ak Derida, Politike prijateljstva

ak Derida, Politike prijateljstva (Beograd: Beogradski krug, 2001), str. 28-29.

Prijateljstvo nudi mnoge koristi, belei Ciceron, ali se ni jedna od njih ne moe uporediti sa tom
jedinstvenom nadom, sa tim ushienjem nekom budnou koja e prevazii smrt.

ak Derida, Politike prijateljstva (Beograd: Beogradski krug, 2001), str. 29.
...ako prijateljstvo projektuje svoju nadu s one strane ivota, apsolutnu nadu, nesamerljivu nadu,
to je zato to je prijatelj, kako kae prevod, naa sopstvena idealna slika.
Ciceron se slui reju exemplar, koja znai slika, ali takoe, kao exemplum, kopija,
reprodukcija, egzemplar kao i original, tip, model. Dva smisla (jedinstveni original i kopija koja
se moe umnoiti) ovde zajedno obitavaju, oni su, odnosno izgleda kao da jesu, isto, i to je itava
pria, sm uslov preivljavanja. No, prema Ciceronu, u pravog prijatelja projektujemo, odnosno
u njemu prepoznajemo svoj exemplar, svoj dvostruki ideal, svoje drugo sebe smog, isto sopstvo
kao bolje. Zato ga gledamo kako nas gleda, gledamo se, zato ga vidimo kako uva nau sliku u
oima, zapravo u naim oima, i tada se moemo nadati preivljavanju, ono je unapred obasjano,
ako ne i obezbeeno za tog Narcisa koji sanja o besmrtnosti.

ak Derida, Politike prijateljstva (Beograd: Beogradski krug, 2001), str. 33.
Preko svake onostrane granice izmeu ljubavi i prijateljstva, ali i izmeu pasivnog i aktivnog
glasa, izmeu voleti i biti-voljen, re je o volivosti [aimance]. Treba znati da je bolje voleti
volivost. Aristotel ne podsea samo da je bolje voleti. Ve da je bolje voleti tako, a ne ovako: da
je, dakle, bolje voleti nego biti voljen.


ak Derida, Politike prijateljstva (Beograd: Beogradski krug, 2001), str. 35.
Voleti, eto ta ujemo pre svega, zdravorazumski, eto ta treba uti, ta se ne moe ne uti, s
punim poverenjem, kada odzvanja re prijateljstvo: prijateljstvo je u voljenju, zar ne, to je nain
da se voli, naravno. Posledica, implikacija: to je, dakle, in pre nego to postane situacija, vie
in voljenja nego stanje da se bude voljen. Dejstvo pre strasti. Akt te aktivnosti, te intencije da se
voli, philen, svojstveniji je smom prijateljstvu (kata ten phlian) nego situaciji u kojoj se
preputa voljenju, odnosno postaje se voljenim, u svakom sluaju, biva voljenim (philestai). Biti
voljen zacelo neto kae o phila, ali samo sa strane voljenog (philton). Ono ne kae nita o
smom prijateljstvu koje implicira u sebi smom, u pravom smislu, sutinski, akt i aktivnost:
potrebno je upravo da neko voli kako bi saznao ta znai voleti, a potom, i samo tada, ta znai
biti voljen.

ak Derida, Politike prijateljstva (Beograd: Beogradski krug, 2001), str. 36.
...mogue je biti voljen (pasivni glas) a da se to ne zna, ali je nemogue voleti (aktivni glas) a
da se to ne zna.
...da bi se mislilo prijateljstvo, potrebno je poi od prijatelja-koji-voli, a ne od voljenog-
prijatelja.
Volimo samo objavljujui da volimo. Ne moemo voleti a da ne znamo da volimo.

ak Derida, Politike prijateljstva (Beograd: Beogradski krug, 2001), str. 44.
Nema prijateljstva bez poverenja (pistis), niti poverenja koje se ne odmerava u nekoj
hronologiji, u iskuenju nekog vremenskog razdoblja (e de pstis ouk neu khrnou). Vernost,
vera, uverenje, verovanje, poverenje u taj angaman ne bi smelo da bude ne-hronino.


