1.

Tehnika osnova osiguranja

Osiguranje je institucija koja tete nastale na imovini i licima nadoknadjuje drustvu ili
licima zbog ostvarenja rizika koje za sobom nose rusilacke sile ili nesrecni slucajevi.
(osiguranje je udruzivanje svih onih koji su izlozeni istoj opasnosti,sa ciljem da
zajednicki podnesu posledice stete).Javlja se u 3 vida:
a)ekonomski (funkcije osiguranja)
b)tehnicki (izjednacavanje rizika)
c)pravni (uredjuju se odnosi koji nastaju u osiguranju)
Fundamentalna osnova osiguranja je RIZI da ce doci do gubitka imovine ili dela
imovine usled delovanja nekog neocekivanog dogadjaja,kao i rizik da ce doci do
narusavanja zdravlja ili gubitka zivota,takodje od neocekivanog uzroka.Bez rizka nema
ni osiguranja.Osiguranje predstavlja delatnost kojom se bave priv.drustva,tj.za
osiguranje ili osig,.drustva,radi sticanja dobiti.
!."astanak I ra#voj osiguranja
orene osiguranja nalazimo kod $avilonaca!oni su pre " milenijuma primenjivali oblik
osiguranja koji se sprovodio tako sto se u slucaju gubitka broda vlasniku se
nadoknadjivala steta,ali u slucaju da brod stigne u luku,vlasnik mora da se plati odredjeni
deo svoje dobiti.
% praksi kineskih trgovaca!koji su prevozeci robu,imali obicaj da je podele u vise
camaca,cime su delili rizik u slucaju prevoza preko opasnih mesta.
#z sacuvanih pisanim spomenika o pravnim obicajima prastarih
naroda($enicana,%rka,&imljana),postojala je potreba za nekim vidom osiguranja
pomorskog prevoza od steta # gubitaka na moru.
' &ersiji'npr.onome ko bi ne svojom krivicom izgubio brod,bio nabavljen brod
zajednickim sredstvima.(ragove pomorskog osiguranja nalazimo i u (om)ardiji,gde je
sacuvana prva polisa ))*+.g.#z perioda od ,##!,- veka,sacuvano je vise od "..
polisa./ozitivan uticaj na sirenje osiruranja imao je # otkrice *merike,kao # snazan
razvoj pomorske trgovine na 0editeranu.
1a pojavu osiguranja u +ngleskoj zasluzni su #talijani iz 2ombardije./rva sacuvana
polisa napravljena u 3ngleskoj )4"5.g.je bila napisana na italijanskom.
Osiguranje u sadasnjem smislu,javilo se sa razvojem matematicko!statisticke
nauke(racuna verovatnoce) koja je omogucila izravnavanje rizika,tako da steta ne prelazi
samo sa jednog na drugog pojedinca,vec se steta deli na sve ucesnike u operaciji.
3.&odela osiguranja
Osnovna podela6
))#ivotna osiguranja(rentno rentno,zivotno osiguranje,penzijsko)
+)ne#ivotna osiguranja(nezgoda,zdravstveno,motornih vozila,robe u prevozu,kredita)
,.+lementi osiguranja
3lementi6ri#ik'premija'naknada i# osiguranja-odsteta.
0ora da se odredi koliko ce novcanih sredstava godisnje biti potrebno da se udje u fond
na ime premije,da se raspodeli ukupan iznos.7to se tice odstupanja prisutne su6
a)kompen#acija u prostoru(ako se poveca br.osiguranika)
b)kompen#acija u vremenu(stvaraju se rezerve od viska naplacenih premija)
/.0enad#ment ri#ika premijskih stopa
(o je upravljanje rizikom represivom,obzirom da se premija osiguranja placa unapred,a
fondovi koji se stvaraju iz premije deluju na rizik represivno pokrivajuci gubitke koje je
on vec izazvao.1lavne aktivnosti su6 1.2ormiranje stopa' !.sklapanje polisa'
3.investiranje.
/roces predvidjanja buducih gubitaka # izdataka # svrstavanje ovih troskova u razlicite
klase osiguranika(preko aktuarskih odeljenja)naziva se 2ormiranje stopa.3tope
osiguranja su propisane propisima koje donosi vlada.7tpa osiguranja je jedincna premija
osiguranja.od zivotnog osiguranja stope se formiraju preko aktuarskog odeljenja,kod
osiguranja imovine preko biroa za utvrdjivanje stopa,kod pomorske oblasti je utvrdjuje
osoba koja sklapa polisu na bazi procene.
3topa premije je obracunata za svaki pojedinacni rizik,dok se premija odredjuje
mnozenjem stope broja zasticenih rizika.rajnja premija koju osiguranik placa zove se
)ruto premija # zasnovana je na )ruto stopi koja se sastoji iz + dela6prvi predvidja
podmirivanje gu)itka, a drugi se zove udeo premije u troskovima poslovanja.
4.Osiguravajuci 2ond
'napred # planski prikupljena sredstva za obnovu imovine,koja je unistena nesrecnim
slucajem naziva se osiguravajuci 2ond.Bazicna sredstva za organizaciju osig.fonda su
premija siguranja.,koja mora biti placena unapred,za rizik koji se ce se naknadno
dogoditi ili se nece dogoditi.
8a bi rizik imao svoj ekonomski ekvivalent u premiji osiguranja,potrebno je sa velikom
tacnoscu izracunati njegovu verovatnocu nastanka I ekon.posledice koje moze da
izazove, a samim tim # ri#iko premiju-cenu ri#ika. koja ce biti dovoljna za eliminisanje
gubitaka koji je izazvan rizikom.' ukupan osig.fond ulaze # pocetne reserve sigurnosti
kod osnivanja osig.fonda.
5.Funkcije osiguranja
8a bi rizik bio ek.kontrolisan od strane osiguranja,osiguranje mora da zadovolji 9
osnovne funkicje6
))ekonomsku 2unkciju(cuvanje!zastita imovine,upravljanje finansijama)
+)2inansijska 2unkiciju
9)pravna 2unkciju(zakon o osiguranju,ugovor o osiguranju,pravila # uslovi osiguranja)
")socijalnu 2unkicju
1.6uvanje-#astita.imovine je osnovna funkicja osiguranja # ostvaruje se na +
nacina6neposredno(sprecavanje nastajanja stete,kroz otklanjanje uzroka.to je
preventivna 2unkcija osiguranja)I posredno(cuva,zasticuje imovinu na
doknadjivanjem stete,tj.isplacivanjem osiguranih sima iz sredstava prikupljenih uplatama
premija.to je osiguranje u u#em smislu.)
!.Funkcija prikupljanja-mo)ili#acije. novcanih sredstava proizilazi iz pravila da se
premije placaju unapred.to je vid upravljanja finansijama.Osiguranje zivota predstavlja
najsavremeniji vid stednje(dugorocno vezana stednja).
3.Osiguranje je ekonomsko pravna kategorija.Odnosi u osiguranju regulisu se
osnovama prava,odnosno pravnih pravila # isti poticu iz materjalnih # formalnih
izvora.Zakon je najvazniji izvor prava za regulisanje delatnosti osiguranja.%govor o
osiguranju je takodje jedan od bitnijih izvora prava u osiguranju.:jim se utvrdjuju prava
obaveze osiguravaca # osiguranika.7astavni deo ugovora o osiguranju su opsti # posebni
uslovi osiguranja.Opstim uslovima definisu se osnovni pojmovi koji se koriste u
osiguranju,kao sto su osiguravac,ugovarac osiguranja,osiguranik,premija
osiguranja,polisa.&ose)ni uslovi osiguranja detaljinije defiisu prava # obaveze
osiguravaca,odnosno osiguranika po pojedinim vrstamaosiguranja.tu spadaju predmet
osiguranja,osigurane ospasnosti,mesto osiguranja.
,.3ocijalnu 2unkciju osiguranje ostvaruje neposredno kroz osiguranje lica ili posredno
kroz imovinsko osiguranje.
7.Osiguranik
Osiguranik je svako fizicko ili pravno lice koje ima poslovnu sposobnost # interese za
osiguranjem.Osiguranik je lice cija je stvar,imovinski interes ili telesni integritet
osiguran.' ugovorima o osiguranju lica moze se odnositi na zivot,na nesrecni slucaj ili u
ime treceg lica.Osiguranik moze biti ne samo sopstvenik nego #
plodouzivalac,hipotekarni poverilac # sl.
8.%govarac osiguranja
(o je lice koje ima imovinski imtereses nad stvarima koje su predmet osiguranja,te na
osnovu toga stice pravo osiguranja.'glavnom su ugovarac # osiguranik jedno lice.
19.orisnik osiguranja
(o je lice kome je osiguravac obavezan da isplati naknadu iz osiguranja kada se ostvari
osigurani slucaj.od licnog osiguranja korisnik se javlja onda kada osiguranik zasniva
odnos s tim da obaveze iz osiguranja nastupe u korist treceg lica.
11.*ksionarsko drustvo #a osiguranje
(o je organizaciono jedinstvo pod zajednickom firmom # fiksnom osnovnom glavnicom
koja je podeljena na akcije koje pripadaju fizickim # pravnim licima.0oze obavljati
poslove jedne ili vise vrsta osiguranja,reosiguranja,vise vrsta reosiguranja.:elovi
akcionarskog drustva su:
1.2ilijale!u pravnom prometu sa 9.licima ima ovlascenja da u ime # za racun akc.drustva
obavlja poslove akc.drustva,poslove zakljucenja # izvrsenje ugovora o osiguranju.
!.glavne 2ilijale!ima ovlascenja da obavlja sve poslove osim reosiguranja
3.direkcije!objedinjavanje pojedinih funkcija akc.drustva.
3imultano osnivanje!kada osnivaci akc.drustva osnuju akc.drustvo otkupom svih akcija
pri osnivanju.
3ukcesivno osnivanje!upucuje se javni poziv za otkup akcija.
1!.i 13.&osrednici I #astupnici u osiguranju
&osrednici:posebna pravna lica koja dovode u vezu osiguravaca # osiguranika,radi
pregovaranja o zakljucenju ugovora o osiguranju.On stice pravo na proviziju.8rustvo u
posredavanju se moze javiti kao akc.drustvo # drustvo sa ogranicenom odgovornoscu.
Zastupnici:pravna # fizicka lica koja u ime # za racun drustva za osiguranje sklapaju
ugovore o osiguranju.
1,.&remija osiguranja
&remija osiguranja je cena rizika koja u sebi sadrzi cenu kostanja osiguranja.7astoji se6
1.2unkionalne premije!koja se sastoji iz tehnicke premije # doprinosa za preventive
!.re#ijskog dodatka!sluzi za pokrice svih troskova sa sprovodjenje osiguranja
Ona je proi#vod dveju verovatnoca;verovatnoce nastanka stetnog dogadjaja I
verovatnoce intet#iteta stete prilikom nastanka stetnog dogadjaja
&<6k=6u=R
&!premija 6k!cena kostanja 6u!cena usluga R!rezerve sigurnosti
1/.>onus I malus
>onus u osiguranju znaci vracanje izvesnog dela premije za ostvaren jednogodisnji ili
visegodisnji rezultat.;ko osiguranik uoptse nije imao stetu,ili nije imao stetu u
odredjenom iznosu,osiguravac mu umanjuje premiju,odnosno vraca deo premije od
predvidjene tarife.(o je I takticko;psiholoska mera jer je dokazano da osiguranici
kojima se bonus unapred odobrava imaju daleko manji broj steta od ostalih
osiguranika.Osnovni nedostatak )onusa je u tome sto osiguranici izvestan broj steta ne
prijavljuju osiguravacu,vec ih sami resavaju,pa osiguravacu nedostaju podaci o stvarnoj
opasnosti koja ugorzava konkretan rizik.
