Philip Graves

Istina o
Protokolima
KNJIEVNI FALSIFIKAT








The Times, 16., 17. i 18. Avgust 1921.



PREDGOVOR.

Takozvani "Protokoli Sionskih Mudraca" objavljeni su u Londonu
1920. god. pod naslovom "The Jewish Peril" .
Ta knjiga je prevod dela objavljenog u Rusiji, 1905., od strane Sergeja
Nilusa, vladinog zvaninika, koji tvrdi da ju je primio od prijatelja kopiju
zapisnika sa tajnog sastanku, odranom u Parizu od strane Jevrejske
organizacije koja kuje zaveru da svrgne civilizaciju u cilju uspostavljanja
globalne jevrejske drave.
"Protokoli" su privukivali malo panje sve do Ruske revolucije 1917.,
kada su Boljevici, meu kojima su bili i mnogi Jevreji koji su se predavali i
praktikovali politike doktrine koje u nekim takama bile nalik onima u
"protokolima", navela je mnoge da veruju da je Nilusovo navodno otkrie
originalno. O "Protokolima" se nairoko diskutovalo, a prevedeni su na vie
evropskih jezika . Njihova autentinost je esto napadana i izneti su mnogi
argumenti u prilog teoriji da su falsifikat.
U naredne tri lanka carigradski dopisnik The Times-a predstavlja
po prvi put ubedljiv dokaz da je dokument u sutini neveti plagijat. On je
prosledio ''The Times- u'' primerak francuske knjige iz koje je napravljen
plagijat. Britanski muzej poseduje kompletan primerak knjige, koja ima
naslov "Dialogue aux Enfers entre Machiavel et Montesquieu, ou la
Politique de Machiavel au XIX. Sicle. Par un Contemporain", [Dijalog u
Paklu izmeu Makevelija i Monteskjea, kod nas poznatiji pod imenom
Razgovori izmedju Makevelija i Monteskjea na onome svetu] a objavljena
je u Briselu 1865. Ubrzo nakon njenog objavljivanja , Maurice Joly, pariski
advokat i publicista, je uhapen od strane policije Napoleona III i osuen na
15 meseci zatvora.














I KNJIEVNI FALSIFIKAT

"Postoji jedna stvar u vezi Carigrada koju vredi zapamtiti", rekao
jedan diplomata piscu 1908. "Ako samo ostanete ovde dovoljno dugo
sreete mnoge ljude koji su bitni, i moete pronai klju za mnoge udne
tajne. "Ipak, moram da priznam da kada je otkrie koje je tema ovih lanaka
saoptena meni ja sam u poetku bio nepoverljiv. Gospodin X, koji mi je
doneo dokaze, bio je uveren. "Proitajte ovu knjigu skroz do kraja", rekao je
on, " i nai ete neoboriv dokaz da su "Protokoli Sionskih Mudraca" plagijat.
"Gospodin X, koji ne eli da se njegovo pravo ime zna, je ruski
zemljoposednik sa engleskim vezama. Pravoslavac po veri, po politikom
ubeenju Ustavni monarhista. On je ovde doao kao izbeglica posle
konanog neuspeha u Bele Garde u Junoj Rusiji. Dugo je on bio
zainteresovan za jevrejsko pitanje kada je bio u Rusiji, prouavao je
"Protokole", a tokom perioda Denjikijeve dominacije je napravio istragu sa
ciljem otkrivanja da li okultno-masonska organizacija, kao to su u
"Protokolima", postojala u junoj Rusiji. Jedina takva organizacija je bila
Monarhija. Otkrie kljua problema "Protokola" doao mu je sluajno.
Pre nekoliko meseci kupio veliki broj starih knjiga od biveg
slubenika "" (politika policija) koji je pobegao u Carigrad.
Meu ovim knjigama bila je knjiga malog obim na francuskom jeziku,
nedostajala joj je naslovna strana, sa dimenzijama od 5
1/2
ina sa 3