ak Derida, Politike prijateljstva (Beograd: Beogradski krug, 2001), str. 45.
Sve se postavlja za stalno, ako se tako moe rei, u tu vezu prijateljstva, uverenosti i stabilne
izvesnosti. Nema prijateljstva koje se odrava bez te vere (ouk sti d`neu psteos phila
bbaios), bez potvrene vrstine tog ina ponovljene vere. Platon takoe povezuje phila sa
istom vrednou postojanosti i vrstine. Gozba dajenekoliko uvenih primera. Jedno prijateljstvo
koje je postalo vrsto, postojano, odnosno pouzdano (bbaios), moe ak da izazove, odnosno
uniti tiransku mo.
ak Derida, Politike prijateljstva (Beograd: Beogradski krug, 2001), str. 48.
Aristotel, Eudemova etika, 1237b 15.
Nema stabilnog prijateljstva bez poverenja, ali nema poverenja bez vremena (neu khrnou).
Potrebno je, zapravo, podvrgnuti ga probi vremena (dei gar peiran labein), kao to kae Teognis:
`Nije mogue spoznati duh nekog mukarca, ili neke ene. Pre nego to se napravi proba (prin
peirathees) kao za tovarnu ivotinju (sper upozugou).

ak Derida, Politike prijateljstva (Beograd: Beogradski krug, 2001), str. 52.
Ne treba prednost davati samo prijateljstvu, nego je potrebno pretpostaviti mu prijatelje.

ak Derida, Politike prijateljstva (Beograd: Beogradski krug, 2001), str. 53-54.
Zapravo, prijatelj ne sme da bude dobar po sebi, na prost, odnosno apsolutan (apls) nain, on
to mora da bude za vas, u odnosu sa vama koji ste njegov prijatelj. Prijatelj je apsolutno dobar i
apsolutno ili naprosto prijatelj kada se ta dva kvaliteta usklade, kada su u saglasju jedan s
drugim.
ak Derida, Politike prijateljstva (Beograd: Beogradski krug, 2001), str. 54.
Mogue je voleti vie od jednog, ini se da Aristotel to doputa, voleti odreeni broj, ali ne
prevelik. Nije zabranjen broj, niti vie od jedan, ve mnotvo, ako ne i gomila.
ak Derida, Politike prijateljstva (Beograd: Beogradski krug, 2001), str. 57.
im prijateljstvo ne treba, a naroito im ne sme da ima postojanost neke prirodne stvari,
odnosno neke maine, im njegovu stabilnost nije dala priroda, nego se ona zadobija, kao
stalnost i verovanje, kroz istrajnost neke vrline, onda za prvo prijateljstvo, ono koje omoguuje
da se imenuju sva ostala (di`en ai llai lgontai), moramo rei da je zasnovano na vrlini (
kat`areten est).

ak Derida, Politike prijateljstva (Beograd: Beogradski krug, 2001), str. 66.
Da bi se mislilo prijateljstvo, otvorenog srca, to jest, da bi se mislilo to je blie mogue svojoj
suprotnosti, potrebno je moda moi misliti zo moda, to jest, biti sposoban izrei ga, i od njega
nainiti, od tog izricanja, jedan dogaaj: moda, vielleicht, perhaps engleska re itljivije
upuuje na sreu (hap, perchance) i na dogaaj onoga to se moe desiti (may happen)

ak Derida, Politike prijateljstva (Beograd: Beogradski krug, 2001), str. 73-74.
Mi smo pre svega, kao prijatelji, prijatelji samoe i mi vas pozivamo da podelimo ono to se ne
deli, samou. Potpuno drugaiji prijatelji, neprihvatljivi prijatelji, usamljeni prijatelji zato to su
neuporedivi i bez opteprihvaenog merila, bez uzajamnosti, bez jednakosti. Bez horizonta
prepoznavanja, dakle. Bez srodstva, bez bliskosti, bez oikeites.

ak Derida, Politike prijateljstva (Beograd: Beogradski krug, 2001), str. 84.
U izlaenju iz sebe smog kao sebe smog, to se moe uiniti samo putajui da doe drugi,
to je mogue samo ako mi drugi prethodi i ako me prestigne: samo ako je drugi uslov moje
imanencije.