0alus je suprotnost )onusu # znaci doplatak koji se zaracunava onim osiguranicima
koji su u protekloj godini,ili proteklim godinama,imali odredjeni broj steta,odnosno steta
koje su sami prouzrokovali.
14.Fransi#a
(o je iznos koji se prilikom nastanka osiguranog slucaja,bolje reci nadoknade stete odbija
u odredjenom procentu ili iznosu,u zavisnosti od toga kako je ugovoreno prilikom
zakljucivanja ugovora o osiguranju.$ransiza je deo stete koju osiguranik snosi
sam.:aziva se ugovoreni samopridr#aj.olika # kakva ce biti fransiza,zavisi od vrste
osiguranja,oslova # tarifa premija.'koliko je u osiguranju primenjena fransiza premijska
stopa je niza.
15.Zakon velikih )rojeva
Zakon velikih )rojeva podrazumeva da ukoliko se posmatra veliki broj slucajeva
uocavaju se odredjene pravilnosti u nastupanju jednog dogadjaja.(sto je veci uzorak na
koji se primenjuje procena,veca je sansa da na bazi stvarnog iskustva pouzdanije
procenimo verovatnocu).
Zakon velikih )rojeva omogucava proracun srednje ili najvise ocekivane vrednosti
posmatrane velicine.(ek kada bi broj osiguranih objekata bio beskonacno velik zakon
velikih brojeva bi dao pravu srednju vrednost trazene velicine.
/retpostavimo da se u nizu od n eksperimenata dogadjaj ;,koji ima stalnu verovatnocu
p,pojavi r puta.verovatnoca da ce apsolutna vrednost razlike r?n;p biti manja od
proizvoljnog malog pozitivnog broja # isti teziti ) kada broj eksperimenata n
neograniceno raste.Ova teorema se na#iva #akon velikih )rojeva.On iskazuje da kod vrlo
velikog broja eksperimenata odnos broja r(dogadjaja ; koji pri tome nastanu)# broja n(izvrsenih
eksperimenata)tezi verovatnoci p dogadjaja lim r?n<p-*. gde n tezi beskonacnosti(znacima
napisano).
17.Teorija igara
Teorija igara kao matematicka teorija bavi se analizom konfliktne situacije sa ciljem da
pronadje ponasanje protivnika koje garantuje ostvarenje najbolje moguce postavljenog
cilja,tako da ovu teoriju mozemo nazvati # strateskom igrom.1najuci sta je osiguranje #
kakva je njegova funkcija smatramo da istu ne mozemo primeniti u osiguranju.
(' osnovi osiguranja je cinjenica da osiguravac ne zakljucuje samo pojedine ugovore,vce
citav niz ugovora(portfelj) kod kojeg je pri tehnicki ispravnom postupku slucaj skoro
iskljucen./osao osiguranja je izradjen na solidnim kalkulacijama,statisticko!
matematickim modelima zasnovanim na zakonu velikih brojeva # verovatnoci.)
18.Osigurani slucaj
Osigurani slucaj je dogadjaj cije nastupanje predstavlja ostvarivanje rizika koji je
obuhvacen osiguranjem./ri nastanku osiguranog slucaja mora doci do ostecenja na
osiguranoj strani.
!9.3uma osiguranja I osigurana suma
3uma osiguranja;podrazumeva najveci moguci iznos naknade kod odredjenog
imovinskog osiguranja.Obicno je jednaka(sumi)vrednosti osigurane stvari.
Osigurana suma;naknada iz osiguranja izjednacava se sa naknadom koju osiguravac
isplacuje osiguraniku kada nastupi osigurani slucaj.7uma osiguranja mora biti uneta u
polisu.
!1.Fondovi osiguranja
a.pocetni 2ond osiguranja
).reserve sigurnosti
c.2ond preventiva I dr.
1a slucaj prirodnih katastrofa formiraju se reserve #a katastro2e.'tvrdjivanje dela
the.premije vrsi se u zavisnosti od6vrste osiguranja,ostvarenih rezultata,visine reserve
sigurnosti.8eo tehnicka premija zajedno sa delom doprinosa za preventivom cini
2unkcionalnu premiju.
!!.&rihodi I rashodi u osiguranju
&rihodi:premije osiguranja,kapitalni dobici,vanredni prihodi,prihodi od finansija,prihodi
od poslovanja osiguranja,premije<
Rashodi:za stete po osnovu ugovorene sume osiguranja,za stete po osnovu
reosiguranja,rashodi za premije,po osnovu pasivnih poslova,rashodi za preventive,rashodi
finansiranja,vanredni rashodi,kapitalni gubici.
!3.+konomska nacela u osiguranju
+konomska nacela se bazirajuna velicini # snazi portfelja osiguranja.=elokupno
osiguranjese bavi6naknadom gubitka vrednosti,naucnim tretmanom snosenja
rizika,pravednom raspodelom troska,izbegavanjem gubitka.
apacitet osiguranja;maksimalni ukupni iznos obaveza koje jedan osiguravac moze da
preuzme.7igurnost osiguravaca znaci mogucnost da sve stete ,bez obzira na njihovu
visinu moze bez teskoca nadoknaditi osiguranicima.
(ikvidnost;pravilno utvrdjena naplata premije osiguranja,naplata od steta osiguranja #
reosiguranja,plasman # oplodjavanje kvalitetnih sredstava,osiguranja.
Renta)ilnost;je odnos izmedju ostvarenog finansijskog rezultata # ukupno ostvarenog
prihoda.
!,.Znacenje ri#ika'de2inicija I osnove
&ravnici ri#ik posmatraju kao mogucnost nastupanja neizvesnog dogadjaja,koji ne zavisi
od volje zainteresovanih lica,a cije osiguranje je dopusteno javnim poretkom # moralom.
% 2in.menadjmentu'teoriji investiranja'statistici'ri#ik se koristi kao specifican
pokazatelj odstupanja ishoda nekog dogadjaja od njegove ocekivane vrednosti.
Osnovna I najsira de2inicija ri#ika je da je to nastupanje ekon.stetnog
dogadjaja.Ri#ik se de2inise I kao nei#vesnost u pogledu ostvarivanja nekog )uduceg
dogadjaja.-pozar,poplava,sudar,udar,kradja,razbojnistvo,su dogadjaji koji asociraju #
cine rizik u osiguranju)
+lementi ri#ika su6rizik mora biti moguc,njegovo nastupanje izaziva ekon.stetu,rizik
mora biti neizvestan,rizik mora biti slucajan.
/ostojanje rizika uvek implicira najmanje + moguca ishoda.:ajmanje jedan od mogucih
ishoda je nepozeljan,bilo da se radi o gubitku u opstem smislu,ili to moze biti dobit manja
od moguce dobiti.;ko znamo da ce sigurno nastati gubitak,nema rizika.
ada se kaze da je neki dogadjaj moguc,mislim se da on ima verovatnocu izmedju . i
).ao takav on ne niti nemoguc,niti izvestan a mogucnost njegovog nastanka nije
merljiva,ona samo mora postojati.7tepen rizika moguce je meriti odgovarajucom
statistickom aparaturom(prmenom standardne devijacije # koef.varijacije).
&izici u osiguranju su brojni # ima ih preko "4..Ri#ik ima svoju cenu;premiju
osiguranja.
!/.Ri#ik I nei#vesnost
"e#vesnost je stanje svesti koje karakterise sumnja,zasnovana na nedostatku znanja o tome sta ce
se ili nece desiti u buducnosti."ei#vesnost je psiholoska reakcija na odsustvo #nanja o
)uducnosti.-ako student kaze6nisam siguran koju cu ocenu dobiti na ispitu,njegova izjava je izraz
nedostatka znanja o ishodu.)/ostojanje rizika stvara neizvesnost kod pojedinaca koji prepoznaju
rizik.
od osiguranog slucaja,nei#vesnost njegovog nastanka moze biti apsolutna I relativna.'
slucaju kada se ne mo#e unapred znati da li ce se kod odredjenog osiguranika u toku trajanja
osiguranja odredjeni osigurani slucaj uospte da se ostvari govorimo o apsolutnoj neizvesnosti.
(npr.ne zna se da l ice osiguranik doziveti saobracajni udes)'koliko znamo da ce se osigurani
slucaj ostvariti,ali ne znamo obim stete kao # vreme kada ce se to dogoditi ,govorimo o relativnoj
nei#vesnosti(npr.kod osiguranja zivota cas smrti osigurane osobe)
"eivesnost je postoji6kada je dogadjaj vec nastao ili je u nastanku,kada je izvesno d ace dogadjaj
nastati ili je prestala mogucnost da nastane.
!4.$erovatnoca I stepen ri#ika
+kon.racionalno poslovanje postize se koriscenjem matematike osiguranja ciju
sustinu cini aktuarska matematika.*ktuarskom matematikom se resavaju
racunski(matem.!statist.)problemi osiguranja (problemi proracunavanja premije).
Od finanskijske matematike asktuarska matematika se razlikuje po cinjenici da su racuni
2inansijske matematike )e#licni'tj.ne zavisi od starosti lica ,dok su racuni aktuarske
matematike zivotnog osiguranja vezani za starost lica koje se osigurava.
(eskoce u predvidjanju nastupanja osiguranih dogadjaja su problemi koje aktuarska
matematika uspesno resava koristeci se zakonom velikih brojeva # racunom verovatnoce.
:pr.u igri >ruski rulet? veci je rizik kada su + metka u @ revolverskih komora,nego kada
je u njima samo ) metak.8odavanjem treceg,cetvrtog # petog metka,povecava se
verovatnoca odstupanja od ocekivanog ishoda.;ko se doda # sesti metak,igrac vise ne
moze ocekivati d ace ishod biti povoljan.7esti metak ishod cini izvesnim,a rizk vise ne
postoji.
Osiguravajuca drustva predvidjaju gubitke za koje ocekuje da nastanu # obracunavaju
premiju na osnovu ovog predvidjanja.1a osiguravajuce drustvo rizik je u tome da
njegovo predvidjanje nece biti tacno.
!5.Finansijski I ne2inansijski ri#ik
1a osiguravajuca drustva su vazni ri#ici koji obuhvataju 2in.gu)itak.Finansijski ri#ik
predstavljaju # gubici izazvani nemogucnoscu upotrebe imovine zbog ostvarenja rizika
nad njom.
!7.:inamicki ri#ik
:inamicki ri#ici su oni koji nastaju zbog promena u ekonomiji./romene u nivou
cena,ukus potrosaca,prihoda # rashoda tehnologije,mogu izazvati finan.gubitak.8inamicki
rizici obicno idu u korist drustva tokom duzeg vremenskog perioda,jer su rezultat
prilagodjavanja promenama.7matraju se manje predvidljivim od statickih rizika.0ogu
izazvati finan.gubitak.
!8.3taticki ri#ik
3taticki ri#ici obuhvataju gubitke koji bi nastali cak kada ne bi bilo promena u
ekonomiji.Oni nisu i#vor do)iti drustva.7taticki rizici obuhvataju ili unistenje active ili
promenu u njenom posedovanju,kao rezultat nepostenja ili greske coveka.Oni su
uglavnog predvidljivi # zato su pogodniji za koriscenje u osiguranju,nego sto su to
dinamicki rizici.
39.Fundamentalni ri#ik
Ra#lika 2undamentalnih I pose)nih ri#ika bazira se na razlici u posledici I
posedovanju gu)itka.-Fundamentalni ri#ici obuhvataju gubitke koji sup o svojoj
poreklu # posledici bezlicni).(o je grupa rizika koja je u najvecem delu izazvana
ekonomskim,drustvenim # politickim pojavama,mada mogu nastati # usled fizickih
pojava.Oni pogadjaju velike segmente ili cak celu populaciju.$undamentalni rizici se
regulisu putem socijalnog programa drzave.($undamentalni rizici su6nezaposlenost,rast
inflacije,zemljotresi,poplave).