ina. To
je bilo jeftino izdanje. Na konoj poleini odtampano latinicom stojala je
re Joli (Joly). Predgovor, pod nazivom "Jednostavna upozorenja", nosi
datum eneva, 15. oktobar 1864. Knjiga sadri 324 strana, iji brojevi 315-
322 zakljuno pratite stranicu 24 u jedinoj kopiji poznatog gospodina X,
moda zahvaljujui greci kada je knjiga stampana. Papir i tip tampe su
karakteristini za "ezdesete i sedamdesete godine" prolog veka. Ovi detalji
su dati u nadi da oni mogu dovesti do otkria naslovu knjige. Gospodin X
smatra da mora biti retka, jer da nije tako, "Protokoli" bi brzo bili prepoznati
kao plagijat od svako ko bi proitao originalni.
Da su kasnija izdanja "lana" nije mogao da se odri ni za trenutak za
svako ko ga je video. Njen originalni vlasnik, stari oficir Ohrane, nije se
mogao setiti gde ju je dobio, nije davao nikakav znaaj tome. Gospodin X, je
pogledivao na delo jednog dan, bio je zaprepen slinou izmeu pasusa
koji je spazio i fraze u francuskom izdanju "Protokola" (Edition de la Vieille
France, 1920, 5, Rue du Praux-Clercs, 5, Paris 7th Arrondissement). On je
pratio trag, i ubrzo shvatio da su "Protokoli" u velikoj meri bili isto tolika
parafraza enevskog originala kao i objavljenoj verziji telegrama Slube rata
ili Inostranih poslova koji je parafraza kriptovanog originala.
Pre nego to sam dobio knjigu od gospodina X, bio sam, kao to sam
rekao, nepoverljiv. Nisam verovao da su "Protokoli" Sergeja Nilusa bili
verodostojni, oni su objasnili previe od ogromne jevrejske zavere. Profesora
Nilusa raunica o tome kako su preovladali bio je previe melodramatiana
da bude verodostojna, i bilo je teko poverovati da pravi "Protokoli Sionskih
Mudraca" ne bi proizveli pametniju politiku emu od sirovih i pozorinih
podnaslova Protokola. Ali nisam mogao da verujem, da nisam video, da
pisac koji je snabdevao Nilusa sa svojim originalima je bio nemaran i
bestidni plagijator.
Knjiga iz eneve je vrlo slabo skriven napad na despotizam
Napoleona III u formi niza od 25 dijaloga podeljenih u etiri dela.
Sagovornici su Monteskje i Makijaveli. U kratkom predgovoru knjige
anonimni autor istie da ona sadri odlomke koji se mogu primeniti na svim
vladama, ali posebno personifikuje politiki sistem koji nije varirao u
svojim aplikacijama ni za jedan dan od fatalnog i avaj ! suvie je daleko
datum kada je ustolien". Njegove reference na "Hausmanizaciju" u Parizu,
o represivnim mera i politike francuskog cara, na njegov rasipniki
finansiski sistem, prema njegovim ratovima, njegove upotrebe tajnih
drutava u svojoj spoljnoj politici (ozloglaeni odnosi sa Karbonarijima) i
