe (str. 28).
to se spontanosti ovog procesa tie, arp upozorava da e
prvi koraci u dugoronoj borbi protiv diktature morati da budu
vrlo ograniene prirode i paljivo pripremljeni [highly limited
and carefully staged] (str. 30). U engleskom originalu, re staged
otkriva celu igru. Taj izraz potie iz pozorine terminologije a
srpska re koja najbolje prenosi njegov smisao je insceniran.
Sledee pitanje koje zavreuje panju autora strategije samo-
osloboenja odnosi se na raspored neuralginih taaka moi
i to da li postavljeni ciljevi i primenjena sredstva pogoravaju
unutranje slabosti sistema ili ne (str. 30). Prednost se daje
aktivnostima koje pogoravaju ve postojee ranjivosti (str. 31),
Lenjin bi rekao kontradikcije. Inicijativa se mora ugrabiti od
poetka i ne isputati (str. 31). Pod ekstremnim reimima, arp u
lenjinistikom zanosu dodaje, mala ali mudra grupa koja se bavi
strategijom ponekad bi mogla da isplanira i razdeli uputstva za
akciju (str. 32). Ta mudra avangarda mogla bi da preduzme
...ograniene kampanje u vezi sa problemima koji e privui
iroku podrku meu stanovnitvom. Problem izabran za
isticanje mora imati oigledno opravdanje i treba da bude
takve prirode da reimu bude teko da odbije zahtev. U
41
V. I. Lenjin, Revolucionarno-demokratska diktatura proletarijata i seljatvo,
Moskva 1962, Sabrana dela, tom 8, str. 293303.
47
veini sluajeva, to bi trebalo da bude problem kada e, iako
nerado, reim ipak poi na ustupke i kada e narod, ija mo
raste, pokazati da moe da nanese poraz reimu (str. 33).
Najzad, dolazimo do jednog od glavnih pitanja: koji su
najugroeniji stubovi podrke reimu (terminologija pukovnika
Helvija, koju arp sa odobravanjem koristi) i gde bi, prema tome,
trebalo primeniti koncentrisanu snagu pobunjenika (str. 35)
42
?
Din arp crta ruiastu sliku novog politikog poretka koji
e otvoriti put uspenoj primeni boljih reenja, to bi odgovaralo
potrebama drutva i bilo u skladu sa odlukama naroda (...) otvara
se put za izgradnju trajnog, slobodnog i demokratskog sistema u
kome e svi dobiti mogunost da uestvuju (str. 41).
Meutim, on ne navodi kao primer nijednu zemlju koja je
bila osloboena primenom recepture iz prirunika koji je na-
pisao, gde se primeuju efekti uspene primene boljih reenja koja
preporuuje ili gde se bilo ta dogaa sa osloncem na odluke koje
donosi narod.
...i njihova praktina primena
Komentariui arpov znaaj u pripremanju i izvoenju
mekih prevrata, francuski analitiar Tjeri Mejsan istie da je
arp uvek prisutan svugde gde su ameriki interesi u pitanju.
43

Bez sumnje, spisak arpovih prevratnikih uspeha je impresivan
i obuhvata desetak zemalja u kojima su kadrovi u ijoj je obuci
uestvovao osvojili vlast i radikalno promenili politiku orijentaciju
42
Mo treba koncentrisati na najslabijoj taki protivnika na nain koji
poveava anse za pobedu (Samoosloboenje, str. 37).
43
Thierry Meyssan, Voltairenet.org, 6. jun 2007.
48
Stefan Karganovi
svoje drave u skladu sa amerikim interesima. Dva izrazita ne-
uspeha, u Belorusiji i Zimbabveu, Mejsan pripisuje arpovoj nemo-
gunosti da na vreme istrenira dovoljan broj demonstranata.
Potreba za treniranjem demonstranata vrlo je indikativna.
To ne samo da aludira na stepen spontanosti arpovih revolucija,
ve ukazuje i na znaaj neprekidnog provociranja suprotne
strane u oekivanju da e nasilniki odreagovati, to bi proizvelo
eljenu varnicu, koja bi situaciju radikalno preokrenula na tetu
targetirane vlade. arpov kolega i bliski saradnik, pukovnik Robert
Helvi, autor je prirunika O stratekom nenasilnom sukobu u
kojem se insistira upravo na tome da planeri treba uvek da trae
zgodne prilike da se reim postavi u takvu politiku dilemu da
je svaki ishod nepovoljan. Planeri treba da prepoznaju najdublje
tenje naroda i da isprovociraju protivnika da postupi na nain koji
je suprotan tim tenjama.
44

Jo jedan vaan inilac koji arp, Helvi i ostali misionari
demokratije naglaavaju jeste propaganda, koja se koristi da se
mase mobiliu da prkose vladi koja ih ugnjetava.
45
Helvi pojanjava:
Opte uzev, stanovnitvo u celini je meta za propagandu.
Meutim, da bi propaganda bila efkasna, publiku na koju se cilja
treba izdeliti tako da se svakoj grupi usmeri posebno oblikovana
poruka... Poruka koja bi ubedljivo delovala na poljoprivrednika
razlikuje se od poruke koju bi trebalo uputiti studentu. Glavne
mete propagande su stubovi podrke reima, a to znai da svaku
od ciljnih grupa i podgrupa treba analizirati da bi se utvrdili nivo
obrazovanja, verska ubeenja, etnika pripadnost, aspiracije i
dostupnost propagandnim porukama.
46
44
Rovert L. Helvey, On strategic nonviolent confict: Thinking about
the fundamentals, The Albert Einstein Foundation, str. 75
45
Ibid., str. 84
46
Ibid., str. 79.
49
Na ovakav nain razraena tehnika prevrata ve vie od
godinu dana postepeno i sa rastuim intenzitetom primenjuje se
u Republici Srpskoj. Nekoliko primera e pokazati ozbiljnost i
upornost arpa i njegovih lokalnih uenika.
Studentska grupa Glas naroda formirana je u prolee
2011. i sadri sve glavne komponente koje ilustruju praktinu
pri menu arpovih principa,
47
poev od demagokog naziva.
48
Ta
grupa, pod vostvom studenta politikih nauka Stefana Filipovia,
bila je formirana navodno u znak podrke lanovima Borake
organizacije RS, koji su u tom periodu protestovali u vezi sa svojim
statusom i benefcijama. Podrazumeva se da su borci Vojske
Republike Srpske i njihovi problemi poslednja briga aktivista ove
grupe i da je vezivanje za protest boraca bio potez isto taktike
prirode. Profesionalno obueni aktivisti trae arita ve postojee
politike energije, preuzimaju je i zatim preusmeravaju u slubi
pot puno razliitih ciljeva. Primena Helvijeve taktike pritiska sa
ulice da bi se vlast postavila u takvu politiku dilemu da je svaki
ishod nepovoljan ovde je oigledna. Odbijanjem zahteva, vlast
se pokazuje kao neosetljiva za ljudsku patnju; udovoljavanjem
zahtevima uline grupe za pritisak, koja pri tom nema nikakve
veze sa borcima ili iskrenim simpatijama za ciljeve njihove borbe,
po klanja joj se legitimitet i prua mogunost da kao ravnopravan
sagovornik podnese novi niz zahteva. Demagogijom koju je nauio
u nekoj radionici za obuku aktivista pre nego na banjalukom
Fakultetu politikih nauka, gde je formalno studirao, nestrpljivi
47
http://www.banjalukain.com/front/pokazimo-vladajucoj-eliti-u-
rs-u-da-se-glas-naroda-cuje
48
Organizacije ovog tipa deluju interaktivno sa drugim udruenjima
slinog porekla. Glas naroda je bio usko povezan i sa grupom sline inspiracije
pod nazivom Otra nula i dugogodinjim omladinskim frontom na platnom
spisku zapadnih slubi, Inicijativom mladih za ljudska prava. Videti http://
ba.yihr.org/en/article/33
50
Stefan Karganovi
Filipovi je, ne ekajui da odnese prvu pobedu u nenasilnom
sukobu sa vlastima, odmah podigao lestvicu objavivi da je dobio
enorman broj poruka na Fejsbuku da skup treba propagirati ire
nezadovoljstvo u drutvu.... Time je ujedno otkrio strategijski cilj i
pravi motiv koji stoji iza prividnog zalaganja za prava boraca.
Umesno je postaviti pitanja o pravoj svrsi ovakvih grupa,
navodno posveenih pozitivnoj promeni u drutvu. Da konstatuju
ili da raspiruju objektivne razloge za nezadovoljstvo? Da neza-
dovoljnike manipuliu u funkciji politikih agendi koje oni i ne
slute? Obini graani su uvidjeli priliku da otvoreno kau da nisu
zadovoljni trenutnim socijalno-ekonomskim, a potom ni samim
politikim stanjem u RS-u, nastavlja Filipovi, ve uivljavajui
se u ulogu narodnog tribuna. Nakon krae analize, prihvatio sam
zahtjeve tih ljudi i skup je poprimio i socijalnu i obrazovnu parolu.
49
Uprkos istaknutim parolama, Filipoviev kratkotrajni bunt
nije zaiveo i oekivana varnica nije blesnula. Planeri koje
pu kovnik Helvi sa velikom otvorenou pominje, oigledno su
zakljuili da je izabrani pion nepodesan i vratili su ga u naftalin,
odakle je izvaen.
Bez obzira na povremene neuspehe, kao u Filipovievom
sluaju, dracin studentska populacija trajno je interesantna
stra tezima drutvenih prevrata zato to je mobilna i relativno
nesputana drutvenim okvirima i obavezama. Nakon kratke pauze
za strateku refeksiju, u istoj sredini organizovana je nova grupa za
pritisak. Studentski pokret u RS osvanuo je u novom pakovanju
i pod vostvom novog lidera, dugogodinjeg studenta medicine
Nikole Dronjka.
50
I naziv je bio nov Slobodna Republika.
Dronjak ispoljava izrazitu sklonost ka retorikom preteri-
vanju koje se nalazi na samoj granici netaktinosti i esto prelazi u
49
Ibid.
50
Nezavisne novine, 15. novembar 2011.
51
primitivnu hiperbolu. Karakteristina je njegova izjava novinarima
prilikom zvaninog predstavljanja ciljeva organizacije:
Ovo udruenje je nastalo zbog potrebe borbe za slobodu,
kako graana, tako i cjelokupnog drutva. Svjedoci smo da ivimo
u drutvu u kojem reim hapsi studente, novinare, u kojem nemate
ekonomske i socijalne slobode, jer nemate pravo na zaposlenje, a
vie od 90 posto stanovnitva ivi ispod socijalnog minimuma.
51

Pored osude ugroavanja temeljnih ljudskih prava (pri-
meri se ne navode) i tvrdnje da mladi ljudi ovdje za sebe ne vide
nikakvu perspektivu,
52
Dronjak patetino denuncira zlo i nesreu
koja nas je zadesila... ovo je najgora mogua vlast u regionu...
53

i poziva na stvaranje perspektivnog drutva i bolje sutra za
nezaposlene kojih ima i previe.
54
Ako su Dronjkove drutvene
analize naznaka njegovih dijagnostikih sposobnosti, i ako ikada
bude diplomirao medicinu, pacijenti e sa puno razloga izbegavati
da mu povere leenje svojih tegoba. Ali uprkos nekoherentnosti
iznetih ideja, Dronjak i, u pozadini, planeri koje pominje pukov-
nik Helvi imaju oigledno pozamane politike ambicije u Republici
Srpskoj:
elimo da budemo adresa za sve nezadovoljne u ovom
drutvu. Za invalide, borce, penzionere, za mlade ljude koji nisu na
51
Internet portal urnal.info, 18. septembar 2013.
52
Uporedna analiza je vrlo korisna za preiavanje mnogih pitanja.
Dronjak tvrdi da je uznemiren navodnim masovnim odlivom mladih ljudi iz
Republike Srpske (mada ne precizira kako im polazi za rukom da pronau
zaposlenje u zemljama Zapadne Evrope iji graani masovno ostaju bez posla).
ta bi rekao na savet portugalske vlade svojim mladim ljudima, od kojih
polovina nema zaposlenje, da pou u bive kolonije Brazil, Angolu i Mozambik,
koje su relativno prosperitetnije i gde se takoe govori portugalski, i da tamo
okuaju sreu?
53
Gora od Taijeve na Kosovu, koja popunjava budet tako to ivim
ljudima vadi i prodaje organe?
54
Internet portal e-Trafka, 16. septembar 2013.
52
Stefan Karganovi
studijama, a koje niko ni ne spominje i svim kategorijama drutva
iji se ivot sveo na od danas do sutra.
55
Dronjkove nabubane katastrofne deklamacije nemaju
mnogo veze sa stvarnim stanjem i poloajem veine graana u
Republici Srpskoj, ali to nije razlog da budu ignorisane. Bila bi velika
greka ne obraati panju na demagoki potencijal njegovog sektora
politikog fronta. Iskustvo sa drugih lokaliteta gde su se fabrikovale
vetake politike krize sugerie da e varnica najverovatnije
doi iz studentske ili omladinske sredine. Prisetimo se Helvijevog
uputstva da se pedantno saine psiholoki profli ciljnih grupa i
podgrupa. Zadatak Dronjka i organizacija kao to je njegova nije
da objektivno sagledavaju pravo stanje i predlau efkasna reenja,
nego, naprotiv, da stvarnost karikiraju i demagoki izvitoperuju.
Oni su zadueni za proizvodnju energije nezadovoljstva, i to u to
veim koliinama; planeri e se postarati da tu energiju usmere
protiv stubova reima. Poto odigra svoju ulogu, Dronjak (no-
men est omen) e besceremonijalno biti vraen u naftalin da se
pridrui prethodniku, studentskom lideru Filipoviu.
Uporedo sa ulinom peadijom, sa zadatkom da ispro-
vocira reakciju koja e izazvati varnicu neophodnu za eskalaciju
politike krize, deluje veliki broj drugih faktora. Njihov kumulativni
zadatak je da resurse vlasti odvuku u bezbroj defanzivnih akcija,
stvore atmosferu neizbenosti prevrata i neutraliu volju skeptine
veine koja ga najverovatnije ne eli. Dejstvo tih faktora moglo bi se
uporediti sa vieglavom hidrom, to e ilustrovati nekoliko primera.
Simbiozu korisnih budala i obuenih agitatora, gde jedni
iz politikog analfabetizma, a drugi svesno, slue istom cilju, ilus-
truje vest koju zlurado prenosi internet sajt Vaseljenska televizija
pod dramatinim naslovom Republika Srpska na ekonomskom
izdisaju. U tekstu se navodi izvetaj eksperata Centra za civilne
inicijative da se nova vlada Republike Srpske, koja uiva podrku
55
Internet portal Frontal.rs, 18. septembar 2013.
53
stare parlamentarne veine, suoava sa izuzetno tekim stanjem i
prema poetnim rezultatima nije nala zadovoljavajui odgovor na
takvo stanje.
56
Plasiran kao ocena objektivnih analitiara o radu Vlade RS,
itaocima je ostalo nepoznato da je ovo, u stvari, narueni izvetaj
jedne NVO koju fnansiraju zapadni interesi (USAID, Balkan
Trust for Democracy, Evropska unija i ambasada Holandije u BiH).
57

U izvetaju pie ono to fnansijerima godi i to ele da graani Re-
publike Srpske prihvate kao neupitnu injenicu, ali to ne mora da
bude odraz objektivne stvarnosti.
Sledi nekoliko glava hidre sa kojom se Republika Srpska
suoava.
[1] Separatizam. Vojvoanski scenario postepeno se norma-
li zuje u Republici Srpskoj. Rukovodstvo optine Ljubinje, u
istonoj Hercegovini, otilo je korak dalje, zahtevajui zastavu,
grb i himnu za istoni deo Republike.
58
Naelnik Optine, Vesko
Budini, precizira da kroz politiku borbu elimo da ovladamo
koncesijama i materijalnim dobrima Hercegovine, nema razloga da
ne ostvarimo i ovu najnoviju ideju.
59
Nebitno je da li je Budini
imao priliku da ita literaturu koju smo citirali; njegova razbijaka
inicijativa i demagoko obrazloenje na koje se poziva savreno se
uklapaju u arpove i Helvijeve vizije.
[2] Korupcija. Optube za korupciju naruuju se na isti nain
kao ocene nezavisnih strunjaka CCI o radu Vlade RS. injenica
da su se spektakularne optube Domagoja Margetia neslavno
sruile ne znai da se nee stalno ponavljati sa novim akcentima
i uz navoenje jo impozantnijih cifara da bi se kod prosene
56
Internet portal Vaseljenska TV, 9. avgust 2013.
57
Videti spisak donatora na internet prezentaciji CCI: http://www.cci.
ba/pages/1/35/8.html
58
Internet sajt Frontal.rs, 13. septembar 2013.
59
Ibid.
54
Stefan Karganovi
osobe izazvali bes i zavist. Beogradski Kurir je poetkom 2013.
objavio prizemnu pakvilu pod naslovom Dodik za etiri go-
di ne inkasirao osam miliona evra.
60
Sadejstvo srbijanskih ma-
sovnih medija uvezanih sa strukturama vlasti, kao Kurir, sa
ko le gama iz Federacije funkcionie besprekorno kada je u pitanju
diskreditovanje rukovodstva Republike Srpske. U istom duhu,
Slobodna Bosna najavljuje navodnu nameru srpskih vlasti da se
obraunaju sa viemilionskim malverzacijama iji trag, navodno,
vodi u Banjaluku.
61
Sa vrlo jasnim implikacijama na koga se cilja,
BN televizija prenosi izjavu prvog potpredsednika Vlade Srbije
Aleksandra Vuia da se nada da e se borba protiv kriminala i
korupcije proiriti na Republiku Srpsku i na itav region, i to na
ozbiljan nain.
62