31.&ose)ni ri#ik
&ose)ni ri#ici obuhvataju gubitke koji nastaju usled pojedinacnih dogadjaja koje
pojedinci vise uocavaju nego cela grupa.0ogu biti staticki ili dinamicki.' posebne
rizike se ubrajaju6paljenje kuce # pljacka imovine.
&ose)ni ri#ici se smatraju odgovornoscu pojedinaca,pa drzava nije subjekt resavanja
problema.Ove rizike rezava pojedinac upotrebom osiguranja,sprecavanjem gubitaka ili
nekom drugom tehnikom.
3!.6ist ri#ik
6ist ri#ik su situacije koje obuhvataju samo mogucnost gubitka ili nikakav
gubitak.:ajbolji primer cistog rizika je mogucnost gubitka koji se odnosi na vlasnistvo
imovine.2ice koje npr.kupuje automobile,nepostredno nailazi na mogucnost da se nesto
mzoe desiti da osteti ili unisti njegov automobile.0oguci ishodi su gubitak ili nikakav
gubitak.od cistog rizika ne mozemo podrazumevati gubitke vrednosti stvari usled
normalne upotrebe.
33.3pekulativni ri#ik
3pekulativni ri#ik je situacija u kojoj postoji mogucnost gubitka ali isto tako #
mogucnost gubitka.ockanje je primer spekulativnog rizika,obzirom da se rizik namerno
stvara u ocekivanju dobitka.
&azlika izmedju cistih # spekulativnih rizika je znacajna za osiguravajuca drustva,zato sto
su cisti rizici prihvatljivi za osiguranje.osiguranje se ne bavi zastitom pojedinaca od
gubitaka nastalih spekulativnim rizicima.
3,.lasi2ikacija ri#ika u osiguranju
1.(icni ri#ici
!.Imovinski ri#ici
3.Ri#ici odgovornosti
,.Ri#ik #)og greske drugih
3/.(icni ri#ici
(icni ri#ici se definisu kao mogucnosti gubitaka prihoda ili imovine koji nastaju kao
rezultat gubitaka sposobnosti da se prihod zaradi.0ogucnost zarade izlozena je sledecim
opasnostima6a)prevremena smrt,b)zavisnost usled starosti,c)bolest ili
nesposobnost,d)nezaposlenost.
34.Imovinski ri#ici
Imovinski ri#ici ukljucuju + razlicita tipa gubitaka6direktni # indirektni ili >posledicni?
gubitak.:irektan gu)itak je najjednostavniji(npr.ako je kuca unistena pozarom,vlasnik
gubi vrednost kuce)./ored gubitka vrednosti same zgrade,vlasnik imovine nema vise gde
da stanuje.(okom vremena potrebnog za ponovnu izgradnju kuce vlasnik ce biti izlozen
dodatnim izdacima,ziveci na nekom drugom mestu.Ovaj gubitak upotrebe kapitala je
@indirektniA ili @posledicniAgu)itak.(npr.slucaj poslovne firme,kada su objekti firme
unisteni,firma ne gubi samo vrednost tih objekata vec # prihod koji bi se zaradio
njihovom upotrebom..Imovinski ri#ici o)uhvataju ! tipa ri#ika:
a)gubitak imovine b)gubitak imovine zbog nemogucnosti upotrebe imovine.
35.Ri#ici odgovornosti
Osnovna opasnost od rizika odgovornosti je nenamerna povreda drugih oso)a ili steta
naneta njihovoj imovini usled nemara.&izici odgovornosti obuhvataju mogucnost
gubitka imovine ili buduceg prihoda,kao rezultat procenjenih steta ili zakonske
odgovornosti nastale namernih ili nenamernih greskama ili krsenjem prava drugih.
37.Ri#ici #)og gresaka drugih
Je rezultat preuzete obaveze od strane drugog lica da za nekog izvrsi uslugu # istu ne
izvrsi,sto se rezultira finan.gubitkom lica za koje je obaveza preuzeta.
38.%pravljanje ri#ikom i#)egavanjem
Ri#ik se i#)egava kada pojedinac ne #eli da prihvati ri#ik.Ovo se postize ne
angazovanjem u akciji koja moze dovesti do rizika.za ovaj metod upravljanja rizikom se
smatra da je negativan pristup.(;ko ne zeli da rizikuje gubitak svoje ustedjevine u
hazardnom poduhvatu,onda ce odabrati akciju koja ima manje rizika.;ko neko zeli da
izbegne rizik vezan za vlasnistvo imovine,onda nece kupovati imovinu.)
,9.%pravljanje ri#ikom #adr#avanjem
ada pojedinac ne preduzima nista da izbegne,umanji ili prenese rizik,mogucnost gubitka
u takvim situacijama se naziva #adr#avanje ri#ika.0oze biti svesno ili nesvesno.3vesno
zadrzavanje rizika je u slucaju kada se rizik valjano proceni # ne prenese ili ne
umanji.Odluka da se rizik zadrzi svesno,donosi se obicno kada nema boljih
alternative.;ko se rizik ne proceni,on je nesvesno zadrzan.:esvesno zadrzavanje rizika
se desava u situaciji kada se rizik ne moze izbeci,preneti ili umanjiti./o pravilu,rizici koji
se zadrzavaju,su oni koji rezultiraju relativno malim gubicima.
,1.%pravljanje ri#ikom prenosom
Ri#ik se mo#e preneti sa jednog pojedinca na drugog koji je vise spremam da snosi
rizik./renos rizika je proces da se osiguranje zastiti od gubitaka,gde se pojedinac
zasticuje od rizika gubitka kupovinom ili prodajom nekog dobra za koje se procenjuje da
nece imati gubitak.(npr.hedzing,gde se pojedinac stiti od rizika promene cene nekog
sredstva kupujuci ili prodajuci drugo sredstvo,cija se cena menja u suprotnom
smeru.)Osiguranje je sredstvo pomeranja ili prenosenja ri#ika.
,!.%pravljanje ri#ikom podelom
Ri#ik se mo#e podeliti kada postoji aranzman podele gubitaka.&izici se dele u velikom
broju slucajeva.(npr.podela akcionarskog drustva!veliki broj investitora angazuje svoj
capital ali svaki preuzima samo deo rizika da investicija moze propasti.)Osnovna
karakteristika mehani#ma osiguranja je podela ri#ika od strane svim akcionara.
,3.%pravljanje ri#ikom umanjenjem
Ri#ik se mo#e umanjiti na + nacina # to6sprecavanjem I kontrolom.(zdravstvena
nega,vatrogasne sluzbe,cuvanje imovine)7precavanje nastanka gubitaka najpozeljnije je
sredstvo za upravljanje rizikom./rakticno je nemoguce spreciti sve gubitke.&izik se moze
umanjiti # kontrolom primenom zakona velikih brojeva.ombinovanjem velikog broja
jedinica izlaganja riziku moguce je uraditi prilicno tacne procene buducih gubitaka za neku
grupu.
,,.%pravljanje ri#ikom preventivom
Bedan od naj#nacajnijih nacina #a upravljanja ri#ikom je preventiva.&reventiva je
delovanje na potencijalni izvor opasnosti tehnickim sredstvima # pomagalima.
(npr.ukoliko zelimo da sprecimo pozar mogu nam pomoci automatski javljaci pozara koji
ce nam identifikovati pozar,# onda smo u stanju da vatrogasnim aparaom sprecimo
pozar)./reventivnim delovanjem mozemo da sprecimo ne samo nastanak rizika vec #
njegov razvoj.
,/.%pravljanje ri#ikom represivom
Ovaj nacin upravljanja rizikom daje najmanje efekte,jer deluje na vec ostvareni rizik
odnosno njegove posledice.&adi se o tome da vec u celosti ostvareni rizik ne bi izazvao
novi rizik.(otklanjanje posledica rizika # sprecavanje prosirenja rizika).
,4.Ra#umevanje upravljanja ri#ikom
/odrazumeva prenosenje rizika sa pojedinca na grupu # podela gubitaka po jednakoj
osnovi.+kon.mehanizmi6
1.osiguranje sa stanovista pojedinca!umanjuje verovatnocu fin.gubitka./rincip prenosa
rizika po kome je osiguranje zamena malog izvesnog toska pojedinca za veliki neizvestan
gubitak.
!.Osiguranje sa stanovista drustva!umanjuje # eliminise rizik putem udruzenja./remije
osiguranja se ne mogu vracati ukoliko se ne dogodi osigurani slucaj.
,5.Osigurljivost ri#ika
riterijumi koji pomazu da se odredi da li uopste postoji prikladnost za osiguranje.
1.3tepen slucajnosti nastupanja stete
!."ajveca moguca steta koju osiguravac pristaje da plati po nastanku stete
3.&remija osiguranja
,.Zakonska ogranicenja
/.%cestalost ri#ika-sto je veca ucestalost pojave ri#ika'mo#e se primenjivati #akon
velikih )rojeva.
,7.&roces upravljanja ri#ikom
%pravljanje ri#ikom znaci imati u vidu rizike koji se mogu osigurati # one koji se ne
mogu osigurati ali se izborom odgovarajucih tehnika odnosno valjanim odlukama mogu
spreciti.0oze se definisati # kao optimizacija troskova rukovodjenja rizikom na nacin da
niko ne bude ostecen.'pravljanje rizikom je vise od rukovodjenja osig.drustvom te se
menadzment!upravljanja rizikom moze reci da obuhvata poslovne funkcije./roces
upravljanja rizikom tezi ostvarenju cilja tog urpavljanja # obuhvata 4 koraka:
1.utvrdjivanje ri#ika
!.identi2ikacija ri#ika
3.procena ri#ika
,.ocena alternative I i#)or sredstava #a regulisanje ri#ika
/.primena odluke
4.ocena I korekcije
,8.%tvrdjivanje ciljeva
Ovaj korak se cesto zanemaruje,pa je program rukovodjenja rizikom manje efikasan nego
sto bi mogao biti.&rimarni cilj upravljanja ri#ikom je da se sacuva e2ikasnost
organi#acije,odnosno da se proveri da li je ona sposobna za postizanje drugih ciljeva
zbog cistih rizika ili gubitaka koji proizilaze iz tih rizika.:rugi ne manje vazan cilj je
humanitarna #astita #aposlenih od povreda koje bi mogle rezultirati smrcu ili
ozbiljnim povredama.Ostali ciljevi se fokusiraju na troskove,efikasno koriscenja resursa #
ocuvanje dobrih odnosa u javnosti.7pecficni ciljevi funkcije upravljanja rizikom variraju
od organizacije do organizacije.
/9.Identi2ikacija ri#ika
#dentifikacija rizika podrazumeva da pre nego sto se bilo sta ucini sa rizicima sa kojima
se posao susrece,neko ih mora biti svestan.#ndustrijalizacija,napredak tehnike,saobracaj #
naucni razvoj neprekidno stvaraju nove izvore opasnosti.0enadjment koristi sistematski
prilaz problemu identifikacije rizika,sto obuhvata6
a.po#navanje klijenata
).upitnike #a anali#u ri#ika
c.dijagrame
c.anali#a 2inan.i#vestaja
d.pregled rada 2irme
e.intervjui
/1.&rocena ri#ika
ada se rizici identifikuju,nadlezni strucnjak ih mora proceniti,sto znaci odmeriti
potencijalnu velicinu gubitka # verovatnocu njegovog nastanka./rocena rizika zahteva
formiranje liste prioriteta..&izici se grupisu u6
1.riticke ri#ike!sva izlaganja u kojima su potencijalni gubici takvih razmera da bi
doveli do bankrotstva firme.