njegovo zabranjivanje istih u Francuskoj, o njegovim odnosima sa
Vatikanom, i njegovom kontrolom tampe su nepogreivi. enevska
knjiga, ili kako e se odsada zvati enevski Dijalozi, poinje sa sastanka
duhova Monteskjea i Makijavelija na pustoj plai u svetu utvara. Posle duge
razmene utivosti Monteskje pita Makijavelija da objasni zato je od
estokih republikanca postao autor "Princa" i "osniva te tmurne kole
miljenja koja je nainila sve krunisane glave svojim uenicima, ali koja je
dobro uklopljena da opravda najgore zloine tiranije". Makijaveli odgovara
da je realista i nastavlja da opravdava studiju "Princa", i da objasni njegovu
primenu u dravama zapadne Evrope od 1864.
U prvih est "Dijaloga" Monteskije je dobio ansu da argumenta
opravda sebe. U sedmom dijalogu koji odgovara petom , estom i sedmom i
delimino osmom delu "Protokola", on doputa Makijaveliju da opie
nadugako kako e reiti problem stabilizacije politikih drutava
"neprekidno naruavanih duhom anarhije i revolucije". Od sada Makijaveli
ili u stvarnosti Napoleon III, govorei preko Makijavelija, ima lavovski deo
dijaloga. Doprinos Monteskjea uz to postaje sve vie i vie uzvikivaki, on
je okiran dubinom odbrane Makijavelija-Napoleon jednog sposobnog i
nemilosrdnog diktatota, ali njegovi kontra-argumenti postaju krai i slabiji.
Povremeno, zaista, autor "L' Esprit des Lois" (Duh Zakona) je napravljen
da prekine lou sliku kao - parvum componere magno - kada Dr Votson
namerava da razgovara o kriminologiji sa erlok Holmsem.
Protokoli idu gotovo istim redosledom kao Dijalog. Dijalolozi
1.-17. generalno korespondiraju sa "Protokolima" 1.-19. Ima nekoliko
izuzetaka od ovoga. Jedan je u 18. "Protokolu", gde je , zajedno sa
parafrazom pasusa iz 17. Dijaloga ("enevski Dijalog", str 216, 217),
postoji eho iz pasusa 25. "Dijaloga", naime: "Quand le malheureux est
opprim il dit 'Si le Roi le savait'; Quand on veut se venger, qu'on espre un
secours, on dit 'le Roi le saura' ". Ovo se pojavljuje na strani 68. u
engleskom izdanju "Protokola" (4th Edition, published by "The Britons," 62,
Oxford-street, London, W.) "In order to exist, the prestige of power must
occupy such a position that the people say among themselves, 'If only the
King knew about it,' or 'When the King knows about it'. ["U cilju da postoji,
presti vlasti mora da zauzme takvu poziciju da ljudi govore meu sobom,
"Ako samo kralj znao o tome, ili Kada kralj zna o tome]. Poslednjih pet
"Protokola" (br. 20.-24.) ne sadre toliko parafraza iz "Dijaloga" kao prvih
19. Neki od njihove slinosti i parafrazira su, meutim, veoma upadljive, na
primer, sledee:

Zajam (kredit) je pitanje Vladinih hartija koji podrazumeva obavezu da plati
kamatu u iznosu od jednog procenta od ukupnog zbira pozajmljenog novca. Ako je
zajam na 5 procenata, onda u 20 godina Vlada e nepotrebno isplatiti sumu jednaku
osnovici zajma kako bi se pokrila kamata. U 40 godina ona e imati dva puta veu
vrednost, a u 60 godina tri puta od iznosa zajma, ali zajam e i dalje ostati ne
odplaen dug. - "Protokoli", str. 77. [10. Protokol]

MONTESKJE, - "Kako nastaju zajmovi? Po pitanju obveznica podrazumeva se
obaveza Vladi da plati kamatu srazmernu pozajmljenom kapitalu. Tako, ako je
zajam na 5 odsto, Drava je posle 20 godina isplatila sumu jednaku pozajmljenom
kapitalu. Kada istekne 40 godina isplaeno je duplo, posle 60 godina trostruko: a jo
uvek ostaje dunik za ceo iznos kapitala" - "Dijalog", str. 256. [12. Dijalog]

Ali, generalno govorei "Protokoli" 20. i 21. koji se bave (donekle
neuverljivo) sa finansijskim programom Sionskih Mudraca, manje duguju
"Dijalogu", br. 18.-21., nego mati plagijatora koji je jednom na neki nain
pokazao malo originalnosti. To oekivano jer se u "Dijalozima" opisuje
stvarna finansijska politika Francuske Carske Vlade, dok se "Protokoli" bave
budunou. Opet u poslednja etiri "Dijaloga" Makijavelijeva apoteoza
Drugog carstva, koja se zasniva na istorijskim injenicama koji su se
dogodile izmeu 1852. i 1864., oigledno nametenih krtih materijala za
plagijatora koji je eleo da dokae ili, vrlo verovatno, mu je nareeno da se
dokae u "Protokolima" da je krajnji cilj jevrejskih voa bio da se svetu
nametne vladar iz loze kralja Davida. Rezultati paralela izmedju dve knjige
i teorije u pogledu metoda plagijatora i razloga za objavljivanje "Protokola",
1905. e biti predmet daljih lanaka. U meuvremenu zabavno je saznati da
jedina tema sa kojom se "Protokoli" bave, je sasvim suprotno onima koja
prate Makijavelija u "Dijalozima" a to je privatni ivot Suverena. Poslednje
rei "Protokola" su "Na Vladar mora biti besprekorn". Mudraci oigledno
predlou da odre kralja Izraela kao dobar primer. Istorijski Makijaveli je
bio, znamo to, vie skandalozni stari gospodin, i njegove uporne ljubavne
avanture, daleko su od naruavanja reputaciju jednog Suverena, ine ga
predmetom interesovanja i simpatija od strane "najpravednije polovine
njegovih podanika".

























II PLAGIJATORSTVO NA DELU.
Dok "Dijalozi" poinju sa razmenom komplimenata izmeu
Monteskjea i Makijavelija, koja se odvija na sedam stranica, autor
Protokola uranja odjednom in media res.
Moemo da ga zamislimo kako uurbano okree prvih sedam strana
ove knjige za koju mu je nareeno da parafrazira u kratkom vremenu, i
ljutito promrmlja, "Nita odavde. Ali, na strani 8 Dijaloga nalazi ono to
eli; vei deo ove stranice a i sledee su odmah parafrazirane, ovako:


Dijalozi, str . 8 [1. Dijalog].

Meu oveanstvom zli instinkt je jai
nego dobri. oveka vie privlai zlo
nego dobro. Strah i Sila imaju nad
njim vie uticaja od razloga . . . Svaki
ovek tei dominaciji; ne jednom, ve
bi bio tlaitelj, ako bi mogao; svi ili
skoro svi su spremni da rtvuju prava
drugih zarad sopstvenih interesa ...





Protokoli, str. 1 [1. Protokol].

Mora se napomenuti da ljudi sa
korumpiranim instinktima su brojniji
od onih sa plemenitim instinktom.
Zato u upravljanju Svetom najbolji
rezultati su dobijeni putem nasilja i
zastraivanja, a ne akademskim
diskusijama. Svaki ovek tei ka
vlau; svaki bi voleo da postane
dictator samo ako bi mogao to da
postane; i zaista retki su ljudi koji ne
bi bili voljni da rtvuju dobrobit
drugih kako bi postigli svoje line
interese.

ta sputava one zveri grabljivice koje
se nazivaju ljudima da napadaju jedni
druge? Brutalnost neobuzdana Sila u
prvim fazama drutvenog ivota, onda
Zakon, to je jo uvek sila regulisana
formama. Vi ste konsultovali sve
istorijske izvore, svuda sila predhodi
pravdi. Politika sloboda je samo
relativna ideja ...



ta sputava divlje zveri grabljivice
koje nazivamo ljudima? ta je vladalo
nad njima do sada? U prvim fazama
drutveva oni su podinjeni
brutalnou i slepoj sili, onda zakonu,
to je u stvarnosti ista sila, samo
maskirana. Iz ovoga sam zakljuio da
po zakonu prirode pravo lei u moi.
Politika sloboda u stvari nije nita do
ideja.
Dar slobode po Makijaveliju u Dijalozima, samouprave prema
Protokolima (strana 2.) dovodi brzo do graanskog i drutvenog sukoba, a
drava je uskoro unitena unutranjim trzavicama ili od inostrane
intervencije pratei na petama graanski rat. Zatim sledi jednina paralela
izmeu dve knjige koja zasluuje citat:
Dijalozi, str. 9 [1. Dijalog].