[3] Konsolidovanje opozicionih stranaka. Dosadanje iskustvo
upuuje na zakljuak da se objedinjavanje opozicionih politikih
snaga u jedan ad hoc blok bez obzira na njegovu heterogenost
nalazi u samom vrhu prioriteta organizatora prevrata. Taj proces se
odvija u ovom trenutku i ne uvek glatko,
63
ali nije iskljueno da e
uz pomo odgovarajuih podsticaja do prolea 2014. biti sklepana
funkcionalna koalicija sposobna da svojom irinom, ako ne
dubinom, konkurie za vlast. S tim u vezi dva momenta zavreuju
posebnu panju.
Prvo, vrlo je indikativno osnivanje Srpske napredne stran-
ke u Republici Srpskoj.
64
Poto SNS u Srbiji nema nikakvu pre
-
poznatljivu ideoloku orijentaciju, osnivanje ogranka u RS ne
moe biti motivisano idejnim imperativima i moe se protumaiti
jedino kao pokuaj formiranja politike ekspoziture za koju je malo
60
Kurir, 31. januar 3013.
61
Internet portal ljutakrajina.net, 9. februar 2013.
62
Internet portal Frontal.rs, 15. februar 2013.
63
Internet portal Frontal.rs, 23. oktobar 2013.
64
Internet portal Frontal.rs, 22. septembar 2013.
55
verovatno da ima zadatak da deluje na istoj liniji sa veinskom
koalicijom u Republici Srpskoj.
Drugo, velikoduna i verovatno iznuena izjava Dragana
avia, bunog i ambicioznog voe jedne minorne stranke kome
strani faktori i mnogi lokalni mediji dodeljuju nesrazmernu panju,
da mu je bitno samo da se opozicija ujedini, ali da on ne mora da
joj bude na elu, takoe je vrlo indikativna. To implicira da je na
horizontu u RS neto slino aranmanu iniKotunica pred
izbore u Jugoslaviji, 2000. godine, koji su strani kontrolori opoziciji
nametnuli kada su shvatili da njihov favorit ini nema anse da
pobedi. Ako avi kao predvodnik opozicionog bloka 2014. zaista
bude skrajnut u prilog nekoj manje kompromitovanoj linosti koja
je prihvatljiva na iroj osnovi, to e biti dokaz par excellence da je na
delu isti obrazac, pa samim tim i isti reiseri.
[4] Pokuaj delegitimisanja Republike. Bojkot predsednika Do-
dika, koji je najavio ameriki zvaninik Filip Riker, uvod je u osion
i pomalo komian pokuaj osporavanja legitimiteta drave preko
njenog elnika.
65
Na stranu to to bi Dodik imao puno moralno
pravo da bojkotuje Rikera, koji je posle invazije Avganistana pred
kamerama hladnokrvno negirao ratni zloin amerikih okupacionih
snaga koje su po prekom postupku i na surov nain pogubile oko
3.000 zarobljenih gerilaca, pokuavajui da odgovornost za masakr
prebaci na marionetsku avgansku vojsku.
66
Prekid zvaninih odnosa
i izolovanje targetiranog lidera pred eliminaciju standardna je
praksa u zapadnom politikom repertoaru. Takoe i uzgredan
pokuaj izazivanja razdora u njegovom najbliem okruenju,
to je Riker u ovom sluaju potvrdio dodavi da e se ubudue
sastajati samo sa Nebojom Radmanoviem i Igorom Radojiiem
(i Draganom aviem, to se podrazumeva).
65
Internet portal Vijesti.ba, 6. decembar 2012.
66
Videti Afghan massacre: The convoy of death, Youtube, http://
www.youtube.com/watch?v=AErXW1uhhvA (6:06 6:26 minuta).
56
Stefan Karganovi
Na manje kominoj ravni, intenzivno se radi na zadavanju
materijalnih udaraca Republici Srpskoj (a to praktino znai njenim
poreskim obveznicima) podnoenjem brojnih tubi za odtetu.
Primer je naknada od pola miliona konvertibilnih maraka koju
je sarajevski sud dodelio civilnim rtvama na tetu Republike
Srpske.
67
Proslava godinjice Republike Srpske 9. januara takoe je
na nianu u sklopu strategije vrenja psiholokog i propagandnog
pritiska. Osnivanjem Srpske Republike BiH zapoeo je projekt
oslobaanja dela teritorija BiH pod srpskom kontrolom. Zapravo,
re je o poetku sprovoenja genocida. Zbog toga smatramo da je
9. januar dan koji treba obeleiti kao Dan genocida, u saoptenju
tvrdi organizacija Mladi Muslimani i poziva sve nevladine
organizacije, institucije, asocijacije, intelektualce da na odreeni
nain obelee 9. januar tribinom, predavanjem ili promocijom neke
knjige koja govori o agresiji nad Bonjacima.
68
Fabrikovanje krize u Konjevi Polju u vezi sa jezikom na
ko me se vri nastava bonjakim acima sastavni je deo is tog
kon cepta. Ispostavljanjem frivolnih zahteva (pravo na nedef-
nisa nu nacionalnu grupu predmeta, da uitelji bonjake dece
budu Bonjaci, pa ak i da bonjakoj deci ne sme predavati
nastavnica koja govori na ekavici)
69
zaotravaju se odnosi izmeu
dve zajednice i priprema se teren za internacionalizaciju vetaki
stvorenog spornog pitanja. Korak u tom pravcu ve je uinjen
kada su nezadovoljni roditelji iz Konjevi Polja u znak protesta
danima trajkovali ispred zgrade OHR-a u Sarajevu, a da niko nije
postavio pitanje odakle tim siromanim ljudima sredstva za takve
aktivnosti.
67
Internet portal Frontal.rs., 15. mart 2013. Ovo je samo jedna od niza
tubi ove vrste.
68
Agencija Anadolija, 6. januar 2013.
69
Glas Srpske, 11. novembar 2013.
57
Kako organizovati odbranu
Ako neko sumnja u ozbiljnost pripremanog napada na
Republiku Srpsku, treba da se upozna sa dokumentom Plan es-
tratgico venezolano [Strategijski plan za Venecuelu]. Razradile su
ga tri NVO koje se fnansiraju i deluju kao transmisioni kaievi
zapadne politike na junoamerikom kontinentu.
70
Izmeu
ovog plana za svrgavanje demokratski izabranog predsednika
Venecuele Nikolasa Madura i taktike koja se u Republici Srpskoj
sve oiglednije primenjuje radi obaranja Madurovog demokratski
izabranog kolege, Milorada Dodika, analogije su zaprepaujue.
Nekoliko pojedinosti bie dovoljno da se to pokae.
Usavriti konfrontacionu i radikalnu retoriku Enrikea
Kaprilesa [kandidat opozicione koalicije naa primedba],
Podizati emocije porukama koje su kratke ali dopiru do
najirih slojeva stanovnitva, a socijalne probleme prikazivati
u takvom svetlu da se izazovu drutveni nemiri. Pogorati
nestaice spreavanjem redovne dostave proizvoda iz
osnovne potroake korpe krajnjim korisnicima.
71
Organizovati i intenzifkovati sabotau svih sistema
koji pruaju osnovne usluge stanovnitvu... kako bi se
odgo vornost za neefkasnost i propuste mogla svaliti na
vladu.
70
Eva Golinder, Documento evidencia un plan de desestabilizacion
contra Venezuela, http://actualidad.rt.com, 5. novembar 2013. Nevladine
organizacije koje su dobile zadatak da razrade plan za politiki prevrat u
Venecueli su FTI Consulting, Fundacion Centro de pensamiento Primero Columbia i
Fundacion Internacionalismo Democratico.
71
Ova tehnika je uspeno koriena u ileu, kada su amerike slube
organizovale pu protiv demokratski izabranog predsednika Aljendea.
58
Stefan Karganovi
Stvoriti krizno stanje na ulicama da bi se opravdala in-
tervencija severnoamerikih snaga, NATO pakta i Kolum-
bije [susedna Kolumbija je tradicionalni rival Venecuele
i njena vlada je u politikoj orbiti SAD naa primedba].
Kad god je to mogue, nemiri treba da rezultiraju mrtvima
i ranjenima. Podsticati viednevne trajkove, masovnu
mobilizaciju, probleme na univerzitetima i u drugim
drutvenim sektorima, kao i u dravnim ustanovama.
Mobilisati sve raspoloive snage u cilju diskreditovanja i
sla bljenja vlasti na nain koji e dizati kredibilitet opozicije.
Uz podrku severnoamerike vlade, prikazati povezanost
vlade i visokih funkcionera sa trgovinom narkoticima i
pranjem novca...
U Planu za Venecuelu iznosi se jo niz taaka u istom
duhu. Uprkos tome to su Venecuela i Republika Srpska dve vrlo
udaljene i skoro potpuno razliite zemlje, povezuje ih jedna vana
slinost njihove nekooperativne vlade markirane su za odstrel. U
oba sluaja, operativni stil, modus operandi, odaje iste otiske prstiju.
Teko je izbei zakljuak da se u Venecueli i Republici Srpskoj
odvija u osnovi isti proces, uz primenu vrlo sline metodologije
politikog prevrata dirigovane iz inostranstva, i da se lokalni
kadrovi obuavaju iz istih udbenika.
Kako odoleti? Protivnik je moan, uporan i profesionalno
organizovan skoro do savrenstva. rtva je poslovino nemarna,
povrna u procenjivanju opasnosti koje joj prete i spora da na njih
efkasno odreaguje.
arobnog i jednostavnog reenja nema. Ipak, ne postoji
nijedan razlog da protivnik postigne svoj cilj, osim ako mu se
pa sivnou ne stvore uslovi za to. Sa nekoliko blagovremeno
predu zetih koraka, uspean prevrat moe biti doveden u pitanje
i spreen.
59
[1] Prvi i najosnovniji korak je podizanje javne svesti o
injenici da je Republika Srpska u opasnosti i da je predmet koncen-
trisanog politikog napada sa konanim ciljem unitenja. Lini
napadi na njenog najvieg predstavnika su podli i neosnovani,
ali su ipak diverzija. Oni slue kao dimna zavesa da bi se prikrio
pravi cilj jer, da ga je svesna, ogromna veina graana ga nikada
ne bi prihvatila. Priroda opasnosti se mora precizno defnisati da bi
protivmere bile efkasne. Opasnost je prevashodno politike, a ne
vojne ili neke druge prirode, i odbrana takoe mora biti razraena
sa prioritetnim osloncem na politika sredstva. Sadraj tih sredstava
je tema za posebnu raspravu, ali mora se ii ovim optim pravcem.
[2] Inostrani planeri prevrata prinueni su da deluju iz
senke. Korumpirane lokalne pione profesionalno su obuili da se
lano predstavljaju i da nastupaju sa lanim parolama. Stoga e
se bitka za Republiku Srpsku 2014. godine odvijati pre svega na
nivou informacija i percepcija, ili upravljanja utiscima, kako bi
se izrazio srpski analitiar iz Amerike Neboja Mali. Protivnika
strana raspolae znatnim materijalnim i tehnikim prednostima, ali
nije svemona, a dokaz za to je da ne bi imala izglede na uspeh da ne
prikriva svoju pravu agendu i ne nastupa pod lanom zastavom. To
je njena neuralgina i najslabija taka i ujedno najjai adut odbrane.
Na metodologiju prevrata i njegove glavne aktere mora se usmeriti
snaan refektor da bi javnost shvatila odakle joj preti opasnost.
[3] Zakon kojim bi se regulisala obaveza svih nevladinih
organizacija, i slinih preduzea i udruenja koja primaju mate-
rijalna sredstva iz stranih izvora, da se registruju i da formalno ob-
znane vrstu i stepen zavisnosti od fnansijskih izvora koji potiu
izvan Republike Srpske, mora se hitno doneti. Koristan model je
ameriki zakon kojim se regulie ovo pitanje, Foreign Agents Reg-
istration Act. Svrha amerikog zakona nije da ograniava delat-
nost organizacija iji se sponzori i krajnji korisnici usluga nalaze
u inostranstvu, nego samo da te injenice dokumentuje da bi se
60
Stefan Karganovi
javnosti pomoglo da bude informisana kako bi mogla da proceni
motive, prirodu i efekat njihovog rada. Ruska Federacija je pre
kratkog vremena donela slian zakon, koji ameriku regulativu
takoe uzima kao model. Vlada Republike Srpske treba to pre da
formira ekspertsku grupu koja e prouiti sadraj i primenu ovih
zakonskih normi u SAD i RF da bi se principi ugraeni u njih mogli
prilagoditi potrebama Republike Srpske.
[4] Defanzivni obrazac ponaanja se mora prekinuti. Na
viestruke napade iz raznih pravaca ne moe uvek odgovarati samo
jedan ovek, ma koliko snaan i dinamian bio. Vlada Republike
Srpske treba da formira poseban, nestranaki biro u iji sastav e ui
tim domaih i stranih specijalista koji e znati da koriste raspoloive
informativne resurse da na svaki izazov reaguju dokumentovano,
efkasno i bez odlaganja. Pri tome, mora se povui otra razlika
izmeu patriotske opozicije koja poteno radi svoj posao i strane
agenture koja pod platom opozicionog nastupanja radi posao
svojih stranih sponzora.
Odgovorni faktori u Republici Srpskoj moraju da formuliu
sveobuhvatan strateki plan za spas Srpske zato to kao
za Venecuelu i za njeno unitenje postoji i primenjuje se ve
pripremljen plan. Strunjaci koji su prouavali obojene prevratnike
revolucije to se ve vie od jedne decenije sprovode na raznim
takama sveta uglavnom po istom ablonu procenjuju da je za
uspenu pripremu i izvoenje prevrata u proseku potrebno oko
godinu i po dana. Do izbora 2014. ostalo je neto manje od godinu.
Vreme je za akciju. Vremena za odlaganje vie nema.
61
Pjotr Iljenkov, Moskva, Ruska Federacija
EKSPRES-REVOLUCIJA U SRBIJI
Uvod
72
Poetkom XXI veka nekoliko munjevitih dravnih udara
izvedenih u Istonoj Evropi i Srednjoj Aziji izazvali su opravdanu
uznemirenost u redovima vladajuih elita onih drava koje nisu
bile u totalnoj i otvorenoj vazalskoj zavisnosti od SAD. Sve one su
bile potpuno svesne da se u bilo kom momentu mogu pretvoriti
72
Dogaaje koji su se desili u Srbiji 2000. nije korektno nazivati
narandastom ili obojenom revolucijom, jer se ideja boje pojavila neto
kasnije u marketingu ovakve politike kampanje. Iz tog razloga u tekstu
koristimo termin ekspres-revolucija, koji emo i pokuati da objasnimo.
Zapravo, ekspres-revolucije su nasledile tehniku koja je svojevremeno
primenjena u Jugoslaviji (1996), Slovakoj (1998) i Hrvatskoj (2000). Kasnije su
uspeno bile izvedene operacije u Gruziji (2003), Ukrajini (2004), Kirgiziji (2005).
Neto nalik ovoj tehnici pokuano je 2005. i u Rusiji, Moldaviji, Azerbejdanu,
Uzbekistanu i Mongoliji.
62
Pjotr Iljenkov
u objekat narandastih tehnologija, koje za posledicu imaju
dolazak na vlast reima lojalnijih Vaingtonu.
Namera ovog lanka je da identifkuje najupeatljivije oso-
benosti ovih tehnologija, da nabroji osnovne metode ekspres-
revolucija i da objasni zato tradicionalne metode borbe sa njima
ne mogu dati zadovoljavajue rezultate. Prva od zemalja Istone
Evrope u kojoj je izveden ovaj eksperiment bila je Jugoslavija (SFRJ).
Niz istorijskih faktora dovelo je do toga da su jo 70-ih godina
prolog veka narodi Slovenije i Hrvatske zagovarali nezavisnost
ovih republika, nalazei za to ekonomske, istorijske i kulturoloke
razloge. Postojanje SSSR-a i Varavskog pakta (VP) bilo je prepreka
za realizaciju tih stremljenja. U to vreme raspad Jugoslavije
mogao je da izazove intervenciju VP i/ili NATO sa nesagledivim
posledicama do kojih bi doveo sudar ova dva protivnika na ve
ionako napetom evropskom prostoru. Osim toga, jo je bio iv
patrijarh balkanske politike mudri Josip Broz Tito.
Sredinom 80-ih godina rasprila se arolija viedecenijskog
vladara Jugoslavije, Tita (umro 1980. godine), a dolaskom na vlast
M. S. Gorbaova poelo je naglo slabljenje Varavskog pakta i
odbrojavanje poslednjih dana SSSR-a. Separatistike ideje zapadnih
jugoslovenskih republika, Hrvatske i Slovenije, postajale su veo-
ma popularne u najviim partijskim krugovima tih republika.
U Srbiji je jaala ideja reorganizacije SFRJ na principima koji bi u
potpunosti odgovarali interesima dravotvornog naroda, Srbima.
Na elo Saveza komunista Srbije dolazi ovek sa ogromnim radnim
iskustvom u administrativnom i partijskom aparatu, Slobodan
Miloevi, koga je narod odmah prihvatio kao Slobu. Miloevi
je u prvih nekoliko svojih govora izrazio nezadovoljstvo zbog
represija kojima su bili izloeni Srbi na Kosovu i Metohiji, ime je
odmah stekao sveoptu popularnost kod Srba iz svih republika
SFRJ. Od 1989. do 1997. Miloevi je bio predsednik Republike
Srbije, a od 1997. do 2000. predsednik Jugoslavije.
63
Posle raspada Saveza komunista Jugoslavije, Slobodan Mi-
lo evi je formirao Socijalistiku partiju Srbije (u julu 1990) i usvojio
novi Ustav (u septembru 1990), sa mnogo veim ovlaenjima
vertikalne vlasti i znatno umanjenom nezavisnou autonomnih
pokrajina (Kosovo i Metohija, Vojvodina). Takoe, novim Ustavom
i predsednik drave dobio je vea ovlaenja, ali je postojei odnos
snaga izmeu predsednika i parlamenta sauvan. Socijalistika
retorika u kombinaciji sa delima i izjavama usmerenim na zatitu
interesa Srba u celoj Jugoslaviji, doneli su lideru srpskih komunista
do tada nevienu podrku u narodu. On je mogao da okupi
milionski miting (ogroman broj za Srbiju od 10 miliona stanovnika)
podrke svojim idejama, njegove fotografje i knjige bile su izlo-
ene u vitrinama prodavnica pravoslavne crkve, a podrka na-
ro da Miloeviu na prvim viepartijskim izborima u Srbiji, orga-
nizovanim u decembru 1990, iznosila je 80,5%.
U junu 1991. Slovenija i Hrvatska objavljuju otcepljenje od
Jugoslavije, u septembru 1991. nezavisnost proglaava Makedonija,
a zatim u martu 1992. i Bosna i Hercegovina. Kompaktno naseljeno
srpsko stanovnitvo u Hrvatskoj (580 hiljada stanovnika) i Bosni i
Hercegovini (1.360.000 stanovnika) zatrailo je autonomiju u okviru
ovih republika, a u okviru autonomije pravo na ostanak u sastavu
Jugoslavije na teritorijama koje su naseljavali. Jednonacionalne
republike Makedonija i Slovenija dobile su nezavisnost skoro
bezbolno, dok je u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini otpoeo surovi
bratoubilaki rat. Jugoslovenska armija, koja je veinom ostala verna
Beogradu, potpomogla je uspeh Srba u odbrani ideje o jedinstvenoj
Jugoslaviji.
Od 1991, SAD i njeni saveznici iz NATO (Nemaka, Velika
Britanija i dr.) sve aktivnije se meaju u jugoslovenske dogaaje.
Oni su otvoreno iskazivali nezadovoljstvo postojanjem mone
komunistike drave, na elu sa proruski nastrojenom elitom,
pravoslavnom veinom stanovnitva i dravotvornom idejom
64
Pjotr Iljenkov
sveslovenskog ujedinjenja na Balkanu
73
(do samog kraja Jugoslavije,
njena zvanina himna je bila Hej, Sloveni). Rusiju, kao jedinog
teoretski mogueg saveznika na koju je pokuao da se osloni S.
Miloevi, o emu svedoi njegova spoljna i kulturna politika, nosila
je reka kozirevske diplomatije, koja je vodila servilnu politiku
prema SAD i NATO. To je potonjima omoguilo da uspeno realizuju
politiku ekonomske blokade, u kombinaciji sa bombardovanjem
poloaja bosanskih Srba, pruanjem fnansijske i vojne (naoruanje,
instruktori) pomoi Hrvatskoj i bosanskim Muslimanima. Privreda
Srbije se uruavala pod pritiskom ekonomske blokade, hiperinfacije
i ogromnih trokova neplanirano dugog rata.
Narod, koji je na svojoj koi osetio nagli pad ivotnog
standarda (vetaki podignutog u bivoj Jugoslaviji), poeo je da
menja odnos prema ratu koji se vodio, pa ak i prema samom
Miloeviu. Miloevi je na sve naine, pa ak i sankcijama, po-
ku ao da natera lidere bosanskih i hrvatskih Srba da sednu za
pregovaraki sto. Sve to je u narodu samo izazivalo slabljenje po-
verenja prema Miloeviu, ak i od strane radikalno nastrojenih
srpskih nacionalista.
U novembru 1995. u vojnoj bazi SAD Rajt-Paterson, nedaleko
od Dejtona, potpisani su takozvani dejtonski sporazumi, koji
su odredili sudbinu Bosne i Hercegovine, ime je bio zavren
etvorogodinji rat na njenoj teritoriji. Sporazumom je potvrena
celovitost i nezavisnost ove drave, koju je garantovao NATO
preko svojih okupacionih snaga IFOR (Implementation Force).
Sa srpske strane sporazum je potpisao Slobodan Miloevi. On se
time i formalno odrekao ideja o zatiti srpskog stanovnitva van
teritorije Srbije, koje su mu obezbeivale uspeh kod nacionalistiki
nastrojenog dela izbornog tela.
73
Na vrhuncu Miloevieve Jugoslavije, tj. 1993, u njoj je ivelo
vie od 12 miliona stanovnika, to ju je inilo najmnogoljudnijom dravom na
Balkanu.
65
Za razliku od izbora 1990. (i izbora 1992. na kojima je samo
potvren rezultat prethodnih), na novim, odranim 1995, Miloevia
je doekala reakcija biraa razoaranih naglim padom standarda,
psiholokim pritiskom blokade i sankcija i, to je moda najvanije,
deprimiranih porazom u ratu koji je obesmislio sve do tada podnete
rtve. Miloevi vie nije bio dugo ekano novo lice posle 40 godina
istog, dosadnog lika komuniste-internacionaliste. Njegovi govori
o socijalizmu smatrani su staromodnim i prevazienim, za razliku
od promena koje su se deavale u drugim zemljama Istone Evrope.
Pa ipak, Miloeviu polazi za rukom da zadri glasove
dela svojih pristalica iz seoskih sredina. Deliminu ulogu u tome
imaju i osobenosti agrarne politike jugoslovenskih komunista
posle 1948, kada se seosko stanovnitvo pretvorilo u individualne
poljoprivredne proizvoae. Rasputanje nasilno stvorenih i nepo-
pularnih kolhoza bilo je jedan od razloga za napad na Srbiju od
strane sovjetske propagande i optube za izdaju komunistike
ideje. Paradoks je da su sada upravo ti individualni proizvoai
postali poslednji bedem odbrane neokomunizma u Srbiji. Za
razliku od graanskog stanovnitva, koje je osetilo nagli pad
ivotnog standarda i plata, seljaci su sauvali svoja imanja i
proizvodnju i nisu bili ivotno ugroeni sankcijama nametnutim
Srbiji. ivot prosenog seljaka u SFRJ bio je prilino podnoljiv, pa
iz tog raz loga ideja smene socijalista sa vlasti nije naila na simpatije
kod seljakog sloja stanovnitva, opreznog i nepoverljivog prema
prome nama. Veliku ulogu je odigrao razumljiv i koncizan govor
Slobodana Miloevia prilikom obraanju narodu, kao i dobar izbor
provodnika svoje politike, koji su obinim ljudima imponovali
jasnou i dostupnou.
Posle grube manipulacije rezultatima na lokalnim izbo-
rima 1996, u zimu 1996/97. Srbiju je zapljusnuo talas protesta, ija
su osnovna udarna masa bili studenti i gradski intelektualci. De-
monstracije koje su poele u novembru u drugom po veliini gradu
66
Pjotr Iljenkov
Srbije, Niu, podrali su zatim studenti Beogradskog univerziteta
i one su nastavljene sa promenjivim uspehom sve do marta 1997.
U Beogradu je tada na ulice izlazilo oko 200 hiljada ljudi, ne
obazirui se ni na pretnje gubitka radnog mesta. U organizovanju
demonstracija uestvovala je politika koalicija Zajedno, koju su
inile razliite opozicione politike partije demokratske orijentacije.
Posle izvesnog vremena Miloevi je popustio i 11. februara
1997. potpisao posebnu uredbu (lex specialis), kojom je priznao
pobedu opozicije na lokalnim izborima u nekoliko krupnih
gradova. Osim toga, 22. marta 1997. on smenjuje deo rukovodstva
Beogradskog univerziteta i vraa univerzitetima u Srbiji autonomiju
koju je nedugo pre toga pokuao da ukine. Ovi protesti pokazali
su veliku snagu opozicije (iznenaujuu za Miloevia), ali i njene
slabe strane:
u mnogim gradovima Srbije studenti su protestovali
istovremeno, ali odvojeno od graanstva;
studentski kruoci su nosili iskljuivo elitistiki karakter,
ali bez tendencije ka drugim slojevima stanovnitva;
Miloevi je dozvolio da na lokalnom nivou u nekoliko
gradova vlast zauzme opozicija, ali nije priznao izborne
nepravilnosti,
taktikim manipulacijama, obeanjima i pretnjama, Milo-
evi je doveo koaliciju Zajedno do raspada. Koalicija
nije ni pokuala da produbi svoj uspeh i dokraji sve
manje popularnog predsednika, te tako iskoristi vlast u
gradovima kao platformu za dalji napredak.
Razoarani inostrani posmatrai iz SAD i drugih zemalja
liberalne demokratije tek tada shvataju da je Slobodan Miloevi
uspeo da ostane na nogama posle udarca koji mu je nanet surovom
ekonomskom blokadom i vojnim porazom u Hrvatskoj i Bosni.
Po Ustavu Srbije, posle dva mandata, Miloevi nije imao pravo
67
da ostane na mestu predsednika Srbije, pa je na to mesto odredio
svog saradnika Milana Milutinovia, a on postaje predsednik
Jugoslavije. Prestankom rata i (minimalnim) slabljenjem sankcija,
privreda Srbije se polako stabilizuje.
Sve ovo je uticalo na donoenje odluke o nastavku pro-
cesa dezintegracije Jugoslavije. iroku podrku Evrope (ta ni je
zatvaranje oiju na nelegalni izvoz u Italiju cigareta bez akciza) u
Crnoj Gori dobija klan Mila ukanovia, biveg sarad nika, a zatim
najveeg protivnika Miloevia. Na Kosovu i Metohiji poinju oruani
protesti albanskih separatista, koji tra e nezavisnost pokrajine.
Ipak, vojne i vojnopomorske baze jugoslovenske armije na teritoriji
Crne Gore i dalje su bile sigurna zatita od separatistikih ambicija
ukanovia, koji u to vreme nije imao masovnu podrku stanovnitva.
Nivo plata u Srbiji raste srazmerno lojalnosti predstavnika dravnog
aparata, a posebno snaga bezbednosti. Najzad, albanske paravojne
snage na Kosovu i Metohiji doivljavaju potpuni poraz od dobro
koordiniranih i uspenih srpskih bezbednosnih struktura, koje su
prole dobru kolu obuke u prethodnim konfiktima na Kosovu. U
gradovima u kojima su osvojili vlast predstavnici opozicije prave
oigledne propuste u upravljanju, pa se u nekima od njih na vlast
vraaju pristalice Miloevia. Kada se sve navedeno uzme u obzir,
Zapadu postaje sve jasnije da se reim Miloevia mora slomiti.
U celini, odluka o bombardovanju Jugoslavije, doneta u
prolee 1999, nesumnjivo je izazvala mnogo veu humanitarnu
katastrofu (od poetka konfikta, pa sve do njegovog kraja, stotine
hiljada albanskih, srpskih i romskih izbeglica napustili su pokrajinu)
od ubistva nekoliko desetina pripadnika paravojnih formacija koji
su pruali oruani otpor na Kosovu i Metohiji u periodu 19971998.
NATO bombardovanje zemlje u neposrednoj blizini granica EU
moe se protumaiti samo kao pokuaj SAD i saveznika da jednom
zauvek rei problem neposlunog reima na Balkanu. Kratkotrajna
i veoma efkasna primena najsavremenijeg, precizno navoenog,
68
Pjotr Iljenkov
naoruanja ipak nije dovela do eljenih rezultata. Ideja o atentatu
ili otmici Miloevia, koju su u nekoliko navrata predlagali
analitiari CIA-e
74
, bila je odbaena kao izuzetno teko izvodljiva.
Krajem juna 1999, odlueno je da se promeni pristup problemu
zvanom Miloevi, pa na scenu stupa novi metod zvani ekspres-
revolucija.
Hajte, molim vas, ta je tu novo? mogao bi rei nepo-
ver ljivi italac. Pa sam naziv izvoz [kontra]revolucije je star
koliko i XX vek. ak je i V. I. Lenjin stigao u Rusiju u nemakom
plombiranom vagonu! I novac za potrebe partije stizao mu je od
stranaca.
75
I SSSR je, manje ili vie uspeno, mnogo puta pokuao da
podri proleterske revolucije u raznim dravama na skoro svim
74
Maral Tim, Igra senki, Beograd, 2002, str. 167. Do 5.10.2000.
zabeleeno je nekoliko otmica lica sa teritorije Srbije koja su se nalazila na
listi optuenih Hakog tribunala. Godinu dana pre pada Miloevia, Srbiju je
zapljusnuo talas likvidacija visokih ofcira koji su kontrolisali bezbednosne centre
reima. Dvadeset sedmog novembra 1999. ubijen je Zoran ijan, bivi prvak
Evrope u kik-boksu, voa uticajnog surinskog klana. Petnaestog januara 2000.
iz vatrenog oruja ubijen je eljko Ranatovi (Arkan), biznismen i politiar,
kljuna karika izmeu bezbednosnih struktura i srpske mafje, komandant
paravojnog odreda koji je uestvovao u ratovima na prostoru bive Jugoslavije.
Sedmog februara 2000. ubijen je ministar odbrane Jugoslavije, Pavle Bulatovi,
Crnogorac, estoki protivnik odvajanja Crne Gore od Srbije, odluan politiar
sa ogromnim autoritetom u Crnoj Gori i u jugoslovenskoj vojsci. Dvadeset
petog aprila ubijen je Miloeviev ovek od poverenja, generalni direktor
JAT-a ika Petrovi. I, na kraju, 13. maja 2000, na Dan bezbednosti (praznik
bezbednosnih organa socijalistike Jugoslavije) ubijen je mladi i ambiciozni
predsednik Izvrnog vea Vojvodine i ef gradskog komiteta Novog Sada,
Boko Peroevi, po rezultatima ispitivanja javnog mnjenja vladine agencije
Skan, ovek sa izuzetnom podrkom u narodu. Izvrilac ovog ubistva bio je
uhapen na licu mesta, a pretresom stana i sasluanjem privedenog dolo se do
zakljuka da je ubistvo imalo politiku pozadinu.
75
Videti detaljnu i prilino objektivnu i izbalansiranu monografju
doktora istorijskih nauka G. L. Soboljeva, Tajna nemakog zlata (revolucija u
Rusiji i nemako zlato), Sankt Peterburg, 2002.
69
kontinentima. Po zavretku Drugog svetskog rata, u zemljama Treeg
sveta, ovakve revolucije su dobile naziv narodnooslobodilake,
a sa druge strane, konkurentska prekookeanska frma je sa istim
arom nabacivala liberalno-demokratske vrednosti zemljama
koje su stenjale pod terorom crvenog imperijalizma.
Na kraju krajeva, i sam raspad SSSR-a (i njegov somotski
odjek u vidu beskonanih plianih revolucija) komino je podseao
na narandaste tehnologije enormnih razmera, sa svim prateim
agentima uticaja, podrkom pomenutog Zapada, koji e nam
pomoi izbezumljenim masama koje su posle svega nekoliko
godina od pobede demokratijeshvatile ta se dogodilo i gorko
alile zbog svega. A upravo je pola veka pre toga nenasilni protest
pomogao Indiji u dobijanju nezavisnosti.
Od poetka XX veka mnogo puta su se dogaaji odvijali
upravo po scenarijima slinim narandastim tehnologijama.
One su samo dovedene do savrenstva, pri emu je zbir promena
ostvarenih u reiji iskusnih politikih tehnologa, preveo kvantitet u
kvalitet. Najveu slinost one imaju sa tehnologijama koje su SAD
primenile u Latinskoj Americi u drugoj polovini osamdesetih i
tokom devedesetih. Tehnologije primenjene u Evropi se razlikuju
od drugih poput one koju je ambasador SAD, Majkl Kozak,
primenio u Nikaragvi devedesetih godina (posle ega je postavljen
za ambasadora u Belorusiji) samo po tome... to su primenjene
u Evropi. Sve ostalo je isto: mora postojati neka tvorevina (post-
industrijska), neko drutvo koje prolazi kroz teku ekonomsku
situaciju, drutvo sa masovnim pristupom elektronskim medijima,
drutvo sa prilino slabim tradicijama graanskog rata i oruanog
otpora vlastima, u kombinaciji sa dugogodinjom tradicijom pre-
utnog sabotiranja odluka autokratskog reima. U sutini, teh -
nologije izvoza revolucija nove generacije razlikuju se od pret-
hodnih isto koliko se i Ford-T razlikuje od svojih prethodnika
tipskom udobnou modela i mogunou otpoinjanja masovne
proizvodnje.
70
Pjotr Iljenkov
Pokuaemo da izdvojimo osnovne karakteristike naran-
dastih tehnologija:
1. Najoiglednija karakteristika je ekspresni nain delovanja.
Masovnom primenom fnansijskih i informatikih resur-
sa postiglo se maksimalno skraenje roka od poetka
aktiv nog delovanja do uspenog zavretka operacije.
Novi rok je od 1,5 do 2 godine. Na taj nain izbegnuto
je dugogodinje laboratorijsko uzgajanje disidenata i
pel covanje nekoliko generacija neprijateljskom propa-
gan dom. Sve ove faze se sada odvijaju u ubrzanom
re i mu rada, sa primenom najnovijih mogunosti post-
in dustrijskog i informatikog drutva. Tako promene na-
staju brzo, s tim da uvek postoji verovatnoa potpunog ili
deliminog rikverca, to je praktino bilo nemogue u
uslovima voenja klasine i temeljne propagande protiv
zamiljenog protivnika.
2. Jaanje bloka svih demokratskih opozicionih partija,
to vladajui reim suoava sa jakim protivnikom na
iz bo rima i skoro neizbenim porivom da se malo
isprave rezultati izbora. To je, u sutini, svojstveno
svim demokratskim sistemima, ali se u ovom sluaju u
oima neiskusnih biraa pretvara u izuzetno delotvornu
optubu protiv reima.
3. Aktivno i ciljano pronalaenje pristalica eljnih promena,
prvenstveno u bezbednosnim strukturama zaduenim za
ouvanje pravnog poretka u zemlji (organi ministarstva
unutranjih poslova i dravne bezbednosti), uz korienje
koncentrovanih ekonomskih resursa i osetljivih interesa
velikog broja ljudi putem manipulacija ne samo u zemlji,
ve i van nje. Obavezna je primena metode kupoprodaje
pojedinih vanih predstavnika dravnih struktura, ko-
ja podrazumeva tap u formi meunarodnog suda
71
i argarepu mogunost bezuslovnog uea u pre-
raspodeli dobara, koncentrisanih u rukama reima.
4. Poslednja i najupeatljivija novina sastoji se u sledeem:
uz pomo tehnologija kao to su internet-marketing,
pokreti bez lidera i reklamni menadment formi-
raju se gigantske partije-golijati koje obuhvataju
ogro man broj biraademonstranata iz razliitih sloje-
va, privuenih raznim, esto potpuno nespojivim i
pro tivrenim obeanjima. To to ovi pokreti nemaju
jedinstveno i transparentno rukovodstvo obezbeuje im
visoku stepen sigurnosti, omoguava da se pod istom
zastavom okupe pristalice, nespojive u bilo kojim drugim
okolnostima. Ovu tvorevinu, partiju-golijata, veoma je
lako probuditi u bilo kom momentu kada je potrebno
izvesti narod na ulice i organizovati masovne akcije
graanske neposlunosti. A kada je cilj ispunjen, prevrat
zavren, ona se moe totalno likvidirati zahvaljujui
ugraenom mehanizmu za samounitenje, koji spreava
ove masovne, ali bezglave partije da se pretvore u
dominantnu snagu ili u partije diktatorsko-populistikog
tipa, to predstavlja realnu opasnost za svaku ozbiljnu
stranku posle uspeno izvedenog prevrata. Misterija
mehanizma za samounitenje sastoji se u bestidnoj i do
pobede dobro uvanoj informaciji o nainu formiranja
i fnansiranja partije, kao i u izuzetno irokom spektru
uesnika koji se mogu ujediniti i pomiriti samo do
trijumfa nad omraenim diktatorom, dok pitanje svetle
budunosti svako od njih shvata na svoj nain.
Opisani novi nain reavanja starih problema smene ne-
podobnog reima u odreenoj zemlji posebno i oigledno se
moe videti na primeru dogaaja u bivoj Jugoslaviji 2000. godine.
72
Pjotr Iljenkov
Operacija je izvedena u relativno maloj zemlji (u Crnoj Gori je u to
vreme na vlasti bio opozicioni reim Mila ukanovia, na Kosovu i
Metohiji su bile rasporeene okupacione snage UN-a, prema tome
govorimo samo o Srbiji i Vojvodini, sa priblino osam miliona
stanovnika). Dogaaji o kojima je re prilino su vremenski udaljeni
od nas, pa su mnoge okolnosti postale dostupne sudu javnosti.
Britanski i ameriki novinari su 20032004.
76
isticali jo
jed nu vanu injenicu o Srbiji kao odskonoj dasci za ekspres-
re volucije. Naveli su izuzetno visoke iznose koje je SAD uloio
u beogradski pu oko 41 milion dolara
77
(od poetka operacije
u jesen 1999), uporedili scenarije i metode slinih dogaanja u
Istonoj Evropi i odredili verovatnou angaovanja istih reisera
i pomonog osoblja. Prvi na spisku je bio Riard Majls (Richard
Miles), ambasador SAD u Beogradu (a zatim i u Tbilisiju za vreme
revolucije rua). Novinari su opisali i pomo koju je u organizaciji
revolucije pruila mala konsultantska agencija CANVAS (Centre
for Applied NonViolent Action and Strategies Centar za primenu
nenasilnih akcija i strategija), osnovana 2003, u to vreme sa seditem
u centru srpske prestonice, u Ulici Kneza Mihaila 49, koja je zatim
postala direktan naslednik nekada masovnog pokreta Otpor.
Upravo je te 2003, neposredno pre za njega odluujuih izbora,
u poseti Beogradu i Srbiji bio budui predsednik Gruzije, Mihail
Sakavili. Upravo iz Srbije, iz ovog centra instruktori su odlazili u
baltike zemlje da obuavaju kolege iz beloruskog Zubra, a zatim
i u zapadnu Ukrajinu radi treninga sa momcima iz narandastog
pokreta Pora. Jedan od njih, Aleksandar Mari, ak je bio proteran
76
Traynor Ian, US campaign behind the turmoil in Kiev //The Guardian,
Friday, November 26, 2004; Peter Baler, Tbilisis Revolution of Roses Mentored
by Serbian Activists // Washington Post, November 25, 2003.
77
Osim trokova SAD, bili su tu jo i trokovi Nemake i Velike
Britanije. Na taj nain je zbir trokova svih zemalja, ukljuenih u operaciju,
iznosio oko 60 milina dolara. Maral Tim, Igra senki, Beograd, 2002, str. 179.
73
iz Ukrajine. Bez sumnje, sve se radilo o troku i po planovima
mnogo monijih i uticajnijih snaga (Nacionalnog demokratskog
instituta Demokratske partije SAD, Meunarodnog republikanskog
instituta Republikanske partije SAD, Kue slobode, Instituta
otvorenog drutva, Nacionalnog fonda za zatitu demokratije,
Stejt departmenta SAD i sl.). Ipak, ne treba zaboraviti da su srpski
instruktori bili predavai
78
ukrajinskim, beloruskim i gruzinskim
borcima za demokratiju.
79
Ukratko, po reima jednog od lidera
ekspres-revolucije u Gruziji, Ivana Marabavilija, zahvaljujui
flmu koji nam je bio prikazan,
80
svi demonstranti su napamet znali
taktiku revolucije primenjenu u Beogradu... svaki od nas je tano
znao ta treba da radi.
81
78
Vidi, na primer, poslednji izum beogradskog centra, koji sponzorie
Institut za mir SAD (USIP). Popovi Sra, Milivojevi Andrej, inovi
Slobodan, Nonviolent struggle. 50 crucial points. A strategic approach to everyday
tactics, Belgrade, 2006. Jo jedan proizvod biveg Otpora, efektna strateka
kompjuterska igra A Force More Powerful iz 2006, koja je pruala mogunost
korisniku da uestvuje u organizaciji ekspres-revolucije, obuavala osnovama
ekspres-tehnologija i ulivala sigurnost u mogunost pobede ako je korisnik
sledio uputstva Otpora.
79
Vujii, M., Ivan Marovi, jedan od lidera nekadanje studentske
organizacije Otpor, Feral tribune, 6.2.2006.
80
Bringing Down a Dictator jednoasovni dokumentarni
televizijski flm o dogaajima 5. oktobra 2000, koji je snimljen u novembru
2000. u Beogradu. Reiser, operater i producent bio je Stiv Jork (Steve York) iz
kompanije Jork Cimerman (York Zimmerman Inc.).
81
Peter Baler, Tbilisis Revolution of Roses Mentored by Serbian Activists
// Washington Post, November 25, 2003.
74
Pjotr Iljenkov
Priprema pua
U recept za ekspres-revoluciju ulazi sledee: okupljanje
opozicije oko jedne kljune fgure; vrbovanje ofcirabezbednjaka
iz srednjeg nivoa vlasti; formiranje partije masovnog narodnog
pokreta jakog golijata bez mozga koji e uestvovati u akcijama
graanske neposlunosti (nenasilnog otpora); posle prebrojavanja
glasova organizovanje masovnog mitinga, koji prerasta u pu.
Svaka od navedenih taaka ima veliki znaaj, ali mi u ovom tekstu
neemo svakoj od njih posvetiti jednaku panju.
Jasno je da rad na vrbovanju tajnih pristalica iz redova
bezbednosnog rukovodstva spada u klasine metode i ne moe biti
predmet naeg istraivanja. Bilo kakvi podaci ove vrste bazirani su
iskljuivo na nepotvrenim i indirektnim informacijama. U ovom
smislu verovatno je najinteresantnija knjiga Tima Marala Igra
senki, u kojoj on sa zadovoljstvom otkriva svoje posebne odnose
sa izvorima iz britanskog MI-6. Zapadnoevropske slube su
aktivno poele raditi na pronalaenju talenata (Maralov termin)
u Jugoslaviji tek u drugoj polovini 1999. Ile su tako daleko da su
interesantne ponude davale ne samo operativcima ili novinarima,
ve i ministrima jugoslovenske vlade u njihovim sopstvenim kuama.
Logika je bila krajnje jednostavna: Miloevieva pria je ionako
zavrena, treba da mislite kako da sauvate sebe.
82
Jovica Stanii,
ovek koji se od poetka devedesetih nalazio na elu srpske dravne
bezbednosti i bio smenjen 1998, prihvatio je ovu vrstu pregovora.
Njegova saradnja je imala veliki znaaj u daljim dogaanjima,
jer je u kljunim momentima 2000. obezbedio pasivnost crvenih
beretki najbolje obuene, naoruane i u svakom smislu najelitnije
jedinice Srbije (jedinica za specijalne operacije je bila specijalni
82
Maral Tim, Igra senki, Beograd, 2002, str. 168.
75
odred dravne bezbednosti).
83
Sa vremenom u pregovore su se
ukljuili i ofciri vojne obavetajne slube Vojske Jugoslavije. Maral
navodi da je u leto i jesen 2000, radi ispitivanja raspoloenja, MI-6
kontaktirao predstavnike jugoslovenske vojne obavetajne slube
koji su doputovali u Veliku Britaniju na aeromiting u Bigin Hilu
(Biggin Hill), na kome su bili predstavljeni jugoslovenski piloti i
avioni. Vojnici su, meutim, bili veoma obazrivi, govorilo se samo
o tome da postoji uverenje da ...vojska nee pucati u narod.
84
U
izjavi jednog od visokih ofcira jugoslovenske vojske, datoj posle
izvrenog pua, vojna obavetajna sluba je znala da stranci
pripremaju teren za svrgavanje Miloevia. Bili smo obaveteni o
njihovim organizacijama, propagandi, ulaganjima, sastancima u
Segedinu u Maarskoj i u Blagojevgradu u Bugarskoj.
Preduzeli smo sve zakonske mere za otkrivanje navedenog
i podatke smo predali odgovarajuim instancama, ali nije bilo
odluke na politikom nivou.
85
Take na i su defnitivno stav lje-
ne na sastanku u Bosni, u mjestu Lak tai, nedaleko od Banjaluke.
Predstavnici jugoslovenske vojne obavetajne slube koji su
prisustvovali sastanku, tvrdili su: ak i ako Miloevi naredi
vojsci da izae na ulice, vrhovna komanda e odbiti da izvri
nareenje.
86
Naravno, svi gorenavedeni sluajevi saradnje ofcira jugo -
slovenskih specijalnih slubi sa angloamerikim kolegama ne
mogu biti prihvaeni zdravo za gotovo samo na osnovu izve-
tavanja izuzetno dobro obavetenog novinara Skaj njuza,
toliko dobro obavetenog da je njegov rad objavila liberalno-
demokratski nastrojena izdavaka kua Samizdat B92, koja
je osnovana sredstvima zapadnih sponzora. Ipak, nije naodmet
83
Isto, str. 188.
84
Isto, str. 188, 191, 194.
85
Isto, str. 193.
86
Isto, str. 198, 199.
76
Pjotr Iljenkov
napomenuti da sve injenice koje je naveo Maral prilino tano
odgovaraju stvarnim dogaajima. I to je jo vanije, uspeh
postignutih dogovora odrazio se i na bezbednosne snage (vojne i
crvene beretke dravne bezbednosti), koje su ignorisale odluke
rukovodstva drave o nemilosrdnoj borbi sa ekspres-revo-
lucionarima u fazi organizovanja masovnih pokreta-golijata,
kao i nareenja o primeni oruja u momentu prerastanja mitinga u
narodni ustanak.
Okupljanje veine politikih protivnika Slobodana Miloe-
via u jedan pokret izvreno je metodom tajnog fnansiranja i
poslovnih pritisaka, daleko od oiju i uiju iroke javnosti. Postoji
dovoljno podataka o ovoj fazi operacije.
Opozicione partije u Srbiji poele su se osnivati malo pre
uvoenja viepartijskog sistema u bivoj SFRJ. Na konferenciji za
tampu, odranoj 11. decembra 1989, grupa srpskih intelektualaca
najavila je obnavljanje Demokratske stranke, prisilno ukinute 1945,
i pozvala sve zainteresovane da se ulane u prvu opozicionu partiju
Srbije. Demokratska stranka bila je zvanino osnovana na prvom
kongresu, odranom 3. februara 1990. Na prvim viepartijskim
izborima 1990. ova stranka je osvojila sedam od 250 poslanikih
mesta. Iste te godine na izbore je izala i osvojila 19 mesta jo jedna
mona stranka demokratske orijentacije, Srpski pokret obnove
(SPO), na elu sa Vukom Drakoviem. SPO je zastupao ponovno
uvoenje ustavne monarhije, prilino popularne ideje u to vreme
u Srbiji. Tokom 1992. od dela Demokratske stranke nastaje manje
prozapadna, a vie nacionalno orijentisana Demokratska stranka
Srbije (DSS), koju vodi Vojislav Kotunica. Na kongresu Demokratske
stranke odranom 1994. za lidera je izabran Zoran ini.
U leto 1996. prvi put je pokuano ujedinjenje svih opozicionih
stranaka u Srbiji. Koaliciju pod nazivom Zajedno osnovali su
SPO, DSS i jedna mala, elitistika, demokratski orijentisana stranka,
Graanski savez Srbije. Ova koalicija uestvovala je u izborima na
77
saveznom nivou. Na lokalnom nivou DSS je izlazila samostalno i
sve do 2000. bila u senci politikih procesa, izbegavajui izlaske na
demonstracije. Trolana koalicija se raspala odmah posle lokalnih
izbora, na kojima su osvojeni prvi pozitivni rezultati (posle
pobede u nekoliko lokalnih zajednica i deobe plena izmeu lidera
Zajedno).
Na novom, mnogo znaajnijem nivou, ujedinjenje svih
opo zicionih stranaka desilo se 9. januara 2000. Tada je koaliciji
pri stupilo ak 18 stranaka. Nema potrebe da sada nabrajamo sve
njene lidere i lanove. Vredi napomenuti da su koaliciju inile
stranke najrazliitijih pravaca. Ona se uslovno moe podeliti na
nekoliko podgrupa: radikalne liberaldemokrate, demohriane, so-
cijaldemokrate i separatiste. Osim razumljivih programskih suprot-
nosti izmeu liberalnih antitradicionalista i pravoslavnih vernika,
monarhista i separatista, postojao je i lini antagonizam izmeu
lidera dve najmonije opozicione partije harizmatinim pristalicom
pravoslavne i monarhistike Srbije Vukom Drakoviem iz SPO
i otrim i u diskusijama radikalno direktnim Zoranom iniem iz
DS.
Predosetivi probleme, Miloevi je poeo da vri pritisak
na najuticajniju (po njegovom miljenju) stranku. U oktobru 1999.
predstavnici dravne bezbednosti izvrili su atentat na lidere SPO-
a. Poginulo je nekoliko najviih funkcionera stranke.
87
Nedugo
posle toga operativci srpskih slubi organizuju jo jedan atentat na
lidera SPO-a Vuka Drakovia. Posle pucnjave u njegovoj letnjoj
rezidenciji u Budvi (Crna Gora), 15. juna 2000, u koaliciji je dolo
do raskola. SPO je poeo da iznosi nerealne zahteve koalicionim
partnerima, samostalno izaao na izbore i ubedljivo ih izgubio
87
Vie detalja o atentatima, tj. o dogaajima pod nazivom Ibarska
magistrala i Atentat u Budvi saznalo se tek nekoliko godina posle pada
Miloevia zapoinjanjem istrage, otvaranjem arhiva specijalnih slubi bive
Jugoslavije i odreivanjem viegodinje zatvorske kazne organizatorima.
78
Pjotr Iljenkov
(3,3%). Nervozu kod Miloevia izazivao je i njegov stari protivnik
Ivan Stamboli. Lider liberalne struje u srpskoj komunistikoj
partiji, izuzetno popularan u uskim krugovima beogradskih
libe ralnih intelektualaca, Stamboli se nije eksponirao za vreme
vladavine Miloevia i imao je reputaciju sive eminencije otpora.
Zbog toga (a moda i zbog saoptenja iz tampe o moguem ueu
Stambolia u trci za predsednika) grupa lica iz dravne bezbednosti
Srbije 25. avgusta 2000. izvrila je otmicu Ivana Stambolia. Njegovi
posmrtni ostaci bili su pronaeni tek posle tri godine, 28. marta
2003, u Nacionalnom parku Fruka gora.
Izbor lidera koalicije bio je komplikovan i nije mogao biti
zavren bez zapadnih mentora koji su pre donoenja konane
odluke prouili rezultate anketa, izvrenih i obraenih od strane
profesionalnih analitiara.
88
Nacionalni demokratski institut Demokratske partije SAD
naruio je od amerike kompanije za prouavanje javnog mnenja
Pen, on i Berland (Penn, Schoen and Berland Associates)
istraivanje na temu profla oveka koji bi u Srbiji mogao biti
konkurent Miloeviu na predsednikim izborima. Daglas on
89
je
u jesen 1999. lino doputovao u Budimpetu da bi objavio konane
rezultate istraivanja na sastanku sa srpskim opozicionim liderima.
Kandidat je morao ispuniti odreene parametre: da bude nacio-
88
Dobbs Michael, U.S. Advice Guided Milosevic Opposition, Political
Consultants Helped Yugoslav Opposition Topple Authoritarian Leader // Washington
Post Monday, December 11, 2000.
89
Daglas on (Douglas E. Shoen) diplomac pravnog fakulteta
Harvarda i doktor nauka Oksfordskog univerziteta. Tokom poslednjih 30 godina
veoma uspeno je realizovao projekte iz oblasti stratekih procena i odnosa
sa javnou u SAD, Latinskoj Americi, na Balkanu, u Junoafrikoj Republici,
Koreji, Indoneziji i Ukrajini, kao i za potrebe velikih meunarodnih korporacija
AOL Time Warner, Procter & Gamble, Major League Baseball, AT&T,
Frito Lay i Citybank. U periodu 19942000. radio je kao politiki savetnik
predsednika SAD Bila Klintona.
79
nalista, sa istom prolou; neko ko nikada nije imao bilo kakve
veze sa reimom ili novcem iz inostranstva i nije uestvovao ni u
kakvim sitnim svaama opozicionih lidera. Faktiki, ovi zahtevi
su izbacivali iz igre sve vie ili manje poznate opozicione lidere.
Po rezultatima istraivanja, Miloeviev negativni rejting
meu biraima popeo se na skoro 70%, to mu nije ostavljalo
mnogo nade. Problem je bio u tome to su skoro isti negativan
procenat imali i njegovi glavni protivnici. Ispostavilo se da na
lidersku poziciju nisu mogli pretendovati ni Vuk Drakovi, koji je
zbog sklonosti ka politikanstvu imao sijaset otvorenih protivnika,
a ni Zoran ini, zbog svoje neprikrivene prozapadne pozicije
za vreme bombardovanja 1999. Naravno, lidersku poziciju nisu
mogli zauzeti ni tradicionalno nepopularni predstavnici patuljastih
stranaka kao to su ekstremni liberali, socijaldemokrate ili
separatisti, koji su primljeni u koaliciju samo da popune spektar
pravaca i obezbede to iri krug biraa. onov predlog za lidersku
poziciju bio je Vojislav Kotunica.
90
Kotunica je bio na elu relativno
male Demokratske stranke Srbije, imao je mekou i intelektualnost
tipinu za univerzitetskog profesora u kombinaciji sa elinom
samouverenou u sopstvenu nepogreivost. Meutim, prevagnulo
je neto drugo njegov negativni rejting iznosio je svega 29%, dok
je pozitivni bio na nivou 49%, to je davalo nadu u uspeh.
91
Tako je mesto kandidata za predsednika zauzeo Vojislav
Ko tunica, ovek iz senke, sa blagim manirima i umerenom nacio-
nalnom i umerenom demokratskom pozicijom, koji nije uestvovao
u bunim i neuspelim demonstracijama poslednjih godina i nije
imao sumnjivu reputaciju ulinog izgrednika. Interesantno je da
je kasnije (nekoliko godina posle pua) razvoj politike situacije
90
91
Dobbs Michael, U.S. Advice Guided Milosevic Opposition. Political
Consultants Helped Yugoslav Opposition Topple Authoritarian Leader // Washington
Post, Monday, December 11,2000.
80
Pjotr Iljenkov
pokazao da je, od svih lidera ujedinjene demo kratske opozicije
Srbije, upravo on pronalazio zajedniki jezik sa funkcionerima
dravne bezbednosti, koji su sa vremenom postali njegovi verni
sledbenici u borbi protiv Demokratske stranke i njenog lidera,
Zorana inia.
Poetkom 2000. sve je izgledalo prilino idilino, emu je
doprineo i izlazak iz koalicije sklonog intrigama i veoma sujet nog
Vuka Drakovia. Plan je bio da Kotunica postane pred sednik
Jugoslavije, a ini premijer Srbije, to je u potpunosti zado-
voljavalo ambicije prvog i racionalnost drugog, koji je video da se
Jugoslaviji blii kraj i da mesto premijera Srbije (a Srbija je, po usta-
vu, parlamentarna republika) nudi mnogo ire perspektive.
Ovim su iscrpljene sve dostupne i otvorene informacije o
tome kako je formiran jedinstveni opozicioni blok koji je u oktobru
2000. godine sruio lidera srpskih socijalista Slobodana Miloevia.
Mnogo vie informacija, vie od standardnih metoda uspostavljanja
kontakata sa jugoslovenskim slubama bezbednosti i stavljanja pod
kontrolu zvanine opozicije, moe se saznati iz napredne metode
ekspres-recepture, formiranja irokog narodnog pokreta-
golijata, koji se u srpskoj varijanti zvao Otpor.
Po seanju uesnika, ovu organizaciju je 10. oktobra 1998.
osno vala malobrojna grupa studenata.
92
U februaru 1999. organi-
zatori Otpora su imali prvi javni nastup u Domu omladine, u
centru Beograda, posle koga se njegovo lanstvo povealo na 25
ljudi. U to vreme Otpor nije bio ni prva ni jedina organizacija ovog
tipa, ali se od ostalih razlikovao namernim odbacivanjem elitizma
od koga su bolovali svi intelektualni kruoci tog vremena. Druga
vana karakteristika bilo je fokusiranje ne samo na fnansijsku, nego i
organizacionu i metodoloku pomo iz inostranstva. lanovi grupe
su bili potpuno svesni da je, bez aktivne podrke iz inostranstva,
92
Cohen R., Who Really Brought Down Milosevic?, New York Times
Magazine, November 26, 2000.
81
nemogue smeniti svemonog predsednika, koji je kontrolisao sve
fnansijske tokove Srbije.
93
Meutim, pomo nije stigla odmah. U martu 1999. poelo
je bombardovanje Jugoslavije, tokom koga su ginuli vojnici i
civilno stanovnitvo, pa je u takvim uslovima bilo teko odravati
kontakte sa zapadnim sponzorima. Osim toga, reim Slobodana
Miloevia je poeo da gubi strpljenje, to je kulminiralo u aprilu
1999. likvidacijom vlasnika opozicionog asopisa, novinara Slavka
uruvije, iji rad je izazivao otvorenu netrpeljivost supruge
predsednika Jugoslavije, Mirjane Markovi. Odmah po zavretku
vojnih dejstava, krenula je oekivana pomo sa Zapada.
Nekoliko dana po okonanju bombardovanja, u izdanju
Graanske inicijative u Novom Sadu je izala mala po obimu
(84 stranice) knjiga Dina arpa,
94
iji naslov govori sam za sebe:
93
Nenadi Danijela, supervisor dr Laszlo Bruszt, Otpor From social
movement to political organization // M.A. in Political Science. Open Society
University, Budapest, 07.06.2006.
94
Din arp (Gene Sharp) jedan od najveih autoriteta iz oblasti
nena silnog otpora. Diplomirao je sociologiju na Dravnom univerzitetu
Ohajo (1949), postao magistar sociologije (1951), a zatim i doktor politologije
na Oksfordu (1968). Posle nekoliko godina provedenih u Velikoj Britaniji i
Norvekoj, arp se vraa u SAD. Tokom 1965. bavi se istraivakim projektima
u okviru Harvardskog centra za meunarodne odnose. Autor je nekoliko
monografja. Najpoznatija je njegova monografja Politika nenasilnog otpora
(1973). Na srpskom jeziku objavljeno je (a zatim prevedeno, izmeu ostalih, i na
ruski, ukrajinski, beloruski i kirgiski jezik) izdanje koje predstavlja saetak svih
njegovih radova, u kojima je na popularan nain izloena praksa nenasilnog
otpora. Tokom 1983, u okviru rada na Harvardskom univerzitetu, osnovao je
Institut Alberta Ajntajna, u kome radi kao vodei istraiva. Institut se bavi
globalnom primenom nenasilnih tehnologija, fnansira ga Institut za otvoreno
drutvo i Nacionalni fond za zatitu demokratije. Na elu ove ustanove stajao
je pukovnik Robert Helvi, ofcir vojske SAD sa tridesetogodinjim staem,
koji je 1991. napustio slubu. Do odlaska iz slube Helvi je bio ofcir DIA
(obavetajne slube Ministarstva odbrane SAD), da bi kasnije, u svojstvu
82
Pjotr Iljenkov
Od diktature ka demokratiji. Knjiga, koja je prvobitno napisana
za distribuciju burmanskim disidentima, kasnije je prevedena
na mnoge svetske jezike. Knjiga je u Novom Sadu tampana u
nekoliko hiljada primeraka i deljena je besplatno, uglavnom meu
studentima. Nezvanino, kao prilog uz knjigu delilo se i nekoliko
fotokopiranih stranica pod nazivom Metode nenasilnog otpora.
Komplet je imao auru opasne, zabranjene (a time i atraktivne za
omladinu) literature, privlane za one koji e kasnije popuniti
redove demonstranata.
Po reima Pola B. Makartnija,
95
slubenika Nacionalnog fon-
da za zatitu demokratije sa seditem u Vaingtonu, njegove kolege
su dosta davno obratile panju na Otpor: Prvo smo bili uplaeni
zastavom, koja je izgledom podseala na faistiku. No uskoro smo
promenili miljenje. Za Amerikance, iji cilj je bio uspostavljanje
demokratije u Srbiji, Otpor je bio privlaan iz niza razloga:
njegova razuena organizacija onemoguavala je slubama
bezbednosti Miloevia da nanesu precizan, ciljani udarac; njegova
otpornost na hapenja i batinanja od strane policije mogla je da
poslui kao prekor konstantno posvaanoj srpskoj opoziciji; isti
ti kvaliteti mogli su da poslue srpskom drutvu kao primer pro-
tiv straha od represija; oni su bez pogovora podravali ideju o
normalizaciji Srbije i svrgavanju Miloevia; on (pokret) je mogao
da podstakne na otpor generaciju roditelja i povue za sobom
generaciju dece. Upravo iz ovih razloga, po reima Makartnija, od
avgusta 1999. veoma solidna pomo u dolarima krenula je prema
vojnog ataea, boravio u zemljama Jugoistone Azije. Bavio se obuavanjem
Burmanaca i Kineza tehnikama graanske neposlunosti. Odravao je seminare
u Hongkongu za obuavanje nenasilnom otporu studentskih voa, koji su
kasnije uestvovali u dogaajima na trgu Tjananmen.
95
U obimnom lanku tadanjeg efa berlinskog dopisnitva Njujork
tajmsa dat je detaljan i prilino istinit opis zakulisnih radnji mentora Otpora.
Cohen R., Who Really Brought Down Milosevic?, New York Times Magazine,
November 26, 2000.
83
Otporu. Istovremeno, Makartni je organizovao seriju sastanaka
sa rukovodstvom Otpora u Podgorici (Crna Gora), Segedinu i
Budimpeti (Maarska). Glavna kontakt osoba Makartnija bio je
dvadesetosmogodinji Slobodan Homen, jedan od rukovodilaca
Otpora. Na randevuu odranom u junu 1999. u Berlinu,
Homenu je saopteno da Madlen Olbrajt eli da Miloevi ne
bude vie ni u fotelji predsednika, ni u Srbiji, nego u Hagu. Osim
toga, Homen je bio predstavljen Vilijamu Montgomeriju, iskusnom
amerikom diplomati koji je mnogo godina proveo na Balkanu,
buduem ambasadoru SAD u Srbiji.
U to vreme, u svojstvu ambasadora SAD, Montgomeri je za
-
vravao komplikovan gambit u Hrvatskoj
96
i spremao se da stane
na elo grupe amerikih slubenika koji su se iz Budimpete bavili
monitoringom Srbije.
Prilikom susreta, Montgomeri je ponovio da je Miloevi
lini neprijatelj Madlen Olbrajt i cilj broj jedan. Tako je Otpor, koji
je jedva ekao da jurne u boj, dobio i novac i svu potrebnu podrku.
Osim toga, Montgomeri je izrazio nadu da e nova generacija
lidera u Srbiji biti regrutovana upravo iz redova Otpora. Akti-
visti Otpora su ve u avgustu 1999. izveli akciju javne proslave
roendana optube predsednika.
97
U septembru 1999. mrea uti-
caja zapadnih agenata u Jugoslaviji bila je u potpunosti obnovljena.
Kako su nezavisna izdanja i opozicioni politiari sve vie vraali
veru u sopstvenu snagu, tako je pokret omladinskog otpora
dobijao sve veu mo.
96
Delikatnost situacije u Hrvatskoj se sastojala u tome to je Hrvatska
bila saveznik SAD, ali su reim i predsednik te zemlje prilino zaudarali na
autoritarnost, neumesnu za tadanju atmosferu Centralne Evrope. Zadatak je
bio uspeno obavljen odlaskom sa vlasti klana F. Tumana, posle ega je ta
zemlja postala parlamentarna republika.
97
Popovi Sra, Milivojevi Andrej, inovi Slobodan, Nonviolent stru-
ggle. 50 crucial points. A strategic approach to everyday tactics, Belgrade, 2006, str.
34.
84
Pjotr Iljenkov
Otpor je odmah zapljusnula zlatna kia: po podacima sa-
radnika Agencije za meunarodni razvoj SAD (USAID) Donalda
Preslija, ova organizacija je isplatila predstavnicima Otpora
nekoliko stotina hiljada dolara za propagandni materijal; isplaivani
su i tekui trokovi. Meunarodni institut Republikanske partije,
po reima njenog saradnika Danijela Kalingerta, potroio je oko
1.800.000 dolara na Srbiju, uglavnom na fnansiranje Otpora.
Kalingert je saoptio da se od oktobra 1999. on sastajao 7 do 10 puta
sa rukovodiocima Otpora u Maarskoj i Crnoj Gori. Po reima
Kalingerta, njegova organizacija je od 31. marta do aprila platila
smetaj i odravanje trening seminara (i, po obiaju, trokove puta
i deparac) za 25 aktivista iz studentske organizacije Otpor u
raskonom hotelu u centru Budimpete.
98
Predivan pogled na
velianstveni Dunav, uokviren ivopisnim obalama, luksuzna
atmosfera hotela i odlina maarska kuhinja bili su u potpunom
skladu sa znaajem ovog dogaaja. Aktiviste su ubeivali da Milo-
evi treba i moe da bude smenjen i da to treba uraditi odmah
i sada. Sastanku je predsedavao pukovnik Robert Helvi, koji je
omladini govorio o stubovima podrke i kolau lojalnosti.
99

98
Dobbs Michael, U.S. Advice Guided Milosevic Opposition. Political
Consultants Helped Yugoslav Opposition Topple Authoritarian Leader //Washin-
gton Post Monday, December 11, 2000; Cevallos Albert, Whither the Bulldozer?:
Nonviolent Revolution and the Transition to Democracy in Serbia, USIP Special
Report No. 72, 06.08.2001.
99
Politoloki argon, koji u svojim radovima koristi i sam Helvi i njegovi
uenici iz Beograda. Uporedi sa: Helvey Robert L., On Strategic Nonviolent Confict:
Thinking About the fundamentals, Boston, 2004 i Popovi Sra, Milivojevi Andrej,
inovi Slobodan, Nonviolent struggle. 50 crucial points. A strategic approach to
everyday tactics, Belgrade, 2006, str. 35. Panju privlai injenica da je oba projekta
fnansirao Institut za mir SAD (USIP). Izraz stubovi podrke je leksika aluzija
na Lorensa od Arabije (kome se Helvi divio i esto ga citirao) i njegove stubove
mudrosti. A studentski lideri, koji su se okupili u konferencijskoj sali Meriota,
najverovatnije nisu nikada ni itali Tomasa Edvarda Lorensa i pojma nisu imali
o emu se govori u poslednjem poglavlju njegovog dela pod karakteristinim
85
Seminari o nenasilnoj borbi odrani su jo nekoliko puta na
teritoriji Crne Gore, Maarske i Bugarske.
100
Omladina se vraala
u Srbiju ne samo sa glavom punom informacija, nego i sa rukama
punim novih, ukavih novanica.
Tek 2004. bivi lanovi rukovodstva Otpora zvanino su
priznali injenice o ueu na seminarima koje je vodio pukovnik
Helvi. Uporno su negirali bilo kakve kontakte sa njim ili njegovim
kolegama do marta 2000. kada je, po reima Aleksandra Maria,
organizovan jednodnevni seminar na kome je uestvovao
pukovnik Helvi.
101
Ove izjave izazivaju sumnju.
102
Kao prvo, u
radu Otpora u martu 2000. nisu primeene znaajnije promene
strategije, to govori ili o tome da su strateka pitanja bila reena
ranije (to izaziva nepoverenje u tvrdnje Maria), ili o tome da je
susretu sa iskusnim strunjakom za prikrivenu borbu pridavan
manji znaaj u odnosu na genijalne ideje mladih studenata (u
ta je veoma teko poverovati). Kao drugo, fnansiranje Otpora
pre toga je oigledno vreno sa strane, to bi bilo neizvodljivo bez
odreenog stranog mentorstva. I tree, odmah posle dogaaja od
5. oktobra 2000, rukovodstvo Otpora (iz koristoljublja, nadajui
se samostalnom nastupu na srpskoj politikoj sceni) negiralo je bilo
nazivom Sastavljanje vlade: Krenuli smo sa radom. Na zadatak je bio da
formiramo vladu sa dosta irokim ovlaenjima, sastavljenu uglavnom od
tuinaca, da bismo iskoristili entuzijazam i portvovanje pobune, da bismo ih
preorijentisali na stanje mira. Pobunjenici, posebno pobednici, su, prirodno, loi
podanici i jo gori vladari. Neprijatna dunost je bila da se otarasimo svojih
drugova, zamenivi ih elementima koji su u prolosti savesno sluili vladi
(Lorens od Arabije, Sedam stubova mudrosti. SPb, str. 333).
100
Ili V., Otpor vie ili manje od politike, Beograd 2001, str. 50, Mo-
nitor, Sofja, 28.08.2000.
101
Milosavljevi, M., Janjiari globalizma. Otpor i izvoz revolucije //
NIN, 2.12.2004.
102
86
Pjotr Iljenkov
kakve kontakte sa Amerikancima. Zbog svega ovoga, znak pitanja
se stavlja i na sva kasnija priznanja Maria.
103
Bilo kako bilo, novac dobijen u Maarskoj pretvarao se u
sprejeve sa bojom i nalepnice, plakate i letke, odlazio je na iznaj mlji-
vanje prostora i plaanje putnih trokova agitatorima. Po rau nici
saradnika koji su se bavili sastavljanjem predrauna, za kam panju
je bilo potroeno oko pet hiljada faica sa bojom za pisanje gra fta
protiv drave i vie od 2,5 miliona nalepnica sa kratkom, ali upe at-
lji vom parolom o sudbini predsednika Jugoslavije Gotov je!
Osim toga, dareljivi sponzori su, preko predstavnitava
za padnoevropskih zemalja u Jugoslaviji uvezli svu potrebnu teh-
n iku za opremanje mini-ofsa Otpora. Sve navedeno uinilo je
moguim rast i jaanje masovnog narodnog pokreta partije go-
lijata pod nazivom Otpor.
Uesnici pokreta Otpor
Pokret Otpor je prvi u nizu partija-golijata koje su
nastajale kao obavezna komponenta ekspres-revolucija. Do pred
sam dravni udar, to je bila politika organizacija krajnje razgranate
strukture, sa prikrivenim rukovodstvom, neprimetnom, ali stro-
gom hijerarhijom i jakom unutranjom cenzurom. Najvanije stra-
teke odluke donosio je uski krug lica daleko od oiju javnosti.
104