!.$a#ni ri#ici!ukljucuju ona izlaganja riziku kod kojih moguci gubici ne bi doveli do
bankrotstva,ali se firma mora zaduziti kako bi nastavila poslovanje.
3."eva#ni ri#ici!ukljucuju ona izlaganja riziku kod kojih se moguci gubici mogu nadoknaditi iz
postojece aktive ili tekuceg prihoda firme.
/!."e ri#ikuj vise nego sto mo#es do#voliti da i#gu)is
Ovo je jedno od naj#nacajnijih pravila.Ono ne kaze sta treba raditi u pogledu
odredjenog rizika,vec pokazuje u vezi kojih se rizika nesto mora uraditi.7tav je ako se
nista ne uradi po pitanju rizika,pojedinac ili firma zadrzavaju mogucnost gubitaka koji
nastaju na osnovu ulaganja riziku."aj#nacajniji 2aktor u determinisanju za koji rizik se
nesto treba uraditi je maksimalni potencijalni gu)itak koji moze nastati iz
rizika.-elicinu rizika koji se bezbedno mogu zadrzati je komplikovano utvrditi.
/3.0ogucnost slucajnosti
ada pojedinac moze determinisati verovatnocu nastanka gubitka,on je u situaciji da se
uspesnije nosi rizikom.-eca ili manja verovatnoca gubitka je korisna indikacija za izbor
sredstva najpogodnijeg za regulisanje rizika.Osiguranje ne bi moglo da postoji bez
rizika.&izik je mogucnost nastanka ekon.stetnog dogadjaja koji podrazumeva obavezu
osiguravaca da nadoknadi stetu u skladu sa uslovima osiguranja.Jedan od najbitnijih
elemenata osiguranja je premija.(o je cena rizika za koji osiguravajuca drustva
obezbedjuju osiguravajucu zastitu.:ivo premije odredjuje se prema prosecnom
intenzitetu rizika # svaka promena mora da se iskaze u promeni premije.0oze se reci da
je premija novcana svota koju je osiguranik,tj.ugovarac osiguranja duzan da plati kao
naknadu za izvrsenje obaveza osiguravaca iz osiguranja.' uslovima osiguranja nasih
osiguravajucih organizacija premija je iznos koji ugovarac osiguranja treba da plati za
osiguranje.
/,."e ri#ikuj puno radi malo-#)og malo.
(rece pravilo ukazuje da postoji razumni odnos izmedju troskova prenosa rizika #
vrednosti koja narasta prenosiocu.'pozorava da6
Arizici ne treba da budu zadrzani kada su moguci gibici veliki u odnosu na premije
ustedjene zadrzavanjem
Apostoje mnogi slucajevi u kojima je premija neproporcionalno visoka u odnosu na
prenet rizik.' ovom slucaju premija predstavlja?mnogo?,a moguci gubitak >malo?.
Ovo pravilo preporucuje,da bi neke rizike ukljucujuci gubitke ispod ovog maksimalnog
nivoa zadrzavanja trebalo takodje preneti.
//.Zakon o osiguranju
Zakon o osiguranju je najva#niji i#vor prava #a regulisanje delatnosti
osiguranja.1akon o osiguranju imovine # lica,1akon o preduzecima,zakon o svojinsko!
pravnim odnosima,zakon o organizacijama za osiguranje,zakon o obligacionim
odnosima.1akonom treba da se predvide ona sredstva koja su uslov bez kojeg se ne moze
otpoceti posao osiguranja./ored zakona o osiguranju postoji # #akon o o)ligacijama.
Osiguranje ima ekonomsku'socijalnu I pravnu 2unkciju.&ravna 2unkcija o)uhvata
#akon I ugovor o osiguranju.
/4.%govor o osiguranju
(o je spora#um kojim se jedna strana,koja ima interes da se zastiti od rizika,obavezuje
da placa premiju,a druga strana da tu zastitu organizuje na uzajamnoj osnovi./rava #
obavezve izmedju osiguravaca se utvrdjuju ugovorom.7klopljen je kada ugovaraci
potpisu polisu osiguranja ili list pokrica./ostoji6
1.o)ave#no!u saobracaju,osteceno lice ostvruje svoja prava od osiguravaca # u slucaju
kada lice koje je bilo duzno da sklopi ugovor o obaveznom osiguranju to nije ucinilo.
!.do)rovoljno osiguranje!sklopljeni ugovor je osnov za utvrdjivanje odnosa u
osiguranju,odnosno prava # obaveze koje iz tih odnosa proizilaze za ugovorene strane.
(%govor je pravni posao kojim se ugovaratelj osiguranja obavezuje da uplati premiju
osiguranja,a osiguravatelj preuzima obavezu isplate naknade ili ugovorene svote u
slucaju nastanka osiguravajuceg slucaja).
/5.Zakljucenje ugovora o osiguranju
/ismena ponuda za zakljucenje ugovora o osiguranju ucinjena osiguravacu,vezuje
ponudioca za vreme od * dana od dana kada je ponuda prispela osiguravacu,ako nije
odredjen kraci rok,a ako je potreban lekarski pregled,onda za vreme od )4 dana.
/7.3tandardi +% #a industriju osiguranja
8irektive 3' koje se odnose na osiguranje kao osnovne zahteve postavljaju6
!slobodan ulaz na trziste
!ukidanje kontrole cena
!regulisanje neophodnog minimuma kapitala
!uspostavljanje profesionalnog nadzornog tela u osiguravajucoj kompaniji
/8.&olisa osiguranja
&olisa osiguranja je isprava koja potvrdjuje da je sklopljen ugovor o osiguranju.Ona
sluzi kao legitimacija,dokument kojim osiguranik dokazuje svojstvo osiguranika # sva
prava koja proisticu iz ugovora o osiguranju.0o#e se pojaviti u 3 vida6da glasi na ime,na
donosioca # po naredbi./olisa osiguranja zivota ne moze glasiti na donosioca.
+lementi polise su:ugovorne strane osiguranja,predmet osiguranja(stvar ili lice),rizik
obuhvacen osiguranjem,trajanje osiguranja # vreme pokrica,svota osiguranja ili izjava da
je osiguranje neograniceno,premiju ili doprinos,datum izdavanja polise,potpise ugovornih
strana,bonusBmalus.
&odela polisa zavisi od kriterijuma posmatranja,vrste # namene osiguranja,svojstva #
sadrzine.:ajprisutnija je podela na polise6pomorskog osiguranja,kopnenog,dinarske #
devizne,licne # kolektivne,opste # generalne,flotalne # obracunske,taksirane # netaksirane.
49.&lacanje premije
&remija je i#nos koji je ugovaratelj osiguranja duzan za plati osiguravatellju na osnovu
ugovora o osiguranju.Ona se placa u ugovorenim rokovima.
od malih iznosa placa se odjednom.od zivotnog osiguranja se npr.placa u
ratama.od osiguranja gradjevinske opreme # objekata u )+ mesecnih rata na godisnjem
nivou.:acin placanja premije treba konstatovati na samoj polisi osiguranja.
41.O)avestenje osiguravaca o i#menama ri#ika
Osiguranik je obavezan da obavesti osiguravaca o nastupanju osiguranog slucaja najdalje
u roku od 9 dana od kada je za to saznao,izuzev u osiguranju zivota.
4!.O)ave#e osiguravaca
/redstavljaju sve obaveze koje je osiguratelj preuzeo ugovorom o osiguranju,a to su lazni
oblici isplate ugovorenih suma ili naknade koje su detaljno definisane polisom osiguranja
u ugovoru o osiguranju.
ada se desi osigurani slucaj,osiguravac je duzan da isplati naknadu ili svotu odredjenu
ugovorom u ugovorenom roku koji ne moze biti duzi od )" dana.
43.Trajanje I prestanak osiguranja
'govor o osiguranju proizvodi svoje dejstvo pocev od +". casa dana koji je u polisi
naznacen kao dan pocetka trajanja osiguranja,pa sve do isteka poslednjeg dana roka za
koji je osiguranje ugovoreno.;ko rok trajanja nije precizan u polisi on se moze raskinuti
od obe strane sa danom dospele premije.;ko dodje do stecaja ugovaraca osiguranja,ono
se nastavlja ali svaka ugovoena strana ima pravo da raskine u roku od 9 meseca od
otvaranja stecaja.
4,.%slovi pravila osiguranja
Opsti uslovi kao sastavni deo ugovora o osiguranju imovine # lica obradjuje
sledece6zakljucivanje ugovora o osiguranju,trajanje ugovora,pocetak # prestanak
obaveza,nastanak osiguranog slucaja,definisanje sume osiguranja,placanje premije
osiguranja,kada # u kojim uslovima se vraca premija,sprecavanje osiguranog slucaja #
spasavanje,izmena uslova # tarifa premija,snizavanje # povecavanje premija,obaveze
osiguranika,utvrdjivanje # procena stete,vestacenje prilikom stete.
&ose)ni uslovi obradjuju6predmet osiguranja,osigurane opasnosti,obim pojedinih
opasnosti,mesto osiguranja,utvrdjivanje naknade iz osiguranja,naknade troskova.
4/.(ist pokrica
(ist pokrica je neka vrsta potvrde o sklopljenom ugovoru o osiguranju,ima svoju
vaznost do izdavanja polise.' njega se unose bitni elementi ugovora o osiguranju,te se
njime moze privremeno zameniti polisa osiguranja.Ima dvostruku ulogu6predstavlja
potvrdu definitivno zakljucenog ugovora o osiguranju # konstatuje samo privremeni
sporazum izmedju ugovorenih strana sa ogranicenim dejstvom dok ne stigne konacni
odgovor o prihvatanju ponude.
44.6erti2ikat osiguranja
6erti2ikat osiguranja je skraceni oblik polise osiguranja,sadrzi najosnovnije podatke o
uslovima po kojima se vrsi osiguranje.oristi se kada iz tehnickih razloga ne mozemo da
izdamo polisu,kada je osiguravacu hitno potrebna isprava kao potvrda da je sklopljen
ugovor o osiguranju.
45.Osiguranje #ivota
To je svojevrstan vid materjalne #astite pojedinca(osiguranika) # njegove porodice od
rizika od prevremene smrti,kao # smanjenja # gubitaka sposobnosti privredjivanja.%
slucaju osiguranju #ivota govorimo o ri#iku smrti. :jegova specificnost je u tome sto
predstavlja kombinaciju osiguranja od osiguranog rizika # stednje.7tednja putem
osiguranja zivota je namenska,vezana # dugorocna sa rokom koji se definise u
konkretnom ugovoru o osiguranju zivota,najcesce ). godina # definisam je stedni cilj koji
je iskazan kroz osiguranu sumu./otrebna pravila na kojima se zasnivaju pravni odnosi u
osiguranju lica odnose se # na osiguranje zivota.(o su6
!osigurana suma je bitan element ugovora # predstavlja gornju granicu obaveza
osiguravaca
!ne primenujuju se pravila o nad # pod osiguranju
!korisnik osiguranja ima pravo da akumulira osigurane sume po vise ugovora osiguranja
!za zakljucenje ugovora ne trazi se imovinski interese prema predmetu osiguranja,tako da
se ugovor moze zakljuciti # za slucaj smrti treceg lica.
Faktori koji uticu na razvijenost osiguranja zivota su6visina nacionalnog dohotka
zemlje,stabilnost domace valute,razvijenost socijalnog osiguranja,stepen # obim
zaposlenosti.