Koje oruje (Drave) koriste u ratu
protiv stranih neprijatelj? Hoe li
suprostavljeni generali ispriati svoje
planove napada jedni drugima i na taj
nain biti meusobno u poziciji da se
brane? Hoe li oni meusobno
zabraniti none napade, zamke,
zasede i bitaku sa nejednakom silom?
Naravno da ne; takvi borci bi bili
podvrgnuti sudskim ismejavanju. Da
li ste vi protiv postaljavanja ovih
Protokoli , str . 2 [1. Protokol].



... Postavio bih pitanje zato nije
nemoralno za dravu koja ima dva
neprijatelja, jednog spoljnog i jednog
unutraneg, da koriste razliita
sredstva odbrane protiv prvog a
potom to da koristi protiv drugog, da
ga napadnu nou ili sa superiornijom
silom? ...
zamki i trikova, svih strategije
neophodan u ratu protiv neprijatelja,
i revolucionarna?


Oba "Makijaveli" i autor Protokola slau se (Protokoli str.3,
Dijalozi, str. 11) gotovo istim reima da politika nema nita zajednikog
sa moralom. Pravo je opisano u Protokolima kao "apstraktna ideja,
zasnovana ni na emu", u Dijalozima kao "beskrajno nejasan izraz.
Cilj, kau obojica, opravdava sredstva. "Ja poklanjam manje panje",
kae Makijaveli, "onome to je dobro i moralno, nego onome to je korisno i
neophodno". Protokoli ( str. 4) koriste istu formulu, zamenjujui re
"korisno" sa "isplativo" [sveo ovo je u 1. Protokolu i u 1.Dijalogu]. Prema
Protokolima onaj koji e vladati "mora da pribegne lukavstvu i licemerju".
U drugom Dijalogu ( str. 15) Monteskje kudi Makijavelija to ima "samo
dve rei da ponovi Sila i likavstvo . I Makijaveli i "Mudraci"
Protokola propovedaju despotizam kao jedina zatita od anarhije. U
Protokolima ovaj despotizam mora da bude jevrejski i nasledan.
Makijavelijev despotizam je oigledno Napoleonski [3.Protokol, 3. Dijalog].
Postoje mnogo drugih paralela izmeu ovih knjiga. ak 50 parafraza
u odlomcima iz Protokola su jednostavno parafraze odlomaka iz Dijaloga.
Citat Per me reges regnant, ["Po meni kraljevi kraljuju"] s pravom dat u
Vieille francuskom izdanju Protokola (str. 29) [5. Protokol], dok je u
engleskoj verziji regnant zamenjen sa regunt (str. 20), pojavljuje se na str.63
Dijaloga [6. Dijalog]. Sulla [rimski imperator], koga engleska verzija
Protokola uporno naziva "Silla" [ili Syilla], se pojavljuje u obe knjige.

Nakon sto je prekrio Italiju sa krvlju, Sulla je iveo kao obian graanin u Rimu;
nije mu falila ni dlaka sa glave.
Dijalozi, str. 159. [13. Dijalog]

Setite se, u vreme kada je Italija poplavljena sa krvlju, Silli nije falila ni dlaka sa
glave, a on je bio ovek koji je ogovoran za prolivanje krvi.
Protokoli, str. 51. [15. Protokol]

Sulla, koji je nakon proskripcije prognan "u divljaki raskoni dom",
jedan je od tiranina koje svaki uenik zna i oni koji veruju da Mudraci 33.
Stepena su odgovorni za Protokole, mogu rei da je to puka sluajnost. Ali
ta je egzotinim Vinu, Hindu boanstva sa sto ruku koje se pojavljuje dva
puta u obe knjige? Sledei odeljci nikada nisu bili objnjeni kao "nesvesni
plagijat".