Predstavnik Otpora za kontakte sa medijima bio je Ivan Marovi,
osim njega u rukovodstvu su bili Slobodan Homen za kontakte
sa stranim mentorima, Sra Popovi za kadrovska pitanja, Ivan
Andri za sastavljanje parola i marketing, Predrag Lei za prevoz
103
Postoje ljudi koji i dan-danas pokuavaju da negiraju ulogu stranih
mentora u pripremanju Otpora. Vujii, M., Ivan Marovi, jedan od lidera
nekadanje studentske organizacije Otpor, Feral tribun, 06.02.2006.
104
Pavlovi, M., Otpor se ne zaustavlja, Politika, 10.10.2000.
87
i distribuciju ilegalnim kanalima desetina tona propagandnog
materijala.
105
S druge strane, bez obzira na to to se irokoj javnosti inilo
da je rukovodstvo razvodnjeno, upuenima je bio oigledan visok
stepen unutranje komunikacije, posebno brzina reakcije na spoljne
faktore, takorei munjevita brzina kojom supredstavnici optinskih
odeljenja Otpora reagovali na poteze lokalnih vlasti. Osim toga,
visok stepen zainteresovanosti lanova nije dozvoljavao organizaciji
(pokretu) da se pretvori u birokratskog truta i omoguio je da se
izbegne nadmenost, tako svojstvena dugogodinjim hijerarhijskim
strukturama. Ne smemo zaboraviti i dodatni faktor, bolje reeno,
spas u sluaju policijskih akcija ili slinih prepreka, a to je
koncentrina, a ne radijalna organizaciona struktura pokreta.
Kljuni faktor integracije Otpora bila je mrnja prema
Slobodanu Miloeviu, koja je objektivno postojala u srpskom
drutvu i bila veto nadograivana u nezavisnim sredstvima
javnog informisanja. Njega su pred kraj leta 2000. opoziciono
nastrojeni graani doivljavali kao apsolutno zlo, koncentraciju
svih poroka i izvor svih nevolja Srbije u celini i svakog konkretnog
stanovnika pojedinano. U takvim uslovima se obim zastupljenosti
Otpora poveavao. Pod svoju zastavu pokret je bio u stanju
da privue predstavnike najrazliitijih ubeenja i lanove raznih
opozicionih stranaka (pokret je bio nadstranaki). Populistika i
uoptena parola Otpor, jer volim Srbiju! postala je simbol ove
popularnosti. Isti takav ujedinjujui karakter protesta imao je i njegov
grafki simbol pesnica, uokvirena krugom (sa kombinacijom boja
koje privlae panju bela, na crnoj podlozi).
Najverovatnije da je upravo ova skrivena semantika pri-
moravala poslanike Socijalistike partije da u svojim govorima u
105
88
Pjotr Iljenkov
parlamentu Srbije neosnovano povee simbol Otpora sa na-
cistikim simbolom zaokruenim u krug agresije, u slinom spektru
boja: crvenoj, crnoj i beloj. U okviru ovog ujedinjujueg trenda,
Otpor je pod uticajem svojih seminara prerastao iz studentskog,
preko omladinskog, u narodni pokret.
U leto 2000. majica sa simbolom Otpora ve je postala
okantan i popularan nain privlaenja simpatija opoziciono
nastrojenih sugraana. Upravo iz tog razloga Otpor uvodi niz
procedura za ulanjenje koje su morali proi novi lanovi da bi
se dokazali. Kao prvo, za njih su morali garantovati prijatelji ve
ulanjeni u pokret, zatim je sledilo popunjavanje posebne ankete, u
kojoj je akcenat bio na sposobnostima, koje su mogle biti korisne kako
za pripremnu fazu rada, tako i za moment u kome e koordiniranost
i brzina odluiti sudbinu nepopularnog reima. Druga, vanija faza
inicijacije bila je posveena seminarima o nenasilnom otporu. Ovi
seminari su bili zamiljeni kao oblik koncentrinog prenosa znanja,
neto poput mrenog marketinga, koji se nije naplaivao, ve je,
naprotiv, predloeni kandidat mogao dobiti i odreenu materijalnu
podrku (u zavisnosti od priblienosti centru hijerarhijskog
targeta, podrka se kretala od plaenih seminara u luksuznim
hotelima susednih zemalja i bogatih dnevnica, do osveavajuih
pia, olovaka i rokovnika). Tek posle svih ovih testova novi lan
je mogao da bude stavljen na spisak za naplatu svih dodataka. Na
primer, u decembru 1999. novom lanu pokreta koji je predloio
osnivanje nove flijale Otpora u jednom provincijskom gradiu,
bilo je isplaeno 130 dolara za organizacione trokove,
106
izdat
mobilni telefon i propagandni materijal (nekoliko pakovanja letaka
i fajera, rolne postera, pakovanje sprejeva sa bojom, majice sa
znakom Otpora). Po izjavama predstavnika Otpora, oni su
106
Za poetak je to bilo dovoljno, ako se u obzir uzme da je mesena
plata radnika u to vreme iznosila 28 dolara, a plata policajca 65 dolara.
89
uspeli da osnuju 130 regionalnih predstavnitava sa ukupno oko 70
hiljada lanova, to je oigledno preuvelian broj.
107
Socioloki profl lanova pokreta bio je formiran na osnovu
opirnog istraivanja V. Ilia, obavljenog nekoliko meseci posle
dogaaja od 5. oktobra 2000, takorei po sveim tragovima,
uraenog sa visokom dozom objektivnosti, koja je postepeno
prerasla u dobroudni odnos prema pokretu.
108
Struktura lanstva
je bila sledea: 61% mukaraca i 39% ena, priblino treina lanova
Otpora su bili na pragu punoletstva (18 godina) ili mlaa, 41%
je spadalo u kategoriju od 19 do 24 godine, ostali su bili stariji.
Tendencija podmlaivanja pokreta pojavila se u kasnijoj fazi rada
pokreta, od maja 2000.
Socijalni status lanova pokreta poklapao se sa starosnim gru-
pama: 51% studenata, 30% kolaraca, 5% radnika, 4% nezaposlenih
i 3% slubenika. Nacionalni sastav je u potpunosti odgovarao
etnikoj strukturi Srbije, drugim reima, 82% lanova su bili etniki
Srbi.
109
Po miljenju V. Ilia, u srpskim uslovima kao adekvatan
marker socijalnog porekla moe se uzeti profesija oca. Podaci
(35% fakultetski obrazovanih ljudi, 31% kvalifkovanih radnika,
15% slubenika) govore o tome da su lanovi pokreta uglavnom
pripadali srednjoj gradskoj socijalnoj klasi, sa prilino niskim
materijalnim statusom. Na osnovu istraivanja postignutog uspeha
i slobodnog vremena, koje se u proseku provodilo u Otporu, Ili
je doao do zakljuka da su dominirali nemarljivi studenti i kolarci
sa prilino niskim ocenama. Interesantno je da je, bez obzira na loe
rezultate u kolovanju, 56% ispitanika svoju budunost povezivalo
sa obrazovanjem i u njemu videlo svoj put ka uspehu u ivotu.
107
108
Ili, V., Otpor vie ili manje od politike, Beograd, 2001.
109
U Srbiji 82,86% stanovnitva ine Srbi (Srbija sa Vojvodinom, bez
Kosova i Metohije).
90
Pjotr Iljenkov
lanovi Otpora su uestvovali u njemu bez preteranog fanatizma,
o emu svedoi injenica da su na pitanje o instrumentima koje
smatraju kljunim za reavanje problema u Srbiji, odgovorili na
sledei nain: opozicione partije (26%), sopstveni napori (19%) i,
tek na treem mestu, pokret Otpor (16%). Panju privlai i odnos
lanova prema religiji: 24% su se izjasnili kao vernici i 36% kao
religiozni, bez potovanja svih zahteva religije koju ispovedaju, a
svega 4% je pristalo da se izjasni protiv religije, odnosno kao ateisti.
Vanu ulogu u ovako visokoj popularnosti crkve odigrala je politika
prosveenog ateizma koju je zastupao reim, a koja je faktiki samo
trpela religiju kao takvu. Sinkretizam i prikrivene protivrenosti
Otpora izraavane su i u tome to je 50% lanova pokreta bilo
kategorino protiv uestvovanja crkve u politikom ivotu Srbije
posle pobede demokratije, a 34% su eleli da crkva ima izuzetnu
ulogu u politikom ivotu Srbije posle svrgavanja Miloevia.
Veoma iznenaujue odgovore (na prvi pogled) davali
su aktivisti Otpora na pitanje o osnovnim problemima Srbije.
Veina njih je, naravno, na prvo mesto stavila ekonomske (38%)
i politike (20%) probleme. Ipak, krajnje interesantno izgleda (za
pokret osnovan i sponzorisan od strane NATO-a) veoma nizak
rejting politiziranih problema poput nacionalizma (svega 5%) i
normalizacije odnosa sa inostranstvom (neverovatnih 3%).
O visokom stepenu ksenofobinosti obinih lanova Otpo-
ra govori i injenica da je na pomo od nevladinih organizacija
(6%) i iz inostranstva (1%) raunao neznatan broj (verovatno
samo oni koji su znali ili sumnjali u takve izvore fnansiranja).
Ostali su se teili idejom da Otpor fnansira srpska dijaspora
ili najprihvatljivija i neutralna strana drava, Grka. Geopolitiki
pogledi aktivista Otpora bili su daleki od onoga to se smatra
klasikom narandastih pokreta.
Bez obzira na poziciju koju je devedesetih godina zauzimala
Rusija prema Balkanu, i na to to je u zvaninoj retorici tadanjeg
91
jugoslovenskog reima Moskva predstavljana kao saveznik Miloe-
via, Rusija je bila na drugom mestu (9%) odmah posle pravoslavne
i balkanske Grke (22%) kao najblii saveznik Srbije. Istovremeno,
na pitanje o tri neprijateljske Srbiji zemlje, SAD je fgurirao u
45% odgovora, zemlje Zapadne Evrope u 42%, pretiui nedavne
ratne protivnike Albaniju (36%) i Hrvatsku (32%) i potpuno
zasenivi Rusiju (11%), koja je negativne poene dobila zahvaljujui
imaginarnoj podrci Miloeviu.
Zapadni sponzori su bili malo zadovoljniji jednoglasnim
negativnim odnosom prema jednopartijskom sistemu kao protiv-
niku demokratije, progonitelju crkve, ruitelju nacionalne svesti
i sl. Mnogo neprijatnije iznenaenje za pristalice neoliberalizma
bili su pogledi lanova pokreta na ekonomsko ureenje. Radi
dobijanja izbalansiranih rezultata i otklanjanja asocijacija koje bi
mogao izazvati termin socijalizam (tako opasno blizak nazivu
partije neprijatelja br. 1), Ili je zamolio ispitanike da daju oce-
nu sledeim tvrdnjama bez materijalne jednakosti nema pra-
ved nosti i drutvena struktura moe biti stabilna samo ako
po stoji pravo privatne svojine. Sa prvom tvrdnjom saglasilo
se 29%, 53% je negiralo, a drugu je odobrilo 38% i odbacilo 32%,
to pokazuje relativno visok nivo elitaristikih ubeenja meu
aktivistima Otpora. Vrhunac ovakvih, tako dalekih od Adama
Smi ta, raspoloenja izazvala je injenica da je samo 35% ispitanika
podralo izjavu o tome da u jednom drutvu raspon izmeu
minimalnih i maksimalnih dohodaka treba da bude neogranien,
pri emu je 13% od njih bilo toliko radikalno da su se zalagali za
totalno izjednaavanje nivoa primanja.
Ni glavni probni balon liberalne demokratije odnos prema
manjinama aktivisti pobednikog pokreta nisu proli. Samo
10% ispitanika smatrali su da je manjinama potrebno obezbediti
posebna prava, 31,64% su izjavili da manjine ve imaju i previe
prava, a ostali su bili manje-vie ravnoduni prema ovoj temi. Jo
92
Pjotr Iljenkov
ilustrativniji su bili odgovori na tri konkretna, kljuna pitanja za
odreivanje stepena nacionalne samosvesti/servilnosti prema
Zapadu. Samo 1% anketiranih ljudi sloilo se sa idejom o priznanju
nezavisnosti Kosova, 28% su smatrali da Republika Srpska (srpski
deo Bosne i Hercegovine) treba da se pripoji Srbiji, i tek 36% je
podralo ideju o saradnji sa Hakim tribunalom. Naravno, navedene
podatke treba razmatrati u kontekstu izuzetno visokog opteg
nivoa antiamerikog raspoloenja u Srbiji krajem prolog veka.
Liberalne i evroatlantske ideje su u redovima lanova Otpora
imale mnogo vie pristalica nego meu ostalom omladinom u
Srbiji. Sa druge strane, ideje o jednakosti i demokratiji korelirale su
sa preovlaujuim raspoloenjem u drutvu.
Sumirajui rezultate sociolokog istraivanja V. Ilia, moe
se izvesti zakljuak da su u proseku lanovi pokreta Otpor bili
umereno nacionalistiki i tradicionalistiki nastrojene demokrate,
sa idejom o socijalnoj pravdi. Radikalizam karakteristian za
omladinu u kombinaciji sa navedenim kvalitetima, napravili su od
njih veoma prihvatljive regrute za borbu protiv reima, koji se posle
obavljenog posla, odnosno svrgavanja diktatora, nee pretvoriti
u monu organizacionu strukturu. Ovo poslednje, kako smo ve
rekli, obezbeivalo se mehanizmima za samounitenje organizacije.
Sponzori su hteli (i dobili) poslunu crvenu gardu za privremenu
upotrebu, a ne nove talibane.
Tehnika i praksa Otpora
snovni metod koji je Otpor koristio u svom politikom
radu bile su nenasilne akcije. U skriptama
110
2000. godine, koje su se
110
Studentski argon za fotokopije skraenih konspekata lekcija, koje su
kruile meu studentima. U ovom sluaju to su tri lista fotokopija, gusto, sa obe
93
koristile na seminarima u Srbiji, moe se nai detaljno objanjenje
ove metode.
Za vreme odravanja akcija uesnici su morali da se pri-
dravaju sledeeg: Zabranjeno je nanoenje fzikih povreda bilo
kome, ne odgovarati udarcima na udarce, ne iskazivati mrnju
prema organima reda i, najvanije, izraavati protest a ne mrnju,
izbegavati line uvrede i nasilje, izbegavati pretee gestove za
vreme demonstracija, izbegavati krau tue imovine iz politikih
razloga, ne nositi oruje, za vreme akcija ne konzumirati alkohol i
narkotike, drati se dogovorenog (potovati partijsku disciplinu), u
sluaju hapenja ne negirati uee u akcijama. U istim skriptama
mogla se proitati i prepriana varijanta drugog toma klasinog dela
D. arpa posveenog konkretnim metodama nenasilnih akcija.
111
Anonimni autor konspekata skicirao je ceo spektar meto da
nenasilne borbe: metode nenasilnog protesta i ubeivanja (zva-
nine izjave, komunikacija sa irokom auditorijom preko medija,
simboline masovne akcije, simbolike drutvene akcije, nenasilni
pritisak na odreena lica, korienje pozorinih i muzikih rekvi-
zita, organizovanje povorki, javnih sastanaka, demonstrativno
povlaenje i otkazivanje), metode odbijanja socijalne saradnje
(os tra kizam, neuestvovanje u drutvenim dogaanjima, izlazak
iz socijalnog sistema), metode odbijanja ekonomske saradnje
(boj kot i trajk), metode odbijanja politike saradnje (nelojalnost
vlastima, uklanjanje ulinih znakova, neposlunost, akcije dravnih
slubenika), metode nenasilnog meanja (samodestrukcija, kori-
enje suda kao poligona za optuivanje tuilaca od strane optuenih,
psiholoko iscrpljivanje pristalica reima, fziko ometa nje rada
ustanova i transportnih mrea, ekonomsko i politiko meanje).
strane popunjenih irilikim kompjuterskim tekstom, fontom 10, bez potpisa i
naslova. Skripte su se koristile kao pukice na seminarima odranim u leto
2000. u okolini Beograda.
111
Sharp Gene, The Politics of Nonviolent Action, Boston, 1973.
94
Pjotr Iljenkov
Naravno da se ceo ovaj komplet akcija nije mogao primeniti
u Srbiji i navodio se samo da bi se pojaala ubedljivost kompletne
metodologije i da bi se probudio interes auditorija primerima
kao to su odbijati izvravanje intimnih obaveza u cilju politike
preorijentacije partnera, koji je spadao u metode odbijanja socijalne
saradnje. Mnogo ire i detaljnije bila je pojanjena prva taka, koja
se odnosila na metode nenasilnog protesta i ubeivanja, koje su
aktivisti Otpora najvie primenjivali.
Autor skripti veliku panju je posvetio tehnikama u sluaju
hapenja, sve u cilju prevazilaenja oka i podizanja morala
omladine, koja se prvi put nala iza reetaka. Ova tema, obraivana
na seminarima, poklapala se sa optom stratekom linijom seminara
koji su se odravali u Budimpeti i Segedinu.
Odluke o preduzimanju konkretnih koraka u okviru kam-
panje i zapoinjanje novih kampanja donosile su se tek posle
konsultacija sa Agencijom za ispitivanje javnog mnenja. Po reima
jednog od rukovodilaca Otpora, Ivana Andria, od samog poetka
je odlueno da se akcenat stavi na odreenu grupu, omladinu od 18
do 30 godina. Istraivanja je vrio moan, pripremljen tim iz Instituta
za strateki marketing i istraivanje sredstava javnog informisanja,
koji se istraivanjem javnog mnenja u Srbiji bavio jo od poetka
devedesetih godina. Analiza je raena na visokom profesionalnom
nivou, na 16 fokusnih grupa u osam naselja, obuhvaeno je gradsko
i seosko stanovnitvo razliitog starosnog doba i interesovanja.
Na kraju rada, za godinu dana, dolo se do devet hiljada stranica
ciljanih istraivanja, ispitivanja i profla razliitih fokusnih grupa.
Predstavnik agencije za strateki marketing redovno je dostavljao
mesene izvetaje za svaku od obraivanih grupa. Iz tog razloga,
greaka u PR-u faktiki nije ni bilo, izbor parola i ciljeva kampanje
savreno je odgovarao masovnom raspoloenju i postizao mak-
simalni efekat.
112
Treba odati priznanje i strategiji Otpora, koja
112
Andri, Ivan, Intervju Stivu Jorku za flm Ruenje diktatora,
95
je podrazumevala postepeno poveanje pritiska na reim, a ne
momentalno organizovanje masovnih demonstracija. Ljudi koji su
se bavili strategijom potpuno su shvatali da je, za jednu tako mladu
organizaciju, pokuaj organizovanja masovnog protesta odmah i
sada u svakom sluaju osuen na propast, podjednako i u sluaju
neuspeha (uzalud potroena sredstva i napori, reputacija gubitnika)
i u sluaju uspeha (masovno okupljanje naroda je mona snaga, ali
ako se masa nezadovoljnih samo okupi i odslua parole, a zatim
se mirno razie bez nastavka i perspektive, to e samo rezultirati
masovnom frustracijom, razoaranjem i apatijom). Mnogo efkasnije
su bile mnogobrojne ciljane i koordinisane male akcije u velikim
gradovima Srbije (Beograd, Ni, Novi Sad, Kragujevac).
Planirano je da vanu ulogu odigraju lokalna sredstva
jav nog informisanja, koja nisu bila pod tako monom cenzurom
reima, preko kojih se mogla izdavati periodina tampa, gde su
postojale radio-sta nice, pa ak i lokalne televizije koje nisu bile pod
direktnom reimskom kontrolom.
113
Pokuaemo da u optim crtama hronoloki opiemo rad
Otpora, koristei se materijalima sa sada ve zatvorenog sajta
ovog pokreta, kao i sa sajta njegovih naslednika.
114
U periodu od
avgusta do oktobra 1999. Otpor, koji je do tada radio kao jedan
od opozicionih studentskih kruoka, dobija solidno fnansiranje
i preusmerava se na sasvim druge ciljeve nego to je borba za
demokratizaciju univerzitetskog ivota. Njegova meta postaje
aktuelni reim. Javnu promociju novog pokreta nosila je kampanja
pod nazivom Deklaracija o budunosti Srbije, tokom koje su
sakupljani potpisi za zatitu evropske svetle budunosti zemlje.
Ova deklaracija je postala javni program pokreta, sa navedenim
zadacima, ciljevima i metodama Otpora. Istovremeno, radilo
30.11.2000.
113
Isto.
114
http://www.otpor.com; http://www.canvasopedia.org
96
Pjotr Iljenkov
se i na formiranju savetnikog odbora Otpora, koji je nastupao
kao zvanini trust mozgova pokreta i sluio kao veza izmeu
Otpora i autoriteta starije generacije iz redova opozicije. U to
vreme pokret je organizovao nekoliko masovnih, zapaenih i
duhovitih akcija koje su privukle veliku panju javnosti. Na primer,
u avgustu 2000. u Niu je proslavljen roendan predsednika
Jugoslavije. Aktivisti Otpora predloili su okupljenim graanima
da na ogromnoj estitki napravljenoj od tvrdog papira za crtanje
ispiu roendanske estitke slavljeniku, a jedan od aktivista pokreta
slagao je ispred nje poklone za predsednika (kartu za Hag u
jednom pravcu, prugasto zatvorsko odelo, knjigu Mire Markovi,
lisice i ogromnu tortu ukraenu crvenom zvezdom). Na kraju akcije
torta je bila podeljena okupljenima. Tokom akcije Dinar za smenu
graanima je nueno da za simbolini dinar mogu da udaraju po
plastinom buretu na kome se nalazila slika Slobodana Miloevia.
Manje spektakularna je bila ciljana akcija pod nazivom Truo je,
pada! u kojoj su otporovci propagirali parolu koja se odnosila na
predsednika Jugoslavije.
U novembru i decembru 1999. bila je sprovedena kampanja
reklamiranja simbola pokreta Pesnica je pozdrav!, na kojima je
u razliitim oblicima predstavljen glavni simbol pokreta pesnica.
U okviru ove kampanje na plakatima su bili poznati srpski
glumci sa podignutom pesnicom, sa istim pozdravom i sloganom
Pesnica je pozdrav!. Kampanja koja se zavravala u decembru
logino je krunisana plakatom na kome je prikazan Deda Mraz
sa podignutom pesnicom i estitkom Srena nova otporaka
godina!. Istovremeno je zapoeta distribucija najmasovnije serije
plakata pokreta pod parolom Otpor, jer volim Srbiju!
U januaruaprilu 2000. zapoeta je kampanja Ovo je ta
godina!, sa distribucijom ogromne koliine plakata na kojima je
bila ispisana ova parola. Kampanja je poela akcijom pod nazivom
Nije vreme za slavlje!.
97
Na tradicionalnom mestu doeka Nove godine u centru
Beograda, na dan doeka, predstavnici Otpora pozvali su sugra-
ane da se raziu poto nije vreme za slavlje. U jeku proslave i
praznine atmosfere, aktivisti su iznenada na ogromnom ekranu,
pomou video-projektora, pustili flm o rtvama reima Slobodana
Miloevia. Otporai su uzvikivali: Idemo kui! Razmislimo kako
da sledee Nove godine obezbedimo razlog za slavlje! Meu
prisutnima na trgu bilo je oko tri hiljade aktivista pokreta koji su se
spontano odazvali pozivu za prekidanje slavlja. Sve se zavrilo
sveoptim neraspoloenjem i sveana proslava je prekinuta. To
je ujedno bila i poslednja proslava koja je tradicionalno ujedinjavala
sve graane Jugoslavije. U istom periodu odran je prvi zajedniki
kongres pokreta, na kome je izglasano njegovo prerastanje u
narodni pokret. Izglasane su i brojne akcije za ulanjenje i
borba za omasovljavanje pokreta. Ova borba za masovni karakter
pokreta Otpor vodila se u dva pravca, koji su bili prikazani na
dve vrste distribuiranih plakata. Prvi pravac, pod parolom Otpor
se iri!, imao je za cilj dostavljanje i lepljenje ogromnih plakata u
svim, pa i najmanjim i najudaljenijim naseljima, kako bi se prenela
informacija i privukle potencijalne pristalice, ma gde ivele. Drugi
pravac, pod parolom Otpor je u vaem dvoritu! bio je orijentisan
na formiranje elija u mestu prebivalita lanova i privlaenje
njihovih prijatelja, rodbine i komija. U martu je u Novom Sadu
sprovedena akcija Velikani, velikani!, tokom koje su jedni pored
drugih bili postavljani portreti nesrazmerne veliine klasika srpske
knjievnosti i Slobodana Miloevia sa saradnicima. Tokom aprila
odrane su brojne akcije. U Beogradu, pod parolom Protiv besnila,
nove mobilizacije i rata, obeleen je dan kada je izmeu dva svetska
rata, za vreme Kraljevine Jugoslavije, kraljevska policija pucala u
studentske proteste. Takoe u Beogradu, Otpor je uestvovao u
postavljanju spomen-ploe ubijenom novinaru Slavku uruviji. U
Poarevcu i Vrnjakoj Banji odrane su akcije pod nazivom Crvena
98
Pjotr Iljenkov
zvezda leti u Hag!, tokom kojih je u vazduh letela ogromna crvena
zvezda (kao simbol Slobodana Miloevia) vezana za balone
napunjene helijumom. U Beogradu je organizovana akcija pod
nazivom Kako se suprotstaviti mobilizaciji, represiji i vanrednom
stanju. U Kragujevcu je prola akcija Misli svojom glavom!
tokom koje je prolaznicima nueno da odgovore na etiri pitanja:
Ko je izdao Krajinu? Ko je izdao Kosovo? Ko je pokrao penzije? Ko
alje vau decu u rat?.
115
U majujulu 2000. pokret je poeo da doivljava prve masovne
policijske akcije reima, usmerene na zastraivanje uesnika, i
odmah odgovorio kampanjom pod nazivom Ovo je lice Srbije!.
Cilj kampanje bio je da pomogne opoziciono raspoloenom delu
drutva u prevazilaenju straha od represija. Fotografje aktivnih
lanova pokreta, koje je policija pretukla, u krupnom planu bile su
prikazane na plakatima.
Odlian PR-potez bila je akcija u kojoj su hrabre devojke
stajale u prvim redovima demonstracija (kako bi preduhitrile
eventualni napad policije), sa cveem u levoj ruci, a desnom
podignutom u stisnutu pesnicu, simbol Otpora. Kada je reim
pokrenuo talas zatvaranja sredstava javnog informisanja, pokret
je bio prinuen da organizuje masovne mitinge koji je trebalo da
popune informativnu blokadu i obaveste prisutne o radu Otpora.
Povodi za ove akcije bile su zabrane sredstava javnog informisanja
ili brutalno ophoenje prema uhapenim aktivistima. to je vie
akcija preduzimala policija, to je vie akcija organizovao pokret,
a nove akcije pokreta izazivale su nove rtve policijske torture. I
tako u krug. Raspoloenje u drutvu dovedeno je do usijanja. Osim
mitinga i demonstracija podrke, pokret je uhapenim i pretuenim
licima organizovao pravnu i svaku drugu vrstu pomoi. U maju
mesecu broj izvedenih propagandnih kampanja nije opadao. U
Kragujevcu je bila organizovana proslava Prvog maja, praznika
115
Ili, V., Otpor vie ili manje od politike, Beograd 2001, str. 6768.
99
rada, a ne praznika parazitskog reima koji je sebi prisvojio
ovaj dan. Za vreme akcije odrani su govori, ali se pripremao
i tradicionalni rotilj za sve prisutne. U Uicu je organizovano
obeleavanje dvadeset godina od smrti Tita i izvedena akcija
pod nazivom Tito se predomislio!, sa simbolikim ulanjenjem
Josipa Broza u pokret Otpor. U Novom Sadu je protekla akcija
pod tradicionalnim parolama jugoslovenskih partizana-komunista
Smrt faizmu (Miloevi) sloboda narodu!. U junu su odrane
akcije koje su imale za cilj uvrivanje veza izmeu Otpora
i crkve. Otporai su uestvovali u pomenu poginulih za vreme
bombardovanja 1999. (za koje su aktivisti Otpora optuili ni
manje ni vie nego Miloevia) i zatraili blagoslov za sve to su
uinili za svoj narod, koji su na kraju i dobili od nekih lokalnih
svetenika i pojedinih episkopa.
116
Posle odluke Miloevia da, krajem jula 2000, prekine svoj
mandat i raspie prevremene izbore (za 24. septembar), zapoeta
je poslednja faza borbe Otpora protiv predsednika Jugoslavije i
njegovog okruenja. Organizovane su dve paralelne kampanje, sa
dva razliita cilja. Prva, pod parolom Vreme je!, nosila je naziv
Izai i glasaj! i bila je usmerena na aktiviranje mladih biraa,
od 18 do 27 godina, kritiki nastrojenih prema reimu, ali koji po
pravilu izbegavaju izlaske na biraka mesta. Tokom kampanje u 60
gradova zemlje odrani su rok-koncerti na kojima je prisustvovalo
vie desetina hiljada ljudi. U sklopu ove kampanje organizovan je i
karavan zvezda, u kome su uestvovali poznati sportisti i glumci,
koji su obili 53 grada i pozivali opoziciono nastrojene graane da
izau na izbore i tako iskau svoj protest.
Na taj nain, pokret je uspeo da svojim akcijama i propa-
gandom obuhvati veoma irok krug graana i gradova. Omladina
se veoma rado okupljala na rok-koncertima.
116
Ili, V., Otpor vie ili manje od politike, Beograd 2001, str. 68.
100
Pjotr Iljenkov
Pri tom, ovakva masovna okupljanja bila su odlian povod
da se okupi i omladina nezainteresovana za politiku, zaigra i
odlino provede u drutvu svojih vrnjaka, uz umerenu koliinu
alkohola, na otvorenom, pod improvizovanim binama sa veoma
kvalitetnim ozvuenjem. Za pridobijanje simpatija srednje i starije
generacije veliku ulogu odigralo je angaovanje priznatih linosti iz
oblasti obrazovanja, popularnih sportista i glumaca, koji su tokom
kampanje obavezno nosili majice ili znake sa parolom Vreme
je!
117
Popularnost je stekao i novi simbol, sat na kome su streli-
ce pokazivale vreme 23.55, ispod koga je pisalo Vreme je
24.09.2000! Prilino mnogo sredstava potroeno je na deljenje
he mij skih olovaka sa natpisom Za glasanje. Na koncertima
i mitinzima deljene su majice sa simbolima Otpora i kasete sa
pes mama jugoslovenskog pop-pevaa ora Balaevia. Na audio-
kasetama bila je snimljena samo jedna pesma, iveti slobodno,
koja je pozivala na borbu protiv izolacije, protiv crnih hronika i
besmislenih ratova, protiv neslobode, za bolje sutra, za perspektivu
u svojoj zemlji, a ne iseljenje u Toronto ili Sidnej, uzdizala omladinu
koja je progledala i ohrabrivala roditelje na borbu, prizivala da se
zdrobe lani dijamanti ko ljuska upljeg oraha, da bulevari sveta
pamte muziku koraka. Ova pesma, koja je momentalno postala
veoma popularna, mogla se uti bukvalno na svakom oku, u
svim studentskim domovima i klubovima.
Druga, paralelna kampanja, koja je za cilj imala odvlaenje
panje organa reda i dezorijentaciju i klonulost pristalica predsed-
nika, organizovana je pod nazivom Gotov je!. Osnovni zadatak
ove kampanje bio je da se simpatizeri predsednika i neodluni birai
ubede da su dani vladavine Slobodana Miloevia odbrojani. U
kampanji je korieno bezbroj nalepnica, sprejeva sa bojom, plakata
117
Popovi Sra, Intervju Stivu Jorku za flm Ruenje diktatora
30.11.2000.
101
i fajera sa gore navedenom parolom. Po izjavama Otpora, u
kampanji je uestvovalo skoro 20 hiljada novih aktivista, koji su
se ulili u pokret posle intenzivnog rada na mobilizaciji kadrova.
Osnovni cilj akcije bilo je korigovanje plakata socijalista i ujedi-
njene levice lepljenjem preko njih slogana Gotov je!.
Ove dve kampanje bile su meusobno strogo razgraniene.
Razgranienje se uoavalo i u razliitim simbolima (pesnica i sat) i
u tome to su aktivisti Otpora uestvovali sa svojim simbolima
u akcijama Izai i glasaj!, ali su se trudili da ni na koji nain ne
budu povezani sa glavnim organizatorima akcije. Radi toga je bilo
angaovano oko 37 prijateljskih nevladinih organizacija, koje su
formalno uestvovale u realizaciji kampanje, ali je rukovoenje
akcijama uvek bilo u rukama Otpora. Za svim ovim se skrivao
pokuaj da se druga kampanja (Gotov je!) predstavi kao
nepristrasna, da korigovanje predizbornih plakata socijalista i
presuda Miloeviu budu prihvaene kao istorijski i nepartijski in,
a ne kao akcija konkurentskog pokreta.
Osim toga, Otpor je ve tada stekao slavu agresivnog
bor ca sa reimom, protiv koga je policija u stanju da primeni silu,
pa je bilo potrebno sa mitinga skinuti auru Otpora da bi se pre-
vaziao strah (ili negativan odnos) od mitinga i privukao to vei
broj uesnika na koncerte i susrete sa poznatim linostima.
118
Po
za vretku glasanja obe kampanje su bile objedinjene, pa su na
masovnim koncertimamitinzima, koji su prethodili 5. oktobru,
organizatori nosili crne majice Otpora sa simbolom, belom
pesnicom.
Tokom uspeno sprovedene kampanje, Otpor je oba-
vio sav prljavi posao u borbi sa reimskom propagandom i
time omoguio demokratskoj opoziciji Srbije da se maksimalno
koncentrie na promovisanje svog pozitivnog programa. Iz apatije
118
Andri Ivan, Intervju Stivu Jorku za flm Ruenje diktatora,
30.11.2000.
102
Pjotr Iljenkov
su bili izvuene sve opozicione snage i svi slojevi srpskog drutva, svi
protivnici Slobodana Miloevia, sa svih strana politikog spektra
Srbije. Osim toga, u drutvu je bila vetaki stvorena odreena
klima, javnost je bila dovedena na ivicu masovne histerije. Dolo je
do toga da je pred same izbore (u septembru) stanje bilo takvo da je,
u bukvalnom smislu, van dravnih ustanova bilo opasno izraavati
simpatije prema aktuelnom predsedniku.
Borba zvaninih vlasti protiv Otpora
Pria o prvoj ekspres-revoluciji u Evropi bila bi nepotpuna
bez prie o merama koje je okruenje Slobodana Miloevia pri-
menjivalo u borbi protiv pokreta Otpor. Veina primenjenih
mera se, po pristupu i metodama, u potpunosti poklapala sa pri-
stupom i metodama koje su kasnije primenili i svi ostali reimi
napadnuti obojenim revolucijama. Odnos vlasti prema pokretu
Otpor moe se uslovno podeliti na tri perioda razliita po
traja nju: od jeseni 1998. do prolea 2000. prezir, a samim tim i
ravnodunost; od prolea 2000. do kraja leta 2000. mrnja i naglo
uvoenje represije; septembar-oktobar 2000. paralizujui strah od
budunosti u sluaju pobede opozicije.
Odmah treba naglasiti da se i na vrhuncu sukoba izmeu
Otpora i policije vlast ponaala prilino humano prema lanovima
ovog pokreta. Po podacima koje je izneo Fond za humanitarno
pravo, u toku policijske kampanje protiv Otpora u Srbiji je
bilo zadrano oko dve hiljade lica, pristalica pokreta, od kojih je
veina bila relativno brzo osloboena. Oko 200 uhapenih nisu
bili punoletni (izmeu 16 i 18 godina), 300 ljudi je bilo privoeno
pet i vie puta (drugim reima, sudei po svemu bili su aktivisti
pokreta). Ovi podaci, kao i mere koje je policija preduzimala prema
Otporu, uzeti su iz specijalnog izdanja posveenog ovoj temi.
103
Podaci su prikupljeni na osnovu monitoringa i dokumentacije
Ministarstva unutranjih poslova Republike Srbije posle 5. oktobra
2000.
119
Kao povod za kampanju posluila je tua koja se 2. maja
desila u Poarevcu izmeu nekoliko lanova Otpora i njihovih
politikih protivnika iz uticajne vladajue partije Jugoslovenska
levica (JUL), na ijem je elu bila supruga Slobodana Miloevia,
Mirjana Markovi. U tui su vie stradali lanovi Otpora (sva tri
napadaa su zavrila u bolnici), a cela stvar je svedena na tipian
sukob izmeu dve grupe huligana u provincijskom gradiu. Ipak,
odlueno je da se ovom dogaaju prida veliki politiki znaaj.
Istog dana MUP Srbije i JUL su u svojim saoptenjima za javnost
izvestili da je re o pokuaju politikog ubistva mladih pristalica
Jugoslovenske levice od strane grupe siledija koji su na sebi imali
faistike simbole Otpora.
Iz ove dokumentacije posebno treba izdvojiti Odluku pod
brojem 33/2000 (za internu upotrebu) o borbi sa ekstremistikim
omladinskim organizacijama. Odluku je 11. maja 2000. potpisao
zamenik ministra unutranjih poslova, glavni policajac drave,
general-pu kov nik Vlastimir orevi, koji se istakao tokom
borbe sa separatistima na Kosovu i Metohiji 19981999, a 2007.
bio izruen Hagu, posle nekoliko godina neuspenog skrivanja
od Karle del Ponte. Odluka je predstavljala nastavak niza naredbi
i instrukcija MUP-a Srbije od 25.10.1997, od 20.10.1999. i od
24.01.2000, koje su se odnosile na delovanje bezbednosnih snaga
prema uesnicima neformalnih grupa (skinhedsi, Sokolovi
i dr.), religioznim sektama i radikalnim navijaima sportskih
klubova, iji lanovi ispoljavaju agresivnost u ponaanju i
odevanju, naruavaju pravni poredak, vre krivina dela sa
elementima nasilja, uz primenu orua za nanoenje telesnih
povreda. Interesantno je da su kao najopasniji protivnici (koje
119
OTPOR u nadlenosti policije, Beograd, 2001.
104
Pjotr Iljenkov
treba unititi) izdvojeni skinhedsi, koji su, objektivno govorei,
skoro neprimetan pokret u Srbiji. Tek kao problem broj 2
izdvojena je u poslednje vreme primeena aktivnost pokreta
Otpor, iji lanovi odeom (crni kaketi, bandane, pantalone,
majice sa simbolom Otpora i pesnicom u krugu i sl.) i agresivnim
ponaanjem na ulicama, trgovima i drugim javnim mestima veih
gradova kre javni red i mir. Po miljenju general-pukovnika
orevia, Otpor nije bio prvi omladinski pokret koji je NATO
osnovao u cilju realizacije svojih politikih ciljeva. Pre Otpora
bio je formiran pokret Sokolovi
120
.
Imajui u vidu sve gore navedeno, svim radnicima MUP-
a (inspektorima, saobraajnim patrolama i operativcima) bilo je
nareeno da, u saradnji sa predstavnicima dravne bezbednosti,
preduzmu sledee mere:
1. nastaviti sa identifkacijom lanova neformalnih grupa
(skinhedsa, Sokolova, radikalnih navijaa i lanova
reli gioznih sekti);
2. identifkovati lanove pokreta Otpor, prikupiti po-
datke o broju lanova, namerama i sklonostima, mestu
i vremenu odravanja skupova, kretanju i drugim de-
latnostima;
3. posle identifkacije lanova i pristalica neformalnih gru -
pa i religioznih sekti (skinhedsi, Sokolovi, pokret
Ot por i dr.) izvriti njihovu kriminalistiko-tehniki
obra du,
121
obezbediti dalji nadzor nad njima, pratiti nji-
hovu delatnost i spreiti nasilno i drugo protivzakonito
120
Oigledno se misli na Sokolove, pokret SPO-a Vuka Drakovia,
koji je on pokrenuo posle neuspelog atentata na Ibarskoj magistrali. Pokret nije
ostvario skoro nikakav uspeh.
121
To jest, u ovom sluaju, otvoriti dosije i uzeti otiske prstiju.
105
po naanje uz energinu primenu zakonom predvienih
mera;
4. uspostaviti neophodnu saradnju sa centrima za socijalnu
rad i vaspitno-obrazovnim ustanovama, roditelje malo-
letnih lanova ovih grupa upozoriti na negativno pona-
anje dece i obavezati ih na pojaani nadzor nad decom.
Autor ove odluke naglaava da je, u sluaju bilo kakvih novih
saznanja o radu lanova gore navedenih grupa, o tome neophodno
hitno i detaljno obavestiti Operativni centar MUP.
122
Pod represijama koje su, po miljenju autora specijalnog
izdanja, preiveli lanovi pokreta Otpor, podrazumevali su se
razni oblici delovanja vlasti. Kao prvo, represije opteg karaktera,
kao na primer, odbijanje ministarstva da registruje pokret iako
su svi formalno-prav ni uslovi za to bili ispunjeni. U represije
opteg karaktera spada i pokuaj vlasti da u Saveznoj skuptini
izglasa zakon o spreavanju teroristikog delovanja. Ovaj zakon (u
dananje vreme zakon su usvojile mnoge zemlje koje su doivele
teroristike napade) predvia sledee: preventivno privoenje,
pravo izricanja optube bez prethodne istrage, pravo zadravanja
u pritvoru na odreeni rok lica koje odbija da svedoi, uvoenje
u legalni arsenal policije rad agenata-provokatora. I poslednje:
slobodnim tumaenjem pojma protivdravne delatnosti, svaki
uesnik u javnim opozicionim akcijama mogao bi, po ovom zakonu,
biti pritvoren na trideset i vie dana. Treba jo rei da je na kraju taj
zakon postao zvanino strailo za opoziciju, jer su se njegovom
usvajanju usprotivili svi politiari, ne samo politiari DOS-a, ve
i predstavnici SPO-a Vuka Drakovia, pa ak i radikali Vojislava
eelja, koji se plaio da e se Miloevi pretvoriti u diktatora. Iz
navedenih razloga, na sednici Savezne skuptine, odranoj 30. juna,
donoenje predloenog zakona bilo je odloeno.
122
OTPOR u nadlenosti policije, Beograd, 2001, str. 8.
106
Pjotr Iljenkov
Upravo kada je 11. maja 2000. V. orevi potpisao onu
uvenu odluku, desilo se ve pomenuto ubistvo predsednika
Izvrnog vea Skuptine Vojvodine Boka Peroevia. Formalno,
ubistvo je izvrio ovek koji nije lan ni jedne partije, psihiki
neuravnoteen, koji je iveo u iznajmljenom stanu, nije imao
porodicu, bio zaposlen kao uvar izlobenog centra i koji je pucao
u Peroevia za vreme njegove posete istom. Meutim, za vreme
istrage pronaen je propagandni materijal i literatura Otpora,
koji je vlast odmah okarakterisala kao teroristiku organizaciju, pa
se pritisak policije na pokret naglo poveao.
Razlozi za privoenje su, na primer, mogli biti: majica ili
bed, uee u javnim (nenasilnim) akcijama Otpora, pevanje i
skandiranje parola antidravnog sadraja.
U provinciji su bila uobiajena i vaspitna privoenja
poznatih lokalnih aktivista uoi najavljenih dolazaka dravnih
funkcionera na bilo koje sveane manifestacije. Privoeni su prolazili
kroz standardnu proceduru: privoenje, pretres i konfskovanje,
dranje u pritvoru, ispitivanje, fotografsanje, uzimanje otisaka
prstiju i otvaranje linog dosijea.
Ispitivanje u policiji vrilo se po tipskom formularu za do-
bijanje i klasifkaciju informacija o ekstremistikoj organizaciji:
datum i razlog ulanjenja u Otpor, ciljevi pokreta, kontakti sa
licima iz inostranstva, izvori fnansiranja, delatnost pokreta, lanovi
rukovodstva, politiki pogledi ispitivanog lica i lanova njegove
porodice. Postavljana su pitanja i o postojanju ekstremistikih
frakcija i teroristikih grupa u okviru Otpora. Isti ovaj formular
koristio se i prilikom ispitivanja maloletnih lica. Apsolutna veina
privedenih je posle ispitivanja putena odmah ili posle nekoliko
sati boravka u pritvoru. Za vreme privoenja aktivista i pristalica
Otpora, policija je vrila zaplenu plakata, bedeva, fajera,
zastava, kao i sve predmete sa znakom pokreta predviene za dalju
distribuciju (ibice, kutije, kalendari i majice).
107
Na osnovu prikupljenih podataka, Uprava za analitiku
Sektora za javnu bezbednost MUP-a Srbije je u junu 2000, za internu
upotrebu, objavila malu brouru sa oznakom Strogo poverljivo.
123