47.Ri#iko I stedna premija
&remija osiguranja #ivota sastoji se od ! dela:stednje I ri#iko premije.(ehnicka premija sluzi
za pokrice obaveza.Ona se izracunava pomocu tablica smrtnosti # ukalkulisane kamate.'kupna
premija osiguranja sastoji se od tehnicke premije # dodataka za zakljucnu(akvizicionu)
proviziju,inkaso!proviziju # adminstrativne troskove.amata treba da bude najmanje u visini
stope ukalkulisane u tarifi premije."aj#na#ajniji i#vori do)iti u osiguranju su:
!dobit od kamate na plasmane sredstva stedne premije(matematicke premije)
!dobit na pozitivnom rezultatu ispoljavanja osiguranog rizika
!dobit po osnovu dopunskog osiguranja
!tehnicka dobit
48.$rste osiguranja #ivota
&rema ri#iku koji se osigurava'osiguranje #ivota delimo na:
))za slucaj smrti(riziko osiguranje)
+)za slucaj dozivljenja
9)za slucaj smrti # dozivljenja(mesovita osiguranja)
&rema nacinu isplate osigurane sume:
))sa isplatom stete
+)sa isplatom dozivljenja
3a stanovista nacina placanja premije:
))osiguranja sa jednokratnom uplatom premije
+)sa ugovorenim placanjem premije u odredjenom periodu
&rema nacinu #akljucenja ugovora o osiguranju #ivota ra#likujemo:
))individualna
+)kolektivna
0esovita su najcesca u praksi:
))sa nepromenljivim premijama # osiguranom sumama
+)mesovito uzajamno
9)sa rastucim premijama
")sa fiksnim rokom isplate
59.Rentno osiguranje
Rentno osiguranje je vid osiguranja u kome osiguranik uplatom jednokratne premije ili
placanjem premije u ratama zeli da obezbedi buducnost svoje porodice.3pada u licna
osiguranja I predstavlja vrstu stednje.(icna renta je ekon,kategorija renta koja je
vezana za zivot.&ostoji I renta nad#ivljenja ili renta u korist treceg lica.
&rema trajanju renta mo#e )iti:
!neposredna!pocinje da tece odmah po zakljucenju ugovora
!odlozena
&o nacinu primanja:
!dekurzivna!ako se prima krajem godine ili nekog drugog vremenskog perioda
!anticipativna!ako se prima pocetkom godine ili negod drugog vremenskog perioda
&roi#ila#i da renta po trajanju mo#e )iti:
)):eposredna!dozivotna
+)odlozena!dozivotna
9)neposredna!vremenska
")odlozena vremenska
51.:o)rovoljno pen#ijsko osiguranje
To je dopunsko privatno osiguranje uz obavezno osiguranje # bazira se
na6do)rovoljnosti'ravnopravnosti'javnosti I akumulativnosti sredstava.Obezbedjuje
dopunsku licnu # socijalnu sigurnost koja se stize potpisivanjem ugovora # uplacivanjem
premije.>itna nacela su6dobrovoljnost pristupa,otvorenost za sva )*C lica,7lobodan
izbor nacina placanja premija ili doprinosa,slobodno raspolaganje sredstvima na licnom
racunu osiguranika.
5!.Tri naj#nacajnija pen#ijska programa
3 naj#nacajnija pen#ijska programa su:
1.#ajednicka do#ivotna pen#ija!obuhvata dozivotnu starosnu penziju,invalidsku #
porodicnu.
!.pojedinacna do#ivotna pen#ija!pojedinac je osiguran pod odredjenim uslovima
3.temporelna pen#ija!placa se za ugovoreni period
5,.Osiguranje ne#gode
:pr.covek prelazi ulicu.(o je njegovo ocekivanje.(ada je moguca saobracajna
nesreca,tj.dolazi do iznenadnog,nezeljenog delovanja neke fizicke sile na covekovo
telo.(akvo delovanje zove se nezgoda.
Osiguravac preuzima obavezu da isplati osiguranu sumu osiguraniku ili drugom
korisniku ako se za vreme trajanja osiguranja dogodi nesrecni slucaj.8a bi se dogadjaj
smatrao nesrecnim slucajem,treba da ispunjava uslove6da deluje na telo osiguranika,da
deluje iznenadno # naglo,da dolazi spolja u odnosu na osiguranika.Osiguranje lica od
posledica nesrecnog slucaja se ugovara6za slucaj smrti usled nezgode,usled
bolesti,dozivotnog gubitka radne sposobnosti,za gubitak zarade,narucenja zdravlja<
5/.$rste osiguranja ne#gode
:eli se na:
1.do)rovoljno;putem ugovora
!.o)ave#no;putem ugovora ili #akona
$idovi osiguranja:osiguranja lica pri vrsenju # izvan vrsenja redovnog
zanimanja,osiguranje lica u motornim vozilima,osiguranje dece,gostiju,potrosaca,turista
itd.
54.Zdravstveno osiguranje
&izici zdravstvenog osiguranja spadaju u grupu licnih rizika.Oni prouzrokuju moralnu
stetu jer je naneta covekovom zdravlju.ada covek iznenada oboli,on ce potraziti pomoc
od zdravstvene ustanove.(i troskovi su jako visoki.0edicinski troskovi se mogu osigurati
# tako preneti sa pojedinca na nekog drugog./rvi nacin prenosa je prenos na socijano
osiguranje tj na drzavu.8rugi nacin je prenos na privatno osiguranje,placanjem
premije.%rupno osiguranje je znatno jeftinije od osiguranja pojedinaca.
55.Zdravstveno osiguranje u svetu
Zdravstveno osiguranje u svetu je ra#vijeno.Tu spadaju:glavno medicinsko
osiguranje # osiguranje medicinskih troskova,osiguranje troskova hiruskih
zahvata,osiguranje lekarskih troskova.
57.Zdravstveno osiguranje u 3r)iji
1dravstveno osiguranje u 7rbiji ne pokriva izgubljene zarade za vreme lecenja #
nedostatak je glavnog medicinskog osiguranja.Bavlja se u 3 o)lika:
))dopunsko zdravstveno osiguranje od tezih bolesti
+)osiguranje za hiruske intervencije
9)putnicko zdravstveno osiguranje(od )4 do @4 god starosti)
58.Osigurani ri#ici u #dravstvenom osiguranju
Ovakvim rizicima se donekle moze upravljati >preventivom?.1natno zastupljeniji oblik
upravljanja rizicima u praksi je upravljanje represivom,sto znaci onda kada je rizik vec
nastupio,da bi se sprecilo njegovo sirenje # negativno delovanje u zdravstvenom smislu.
79.&utnicko #dravstveno osiguranje
Osigurava sledece medicinske troskove6ambulantvo lecenje,prevoz u zemlju,hitne
stomatoloske intervencije,nabavka lekova,prevoz do najblize bolnice itd.0oze biti
individualno'grupno I porodicno.Osigurani slucaj pocinje sa pruzanjem medicinske
pomoci,nastankom troskova # zavrsava se kada ta pomoc vise nije potrebna.Trajanje
osiguranja!zakljucuje se pre putovanja # stupa na snagu od datuma naznacenog na
polisi.$isina pokrica je ugovorenja suma koja je navedena u polisi.
71.&ojam osiguranja motornih vo#ila-7!.'73.'7,.'7/..
;utomobil kao pokretna masina moze da dovede do nekog od rizika # izazove stete ne
samo mot.vozila kao stvari vec # unistenja necije dr.stvari #li zdravlja # zvota drugih ljudi.
:elimo ga na ! grupe:
7!..kasko osiguranje!Osiguranje samog vozila,alata # delova.73..0o#e )iti potpuno I
delimicno kasko osiguranje.&otpunim su obuhvaceni rizici saobracajnoh nesreca,pozar
grad oluja itd.:elimicno kasko osiguranje obuhvata lom stakla,troskove slepanja vozila
itd.' slucaju delimicne stete vozilo # dalje ostaje osigurano,a ako je steta
potpuna,osiguranje prestaje nakon njene naknade.
7,..Osiguranje od autoodgovornosti!rizik odgovornosti kod upotrebe motornih vozila
nazivamo autoodgovornost.Obaveza imaoca motornih vozila je da ovaj rizik moraju
pokriti osiguranjem.Bez polise osiguranja koja pokriva ovaj rizik nije moguce motorno
vozilo pustiti u promet.
74.(ondonska konvencija
To je konvencija o #elenoj karti.Osiguranje je osnovni dokument na osnovu kojeg se u
3vropi regulisu medjunarodni odnosi osiguravaca.pociva na odredbi da racionalni biro
stupa na zelenu kartu na tipskom obrascu.
75.3tras)urska konvencija
%lasi6svako motorno vozilo mora biti osigurano,tj konstituisano je obaveza nacionalnih
za stetu od neosiguranih vozila.
77.Caska konvencija
:ije dovoljno decidirana # njome je predvidjena primena zakona mesta stete.
78.0aterjalne stete u osiguranju autoodgovornosti
0aterjalne stete su stete koje nastaju na stvarima.(steta popravke vozila,troskovi slepanja
itd.)
89.0oralne stete u osiguranju autoodgovornosti
0oralne stete su povrede licnih prava coveka,povreda integriteta,psihicke # zivotne
sposobnosti(pretrpljeni strah,fizicki bol,smanjenje zivotne sposobnosti itd.)
83.Osiguranje provalne kradje I ra#)ojnistva
#zmedju pojmova provaljivanje # obijanje postoji razlika,ali se oni u praksi cesto
poistovecuju.O)ijanje podrazumeva prodiranje u zatvoreni proctor,savladjivanjem
prepreka pomocu mehanicke sile.&rovaljivanje znaci ulazenje u zatvoreni proctor na
neovlasceni nacin bez nasilnog delovanja na prepreku.
Ostvarenje rizika provalne kradje je nastalo onda kada dodje do nasilnog ili neovlascenog
ulaska u zatvoreni # zakljucani proctor u kome se nalaze osigurane stvari.1a osiguranje je
interesantna ona kradja kod koje njen izvrsilac provali u prostorije u kojima se nalaze
osigurane stvari.:ovac hartije od vrednosti,stedne knjizice,nakit,zlatni predmeti #
kolekcije osigurani su ako su smesteni samo u posebno zakljucanom mestu kao sto je
celicna kasa ili trezor.&oba # druge zalihe koje se drze na otvorenom prostoru mogu se
osigurati samo ako je to posebno ugovoreno # ako je taj proctor ogradjen dobro odrzavanom
ogradom propisane visine # uz uslov da postoji stalni cuvar.
8,.Osiguranje industrije
&izici osiguranja industrije su imovinski rizici.' ovom slucaju pored osnovnih I
dopunskih imovinskih ri#ika'postoje I neki sasvim speci2icni ri#ici./osebna
specificnost se ogleda u riziku >loma masina?,jer ovog rizika nema u drugim granama
osiguranja.Osiguranje industrije,pored fundamentalnih rizika vrsi # pokrice za rizike koji
mogu dovesti do ostecenja ili unistenja stvari sa posebnim osvrtom na riziku koji su
svojsvestveni odredjenoj vrsti stvari ili odredjenoj vrsti industrijske delatnosti.Ri#ici kod
osiguranja industrije su:
))rizik pozara # nekih drugih opasnosti
+)rizik loma # nekih drugih opasnosti
9)rizici koji prete objektima u izgradnji
")rizici koji prete objektima u montazi
4)rizik prekida rada usled pozara # drugih opasnosti
od izracunavanja riziko >premije?,kod ove vrste osiguranja premijska stopa se
izracunava uzimajuci u obzir6predmet osiguranja,tezinu rizika,obim pokrica,suma
osiguranja,tj vrednost osiguranih stvari,trajanje osiguranja.