Dijalozi, str. 141 [12. Dijalog]:
Makijaveli - . " Poput boga Vinu, moja tampa e imati stotinu ruku, te
ruke stavie svoje dlanove na razne oblike miljenja irom zemlje ".

Protokoli, str. 43 [12. Protokol]:
"Ove novine, poput indijskog boga Vinu, posedovae stotine ruku, od
kojih e s svaka da osea puls varira javnog mnjenje".

Dijalozi, str. 207 [7. Dijalog]:
Monteskje : - "Sada razumem figuru boga Vinu, ima sto ruku poput
indijski idola, i svaki od vaih prstiju dodiruje izvor.

Protokoli, str. 65 [17. Protokol]:
"Naa vlada e liiti na hinduistikog boga Vinu. Svaki od naih stotinu
ruku odrae jedan izvor socijalne mainerije Drave".


OPOREZIVANJE TAMPE

Dijalozi i Protokoli podjednako posveuju posebnu panju tampi, kao i
njenoj emi za njukanje i kontrolu, u tome su gotovo identini - apsolutno
identini, zaista, u mnogim detaljima. Tako Makijaveli na str. 135. i 136.
Dijaloga obrazlae sledeu genijalnu emu [11. Dijalogl]:

"Ja u poveati porez na novini i knjige, odnosno uveu obavezu peata na
knjigama koje imaju manje od odreenog broja stranica. Knjiga, na primer,
sa manje od 200 ili 300 strana nee se rangirati kao knjiga, nego kao broura.
Siguran sam da vidis prednost ove eme. U jednu stranu sam tanak (je
rarfie) u porezu od oblaka kratkih knjiga koje su puki dodaci novinarstva; s
druge strane primoravam one koji ele da izbegnu obavezni peat da se bace
na duga i skupa dela, koje teko da e ikada biti prodata, i jedva itana u
takvom obliku".

Protokoli, str. 41[12. Protokol], imaju:


"Mi emo to oporezovati (tampnje knjiga) na isti nain kao i novine - to jest,
putem akciznih markica i poreza. Ali na knjige manje od 300 strana emo
ustanoviti duplo vei porez. Ove kratke knjige emo klasifikovati kao
pamflete, koji ine najei oblik tampanog otrova. Ove mere e takoe
primoravati pisce da objavljuju tako duge radove koji e biti malo itana u
javnosti prvenstveno zbog njihove visoke cene".

Oba imaju isti duboki prezir prema novinarima.

Dijalozi, str. 145, 146 [12. Dijalog]:

Makijaveli - "Morate da znate da je novinarstvo vrsta Slobodnog Zidarstva
[Masonerije]; oni koji ive od nje sigurno... jedno drugom po vezama
profesionalne diskrecij; kao stari auguri, olako ne odkrivaju tajnu svojih
proroita. Oni nee dobio nita ako izdaju svoje, jer uglavnom su osvojili
manje-vie diskreditujue oiljke..."

Protokoli, str. 44[12. Protokol]:

"Ve sada postoji u francuskom novinarstvu sistem masonskog razumevanja
za davanje kontra - znakova. Svi organi tampe vezani su obostranom
profesionalnom tajnom u maniru drevnih proroita. Ni jedan od lanova
nee izdati njihove tajne, ako nije nareeno da tajna postane javna. Nijedan
izdava nee imati hrabrosti da izda tajnu koja mu je poverena, razlog tome
je da ni jedan od njih nije primljen u knjievni svet bez nekog sumnjivog
akta u svom prolom ivotu".


PREZIR PREMA NARODU

Ali to nije nikakav prezir u odnosu na ono to i Makijaveli i Mudraci
ispoljavaju prema narodu koje tiranija pretvara u nita vie od ropstva.