U brouri se govori (bez dokaza, nekonkretno i sa ogromnom
koliinom propagandnih foskula) o postojanju pokreta Otpor
i njegovom fnansiranju od strane stranih obavetajnih slu bi.
Otpor je okarakterisan kao produena ruka NATO agre sora,
spremna za ostvarivanje svojih mranih ciljeva u naoj slo bodarskoj
dravi. U brouri nije navedeno ni jedno konkretno ime, datum,
pa ak ni naziv drava koje fnansiraju Otpor ili drava u kojima
se odravaju seminari za pripremu aktivista. Samo je konstatovano
da se terorizam i kriminal ubacuju iz inostranstva, iz Republike
Srpske, delimino iz Crne Gore i drugih zemalja iz okruenja.
Drugi deo broure bio je posveen radu pokreta. Naj vei deo teksta
svodio se na nabrajanje krenja pravnog poretka od strane lanova
Otpora: tue i konfikti u kojima su uestvovali ljudi u majicama sa
znakom ili bedevima Otpora, pronalaenje narkotika (verovatno
marihuane) kod lanova pokreta i sl. Tek na kraju broure slubenici
bezbednosnih struktura obraaju panju na sekundarnu aktivnost
pokreta: distribuciju neprijateljsko-propagandnog materijala,
prvenstveno biltena Otpora, plakata, pamfeta, fajera, broura,
bedeva i drugog materijala, kao i pisanje grafta sa parolama Otpora
kojima pozivaju graane na nasilje, izazivanje haosa, nasilnu smenu
legalno izabranog rukovodstva, na graansku neposlunost i druge
protivzakonite oblike protesta u cilju dovoenja na vlast marioneta
NATO-a. Uz ovaj zavrni deo bio je priloen spisak parola i stihova
protivdravnog sadraja, kao i mesto i datum njihovog iznoenja u
javnost od strane lanova Otpora.
123
Informacija o protivzakonitim delatnostima faistiko-teroristike
organizacije Otpor, MUP RS Resor javne bezbednosti Uprava za analitiku,
Beograd, 2000.
108
Pjotr Iljenkov
U sutini, broura nije ispunila svoj cilj: prepuna gromoglasne
retorike, bez navedenih konkretnih injenica (koje su se stvarno
dogodile), ona je imala slab ideoloki uticaj na policajce, koji su imali
zadatak da je proitaju i postupaju po njoj. Njihova panja je bila
koncentrisana na narkomane i huligane iz redova Otpora (koji
postoje u bilo kojoj partiji), kao i na otvoreno teroristike parole,
a to ih je ometalo u realnom procenjivanju opasnosti od glavnog
oruja Otpora nenasilnog otpora.
Posle ubistva B. Peroevia, policija je poela da primenjuje
taktiku pretresanja stanova najaktivnijih lanova Otpora i
konfskacije propagandnog materijala. Tek poetkom septembra
policija kree u pretresanje kancelarija Otpora i drugih nevladinih
organizacija (Centar za slobodne izbore i demokratiju, ene u
crnom, sindikat Nezavisnost i dr.). Policija je pretrese obavljala
bez naloga za pretres i bez prisustva svedoka, protokoli se obino
nisu sastavljali, niti se izdavala potvrda za konfskovane stvari.
Paralelno sa ovim, policija se nije ustruavala ni da prime-
njuje klasine neformalne metode kao to su vreanje, zaplaivanje i
fziko nasilje nad demonstrantima, uesnicima akcija i privedenim
licima. Mora se priznati da svi ovi sluajevi koje je Fond za
humanitarno pravo (FHP) detaljno dokumentovao, nisu nosili
karakter muenja ili instrumentalizovane i preterane brutalnosti,
ve su se ograniavali guranjem, udaranjem palicama ili akama,
to je pre govorilo o nedoslednosti ili neprofesionalnosti pojedinih
predstavnika organa reda, a ne o sistematskom pristupu. Ovakvim
merama se nije mogao stvoriti stvarni strah od policije, one su
mogle samo privremeno da zaplae privedena lica i da kod rtve
nasilja i njegovih blinjih dugorono izazovu oseaj nepravde i
besa. tavie, u redovima policije bilo je prilian broj nezadovoljnih,
koji su svoje obaveze izvravali prilino mekano, istiui da
samo rade svoj posao i da su prinueni da izvravaju zadatke da
bi sauvali radno mesto.
109
Mnogo efkasnija je bila metoda koju je reim Miloevia
primenjivao prema najaktivnijim lanovima Otpora a to su bili
napadi na njih od strane maskiranih N.N. lica u civilu. Sudei po
svedoenjima obinih lanova pokreta, napadi su ulivali strah ne
samo napadnutim, tj. obraenim aktivistima, nego i u njihovom
okruenju. Negativna strana ovakvih akcija bilo je dovoenje
opteg raspoloenja u zemlji do usijanja. Javnost je ovo ocenjivala
kao simptome slabljenja reima koji krije svoje lice pod maskama,
to je, u sutini, i bio jedan od osnovnih ciljeva Otpora. Kao jo
jedan od primera slabosti reima u voenju propagande, moe se
navesti i pojavljivanje u javnosti (juliseptembar 2000) ogromne
koliine nepotpisanih plakata i nalepnica sa parolom Bira narod,
a ne NATO!, na kojima je znak Otpora prikazan na nacistikim
plakatima iz Drugog svetskog rata ili, u drugoj varijanti, pesnica
koja stee dolare. Bez obzira na to to sadraj plakata nije bio
daleko od istine, ova kontrapropaganda odisala je neverovatnom
inovnikom nematovitou, nije izazivala emocije zajednitva
i oajnikog traenja pravde, koji su vritali sa propagandnih
plakata opozicije i osvajale srca veine ljudi u Srbiji, izmuenih
tekom ekonomskom krizom i porazom u ratu.
Pravni osnov koji bi omoguavao gonjenje pristalica Ot po-
ra bio je prilino klimav. Zakon o javnom redu i miru (mala javna
okupljanja), Zakon o okupljanju graana (velika javna okupljanja),
Zakon o politikim strankama (nastupi u ime nepostojeeg u
zvaninom registru pokreta), optinske odluke o odravanju istoe
zgrada i objekata (lepljenje plakata i crtanje grafta), Zakon o prijavi
boravka (zakon koji se u Srbiji praktino ne primenjuje, a koji
formalno omoguava administrativno ka nja vanje lica neprijavljenih
po mestu boravka), svi ovi zakoni nisu mogli predstavljati ozbiljnu
prepreku za pokret fnansiran iz inostranstva, iji je zvanian
cilj bio izborna smena vladajueg predsednika i njegove partije.
Administrativna odgovornost, predviena navedenim zakonima,
110
Pjotr Iljenkov
ograniavala se malim kaznama (od 2 do 10 dolara). U skladu sa
ovim zakonima, maksimalno je mogla biti podnesena krivina
prijava protiv pojedinanih lica iz Otpora za nanoenje materijalne
tete tuoj imovini (pisanje grafta na fasadama privatnih objekata),
kao i za pozivanje na nasilno ruenje ustavnog poretka. Na taj
nain je bilo mogue otvoriti krivini postupak i naplatiti kaznu u
iznosu od 50 do 150 dolara. Jasno je da su ove kazne bile minorne
u uslovima monog fnansiranja iz inostranstva, ali su bile dobar
povod za pojaanje propagandne kampanje, usmerene na isticanje
zloinake politike reima. tavie, ovakva profanacija borbe sa
Otporom ulivala je snagu i hrabrost njegovim pristalicama, koji su
se ve navikli na nekanjivost. Nekoliko amara (FHP nema podatke
ni o jednom sluaju dugotrajnog poremeaja zdravstvenog stanja
kod nekog od lanova Otpora zbog trauma nanesenih od strane
pripadnika MUP-a Srbije), no provedena u pritvoru (u elijama
u kojima nisu smeteni zatvorenici sa agresivnim ponaanjem i
drugim poremeajima) i fktivno kanjavanje, posle ega je aktivisti
Otpora bila zagarantovana slava i potovanje kolega, a samim
tim i nadahnue za nastavak borbe protiv reima. Vlast Jugoslavije
nije mogla (ili slube bezbednosti nisu htele) da razotkrije emu
rukovoenja pokretom, da presee tokove fnansiranja i zatvori
radionice za izradu propagandnog materijala. Ni u antologiji Fonda
za humanitarno pravo, kao ni u ostalim izdanjima iz tog perioda (i
reimskim i opozicionim) nema podataka o napadima pripadnika
MUP-a na radionice ili tamparije za izradu propagandnog materijala,
koji je u periodu proleeletojesen 2000. Otpor tampao u tonama.
Mogue je da se tajna ovog neuspeha krije u izjavi anonimnog
sagovornika iz jugoslovenske vojne obavetajne slube sa kojim
je razgovarao Tim Maral: Vojna obavetajna sluba je znala gde
se nalazi tamparija, ali o tome nije obavestila druge slube, jer se
nacionalni konsenzus svodio na to da Sloba treba da ode.
124
124
Maral Tim, Igra senki, Beograd, 2002, str. 192, str. 179.
111
Hronologija dogaaja od 5. oktobra 2000.
Peti oktobar 2000. predstavljao je vrhunac svih pripremnih
radova, rezultat u koji su bili uloeni milioni dolara, organizovane
bezbrojne kampanje i akcije Otpora i drugih nevladinih organi-
zacija, predstavljao je trijumf Demokratske opozicije Srbije, ujedinje-
ne naporima amerikih spin-majstora i dan kada su svog bosa
izdali svi oni kojima je toliko verovao.
Hronologiju dogaaja od 5. oktobra 2000. u Beogradu i
okolini istraili su i rekonstruisali su po sveim tragovima novi-
nari Dragan Bujoevi i Ivan Radovanovi. Njihov rad pozitivno
su ocenile obe strane politikog fronta.
125
Knjiga je bila napisana
na osnovu intervjua koje su dali: kandidat DOS-a i predsednik
Jugoslavije posle 5. oktobra 2000. Vojislav Kotunica, predsednik
Srbije iz Socijalistike partije, Milan Milutinovi, naelnik General-
taba Vojske Jugoslavije, Neboja Pavkovi, naelnik Dravne
bez bednosti Srbije, Radomir Markovi, predsednik Demokratske
partije i premijer Srbije iz DOS-a posle 5. oktobra, Zoran ini,
kao i Neboja ovi (posle 5. oktobra vicepremijer vlade Srbije iz
DOS-a) i ministar inostranih poslova iz DOS-a, Goran Svilanovi.
Osim njih, intervju su dali lideri DOS-a, Velimir Ili, Milan St.
Proti, Vladan Bati, Duan Mihajlovi, ministri iz vlade Srbije
do 5. oktobra Slobodan erovi iz Jugoslovenske levice i
Branislav Ivkovi iz Socijalistike partije Srbije, kao i obini uesnici
u dogaajima, naelnici policije, policajci i pripadnici specijalnih
jedinica, poarci, slubenici parlamenta i zaposleni na televizijskim
stanicama
Iako je Miloevi u intervjuu, objavljenom u Vaington po-
stu od 12. decembra 1998, obeao da nee menjati Ustav Srbije radi
125
Bujoevi, Dragan, Radovanovi Ivan, 5. oktobar: dvadeset i etiri sata
prevrata, Beograd, 2001.
112
Pjotr Iljenkov
mogunosti da jo jedan mandat provede na mestu predsednika
Jugoslavije, u leto 2000. na to obeanje je uveliko zaboravio. Na
zasedanju jugoslovenskog parlamenta od 6. juna 2000. Ustav SRJ
je izmenjen po ubrzanom postupku i Miloevi je dobio mogunost
reizbora na mesto predsednika zemlje, ija je teritorija u tom
trenutku bila toliko smanjena da se skoro podudarala sa teritorijom
Srbije. Ve 27. jula Miloevi potpisuje Uredbu o odravanju jesenjih
izbora, i to ne samo za jugoslovenski parlament i lokalne optinske
vlasti (u regularnom roku), ve i za predsednika Jugoslavije. Mandat
Miloevia isticao je tek 23. jula 2001, drugim reima mogao je da
ostane na elu drave jo celih godinu dana, ali je, po sopstvenom
nahoenju, odluio da pomeri datum svog defnitivnog obrauna
sa ujedinjenom opozicijom i naznaio izbore za 24. septembar. Na
izborima je, sa znaajnom razlikom, vodio Vojislav Kotunica, to
je i sam Miloevi konstatovao. Po saoptenju Centralne izborne
komisije (CIK) (pod kontrolom Miloevia), Kotunica je dobio
manje od 50% glasova, pa je odlueno da e biti organizovan drugi
krug, u koji e ui dva kandidata sa najvie osvojenih glasova.
Pobedu Kotunice u prvom krugu (to znai da je on osvojio
vie od 50% glasova) priznali su ne samo nezavisni posmatrai i
DOS, nego i samostalni kandidati na izborima, Drakovi u ime SPO
i Vojislav eelj u ime radikala. Ipak, Miloevi je bio nepopustljiv,
pa u kasnim veernjim satima, sa 3. na 4. oktobar, CIK saoptava da
je Kotunica dobio 48,22%, a Miloevi 40,25% glasova. Drugi krug
izbora bio je zakazan za 8. oktobar 2000.
Opozicija nije sedela skrtenih ruku. Odmah posle objavlji-
vanja preliminarnih rezultata izbora, u centru Beograda je bio
organizovan veliki koncert pod nazivom Proslava pobede, a 29.
septembra poinje organizovanje sveopteg i trajnog trajka pod
parolom Zatvoreno zbog izborne krae!. Osnovne i srednje kole,
bioskopi i pozorita, mnoge privatne frme, sveano su zatvorile
svoja vrata i okaile tipski plakat, odtampan u istoj tampariji,
113
na kome je pisalo Zatvoreno zbog izborne krae!. trajku su se
pridruili i rudari iz rudnika mrkog uglja Kolubara. Za pet dana
Kotunica je dva puta posetio ovaj centar radnikog nezadovoljstva,
udaljen svega 60 kilometara od Beograda. U vazduhu se oseao
miris nasilja, a nou se inilo da pranjavim ulicama Beograda, sa
crvenim mrljama, etaju providni Aleksandar i Draga Obrenovi, a
za njima se vuku Nikolaj i Elena auesku.
Slobodan Miloevi, koji nije imao obiaj da esto udostoji
graane svojim televizijskim obraanjima, u roku od tri dana dva
puta (!) se obratio narodu. Njegove rei su zvuale neoekivano
iskreno, ali su, ipak, bile izgovorene isuvie kasno. Narod vie
nije imao vremena da ih shvati, a kamoli da ih prihvati i promeni
raspoloenje. Najvei deo Srba se umorio od borbe, umorio se od
oseaja da ga ceo svet mrzi, zato je ostao gluv na rei Miloevia:
Smatram svojom dunou da vas upozorim na posledice delovanja
koje podravaju i fnansiraju zemlje NATO. Svakome od vas
treba da bude jasno da oni ne napadaju Srbiju zbog Miloevia, ve
Miloevia zbog Srbije.
126
Veliki miting, koji je opozicija zakazala za 5. oktobar u centru
Beograda, morao je zavriti masovnim nemirima u kojima pobeuje
jai. To je bilo toliko kristalno jasno, da su ak turistike agencije
odgaale putovanja isplanirana za 6. oktobar. Tim povodom, jedan
od saradnika turistike agencije Srpske pravoslavne crkve je rekao:
Daj Boe da preivimo 5. oktobar, pa emo onda videti ko e
putovati u manastir, ko na ekskurziju, a kome e se pevati opelo.
Opozicija se unapred i planski pripremala za oruani su-
kob sa snagama reda i mira. Organizatori ove oruane akcije
bili su lideri DOS-a: Zoran ini, etrdesedosmogodinji ef
DS-a, ije se obezbeenje sastojalo od desetak dobro obuenih
126
Govor predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloevia na
promociji potporunika VJ, Politika, 01.10.2000.
114
Pjotr Iljenkov
ljudi, naoruanih automatskim pukama; edomir Jovanovi,
127

dvadesetetvorogodinji lider omladinskog odbora Demokratske
stranke, koji se 5. oktobra pojavio u neprobojnom prsluku, sa voki-
tokijem; Velimir Ili, gradonaelnik aka, srednjeg po veliini
grada centralne Srbije, koji je organizovao odred kik-boksera.
Poznati biznismen, vlasnik sportskog kluba, bivi saradnik
Miloevia, Neboja ovi, ovek koji je organizovao i trajk
rudara u Kolubari, okupio je i naoruao u predgrau Beograda,
elezniku, oko 130 bivih policajaca, otputenih zbog opozicionih
stavova. Meu bivim saradnicima nalazio se i Slobodan Paji,
koji je u policiji odsluio 16 godina, posebno se istakavi u borbi
protiv albanskih separatista na Kosovu. Gria savesti zbog Kosova
bez borbe predatog NATO snagama naterala ga je da se odrekne
ordena kojim je nagraen 13. januara 2000. Posle toga se povukao
iz policije i preuzeo mesto efa linog obezbeenja ovia.
128

Magnat iz eleznika imao je ogromno skladite vatrenog oruja,
a oko njegovog sportskog kompleksa okupilo se nekoliko hiljada
ljudi.
129
Na oruani sukob spremao se i odred dobrovoljaca iz
Bore, prigradskog naselja Beograda. Odredom je rukovodio
Bogoljub Arsenijevi Maki, ovek koji je u leto 1999. pokuao da
osvoji optinu u Valjevu (otac petoro dece, uspean slikar, prilikom
hapenja policija ga je estoko pretukla, pa je u martu 2000. bio
prinuen da pobegne iz zatvorske bolnice).
U Beogradu postoji jedan oblakoder, poslovni centar
Beograanka, ijih nekoliko spratova zauzima lokalna radio i
televizijska stanica grada Beograda, Studio B. U noi sa 4. na 5.
oktobar Dragan Vasiljkovi, poznatiji kao kapetan Dragan, ovek sa
bogatom biografjom, jedan od osnivaa specijalnih jedinica Dravne
127
Bujoevi Dragan, Radovanovi Ivan, 5. oktobar: dvadeset i etiri sata
128
Isto, str. 270.
129
Isto, str. 2729; Maral Tim, Igra senki, Beograd, 2002, str. 202.
115
bezbednosti Srbije, koji od 1995. ivi u Australiji, ali je odrao stare
veze, u tajnosti je smestio 130 odanih, obuenih i naoruanih ljudi u
kancelarije svog internet-centra na jednom od spratova pomenutog
24-spratnog oblakodera. Osim svih gore navedenih jedinica pod
orujem, i pokret Otpor je imao svoje naoruano krilo.
130

Nekoliko dana je ova najmnogoljudnija grupa, koja je imala zadatak
da isturi najvei broj ljudi radi obezbeivanja masovnosti, trenirala
i utvrivala gradivo: mesto na kome treba da bude svaki od
uesnika u trenutku konfikta, obaveze udarne grupe, funkcije
grupe za pozadinsku podrku naoruane kamenjem za sluaj
konfrontacije sa policijom, pruanje prve pomoi, komunikacija
za vreme nemira, primena prirunih sredstava. U treninzima su
uestvovali rukovodioci-desetari, koji su unapred dobili putanje za
odstupanje i mesto ponovnog okupljanja u sluaju da policija uspe
u razbijanju demonstracija.
Pripremajui se za neminovno krvoprolie, lideri ekspres-
re volucije nisu zaboravili ni poljske bolnice nekoliko grupa
lekara, hirurga i anesteziologa bilo je spremno da organizuje impro-
vizovane bolnice na kljunim mestima u gradu.
131
I na kraju, vaan
resurs potencijalnog oruanog sukoba sa snagama javnog reda i
mira u zemlji bile su snage NATO-a razmetene u zemljama oko
130
Treba rei da, isto kao to su lideri DOS-a posle 5. oktobra uporno
negirali (i negiraju) pomo od zapadnih mentora, tako su poricali i poriu da
su spremali oruani ustanak protiv reima tog istog 5. oktobra. Ova tajna je
(isto kao i prva) postala javna tajna. Ovo se posebno uoava u intervjuu koji
je dao opijen pobedom i uven po nesuzdranosti V. Ili, kao i u bezbrojnim
video i foto-materijalima na kojima su zabeleeni dogaaji ispred parlamenta.
Na snimcima se jasno vide zatvoreni kamioni sa orujem, vojnika preciznost i
organizovanost prvih redova napadaa, promiu ljudi sa satelitskim telefonima,
pored govornika koji se obraaju narodu stoje ljudi koji non-stop govore preko
voki-tokija. Maral Tim, Igra senki, Beograd, 2002, str. 179, 197, 200, 202, 203,
212, 213.
131
Isto, str. 99100.
116
Pjotr Iljenkov
Srbije, koje su upozoravale na moguu intervenciju u sluaju sukoba
u zemlji. Poruku je izgovorio britanski ministar inostranih poslova
Robin Kuk, koji je u svojoj izjavi, izmeu ostalog, napomenuo
da Beograd ne sme da zaboravi na stalno i znaajno prisustvo
NATO-a u susedstvu.
132
Vaan faktor u organizovanju ekspres-revolucije postao
je onaj zbog kojeg se obojene revolucije jo mogu nazvati i
autobuskim. Kljunu ulogu u organizovanju masovnih demon-
stra cija igralo je okupljanje ogromnog broja obinih opozicionara,
koje se postizalo besplatnim autobuskim prevozom nezadovoljnih
reimom ljudi iz drugih gradova do centra Beograda. Plan je bio
da ujutro, 5. oktobra, ka Beogradu krene pet kolona autobusa i
kamiona preko najvanijih prilaznih saobraajnica: Ibarskom magi
-
stralom sa jugozapada Srbije; nikim autoputem sa juga Srbije;
novosadskim autoputem sa severa Srbije; preko Panevakog
mosta sa severoistoka Srbije; autoputem BeogradZagreb iz za-
padne Srbije.
Plan ustanka je bio gotov i ve 3. oktobra predoen izvrio-
cima. Imenovani su efovi udarnih kolona, u kamionima koji su bili
u pratnji autobusa nalazilo se oruje, eksploziv i bageri za ruenje
nepredvienih prepreka. Odreeni su udarni ciljevi: zapadna
kolona beogradski aerodrom Surin, severna kolona zgrada
Savezne vlade, severoistona zgrada policije i Dravne bezbednosti
29. novembar, juna zgrada Radio-televizije Srbije i, konano,
najmonija, jugozapadna kolona predviena je za zauzimanje
zgrade Skuptine Jugoslavije. Plan je bio da se koordinisanim
napadom zauzmu navedene lokacije, posle ega bi lideri DOS-a
uli u zgradu Skuptine i u njoj organizovali odbrambene pozicije.
Odred Dragana Vasiljkovia, koji je kontrolisao Studio B, trebalo
je da obezbedi emitovanje Kotuniinog obraanja naciji. Zadatak
kadrova Otpora bio je da u celoj Srbiji zaponu akciju nenasilne
132
117
blokade policijskih stanica i vojnih kasarni i zbratime se sa
ljudima u uniformama
133
Ovde se pria lidera DOS-a, koji su
davali intervju Draganu Bujoeviu, zavrava. Meutim, ako se
uzme u obzir jo jedna predviena lokacija za napad, koja se nije
uklapala u optu sliku, a to je aerodrome Surin, celokupan plan se
moe logiki upotpuniti. Poznato je da se iz Beograda moe pobei
ne samo preko aerodroma Surin u blizini grada nalazi se jo jedan
veliki aerodrom, Batajnica. To znai da je cilj zauzimanja aerodroma
bio ne da se neko sprei da napusti zemlju, nego naprotiv, da se
obezbedi njegov dolazak u nju. iji dolazak? Svetskih novinara?
Meunarodnih posrednika za pregovore sa Miloeviem? Ili avio-
mobilnih grupa NATO za brzo reagovanje? Na ova pitanja nema
odgovora, ali postoje odreene osnovane sumnje.
S druge strane, reim se minimalno pripremao za 5. oktobar
i eventualne sukobe na ulicama. Dan pre toga, 4. oktobra, ak nije
odrana ni sednica Vlade.
134
Policija, koja nije raunala na bilo kakvo
krvoprolie, bila je koncentrisana na pripremu za klasine masovne
demonstracije za ije razbijanje se uobiajeno koriste pendreci i
suzavac.
135
Na putu kojim je u prestonicu trebalo da prou kolone
demonstranata bila su postrojena po tri odvojena kordona policije,
to je taktiki bilo pogreno reenje, jer bi prvi kordon mogao da
rauna na poslednji, a poslednji da se pokriva prvim kordonom.
Osim toga, policijski odredi su bili ratrkani i nisu mogli adekvatno
da se suprotstave, to je kod demonstranata psiholoki izazivalo
oseaj brojane nadmoi i snage, koji se pojaavao sa svakim sledeim
probijenim kordonom i pribliavanjem Beogradu. Po seanjima
nekolicine oevidaca, tek u 00,00 asova 5. oktobra ministar policije
Vlajko Stojiljkovi preneo je pukovniku brigade za brzo delovanje
133
prevrata, Beograd, 2001, str. 5253.
134
Isto, str. 210.
135
Isto, str. 5457.
118
Pjotr Iljenkov
MUP-a sledee nareenje: Trea varijanta! Sa sobom uzmite teko
naoruanje!.
136
Trea varijanta je podrazumevala primenu kako
slubenog, tako i tekog naoruanja protiv naoruanih opozicio-
nera.
137
Od ranog jutra na putevima prolaska kolona bili su
rasporeeni policijski kordoni, meutim, policija je pre toga ve
pokazala svoju slabost i nespremnost da upotrebi oruje protiv
demonstranata. Prethodnog dana, 4. oktobra 2000, komandir
policijske brigade
138
poslate da razbije trajk rudara, Boko Buha,
nije primenio silu i brigada je odstupila posle postignutog dogovora
sa koordinatorom trajka, Nebojom oviem. Saoptenje o ovom
dogaaju postiglo je ogroman propagandni efekat. Vest je bila
objavljena na radiju, i to samo zahvaljujui tome to su opozicioni
aktivisti uspeli da iskljue ureaje za ometanje stanica koji su bili
instalirani u privatnom karate-klubu lana CK Jugoslovenske
levice, Dragoljuba Ko o via. U policijskim kuloarima od usta do
usta prenosila se reenica generala Vlastimira orevia, vernog
zatitnika Miloevia, istaknutog borca na Kosovu, glavnog
policajca u uniformi: Izgubio je izbore i mora da ode. Lake je
skloniti njega, nego ceo narod!. Slino je govorio, prilikom susreta
sa Zoranom iniem, i naelnik odreda za specijalnu namenu
Dravne bezbednosti, Milorad Ulemek (Legija), jo jedan u nizu
ljudi sa bogatom biografjom u redovima srpskih specijalnih slubi.
Glavni uslov predstavnika policije koji su stupili u pregovore bio je
da u sukobima sa snagama javnog reda demonstranti ne primenjuju
vatreno oruje.
136
Isto, str. 23.
137
To je: mitraljez M-84 7,62 mm, minobaca Zolja M-80 64 mm,
minobaca Osa M-79 90 mm. Miloevi V. i dr., Naoruanje i oprema policije i
vojske, Beograd, 1998.
138
Oko 700 ljudi na BTR-ovima i u dipovima, sa tekim i lakim
nianskim naoruanjem.
119
Kako je i planirano, najvea kolona demonstranata kretala
se ka Beogradu sa jugozapada, iz centralne Srbije, preko Ibarske
magistrale. Sastojala se od 52 autobusa sa demonstrantima, 230
kamiona i nekoliko stotina putnikih automobila. Iako je veina
demonstranata bila naoruana kamenjem i palicama, u kolonu se
ubacilo i nekoliko automobila, u kojima su putnici skrivali lovake
karabine marke zastava sa snajperskim nianima, pito lje,
automatske puke kalanjikov, automatske pitolje kor pion
sa priguivaem i minobacae zolja. Neto slabije na oru ane,
ali kolone masovnije u ljudstvu, kretale su se prema Beogradu iz
preostala etiri pravca. Kolone su prolazile kroz kordone policije koja
nije elela da upotrebi oruje, niti je imala odgovarajue pojaanje
da bi mogla zaustaviti prolazak ka prestonici. Na nekoliko mesta
desilo se prebijanje policajaca koji su pokuali snagom oruja da
pregrade put demonstrantima. Slika pretuenih i ponienih uvara
zakona udahnula je u masu opijajui oseaj ogromne snage. Posle
ulaska kolona u grad, demonstranti su kontejnerima, autobusima,
tramvajima i kamionima za odvoz ubreta prepreili mostove
i glavne ulice. U pripravnosti su bile mobilne grupe naoruane
automatskim orujem i protivtenkovskim minobacaima, iji je cilj
bio da spree ulazak vojske u grad.
139
Meutim, ova mera je bila tek uzaludna predostronost, jer
se prvi vojnik drave, naelnik Generaltaba Vojske Jugoslavije,
general Neboja Pavkovi, sa suprugom i decom zabarikadirao u
centru grada u zgradi Generaltaba, okruen vojnim specijalcima
iz vazduno-desantne 63. brigade Vojske Jugoslavije. Pavkovi je
odluio da vojska nee ulaziti u politiku, o emu je i obavestio
lidere DOS-a.
Dok su se kolone pribliavale Beogradu, u samom gradu
je bio organizovan miting protesta protiv izbornih manipulacija.
139
120
Pjotr Iljenkov
Miting je bio zamiljen kao poetak okupljanja narodnih masa u
centru grada, na trgu ispred Skuptine. Grupa demonstranata koja
je na trg stigla oko 12 asova, ne saekavi koncentraciju glavnih
snaga, iskoila je iz autobusa i u letu, golim rukama, pokuala
da zauzme zgradu Skuptine Jugoslavije, ali je policija uspeno
odbila napad uz primenu palica i suzavca. To je ohladilo napadae,
koji su privremeno odstupili. Posle ovog neuspeha, uvidevi da
je besmisleno troiti snage na ovaj nain, uzbueni lideri DOS-a
brzo su korigovali plan. Uz nacionalistike pesme i uzvikivanje
antireimskih parola, demonstranti su poeli da se koncentriu oko
Parlamenta i Televizije. U 15,23 masa demonstranata okupljenih
na trgu krenula je po drugi put u napad i do 16 asova zauzela
zgradu Parlamenta Jugoslavije. U 16,23 krenuo je napad na zgradu
Radio-televizije Srbije. Tu je prvi put primenjeno slubeno oruje.
Bio je to oajniki gest usamljenog policajca, koji je nasuminim
pucanjem pokuao da obuzda masu ljudi koja je nasrnula na njega.
Uspanieni Miloevi je konano shvatio da MUP ne moe da rei
situaciju i nareuje generalu Pavkoviu da preduzme mere, jer je
zapaljen simbol dravnosti.
Zapaljen jeste, ali nema rtava, hladnokrvno je odgovorio
Pavkovi.
Nisi izvrio ni jedno moje nareenje, smirenim glasom je
predsednik Jugoslavije zavrio razgovor.
140
U 17,05 predsednik Srbije Milan Milutinovi pozvao je
telefonom lidere DOS-a i zamolio za poetak pregovora. Miloevi
je poslednji put nazvao Pavkovia i shvatio da njegova konkretna
naredba nee biti izvrena. U 17,35 u centar grada pristie deo
specijalne jedinice Dravne bezbednosti, ignoriui etiri baene
saksije sa cveem i 29 rupa od metaka koje su probile prvi hamer
u koloni, ne repetirajui oruje i ne iskazujui neprijateljstvo. Kada
su stigli do zgrade Televizije, komandant jedinice, Milorad Ulemek,
140
Isto, str. 161.
121
skinuo je masku, podigao ruku sa tri prsta u srpskom nacionalnom
pozdravu i rekao: Brao, ne pucajte!. U tom trenutku sa talasa
njegovog voki-tokija zauo se glas usplahirenog Miloevia.
Ulemek je u besu tresnuo aparat o asfalt, na kome se nesreni
ureaj razleteo u komade. Masa je sa oduevljenjem, aplauzima i
skandiranjem pozdravila gest Ulemeka.
Tano u 18,00 glavni tab MUP-a, koji je koordinisao borbu
protiv masovnih nemira, prekinuo je rad. U centru Beograda
zapoeto je bahato proslavljanje pobede. Demolirane su i pljakane
prodavnice u centralnom jezgru grada, opljakana je policijska
stanica nedaleko od Skuptine, kao i zgrade gradskih i optinskih
komiteta Jugoslovenske levice i SPS-a koji su se nalazili u strogom
centru. Grla osuena od vikanja i opeena suzavcem demonstranti
su kvasili pivom i vinjakom iz prodavnica. Brini momci i muevi
halapljivo su grabili parfeme anel i svilene marame za supruge i
devojke koje su ih ekale kod kue, kojima su do jue ovakve stvari
bile nedostupne. Oni koji nisu uspeli da se domognu vrednih stvari,
trudili su se da odnesu kui bilo ta, makar neku nepotrebnu stvar
koja bi svedoila o uestvovanju u ovim istorijskim dogaajima.
U zemlji je defnitivno pobedila revolucija. Televizijske stanice su
krenule sa emitovanjem programa koji su ureivali pobednici.
U dva sata nou ambasador Ruske Federacije u Jugoslaviji
obratio se Vojislavu Kotunici i predloio dogovor o sastanku sa
ministrom inostranih poslova Igorom Ivanovom, razgovor koji
je odran 6. oktobra u 12 asova. Istog dana, 6. oktobra, u 20,30,
Kotunica je stigao u rezidenciju Miloevia na pregovore. U
22,00 Neboja Pavkovi i Milorad Ulemek sastali su se sa efom
Dravne bezbednosti Srbije, Radetom Markoviem. Tog dana u
22,39 Slobodan Miloevi je u svom obraanju naciji na kanalu Ju-
info priznao izborni poraz. U rano jutro 7. oktobra, u izmaglici od
garei i sa neprijatnim mirisima iz prevrnutih kontejnera za ubre,
Beograd je uao u novu eru. Prva ekspres-revolucija ula je u
122
Pjotr Iljenkov
istoriju.
141
Zavrila se bez masovne pucnjave i krvoprolia,
142
duhovi
bratoubilakog graanskog rata i direktne strane intervencije ostali
su samo strani duhovi.
Zakljuak
Tehnika ruenja nepodobnih vlada metodom masovnih i
izuzetno organizovanih akcija graanske neposlunosti bila je uve-
bana u Srbiji 1999-2000. u punom sjaju i savrenstvu. Ovaj recept
se mogao primeniti samo u drutvu sa srednje autoritativnim
reimom, sa ve naruenim poverenjem izmeu graana i vlasti, ali
u kome nezavisna sredstva informisanja, bez obzira na svakodnevnu
borbu za opstanak, nisu bila potpuno unitena. Iz raznorodnih i,
uz pomo modernih tehnologija, smukanih populistikih ideo-
logija bila je formirana velika, ali bezglava (sa prikrivenim
ruko vodstvom, odreujui samo pravac, a ne konkretne zadatke)
partija-golijat. Treba jo jednom ponoviti da, bez obzira na raspro-
stranjeno verovanje, smisao ideologije ovakvog pokreta ipak nije ni
proameriko (jo manje antirusko) raspoloenje, kao uostalom ni
kosmopolitsko, posebno na nivou obinih lanova ili pristalica.
Ovaj pokret je sluio za raspirivanje vatre u drutvu i odreivanje
tonaliteta prevrata, koji je, naravno, imao i svoje tajne poluge.
Posle svrgavanja diktatora pokret se prirodnim putem ugasio,
upraznivi mesto za izabrano novo politiko rukovodstvo zemlje.
Sled dogaaja je pokazao da su, u veoj ili manjoj meri, ponaanje
jugoslovenskih vlasti prema ekspres-revolu ci ji ponovili i drugi
141
prevrata, Beograd, 2001, str. 278290.
142
Rezultati 5. oktobra bili su: 107 ljudi je bilo ranjeno, od njih 17
policajaca, pet sa prostrelnim ranama. Dvoje ljudi je poginulo, oba iz redova
demonstranata stariji ovek je umro od infarkta, a devojku je pregazio kamion.
123
reimi autoritarnog tipa koji su na ovaj nain bi li ugroeni. U
ovom tekstu razmotrili smo osnovnu tehniku ekspres-re volucije,
konkretne poteze i hronologiju njene realizacije u Srbiji.
Osim toga, dogaaji u Jugoslaviji (19992000) pokazali su
uzaludnost bilo kakvih nadanja u postizanje stabilnog kompromisa
sa Zapadom putem potpisivanja konkretnih sporazuma ili polo-
vinih reenja. Poputanje pritiska na Jugoslaviju (19961998), koje je
na prvi pogled delovalo kao da je Zapad zaboravio na nju ili odluio
da je ostavi na miru, bilo je varljivo.
143
To vreme je NATO uspeno
iskoristio za osvajanje okupiranih teritorija u Bosni i Hercegovini i
za jaanje svojih vazala, Hrvatske i drugih susednih zemalja, kako
bi kasnije mogao naneti poslednji udarac radi uspostavljanja svoje
apsolutne vlasti na Balkanu.
Ve 1995. situacija se vie nije mogla ni na koji nain kardi-
nalno izmeniti. Bilo je samo pitanje vremena kada je sve to je ispla-
nirano trebalo da se dogodi. Slobodan Miloevi je imao mogunost
da bira samo poetkom devedesetih godina prolog veka. Mogao je
da odlui da li e prihvatiti sve odluke SAD i bezuslovno se odrei
srpskih teritorija van granica onoga to se kasnije zvalo Savezna
Republika Jugoslavija.
U tom sluaju bi, najverovatnije Crna Gora i, u svakom
sluaju, Kosovo i Metohija ostali pod kontrolom Beograda, pri emu
bi bili izbegnuti ogromni ljudski i ekonomski gubici. Rizinija, ali
jedina alternativa ovome bila je borba za srpske nacionalne interese
i pokuaj da se oni zatite u celini, u granicama u kojima je to
strateki bilo mogue.
Umesto toga, Miloevi je postepeno naputao srpske teri-
torije u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu, kupujui sebi godine na vlasti,
ali svestan neminovnog gubitka. Do poslednjeg dana na mestu
efa drave Miloevi je branio nepostojei, apstraktni dravni
143
Maral Tim, Igra senki, Beograd, 2002., str. 192, str. 197.
124
Pjotr Iljenkov
patriotizam (jugoslovenski), umesto prirodnog nacionalizma
(srpskog). Tek poto je zauvek napustio svoju zemlju, Miloevi je
shvatio da je zapravo bio srpski lider. Ulazei u natovski helikopter,
iz koga je zapoeo svoj put u eveningen, Miloevi se okrenuo ka
zvaninim licima koja su ga pratila i rekao: Zbogom, brao Srbi!
Za njega se politika kompromisa zavrila traginom smru
na zatvorskom leaju, daleko od porodice i prijatelja. Njegovo ime
asocira na izuzetno nepopularnu politiku ideologiju.
144
Protiv-
nicima su ga izruile iste te specijalne slube koje je on toliko
uvao i pazio. Mnogo gore od toga je to je ostavio Srbiju u najteoj
ekonomskoj i tehnikoj zaostalosti, koja je zemlju odbacila skoro
na poslednje mesto u regionu. Rezultati, po Srbe katastrofalne,
desetogodinje autokratske vladavine Miloevia su: znaajno sma-
njenje broja srpskog stanovnitva u Bosni i skoro potpuni nestanak
Srba u Hrvatskoj i na Kosovu. Osim toga, veliki broj obrazovanih,
aktivnih i mladih ljudi zauvek je napustilo Srbiju u potrazi za boljim
ivotom. To su injenice. Bez obzira na to to njegova tragina i
herojska smrt u hakim kazamatima izaziva potovanje, srpski
narod ima razlog da ispostavi Miloeviu svoj raun. Mnogo ljudi
razmilja na sledei nain: da je on bio stvarno toliko popularan i
ideoloki blizak veini sugraana, nema tog plana, ma koliko lukav
i skup bio, koji bi mogao da dovede do njegove smene.
145
Dalja sudbina uesnika ekspres-revolucije, u veini slu-
aje va je nezavidna. To se odnosi i na direktne uesnike i na one
144
Ideoloki pravac koji je zastupao Miloevi (neokomunizam)
praktino je nestao iz drutvenog ivota Srbije. Partija Miloevia, najjai
i najvei predstavnik ovog politikog pravca, posle 2000. pretvorila se u
patuljka, koji tekom mukom savladava prepreku od 5% i to u situaciji kada je
evroatlantska linija u Srbiji imala prilino jaku opoziciju. Ovo se moe objasniti
time da se opozicija opirala na snanu ideju srpskog nacionalizma.
145
Ackerman P., Skills or Conditions: What Key Factors Shape the Success or
Failure of Civil Resistance? //Presentation on the Conference on Civil Resistance
and Power Politics St. Antonys College, Oxford, 15-18 March 2007.
125
koji su u odluujuim momentima samo dubokoumno flozofrali.
Uhapeni su pod optubom za ratne zloine u jugoslovenskim
ratovima i slue zatvorske kazne: Neboja Pavkovi, Vlastimir
orevi, bivi ef Dravne bezbednosti Jovica Stanii i kapetan
Dragan. U centru Beograda, 10. juna 2002, pod nerazjanjenim
okolnostima ubijen je komandant policijske brigade Boko Buha.
Milorad Ulemek je osuen za atentat na premijera Srbije Zorana
inia, koji je pogoen snajperskim metkom 12. marta 2003.
Ulemekovo ljubime, jedinica za specijalne namene Dravne
bezbednosti, rasformirana je, a da stvar ne proe tek tako, veina
sredstava javnog informisanja na kraju je istresla na ovu elitnu
jedinicu i njene borce gomilu prljavtine. Stranka Neboje ovia
je izgubila na izborima, a on je sada na marginama politikog
ivota. Najmlai i najambiciozniji lider DOS-a, edomir Jovanovi,
predvodi malu liberalnu stranku, a postoji mogunost da se protiv
njega pokrene i krivini postupak. Otpor se raspao posle izbora,
odmah nakon to su postale oigledne protivrenosti datih obeanja,
a za njegove lidere nije bilo mesta u prvim redovima politike
elite Srbije. Mnogi od njih su postali plaenici i instruktori za
organizovanje ekspres-revolucija od Kirgistana do Libana. Jedini
izuzetak iz ovog pravila je politiar koji je preiveo zahvaljujui
svojoj neverovatnoj intuiciji, leernosti i oiglednoj intelektualnoj
suptilnosti u izjavama i postupcima, politiar, koga je amerika
frma Pen, on i Berland u Budimpeti, u oktobru 1999. izabrala
za protivkandidata na izborima.

126
Pjotr Iljenkov
Spisak izvora i literature
Posebna izdanja
1. Bujoevi, D., Radovanovi I., 5. oktobar: dvadeset i etiri sata
2. Ili, V., Otpor vie ili manje od politike, Beograd, 2001.
3. Maral, T., Igra senki, Beograd, 2002.
4. OTPOR u nadlenosti policije, Beograd, 2001.
5. Informacija o protivzakonitim delatnostima faistiko-
teroristike organizacije Otpor, MUP RS Resor javne
bezbednosti Uprava za analitiku, Beograd, 2000.
Periodika
1. Cevallos, A., Whither the Bulldozer?: Nonviolent Revolution
and the Transition to Democracy in Serbia, USIP Special Report
No. 72, 06.08.2001.
2. Cohen, R., Who Really Brought Down Milosevic?, New York
Times Magazine, November 26, 2000.
3. Dobbs, M., U.S. Advice Guded Milosevic Opposition. Political
Consultants Helped Yugoslav Opposition Topple Authoritarian
Leader //Washington Post Monday, December 11, 2000.
4. Baler, P., Tbilisi`s Revolution of Roses Mentored by Serbian
Activists //Washington Post, November 25, 2003.
5. Traynor, I., US campaign behind the turmoil in Kiev //The
Guardian, Friday, November 26, 2004.
6. Milosavljevi, M., Janjiari globalizma. Otpor i izvoz revolucije
//NIN, 2.12.2004.
7. Monitor, Sofja, 28.08.2000.
127
8. Pavlovi, M., Otpor se ne zaustavlja, Politika, 10.10.2000.
9. Govor predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloevia na
promociji potporunika VJ, Politika, 01.10.2000.
Metodoloka i obrazovna literatura o nenasilnom otporu
1. Ackerman, P. Kruegler C., Strategic Nonviolent Confict: The
Dynamics of People Power in the Twentieth Century, Westport,
1993.
2. Ackerman, P., DuVall J. A Force More Powerful: A Century of
Nonviolent Confict?, New York, 2001.
3. Ackerman, P., Skills or Conditions: What Key Factors Shape
the Success or Failure of Civil Resistance? //Presentation
on the Conference on Civil Resistance and Power Politics
St.Antony`s College, Oxford, 15-18 March 2007.
4. Helvey, R., On Strategic Nonviolent Confict: Thinking about
the Fundamental, Boston, 2004.
5. Nagler M., Is There No Other Way? The Search for a Nonviolent
Future, Berkeley, 2001.
6. Popovi, Sra, Milivojevi Andrej, inovi Slobodan,
Nonviolent struggle. 50 crucial points. A strategic approach to
everyday tactics, Belgrade, 2006.
7. Schock S., Unarmed Insurrections: People Power Movements in
Nondemocracies, Minneapolis, 2004.
8. Sharp, G., Waging Nonviolent Struggle: 20th Century Practice
and 21st Century Potential, Boston, 2005.
9. Sharp, Gene, The Politics of Nonviolent Action, Boston, 1973.
10. Tarrow, S., Power in Movement: Social Movements and
Contentious Politics, Cambridge, 1998.
11. Zunes, S., Nonviolent Social Movements: A Geographical
Perspective, Malden, 1999.
128
Pjotr Iljenkov
Elektronski mediji
1. Sajtovi naslednika Otpora:
http://www.canvasopedia.org
http://www.otpor.com (trenutno zatvoren)
2. Sajtovi autora simulacije:
http://aforcemorepowerful.org
http://www.yorkizm.com
3. Sajt Instituta Alberta Ajntajna sa bogatom elektronskom
bibliotekom:
http://www.aeinstein.org
4. Sajt Pen, on i Berland:
http://www.psbresearch.com
5. Ostali sajtovi
http://www.nonviolent-confict.org
http://www.nonviolentpeaceforce.org
6. Steve York, Bringing Down a Dictator, York Zimmerman
Inc, 2000. Dokumentarni flm o dogaajima od 5. oktobra
2000. u Beogradu
7. A Force More Powerful, York Zimmerman Inc, 2006.
Komplet za pripremu: kompjuterska igra-simulator; DVD sa
trosatnim flmom sa instrukcijama; knjiga uz flm (pogledati
poglavlje Obrazovna literatura)
Opta literatura
1. G. L. Sobolev, Tana nemeckogo zolota (Russka revolci i
nemeckoe zoloto), SPb, 2002.
2. Lourens Araviski, Sem stolpov mudrosti, SPb, 2001.
3. Miloevi V. i dr., Naoruanje i oprema policije i vojske,
Beograd, 1998.
129
4. Department of the Army, Field Manual 3-05.30. Psychological
Operations, 2005.
5. Department of the Army, Field Manual 33-1-1. Psychological
Operations Techniques and Procedures, 1994.