84.Osiguranje odgovornosti i# delatnosti
Obavljanjem profesionalne delatnosti moguce je priciniti stetu necijim stvarima
unistenjeim ili ostecenjem odnosno narusiti zdravlje,povrediti ili usmrtiti nekoga.Ovde se
zapravo radi o rizku neraznje # greske kod obavljanja delatnosti.7matra se da je osigurani
slucaj nastao onog trenutka kada je stetni dogadjaj,na osnovu koga bi mogao nastati
zahtev za naknadu osiguranja,zapoceo sa dejstvom.
85.1arancijsko osiguranje
&izici odgovornosti se javljaju kod garancijskog osiguranja za koje odgovara osiguranik
u garantnom roku.Oni su posledica neispravnosti ili nedostataka u samoj osiguranoj
stopi(kostrukcione greske,greske u materjalu,pogresne racunarsko!tehnicke
kalkulacije,greske ucinjene u radionici ili montazi)./okrice ovog rizika traje samo u
garantnom roku iz ugovora o kupoprodaji predmeta.
87.Osiguranje poljoprivrede
&od ri#ikom poljoprivrede podrazumevamo skup opasnosti koje prete poljoprivrednoj
proizvodnji.3peci2icnosti same poljoprivredne proizvodnje podrazumevaju postojanje
nekih rizika koji su specificni samo za nju.Ri#ike koji prete poljoprivredi mo#emo
podeliti u ! pose)ne grupe I to su:
1. ri#ici kod useva I plodova
!.ri#ici kod osiguranja domacih I nekih drugih #ivotinja
88.Osiguranje useva I plodova
!&izici koji prete proizvodnji useva # plodova a mogu biti predmet osiguranja
su6grad,oluja,mraz,poplava,pozar # grom.
199.Osiguranje domacih I nekih drugih #ivotinja
!&izici koji prete poljop.proizvodnji koja se bavi uzgojem zivotinja,a mogu da budu
predmet osiguranja su6uginuce osigurane zivotinje od bolesti ili nesrecnog
slucaja,prisilno klanje osigurane zivotinje zbog bolesti ili nesrecnog slucaja,troskovi
lecenja ako je to ugovoreno.
191.Osnove transportnog osiguranja
Obuhvata osiguranje prevoznih sredstava,robe u prevozu itd.Osiguranik ne moze da trazi
od osiguravaca placaju naknade koja je veca od stete.7padaju6kasko
osiguranje,osiguranje prema vrsti interesa,prema trajanju osiguranja,kargo osiguranje.
19!."astanak I ra#voj transpotnog osiguranja
/oceci ovog osiguranja vezani su za opasnosti koje sup retile prilikom prevoza
robe.#storija razvoja ljudskog drustva pokazuje da su jos u drevnoj ini trgovci prilikom
prevoza robe preko zute reke bili svesni opasnosti koja je pretila njihovoj
imovini.&aspodelom jednog tovara robe na vise camaca oni su smanjivali rizik potpunog
gubitka svoje robe.1apravo jos u to vreme su upravljali rizikom >smanjenjem?.&azvoj
trgovine narocito izmedju pomorskih zemalja,pokazao je potrebu zastite od rizika
mora.1bog toga se # kaze da su pomorska trgovina # rizici mora >najzasluzniji?za razvoj
osiguranja uopste.
193.$rste I podele transportnih osiguranja
od transportnog osiguranja ra#likuju se ! velike grupe ri#ika:
))rizici koji prete prevoznom sredstvu
+)rizici koji prete robi u prevodu
Z)og speci2icnosti transportnih puteva ri#ike kod osiguranja transporta mo#emo
podeliti I na:
))pomorske rizike ili rizike mora
+)rizike u kopnenom transportu
9)rizike u vazdusnom transportu
")rizike u recnom transportu
4)rizike u kombinovanom transportu(more!kopno,more!vazduh itd.)
@)rizike u cevovodnom transportu
(ransportni rizik pred rizik kome su izlozena transportna sredstva # roba za vreme
prevoza./rilikom tranposrta javljaju se sledeci rizici6
))osnovni
+)dopunski
9)stete usled mana # prirodnih svojstava robe
")ratne # politicke rizike
19,.Ratni I politicki ri#ici u osiguranju transporta
/ripadaju grupi pose)nih transportnih ri#ika.Osnovni rizici ne mogu da obuhvate #
nepredvidive okolnosti koje mogu ugroziti ili unistiti transportno sredstvo.'govaraci
transportnog osiguranja pribegavaju posebnog trans.osiguranju.&ostoje:
))&atni # politicki rizici u osiguranju transporta
+)&izici mana ili prirodnog svojsvta robe
&od ratnim I politickim ri#icima podrazumevamo rizike kao sto su6dejstvo
mina,torpeda,raznih ratnih orudja,# uopste svaki ratni akt koji se moze karakterisati kao
ratni.#z rizika rata se iskljucuje dejstvo nuklearnog oruzja.#z ove grupe rizika ne treba
iskljuciti rizik strajka # politicke rizike,kao sto su zaplena robe od stranih vlasti.Od ratnih
# politickih rizika obicno se osigurava prevoz robe morem,tj vazduhoplovom # postanske
posiljke.&oba se uzima u osiguranje od pomenutih rizika samo onda kada je u
brodu,odnosno avionu ili helikopteru.' ratne # politicke rizike ubrajamo # rizike usled
akata vojnih # politickih vlasti,kao sto su zaplena broda # robe,razne naredbe..
19/.3tete u transportnom osiguranju
/rilikom transporta robe cesto dolazi do nastanka stete bez uticaja nekih spoljnih
faktora,Ova vrsta rizika je rezultat mana ili prirodnog svojstva odredjene robe.7tete mogu
da nastanu # kao posledica nekih okolnosti prilikom proizvodnje ili posle,ili njene
prepravke,pre osiguranog vozila..' ovakvim slucajevima rizik je izestan # nije pokriven
osiguranjem.# ako su ovakvi rizici iskljuceni iz osiguranja moguce je da se posebno
ugovore uz zaracunavanje dodatne premije.
194.Zajednicke havarije
&od #ajednickom generalnom havarijom podrazumevaju se materjalne stete # izdaci
koji su posledica mera preduzetih od strane zapovednika ili posade broda u cilju
spasavanja broda # tereta od zajednicke opasnosti a koje zajednicki snose brodari #
vlasnici tereta.Za #ajednicku havariju potre)no je postojanje:
!vanrednih steta # izdataka a ne normalne stete # izdaci do kojih dolazi redovno za vreme
plovidbe
!da su stete # izdaci posledica namernog # razloznog postupka zapovednika broda clanova
posade ili drugih lica
!mere preduzete u zajednickom inetresu broda # tereta a ne samo jedne strane
!da je postojala zajednicka opasnost za brod # teret koja se preduzetim merama htela
izbeci
, slucaja predstavljaju najcesce slucajeve #ajednicke havarije:
))zajednike havarije broda
+)zajednicke havarije robe
9)gubitak vozarine u vezi sa teretom ukoliko se ovaj gubitak prizna kao zajednicka
havarija
")vanredni troskovi
195.Zase)ne havarije
&od #ase)nim partikularnim havarijama podrazumevaju se delimicni gubici #
ostecenja osiguranom predmeta koji su neposredna ili neminovna posledica osiguranog
rizika a koja u potpunosti snose vlasnici tog predmeta.
arakteristike #ase)nih havarija su:
!zasebne havarije su vanredni materjalni gubici # ostecenja osiguranog predmeta
!zasebne havarije su direktna posledica ostvarenja rizika za razliku od zajednicke havarije
koje su posledice postupaka izvrsenih u cilju da se izbegne pomorska steta.
198.Osiguranje recnog transporta
&izici koji su podebni za osiguranje na rekama # unutrasnjim vodama
su6sudar,udar,nasukanja,pozar,potonuca,elementarne nepogode,kradje ne
isporuke,manipulativni rizici itd.7licno je osiguranju robe u pomorskom saobracaju.:a
domacim rekama,kanalima # jezerima osiguranje robe se vrsi na bazi generalne polise ili
pojedinacnih osiguranja.' medjunarodnom saobracaju osiguranje transporta na rekama #
kanalima vrsi se na osnovu uslova osiguranja osnovnih rizika,rizika ;;/ bez fransize # sa
fransizom,kao # na osnovu ostalih rizika.
119.Osiguranje drumskom I #ele#nickog sao)racanja
&izici kojima je izlozena roba u kopnnenom transportu su brojni.8elimo ih na6
))rizike drumskog transporta
+)rizike zeleznickog transporta
' kopnene transportne rizike ubrajamo rizike od6pozara ili eksplozija,saobracajne
nezgode prevoznog sredstva,zemljotresa,poplave,lavine,udara groma,oluje,kradje itd.
Osiguranjem ne mogu biti obuhvaceni rizici kao sto su razna ostecenja na robi usled
manipulacije pri utovaru # istovaru ili usled ostecenja ambalaze,cepanja
vreca,lom,kvar.#zmedju pojedinih zemalja ali # izmedju osiguravajucih drustava unutar
jedne zemlje postoje velike razlike u kopnenom saobracaju.
111.Osiguranje ro)e u va#dusnom sao)racaju
&izici kojima je roba u vazdrsnom prevozu izlozena su brojni.O)uhvataju 3 grupe:
1.osnovni ri#ici kao sto su saobracajna nesreca prevoznog sredstva zajedno sa
robom,kraja robe itd,7matraju se pokivenim bez posebnog navodjenja
!.dopunski ri#ici su lom # ostecenja predmeta,cepanje,curenje # rasipanje
ambalaze,rdja,korozija itd,/okriveni su posebnim ugovorom ili ako je upotrebljenja
klauzula protiv svih rizika.
3.ostali ri#ici koji su pokriveni posebnim uslovima # samo ako je ugovoreno osiguranje
protiv svih rizika
11!."astanak I ra#voj kreditnog osiguranja-113.Osiguranje i#vo#nih kredita.
reditno osiguranje pruza zastitu od neizvrsavanja placanja kreditnih
obaveza,uzimajuci u obzir veliki broj rizika6
1.#a privatni sektor(nelikvidnost # nemogucnost placanja)
!.#a javni sektor(neizvsavanje ugovorenih obaveza)
3.#a medjunarodnu trgovinu(nemogucnost transfera novca,zabrane uvoza ili
otkazivanje izvoznih dozvola,rat # nemiri)
"astanak se vezuje za 1apadnu 3vropu # u velikoj meri je bio izrazen # zastupljen u toj
oblasti.Osiguravaci koji su se time bavili imali su monopolski polozaj na trzistu.3k.kriza )D9..tih
god.dovela je do promena da bi se prevazisao monopolizam./ovecao se obim pokrica,smanjuje se
cena osiguranja itd.-lade zapadnih zemalja su primorale osiguravajuce kompanije da razvijaju
novu granu osiguranja!osiguranje kredita datih u #emlji'a #a osiguranje i#vo#nih kredita
formirane su drzavne organizacije.(ako je britanska vlada jos )D)D.god.osnovala odeljenje za
osiguranje # garanciju izvoznih kredita.:a taj nacin je predstavila zvanicnu semu izvoznog
kreditiranja,usmeravajuci izvoz u zemlje istocne 3vrope,sa kojima je ocekivala u buducnosti
ubrzani razvoj saradnje.' :emackoj je )D+@.god.osnovana agencija za osiguranje kredita
>Eermes?,a nesto kasnije su se osiguravajuce zajednice osnovale # u $rancuskoj,#taliji,-.Britaniji
# 7paniji.
11,.&odela osiguranja kredita po sustini
Osiguranje novcanih potrazivanja od rizika nenaplate zove se @dekredereAosiguranje./overilac
placa premiju.' slucaju stete,odstetni zahtev podnosi poverilac./remijska stopa zavisi od
delatnosti,visine obaveze,zemlje isporuke.7tete se isplacuju pre otvaranja stecajnog postupka.
aucijska osiguranja su ona koja duznik sklapa sa osiguravacem.7klapaju se + ugovora./rvi
izmedju osiguravaca I du#nika,gde se on obavezuje da plati premiju,# da osiguravac u slucaju
stete poveriocu izvrsi isplatu.8rugi je ugovor izmedju osiguravaca I poverica'gde se osiguravac
obavezuje da isplati poveriocu odredjenu sumu,a poverilac uzima od osiguravaca isplatu
duga(kaucije za licence,garancije,zakonske kaucije).