131
Don Lokland (John Laughland), Pariz, Francuska
TEHNIKA PUA
U poslednjih nekoliko meseci svedoci smo naglog porasta
broja revolucija koje izbijaju irom sveta.
146
1. Gruzija
U novembru 2003. godine, posle demonstracija, mareva
i optubi da su parlamentarni izbori bili nameteni, svrgnut je
predsednik Gruzije, Edvard evarnadze.
2. Ukrajina
U novembru 2004. godine poele su demonstracije u okviru
narandaste revolucije u Ukrajini, gde su iznesene iste optube,
da su izbori bili nameteni.
146
Tekst je objavljen 2008. godine.
132
Don Lokland
Usled toga, zemlja je otrgnuta od svoje prethodne geopo-
litike uloge posrednika izmeu Istoka i Zapada i postavljena na
put ka punopravnom lanstvu u NATO-u i EU. Radi se o istorijskom
podvigu, budui da je kijevska Rusija bila prva ruska drava i da je
Ukrajina sada okrenuta protiv Rusije. Ali, kako je rekao Dord Bu:
Ili si s nama ili protiv nas. Iako je Ukrajina poslala vojnike u Irak,
oigledno je donet zakljuak da je suvie prijateljski raspoloena
prema Moskvi.
3. Liban
Nedugo poto su Amerika i UN objavile da sirijska vojska
mora da napusti Liban, i posle ubistva Rafka Haririja, demonstracije
u Bejrutu su predstavljene kao revolucija kedrova. Ogromne
kontrademonstracije koje je organizovao Hezbolah, najvea
politika stranka u Siriji, u potpunosti su zanemarene, dok je
televizija unedogled reprizirala prizore antisirijski nastrojene mase.
U jednom posebno upadljivom primeru orvelovske dvomisli, Bi-Bi-
Si je svojim gledaocima objasnio da je Hezbolah, najvea politika
stranka u Libanu, za sada jedini podigao glas protiv odlaska
Sirijaca. Kako veina moe biti jedini glas protiv?
4. Kirgistan
Posle revolucija u Gruziji i Ukrajini, mnogi su predviali
da e se isti talas revolucija proiriti na bive sovjetske drave
u centralnoj Aziji, to se i dogodilo. Komentatori nisu mogli da
odlue kojom bojom da obelee ustanak u Bikeku da li je to bila
limun revolucija ili bi bilo bolje rei revolucija lala? Nisu uspeli
133
TEHNIKA PUA
da prelome. Ipak, u jednom su se sloili: revolucije su kul, ak i
kad su nasilne.
147
Kirgijski predsednik, Askar Akajev, svrgnut je
24. marta 2005. a demonstranti su upali u predsedniku palatu i
opustoili je.
5. Uzbekistan
U noi izmeu 12. i 13. maja, naoruani pobunjenici zauzeli
su zgrade vlade u uzbekom gradu Andianu (koji se nalazi u
dolini Fergana, u kojoj su poeli i nemiri u susednom Kirgistanu),
otvorili zatvore i zarobili taoce. Opkolile su ih policija i vojska i
poelo je dugo odmeravanje snaga. Zapoeti su pregovori, ali su
pobunjenici stalno dodavali nove zahteve. Kada su na njih krenuli
pripadnici vladinih snaga, u borbama koje su usledile poginulo je
oko 160 ljudi, meu kojima preko 30 pripadnika policije i vojske.
Meutim, zapadni mediji su pohitali da prue iskrivljenu sliku
nasilnih sukoba, tvrdei da su vladine snage otvorile vatru na
nenaoruane demonstrante narod.
148

Ovaj mit o narodnoj pobuni protiv diktatorske vlade stalno
se ponavlja i popularan je kako na levici tako i na desnici politikog
spektra. Pre toga, mit o revoluciji bio je oigledno rezervisan za
levicu. Meutim, kada je u Kirgistanu dolo do nasilnog prevrata,
Tajms je ushieno komentarisao kako scene iz Bikeka podseaju
na Ejzentajnove flmove o boljevikoj revoluciji, Dejli telegraf
147
Kyrgyzstan President fees people power, autor Nick Paton
Walsh sa lica mesta, http://www.guardian.co.uk/international/sto ry/
0,3604,1445450,00.html. Vidi moj tekst, The Mythology of People Power,
The Guardian, 1. april 2005, http://www.guardian.co.uk/comment/story/
0,,1449869,00.html
148
Vidi moj tekst: Enemies bought, friends sold, The Guardian, 19.
maj 2005, http://www.guardian.co.uk/comment/story/0,,1487023,00.html
134
Don Lokland
je veliao sintagmu mo narodu a Fajnenel tajms je, koristei
poz natu maoovsku metaforu, pohvalio dug mar ka slobodi
Kirgistana.
Jedan od kljunih elemenata ovog mita je oito ideja da
iza ovih dogaaja stoji narod i da se oni dogaaju spontano. U
stvari su to, naravno, vrlo briljivo organizovane operacije, esto
namerno inscenirane za medije, koje obino fnansiraju i kontroliu
meunacionalne mree takozvanih nevladinih organizacije, koje su
same po sebi orue zapadnih sila.
1. Literatura o puevima
Poraava injenica da mit o spontanoj narodnoj revoluciji
opstaje, s obzirom na obimnu literaturu o puu i glavnim faktorima
i taktikama pomou kojih se izaziva.
Organizacionu strukturu potrebnu za svrgavanje reima,
odnosno danas politikih stranaka, razvio je, naravno, Lenjin. Za
razliku od Marksa, nije verovao da istorijske promene nastaju usled
dejstva neizbenih, anonimnih sila, ve da se moraju izazvati.
Ove ideje verovatno je, ipak, prvi izrazio Kurcio Malaparte,
u uvenom delu Tehnika pua. Ova knjiga, objavljena 1931. godine,
smenu reima predstavlja upravo kao tehniku. Malaparte se
otvoreno razraunao sa onima koji misle da se smena reima deava
sama od sebe. tavie, knjiga poinje prepriavanjem diskusije
izmeu diplomata u Varavi u leto 1920. godine: Crvena armija
Trockog okupirala je Poljsku (Poljska je i sama napravila invaziju na
Sovjetski Savez, zauzevi Kijev u aprilu 1920) a boljevici su stigli
pred kapije Varave. Rasprava se vodi izmeu britanskog ministra
u Varavi, ser Horasa Rambolda (Horace Rumbold) i papskog
nuncija, monsinjora Ambrozija Damijana Akile-Ratija (Ambrogio
135
TEHNIKA PUA
Damiano Achille Ratti) oveka koji e dve godine kasnije biti
izabran za papu kao Pije XI. Englez kae da je interna politika
situacija u Poljskoj toliko haotina da se revolucija ne moe izbei,
te da diplomatski kor zbog toga treba da napusti prestonicu i ode
u Poznanj. Papski nuncije se ne slae, tvrdei da je u civilizovanim
zemljama, kao to su Engleska, Holandija ili vajcarska, revolucija
jednako mogua koliko i u zemlji u kojoj vlada anarhija. Englez je,
naravno, preneraen idejom da bi u Engleskoj ikada mogla izbiti
revolucija. O, nikada! uzviknuo je. Pokazalo se da nije bio u pravu,
poto u Poljskoj nije izbila revolucija, kako kae Malaparte, prosto
zato to revolucionarne snage jo nisu bile dovoljno organizovane.
149
Ova anegdota omoguuje Malaparteu da razmotri razlike
izmeu Lenjina i Trockog, dvojice radenika u oblasti pua/
revolucije. Malaparte pokazuje da je budui papa bio u pravu i da je
bilo pogreno rei da su za nastanak revolucije potrebni preduslovi.
Za Malapartea, kao i za Trockog, smena reima moe se dogoditi u
bilo kojoj zemlji, ukljuujui stabilne demokratije Zapadne Evrope,
ukoliko postoji dovoljno odluna grupa ljudi reenih da to postignu.
2. Lairanje pristanka
To nas dovodi do drugog spiska literature, koja se tie
manipulacije medijima. Malaparte lino ne razmatra ovaj aspekt,
ali on je: 1) izuzetno vaan i 2) oigledno je deo tehnike pua u
smislu u kom se smena reima danas odvija. Toliko je, tavie,
kontrola medija vana tokom smene reima, da je jedna od glavnih
osobina ovih revolucija upravo stvaranje virtuelne stvarnosti.
Kontrola ovakve stvarnosti je sama po sebi mono oruje, zbog
149
Curzio Malaparte, Tecnica del colpo di stato, Valecchi, p. 11.
136
Don Lokland
ega revolucionari u klasinim puevima u banana republikama
uvek prvo zauzimaju radio-stanicu.
Kod ljudi postoji jak psiholoki otpor prema prihvatanju
injenice da se politikim dogaajima danas namerno manipulie.
Ovaj otpor je u sutini proizvod ideologije informatikog doba,
koja podilazi ljudskoj tatini, navodei nas da verujemo da
imamo pristup ogromnoj koliini informacija. U stvari, prividna
raznovrsnost informacija koje nude moderni mediji skriva veoma
oskudan broj originalnih izvora, kao to kej naikan restoranima
na nekoj grkoj obali moe sakriti injenicu da se svi oni snabdevaju
iz iste kuhinje. Vesti o vanim dogaajima obino potiu iz istog
izvora, najee neke novinske agencije, pa ak i novinski servisi
od autoriteta, poput Bi-Bi-Sija, prosto recikliraju informacije koje
su primili od agencija, predstavljajui ih kao svoje. Dopisnici Bi-Bi-
Sija izvetaje esto alju iz svojih hotelskih soba, tako to za studio
u Londonu samo proitaju agencijske informacije koje su dobili
od kolega kod kue. Drugi faktor koji objanjava taj otpor prema
medijskoj manipulaciji povezan je sa oseajem sveznanja koje
podilaenjem uliva doba masovnih medija: nipodatavati novinske
izvetaje govorei da su izmanipulisani znai rei ljudima da su
naivni, to nije lepo uti.
Medijska manipulacija sadri mnotvo elemenata. Jedan
od najvanijih je politika ikonografja, kao vrlo vaan instrument
za promovisanje legitimnosti reima koji su doli na vlast putem
revolucije. Treba se samo setiti legendarnih dogaaja, kao to
je zauzimanje Bastilje 14. jula 1789, zauzimanje Zimskog dvora
tokom Oktobarske revolucije 1917, ili Musolinijevog mara na Rim
1922, kako bi se videlo da se dogaajima moe dati gotovo vean
legitimitet.
Meutim, vanost politike imaginativnosti see mnogo dalje
od pukog izmiljanja amblema za svaku revoluciju. Podrazumeva
mnogo dublju kontrolu medija, koju, generalno, treba sprovoditi
137
TEHNIKA PUA
u dugom vremenskom periodu, ne samo u trenutku smene
reima. Zvaninu partijsku priu zbilja je neophodno ponavljati ad
nauseam. Glavna odlika dananje kulture mas-medija, koju mnogi
disidenti iz lenjosti pogreno nazivaju totalitarnom, upravo je to
da se protivljenje moe i izraziti i objaviti, ali se to radi ba zbog
injenice da, kao kap u okeanu, nikada ne moe biti pretnja plimi
propagande.
2a. Vili Mincenberg
Jedan od modernih majstora kontrole medija bio je nemaki
komunista od kog je Jozef Gebels uio zanat, Vili Mincenberg.
Pored toga to je izumeo spin, Mincenberg je prvi usavrio vetinu
stvaranja novinarske mree koja e oblikovati javno mnjenje, a koja
je u to vreme propagirala stavove to su odgovarali potrebama
Komunistike partije u Nemakoj i Sovjetskom Savezu. Usput se
veoma obogatio, stvorivi veliko medijsko carstvo od kog je ubirao
proft.
150
Mincenberg je od samog poetka bio intimno upoznat
sa komunistikim projektom. Pripadao je Lenjinovom kruoku
u Cirihu, i 1917. godine je budueg vou boljevike revolucije
ispra tio na glavnu ciriku elezniku stanicu, odakle je Lenjin,
u zapeaenom vozu, a uz pomo nemakih carskih vlasti,
transportovan na stanicu Finska u Sankt Peterburgu. Lenjin je potom
pozvao Mincenberga da rei problem loeg publiciteta, nastao
1921. godine, kada je 25 miliona seljaka u regionu Volge pogodila
glad koja se naglo irila novostvorenom sovjetskom dravom.
150
Postoje bar dve knjige o Mincenbergu: biografja iji je autor Sean
McMeekin: The Red Millionaire, istorijski precizna, mada dosadna, i knjiga iji
je autor Stephen Koch: Double Lives, u kojoj ima greaka, ali je pisana kao triler.
138
Don Lokland
Min cenberg se tada ve bio vratio u Berlin, gde e kasnije, kao
komunistiki deputat, biti izabran u Rajhstag. Dobio je zaduenje
da oformi lanu dobrotvornu radniku organizaciju, Strani komitet
za organizaciju radnike pomoi za gladne u Sovjetskoj Rusiji, koja
je imala za cilj da se pred svetom pretvara kako humanitarna pomo
ne stie ba od Amerike uprave za humanitarnu pomo Herberta
Huvera. Lenjin se bojao da bi Huver svoj projekat humanitarne
pomoi mogao iskoristiti da poalje pijune u SSSR (to je ovaj i
uinio), ali i da e, a to je moda jo vanije, negativni publicitet
fatalno nakoditi prvoj komunistikoj dravi na svetu, naznaen
injenicom da joj, svega nekoliko godina posle revolucije, u pomo
pritie kapitalistika Amerika.
Poto je naotrio zube prodajui smrt miliona ljudi u ru-
ka ma boljevika, Mincenberg je usmerio panju na uoptenije
propagandne aktivnosti. Stvorio je veliko medijsko carstvo, poznato
kao Mincenbergov trust, koje je obuhvatalo dva dnevnika sa ma-
sovnom distribucijom u Nemakoj, jedan masovno distribuirani ne-
deljnik, kao i udele u brojnim drugim publikacijama irom sveta. Nje-
govi najvei podvizi bili su okretanje svetskog mnjenja protiv Amerike
povodom suenja SakoVanceti (SaccoVanzetti, suenje dvojici
italijanskih imigranata osuenih na smrt 1912. godine za ubistvo u
Masausetsu) i osporavanje nacistike tvrdnje da je poar u Rajhstagu
1933. bio posledica komunistike zavere. Ostalo je zapameno da su
nacisti iskoristili poar da opravdaju masovna hapenja i pogubljenja
komunista, iako se danas ini da je poar u stvari izazvao ovek koji
je u to vreme uhapen u zgradi, usamljeni palikua Martinus van der
Lube. Mincenbergu je polo za rukom da veliki deo javnog mnjenja
ubedi u takoe neistinitu tvrdnju, ali su protnu onoj koju su poturali
nacisti, naime, da su nacisti sami podmetnuli poar kako bi imali
izgovor da uklone svoje glavne neprijatelje.
Mincenberg je nama vaan pre svega zbog ovoga: uvideo
je kljunu vanost uticanja na tvorce javnog mnjenja. Meta su mu
139
TEHNIKA PUA
bili, pre svega, intelektualci, poto je verovao da su intelektualci
zbog svoje sujete posebno podloni uticaju.
151
Ostvario je kontakte
sa brojnim knjievnim velikanima tridesetih godina prolog veka,
od kojih je mnoge podstakao da podre republikance u panskom
graanskom ratu i to pretvore u cause-clbre komunistikog anti -
fa istikog pokreta. Mincenbergova taktika od presudne je va-
nosti za manipulisanje mnjenjem u dananjem novom svetskom
poretku. Vie nego ikada pre, na televizijskim ekranima se stalno
pojavljuju takozvani eksperti koji nam objanjavaju ta se dogaa,
a oni su uvek sredstvo za nametanje zvanine politike prie.
Njih kontroliu na razliite naine, najee pomou novca ili
ulagivanja.
2b. Psihologija i manipulisanje mnjenjem
Postoji drugi skup literature, koja iznosi pomalo drugaije
stavove u odnosu na specifnu tehniku koju je usavrio Mincenberg.
Tie se metoda pomou kojih se, uz korienje psiholokih
stimulansa, ljudi mogu navesti da reaguju na odreen kolektivni
nain. Moda prvi veliki teoretiar u ovoj oblasti bio je sestri
Sigmunda Frojda, Edvard Bernejs, u ijem delu Propaganda iz 1928.
godine stoji da je sasvim prirodno i ispravno da vlast usmerava
javno mnjenje u politike svrhe. Uvodno poglavlje ove knjige nosi
sugestivan naslov Organizovanje haosa a Bernejs pie:
Svesno i inteligentno manipulisanje organizovanim javnim
mnjenjem i navikama mase vaan je element demokratskog drutva.
Oni koji manipuliu ovim nevidljivim drutvenim mehanizmom
ine nevidljivu vladu, koja je istinska sila koja upravlja naom
dravom (kurziv je moj).
151
Franois Furet, Le pass dune illusion, p. 255.
140
Don Lokland
U tekstu dalje kae: Nama vladaju, nae umove oblikuju, nae
ukuse formiraju, nae ideje zainju uglavnom ljudi za koje nikada
nismo uli. To je logina posledica naina na koji je organizovano
demokratsko drutvo. Ogroman broj ljudskih bia mora saraivati
u tom smislu, ako hoe da ive zajedno kao drutvo koje glatko
funkcionie. ... U gotovo svakom inu naih svakodnevnih ivota,
bilo u sferi politike ili biznisa, u naem drutvenom ophoenju i
naem etikom miljenju, nama vlada relativno mali broj osoba...
koje razumeju mentalne procese i drutvene obrasce mase. Oni
vuku konce koji kontroliu um javnosti.
Bernejs kae da, vrlo esto, pripadnici ove nevidljive vlade
ak i ne znaju ko su ostali lanovi. Propaganda, kae on, predstavlja
jedini nain da se sprei da javno mnjenje sklizne u rasulo i haos.
Bernejs je nastavio da se bavi ovom temom posle rata, ureujui
1955. godine Stvaranje pristanka, na iji su naslov aludirali Edvard
Herman i Noam omski kada su 1988. objavili svoje uticajno delo
Lairanje pristanka. Veza sa Frojdom je bitna jer, kao to emo kasnije
videti, psihologija je izvanredno vaan instrument uticaja na javno
mnjenje. Dvoje od autora Stvaranja pristanka istiu da svaki lider
mora neim dirnuti osnovne ljudske emocije kako bi manipulisao
javnim mnjenjem. Na primer, Doris E. Flajman i Hauard Volden
Katler piu:
Samoouvanje, ambicija, ponos, glad, ljubav prema
poro dici i deci, patriotizam, mogunost oponaanja, elja da se
bude voa, ljubav prema igri ovi i drugi porivi predstavljaju, u
psiholokom smislu, sirovinu koju svaki lider mora imati na umu
u svom nastojanju da javnost privoli na svoju stranu... Kako bi
nahranili samopouzdanje, veina ljudi eli da bude sigurna kako je
ono u ta veruju istinito, o emu god da se radi.
Ba to je razumeo Vili Mincenberg osnovni poriv kod ljudi
da veruju u ono u ta ele da veruju. Tomas Man je na to aludirao
kada je Hitlerov uspon pripisao kolektivnoj elji nemakog naroda
da slua bajku, ne bi li zaboravili na surovu realnost.
141
TEHNIKA PUA
Ostale knjige koje u tom smislu valja pomenuti tiu se ne
toliko moderne elektronske propagande koliko psihologije mase
generalno. U klasike se ubrajaju delo Gistava le Bona Psihologija mase
(1895), Masa i mo (1980), i Le viol des foules par la propagande politique
Sera akotina (1939).
152
Sve ove knjige u velikoj meri se oslanjaju
na psihologiju i antropologiju. Tu je i velianstveni opus jednog od
mojih omiljenih pisaca, antropologa Renea irara, ija dela o logici
oponaanja (mimezis) i o kolektivnim inovima nasilja izuzetno
mnogo pomau da se razume zbog ega je tako lako motivisati
javno mnjenje da podri rat i ostale oblike politikog nasilja.
2c. Tehnika stvaranja mnjenja
Posle rata, mnoge tehnike koje je usavrio komunista
Mincenberg usvojili su Amerikanci, to je sjajno dokumentovala
Fransis Stonor Sonders (Frances Stonor Saunders) u svojom
izuzetnom delu Ko je platio svirau? (Who Paid the Piper?),
objavljenom u Americi pod naslovom Kulturoloki Hladni rat (The
Cultural Cold War).
U najsitnije detalje, Stonor Sonders objanjava kako su, kada
je Hladni rat poinjao, Amerikanci i Britanci zapoeli ogromnu tajnu
operaciju fnansiranja antikomunistiki nastrojenih intelektualaca.
Svoju panju i aktivnosti veinom su usmeravali ka leviarima,
u mnogim sluajevima trockistima, koji su odustali od pruanja
podrke Sovjetskom Savezu tek 1939, kada je Staljin potpisao pakt
152
Serge Tchakotine (kako se njegovo ime pie na francuskom) napisao
je knjigu na francuskom jeziku. Vidi Le viol des foules par la propagande politique,
Gallimard, ISBN 2-07-072727-0. Na engleskom je objavljena kao Rape of the
Masses: the Psychology of Totalitarian Propaganda, 1971. http://www.
amazon.com/exec/obidos/tg/detail/-/0838312640/qid=1108039548/sr=8-1/
ref=sr_8_xs_ap_i1_xgl14/104-8812954-8550304?v=glance&s=books&n=507846
142
Don Lokland
o nenapadanju sa Hitlerom, i esto ka ljudima koji su prethodno
radili za Mincenberga, to je veoma vano. Mnoge linosti koje
je obuhvatila ta spona izmeu komunizma i CIA, na poetku
Hladnog rata, postale su kasnije luonoe neokonzervatizma, pre
svega Irving Kristol, Dejms Bernam, Sidni Huk i Lajonel Triling.
Dobro je poznato leviarsko, ak trockistiko poreklo
neokonzervatizma iako me i dalje zapanjuju novi detalji koje otkri-
vam, poput toga da je Lajonela i Dajanu Triling venao rabin iji je
junaki uzor bio Feliks erinski osniva boljevike tajne policije
eka (prethodnica KGB-a) i komunistiki ekvivalent Hajnriha
Himlera. Leviarsko poreklo posebno je bitno za tajne operacije o
kojima pie Stonor Sonders, jer je cilj CIA bio upravo da utie na
komunistike oponente meu leviarima, odnosno trockistima.
CIA je prosto verovala da na desno orijentisane antikomuniste
nije bilo potrebe uticati, jo manje ih plaati. Stonor Sonders citira
Majkla Vornera
153
:
Za CIA, strategija promovisanja nekomunistike levice
postae teoretski osnov politikih operacija Agencije protiv ko-
munizma u naredne dve decenije.
Ovu strategiju je naznaio Artur lezinger u Vitalnom centru
(1949), knjizi koja je, pored ostalih, postavila temelje onoga to e
kasnije postati neokonzervativni pokret. Stonor Sonders pie:
Svrha podravanja leviarskih grupa nije bila unitenje,
pa ak ni dominacija, ve pre odravanje diskretne veze i praenje
razmiljanja takvih grupa; davanje materijala koji e im posluiti da
se oslobode nagomilanih tenzija; i, in extremis, stavljanje konanog
veta na njihove akcije, ukoliko bi postale previe radikalne.
Leviarski uticaj oseao se u raznim sferama ivota. SAD
je reio da sebi skroji imid progresivne nacije, nasuprot reak-
153
Origins of the Congress for Cultural Freedom Studies in Intelligence,
Vol. 38/5, leto 1995.
143
TEHNIKA PUA
cionarnom Sovjetskom Savezu. Drugim reima, elela je da uradi
upravo ono to su radili Sovjeti. U muzici, na primer, Nikolas
Nabokov (roak autora Lolite) bio je jedan od glavnih agenata
Kongresa za kulturnu slobodu. CIA je 1954. godine fnansirala
muziki festival u Rimu, gde je Staljinovoj autoritarnoj ljubavi
prema kompozitorima poput Rimski-Korsakova i ajkovskog
suprotstavljena netradicionalna moderna muzika inspirisana
enbergovim dodekafonskim tonskim sistemom.
Za Nabokova, promovisanje muzike koja je najavljivana kao
obraun sa prirodnom hijerarhijom nosilo je jasnu politiku poru ku...
Podrka ostalim progresivnim tekovinama stigla je kada
je CIA pod svoje okrilje uzela i Deksona Poloka, takoe biveg
komunistu. Njegove mazarije su navodno, u odnosu na autoritativno
slikarstvo soc-realizma, prikazivale ameriku ideologiju slobode.
(Ovaj savez sa komunistima datira od pre Hladnog rata: meksiki
muralista i komunista, Dijego Rivera, dobio je podrku Ebi Oldri
Rokfeler, ali je njihova saradnja naglo okonana kada je Rivera
odbio da ukloni Lenjinov portret sa grupne scene naslikane na zidu
Rokfeler centra 1933.)
Na ukrtanju kulture i politike aktivno je radio jedan ogra-
nak CIA sa tipino orvelovskim imenom, Odbor za psiholoku
strategiju. Godine 1956. taj odbor je u tajnosti promovisao evropsku
turneju opere Metropoliten, sa politikim ciljem podsticanja
multikulturalizma. Danki Flajman, organizator, izjavio je:
Mi, u Sjedinjenim Dravama, predstavljamo melting pot
(srpski, bukvalno, kazan za topljenje; u prenesenom smislu, zemlja
u kojoj se asimiluju doseljenici razliitog porekla) i pokazali smo da
se ljudi mogu slagati nezavisno od rase, boje ili uverenja. Pomou
sintagme melting pot, ili neke sline fraze koja bi se upotrebila kao
tema, moda emo uspeti da, na primeru Metropolitena, pokaemo
da bi, ako Evropljani mogu meusobno da se slau u Sjedinjenim
Dravama, neka vrsta evropskog saveza bila potpuno izvodljiva.
144
Don Lokland
Usput, upravo ovaj argument koristi, pored ostalih, Ben
Vatenberg, koji u knjizi Prva univerzalna nacija tvrdi da Amerika
ima posebno pravo na hegemoniju u svetu, jer je olienje svih
nacija i rasa na planeti. Isti stav zastupa i Njut Gingri kao i drugi
neokonzervativci.
Neke od ostalih tema promovisanih u to vreme danas su
naela neokonzervativne misli. Prva meu njima je uveno liberalno
naelo moralne i politike univerzalnosti. Danas, ono je u samoj
sri spoljnopolitike flozofje Dorda V. Bua: u bezbroj prilika
je izjavio da se politike vrednosti ne razlikuju irom sveta i tu
pretpostavku je upotrebio da opravda amerike vojne intervencije
u korist demokratije. Poetkom pedesetih godina prolog veka,
direktor Pi-Es-Bija (eng. PSB, Psychological Strategy Board),
odnosno Odbora za psiholoku strategiju (koji je brzo poeo da se
naziva inicijalima, sigurno u nameri da sakrije svoje pravo ime),
Rejmond Alen, ve je doao do tog zakljuka:
Principi i ideje obuhvaeni Deklaracijom o nezavisnosti i
Ustavom namenjeni su i izvozu i... predstavljaju naslee svih ljudi
svuda. Moramo apelovati na osnovne porive svih ljudi, za koje
verujem da su isti kod seljaka u Kanzasu i kod seljaka u Pandabu.
Bilo bi, naravno, pogreno pripisati irenje ideja samo
pri kri venoj manipulaciji. Njihova snaga lei u sveukupnim kul-
turolokim tekovinama, iji su uzroci razliiti. Ipak, dominacija
takvih ideja bez sumnje moe znatno da olaka sprovoenje tajnih
operacija, posebno kad se uzme u obzir da su ljudi u drutvima
gde su dostupne masovne informacije neobino podloni sugestiji.
Pored toga to veruju onome to proitaju u novinama, oni ak
misle da su sami doli do tih zakljuaka. Trik manipulisanja javnim
mnjenjem, dakle, tano je u onome o emu je pisao Bernejs, to je
zapoeo Mincenberg a to je CIA dovela do savrenstva. Prema
agentu CIA, Donaldu Dejmsonu:
145
TEHNIKA PUA
to se tie stavova koje je Agencija preko ovih aktivnosti
htela da zane, jasno je da su eleli da stvore ljude koji e, na osnovu
linog rezonovanja i ubeenja, biti uvereni da je sve to radi vlada
SAD ispravno.
Drugim reima, CIA i ostale amerike agencije su u tom
periodu radile na usvajanju strategije po ideji italijanskog marksiste,
Antonija Gramija, koji je tvrdio da je kulturoloka hegemonija
neophodna za socijalistiku revoluciju.
2d. Dezinformacije
Najzad, postoji vrlo obimna literatura o tehnici dezinfor-
misanja. Ve sam pomenuo vanu injenicu, na koju je prvi
ukazao akotin, da je uloga novinara i medija kljuna za stalnost
propagande. Za propagandu nema odmora, pie on, formuliui
na taj nain jedno od glavnih pravila modernog dezinformisanja,
da se eljena poruka mora veoma esto ponavljati. Propagandne
kampanje, kae akotin, moraju, pre svega, biti strogo usmerene ka
cilju i vrlo organizovane, to je u doba modernog politikog spina
ve postalo norma: u Britaniji, lanovi parlamenta iz laburistike
stranke, na primer, ne smeju da se obrate medijima pre nego to
zatrae odobrenje od direktora za komunikacije u Dauning stritu
broj 10.
Sefton Delmer se bavio i polemisao o takvoj crnoj
propagandi.
154
Delmer je za vreme Drugog svetskog rata napravio
lanu radio-stanicu koja je emitovala program iz Britanije u
Nemaku i kreirala mit o dobrim Nemcima patriotama koji se
protive Hitleru. Stvoren je privid da je stanica zapravo tajni nemaki
radio i koriene su frekvencije blizu talasa zvaninih stanica. Takva
154
http://www.seftondelmer.co.uk/
146
Don Lokland
crna propaganda sada je deo arsenala za spinovanje amerike vlade:
Njujork tajms je objavio da amerika vlada sastavlja novinske
izvetaje skrojene prema svojoj politici, koje onda prenosi putem
normalnih kanala, predstavljajui ih kao izvetaje tih kompanija.
155
Postoji jo mnogo slinih autora i o nekima od njih sam pisao
u svojoj kolumni: Sve vesti su lane. Moda je, ipak, za dananju
diskusiju najvanija knjiga Rodera Mukijelija, Subverzija, objavljena
na francuskom 1971, koja pokazuje kako su dezinformacije u ratu
prele put od pomonog sredstva do glavne taktike. Strategija je
toliko razvijena, kae on, da je danas cilj osvojiti jednu dravu bez
fzikog napada, pre svega pomou uticajnih agenata unutar te
zemlje. Upravo to u sutini predlae i razmatra Robert Kaplan, u
eseju pisanom za Atlantik mantli u julu/avgustu 2003: Nadmo
iz prikrajka. Kao jedan od najmranijih teoretiara novog svetskog
poretka i amerike imperije, Robert Kaplan se otvoreno zalae za
upotrebu nemoralne i nezakonite sile zarad amerike prevlasti nad
ostatkom sveta. Njegov esej bavi se upotrebom tajnih operacija,
vojne sile, prljavih trikova, crne propagande, skrivenog uticaja
i kontrole, krojenja javnog mnjenja i drugih sredstava, kao to su
politiki atentati, sve u okviru poziva na pagansku etiku, u cilju
obezbeivanja amerike dominacije.
Za Mukijelija je vano jo i to da je meu prvima zagovarao
upotrebu lanih nevladinih organizacija ili frontalnih organi-
zacija, kako su ranije nazivane radi izazivanja internih politikih
promena u drugoj dravi. Poput Malapartea i Trockog, i Mukijeli
je shvatio da uspeh ili neuspeh jedne revolucije ne odreuju
objektivne okolnosti, ve percepcija tih okolnosti stvorena pomou
dezinformacija. Takoe je shvatao da su istorijske revolucije, koje su
bez razlike predstavljane kao proizvod masovnih pokreta, zapravo
bile delo uskog kruga veoma dobro organizovanih zaverenika.
155
Trinaesti mart, 2005, Under Bush, a New Age of Pre-packaged
Television News, autori David Barstow i Robin Stein.
147
TEHNIKA PUA
tavie, opet kao Trocki, Mukijeli naglaava da obian narod mora
biti potpuno odvojen od mehanike politike promene, upravo zato
to su puevi delo nekolicine, a ne mnotva.
Javno mnjenje je forum u kom se veba subverzija, a
Mukijeli pokazuje razliite naine za korienje masovnih medija
u cilju stvaranja kolektivne psihoze. Psiholoki faktori su, kae on,
izvanredno vani u tom smislu, naroito prilikom sprovoenja
vanih strategija kao to je demoralisanje jednog drutva. Neprijatelj
se mora navesti da izgubi veru u ispravnost svog cilja, a s druge
strane se moraju preduzeti svi napori kako bi se on uverio da je
protivnik nepobediv.
2e. Uloga vojske
Poslednja tema vezana za istoriju, pre nego to preemo na
diskusiju o dananjem stanju: uloga vojske u tajnim operacijama i
izazivanju politikih promena. Savremeni analitiari rado priznaju
da je to danas uobiajena praksa: Robert Kaplan odobrava upotrebu
amerike vojske za promovisanje demokratije, uveren da to i
treba initi. Kaplan je to lepo sroio: kae da je telefonski poziv od
amerikog generala esto efkasniji nain da se u nekoj zemlji treeg
sveta podstakne politika smena nego telefonski poziv od lokalnog
amerikog ambasadora. Kao jo jedan dobar primer, navodi citat
pripadnika Specijalnih vojnih operacija, koji kae: Svejedno
je ko je predsednik Kenije, kad ista grupa momaka vodi njihove
specijalce i predsednikove telohranitelje. Mi smo ih obuili. To nam
daje premo u diplomatskom odnosu.
O istorijskoj pozadini ovoga nedavno je, u knjizi Tajne vojske
NATO-a, polemisao vajcarski akademik Danijel Glejzer. Njegova
pria poinje 3. avgusta 1990. godine, kada je ulio Andreoti,
tadanji italijanski premijer, priznao da je u njegovoj zemlji jo
148
Don Lokland
od kraja Drugog svetskog rata postojala jedna tajna vojska, pod
imenom Gladio, koju su stvorili CIA i MI6, kao i da je njome
upravljala hukaka ratna sekcija NATO-a.
Time je potvrdio da su tane glasine koje su se u posleratnoj
Italiji mogle uti na svakom koraku. Mnogo ljudi, kao i sudski
istraitelji, dugo su sumnjali, pored toga, da je Gladio ogranak jedne
tajne vojne mree koju su u Zapadnoj Evropi napravili Amerikanci,
navodno zbog otpora moguoj sovjetskoj okupaciji, kako su te
mree bile umeane i u ishod izbora, do te mere ak da su sklapani
mrani savezi sa teroristikim organizacijama. Italija je bila posebno
vana meta zbog svoje veoma jake komunistike partije.
Prvobitna svrha ove tajne vojske bila je da poslui u sluaju
invazije. Izgleda, ipak, da su se, u odsustvu invazije, brzo prebacili
na tajne operacije, sa ciljem da utiu na konkretne politike procese.
Postoji mnogo dokaza da su se Amerikanci stvarno mnogo meali,
naroito u izbore u Italiji, kako bi spreili KPI da doe na vlast. SAD
je italijanskoj Hrianskoj demokratskoj partiji prebacio na desetine
milijardi dolara, upravo iz tog razloga.
Glejzer ak tvrdi da postoje dokazi kako su elije Gladija
vrile teroristike napade da bi svalili krivicu na komuniste i
zaplaili stanovnitvo, koje bi onda zahtevalo da se dravi daju
dodatna ovlaenja kako bi ih titila od terorizma. Genzer citira
oveka osuenog za podmetanje jedne od takvih bombi, Vinenca
Vincigera, koji je lepo objasnio prirodu mree u kojoj je bio obian
pion. Strategija je, prema njegovoj izjavi, bila da se destabilizuje,
kako bi se stabilizovalo.
Morali su se napadati civili, narod, ene, deca, nevini ljudi,
ljudi koji nisu imali nikakve veze sa politikim igrama, i to iz vrlo
prostog razloga, jer su hteli da nateraju taj narod, italijansku javnost,
da od drave zatrai veu bezbednost. To je politika logika iza svih
masakra i bombakih napada koji su ostali nekanjeni, jer drava
ne moe samu sebe da osudi ili da sebe proglasi odgovornom za
ono to se dogodilo.
149
TEHNIKA PUA
Ovo nas podsea na brojne teorije zavere vezane za napad
na Kule bliznakinje, 11. septembra. Genzer iznosi pregrt valjanih
dokaza da je Gladio radio upravo to, i ukazuje na mogunost da je
moda ak bilo saradnje sa ekstremnim leviarskim grupama poput
Crvenih brigada. Naposletku, kada je Aldo Moro kidnapovan,
posle ega je ubrzo i ubijen, on je upravo bio poao u italijansku
skuptinu, da predstavi program koalicione vlade socijalista i
komunista a ba to su Amerikanci bili reeni da spree.
3. Dananji taktiari revolucije
Ovakav istorijski razvoj pomae nam da shvatimo ta se
dogaa danas. Moje kolege i ja, iz britanske Helsinke grupe za
ljudska prava, lino smo se uverili kako se danas koriste iste tehnike.
Glavna taktika usavrena je u Latinskoj Americi tokom
sedamdesetih i osamdesetih godina prolog veka. Veliki broj
operativaca, koji su radili na smenama reima u eri Ronalda
Regana i Dorda Bua Starijeg, dobio je priliku da se pokae u
bivem sovjetskom bloku, pod mandatom Bila Klintona i Dorda
Bua Mlaeg. Na primer, general Manuel Norijega pie u svojim
memoarima da su se dvojica operativaca CIA Stejt departmenta,
koji su bili poslati na pregovore a potom reirali njegovu smenu, u
Panami, 1989. godine, zvali Vilijam Voker i Majkl Kozak. Vilijam
Voker se ponovo pojavio na Kosovu, u januaru 1999, kada je, kao
ef Verifkacione misije na Kosovu, nadgledao vetako stvaranje
izmiljenih zloina, koji e kasnije posluiti kao casus belli za rat
na Kosovu, dok je Majkl Kozak postao ameriki ambasador u
Belorusiji, gde je 2001. lansirao Operaciju Bela roda, smiljenu da
se svrgne predsednik Aleksandar Lukaenko. U korespondenciji
sa Gardijanom 2001, Kozak je otvoreno rekao da je u Belorusiji
150
Don Lokland
radio isto to i ranije u Nikaragvi i Panami, naime, promovisao
demokratiju.
U sutini, postoje tri grane moderne tehnike pua: nevladine
organizacije, medijska kontrola i tajne operacije. Poto se njihove
aktivnosti u osnovi mnogo ne razlikuju, neu se njima baviti
pojedinano.
3a. Srbija 2000.
Svrgavanje Slobodana Miloevia oigledno nije bio prvi put
da Zapad upotrebi svoj tajni uticaj kako bi izazvao smenu reima.
Zapad je presudno uticao na svrgavanje Salija Berie u Albaniji 1997.
i Vladimira Mecijara u Slovakoj 1998. godine, a u sluaju Berie,
nasilje ustanika predstavljeno je kao spontan i dobrodoao izraz
narodne moi. Lino sam posmatrao kako meunarodna zajednica,
posebno Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS),
nameta rezultate posmatraa, kako bi se osigurala politika
promena. Meutim, svrgavanje Slobodana Miloevia u Beogradu,
5. oktobra 2000. godine, vano je zbog toga to je on veoma poznata
linost i zato to je revolucija posle koje je smenjen podrazumevala
upadljivu demonstraciju narodne moi.
Pozadinu pua protiv Miloevia briljantno je opisao Tim
Maral, reporter televizije Skaj. Njegov prikaz vredi, jer o doga-
ajima govori pohvalno, a zanimljiv je i zbog toga to se novinar
hvalie brojnim kontaktima s tajnim slubama, posebno britanskim
i amerikim.
ini se da Maral na svakom koraku zna ko su glavni oba -
vetajci. Neprestano pominje slubenike MI6 u Pritini, izvo re
iz jugoslovenske vojne obavetajne slube, ovek iz CIA koji
je pomagao u organizovanju pua, slubenik Amerike po-
151
TEHNIKA PUA
mor ske obavetajne slube (US naval intelligence), i tako dalje.
Citira izvetaje prismotre srpske tajne policije; zna ko je ofcir
u desku Ministarstva odbrane u Londonu koji pravi strategiju
da se ree Miloevia; zna da se prislukuju telefonski razgovori
britanskog ministra spoljnih poslova; zna ko su ruski obavetajci
koji su pratili Jevgenija Primakova, ruskog premijera, u Beograd
tokom bombardovanja NATO-a; zna koje su prostorije ozvuene
u britanskoj ambasadi, i gde se nalaze jugoslovenski pijuni koji
prislukuju diplomatske razgovore; zna da je jedan zaposleni u
amerikom Komitetu za meunarodne odnose Predstavnikog
doma u stvari ofcir Amerike pomorske obavetajne slube;
izgleda da zna da ministarsko odobrenje esto nije ba vano za
odluke tajne slube; opisuje kako CIA bukvalno ispraa delegaciju
OVK sa Kosova u Pariz, na razgovore, pre rata, u Rambujeu, gde
je NATO Jugoslaviji dao ultimatum za koji je znao da nema izbora
nego da odbije; a pominje i jednog britanskog novinara koji
posreduje izmeu Londona i Beograda u veoma vanim tajnim
pregovorima na visokom nivou, poto su svi gledali koga da izdaju,
dok se Miloevieva mo uruavala. (Rekao bih, to se toga tie, da
govori o sebi.)
Iz njegove knjige se stie utisak da vrlo tanka linija deli
novinare od pijuna. Ve pri poetku, Maral usputno pominje
neizbene veze izmeu ofcira, novinara i politiara, govorei da
ljudi iz sve tri kategorije rade u istoj oblasti. Zatim aljivo dodaje
da je kombinacija pijuna, novinara i politiara dodatih
narodu izazvala odlazak sa vlasti Slobodana Miloevia. Maral
se dri prie o narodnom ueu, ali iz ostatka njegove knjige
vidi se da je svrgavanje jugoslovenskog predsednika posledica
politikih strategija, smiljenih radi toga u Londonu i Vaingtonu.
to je najvanije, Maral jasno kae da su, 1998. godine,
ameriki Stejt department i obavetajne agencije reili da iskoriste
Oslobodilaku vojsku Kosova kako bi se otarasili Slobodana
152
Don Lokland
Miloevia. Navodi da mu je sagovornik rekao: Ameriki plan
je bio jasan. Kad doe pravo vreme, iskoristie OVK da obezbede
reenje za politiki problem a problem je, kako je Maral pre
toga objasnio, Miloeviev politiki opstanak. To je znailo davanje
podrke teroristikom secesionizmu OVK, i potom voenje rata
protiv Jugoslavije na njihovoj strani. Maral citira Marka Kirka,
ofcira Amerike pomorske obavetajne slube: Na kraju smo
pokrenuli ogromnu operaciju protiv Miloevia, i tajno i javno. Tajni
deo operacije znaio je, pored slanja raznih posmatrakih misija na
Kosovo, sa ofcirima iz britanskih i amerikih obavetajnih slubi,
a ovo je kljuno davanje vojne, tehnike, fnansijske, logistike i
politike podrke OVK, koja se, kako Maral sam priznaje, bavila
krijumarenjem droge, voenjem prostitucije i ubijanjem civila.
Strategija je pokrenuta krajem 1998, kada je na Kosovu
zapoeta ogromna misija CIA. Predsednik Miloevi je pre toga
dozvolio da na Kosovo ue Kosovska diplomatska posmatraka
misija, kako bi nadgledala situaciju u pokrajini. U tu ad hoc grupu
su se smesta nagurali britanski i ameriki obavetajni agenti i
specijalci ljudi iz CIA, Amerike pomorske obavetajne slube,
britanskog SAS-a i neega to se zove 14. obavetajna, tela u
okviru britanske vojske koje operie rame uz rame sa SAS-om, kako
bi se omoguilo ono to se zove duboka prismotra. Neposredna
svrha ove operacije bila je obavetajna priprema bojnog polja
moderna verzija ono to je vojvoda od Velingtona radio, kada je
jahao gore-dole po bojnom polju kako bi osetio teren, pre nego to
zapodene bitku sa neprijateljem. Kako Maral kae: Zvanino,
Kosovsku diplomatsku posmatraku misiju vodio je OEBS...
nezvanino, vodila ju je CIA... Bila ih je puna Organizacija... To je bila
maska za CIA. Mnogi ofciri u stvari su radili za drugu masku
CIA, DynCorp, kompaniju iz Virdinije, koja uglavnom zapoljava
lanove elitnih amerikih vojnih jedinica, ili CIA, kako kae
Maral. Iskoristili su Kosovsku diplomatsku posmatraku misiju,
153
TEHNIKA PUA
koja je kasnije postala Kosovska verifkaciona misija, za pijunau.
Umesto da se bave zadacima nadzora koji su im bili dodeljeni, ofciri
su ili okolo i pomou ureaja za globalno pozicioniranje locirali
i identifkovali mete, koje e NATO kasnije bombardovati. Teko
je razumeti kako su Jugosloveni dozvolili da se 2.000 vrhunski
obuenih tajnih agenata eta po njihovoj teritoriji, naroito kad se
uzme u obzir da su, kako pokazuje Maral, vrlo dobro znali ta se
deava.
ef Kosovske verifkacione misije bio je Vilijam Voker,
ovek odreen da sa vlasti skine Manuela Norijegu u Panami i
bivi ambasador u El Salvadoru, ija je vlada, uz ameriku podrku,
rukovodila odredima smrti. Voker je otkrio masakr u Raku, u
januaru 1999, koji je upotrebljen kao izgovor za zapoinjanje procesa
koji je doveo do bombardovanja, 24. marta. Postoji mnogo dokaza
da je Raak nameten i da su pronaena tela u stvari pripadala
borcima OVK, a ne civilima, kako je navedeno. Vokerova uloga je
sigurno bila vana, poto danas put na Kosovu koji vodi do Raka
nosi njegovo ime. Maral pie da je datum za rat prolee 1999.
ne samo bio izabran krajem decembra 1998, ve i da je u to vreme
saopten OVK. To znai da se Madlen Olbrajt, izjavivi, poto se
masakr dogodio: Prolee je poranilo, u stvari ugledala na
Jozefa Gebelsa, koji je 1933. godine, uvi vest o poaru u Rajhstagu,
navodno primetio: ta, ve?
U svakom sluaju, kada je, uoi NATO bombardovanja,
povuena Kosovska verifkaciona misija, Maral kae da su ofciri
CIA koji su bili u misiji predali OVK satelitske telefone i opremu
za di-pi-es. Amerikanci su obuili OVK, delom je opremili i
bukvalno joj dali teritoriju, pie Maral iako, poput svih ostalih
reportera, propagira mit o sistematskim srpskim zloinima nad
potpuno pasivnim albanskim civilnim stanovnitvom.
Rat je, naravno, poeo i Jugoslavija je nemilosrdno bombar-
dovana. Meutim, Miloevi je ostao na vlasti. London i Vaington
154
Don Lokland
su onda zapoeli ono to Maral ushieno naziva politikim
ratovanjem da ga uklone. To je podrazumevalo davanje ogromnih
suma novca, kao i tehnike, logistike i strateke podrke, ukljuujui
oruje, razliitim demokratskim opozicionim grupama i
nevladinim organizacijama u Srbiji. Amerikanci su tada ve
radili preko Meunarodnog republikanskog instituta, koji je, radi
svrgavanja Slobodana Miloevia, otvorio kancelariju u susednoj
Maarskoj. Na jednom od njihovih sastanaka, objanjava Maral:
Zakljueno je da bi ideoloki argumenti, o vrlinama demokratije,
ljudskim pravima i humanitarizmu, mnogo bolje delovali ako bi, u
sluaju nude, uz njih ile i velike sume novca. One su, kao i jo
tota, po zadatku, u Srbiju stizale u diplomatskim koferima u
mnogim sluajevima iz naoko neutralnih zemalja, poput vedske,
koja je, zahvaljujui tome to nije zvanino uestvovala u radu
NATO-a, jo imala ambasadu u Beogradu. Maral nam jasno kae:
Torbe s novcem donoene su godinama. Tako je i bilo. Kako je
prethodno objasnio, nezavisne medijske izvore, poput radio-
stanice B92 (koja je i Maralov izdava), zapravo su velikim delom
fnansirale SAD. Organizacije pod kontrolom Dorda Soroa
takoe su igrale vanu ulogu, kao i kasnije, 2003/4. u Gruziji.
Takozvane demokrate bile su, u stvari, tek strani agenti ba kako
je tadanja jugoslovenska vlada trezveno tvrdila.
Maral takoe objanjava neto to danas svi znaju,
156
naime,
da su Amerikanci izabrali strategiju isticanja jednog kandidata,
Vojislava Kotunice, kako bi ujedinili opoziciju. Kotuniina glavna
prednost je bila u tome to je irokoj javnosti bio uglavnom nepoznat.
Maral potom opisuje kako je ta strategija obuhvatala i paljivo
planiran pu, koji se i dogodio, posle prve runde predsednikih
izbora. Pokazuje nam, u najsitnije detalje, kako su glavni glumci, u
156
Vidi, na primer: U.S. Advice Guided Miloevi Opposition; Political
Consultants Helped Yugoslav Opposition Topple Authoritarian Leader, autor
Michael Dobbs, Washington Post, 11. decembar 2000.
155
TEHNIKA PUA
onome to je na televizijskim ekranima na Zapadu predstavljeno kao
spontan narodni ustanak, bili, zapravo, grupa dobro naoruanih
nasilnika, pod komandom gradonaelnika aka, Velimira Ilia.
Iliev konvoj, dug 22 kilometra, dovezao je oruje, specijalce i
ekipu kikboksera pred zgradu saveznog parlamenta u Beogradu.
Kako priznaje Maral, dogaaji od 5. oktobra vie su liili na pu
nego na narodnu revoluciju, koju su u to vreme proslavljali svetski
mediji.
3b. Gruzija 2003.
Mnoge taktike usavrene u Beogradu upotrebljene su u
Gruziji, u novembru 2003. godine, da bi se svrgnuo predsednik
Eduard evernadze. ule su se iste optube i ponavljano je ad nauseam
da su izbori bili nameteni. (U Gruziji se radilo o parlamentarnim
izborima, u Jugoslaviji o predsednikim.) Zapadni mediji su samo
preuzeli te optube, koje su je javile mnogo pre nego to je dolo do
glasanja. Protiv obojice predsednika poveden je propagandni rat, u
evarnadzeovom sluaju, posle dugog perioda u kom su ga veliali
kao velikog reformatora i demokratu. Obe revolucije zbile su se
posle slinog juria na parlament, prenoenog uivo na televiziji.
U obe smene posredovao je ruski ministar Igor Ivanov, koji je
avionom stigao u Beograd, odnosno Tbilisi, da organizuje silazak sa
vlasti trenutnog predsednika. Na kraju, ali ne bez znaaja, ameriki
ambasador u oba sluaja bio je isti ovek: Riard Majls.
Najoiglednija slinost, meutim, bila je upotreba studen-
tskog pokreta poznatog kao Otpor u Srbiji i Kmara (Dosta je!) u
Gruziji. Oba pokreta imala su isti simbol, crnu stegnutu pesnicu
na beloj pozadini. Otpor je obuavao ljude iz Kmare, a SAD je
podravao oba pokreta. Takoe, obe organizacije su, na prvi pogled,
156
Don Lokland
napravljene po komunistikom uzoru naizgled autonomne elije,
u stvari organizovane oko centra, sa lenjinistikom disciplinom.
Kao u Gruziji, uloga koju su odigrali novac i tajne operacije
SAD je otkrivena ali tek naknadno.
157
Tokom dogaaja, televizija
je bila preplavljena istovetnom propagandom, kako je narod
ustao protiv evarnadzea. Sve to se kosilo sa takvim optimistikim
pogledom je zatakano ili zabaureno, poput injenice da je mar
na Tbilisi, koji je predvodio Mihail Sakavili, poao iz Gorija,
Staljinovog rodnog mesta, od statue nekadanjeg sovjetskog tira-
nina, koji je za mnoge Gruzijce i dalje heroj. Mediji su bili jednako
nezainteresovani i kada je novi predsednik, Sakavili, na izborima
odneo pobedu sa staljinistikim rezultatom od 96% za.
158
157
e.g. Georgia revolt carried mark of Soros, by Mark McKinnon,
Globe and Mail, 26
th
November 2003; Lenins Lessons from Georgia,
Transitions Online, 1
st
December 2003; U.S. Plotted Peaceful Shevardnadze Exit
- Diplomats, Jon Boyle, Reuters, 24th November 2003; Shevardnadze feels
betrayed by the West, Julius Strauss, Daily Telegraph, 27th November 2003;
Serbian activists trained Kmara by Rusudan Kbilashvili, Daily Georgian
Times, January 8, 2004; and How to stage a revolution, by Natalia Antelava,
BBC News, 4th December 2004.
Npr: Georgia revolt carried mark of Soros, autor Mark McKinnon,
Globe and Mail, 26
.
11. 2003; Lenins Lessons from Georgia, Transitions Online,
1
.
12. 2003; U.S. Plotted Peaceful Shevardnadze Exit - Diplomats, Jon Boyle,
Reuters, 24. 11. 2003; Shevardnadze feels betrayed by the West, Julius Strauss,
Daily Telegraph, 27. 11. 2003; Serbian activists trained Kmara by Rusudan
Kbilashvili, Daily Georgian Times, 8. 1. 2004; i How to stage a revolution,
Natalia Antelava, BBC News, 4. 12. 2004.
158
Vidi, na primer, Georgians pick new leader, autor Julius Strauss,
Daily Telegraph, 5. januar 2004. Ili u listu Le Monde: The queue outside Polling
Station Number 7 in Tbilisi testifed to the passion for these elections and the
huge hopes born in the revolution. In this symbolic location which was,
in Soviet times, the Palace of Pioneers, a woman voter sighed, We are putting
ourselves in Saakashvilis hands. He is young and honest. The people hopes so
much from him! [Le Monde, 5. 1. 2004].
157
TEHNIKA PUA
3c. Ukrajina 2004.
U sluaju Ukrajine, primeujemo istu kombinaciju rada
nevladinih organizacija koje podrava Zapad, medija i tajnih slubi.
Nevladine organizacije odigrale su ogromnu ulogu u delegitimizaciji
izbora pre nego to su odrani. Neprestano se govorilo o prevari.
Drugim reima, ulini protesti koji su poeli posle drugog kruga,
u kom je pobedio Janukovi, bili su reakcija na tvrdnje koje su
se svuda ule pre poetka prvog kruga. Glavna NVO iza ovih
optubi, Komitet ukrajinskih glasaa, od ukrajinskih glasaa ne
prima nijedan peni, ve je u potpunosti fnansiraju zapadne vlade.
Njihove prostorije krase portreti Madlen Olbrajt i stvarno su blisko
saraivali sa Nacionalnim demokratskim institutom. Propaganda
protiv Janukovia irena je bez prestanka.
Uspeo sam da, tokom samih dogaaja, zabeleim neke
pro pagandne zloupotrebe.
159
Meu njima, stalna ponavljanja da
je vlada pokrala izbore; zatakavanje opozicione prevare; mahnito
promovisanje Viktora Juenka, jednog od najdosadnijih ljudi
na svetu, kao harizmatinog politiara; i grotesknu priu o tome
kako su ga neprijatelji namerno otrovali. (Do danas nije podignuta
nijedna optunica za to navodno delo.) Najbolji prikaz te
propagande i prevare dat je u izvetaju britanske Helsinke grupe
za ljudska prava, Ukraine Clockwork Orange Revolution.
160
Za-
ni mljivo objanjenje uloge tajnih slubi dao je u Njujork tajmsu
C. J. ajvers, koji je objasnio da je ukrajinski KGB sve vreme radio
159
Vidi The Revolution televised, The Guardian, 27
.
11. 2004,
http://www.guardian.co.uk/comment/story/0,,1360811,00.html i Western
aggression, The Spectator, 6. 11. 2005, http://www.spectator.co.uk/article_
archive.php?id=5200&issue=2004-11-06
160
http://www.oscewatch.org/CountryReport.asp?CountryID=22&
ReportID=241. Takoe vidi Chicken Kiev, All News is Lies, 8. 11. 2004, i A
Clockwork Orange, All News is Lies, 6. 12. 2004. www.sandersresearch.com,
158
Don Lokland
za Juenka u saradnji sa Amerikancima, naravno.
161
Ostali vani
lanci na tu temu obuhvataju tekst Donatana Movata, Novi
Gladio u akciji: Vaingtonov obrazac za demokratizaciju novog
svetskog poretka
162
, koji detaljno govori o tome kako je vojna
doktrina prilagoena izazivanju politike promene i kako su u njoj
koriena razliita sredstva, od psihologije do lanih ispitivanja
javnog mnjenja. Movat je posebno zanimljiv zbog pisanja o
teorijama dr Pitera Akermana, autora Stratekog nenasilnog
sukoba (Praeger, 1994) i govora nazvanog Izmeu tvrde i meke
moi: uspon civilne borbe i demokratska promena, odranog
u Stejt departmentu u junu 2004.
163
Movat takoe odlino pie o
psihologiji mase i njenoj upotrebi u ovim puevima. Skree panju
na ulogu mladih ljudi u gomilama i pobunjenike histerije,
ukazujui da su ovakve pojave prvi put upotrebljene u politike
svrhe na Institutu Tavistok 1960-ih godina. Ovaj institut osnovala
je britanska vojska, kao oruje za psiholoko ratovanje posle Prvog
svetskog rata, a meu slavnim uenicima su dr Dejvid Oven, bivi
britanski ministar spoljnih poslova i dr Radovan Karadi, bivi
predsednik republike bosanskih Srba.
164
Movat pie kako je ideje
koje su tamo formulisao Fred Emeri preuzeo izvesni:
Dr Hauard Perlmuter, profesor drutvene arhitekture
na fakultetu Vorton i sledbenik dr Emerija, istakao je da je
rokenrol spot u Katmanduu pogodan primer za to kako se mogu
destabilizovati drave sa tradicionalnim kulturama, stvarajui
na taj nain mogunost za jednu globalnu civilizaciju. Da bi se
postigla takva transformacija, dodaje on, potrebno je ispuniti
161
C. J. Chivers, Back Channels: A Crackdown Averted: How Top
Spies in Ukraine Changed a Nations Path, New York Times, 17. 1. 2005. How
Top Spies in Ukraine Changed the Nations Path
162
http://globalresearch.ca/articles/MOW502A.html
163
http://www.state.gov/s/p/of/proc/34285.htm
164
http://www.tavinstitute.org/index.php
159
TEHNIKA PUA
dva zahteva: napraviti meunarodne mree meunarodno i
lokalno angaovanih organizacija i stvoriti globalne dogaaje,
pretvaranjem, preko masovnih medija, jednog lokalnog dogaaja u
neto to ima neposredne meunarodne implikacije.
Zakljuak
Ovo uopte nije teorija zavere ovo su injenice o zaveri.
Sjedinjene Drave veruju da je, u okviru njihove zvanine poli-
tike, promovisanje demokratije vaan element sveukupne strate-
gije nacionalne bezbednosti. Na tome rade velike sekcije Stejt
de partmenta, CIA, paravladine agencije kao to je Nacionalni
fond za pomo demokratiji i NVO koje fnansira vlada, poput
Karnegi fondacije za meunarodni mir, koja objavljuje radove o
promovisanju demokratije
165
. Svim ovim operacijama je zajed-
nino meanje, ponekad nasilno, zapadnih sila, naroito SAD,
u politike procese drugih drava, koje se vrlo esto koristi za
postizanje sutinskog revolucionarnog cilja, smene reima.
165
Vidi posebno knjige Tomasa Karotersa (Thomas Carothers) i En
Florini (Ann Florini).
161
Irina Lebedeva, SAD
BROKERI DANK
166
-REVOLUCIJA
Mi se moramo umeati u taj posao iz potpuno jasnih raz-
loga. Revolucije su na ceni, svi ih kupuju, zato mi da sto-
jimo po strani i ne kupimo ih nekoliko sebi?... (Robert ekli,
Vreme istie)
Sve je vie zapadnih istraivaa koji, prouavajui u dana-
nje vreme toliko aktuelnu temu izvoza revolucija, obrazlau ta-
ko zvane nenasilne prevrate na postsovjetskom prostoru ba
u duhu gore navedenog citata iz fantastike R. ekli. U nedavno
objavljenom dokumentarnom istraivanju kanadskog novinara
Marka Mekinona Hladni rat, revolucije, nameteni izbori i
naftovodi u bivem SSSR-u
167
autor navodi rad vaingtonskog
166
Na engleskom re junk znai smee.
167
MacKinnon M., The New Cold War: Revolutions, Rigged Elections
162
Irina Lebedeva
Meunarodnog centra za nenasilni konfikt (International Center on
Nonviolent Confict) kao najubedljiviji primer meanja u unutranje
stvari suverenih zemalja radi kupovine revolucije, bez veze sa
fantastikom, ve sa potpuno realnom praksom privatizacije bi-
znisa na obojenim revolucijama.
Ipak, u samoj Rusiji, koja je postala lak plen za privatizatore
revolucionarnog postmodernizma, iroki krugovi drutva uopte
nisu upoznati sa radom meunarodnih centara za nenasilni konfikt.
Ni radikalno prozapadna, ni sasvim obina demokratska javnost ne
mogu da shvate poteze ruske predsednike administracije, usme-
rene, na primer, na regulisanje rada meunarodnih nevladinih or-
ganizacija na teritoriji Rusije. Usamljene glasove ruskih analitiara
o tome da je praksu izvoza revolucija potrebno zaustaviti spremni
su da omalovae kao prokremaljsku propagandu, pokuaje
vraanja retorike iz epohe SSSR-a i njenih nedemokratskih metoda.
Ako ostavimo po strani redovne meusobne diplomatske
prepirke koje su odavno izgubile bilo kakav praktian smisao, real-
no govorei, uvoz obojenih revolucija sa Zapada ne negiraju ak ni
sami uvoznici. Posle ukrajinskog narandastog prevrata skoro
svakodnevno se pominje ime Amerikanca Dina arpa inicijatora
jednog od prvih privatnih amerikih meunarodnih centara za ne-
nasilni konfikt. Vremenom je termin nenasilni konfikt postao
svojevrstan eufemizam za aranmane za smenu reima u odreenoj
zemlji, koja se nala u geopolitikoj interesnoj sferi evroatlantske
zajednice. Na primeru takozvanih nevladinih organizacija, tipa
pomenutog centra Dina arpa, lako se vidi jednostavna emu po
kojoj deluju zapadni organizatori obojenih revolucija.
and Pipeline Politics in the Former Soviet Union, Random House Canada, 2007.
163
BROKERI DANK-REVOLUCIJA
Teoretiari i praktiari upravljanja konfiktom
Naziv Instituta Alberta Ajntajna, sa seditem u Bostonu, u
ulici Njuberi (Newbury Street), teko da bi kod Amerikanaca izaz-
vao asocijacije s narandastom revolucijom u Ukrajini. Meutim,
dovoljno je samo povrno pregledati zvaninu veb stranicu ove
ustanove i uveriti se u suprotno. Neposredno posle dogaanja
u Ukrajini, na glavnoj stranici sajta radoznali su mogli proitati
nepretencioznu reenicu: Transformacija Ukrajine od diktature
do demokratije, metode koje je koristio prodemokratski pokret
ovde i potpuno slobodno skinuti prirunik za organizovanje
graanske neposlunosti Od diktature ka demokratiji na ukrajin-
skom ili engleskom jeziku.
168
Metodologije Dina arpa imaju sa demokratijom isto tol-
iko veze kao i, recimo, tehnike neurolingvistikog programiranja,
popularne na samom poetku perestrojke, koje su obeavale
pretvaranje abe u princa, budale u lepoticu i genija. Sutina ovih
metodologija je uvek priblino ista i sastoji se u uticaju na drutvenu
svest putem demonstriranja odreenih, socijalno uspenih prim-
era, delovanja individue ili grupe na kolektiv. U irem smislu, to su
tehnike masovnog psiholokog pritiska koje je sam Din arp uvio
u pitku formulaciju upravljanje konfiktom. arp na sledei nain
pie o nastanku algoritma upravljanje konfiktom: U Norvekoj
sam upoznao ljude koji su uestvovali u antifaistikom pokretu
otpora. Pokuao sam da opiem njihove metode i da ih spojim sa
onim to sam shvatio prouavajui trajkove i bojkote. Sastavio sam
prvi okvirni spisak tih metoda. Koliko se seam, tada sam imao 18
metoda nenasilne borbe... Ljudi su se zainteresovali. Kasnije su svi
spiskovi uli u trei deo moje Politike nenasilnih metoda, koji je
168
The Ukranian transformation of from dictatorship to democracy
that is being used by prodemocracy movement in Ukraine is here //http://
www.aeinstein.org/
164
Irina Lebedeva
prerastao u posebno poglavlje, zato to je spisak narastao na 198
metoda....
169
Jeza oveka da spopadne od tih 198 metoda. Uraen je ogro-
man posao, koji je nemilice fnansiran iz dravnih i privatnih iz-
vora. Doprinos ovih istraivanja sociologiji nije sada naa tema, ali
u smislu uticaja na moralno zdravlje drutva ovakva istraivanja
se ine veoma opasnim. Poznata pavork tehnologija sastav-
ljena je od makijavelistikih, gramijanskih i tolstojevskih ideja i
prilagoena dananjem stanju u zemljama, na osnovu istorijske
statistike situacija u kojima se organizovanje velikih buna poka-
zalo najdelotvornijim. To je metodika sa svim moguim akcijama,
neophodnim za organizovanje efkasne neposlunosti dravnim
institucijama i pomo nekome da osvoji vlast, da zamuti dravu,
kako je svojevremeno govorio ruski terorista Neajev u svom
Katehizmu revolucionara. A kada se takve metode primenjuju
svuda i irom sveta, pa i kod oiglednog nepostojanja zloglasnih
diktatora, i kada se metodologija moe ustupiti ak i neofaistima
(o tome Din arp takoe govori u jednom od svojih intervjua),
170

onda je svaki komentar suvian...
U meuvremenu je metodologija uveliko opinila mase,
i to uglavnom upravo tamo gde postoji demokratija, koja
omoguava i organizovanje ciljane kampanje u tampi i eksperi-
mente sa manipulativnim izborima i promociju bunta i destabili-
zaciju dravnih ustanova kroz propagandu ideje o graanskom
drutvu. Ove metode su ule u svakodnevni drutveni ivot:
javni nastupi, pisma podrke ili protesta poznatih javnih linosti,
organizovanje ciljanih kampanja u sredstvima javnog inform-
isanja, skrnavljenje grobalja i svetinja, diskreditacija zvaninih
vlasti, organizovanje diskusija o slobodi tampe, debate o naciona-
169
http://www.archive.peacemagazine.org/author.cgi ?key=search-
string&searchstring=Met ta %20Spencer
170
Ibid.
165
lnim pitanjima, jaanje anra parodija i satire, masovni trajkovi,
masovne protestne akcije, zauzimanje teritorije i organizovanje
neprekidnih deurstava ispred dravnih ustanova, blokiranje
eleznikih pruga i puteva, tihe sabotae slubenika i inovnika,
upotreba simbolikih boja na masovnim akcijama, organizovanje
akcija parodija, formiranje grupnih lobija, piketing, pseudoizbo-
ri, destabilizacija monetarnog sistema, najava povlaenja depozita,
konstantna diskreditacija konkretnog zvaninog lica i napadi na
vlast... Stvaranje velikog broja organizacija za ljudska prava. Formi-
ranje negativnog javnog mnenja. Alternativne socijalne ustanove.
Dvojno dravljanstvo i paralelna vlada.
Sve gorenavedeno samo je deli pomenutih 198 metoda or-
ganizovanja nenasilnog otpora. Din arp smatra da je osnovna
stvar kod ovih nenasilnih metoda paljivo planiranje svake
masovne akcije i njihovo temeljno pripremanje. On vrsto veruje u
svrsishodnost metodologije i nije spreman da saslua argumente
protivnika o tome da bez moralne i etike komponente ideja
nenasilnog otpora prerasta u jo jednu manipulativnu tehniku,
odnosno instrument nasilja nain uticanja na masovnu svest,
mono oruje za psiholoko osvajanje. Kao sve psihotehnike, i
ova je krajnje opasna. Delovanjem na podsvest, psihotehnika
zaobilazi vrednosnu kontrolu, prisiljavajui ljude da postupaju
nesvesno, protiv svoje volje. ovek moe poeti da radi neto ne
samo na tetu drugih, nego i protiv samog sebe. I gde je onda tu
nenasilje?
Pu u stilu postmodernizma
Prilikom odreivanja karaktera obojenih revolucija za-
padni istraivai se sve manje razilaze u miljenjima. Sve vei
broj naunika ocenjuje ovakve pojave kao pojedinane sluajeve
166
Irina Lebedeva
geopolitikog preureenja sveta i eufemizam za dravni prevrat,
za koji odluujui faktori postaju fnansiranje, planiranje i organi-
zovanje obojenog pua iz inostranstva, odakle se aktivira pod
maskom narodnooslobodilakog pokreta ili demokratizacije u
cilju ruenja drave-nacije i uspostavljanja nadnacionalnog implic-
itnog upravljanja spolja.
171
Nije sluajno britanski istraiva ove
teme, Donatan Movet, naslovio svoj fundamentalni rad na temu
obojenih revolucija Skriveni dravni prevrat: vaingtonski
demokratizacioni ablon novog svetskog poretka.
172
Ako os-
tavimo po strani eufemizme i nazovemo stvari pravim imenom,
obojene revolucije su jedna vrsta savremenog meunarodnog
psiholokog terorizma.
Ne treba se uditi to ruski analitiari nisu bili spremni
da sagledaju argumente o zakulisnim prevratima postmodern-
izma, jer je sama tema netradicionalnih ratova i njihovih kulisa
jo u vreme Sovjetskog Saveza bila izbrisana iz naunih diskusija
kao neko tajno znanje obavetajnih slubi, i takvo je i ostalo do
dana dananjeg. Zato ak i apsolutno prihvatljive (za one koji su
u toku) inicijative administracije Kremlja (sastavljene od ljudi,
koji su po zanimanju bili duni da o ovim prevratima znaju mnogo
vie od rekla-kazala), graansko drutvo shvata kao haotine
provokativne signale: jedni upadaju u ratoborni nacionalizam
i negiranje svega zapadnog, a drugi, sa istim arom, tre u re-
dove opozicije vlasti, koja gui demokratske vrednosti. tavie,
ruske vlasti u strahu pred obojenim revolucijama, u sutini, idu
istim manipulativnim putem, koji predlau cinini teoretiari tipa
Dina arpa, sa svojim prevratima i antiprevratima. Svi ti fantom-
ski pokreti poput Naih, Protiv ilegalne imigracije i slinih,
171
http://www.peacemagazine.org/198.htm
172
Mowat J., Coup detat in Disquise: Washingtons New World Order
Democratization Template //http://globalresearch.ca/articles/MOW502A.
html
167
mogu, naravno, biti privremena zamena za zjapeu prazninu i bes-
perspektivnost mladih narataja, koji ne shvataju u kom pravcu ide
Rusija i ija je budunost zbog toga nesigurna, ali proces zamene
realne socijalne politike fantomima se opasno oduio. Nije zgoreg
da se ovde prisetimo kako se zavrio prethodni skriveni prevrat.
Podsetimo da je pretea sadanje faze ruenja Rusije pod
parolom zajednikih demokratskih vrednosti bila odluka admin-
istracije R. Regana o formiranju, 1983. godine, Nacionalnog de-
mokratskog fonda, sa ciljem preuzimanja sfere sovjetskog uticaja i
ruenja imperije zla.
Ovaj cilj je trebalo ostvariti preko jaanja demokratskih
usta nova po celom svetu pomou nevladinih organizacija. U
principu, ova strategija predstavljala je logian nastavak hladnog
rata i takozvanog Maralovog plana za umove, ali je lukavo
smanjenje tenzije i utuvljivanje ideje o lanoj konvergenciji su-
protstavljenih sistema, zapoeto osamdesetih godina, omoguilo
otvoreno napadanje zone sovjetskog uticaja, primenom taktike
ideoloke vakcinacije za neprimetnu zamenu vrednosti i ideja.
Pod zastavom krstakog pohoda za odbranu od socijalistikog uti-
caja, kvazivladine formacije tipa Nacionalnog demokratskog insti-
tuta za meunarodne poslove (NDI), Meunarodnog republikan-
skog instituta (IRI), Meunarodnog fonda izbornih sistema (IFES),
Saveta za meunarodna istraivanja i razmene (IPEX), Freedom
House i stotine drugih struktura na uzici, koje su akumulirale
ogromna sredstva odobrena od strane Kongresa SAD i Stejt depart-
menta, bile su zaduene za osnivanje ispostava amerikog uticaja
u stranim dravama pod blagorodnim humanitarnim predlozima,
najee pod vidom pomoi nevladinih organizacija u izgrad-
nji graanskog drutva i zatiti ljudskih prava, organizovanju
demokratskih izbora i alternativnih medija. Ovu jednostavnu
starunovu taktiku zauzimanja zone evroatlantskog interesa
jasno je opisao Alen Vajntajn, prvi predsednik Nacionalnog de-
168
Irina Lebedeva
mokratskog fonda: Mnoge stvari koje mi danas tako otvoreno
radimo, pre 25 godina je tajno radila CIA.
173
Vilijam Blum je u svom istraivanju amerikih nevladinih
organizacija ovako napisao: Nacionalni demokratski fond i nje-
gove nevladine organizacije doprinele su ouvanju u inostranstvu
odreenog nivoa poverenja prema takvim organizacijama, to nije
mogao biti sluaj sa zvaninom amerikom vladom. Nacionalni de-
mokratski fond se 97% fnansira iz Stejt departmenta SAD (preko
USAID i do 1999. god. USIA). Procena veine amerikih istraivaa
je da su tvrdnje sledbenika Amerike agencije za meunarodni
razvoj o tome kako je, navodno, u principu mogue uspostav-
ljati demokratiju po celom svetu bez meanja u meunarodne
odnose drugih zemalja i ne ulazei u politiku ista fkcija.
174

U istraivanju Amerikog instituta za preduzetnitvo jasno je
reeno da su se Nacionalni demokratski fond i njegovo okruenje
upravo bavili promenom politikog balansa u dravi-meti, pod
izgovorom pruanja pomoi graanskom drutvu. Ova ekipa je
postigla mnoge uspehe na tom polju uspene intervencije radi
obezbeivanja odgovarajueg rezultata na izborima na Filipinima,
u Pakistanu, na Tajvanu, u ileu, Nikaragvi, Namibiji, Istonoj Ev-
ropi i po celom svetu...
175
Obojene revolucije na postsovjetskom prostoru nisu se
mnogo razlikovale od goreopisanog scenarija. Pod istim pseudo-
humanitarnim predlozima, razraenim jo za vreme hladnog rata,
uz uee nevladinih organizacija, nemilice obasipanih novcem
vlada i tajnih slubi, realizovao se plan manipulisanja rezultatima
173
Igantius, D., Innocence Abroad: The New World of Spyless Coups, The
Washington Post, 1991, September 22.
174
Blum, W., Rogue state: A Guide to the World Only Superpower. Monroe,
Common Courage Press, 2000. P. 180.
175
Muravchik, J., Exporting Democracy. Fulflling Americas Destiny.
Washington DC, AEI Press, 1991. P. 208.
169
lokalnih izbora i postavljanje marionetske prozapadne i, pre svega,
antiruske vlade. Za Zbignjeva Beinskog, ije su ideje sutinski
uticale na meunarodnu politiku, Ukrajina je, kao novi i vaan
prostor na evroazijskoj ahovskoj tabli, predstavljala geopolitiki
stoer, zato to samo njeno bitisanje kao nezavisne drave, dovolj-
no doprinosi transformaciji Rusije. Bez Ukrajine Rusija prestaje da
postoji kao imperija... Ako Moskva povrati kontrolu nad Ukrajinom
sa njenim 52-mi lionskim stanovnitvom i ogromnim resursima, sa
izlazom na Crno more, Rusija e automatski dobiti mogunost da
postane mona imperijalna drava...
176
Detaljno opisujui dogaaje vezane za pu u Ukrajini 2004. i
izdaju nacionalnih interesa od strane lokalne elite, ameriki istraiva
Srirem olia naglaava: Ni jedna od opisanih mahinacija ne bi
imala nikakvog smisla bez osporavanja izbornih rezultata, bez oku-
pljanja ljudi na ulicama i inenjeringa demokratije kroz graansku
neposlunost. Upravo tome slue Nacionalni demokratski fond i
grupacija meunarodnih nevladinih organizacija...
177

Zapadne nevladine organizacije i ostali zatitnici ljudskih
prava primenjuju zauujue monotonu, ali veoma efkasnu emu:
exit poll (anketa na izlazu za glasakog mesta) i meunarodne
agencije za rejting koje unapred izvetavaju o pobedi prozapadnog
kandidata, rezultati izbora koje zapadni nezavisni posmatrai
osporavaju, protesti u lokalnim medijima sa irokim odjekom
na Zapadu, izvoenje ljudi na ulice i organizovanje graanske
neposlunosti po obrascima arpa i ostalih spin-majstora.
Pa ipak, u ovoj emi obojenih revolucija, nesumnjivo naj-
vanija uloga pripada ne toliko samom spinovanju, koliko injenici
da se ovakvi prevrati fnansiraju iz meunarodnih izvora, koji
176
Brzezinski, Z., The Grand Chessboard: American Primacy and its Geo-
Strategic Imperatives, 1997.
177
Chaulia, S., Democratisation, NGOs and color revolution //http://
www.globalresearch.ca.
170
Irina Lebedeva
formiraju antinacionalnu korupcionu mreu, u koju ulaze novo-
komponovani biznismeni, zainteresovana lica iz krugova zapadnih
dijaspora, vladinih inovnika i pripadnika vojske i tajnih slubi,
kao velikoduno sponzorisani, alternativni novinarski korpus i
omladina, nagraena mnogo ozbiljnijim novcem od onog koji ima
mogunost da zaradi na radnom mestu.
Meunarodne humanitarne organizacije prodrle su u
Ukrajinu jo 1990. godine, uz preutnu dozvolu proamerikog
Leonida Kume i formirale nevladine organizacija bukvalno
od nule, ne samo kada je re o fnansiranju nego i kontroli tema
i pravaca rada. Na primer, udarni odred omladinskog Majdana,
neoliberalnu Pora (Vreme je), odnegovala je i isfnansirala
takozvana Koalicija za slobodan izbor (Freedom of choice co-
alition). Potonju su, pak, 1999. godine formirale ambasada SAD,
Svetska banka, Nacionalni demokratski fond i Fond Soroa. Sma-
tra se da su trokovi amerike vlade za narandastu revoluciju
iznosili 14 miliona dolara, ali ameriki novinari tom iznosu dodaju
od 57,8 do 65 miliona dolara budet, koji je 2003. i 2004. god.
Vaington usvojio za promociju graanskog drutva u Ukra-
jini, i to bez trokova obezbeivanja masovnosti, koji nisu po-
menuti u revizorskim izvetajima.
178
Karakteristika tehnolokog
ablona postmodernistikih prevrata upravo je naglo skretanje u
sferu masovnog revolucionarnog marketinga i izazivanje iroke
graanske neposlunosti, to, osim svega ostalog, zahteva kolosalne
trokove za stikere, majice, atore, poljske kuhinje i sl. Po navodima
amerikog istraivaa Lore Rozen,
179
u eri ubrzanog razvoja mo-
bilnih i satelitskih telefona, kompjutera i interneta, vek informatike
je promenio prioritete, pa tako sada ne tipuje na autoritarne lidere,
nego na graanske grupe.
178
Badhen, A., US Poured Millions into Ukraine. San-Francisco Chronicle,
2004, December 19.
179
Rosen, L., Salon Magazine. 2001, February 3.
171
Moramo istai jo jednu osobinu postmodernistikih prevra-
ta, a to je iroka marketinka podrka obojenih revolucija u vidu
tematskih kompjuterskih igrica i socioloki isplaniranih blogova,
usmerenih na meunarodnu tinejdersku i omladinsku auditoriju.
U arhivama istorije narandaste revolucije moe se pronai
veliki broj linkova na kojima je predstavljena uloga u narandastom
prevratu Disko-amana i njegove prijateljice Tulipgel, koji
su obezbeivali operativnu meunarodnu interakciju i detaljne
instrukcije na blogu pod intrigantnim nazivom Le Sabot Post
Modern. U celokupnom procesu organizovanja meunarodnih
omladinskih protesta ovaj deo je praktino neistraen, a daje
gomilu materijala za razmiljanje. Usluge Disko-amana koristili
su i uesnici u skoranjim omladinskim nemirima u Maarskoj i
Francuskoj, blog usmerava korisnike na problematiku hrianstva
i ekumenizma, na trening-centre za transformaciju zemalja biveg
socijalistikog bloka, osnovane, na primer, u Maarskoj uz uee
biveg ambasadora SAD Marka Palmera, Soroevog novca i
snalaljivih biznismena iz meunarodnih etnikih dijaspora, koji
su veto prikupili medijske resurse u bivim zonama sovjetskog
uticaja i na celokupnom postsovjetskom prostoru. Ove umreene
strukture i meunarodni nevladini centri, koji isto tako akumu-
liraju sredstva meunarodnih poreznika za navodne humanitarne
ciljeve i redovno kame fnansiranje iz vlada svojih zemalja i
dijaspore za promociju demokratije, u stvarnosti su pretvorili
revolucionarno prekrajanje sveta u pekulativni biznis.
pekulativna farba obojenih revolucija
Zamislite samo koliko bi ogoren bio Peter Akerman (Peter
Ackerman), osniva Meunarodnog centra za nenasilni konfikt,
drugi po popularnosti ovek u svetskoj hijerarhiji najtraenijih ide-
172
Irina Lebedeva
ologatrenera za poduavanje u organizovanju revolucija u raznim
delovima sveta i jedan od fnansijskih pekulanata iz senke, ije
je prezime u Americi devedesetih godina zvualo kao prezime Ma-
vrodi u Rusiji, kada bi uo samo nagovetaj teorije da je u sluaju
obojenih revolucija, primaran spoljni faktor uticaja. Ipak, sledei
primer svog mentora, Dina arpa, oveka broj jedan u nenasil-
nim smenama reima, Peter Akerman bi se pre upustio u diskusiju
o snazi odbrane bazirane na graanstvu ili bi kao pristalice teor-
ije zavere igosao ruskog predsednika Vladimira Putina i mnoge
zapadne marionete, koji se kae za spoljne faktore, ukazuju na
pomo Zapada opoziciji ili upiru prstom na diplomate,
180
nego
to bi potvrdio pekulativnu bazu nenasilnog biznisa.
Ovde treba istai da je bilo kakvo ozbiljno, dokazivo, os-
poravanje izjava ili tvrdnji Petera Akermana potpuno beznadena
stvar. Uprkos meunarodnom renomeu, ovog eksperta, osnivaa
Meunarodnog centra za nenasilni konfikt, i uz najbolju volju teko
je uvrstiti u strunu i naunu javnost, u kojoj je jedno od osnovnih
pravila da se u radu koriste logika i dokumentovani dokazi. ovek
koji je najvei deo svoje karijere posvetio sumnjivim radnjama na
berzi, ovek koji je za dlaku izbegao zatvor u najveem fnansijskom
skandalu na Vol stritu sa takozvanim dank-obveznicama, Peter
Akerman se i u svojoj sadanjoj delatnosti, pekulacijama sa revolu-
cijama, ne odlikuje razboritou u sredstvima za ubeivanje opon-
enata. Psiholoki pritisak, fnansijski mone PR akcije u kombinaciji
sa neprikrivenim prevarama i arogantnom upornou, svojevreme-
no su postale vizit-karta Majkla Milkena, kralja dank-obveznica,
ija je desna ruka bio Peter Akerman. Njih dvojica su svoju prvu
revoluciju organizovali na amerikoj berzi, eksperimentiui
sa metodama uticanja na masovnu svest radi demokratizacije
konzervativnih platformi Vol strita.
180
Ackerman P., DuVall J., People power wins in Ukraine // The Boston
Globe, 2004, December 26.
173
Taktika berzanskog revolucionara bila je pedantno
razraena, a zasnivala se na kritici postojeeg naina rada. Poetkom
sedamdesetih godina trite dunikih korporativnih obaveza go-
tovo u potpunosti se sastojalo od obveznica visoke pouzdanosti,
takozvane visoke investicione klase, koje su emitovali prestini
blue chips kompanije sa ogromnim kapitalom i dugogodinjom
tradicijom. Dogovor je bio da se ove kompanije istisnu, a trite
dunikih obaveza proiri obveznicama neinvesticione klase, ta-
kozvanim dank-obveznicama, ili junk bonds. Dank-obveznice
tradicionalnog obrasca pripadale su tim istim blue chip-ovima,
koji su zbog privremenih fnansijskih problema ili zbog promene
trinih uslova gubili visoke rejtinge, a koje su monopolom prisvo-
jile agencije Moodys i Standard & Poors. Jedno vreme ove obveznice
su opravdano nosile naziv dank, na osnovu njih skoro da nisu
vrene isplate kupona, a ni investicioni, ni penzioni fondovi ih
nisu ukljuivali u svoje portfelje. Milken i Akerman zapoeli su
prevrat napadom na rejting-agencije optuivi ih za nestrunost i
nedostatak vizije, jer nisu uzimale u obzir potencijal dank-sfere
koja u budunosti moe visoko da se podigne. Revolucionari
su odmah namirisali i svoje klijente, vlasnike malih kompanija,
iznurene konkurentskom borbom sa poslovnim tajkunima, koji su,
da bi ostali u poslu, bili prinueni da pred investitorima demon-
striraju visoku proftabilnost. Zato ne napraviti od njih verne
saveznike podizanjem kuponske stope dank-obveznica? Tee
je bilo ubediti investitore da kupuju dank umesto hartija od
vrednosti, ali taj problem je ekao svoje smelo reenje. Promocija
revolucionarne ideje liila je na masovne propovedi pastora iz to-
talitarnih sekti, seanse nadrilekara ili dejstvo hipnoze, po principu
predavanja Ostapa Bendera o novom glavnom gradu, Nju Vasjuki,
razlikovala se samo mnogo veim razmerama. Za sedite dank-
obveznica izabran je Beverli Hils, blizu Holivuda, i poela je grad-
nja fabrike fnansijskih snova. O Holivudu mataju svi Amerikanci
174
Irina Lebedeva
srednje klase, tako da su revolucionari od dank biznisa svoj ou
gradili po uzoru na zvezde ou-biznisa. Na ou-programe, koji su
promoteri dank-obveznica organizovali i nazivali ni manje ni
vie nego festivalima, pristizali su portfolio-investitori iz raznih
krajeva Amerike. Bukvalno na ulazu poinjala je psiholoka ob-
rada, berzanski brokeri su u letu oseali dah promena i shvatali
da ih eka lep ivot sa malo rada. Tako se stvarala opojna atmos-
fera avanturistikog uspeha, neoptereenog etikim principima. Na
aerodromu u Los Anelesu uesnike seanse hipnoze doekivale su
raskone limuzine i razvozili ih do hotela i apartmana. Delegati-
ma je bila obezbeena ishrana u preskupom i veoma prestinom
restoranu Chasens. Zabavljale su ih zvezde poput Frenka Sinatre,
Kenija Rodersa i Dajane Ros. Za najperspektivnije klijente, koji su
kontrolisali ozbiljne investicione portfelje, bio je osmiljen speci-
jalni program: u bungalovu broj 8 hotela Beverli Hils organi-
zovane su urke sa ueem mladih i perspektivnih nada, buduih
flmskih zvezda iznajmljenih u modnoj agenciji. Jedna od ideja je
bila i da se iznajmi supersonini avion Konkord i izvri festivalski
desant na teniske terene turnira u Vimbldonu, ali iz nekog razloga
ovaj projekat nije realizovan. Regrutovanje pristalica nastavljeno
je u stilu tipinih novokomponovanih PR-ema pod nazivom Ja i
elita u paketu.
Prvo su predstavnici perspektivnih kompanija u vrto-
glavom usponu priali potencijalnim investitorima o vrtoglavom
poslovnom uspehu koji ih oekuje u najskorijoj budunosti. Zatim
su se pojavljivale ugledne politike i drutvene fgure i govorile o
znaaju rasta kompanija za celokupnu ekonomiju zemlje i optu
blagodet amerikog naroda. Posle ega bi eminentni naunici
ekonomisti na najtransparentniji nain dokazivali da su prihodi
od dank-obveznica u investicionom portfelju uvek vei od
ulaganja u niskoprihodne dunike obaveze sa najviim rejtingom.
Zaslepljeni dekoracijama luksuznog ivota i strunim obrazlagan-
175
jem fnansijskih eksperata, sluaoci su u ovoj fazi obino potpuno
sazrevali za odluku da iz poverenog im portfelja izbace sve har-
tije od vrednosti i zamene ih dank-obveznicama. Da bi rezultat
bio zagarantovan, svest slualaca, pomuena javom i obeanjima
o luksuznom ivotu, podvrgavala se zavrnom poliranju. Organi-
zovao bi se razgovor sa nekim od poznatih dobrodunih bogataa
koji je ostvario vrtoglavi uspeh (kao, na primer, Ted Tarner iz
CNN-a), tokom koga bi on prostoduno priznao da su za sve to
je postigao krive upravo dank-obveznice. Podrazumeva se
da na festivalu nikome nije padalo na pamet da hartije nazove
dank-obveznicama, veliali su ih iskljuivo obveznice sa viso-
kom stopom prihoda. Rezultat je prevaziao sva oekivanja: reka
dolara zapljusnula je dank-obveznice. Pred oima zadivljene
publike cvetalo je revolucionarno trite. Novo i ruilako trite,
koje ne samo da je odbijalo sredstva od sigurnog kapitala, sa
dugogodinjom tradicijom i poverenjem, ve je u pravom smislu
podrivalo biznis.
Kada se, muki napadnut, pobunio solidni ameriki esta-
bli ment i kada su poela suenja, otkrilo se da je kompletna
e ma prihodovanja dank-obveznica bila osmiljena po prin-
cipu nepostojeih ugovora. Grupa proverenih ljudi, u koju su bili
ukljueni i oni sa najprljavijom reputacijom u fnansijskim krugov-
ima, meusobno je trgovala obveznicama, transakcije su se obavl-
jale izmeu stotinu i hiljadu ifriranih rauna, bez imena prodavaca
i kupaca. I pored svega, na naduvanim dank-obveznicama viso-
ko se vinulo oko 900 kompanija, procvetala je kablovska televizija
(ve pomenuti CNN i njegov osniva Ted Tarner), telefonija (MCI
glavni konkuret monopoliste AT&T), regionalne vazdune linije,
biotehnologije, zdravstveno osiguranje i kompanije za studiranje na
daljinu. Vrbovanjem novih pristalica iz perspektivnih sfera, najvei
deo dank sredstava revolucionari su usmeravali upravo na
ruenje ekonomije, a ne u njen razvoj. Finansiranje pomou dank-
176
Irina Lebedeva
obveznica veinom je odlazilo na takozvani otkup kredita
atak na solidnu privrednu granu ili veliko preduzee koje se nalo
u tekoj situaciji. Sutina otkupa kredita je u sledeem: relativno
mala i agresivna kompanija kupuje akcije nekog stuba ekonomije,
sa kapitalom izraenim u milijardama i stogodinjom istorijom.
Pri tome, agresor ne ulae sopstvena sredstva (jer ih ne poseduje),
ve uzima kredite. Garancija kredita su akcije kompanije-rtve.
Sredstva za otkup su pristizala od dank-obveznica. Razraen je
bio mehanizam, koji je, posle uspenog napada, omoguavao laku
isplatu dugovanja nastalih od dank-obveznica: odmah su se
prodavale najprivlanije akcije napadnute blue chip kompanije.
Najvei deo dobijenih sredstava nestajao je u depovima revo-
lucionara, a ostatak je iao na servisiranje duga. Kako god bilo,
ali upravo otkup kredita pomou dank-obveznica naterao je
kompletan ekonomski, fnansijski i politiki establiment da se uje-
dini i krene protiv Majkla Milkena i njegove druine. Zapoete su
nebrojene istrage, koje su ve u novembru 1986. godine rezultirale
pokretanjem preko 30 zakonodavnih inicijativa za ograniavanje
ulaganja u neocenjene (dank) obveznice u Kongresu. U 12
drava usvojeni su zakoni koji zabranjuju otkup kredita. Na elu
ove borbe stajao je tadanji mladi dravni tuilac Rudolf Dulijani,
poznat po svojoj beskompromisnoj borbi protiv italijanske mafje,
a danas republikanski kandidat za predsednika Amerike. Kralj
dank-obveznica osuen je na 10 godina zatvora, od kojih je
izdrao manje od dve godine, a Piter Akerman, koji je jedini od svih
drugova platio dravi najveu kaznu, pronaao je za sebe novu,
slinu oblast delatnosti obojene revolucije.
Nije teko zakljuiti da su u borbi za sovjetsko naslee
koriene potpuno iste manipulativne eme kao i kod revolucio-
narnog potkopa amerikog trita hartija od vrednosti, i identine
psiholoke zamene stvarnih za dank vrednosti. Na primer, po
identinoj emi otkupa kredita, kompanija Interros, vlasnitvo
177
dvojice oligarha Potanjina i Prohorova (poznatijeg po skandalu
na festivalu luksuznog ivota u Kuravelu), dola je u posed
energetsko-mainskih preduzea Sankt Peterburga. Na dank
dunikim obveznicama izgradio je viemilionsko bogatstvo i oli-
garh Arkadij Gajdamak, koji je, kao i ostali slini njemu, prigrabio
mono oruje psiholokog napada medijski biznis.
Formula bogaenja na revolucijama
Jo tokom sudskih postupaka vezanih za aferu sa dank-
obveznicama, u nizu epizoda sa prevarama pojavljivala su se
poznata imena iz rejting-agencije Penn, Schoen and Berland, koja
su pruala usluge druini dankista u njihovoj borbi sa pozna-
tim, solidnim rejting-agencijama. Danas su sauesnici demokra-
tizatora amerikog trita fondova pronali sebe u perspektivnoj
oblasti prikrivenih dravnih udara. Istiui odluujuu ulogu
agencije Penn, Schoen and Berland u prevratu u Srbiji, tadanji
dravni sekretar SAD Medlin Olbrajt, kasnije rukovodilac Nacio-
nalnog demokratskog instituta, eda Nacionalnog demokratskog
fonda, u pismu agenciji iz oktobra 2000, objavljenom na zvaninom
sajtu Penn, Schoen and Berland, pie: Va rad sa Nacionalnim
demokratskim institutom i jugoslovenskom opozicijom direktno je
i odluno doprineo nedavnom proboju ka demokratiji u toj zem-
lji. To moe biti jedan od prvih primera kada je rad sa biraima
odigrao tako znaajnu ulogu u promovisanju i obezbeivanju
ciljeva spoljne politike. Napominjemo da se rejting-agencija, koja
se u Srbiji zajedno sa predstavnicima OEBS-a tako istakla na polju
reavanja zadataka spoljne politike, uspeno bavila i iroko emi-
tovanim izlaznim anketama (exit poll) na izborima u Ukrajini.
Angaovanje zapadnih rejting-agencija sa ciljem da se utie
na izbor biraa putem konstantnog i sveobuhvatnog objavljivanja
178
Irina Lebedeva
preliminarnih rezultata istraivanja ili eventualne revizije izbornih
rezultata, pod izgovorom stvarnih ili izmiljenih kraa, predstavljaju
jedan od najvanijih atributa iz dentlmenskog kompleta tehnologi-
ja obojenih prevrata. U knjizi kanadskog novinara Hladni rat,
revolucije, nameteni izbori i naftovodi u bivem SSSR-u, pome-
nutoj na poetku poglavlja, autor nije sluajno u naziv ubacio up-
ravo tu tehnologiju, tehnologiju manipulacije izborima i analizirao
je, zajedno sa ideologijom iji pravac se nije menjao jo od vremena
hladnog rata, kao kljuni ablon za zauzimanje perspektivnog,
prvenstveno energetskog, postsovjetskog trita i zona biveg sov-
jetskog uticaja. Karakteristina je i reakcija Meunarodnog centra
za nenasilni konfikt, na elu sa Peterom Akermanom, na njegovu
analizu. Na sajtu centra objavljena je zvanina izjava kao odgovor
na greke u novoj knjizi
181
kanadskog istraivaa, u kojoj je umesto
faktografskog pobijanja tih uvenih greaka koncentrisan set
tako oiglednih podmetanja, demagogija, zanemarivanja elemen-
tarne logike i negiranja optepoznatih injenica da se ovek mora
zapitati: sa kakvim to fenomenom imamo posla? Da li to agresivno
negiranje oiglednog ulazi u spisak manipulacija psiholokog rata
u koje spada i nenasilna revolucija?
Demanti Meunarodnog centra za nenasilni konfikt
mogu se navesti u celosti i bez komentara, citirajui nasumice re-
dove koji govore sami za sebe:
Gospodin Mekinon tvrdi da je Peter Akerman distribuirao
formulu za revolucije od Srbije do Gruzije i Ukrajine. Zapravo,
na centar nije ni postojao u vreme oktobarskog (2000. godine)
ruenja Miloevia u Srbiji, nije snabdevao nikakvim materijalom
Gruziju pre revolucije rua i nije isporuivao nikakve materijale
Ukrajincima pre narandaste revolucije. Nai rukovodioci ili
181
Statement Responding to Errors in a New Book //http://www.
nonviolent-confict.org/resources_ft.shtml
179
saradnici nikada nisu imali kontakt sa ljudima koji su uestvovali u
pomenutim dogaajima.
Neprijatno je komentarisati ovu i druge sline izjave kada
je na osnovu stotina publikacija, dokumentarnih svedoanstava
i intervjua uesnika u revolucijama, knjiga i zvaninih sajtova
optepoznato da je, pre formiranja sopstvenog nenasilnog centra,
Peter Akerman radio u Institutu Alberta Ajntajna zajedno sa svo-
jim mentorom Dinom arpom, ija je formula za revolucije, Od
diktature ka demokratiji: konceptualni okvir za osloboenje
182
,
tampana u 5.000 primeraka za distribuciju aktivistima Otpora
u Srbiji, da bi zatim postala vodi za akcije narandastih u Ukrajini.
Takoe je optepoznato da je veteran amerike vojne
obavetajne slube, pukovnik Robert Helvi, kljuna fgura ne-
nasilnih treninga Akermana i arpa, ne samo obuavao opoziciju
za smenu reima S. Miloevia na specijalnim seminarima u hotelu
Hilton u Maarskoj u martu 2000, ve je, po nekim podacima,
i lino uestvovao u treninzima narandastih u Ukrajini.
183
Doku-
mentarni flm Pitera Akermana Sruiti diktatora
184
, koji se i danas
moe nabaviti preko sajta Instituta Alberta Ajntajna, postao je, po
miljenu oevidaca dogaaja u Gruziji, bezbroj puta objavljenom
u meunarodnoj tampi, najvanija karika u pobedi revolucije
rua.
U flmu su analizirane metode koje je koristio srpski omla-
dinski pokret Otpor prilikom ruenja Slobodana Miloevia sa
vlasti. Svake subote tokom nekoliko meseci prvi gruzijski neza-
visni televizijski kanal Rustavi-2 prikazivao je ovaj flm, posle
ega bi usledile diskusije u kojima se sa graanima Gruzije razgo-
182
Sharp, G., From dictatorship to democracy: a conceptual framework for
liberation //http://www.aeinstein.org/
183
Nazarenko, E., Moscow and Washington confronting each other in
Ukraine. Reseau Voltaire November 1st, 2004.
184
Bringing down a dictator. Producer Zork Zimmerman. Inc. 2001.
180
Irina Lebedeva
varalo o tome ta su nauili iz predoenih kadrova, a sve u cilju
radikalizacije tekuih dogaaja gruzijske revolucije. Tokom 10
odluujuih dana, koji nisu toliko potresli svet koliko doveli do
pada Eduarda evarnadzea (23. novembra 2003. godine), kanal je
viestruko poveao broj emitovanja flma Sruiti diktatora. Svi
demonstranti su napamet znali taktiku koja je primenjena u Beo-
gradu, zato to su svi videli flm i svako je znao ta treba da radi
izjavio je jedan od rukovodilaca pokreta dopisniku Vaington
posta.
185
Ostaviemo na savesti Pitera Akermana i negiranje kon-
takata sa drugim, jo poznatijim licima umeanim u smenu reima
na postsovjetskim prostorima. Sve donedavno ruski itaoci su
imali priliku da se upoznaju samo sa nemutim priznanjima Edu-
arda evarnadzea iz intervjua koji je dao dnevniku Vesti nedelje
na kanalu Rusija, u kome je bivi predsednik izjavio bukvalno
sledee: To je plan Soroa, sve je isplanirano: i novac, koliko god
treba, i koje su nevladine organizacije pouzdane, i sa kim treba
saraivati. Velika panja je bila usmerena na prebrojavanje gla-
sova.
Po reima evarnadzea, Soro je osmislio celokupnu kon-
cepciju kako organizovati izbore tako da na vlast dou novi ljudi,
kako formirati iste organizacije kao u Jugoslaviji. Dobro ste uradili
to se Soroa isterali iz Rusije sa kanjenjem je skrueno priznao
evarnadze, loe se ponaa. U principu, njegov posao nije poli-
tika. E, tu bivi predsednik Gruzije prilino grei. Dord Soro
ovek sa savremenim geopolitikim vizijama, odlino je obaveten
da je za bilo kakvu ekonomsku konkurentnost najvanija politika
konkurentnost.
to se tie evarnadzeovih pretpostavki o Soroevoj razrae-
noj koncepciji, tu je bivi predsednik Gruzije mnogo omaio, bez
obzira na to to taj meunarodni fnansijski pekulant voli da se
185
Takoe: http://www.basango.com/Bringing-down-a-dictator
a609.htlm
181
pozicionira kao flozof i to ak objavljuje knjige sa flozofs-
kom tematikom. Soro i druga zainteresovana lica imaju plaene
konceptualiste i druge specijalno angaovane ljude zaduene za
smene reima na postsovjetskom prostoru. Po reima samog arpa,
upravo je Dord Soro uplatio prva sredstva Dinu arpu za ot-
varanje Instituta Ajntajna centra za nenasilne akcije kao nain
voenja rata, kako je to defnisao sam arp. Otvoreno drutvo je
fnansiralo stairanje aktiviste gruzijske opozicije Giga Bokerija u
Srbiji zbog razmene iskustva u organizovanju revolucija bez krvi,
zasipalo Gruziju laticama tih istih rua i fnansiralo jo mnogo toga,
pa ak i plate pobednika revolucionara, zajedno sa UN-om.
U leto 2003. sredstvima Soroa fnansiran je desant Otpora
na Gruziju, kada je oko hiljadu studenata prolo obuku za orga-
nizovanje ulinih demonstracija. Sam Bokerija je izjavljivao da su
u ruenju evarnadzea najaktivnije uestvovale tri organizacije
televizijski kanal Rustavi-2, omladinska organizacija Kmara
(Dosta) formirana po primeru srpskog Otpora i partija Na-
cionalni pokret M. Sakavilija. Sudei po saoptenjima iz gruzijske
tampe tog vremena, svi oni su na ovaj ili onaj nain fnansirani
preko fondova Soroa. Pola godine pre revolucije rua, Kmari
je dodeljen grant od pola miliona dolara, Rustavi-2 su jo 1995.
iz fondova Soroa bila uplaena sredstva za razvoj, a godinu dana
pre revolucije izdvojene su dodatne subvencije za novi potporni
informacioni projekat novine 24 asa.
Po podacima koje je objavio Riard Karlson, rukovodilac
vaingtonskog istraivakog centra za borbu protiv terorizma Foun-
dation for the Defense of Democracy i bivi direktor Glasa Amerike,
samo za tri meseca pre revolucije rua, od avgusta do oktobra,
Soro je uloio 42 miliona dolara u eliminisanje evarnadzea.
186