11/.omercijalni'politicki I katastro2alni ri#ici u osiguranju kredita
1.omercijalni ri#ici!pod njima se podrazumeva mogucnost da poverilac pretrpi stetu zbog
duznikove nemogucnosti da naplati dug koja je rezultat dejstva nekih subjektivnih cinilaca ili
loseg poslovanja.Ova vrsta rizika vezana je za subjektivne okolnosti koje su svojsvene
odredjenom duzniku.Ovde spadaju6neplacanje duga u roku,neplacanje duga u produzenom
roku,prestanak platezne sposobnosti duznika(insolventnost).
!.&oliticki ri#ici!pod ovim rizicima podrazumevaju se politicke mere vlasti zemlje duznika,koje
mogu dovesti do njegove nemogucnosti da naplati dug ili insolventnosti.postoje + grupe
politickih rizika6
a.direktni ri#ici(kao mere koje su preduzete os strane drzave diretktno protiv duznika # stete na
njegovoj imovini tokom politickih nemira).
).indirektni politicki ri#ici kao mogucnost preduzimanja mera od strane drzave # njenih
institucija koje dovode do nemogucnosti izvrsenja obaveza od strane duznika).
3.atastro2alni ri#ici;pod ovim rizicima podrazuvevaju se dogadjaji velikih pustosenja #
razaranja usled iznenadnih delovanja elementarnih nepogoda.Ove vrste rizika ostavljaju trajne
posledice u ugrozenom podruciju,dolazi do poremecaja na trzistu # opadanja kupovne moci.7tete
koje nastaju u osiguranju kredita,usled ostvarenja katastrofalnih rizika,mogu se podeliti na
posredne I neposredne.:aknada steta vrsi se samo za neposredne stete,# to samo u slucaju
definitivnog gubitka finan.sredstava.' nekim slucajevima moguca je naknada stete izazvane
privremenim gubitkom likvidnih sredstava.Osiguranik moze da pretrpi # posredne stete(gubitak
interesa)koje nisu pokrivene osiguranjem.
115.3aosiguranje
Ovde se rizici dele izmedju osiguravajucih drustava,sto daje specificnost ovoj podeli ,pa
ga tako smatramo posebnim nacinom upravljanja rizikom u osiguranju.'cesce + ili vise
osiguravaca u sklapanju jednog ugovora o osiguranju,tako da svaki osiguravac ucestvuje
u pokricu nastalog osiguranog slucaja srazmerno preduzetom delu iz ugovora o
osiguranju naziva se saosiguranje.
/ostupak u saosiguranju je veoma slozen.On zahteva relativno mnogo vremena,da se
takav ugovor zakljuci.1a pojedini slucaj osiguranik mora traziti osiguravace koji imaju
slobodne kapacitete da preuzmu rizik,jer se # u saosiguranju obicno daju veoma teski #
komplikovani rizici.
&rema o)liku ugovora'saosiguranje delimo na :
1.automatsko ili okvirno saosiguranje(osiguravaci se dogovaraju o riciprocnom ucescu
u raspodeli rizika,tj automatskoj participaciji udela u odgovarajucoj visini kod
odredjenog rizika).
!.2akultativno saosiguranje(osiguravac kome je ponudjeno da preuzme rizik,tj deo
rizika najcesce,posle detaljnog upoznavanja sa svim relevantnim cinjenicama doticnog
rizika odlucuju o prihvatanju # eventualnom delu ucesca).
&odela saosiguranja prema plasmanu ri#ika je na:
1.aktivne poslove(poslovi kojima osiguravac od drugih osiguravaca preuzima deo rizika)
!.pasivni poslovi(kada osiguravac plasira deo saosiguranja)
% praksi podela saosiguranaj vrsi se:
1.putem vodeceg osiguravaca ili t#v.lidera(lider obavlja sve poslove oko preuzimanja
rizika.od nas u najvecem broji slucajeva prisutan je princip vodeceg osiguravaca,tj
lidera).
!.putem svih osiguravaca(zajednicki,jako komlikovan posao)
117.Reosiguranje'#nacaj I podela
'pravljanje rizikom reosiguranjem,je slicno upravljaju rizikom saosiguranjem # ima neke
elemente upravljanja rizikom podelom.Ovaj nacin upravljanja rizikom od velike je
vaznosti sa drustvo osiguranja,posebno za velike rizike koje drustvo osiguranja nije u
stanju da izravan preko svojih kapaciteta.Ovde se radi o prenosu rizika sa osiguravajuce
kompanije kao pojedinca na grupu osiguravajucih kompanija te dolazi do atomiziranja
velikih rizika razvijanjem na veci broj ucesnika u grupi.(npr.za objasnjenje ovih slucajeva
moze da bude totalno unistenje rafinerija nafte,prekomorskog broda ili dzambo dzet
aviona).Osiguravajuce kompanije ili drustva nalaze resenje putem sopstvenog osiguranja
od velikih # skupih steta.To t#v.osiguranje osiguranja na#iva se reosiguranje.
Osnovni preduslov #a postojanje 2unkcija reosiguranja jeste zakljuceni ugovor o
osiguranju.Osiguravac preuzima rizik # u onim slucajevima kada oceni da bi eventualna
velika,dinamicna ili totalna steta ugrozila njegovu solventnost,zadrzava za sebe onoliki
deo tog rizika koji u slucaju stete moze isplatiti,a da istovremeno ne dovede u opasnost
solventne fondove.(aj deo koji osiguravac zadrzi za sebe je 3*0O&RI:RZ*B.
-118../reostali deo rizika osiguravac predaje reosiguranju.(Osiguravac ustupa deo
obaveza reosiguravacu # on za reosiguravaca postaje cedent.&eosiguravac preuzima deo
obaveza # naziva se cesionar.' slucajevima kada reosiguravac prenosi deo obaveze na
druge reosiguravace,on vrsi retrocesiju,a ti reosiguravaci se nazivaju retrocedenti).
arakteristicno za poslove reosiguranja je da izmedju reosiguravaca # osiguranika ne
postoji nikakav pravni pa u izvesnom smislu ni ekonomski odnos.' dosta slucajeva se
moze desiti da reosiguravac ne mora poznavati osiguranika.
% #avisnosti od toga da li je jedna reosiguravajuca organi#acija primila ili predala
ri#ik u reosiguranje'ra#likujemo:
1.aktivna reosiguranja(preuzimanje rizika od strane reosiguravaca.Osnovni interes
svakog reosiguravaca je sto siri obim poslova aktivnog reosiguranja.:a taj nacin u
sopstvenom samopridrzaju moze da brsi veci odabir rizika # na toj osnovi da formira
sopstvene fondove)
!.pasivna reosiguranja(slucajevi kada reosiguravac predaje deo rizika drugim
reosiguravacima u retrocesiji.0ogu biti zakljucena na nivou zemlje # inostranstva,# to u
zavisnosti od velicine rizika # mogucnosti prihvata u pokrice domacih reosiguravaca).
118.3amopridr#aj
Osiguravac preuzima rizik # u onim slucajevima kada oceni da bi eventualna velika,dinamicna ili
totalna steta ugrozila njegovu solventnost,zadrzava za sebe onoliki deo tog rizika koji u slucaju
stete moze isplatiti,a da istovremeno ne dovede u opasnost solventne fondove.(aj deo koji
osiguravac zadrzi za sebe je 3*0O&RI:RZ*B.-isina samopridzaja zavisi od niza
faktora.:jegovo izracunavanje je pre svega rezultat rada aktuarske sluzbe ali # kombinacija niza
cinilaca koa sto su6tehnicka premija,reserve sigurnosti,suma osiguranja,maksimalna moguca
steta./ravilno izracunata visina samopridrzaja je od velike vaznosti.&reni#ak samopridr#aj
moze za kompaniju da znaci veliki # nepotreban odliv premije u reosiguranje ,a previsok nosi
opasnost d ace isplatom velike stete kompanija zapasti u finansijske teskoce # postati nesolventna.
3amopridr#aj<capital Dspremnost na ri#ik D pro2ita)ilnost ? i#)alansiranost ri#ika
3amopridr#aj<capital D i#)alansiranost ri#ika ? maksimalno verovatna steta
1!9.0aksimalna moguca steta
8a bi smo mogli pravilno upravljati velikim rizicima potrebno je da za svaki od njih posebno
utvrdimo # kolika je malsimalna moguca steta 00E ili &0(./02 predstavlja predvidjenu
maksimalnu stetu,odnosno verovatnu maksimalnu stetu ili predvidivno najveca steta.0/2 je
najveca moguca steta i predstavlja odraz sopstvene vrednosti osigurane stvari ili predmeta./02 je
najveca verovatna ili ocekivana ili procenjena steta koja se izrazava u apsolutnom iznosu ili F
od sume osiguranja ./02 je znaci uvek manji od vrednosti osigurane stvari,jer je verovatnoca
propasti potpune vrednosti osigurane stvari usled osvrarenog osiguranog rizika veoma mala,skoro
zanemariva,osim nekih ekstremnih slucajeva kada su /02 i 0/2 mogu biti jednake.
! naj#nacajnija nacina upravljanja ri#ikom su #adr#avanje i prenos ri#ika.Zadr#avanje
ri#ika u ovom slucaju podrzumeva svesno zadrzavanje rizika u onoj velicini koja je definisana
kapacitetom osig.drustva,a prenos podrazumeva rizik u velicini koja prevazilazi
samopridrzaj,tj.kapacitet drustva,pa sve do velicine maksimalno moguce stete 00G ili
/02.1bog toga je znacajna velicina /02.8irektni osiguravac ce pristupiti izradi /02!a,sto
znaci d ace prvi osiguravac izracunati najvecu mogucu ili ocekivanu najvecu stetu.On ce moci da
odluci na osnovu dobijenih krajnjih rezultata /02!a,da li moguca steta prevazilazi njegove
osig.kapacitete # tada ce rizikom upravljati >zadrzavanjem?.;ko /02 prevazilazi njegov
samopridrzaj,sto je # siguran idikator,da rizikom tada treba upravljati >prenosom?.
00E podrazumeva odredjivanje realnih trzisnih vrednosti osiguranih entiteta,stvari ili
interesa,kako bi se doslo do realne velicine potencijalne stete.(akodje vrednost 00G!a u svom
izvorom obliku ne zavisi od nacina osiguranja./rocena 00G!a omogucava osiguravacu,kao #
reosiguravacu,da oceni svoje mogucnosti preuzimanja rizika # da ih uporedi sa svojim
maksimalnim samopridrzajem,te da visak rizika distribuira dalje u reosiguranje.