Fraza koju je Riard Karlson stavio u naslov svog lanka, potem-
186
Carlson, R., Georgia on His Mind George Soross Potemkin Revolution.
The Weekly Standard, May 24, 2004.
182
Irina Lebedeva
kinska revolucija za opis obojenih prevrata na postsovjetskom
prostoru najbolje odraava nestabilnu pekulativnu konstrukciju,
baziranu na manipulacijama sa lokalnim stanovnitvom i nov-
cem iz vazduha prekomorskih avanturista-zajmodavaca. Treba
li se uditi to su se na polju krizne uprave, koja prati eksport
revolucija, spojili zajedniki interesi Pitera Akermana, poverenika
kralja dank-obveznica, i meunarodnog fnansijskog pekulanta
Dorda Soroa, koji je zainteresovan za, po razmerama provizija
basnoslovno, posle zabrane rada za Milkena, nenadgledano
trite sitnih zajmoprimaca i vlasnika dank obveznica, koji su
se tako mono dokazali u kriznom menadmentu nauci o ruenju
svetskih kompanija.
Uostalom, u upravni odbor jedne od najmonijih lobistikih
organizacija za upravljanje svetskim krizama, koju nadgleda
Soro (International Crisis Group), pored tradicionalnih ruitelja
Rusije, kao na primer Zbignjeva Beinskog, ulazi i supruga Pi-
tera Akermana, Doan Lidom-Akerman. Veze gospoe Akerman
kao kljune fgure u medijskoj sferi i pristup svetskim vladajuim
strukturama (ona je jo i direktor prestinog Meunarodnog novi-
narskog centra koji grantove dobija od Nacionalnog demokratskog
fonda, Meunarodnog centra privatnog preduzetnitva, Koka-kole
i Boinga) takoe su izuzetno korisne za optu stvar kriznog
menadmenta ruenje drava i vlada. U svakom sluaju, basno-
slovni profti od prevara godinama hrane cinizam onih u kojima
kljua svirepa ubeenost da je sve to njima pomae da se obogate
sigurno dobro i za svet u celini. Da budemo iskreni, to i jeste for-
mula revolucija koja pokree ove ljude da upravljaju svetskim
konfiktima.
183
Odbacivanje etikih principa kao nova mogunost
Teko da emo se ogreiti o istinu ako kaemo da dananje
uene glave nenasilnih konfikata, Din arp i Piter Akerman, u
akademskom naunom smislu nisu od prevelikog znaaja. Njihove
revolucionarne interese pre svega povezuje avanturistiki men-
talitet i zanemarivanje moralnih kodeksa. Svoju karijeru Din arp
je zapoeo kao izvrni sekretar poznatog amerikog trockiste i lidera
radnikog pokreta Avrama Johanesa Musta (A. J. Muste), koji je fas-
cinirao budueg harvardskog profesora idejama nenasilne borbe sa
jakom primesom trockizma i metoda direktnog delovanja. To je,
oigledno, i odredilo militantnu eklektinost pacifkih pozicija
samog arpa i zbliilo ga sa pozicijama amerikih neokonzervati-
vaca. I Piter Akerman se u mladosti uputao u trockizam i nije bio
gadljiv na radikale bliske crnim panterima, a u zrelim godinama
se konzervativno urazumio, sve dok ga skandal na Vol stritu nije
izbacio na mirnu obalu nenasilnih konfikata. Trebalo je negde
u miru saekati da se slegne praina na karikaturama tih godina
Akerman je prikazan sa vreom novca na leima, kako oprezno,
pod zatitom noi pokuava da preskoi visoki zid. Posle afere sa
dank-obveznicama i zatvorske kazne na koju je osuen njegov
ef i partner, Akerman je platio najveu kaznu od svih lanova
udruenja oko sto miliona dolara, ali je sauvao bezobzirno
steeno viemilionsko bogatstvo. Specifno shvatanje etike zatitni
je znak teoretiara nenasilja. Ova strana medalje, odnosno teorije,
predstavljena je ne samo u manipulacionim prirunicima, nego i u
izjavama osnivaa.
Ovde dajemo mali izvod iz intervjua Dina arpa uredniku
asopisa Peace Magazine M. Spenseru ,
187
koji je intervjuisanog
najavio kao oveka koji o nenasilnom otporu zna vie od bilo koga
na planeti:
187
http://www.archive.peacemagazine.org/v19n3p16.htm
184
Irina Lebedeva
Za mene je bilo pravo otkrovenje govorio je Din arp
kada sam shvatio da narod Indije, koji je vodio nenasilnu borbu sa
Britancima, nije verovao u ideju neopiranja kao etiku doktrinu. Ta
misao mi je dola iznenada, u podrumu arhive biblioteke Ohajo.
itao sam stare novine o Gandijevoj kampanji 30-ih godina. I zapi-
tao sam se: treba li o tome pisati? Ili je bolje na to zaboraviti. Odluio
sam da ipak napiem. Onda sam shvatio da to nije nikakva pre-
preka za ono ime sam se bavio, naprotiv, prua nove mogunosti.
To je jednostavno znailo da e ogroman broj ljudi koji nikada nisu
verovali u etike ili religiozne principe nenasilne borbe moi da
je iskoriste za ostvarenje praktinih ciljeva. To se moglo dogaati
desetine i stotine godina pre nego to su neiji potomci prihvatili
princip nenasilja. Posle toga sam pronaao materijale o nenasilnom
otporu u Samoi, Koreji i amerikim kolonijama do Leksingtona i
Konkorda, pa materijale o generalnim trajkovima. O radnikim
bojkotima i trajkovima. Bili su to zlata vredni materijali. U njima
se nazirala teorija koju je propagirao Gandi da svaka vlada zavisi
od poslunosti naroda. Bila je to veoma interesantna ideja, iako nije
bila klasina. Pokuao sam da zamislim njenu primenu kod raznih
naroda. Gandi je ideju pozajmio od Tolstoja ne mislim na etike
principe, nego samu ideju da vlada zavisi od poslunosti naroda
Ideje arpa, u kojima je odbacivanje etikih principa o nepri-
hvatljivosti nasilja i diktature tek nova mogunost za njihovu
praktinu primenu od strane bilo koga, ukljuujui i nekog dikta-
tora, u sutini nisu nita drugo do jo jedna manipulativna antide-
mokratska tehnika. Ne udi to taj isti Piter Akerman demokratske
plemenite gluposti izgovara samo pred masom koja ga slua, od
rei do rei ponavljajui istu bezizraajnu i ispranu arpovu tezu
o zavisnosti vlasti od poslunosti naroda i snazi pokreta baziranih
na graanskom sloju. U nekom Boston globu Akerman, zajedno
sa svojim univerzitetskim kolegom, bivim mornarikim ofcirom
akom Devilom, moe o narandastoj revoluciji u Ukrajini na-
185
pisati da je pobedio narod i da su Ukrajinci izabrali ivot sa de-
mokratskim vrednostima, a ne sa oligarsima.
188
Na profesionalnim
tribinama, kao to su, na primer, otvoreni forum Stejt departmenta
SAD, Akerman promovie drugaije ideje, koje je trebalo da zain-
teresuju prvenstveno vojna lica. U svom izvetaju pod naslovom
Izmeu tvrde i meke vlasti: uspon borbe graanskog drutva i de-
mokratske promene on ubeuje strunu auditoriju da se iskustvo
omladinskih pokreta, poput onih koji su oduvali Miloevia, moe
primeniti u Iranu, Severnoj Koreji, za zavretak operacije u Iraku i
time rasteretiti vojna komponenta. Akerman je informisao prisutne
o svom radu sa najboljim amerikim strunjacima za razvoj oruja
u laboratoriji za razvoj novih komunikacionih tehnologija Lorens
Livermor, koje se moe koristiti za kvalitativno nove omladinske
buntovnike pokrete. Re nije o tome da takve tehnologije mogu
biti demokratizirajue naglaavao je Akerman, pozivajui se na
moguu primenu takvih tehnologija za smenu reima u Kini, - one
uspostavljaju decentralizirajuu aktivnost. Ako hoete, one formi-
raju digitalni koncept prava na okupljanja.
189
Omladinski roj i histerija buntovnitva
Kada u Rusiji administracija predsednika formira i podra-
va omladinske organizacije tipa Nai, takve akcije se jo i mo-
gu shvatiti makar kao privremena mera za zatitu od uvoza
narandastih revolucija. U protivnom, takvi kao Din arp, u
skladu sa svojim teorijama, u vakuumu realne omladinske politike
nee propustiti ansu da proture sebe kao zamenu. ini se da je
mnogo tee objasniti ovakve stvari ruskim sugraanima, koji upor-
188
Boston Globe. December 26, 2004.
189
http://www.state.gov/s/p/of/proc/34285.htm
186
Irina Lebedeva
no ne ele da poveruju u realnu opasnost od obojenih revolucija
za njihovu zemlju.
U gore citiranom intervjuu arpa asopisu Peace Maga-
zine, urednik M. Spenser, na napomenu o beskrajnim prostorima
za manipulisanje graanskim drutvom, oduevljeno uzvikuje:
Pa to je savreno! Upravo zbog toga to narod ne veruje da je
to mogue, on ne vidi ak ni ono to mu se deava ispred nosa.
Primedba urednika je, u stvari, reakcija na tezu arpa da se nasilje
ne moe tako jednostavno eliminisati. Po arpu, nasilje nije samo
okrutnost ili agresija. Nasilje je nain upravljanja konfiktima. Isto
kao i nenasilje. Postoje vrednosti oko kojih ljudi ne prihvataju
kompromise, a samim tim ni konfikti se nee reiti sami od sebe.
Nenasilno reenje to je zamena vrednosti nevidljiva ljudskom
oku, uz primenu kako najjednostavnijih, tako i najsofsticirani-
jih tehnologija, koje je veoma jednostavno primeniti na ljude bez
formiranih vrednosti tinejdere i omladinu.
Potencijal besne omladine, kao perspektivan objekat za
testiranje novih komunikacionih tehnologija, uveliko se koristi na-
jmanje poslednjih etrdeset godina. Jo 1967. doktor Fred Emeri,
tadanji direktor Tavestok instituta, koji se smatra ekspertom za
hipnotiki uticaj televizije, defnisao je kao novi fenomen sin-
ergiju tinejderskog roja na rok koncertima i smatrao da se ova
pojava moe efkasno usmeriti na ruenje drave-nacije krajem de-
vedesetih godina. U arhivama asopisa Human Relations,
190
koji
je izdavao Institut, moe se pronai izvetaj Freda Emerija, Nared-
nih trideset godina: koncepcije, metode i predvianja, u kome se
potencijal besne omladine razmatra kao oruje za psihiki poraz
histerija buntovnitva.
Jo pre Prvog svetskog rata britanska vojska je osnovala
Tavestok institut kao instrument psiholokog rata, ali je institut
vaskrsao u vreme hladnog rata, kada su teorije doktora Emerija bile
190
http:/www.tavinstitute.org/humanrelations
187
iroko primenjivane u psihooperacijama NATO-a u cilju destabi-
lizacije lidera Zapadne Evrope koji su pokuavali da vode samo-
stalnu politiku.
Tek danas su neki britanski istraivai spremni da razmotre
ruenje generala De Gola 1967. kao primer destabilizacije pomou
omladinskog roja. Ipak, omladinske pobune krajem ezdesetih
godina, u maju 1968, sinhronizovani studentski nemiri u nekoliko
univerzitetskih centara u Italiji, dogaaji u ehoslovakoj koji su
usledili odmah potom, trebalo je i ranije da navedu posmatrae na
odgovore koji se sami nameu. Posle mnogo godina moemo sa
sigurnou tvrditi da su mnoge metode dananjih obojenih revo-
lucija bile krajem ezdesetih godina pilot-projekti i u SSSR. Katal-
izatora je bilo bezbroj. Jedan od njih je takozvani Maralov plan za
umove zapadna ideoloka vakcina veto je injektirana ne samo
tajnim operacijama, potplaivanjem vodeih novinara, otvaranjem
neformalnih klubova agenata uticaja i fnansiranjem niza izdanja
u Evropi, vei legalnim irenjem meudravnih kulturnih razmena
osmiljenih za nevidljivu zamenu pojmova. Mnogo potencijalno
subverzivnih, prvenstveno ekumenskih omladinskih organizacija,
pod najnevinijim kulturolokim nazivima ulazilo je u Sovjetski
Savez preko kanala za omladinsku razmenu. Ona ista francuska
Omladina i rekonstrukcija, koja je radila u sklopu internacional-
nih studentskih graevinskih odreda u Petrovom dvorcu nedaleko
od Sankt Peterburga, bila je ustvari flijala YMCA globalistike
asocijacije hrianske omladine, koja je ispovedala ekumenistike
(maltene antipravoslavne) ideje i irila ih kroz partnerstvo sa uni-
verzitetima Evrope i sisteme individualnog mentorstva.
Govorei jezikom savremenih analitiara informaciono-
psiho lokog terorizma, moe se rei da su se uspostavljale
globalistike metode osnovne konkurentske borbe borbe za ljudsku
svest. Mnogi od francuskih studenata koji su 1968. boravili u SSSR-
u bili su uesnici studentskih nemira u Sorboni. Internacionalna
188
Irina Lebedeva
empatija omladine zaraene histerijom buntovnitva u odnosu
prema incidentu sa slanjem sovjetskih tenkova u ehoslovaku,
trebalo je da postane pretea stvaranju globalnog dogaaja sa
ciljem transformisanja svesti. Tu tezu e, izmeu ostalog, kasnije
formulisati uenik doktora Emerija, Hauard Perlmuter (Howard
Perlmutter), profesor socijalnog inenjeringa u britanskoj Whar-
ton School. Oblast koju je istraivao Perlmuter bila je analiza naina
destabilizacije drava sa tradicionalnom kulturom radi stvaranja
mogunosti za stvaranje globalne civilizacije. Ideje Tavestok in-
stituta bile su veoma rasprostranjene u Americi. U novembru 1989.
u koli zapadne rezerve u Klivlendu (Case Western Reserve. Cleve-
land, Ohio) poela je serija konferencija iz ciklusa Program soci-
jalnih inovacija u globalnom menadmentu, na kojima je taj isti
profesor Perlmuter detaljno objanjavao strategiju destabilizacije
drava-nacija pomou globalne (itaj, zapadne) civilizacije. U tom
procesu transformacije profesor je isticao dve osnovne kompo-
nente izgradnju meunarodne mree komunikacija, sastavljenu
od meunarodnih i lokalnih organizacija, i inicijaciju globalnih
dogaaja kroz transformaciju lokalnog dogaaja u globalni
putem njegove momentalne virtuelne internacionalizacije preko
sredstava masovnog informisanja.
191
Nenasilje kao nain voenja ratnih dejstava
I u kvalitetnim zapadnim istraivanjima obojenih revoluci-
ja primeuje se odreeni element nedoreenosti, uslovljen samom
temom analize koja prosto prisiljava predstavnika tradicionalne
kulture da ustukne pred pojavom koju savremeni psiholozi naziva-
191
Perlmutter on the origin of the concept og globalization // http:/
www.travinstitute.org/humanrelations
189
ju psiholokim terorizmom, kada nedopustivo postaje dopustivo,
pa istraivai, narodski reeno, ne veruju roenim oima. Svo-
jevremeno je jo Herbert Vels u knjizi Otvorena zavera pokuao
da promovie, nesvojstvenu hrianskoj civilizaciji, elju za ostva-
renjem cilja unitavanjem blinjeg ili oteavanjem njegovog ivota,
motiviui zle pomisli dobroinstvom u ime drave. Upravo ne-
spremnost da se razmilja u kategorijama zla moe u budunosti
precrtati Britance sa liste vanih nacija tvrdio je Herbert Vels
u Iskustvu autobiografje. Ovaj ruilaki pravac zla ima sasvim
realne, a ne apstraktne obrise, ako se prizna da se, u najmanju
ruku, od Drugog svetskog rata pozicija evroatlantista u odnosu
na Sovjetski Savez, a posle i Rusiju nije kvalitativno menjala i da
se sutinski doivljavala kao skoro ratni odnos sa geopolitikim i
ideolokim protivnikom. Istim tim geopolitikim i ideolokim vek-
torom proarani su i dananji abloni obojenih revolucija.
Vojni aspekt nenasilnog ablona je prilino uoljiv ak i
u ranim radovima patrijarha revolucija bez krvi. Jedan od prvih
radova Dina arpa nosio je naslov Kako da Evropa postane nepo-
bediva: potencijal obuzdavanja i odbrane, zasnovan na civilnom
stanovnitvu.
192
Knjizi, objavljenoj 1985, prethodio je predgovor
uvenog Dorda Kenana, arhitekte hladnog rata, pionira organi-
zovanja tajnih operacija u zemljama NATO-a. U knjizi arp kae da
odbrana organizovana uz pomo civilnog stanovnitva moe uman-
jiti sovjetsku pretnju zahvaljujui sposobnosti da zadri i odbije
napade, to drutvo ini nesavladivim za potencijalnog napadaa i
zadrava sposobnost samokontrole ak i u situacijama ekstremnih
pretnji i trenutne agresije. Zauzvrat, Kenan odaje priznanje arpu
za to to je pokazao mogunosti obuzdavanja i odupiranja snaga-
ma civilnog stanovnitva kao deliminu alternativu tradiciona-
lnoj, vojnoj koncepciji nacionalne odbrane. Knjiga je bila preve-
192
Sharp, G., Making Europe Unconquerable: The Potential of Civilian-
Based Deterrence and Defense, 1985.
190
Irina Lebedeva
dena na nemaki, norveki, danski, italijanski i druge jezike zemalja
NATO-a. U predgovoru za italijansko izdanje
193
(godinu dana pre
skandaloznog otkria ulija Andreotija o tajnim armijama NATO-a
i okultnoj operaciji Gladio koja je destabilizovala Italiju u vreme
takozvane strategije napetosti, akcijama crvenih brigada,
ubistva Alda Mora) politolog anfranko Paskvino poziva kolege
na mobilizaciju masa u cilju pruanja graanskog otpora moguoj
sovjetskoj intervenciji u Italiji.
Neverovatno je da malo ko u radu zatitnika nenasilnih
prevrata vidi direktnog naslednika uvenih tajnih jedinica NATO-
a pod nazivom stay behind, koje su se svojevremeno cinino
postrojavale po principu Pokreta otpora, a esto u istom sastavu,
samo sada ve protiv nekadanjih saveznika. Srpski Otpor je svo-
jevrstan psihooperativni update tradicionalne politike dvostruk-
og udarca evroatlantista. Bukvalni prevod Gladio znai ma sa
dve otrice, a Otpor se na mnoge jezike zemalja NATO prevodi
kao Resistance, pa se zbog toga i asocira sa francuskim Pokretom
otpora. U ovu logiku u potpunosti se uklapa arpovo nenasilje
kao nain voenja ratova.
Istina kao brana manipulisanju
Veina zapadnih istraivaa, dalekih od bilo kakvog saose-
a nja prema bivem SSSR-u i Rusiji, u analizama izvoza obo-
jenih revolucija dolazi do skoro potpunog konsenzusa, negativ-
no ocenjujui ulogu u revolucionarnom procesu nabeenih
zatitnika ljudskih prava, meunarodnih nevladinih organizacija,
korumpirane tampe koja organizuje prljave PR kampanje za prav-
ljenje jednokratnih globalnih dogaaja od sitnih lokalnih apsurda
193
Verso unEuropa Inconquistabile, 1989.
191
ili otvorenih falsifkata i dezinformacija. Politolozi su jedinstveni
u bievanju humanitarnih organizacija i sredstava javnog inform-
isanja, povezanih sa vladama i transnacionalnim korporacijama,
koji su u eri politikih, ekonomskih i psiholokih ratova, zamena
za oruje i municiju i imaju zadatak da kritiku domae politike u
ciljanoj dravi internacionalizuju i stvore pogodne uslove za strani
uticaj i meanje.
194
ini se da je struna javnost potpuno svesna da je obojena
revolucija u sutini samo isplanirana smena reima kao rezultat
psiholokog tretmana civilnog stanovnitva, koje na prvi pogled i
realizuje samo graansko drutvo pod krinkom demokratizacije i
u interesu treih lica . Ta lica, najee stranci i najee sa vojnom
podrkom, prisiljavaju civile da za njih vade kestenje iz vatre
po detaljno isplaniranoj tehnologiji. Po receptu Dina arpa, takvih
metoda je 198, ali se u stvarnosti, na prostorima biveg Sovjetskog
Saveza primenjuje skraeni set. Meunacionalne i druge provoka-
cije se organizuju kad se priblie izbori. I ve su, k zapete puke,
spremni strani posmatrai i ankete na izlazu iz biralita koji
e potvrditi izbornu krau, spremni su atori za protestante,
plaena je i poljska kuhinja sa besplatnom hranom za demon-
strante, omladina je utrenirana i opremljena savremenim komu-
nikacionim tehnologijama, koje je platio strani vojnoindustrijski
kompleks. Sve je tu: mobilni telefoni, SMS-poruke, blogovi i sajtovi
za komunikaciju uivo i korekciju akcija, operativno pregrupisa-
vanje roja, pretvaranje lokalnih dogaaja u globalne uz pomo
svetskih medija.
Jednom reju, to je isplaniran i iz inostranstva fnansiran
napad na legitimne strukture drave-nacije, subverzivna i, u su-
tini, antidemokratska delatnost, zato to na sistemskom nivou ona,
194
Pogledati izvode iz analiza desetak zapadnih autora u izboru:
Chaula, S., Democratisation, NGOs and color revolution //http://www.global-
research.ca
192
Irina Lebedeva
praktino, ne ostavlja vlasti ni najmanju ansu da bude decentral-
izovana, da oslabi mo vertikalne vlasti. Nije sluajno da su prim-
eri neuspelih arpovih (i onima koji stoje za njim) prevrata bile
drave-mete u kojima su na vlasti bili najnedemokratiniji vladari
tragino su se zavrili protesti studenata na Tjananmenu, propala
je obojena revolucija protiv aveza u Venecueli, bez zuba je os-
tao beloruski Zubr, obuen po metodologiji srpskog Otpora za
napad protiv Lukaenka.
Situacija dovodi do oaja zapadne analitiare: eksport rev-
olucija se privatizuje, u ovaj biznis se, kao i u posao sa dank-ob-
veznicama, ukljuuje sve vie ljudi. Ko je spreman da zakolje koku
koja nosi zlatna jaja? I postoji li uopte alternativa? Nee se valjda
birati izmeu boljeg ili loijeg despota, kako je savetovala pokojna
Din Kirkpatrik, predlaui kategorizaciju diktatora na autori-
tarne i totalitarne? Nije valjda da treba prekinuti meudravne
veze, naunu i kulturnu razmenu? Nije valjda da se treba prin-
cipijelno odrei stvaranja graanskog, demokratskog i pravednog
drutva?
Ne treba se obeshrabriti! Ipak su uhvaeni na delu uesnici
avanture sa dank-obveznicama, i poljuljano je nametnuto lju-
dima manipulativno verovanje da dank-papir, a ne realne vred-
nosti, donosi najveu zaradu,. Ne treba se ograditi od sveta, ve ob-
jasniti svom narodu i svetu sa kakvom pojavom ima posla, spreiti
pristup u svoju kuu trgovcimamanipulatorima, prepreiti im put
stvarnom graanskom odbranom, i najvanije reavati nasune
probleme ljudi, a ne poturati im neke sumnjive zamene. Kako
to postii u principu to nije teko kada si upoznat sa stvarnom
prirodom opasnosti, kada ne gradi iluzije, ne ide u drugu kra-
jnost i misli o blinjem u kategorijama dobrog. Kada drutvu budu
vraene istinske vrednosti, nikakve obojene revolucije nee moi
pobediti narod.
193
dr Donatan Movat (Jonathan Mowat),
Velika Britanija
PRERUENI PU:
VAINGTONSKA MUSTRA ZA
DEMOKRATIZACIJU NOVOG
SVETSKOG PORETKA
Postmoderni pu u Ukrajini obeleio je kraj testiranja
nove mustre
Amerika vlada i njeni saveznici tokom novogodinjih
praznika su okonali testiranje postmodernog pua na terenu,
postavivi Viktora Juenka za predsednika Ukrajine.
195
Primenjene
su i usavrene iste sofsticirane tehnike koje su upotrebljene 2000.
195
Ovaj tekst je bio objavljen 9. februara 2005 na portalu www.
globalresearch.ca
194
dr Donatan Movat
godine u Srbiji i 2003. u Gruziji (kao i 2001. u Belorusiji, dodue
bezuspeno), pa moemo oekivati da e SAD te metode pokuati
da primeni diljem nekadanjeg Sovjetskog Saveza.
Moramo se suprotstaviti snagama koje rade na tome da se
ponovi gruzijski ili ukrajinski scenario, izjavio je 26. decembra,
na dan pua, kirgiski predsednik Askar Akajev i dodao: Neemo
dozvoliti uvoz narandaste (Ukrajina) niti revolucije rua (Gruzija)
u nau zemlju. Narednog dana, vlada u Kazahstanu podigla je
optunicu protiv Fondacije Soro, jednog od fnansijera pua, zbog
krivinog dela izbegavanja poreza. A u prolee prethodne godine,
uzbeki predsednik Islam Karimov optuio je Fondaciju Soro da
nadziru revoluciju u Gruziji i, osudivi njihove pokuaje da pre-
vare i zavedu mlade intelektualce u njegovoj zemlji, zabranio tu
grupaciju. Ista mrea pojaala je aktivnosti i u Junoj Americi, Africi
i Aziji. Glavne mete su, pored ostalih, Venecuela, Mozambik i Iran.
Primenjeni metod lepo je opisao Ijan Trejnor, u lanku obja-
vljenom u Gardijanu 26. novembra 2004, tokom prve faze pua,
pod naslovom Amerika kampanja iza komeanja u Kijevu:
Veb-sajtovi i nalepnice, ale i slogani, iji je cilj da razbiju
strah od korumpiranog reima gerilci demokratije iz ukrajinskog
pokreta mladih Pora pomou njih su ve odneli pobedu, bez obzira
na ishod opasnih sukoba u Kijevu.
Kampanja je amerika tvorevina, sofsticirana i briljantno
smiljena izvedba zapadnjake vetine brendiranja i masovnog
marketinga koja se naveliko u etiri zemlje za etiri godine ko-
risti za spasavanje situacije u sluaju nametenih izbora i za smen-
jivanje nepoeljnih reima.
Kampanja, koju fnansira i organizuje amerika vlada i koja
zapoljava amerike konsultante, anketare, diplomate, dve velike
amerike stranke i amerike nevladine organizacije, prvi put je u
Evropi upotrebljena u Beogradu, 2000. godine, da se na glasanju
pobedi Slobodan Miloevi.
195
PRERUENI PU: VAINGTONSKA MUSTRA ZA DEMOKRATIZACIJU NOVOG SVETSKOG PORETKA
Kljunu ulogu odigrao je Riard Majls, ameriki ambasador
u Beogradu. On je prole godine, kao ameriki ambasador u Tbi-
lisiju, ponovio trik u Gruziji, pouivi Mihaila Sakavilija kako da
pobedi Edvarda evarnadzea. Takoe, deset meseci posle beograd-
skog uspeha, ameriki ambasador u Minsku, Majkl Kozak, veteran
iz slinih operacija u Centralnoj Americi, preciznije Nikaragvi, or-
ganizovao je gotovo identinu kampanju, u pokuaju da porazi
beloruskog monika, Aleksandra Lukaenka.
Operacija odnosno, stvaranje demokratije preko glasake
kutije i graanske neposlunosti danas tako glatko funkcionie da
su upotrebljeni metodi sazreli u pravu mustru za pobeivanje na
tuim izborima.
Aparat pomou kog se izvodi pu gotovo je isti kao 1986,
kad je na Filipinima smenjen predsednik Fernando Markos, ili 1989.
na Trgu Tjenanmen, u vreme destabilizacije Kine, kao i somotske
revolucije Vaclava Havela u ehoslovakoj, takoe 1989. godine.
Kao i u ranim operacijama, u glavnim ulogama nali su se
Nacionalni fond za demokratiju (National Endowment for Democracy,
NED) i njegove udarne pesnice, Nacionalni demokratski institut za
meunarodne poslove (National Democratic Institute for International
Affairs, NDI) i Meunarodni republikanski institut (International
Republican Institute, IRI). Nacionalni fond za demokratiju osnovala
je 1983. godine Reganova administracija da, prema reima Alena
Vajntajna, jednog od tvoraca njihovog statuta, radi otvoreno ono
to CIA radi potajno.
Fridom haus (Freedom House), nevladina organizacija koja je
bila centar za hladnoratovsku propagandu i operacije, a na ijem je
danas elu bivi direktor CIA Dejms Vulzi, takoe je uestvovala,
kao i fondacije milijardera Dorda Soroa, ije donacije uvek prate
novac Nacionalnog fonda za demokratiju.
Novi elementi u ovoj mustri vezani su za internet (posebno
sobe za askanje, instant poruke i blog-sajtove) i mobilne telefone
196
dr Donatan Movat
(ukljuujui SMS poruke), pomou kojih se besni i sugestiji podloni
podmladak generacije iks brzo ukljuuje u masovne demonstra-
cije i sline skupove ili odustaje od njih a za to su se stekli uslovi
tek sredinom devedesetih godina.
Neizbeni mobilni telefoni, satelitski telefoni, personalni
kompjuteri, modemi i internet, istie Lora Rozen u asopisu Salon
od 3. februara 2001, uinili su da prednost koju su ranije imali auto-
ritarni lideri sada, u informatikom dobu, dobiju graanske grupe.
Mogla je da pomene i video-igre, koje su pomogle da se
kod graanskih grupa stvori iskrivljeno stanje uma. Uloga
tako zvanog Diskoamana i njegove devojke Tulipgrl u podizanju
na randaste revolucije putem blog-sajta sa prigodnim imenom,
Postmoderna klompa (Le Sabot Post-Moderne, www.postmodern-
clog.com) o emu je mnogo pisano jasno ilustruje prisutne
tehnike i socioloke komponente.
Graanska revolucija u vojnim poslovima
Sve vea upotreba novih komunikacionih tehnologija za
brzo slanje malih grupa na odredita ukazuje na civilnu primenu
doktrine Revolucije u vojnim poslovima sekretara Donalda Ram-
sfelda, koja se oslanja upravo na rasporeivanje mobilnih grupica
omogueno zahvaljujui obavetajnom radu i komunikacijama
u realnom vremenu.
Vojna strana doktrine podrazumeva odrede vojnika koji
zauzimaju gradove uz pomo video-ekrana smetenih u in-
teligentne lemove, koji im smesta daju pregled okoline. Civilna
primena odnosi se na grupe mladih ljudi koje se, u stalnom dijal-
ogu preko mobilnih telefona, sastaju na odreenim mestima. Ove
slinosti ne treba nikoga da iznenade, budui da su subvencije za raz-
197
voj interneta, mobilnih telefona i softverskih platformi potekle ba
od amerike vojske i Nacionalne bezbednosne agencije. Izuavanje
ovih tehnologija i eksperimentisanje sa njima od samog poetka su
sluili da se otkrije najbolji nain primene u novoj vrsti ratovanja.
Revoluciju u ratovanju, koju su omoguili takvi novi instrumenti,
do ekstrema je dovelo nekoliko specijalista za psiholoko rato-
vanje. Iako dugo rade na vanim mestima (npr. u RAND-u), ovi
vojni strunjaci-utopisti su tek posle pobede neokonzervativaca
u Pentagonu, predvoenih Donaldom Ramsfeldom, preuzeli neke
od najvanijih komandnih struktura u amerikom vojnom aparatu.
Nove tehnike ratovanja obuhvataju upotrebu i smrtonosnih
(nasilnih) i nesmrtonosnih (nenasilnih) taktika. Obe vrste imaju istu
flozofju, infrastrukturu i modus operandi. To se danas zove sajber-
ratovanje. Na primer, taktika rojenja
196
je osnovni element rato-
vanja, kako u nasilnom, tako i u njegovom nenasilnom obliku. Ova
nova flozofja rata, kao odraz strategije Dingis Kana, unapreene
zahvaljujui modernim tehnologijama, treba da olaka i vojne i
nevojne napade na odreene drave pomou, u sutini, haj-tek
hordi. U tom smislu, sa stanovita zaverenika, ne postoji razlika
izmeu Iraka i Ukrajine, sem moda to mnogi misle da je pu po
ugledu na ukrajinski efkasniji i lake ga je izvesti.
Zajedniki cilj se vidi i iz komentara teoretiara postmoder-
nog pua, na primer, dr Pitera Akermana, autora knjige Strateki
nenasilni konfikt (Praeger, 1994). U tekstu za National Catholic
Reporter, od 26. aprila 2002. godine, dr Akerman je primetio
sledeu greku u Buovom govoru na temu Iraka, Irana i Severne
Koreje, koji inae pozdravlja: Nije tano da je amerika vojna ak-
cija jedini nain da se uklone takvi reimi.
Akerman je taj koncept obrazloio na forumu Secretarys
Open Forum u Stejt departmentu, 29. juna 2004, u govoru nazvan-
om Izmeu tvrde i meke moi: uspon civilne borbe i demokratske
196
U argonu korisnika ove tehnike swarming (prim. prireivaa).
198
dr Donatan Movat
promene. Izrazio je uverenje da bi se pomou pokreta mladih,
kakvi su upotrebljeni da se porazi Srbija, mogli poraziti Iran i
Severna Koreja, kao i da su se oni mogli upotrebiti da se pobedi
Irak ime bi se ostvarili svi Buovi ciljevi bez posezanja za vojnim
sredstvima. Takoe je rekao da s vodeim amerikim dizajnerom
oruja, kompanijom Lawrence Livermore Laboratories, sarauje
na razvoju novih komunikacionih tehnologija koje bi se koristile
u buduim ustancima pokreta mladih. Nema sumnje da ove teh-
nologije donose demokratiju, istakao je u osvrtu na njihovu poten-
cijalnu upotrebu protiv Kine, jer omoguavaju decentralizovane
aktivnosti. Stvaraju, da tako kaem, digitalni koncept prava na
okupljanje.
Dr Akerman je osniva i predsednik Meunarodnog
centra za nenasilne konfikte u Vaingtonu, iji je direktor bivi
ofcir amerikog vazduhoplovstva Dek Duval. Zajedno s bivim
direktorom CIA Dejmsom Vulzijem, Duval upravlja i Institutom
Arlington u Vaingtonu, koji je 1989. osnovao bivi savetnik efa
pomorskih operacija Don L. Peterson, da doprinese ponovnom
defnisanju koncepta nacionalne bezbednosti u mnogo irem, sveo-
buhvatnom smislu, odnosno, da se promene u drutvenim vred-
nostima unesu u tradicionalnu jednainu nacionalne odbrane.
Rojevi adolescenata i pobunjenika histerija
Kao i nove komunikacione tehnologije, odavno se prouava
potencijalna efkasnost besnih mladih ljudi u postmodernim
puevima. Jo 1967. godine, dr Fred Emeri, tadanji direktor Instituta
Tavistok i strunjak za hipnotike efekte televizije, nagovestio
je da bi se tada nov fenomen rojenja adolescenata, vien na rok
koncertima, do kraja 1990-ih mogao upotrebiti za efkasno ruenje
nacionalnih drava. Kako je dr Emeri napisao u tekstu Narednih
trideset godina: koncepti, metode i oekivanja, objavljenom u
199
asopisu Meuljudski odnosi koji izdaje ta grupa, ovaj fenomen
je vaan zbog povezanosti sa pobunjenikom histerijom. Ot-
kako ga je u vreme Prvog svetskog rata osnovala britanska vojska,
kao oruje za psiholoko ratovanje, Institut Tavistok je pionir
u stratekom planiranju. Koncept dr Emerija odmah je primenio
NATO, iskoristivi 1967. godine rojeve adolescenata da svrgne
francuskog predsednika arla de Gola.
U novembru 1989. godine, Univerzitet Kejs Vestern Riz-
erv u Klivlendu, Ohajo, u okviru svog Programa za socijalne
inovacije u globalnom menadmentu, organizovao je niz konfer-
encija na kojima je sagledan napredak na putu ka tom stratekom
cilju, najavljenom 1991. u Ljudskim odnosima. Dr Hovard
Perlmuter, profesor socijalne arhitekture na fakultetu Vorton i
sledbenik dr Emerija, rekao je tada da video-spot za rok pesmu u
Katmanduu predstavlja dobar primer za to kako destabilizovati
drave sa tradicionalnom kulturom, ime bi se stvorila mogunost
za jednu globalnu civilizaciju. Da bi se postigla takva transfor-
macija, dodaje Perlmuter, treba ispuniti dva zahteva. Prvi je st-
varanje meunarodno posveenih mrea meunarodno i lokalno
orijentisanih organizacija a drugi stvaranje globalnih dogaaja
putem transformisanja preko mas-medija jednog lokalnog
dogaaja u neki koja ima bukvalno neposredne meunarodne im-
plikacije.
To nas dovodi do poslednjeg sastojka ovih novih pueva
upotrebe podataka o izlaznosti raznih agencija za ispitivanje
javnog mnjenja, koji se emituju na meunarodnom nivou kako bi
dali lanu (ili ponekad istinitu) sliku o velikoj prevari u vezi s glas-
ovima vladajue partije, ime se zemlje koje su ciljevi navode da
zauzmu odbrambeni poloaj. Rad agencija za istraivanje javnog
mnjenja u nedavnim puevima nadzirale su frme kao to je Penn,
Schoen and Berland, glavni savetnik Majkrosofta i Bila Klinto-
na. Pohvalivi njihovu ulogu u sabotiranju Srbije, tadanja dravna
200
dr Donatan Movat
sekretarka Madlen Olbrajt (kasnije predsednica Nacionalnog
demokratskog instituta), u pismu toj frmi iz oktobra 2000. koje se
moe proitati na njihovom sajtu, kae: Vaa saradnja sa Nacion-
alnim demokratskim institutom i jugoslovenskom opozicijom dala
je direktan i presudan doprinos nedavnoj borbi za demokratiju
u toj zemlji... Ovo je moda bio prvi put da je istraivanje javnog
mnje nja odigralo tako vanu ulogu u postavljanju i ostvarivanju
spoljnopolitikih ciljeva. Penn, Schoen and Berland, zajedno sa
OEBS-om, rukovodila je i ispitivanjem izlaznosti na izborima u
Ukrajini.
Poto grupe mladih i medijske operacije obave svoj deo, u
prvi plan izbijaju tradicionalni elementi. To jest, silovita, ak i kad je
pritajena, intervencija meunarodnih institucija i vlada, koje prete
ciljanom reimu, i korienje operativaca pozicioniranih u vojnim i
obavetajnim slubama ciljanog reima, kako bi se osujetile eventu-
alne protivmere. Bez ovih tradicionalnih elemenata, naravno, ne bi
uspeo nijedan postmoderni pu. Ili, kako je rekao Dek Duval a za-
pisao Desi Voker, u tekstu Carnival and conspiracy in Ukraine,
objavljenom na sajtu Reason Online 30. novembra 2004. godine:
Ne moe Karl Rov samo da se spusti padobranom u neku zemlju
i proizvede revoluciju.
Gladio i Dems Bond dobijaju podrku grupe mladih
Organizovanje i korienje pueva bilo koje vrste zahtev-
aju agente na tlu. to se tie uline kole, glavni tutor u ovim
puevima bila je Institucija Albert Ajntajn, formirana 1983. kao
izdanak univerziteta Harvard, na podsticaj dr Dina arpa, speci-
jaliste za nenasilje kao oblik ratovanja. Dr arp je prethodno
bio izvrni sekretar A. J. Mustea, uvenog amerikog trockiste,
sindikalca i mirovnjaka. Grupaciju fnansiraju Soro i Nacionalni
fond za demokratiju. Predsednik Alberta Ajntajna je pukovnik
201
Robert Helvi, bivi ameriki ofcir, koji je trideset godina sluio u
Jugoistonoj Aziji. Od najmanje 1999. godine, on je glavni ofcir
zaduen za grupe mladih aktivne na Balkanu i u Istonoj Evropi.
Pukovnik Helvi je, u razgovoru s flmskim producentom
Stivom Jorkom, voenim 29. januara 2001. godine u Beogradu, izja-
vio da ga je strateko nenasilje prvi put zaintrigiralo kada je video
neuspeh vojnog pristupa prilikom svrgavanja diktatora posebno
u Mjanmaru, gde je bio rasporeen kao vojni atae i uoio po-
tencijal arpovog alternativnog pristupa. Po B. Ramanu, bivem
direktoru indijske strane obavetajne slube, Odsek za istraivanje
i analizu, u tekstu koji je njegov institut objavio decembra 2001.
pod naslovom The USAs National Endowment For Democracy
(NED): An Update, Helvi je bio ofcir Odbrambene obavetajne
agencije Pentagona, koji je sluio u Vijetnamu i, potom, kao ameriki
atae ministarstva odbrane, u Jangonu, Mjanmar (19831985), kada
je u tajnosti organizovao studente u Mjanmaru da rade za Aunga
San Suu Kija, u saradnji sa ustanikom grupom Bo Mjas Karena...
Takoe je u Hong Kongu poduavao studentske voe iz Pekinga
tehnikama za masovne demonstracije, koje e ovi kasnije upotreb-
iti u incidentu na Trgu Tjenanmen juna 1989 i za njega se danas
veruje da radi kao savetnik Falun Gonga, kineske verske sekte, na
slinim tehnikama graanske neposlunosti. Pukovnik Helvi se
zvanino penzionisao iz vojske 1991, ali je dugo pre toga ve radio
sa Albertom Ajntajnom i Soroem.
Moda u spomen na Alberta Ajntajna, jedno od njihovih
prvih izdanja bila je knjiga dr arpa: Making Europe Unconquer-
able: The Potential of Civilian-Based Deterrence and Defense,
objavljena 1985. sa predgovorom Dorda Kenana, uvenog Mis-
ter Eksa, arhitekte Hladnog rata iz etrdesetih godina, koji je bio
i jedan od osnivaa odeljenja CIA nazvanog Operacije. arp pie
da bi se sovjetskoj pretnji mogla suprotstaviti odbrana zasnovana
na civilima, koja bi bila sposobna da odbije i poniti napade,
202
dr Donatan Movat
onemoguujui potencijalnim ugnjetaima da upravljaju drutvom
i zadravajui sposobnost disciplinovanog samoupravljanja ak
i pred ekstremnim pretnjama i konkretnom agresijom. Kao ilus-
traciju koja e pribliiti mogui scenario, arp navodi primere iz
alirske borbe za nezavisnost 1961. i ehoslovaki otpor sovjetskoj
invaziji 1968/69. U svom predgovoru, Kenan hvali arpa zato to
civilne mogunosti za odbijanje i otpor pokazuje kao deliminu
alternativu tradicionalnim, isto vojnim konceptima nacionalne od-
brane. Knjiga je brzo prevedena na nemaki, norveki, italijanski,
danski i ostale jezike zemalja lanica NATO. Na linku za knjigu
na italijanskom (Verso unEuropa Inconquistabile, 190 pp, 1989, uvod
anfranko Paskvino / Gianfranco Pasquino) vidi se niz sociologa i
politologa u trendu koji su pisali predgovore za knjigu i koji poz-
ivaju na graanski otpor potencijalnoj sovjetskoj okupaciji Italije.
Iz takvih izjava moe se naslutiti da su aktivnosti Alberta
Ajntajna, to je ironino, bile srodne akcijama (ili moda njihov
produetak) ozloglaene NATO-ove mree Gladio, ija je svrha
bila da se suprotstavi moguoj sovjetskoj okupaciji, uz arsenal vo-
jnih i nevojnih sredstava. Istrage o Gladiju i istrage posle ubistva
biveg premijera Alda Moroa 1978. godine takoe donekle rasvetl-
juju (a to je smesta obvila tama) profesionalni aparat za destabil-
izaciju, koji je nekoliko decenija bio nevidljiv za javnost.
Vredi pomenuti da je bivi zamenik efa obavetajne slube
za ameriku vojsku u Evropi, general major Edvard Atkeson, prvi
arpu predloio ime odbrana zasnovana na civilima, kako je
zabeleio Don M. Makartni, koordinator nenasilne akcije u Insti-
tutu nacionalne odbrane, u publikaciji njegove grupe CBD News
and Opinion od marta 1991. Do 1985, general Atkeson, u to vreme
penzioner amerike vojske, drao je seminare na Harvardu naz-
vane Odbrana zasnovana na civilima i vetina ratovanja.
197
197
http://www.wcfa.harvard.edu/ponsacs/seminars/Transfor mi-
ng Struggle/defense.htm#Art%20of%20War
203
U Izvetaju o aktivnostima 19941999 Institucije Albert
Ajntajn stoji da je general Atkeson tih godina bio jedno vreme
i lan saveta Ajntajna. Centar za strateke i meunarodne
stu dije iz Vaingtona (Center for Strategic and International Stud-
ies, CSIS) navodi da je general Atkeson, koji je i njih savetovao u
vezi s meunarodnom bezbednou, posle postavljanja za efa
amerike vojne obavetajne slube u Evropi, a moda upravo u
asu kad je radio za Instituciju Albert Ajntajn, bio ofcir nacion-
alne obavetajne slube zaduen za standardnu vojsku u kabinetu
direktora Centralne obavetajne slube (http://www.csis.org/
experts/4atkeson.htm).
U Institutu Albert Ajntajn tvrde i da su verziju arpove
knjige iz 1990. godine, Odbrana zasnovana na civilima: oruani
sistem posle vojske, 1991. i 1992. godine koristile nove nezavisne
vlade Estonije, Letonije i Litvanije prilikom planiranja odbrane od
pokuaja Sovjeta da povrate kontrolu nad njihovim teritorijama.
Kao to emo videti, uz takvu podrku, pukovnik Helvi
i kolege stvorili su niz pokreta mladih, meu kojima su Otpor
u Srbiji, Kmara u Gruziji, Pora u Ukrajini, koji se sada ire
poput virusa u vidu drugih sekti irom biveg Sovjetskog Saveza,
postiui u tom civilnom obliku ono to se osamdesetih godina nije
moglo postii vojnim putem. Sline grupe ire se i u Africi i Junoj
Americi.
A droga?
Iskustvo pukovnika Helvija iz Mjanmara, gde je pred us-
tanak obuavao etnike manjine u regiji koja je centar svetske
proizvodnje opijuma, otvara jo jedno vrlo vano pitanje u vezi
s postmodernim puevima: kakvu ulogu ima narko-mafja u
omoguavanju promene reima? uvari zakona iz raznih ze-
204
dr Donatan Movat
malja, ukljuujui SAD, odavno upozoravaju da preko Balkana
vodi glavni put narkotika za Zapadnu Evropu. Najvanija stanica
je, navodno, Ukrajina, kao i Gruzija. Kirgistan, koji se sada nalazi
na vrhu liste za odstrel, jo jedan je od posrednika u trgovini opi-
jumom. Glavni privatni fnansijer svih istonoevropskih i cen-
tralnoazijskih ustanikih grupa, kao i onih u Mjanmaru, jeste niko
drugi do Dord Soro, pokrovitelj legalizacije droge. irenje te
mafje je, svakako, jedan od najefkasnijih naina da se korumpiraju
vladine agencije u ciljanim dravama i da se u njih infltriraju agenti.
Nije pukovnik Helvi jedini akter sa takvom biografjom. ef
OEBS-ove operacije posmatranja glasanja u Ukrajini, na primer,
Gert-Hinrih Arens, bio je nemaki ambasador u Kolumbiji kra-
jem 1990-ih, kada je nemaki tajni agent Verner Maus uhapen
zbog saradnje sa narko-teroristima ELN, ije bombake napade
fnansira trgovina kokainom. Arens je bio na terenu i u Albaniji
i Makedoniji, kada je, pod pokroviteljstvom SAD i Nemake,
stvorena Oslobodilaka vojska Kosova (OVK) koja vercuje nar-
kotike. A Majkl Kozak, ameriki ambasador iji napori 2001. da se u
Belorusiji zbaci Lukaenko nisu uspeli, bio je glavni voa Kontrasa
u Nikaragvi, koji su vercovali kokain.
Srpski virus
Mree i metode upotrebljene u sekvenci od Srbije do
Ukrajine prvi je obelodanio Majkl Dobs, u lanku objavljenom u
Vaington postu 11. decembra 2000. godine, pod naslovom U.S.
Advice Guided Milosevic Opposition Political Consultants Helped
Yugoslav Opposition Topple Authoritarian Leader, gde pie:
Konsultanti koje je plaala Amerika odigrali su iz senke
kljunu ulogu u bukvalno svakom aspektu Miloevievog progona,
vodei ankete o javnom mnjenju, obuavajui hiljade opozicionih
205
aktivista i pomaui da se organizuje paralelno brojanje glasova,
koje je na kraju presudilo. Ameriki poreski obveznici platili su
5.000 faica spreja pomou kojih su studenti-aktivisti vrljali grafte
protiv Miloevia na zidovima irom Srbije, kao i 2,5 miliona nalep-
nica sa sloganom Gotov je!, to je postalo refren u toj revoluciji.
Neki Amerikanci ukljueni u borbu protiv Miloevia izja-
vili su da su bili svesni da je CIA umeala prste u kampanju, ali
nisu uspevali da shvate ta agencija tano namerava. U svakom
sluaju, zakljueno je da nije preterano efkasna. Glavnu ulogu
preuzeli su Stejt department i amerika Agencija za meunarodni
razvoj, vladina agencija za stranu pomo, koja je usmeravala novac
kroz komercijalne ugovore i neproftne grupe kao to je Nacionalni
demokratski institut i njihov republikanski pandan, Meunarodni
republikanski institut.
Dok je Nacionalni demokratski institut (NDI) blisko
saraivao sa srpskim opozicionim strankama, Meunarodni re-
publikanski institut (MRI) panju je usmerio na Otpor, koji je
u ideolokom i organizacionom smislu bio kima revolucije. U
martu, MRI je za dvadesetak voa Otpora platio trokove seminara
o nenasilnom otporu u hotelu Hilton u Budimpeti, nekoliko sto-
tina metara udaljenom od hotela Meriot, takoe na obali Dunava,
koji preferira NDI.
Tokom seminara, srpski studenti su nauili kako se organ-
izuje trajk, kako se komunicira simbolima, kako se prevazilazi strah
i kako se podriva autoritet diktatorskog reima. Glavni predava
bio je penzionisani pukovnik amerike vojske Robert Helvi, koji je
napravio studijski program o nenasilnim metodama otpora irom
sveta, od onih koje se danas koriste u Burmi do borbe za graanska
prava na amerikom Jugu.
Helvi, koji je odsluio dve ture u Vijetnamu, predstavio je
aktivistima Otpora ideje amerikog teoretiara Dina arpa, koga
opisuje kao Klausevica nenasilnog pokreta, aludirajui na pozna-
tog pruskog vojnog stratega.
206
dr Donatan Movat
Piter Akerman, pomenuti strunjak za pueve, analizirao je
i popularizovao metode o kojima govorimo u dokumentarnoj seriji
emitovanoj 2001. na televizijskoj mrei Pi-Bi-Es kao i u knjizi: A
Force More Powerful: A Century of Nonviolent Confict, zajedno
s penzionisanim ofcirom amerikog vazduhoplovstva Dekom
Duvalom. Govorei o organizovanju mladih ljudi, oni kau:
Posle bombardovanja NATO-a, koje je reimu pomoglo
da potisne opoziciju, poelo je organizovanje Otpora, kao osveta iz
potaje. Pokret je nastao na mestima u blizini klubova, gde su mladi
ljudi odlazili da se drue, vebaju i zabavljaju se tokom vikenda, a
najee je voen iz trpezarija i spavaih soba u kuama aktivista.
To su bili mladii i devojke stari 18 i 19 godina koji su pre toga
iveli u potpunom siromatvu, u poreenju sa ostalim tinejderima
irom sveta, izjavio je Stanko Lazendi, aktivista Otpora iz Novog
Sada. Otpor je toj deci pruio mesto okupljanja, mesto gde mogu
da izraze svoje kreativne ideje. Reju, nauio ih je da budu jaki.
Lideri Otpora znali su da, po Lazendievim reima, ne
mogu upotrebiti silu protiv nekoga ko... ima tri puta vie moi i
oruja nego mi. Znali smo ta se dogodilo na Tjenanmenu, gde je
vojska tenkovima pokosila studente. Znai, nasilje ne bi upalilo
osim toga, ono je bilo Miloeviev zatitni znak, a Otpor je morao
simbolizovati neto drugaije. Srbija je bila zemlja u kojoj se nasilje
previe koristilo u dnevnoj politici, kako je primetio Sra Popovi,
27-godinjak koji je sebe nazivao ideolokim komesarom Otpora.
Mladi aktivisti morali su da upotrebe nenasilne metode kako bi
pokazali koliko su superiorni, napredni, civilizovani.
Ovo relativno sofsticirano znanje o tome kako razviti
nenasilnu mo nije bilo intuitivno. Miljenko Dereta, direktor pri-
vatne grupe u Beogradu nazvane Graanska inicijativa, dobio je
fnansijsku pomo od Fridom hausa iz SAD da tampa i distribuira
5.000 primeraka knjige Dina arpa: From Dictatorship to Dem-
ocracy: A Conceptual Framework for Liberation. Otporu je dato
207
glavno arpovo delo, trotomna Politika nenasilne akcije, odakle
su preuzeli i prilagodili delove i sastavili udbenik na srpskom
jeziku koji su nazvali Uputstvo za korienje Otpora. Koristei
svesno ovu ideologiju nenasilnog, individualnog otpora, prema
Popovievim reima, aktivisti su u Hiltonu u Budimpeti, u martu
2000, dobili i direktnu obuku od puk. Helvija, arpovog kolege.
Helvi je posebno istakao na koji nain odvii narod od toga
da se potinjava autoritetu, te kako potkopati stubove koji dre
reim, ukljuujui policiju i oruane snage. Iznad svega, upozorio
ih je da se uvaju svega to teti nenasilnoj borbi, naroito nasilja,
koje e odvratiti obine ljude od elje da se pridrue pokretu i udal-
jiti meunarodnu zajednicu, od koje se moe dobiti materijalna i
fnansijska pomo. Kako je rekao Popovi: Ostanite nenasilni i
dobiete podrku tree strane.
Ta podrka, koja je pre toga uglavnom bila uskraena srpskoj
opoziciji, poela je da pristie. Otpor i ostale disidentske grupe dobi-
jali su novac od Nacionalnog fonda za demokratiju, flijale amerike
vlade, i lideri Otpora sreli su se sa Danijelom Serverom, direktorom
programa za Balkan pri amerikom Institutu za mir, kome je pria o
tome kako je nastradao od suzavca tokom antiratnih demonstracija
povodom Vijetnama u njihovim oima davala poseban kredibilitet.
Meunarodni republikanski institut, koji takoe fnansira amerika
vlada, upravljao je fnansiranjem opozicije i nekoliko puta se sretao
sa voama Otpora. Amerika agencija za meunarodni razvoj,
odakle je potekla veina ovog novca, plaala je i materijale kao to
su majice i nalepnice.
Ne manjka prilika za zaposlenje
Posle srpske revolucije, Nacionalni fond za demokratiju,
Institut Albert Ajntajn i srodne ustanove pomogli su da se u
208
dr Donatan Movat
Istonoj Evropi oformi nekoliko grupa mladih po modelu Otpora,
naime, Zubr u Belorusiji, u januaru 2001, Kmara u Gruziji u aprilu
2003. i Pora u Ukrajini u junu 2004. godine. Pokuaj da se smeni
beloruski predsednik Aleksandar Lukaenko 2001. godine nije us-
peo, dok je ameriko zbacivanje gruzijskog predsednika Edvarda
evarnadzea 2003. okonano sa uspehom, uz pomo Kmare kao
lana operacije.
Komentariui irenje takvih grupa, Kris Miler iz Alberta
Ajntajna, u izvetaju sa putovanja u Srbiju 2001, koji se moe
proitati na veb-sajtu te grupe, pie:
Posle zbacivanja Miloevia, nekoliko lanova Otpora
srelo se sa pripadnicima beloruske grupe Zubr (Bizon). Nakon
poslednjih deavanja u Belorusiji poetkom ove godine, jasno je
da je Zubr napravljen ili bar zamiljen po ugledu na Otpor. Uz to
(izvetaj Alberta Ajntajna) Od diktature do demokratije moe
se proitati, na engleskom jeziku, na veb-sajtu Zubra www.zubr-
belarus.com. Naravno, ne moe se u Belorusiji postii uspeh, niti
bilo gde drugo, prostim imitiranjem akcija preduzetih u Srbiji. Ipak,
nenasilna borba u Srbiji svoj uspeh umnogome duguje dostupnom
znanju i informacijama o stratekoj nenasilnoj borbi i uspenim, kao
i neuspenim sluajevima u prolosti, a ta se saznanja mogu preneti
ostalima.
Otpor je bio fokusiran na ljudske resurse, pre svega meu
mladima. Za obuku buduih instruktora Otpora sastavljen je
jedan prirunik, sa izvodima iz Politike nenasilne akcije, koju je
Otporu dao Robert Helvi tokom radionice za Srbe u Budimpeti,
poetkom 2000. Prirunik se moe upotrebiti u drugim dravama.
Pomou novca koji su dali Fridom haus i amerika vlada,
Otpor je u Budimpeti osnovao Centar za nenasilni otpor, kako
bi obuio ove grupe. Opisujui zadatke ovog pokreta, Ijan Tre-
jnor, u ve pomenutom lanku iz Gardijana od novembra 2004,
pie: U centru Beograda nalazi se neugledna kancelarija u kojoj
209
rade kompjuteru vini mladi ljudi, koji sebe nazivaju Centrom
za nenasilni otpor. Ako vas zanima kako da pobedite reim koji
kontrolie medije, sudije, sudove, bezbednosni aparat i biralita,
ovi mladi beogradski aktivisti stoje vam na raspolaganju.
Nastali su od studentskog pokreta protiv Miloevia, zvan-
og Otpor. Takav naziv u kom je jedna re i koji se lako pamti vrlo
je vaan. Prole godine, slian studentski pokret u Gruziji dobio je
ime Kmara. U Belorusiji, Zubr. U Ukrajini, Pora, to znai krajnje
vre me.
Nalepnice, sprejevi i veb-sajtovi su oruje mladih ovih aktivi-
sta. Ironija i ulina komedija kojima se rugaju reimu pokazale su
se kao izuzetno uspene u rasprivanju straha u narodu i izazivanju
besa monika.
Prole godine, pre nego to je postao predsednik Gruzije,
ameriki ak g. Sakavili putovao je iz Tbilisija u Beograd kako bi
savladao tehnike masovne neposlunosti. Amerika ambasada u
Belorusiji organizovala je slanje mladih opozicionih lidera na Baltik,
gde su se sreli sa Srbima iz Beograda. U srpskom sluaju, zbog ne-
prijateljske klime u Beogradu, Amerikanci su smenu organizovali
iz susedne Maarske Budimpete i Segedina.
U poslednjih nekoliko nedelja, nekolicina Srba putovala je u
Ukrajinu. tavie, jedan od beogradskih lidera, Aleksandar Mari,
vraen je sa granice.
Nacionalni demokratski institut Demokratske strane, Meu-
narodni republikanski institut Republikanske strane, ameriki Stejt
department i amerika Agencija za meunarodni razvoj glavne
su ustanove koje uestvuju u ovim novim kampanjama, uz NVO
Fridom haus i Institut za otvoreno drutvo milijardera Dorda
Soroa.
U lanku Duana Stojanovia od 2. novembra 2004, koji je
preneo Asoijeted pres, naslovljenom Srpski izvoz: Mirna revolu-
cija, moe se nai obrazloenje:
210
dr Donatan Movat
Znali smo da nas posle Miloevia oekuje mnogo posla,
izjavila je Danijela Nenedi, programski koordinator Centra
za nenasilni otpor iz Beograda. Ova nevladina grupa nastala
je iz Otpora, prodemokratskog pokreta koji je doprineo
smenjivanju Miloevia sa vlasti, organizovanjem masivnih
i arolikih protesta koji su privukli mase, koje prethodno
nisu imale hrabrosti da se usprotive bivem jugoslovenskom
predsedniku. U Ukrajini i Belorusiji, desetine hiljada ljudi
demonstrirale su svakodnevno slika i prilika skupova
protiv Miloevia a obuku im je obezbedila srpska grupa.
U grupi kau da imaju dobro obuene sledbenike u
Ukrajini i Belorusiji. Antivladini aktivisti u Gruziji, Ukrajini
i Belorusiji videli su ta smo uradili u Srbiji i kontaktirali
su nas radi profesionalne obuke, kae lan grupe Sinia
Sikman. Prole godine, Otporova stisnuta pesnica ponovo
se vijorila na belim zastavama ovog puta u Gruziji, kada
su demonstranti zauzeli parlament, u akciji koja je dovela do
svrgavanja evarnadzea.
Prolog meseca, ukrajinske pogranine vlasti zabranile su
ulazak u zemlju Aleksandru Mariu, pripadniku Otpora
i savetniku u amerikoj organizaciji Fridom haus, koja
nadzire razvoj demokratije. Ukrajinska studentska grupa
zvana Pora sledila je strategije Otpora.
Fridom haus Dejmsa Vulzija, u saoptenju od 14. oktobra
2004, izrazio je zabrinutost zbog deportacije Maria,
jer je on putovao u Ukrajinu u okviru inicijative koju su
pokrenuli Fridom haus, Nacionalni demokratski institut i
Meunarodni republikanski institut, u cilju promovisanja
graanskog uea i nadzora tokom predsednikih izbora
211
2004. i parlamentarnih izbora 2006. u Ukrajini. U drugoj
izjavi, dodaje se da se nadaju da deportacija nije znak
da je ukrajinska vlada nespremna da dozvoli slobodan
protok informacija i znanja preko granica, to je integralni
i prihvaeni deo programa za podsticanje demokratskog
napretka u razliitim drutvima irom sveta.
213
Neboja Mali
198
, Vaington, SAD
POGOVOR
ODBIJANJE LJUDODERSKOG LONCA:
IMPERIJA, PREVRAT I SUDBINA
Pa im poe demonski mesija
lane vjere pruat poslastice
Gorski vijenac
Iz antike Grke ostala je poslovica: Koga bogovi ele da
uni te, prvo mu oduzmu pamet. Umislivi da su bogovi, monici
dananje Atlantske Imperije (SAD, EU i njihovi sateliti) veruju da
svojim reima i delima mogu da oblikuju stvarnost. Kao to je 2004.
novinaru Ronu Saskindu (Ron Suskind) izjavio (kako se kasnije is-
postavilo) Karl Rouv, ef kabineta predsednika Bua II:
198
Autor je direktor Instituta za srpske studije Aribald Rajs u
Vaingtonu.
214
Neboja Mali
Mi smo imperija, i kada delamo, stvaramo sopstvenu
real nost. I dok vi prouavate tu realnost, pomno, je li mi
opet delujemo, i stvaramo nove realnosti, koje ete vi onda
da prouavate. I tako to ide. Mi smo tvorci istorije, a svi vi
moete samo da prouavate ta mi radimo.
199
Rouvove rei prezira prema zajednici zasnovanoj na re-
alnosti (reality-based community) kasnije su citirane kao primer
ne urav noteenosti neokonzervativaca pod Buom Mlaim.
Problem je to su zaboravljene onog trenutka kada su na vlast
doli neoliberali olieni u medijski proizvedenom mesiji Baraku
Obami. Ne samo da je Obama nastavio Buovu politiku (Irak, Av-
ganistan, Gvantanamo) ve se pokazalo da i neoliberali i te kako
veruju u sopstvenu mo da stvaraju realnost kojoj ostatak sveta
moe ili da se povinuje, ili da je odbaci po cenu demokratskog
bombardovanja. Ili drugih oblika uvoenja demokratije, poput
prevrata.
Najbolji primer toga je niz ustanaka irom Severne Afrike
poetkom 2011. godine. Prvo u Tunisu, a zatim u Egiptu, Libiji i
Siriji poele su demokratske revolucije protiv tadanjih vladara.
Iako lojalni Imperiji, tuniki predsednik Ben Ali i egipatski Mubarak
su svrgnuti, a vlast predata islamistima. U Egiptu je kasnije vojska
koju izdano dotira SAD zbacila islamiste uz preutnu podrku
Vaingtona, koji se nije mnogo bunio na ovo korigovanje izbornih
rezultata. Demokratija je ionako samo foskula za lakoverne.
Kada je narodna revolucija u Libiji doivela neuspeh, Im-
perija je otvoreno intervenisala, grubo zloupotrebivi rezoluciju u
Savetu bezbednosti UN-a koja je odobrila zonu zabrane letenja
da otpone bombardovanje. Slino su pokuali da urade i u Siriji,
gde je takoe narodna revolucija prerasla u otvoreni graanski
199
Suskind, Ron, Faith, Certainty and the Presidency of George W. Bush,
The New York Times Magazine, 17. oktobar 2004; prevod N. M.
215
POGOVOR - ODBIJANJE LJUDODERSKOG LONCA: IMPERIJA, PREVRAT I SUDBINA
rat, ali je ruskim angamanom intervencija Imperije spreena, ili
bar odloena, septembra 2013.
Za to vreme, autentini narodni protest u Bahreinu vojnoj
bazi amerike 5. fote u Persijskom zalivu krvavo je uguio reim,
a da Vaington nije rekao ni re. Po klasinom lenjinistikom obras-
cu ko e koga, ispada da je demokratija ta god Imperija kae.
U leto 2011, kada je postalo jasno da je Arapsko prolee
bilo pre peana oluja, pojavio se dokumentarni flm Revolucija
kao biznis, u kojem se prvi put otvoreno govorilo o profesional-
nim konsultantima Imperije na zadatku irom sveta. Osnovu
imperijalnog revolucionarnog kadra inila je mala grupa profesion-
alizovanih lanova Otpora, studentske organizacije od koje je Im-
perija napravila instrument prve postmoderne, instant-revolucije:
petooktobarskog prevrata u Beogradu, 2000. godine.
U ovom zborniku imali ste prilike da proitate nekoliko os-
vrta na tehniku, taktiku, logistiku, ideologiju i ulogu ovih vetakih
revolucija. Kao to obrazlae Don Lokland, ne radi se ni o kakvoj
teoriji zavere, ve o injenicama zavere. Takozvane demokratske i
narodne revolucije su u stvari dravni udari, koje umesto vojske iz-
vodi za tu svrhu mobilisano i izmanipulisano civilno stanovnitvo.
Postoje ak i prirunici prevrata, koje su pisali Din arp, Robert
Helvi i Peter Akerman rukovodioci nenasilnom borbom u
slubi SAD.
Najvei deo pripreme prevrata je medijski: upravljanje utis-
cima, proizvodnja lairane svesti u javnom mnenju, oblikovanje i
nametanje lanog drutvenog i politikog okvira. Tek kada se tako
pripremi teren, na scenu stupaju prevratnici, krtice i mobilisana
peadija.
Donatan Movat je tehniku prevrata opisao kao klasino
ratovanje drugim sredstvima. Nema potrebe da se alje vojska u
neku dravu, ako moete da od njenih stanovnika napravite sopst-
venu vojsku, putem medijske i politike manipulacije. Movat doku-
216
Neboja Mali
mentuje da su arp, Akerman i ostali ideolozi nenasilne borbe u
stvari formulisali taktiku ratovanja upotrebom civila. Finansiranje
ovih aktivnosti vri se kroz trgovinu narkoticima, to objanjava
naizgled izofrenu podrku SAD narko-kartelima protiv kojih se
navodno i vrlo javno bori militarizacijom domae policije.
Irina Lebedeva osvrnula se na Dina arpa i njegove kolege,
ideologe upravljanja nenasilnim konfiktom. arpova doktrina
sastavljena je od makijavelistikih, gramijanskih i tolstojevskih
ideja i prilagoena dananjem stanju u zemljama u kojima se orga-
nizovanje velikih buna pokazalo najdelotvornijim.
Ona podsea da su obeanja revolucionara u stvari
identina obeanjima berzanskih prevaranata. Oni koji poveruju
u prie o basnoslovnom bogatstvu, ostanu bez iega ak i ako
prevaranta na kraju uhapse. Na patvorenim revolucijama, dakle,
proftiraju samo Imperija i revolucionari, dok je narod u ime ko-
jeg se prevrat navodno vri ovce za ianje. Pritom se kao peadija
regrutuje frustrirana omladina, koja je poslovino nestrpljiva, neis-
kusna i lakoverna.
Jedini lek je istina ali on ne deluje brzo, i teko ga je prime-
niti kada bolest uzme maha. Ipak, apsolutno stoji zakljuak I. Lebe-
deve, da je drutvo koje ceni istinske vrednosti otporno na obojene
revolucije.
Iscrpnu studiju prevrata u Srbiju ponudio je Pjotr Iljenkov,
koji proces ekspres revolucije predstavlja kao evoluciju onoga
to je Vaington radio osamdesetih u Latinskoj Americi. Iljenkov
objanjava da je za uspean prevrat neophodan povod obino
ekonomska kriza prisustvo medijske mree kao mehanizma ob-
likovanja kolektivne svesti, i drutvo u sukobu sa dravom, koji je
mogue eksploatisati. Srbija je bila probna vonja ovog industri-
jskog modela revolucije.
Posebnu panju Iljenkov posveuje kljunoj komponenti
prevrata: pokretu Otpor. Njihove aktivnosti u potpunosti je f-
217
nansirala i usmeravala Imperija. Detaljna analiza vodeih osoba i
delovanja Otpora koju nudi Iljenkov od velikog je znaaja za
prepoznavanje revolucionara koje privlae obeanja Imperije.
Potrebno je napraviti razliku izmeu organizatora i
izvrilaca. Ovi prvi su istinski vernici u svemo Imperije, koji od
svojih zlodela imaju direktnu korist. Ali tajna uspeha revolucio-
nara je da za svoje potrebe vrbuju veliki broj frustriranih lanova
samog drutva koje napadaju, i od njih onda prave vinovnike sop-
stvene propasti.
Na meti su uvek mladi, koji uglavnom imaju previe entuzi-
jazma a premalo mudrosti. Njima se reklamira hedonistiki, od-
govornosti osloboen ivotni stil Imperije, koji e navodno nastu-
piti im se uvedu demokratija i ljudska prava. ak i podozrivima
nije teko da se polakome na besplatnu obuku, majice, telefone i
kompjutere, a kamoli na obeanja meda i mleka im on ode.
Veoma vaan i esto nedovoljno obraen aspekt tehnike
prevrata je i ponaanje vlasti. Iljenkov analizira kako se dravni
aparat u Srbiji neadekvatno suprotstavio prevratnicima: dok je na-
padao Otpor, DOS je neometano vodio predizbornu kampanju:
Tokom uspeno sprovedene kampanje Otpor je obavio sav
prljavi posao u borbi sa reimskom propagandom i time omoguio
demokratskoj opoziciji Srbije da se maksimalno koncentrie na pro-
movisanje svog pozitivnog programa.
A delovanje protiv opozicije svelo se na udar na Drakoviev
SPO, za koji se ispostavilo da je bio lana fortifkacija. Uz Otpor i
DOS, koji su delovali u sprezi i titili jedni drugima bokove, unutar
same vlasti bilo je dovoljno zavrbovanih, kupljenih i ucenjenih da
je otpor prevratu bio maltene nemogu.
Posle prevrata, ti saradnici uglavnom na sopstvenoj koi
osete verolomstvo Imperije, dok prevratnika peadija ubrzo shvati
da su obeane blagodeti rezervisane za istinske vernike, organiza-
218
Neboja Mali
tore revolucije i profesionalne aktiviste. Kao i da Imperija uvek
naplati svoju pomo u novcu, krvi, ili duama.
Upravo to je ono to garantuje da nee biti kontrarevo-
lucije izmanipulisanih aktivista. Jer ak i da smognu snage da
prevaziu ubitanu spoznaju da su bili instrument sopstvene
propasti, sama injenica da su na taj nain prevareni znai da im
niko vie ne veruje. Kad se jednom poslue iz ljudoderskog lonca,
obeleeni su zauvek.
Onima koji zavole ukus, poput vrhuke Otpora, prua
se prilika da kuvaju i drugde po svetu: neki su se pridruili
vladajuoj Demokratskoj stranci, dok su drugi poeli da izvoze
revoluciju u Gruziju, Ukrajinu, Belorusiju, na Maldive... Prevrat
ne uspeva uvek. A ak i kad uspe, trijumf je kratkog daha: skoro
svaki reim instaliran obojenom revolucijom kasnije je smenjen,
iako je teta ve uinjena. Prevratniki poredak zasad opstaje jedino
u nultom pacijentu Srbiji.
Kako god je zvali obojena, ekspresna, postmoderna, in-
stant, dank, teledirigovana revolucija iz imperijalne fabrike
najbolje moe da se opie kao politiki AIDS: virus koji, puten u
organizam jednog drutva, podstie to drutvo da se samouniti
na korist napadaa. Ono to arp, Helvi i ostali instruktori de-
mokratije nazivaju nenasilni otpor u stvari je samo ruenje
drutvenog poretka koji smeta nametanju volje Imperije. Svedoci
smo da se za 13 godina od petooktobarskog pua apsolutno nita u
Srbiji nije izgradilo osim tehnike pljake i pohare ali je zato siste-
matski uniteno sve to bi moglo da se nae na putu kako Imperiji,
tako i kvislinkom kultu koji predstavlja njene interese.
Jedino kult, i to samo njegova vrhuka, dobije obeane po-
slastice prevrata. Svi ostali od peadije, preko veine politiara
skupljenih s koca i konopca u ujedinjenu opoziciju, do naroda
vrlo brzo shvate da su obeana gozba upravo oni, zarobljeni u sve
toplijem loncu imperijalne demokratije.
219
Pritom je posebna gadost pokuaj Imperije da podvali Ot-
por i Kanvas kao navodno autentino srpske pojave. Ne samo
to u Srbiji pod njima dobro ide samo onima koji Srbiju mrze, ve
se time krivica za prevrat prebacuje sa agresora Imperije na
rtvu. Znajui makar i iskrivljenu sliku o balkanskim ratovima de-
vedesetih, malo ko u svetu Srbe smatra dobrim slugama Imperije.
A kroz svoenje Srbije na posluniku satrapiju, a Otpora na
svetski virus revolucije, alje se poruka buduim rtvama da je ot-
por uzaludan.
Ali, kao to samo postojanje ovog zbornika pokazuje, otpor
indukovanim prevratima nije osuen na propast, niti je Otpor
osuen na pobedu. Napori Imperije da oblikuje realnost svode
se, u sutini, na manipulaciju utiscima. Upotrebom rei i simbola,
pokuava se promeniti sutina postupaka. Ali samo zato to su na
karti izbrisali planinu, ili je nazvali rekom, ne znai da ona i dalje
ne postoji u prirodi. Isto tako, kada intervenciju u Libiji nazovu
kinetikom vojnom akcijom, iole normalnom oveku je jasno da
se to prevodi kao rat. Dugoroni neuspeh raznih reiranih revo-
lucija pokazuje do koje mere je Imperija zaboravila lekcije antike. A
oni koji zaborave naravouenija istorije, osueni su da je ponavljaju.
221
PRILOG: Marionete Majdana
Na internetu je u prvoj polovini februara 2014. osvanuo ton-
ski zapis razgovora amerikog ambasadora u Ukrajini Defrija Pjata
(Geoffrey Pyatt) i njemu pretpostavljene Viktorije Nuland (Victoria
Nuland), pomonika dravnog sekretara za evropska pitanja.
Iako se Vaington pravi da nije priznao autentinost snimka,
Nulandova je ve uputila izvinjenje u Brisel povodom ivopisnog
jezika koji je koristila o EU. Nikome, dabome, nije palo na pamet
da se izvini Ukrajincima to im rue ustavno-pravni poredak i
naruavaju nezavisnost.
Ko razume engleski, ili ruski (titlovano),
200
moe da prati
razgovor na gore povezanom video snimku. Srpski pre vod polazi
od transkripta koji je preneo Bi-bi-si.
201
U prilogu je integralni tekst
prevoda, bez suvinih komentara:
Nuland: ta ti misli?
Pjat: Mislim da smo uli u igru. Ovaj deo sa Klikom oito
je ovde komplikovani elektron. Posebno najava da bi mogao biti
zamenik premijera, a videla si moje beleke o problemima u braku
200
https://www.youtube.com/watch?v=z2kBdfHohiI
201
http://www.bbc.co.uk/news/world-europe-26079957
222
u ovom trenutku, tako da sada pokuavamo da vrlo brzo saznamo
kakav je njegov stav o tom pitanju. Ali mislim da je argument koji e
od tebe uti, a to e morati da uradi, mislim da je to sledei poziv
koji treba da organizuje, to je upravo isti onaj argument koji si
navela Jacu (Arsenij Jatsenjuk). I drago mi je to si mu tako na neki
nain razjasnila stvari i gde se on uklapa u ovaj scenario. I veoma mi
je drago to je odgovorio tako kako je odgovorio.
Nuland: Dobro. Mislim da Kli ne treba da ue u vladu.
Mislim da to nije potrebno, mislim da nije dobra ideja.
Pjat: Da. Mislim... U tom smislu da on ne ue u vladu,
samo ga treba pustiti da ostane u bliskom krugu i da radi svoj
politiki domai zadatak i to. Mislim prosto u smislu toga da se
proces nastavi, mi elimo da se umerene demokrate dre zajedno.
Problem e biti Tjanibok (Oleg Tjanibok) i njegovi, a siguran sam
da (predsednik Viktor) Janukovi delom i na to rauna u svemu
ovome.
Nuland: (Upada) Mislim da je Jac ovek koji ima ekonomsko
iskustvo, iskustvo u upravljanju. On je... njemu treba da bude blizak
sa Kliom i Tjanibokom. Treba mu da s njima razgovara etiri puta
nedeljno, razume. Samo mislim da Kli ako ue... on e biti na tom
nivou da radi za Jatsenjuka, prosto nee ii tako.
Pjat: Da, ne, slaem se. O.K. Dobro. Hoe da ugovorimo
razgovor s njim kao sledei korak?
Nuland: Koliko sam ja shvatila onaj razgovor ali ti me
ispravi velika trojka je trebalo da odri svoj sastanak a Jac je hteo
da ponudi u tom kontekstu... razgovor tri plus jedan ili tri plus dva
sa tobom. Jesi li i ti tako shvatio?
Pjat: Ne. Ja mislim... Odnosno, to je predloio, ali ja samo
mislim, znajui prosto dinamiku meu njima gde je Kliko glavna
faca, potrajae malo dok se on ne pojavi na bilo kakvom sastanku
koji oni organizuju i on verovatno u ovom trenutku razgovara sa
svojima, zato mislim da bi to da ga ti direktno kontaktira pomoglo
223
zbog sukoba linosti meu njima trojicom i takoe bi tebi dalo ansu
da deluje brzo i da nas stavi u pozadinu svega toga pre nego to
oni sednu i on im objasni zato mu se ne svia.
Nuland: O.K, dobro. Odgovara mi. Zato ga ti ne kontaktira
da vidi da li hoe da razgovara pre ili posle?
Pjat: O.K, hou. Hvala.
Nuland: O.K... Jo jedna novost za tebe, Defe. (uje se klik.)
Ne seam se da li sam ti rekla, ili sam rekla samo Vaingtonu, da je
Def Feltman (pomonik generalnog sekretara za politika pitanja
pri Ujedinjenim nacijama) kad sam jutros s njim razgovarala imao
novo ime za onog iz UN Roberta Serija, jesam li ti to napisala jutros?
Pjat: Da, video sam to.
Nuland: O.K. Sad je uspeo da sredi da se i Seri i (generalni
sekretar UN) Ban Ki Mun sloe da Seri moe da doe u ponedeljak
ili utorak. To bi bilo sjajno, ja mislim, da se uvrsti taj dogovor i da
UN pomognu da se uvrsti i, zna, jebe EU.
Pjat: Ne, upravo tako. I mislim da moramo neto preduzeti
kako bi to uspelo jer moe da rauna na to da e, ako ovo krene,
Rusi iz prikrajka pokuati na svaki nain to da sabotiraju. Opet,
injenica da je to sada u opticaju, jo pokuavam i sam da shvatim
zato Janukovi (prigueno) to. U meuvremenu, ba sada se
odrava sastanak frakcije Partije regiona i siguran sam da se u
ovom asu vodi una rasprava. U svakom sluaju, moglo bi ovo da
nam proe ako budemo delovali brzo. Zato mi dozvoli da ja radim
na Kliku a ti ako samo moe da odri... elimo da pokuamo
da naemo nekoga sa meunarodne scene da doe i pomogne da
se ovo zavri. Druga stvar je nekakvo pruanje ruke Janukoviu,
ali verovatno emo jo priati o tome sutra, poto vidimo da stvari
polako dolaze na svoje mesto.
Nuland: Da se nadoveem, Defe, kad sam pisala poruku
(savetniku amerikog potpredsednika za nacionalnu bezbednost
Dejku) Salivanu, on mi se direktno obratio i rekao da mi treba
224
(ameriki potpredsednik Do) Bajden a ja sam rekla verovatno sutra
za tapanje po ramenu i da bi pria pila vodu. Tako da je Bajden
spreman.
Pjat. O.K. Super. Hvala.
Da li jo mislite da ovo to se deava u Ukrajini, ono to se
od oktobra 2000. deava u Srbiji i ono to se sprema u Republici
Srpskoj ima ikakve veze sa demokratijom?
Stefan Karganovi
Pjotr Iljenkov
Don Lokland
Irina Lebedeva
dr Donatan Movat
Neboja Mali
RUENJE REPUBLIKE SRPSKE
Izdava:
BESJEDA
Banja Luka
Lektor:
Tatjana Atlagi
Grafka priprema:
Dragana Pupac
tampa:
GRAFID
Banja Luka

Rusenje Republike Srpske

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Rusenje Republike Srpske

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

STEFAN KARGANOVI

You might also like