1!1.$rste ugovora u reosiguranju
'govor o reosiguranju se smatra poverljivim i nepoznat je javnosti.' osnovi ugovora o
reosiguranju leze principi dobrovoljbosti i samostalnosti potpisnika ugovora.Jedan od
osnovnih nacela je nacelo savesnosti i medjusobnog poverenja.'govori o reosiguranju se
zakljucuju najcesce na godinu dana,sa jasno preciziranim otkaznim rokom./raksa
pokazuje da mogu biti zakljuceni na duzi vremenski period,pa cak i na neodredjeno
vreme.Ovde je vazno pomenuti + dokumenta koji se pojavljuju kao prateci akti
ugovora.(o su slip i cover note.7lip u stvari predtsavlja pismenu ponudu u
reosiguranju,:jime su obuhvaceni detalji koji su veoma znacajni kod zakljucivanja posla
izmedju retrocedenta i retrocesionara.=over :ote je dokument kojim se u praksi
potvrdjuje da je retrocesionar prihvatio uslove slip!a i da daje saglasnost na pokrice tog
rizika.
!$rste ugovora sa stanovista masovnosti6
1.pojedinacni ugovor
!.Okvirni ugovor
3.Opcioni ugovor
;%govori sa stanovista o)ave#nosti reosiguranja(obavezuju s ajedne strane cedenta da
u odredjenoj grupi rizika sve rizike prima u reosiguranje bez obzira da li iza togfa stoji
njegov interes,a sa druge strane,obavezuje reosiguravaca da sve ponudjene rizike
preuzme u reosiguranju).
;%govori sa stanovista preu#etih o)ave#a reosiguravaca:
))proporcionalni ugovori(njima se reosigurava unapred odredjen srazmerni deo rizika
osiguravaca.&roporcionalni ugovori se mogu podeliti na:
a)votni ugovori u reosiguranju
b)3kscedentni ugovori u reosiguranju
c)kvotno!ekscedentni ugovori o reosiguranju
d)kvotni ugovori
1!!.Reosiguranje viska stete
%govor o reosiguranju viska stete u praksi se cesto naziva reosiguranje ekscedenta
stete.:a osnovu ugovora,pokrivaju se sve stete koje prelaze
prioritet(samopridrzaj)osiguravaca,a koje su nastale usled dejstva jednog stetom
dogadjaja,bez obzira na to da li je rizik pokriven sa jednom ili vise polisa.
)!3.Reosiguranje viska gu)itka-3top (oss.
7ustina se ogleda u tome sto reosiguravac preuzima obavezu da osiguravacu nadoknadi
ukupan gubitak u ugovorenoj vrsti osiguranja i u ugovorenom vremenskom periodu.
1!,.votno reosiguranje
votnim ugovorima o reosiguranju unapred se ugovori odredjen procenat svih rizika
celokulnoh portfelja jedne vrste osiguranja.Od svih zakljucenih polisa u toj vrsti
osiguranja reosigurava se podjednak procenat rizika,bez obzira da li se radi o rizicima
koje po principu reosiguravajuce zastite treba ili ne treba reosiguravati.(aj procenat rizika
koji se osigurava naziva se kvota.
1!/.+kscedentno reosiguravanje
+kscedentni ugovor se drugacije naziva ugovor o reosiguranju viska ri#ika'tj
reosiguranje ekscedentne svote kao i kvotni ugovor,ima kao zajednicki cilj obavezu
reosiguravaca u odnosu na rizik koji je osiguravac osigurao.% ekscedentnim ugovorima
osiguravac vrsi selekciju rizika koji ce dati u reosiguranje i nivo stete iznad kojeg ce
reosiguravac ucestvovati u njenom pokricu.
1!4.&rijavljivanje stete u osiguranju
ada dodje do ostvarenja rizika koji je pokriven ugovorom o osiguranju nadoknada stete
postupkom prijavljivanja stete od strane osiguranika ili lica koje on ovlasti.1a
osiguravaca relevantan je momenat prijavljivanja stete,s obzirom da objektivno nije u
mogucnosti da sazna nastanak stete,jer je osigurani predmet u posedu osiguranika./ri
tome je neophodno da su pripremljeni svi potrebni obrasci prema propisanoj
tehnologiji.7tete se moraju prijaviti popunjavanjem odgovarajuceg obrasca.8a bi obrazac
bio zvanican mora da se dostavi postom ili neposredno ovlascenom radniku u poslovnim
prostorijama drustva za osiguranje8a bi se prijava smatrala odgovarajucom,mora da
sadrzi osnovne podatke o osiguraniku.ostecenom ili ugovaracu osiguranja,sa naznakom
polise,uz navodjenje rizika i pribliznu visinu stete./rijave steta telegramom i teleteksom
se smatraju zvanicnim takodje.
+videntiranje steta vrsi se zavodjenjem knjige steta hronoloski,po redu prispeca.njiga
steta predstavlja osnovni i trajni dokument u kojem se registuje svaka pismena prijava
stete,bez obzira da li je osigurani slucaj nastupio ili ne.
1!5.I#vidjaj i procena stete u osiguranju
I#vidjaj i procena stete predstavljaju strucno utvrdjivanje uzroka,obima i visine stete
prema pravilima struke.I#vidjaj treba da se obavi odmah,a najkasnije u roku od 9 dana
od prijave stete,osim masovnih steta.&rocenu stete treba da vrsi procenitelj.#zvidjaj i
procena treba da se obave u pristvu predstavnika osiguranika.od procene stete
znacajno je da su osiguranik i osiguravac u bitnim elementima kod postojanja osnova za
naknadu i stvarne visine stete.
1!7.(ikvidacija steta u osiguranju
(ikvidacija steta definise se kao postupak koji obuhvata radnje u cilju
obezbedjenja,provere,ocene i usaglasavanja svih dokazanih dokumenata odstetnog
zahteva sa zakljucenim ugovorom o osiguranju,radi ocene osnovanosti isplate stete i
njenog konacnog obima i visine.6elokupni postupak likvidacije stete po ostetnim
zahtevima osiguranika,vrsi strucno lice!likvidator i to kao pojedinac,a samo kada su u
pitanju izuzetno slozene ili po iznosima visoke stete,postupak likvidacije moze vrsiti
komisija.&ostupak likvidaje stete po odstetnom #ahtevu o)uhvata sledece radnje:
!pribavljanje dokazne dokumentacije za utvrdjivanje osnova i visine stete
!utvrdjivanje osnovanosti odstetnog zahteva
!utvrdjivanje naknade po osnovu osiguranja
!izdavanje naloga za isplatu konacne ili delimicne stete ili odobravanja akontacije
!obavestavanje osiguranika o rezultatu sprovedenog postupka
!vodjenje potrebne evidencije
#ako ne predstavlja sastavni deo postupka likvidacije ,njegov nezaobilazni deo je utvrdjivanje da
li je i na koji nacin osiguranik izmirio svoju osnovnu obavezu placanja premije.
1!8.Re#ervacija stete u osiguranju
Opste je pravilo da krajem svakog obracunskog perioda i po zavrsnom racunu vrsi
rezervacija svih ovih steta koje nisu likvidirane u tekucem periodu./rilikom rezervacije
nelikvidiranih steta,likvidatori su duzni da blagovremeno pripreme predmete steta,da se
upoznaju sa njihovom osnovanoscu i zajedno sa proceniteljima predloze komisiji za
rezervaciju steta iznos za rezervaciju steta.&ose)na evidencija vodi se #a t#v.nastale a
neprijavljene stete.
139.ontrola steta u osiguranju
/osle konacne obrade predmeta stete i datog predloga za isplatu,svaki predmet stete mora
biti pregledan,proveren i potpisan od strane strucnog lica koje je ovlasceno da vrsi
kontrolu steta.ontrolom tre)a da se o)uhvati predmet u celini 'ali je naglasak na:
))tzv.sustinsku kontrolu koja podrzumeva kontrolu ispravnosti osnova za naknadu stete
iz osiguranja
+)kao i racunsku kontrolu koja podrzumeva proveru ispravnosti samog obracuna
naknade stete
/osle izvsene procene,likvidacije pa i same isplate,sluzba za kontrolu psiguranja moze da
vrsi naknadnu proveru svih faza procene i likvidacije steta u pogledu pridrzavanja
uslova osiguranja i odgovarajucim upustvima.&ostojanje naknadne kontrole opravdava
se cesto stetama velikim po obimu ali i slozenosti."aknadna kontrola se vrsi da bi se
utvrdilo da nije bilo odredjenih propusta u sprovedenom postupku procene i likvidacije
steta.
131.&ravo regresa osiguravaca
' osiguranju je jedan od bitnih pravnih poslova,prelaz osiguranikovih prava prema
odgovornom licu na osiguravaca do visine isplacenog iznosa stete.'koliko u fazi
likvidacije odstetnog zahteva oceni da postoji osnov #a regres,likvidator je duzan da u
toku postupka likvidacije od osiguranika ili drugog lica obezbedi regresnu dokumentaciju
i dostavi je odgovarajucoj sluzbi koja vrsi poslove po osnovu regresa.
13!.Tr#isni ri#ik
/redstavlja rizik nepovoljih devijacija trzisnih vrednosti hartija od vrednosti u portfoliju
banke koje su uzrokovane kretanjima trzisnih parametara,u periodu poslovanja
hartija.&ealizacija ovog rizika se ogleda u smanjenju vrednosti bankarskih
pozicija.&ostoje ! tipa tr#isnih ri#ika:
1.sistematski tr#isni ri#ik
!.speci2icni tr#isni ri#ik
133.3upevi#ija u osiguranju
"arodna )anka 3r)ije,kao organ vrsi nadzor nad poslovanjem osiguravajucih
drustava,ovlascena da donosi odluke o sistemu internih kontrola i upravljanja rizicima o
poslovanju drustva za osiguranje.Ovde se vise ne radi o kontroli zakonitosti poslovanja ili
boniteta osig.drustava,vec je paznja usmerena na superviziju rizika.Odlukom o sistemu
internih kontrola i upravljanju rizicima u poslovanju drustava za osiguranje definisana je i
klasifikacija rizika u osiguranju zasnovana na medjunarodnim principima stabilnosti
##./olazeci od ovog principa,pored osnovnog rizika!rizika osiguranja odnosno rizika koji
preuzima u osiguranje,treba analizirati i sve druge rizike(rizike osiguranja,trzisni
rizik,operativni rizik,rizik rocne i strukturne neuskladjenosti imovine sa obavezama,rizik
rizik deponovanja i ulaganja sredstava,pravni rizik,reputacioni rizik).
!8a bi se nadzor nad osig.drustvom mogao kvalitetno da sprovodi,potrebno je rangrati
odredjene komponente drustava,a pre svega6adekvatnost kapitala,kvalitet
aktive,reosiguranje,aktuarske rezerve,menadzment,profitabilnot,likvidnost.
;&otre)no je i uspostaviti ni# kontrolih 2unkcija upravljanja ri#ikom kao:
))zakonitost poslovanja
+)interna revizija
9)upravljanje rizikom osiguranja
")finansijska analiza
17.Tehnicki re#ultat
Tehnicki re#ultat ima ! osnovna o)lika:
1.tekuci tehnicki re#ultat!iznos likvidiranih steta u tekucoj godini se podeli sa iznosom
fakturisane premije u tekucoj godini i tako dobijeni iznos pomnozi sa )...(dobija se u F)
!.merodavni tehnicki re#ultat!iznos merodavne stete se podeli iznosom merodavne
tehnicke premije i pomnozi se sa )..(dobija se u F).
I#nos merodavnih steta dobijamo kada saberemo iznose rezervisanih steta prenetih iz
prethodne godine i iznose prijavljenih i likvidiranih steta iz tekuce godine i od tog zbira
oduzmemo iznose prijavljenih a nelikvidiranih steta u tekucoj godini,koje su rezervisane
na kraju godine.
0erodavna tehnicka premija se dobija kada se sabere prenosna premija iz predhodne
godine i fakturisana premija u tekucoj godini i od tog iznosa oduzme prenosna premija
koja se na kraju godine prenosi u narodnu godinu.