Dijalozi, str. 43 [4. Dijalog]:

Makijaveli: "Vi ne znate neogranienu zlobnost naroda... puzei pred silom,
nemilosrdan prema slabima, neumoljiv prema manama, popustljiv prema
zloinu, nesposobna da tolerie protivrenosti slobodnog reima, i strpljivi do
take muenitva pod nasiljem nekog drskog despotizma... dajui sebi
gospodare kojima oprataju njihova dela, a da bi za najmanju stvar bili u
stanju da obezglave dvadeset ustavnih kraljeva.




Protokoli , str . 15 [3. Protokol]:

"U svojoj upornoj zlobnosti gojimski narodi pomau nau nezavisnost - kada
klee oni se saginju pred vlau, kada su nemilosrdani prema slabima; bez
milosti prema manma, i blagi prema zloinima, kada odbijaju da priznaju
protivrenosti slobode, kada su su strpljivi do stepena muenitva u odnosu
sa nasiljem nekog smelog despotizma. Od ruku svojih sadanjih diktatora,
Premijera, i Ministara, oni trpe zlostavljanja da bi za najmanju stvar bili u
stanju da ubiju dvadeset kraljeva.

I Mudraci i Makijaveli predlau da se napravi politiki zloin
potpuno nepopularni putem asimilacije postupaka politikog kriminala sa
zloincima. Obe strane posveuju ne malo panje policijskj organizaciji i
pijunai; tvorac Makijavelija je oigledno studirao policijske metode
Napoleona III i propati od ruku njegovih agenata. Obe knjige predlau da
se vri jaka kontrola nad pravosuem. to se tie Vatikana, Makijaveli-
Napoleona, imajui na umu nedavnu istoriju Italije, ima za cilj potpunu
kontrolu papstva. Nakon razbuktane javne mrznje protiv Rimske Crkve i
njenog svetenstva, on e intervenisati da zatiti Svetu Stolicu, kao
Napoleon III intervenisao, kada su "radili chassept uda" [16. Dijalog].
Mudraci predlau slian plan: "i kada se ljudi u svom besu baci na Vatikan
mi emo se pojaviti kao njegovii zatitnici kako bi zaustavili krvoprolie"
[17. Protokol]. Na kraju, naravno, oni misle da unite Crkvu. Grozni efovi
pan-judejske zavere jedva da imaju neki drugi plan osvajanja. Makijaveli ,
naravno , ne ide tako daleko . Dovoljno za njega bezbedno akopapa bude
podnet u Napoleonovih depovima .
Da li je neophodno dalje iznositi dokaze o tome da su veini deo
Protokoli Jednostavno parafrazira Dijaloga, sa zlim jevrejskim Mudracima, i
na kraju Izraelac kao svetski vladar umesto Makijaveli Napoleona III, i
ivotinjski goyim (nevernik) umesto nepouzdanog naroda, uhvaen u stegu
siromatva, vodjen ulnou, prodran ambicijom, koje Makijaveli
namerava da pobedi?












III POJEDINI ZAKLJUCI
Ne postoje dokazi o tome kako su Dijalozi dospeli u Rusiju. Sledea
teorija moe biti mogua.

Tajna policija Napoleonova treeg, od kojih su mnogi bili Korzikanci,
morala je da zna za postojanje Dijaloga i gotovo sigurno su ih dobili od
nekog od mnogih uhapenih osoba pod optubom za politike zavere za
vreme vladavine Napoleona III. U poslednje dve decenije 19. veka i u prvim
godinama 20. uvek je bilo nekoliko Korzikanca u Palati carske policije, i u
ruskoj tajnoj slubi. Kombinovanjem hrabrosti sa utljivosti, visoke
prosene inteligencije sa vernou prema svom zapovedniku, Korzikance
ini tajnim agentima ili telohraniteljima prve klase. Nije nemogue da su
Korzikanci koji bili u slubi Napoleona III, ili koji su imali rodjake u tajnoj
slubi, doneli enevske Dijaloge u Rusiju, gde je neki lan Ohrane ili
neki dvorski slubenik doao u posed ovog dela, ali ovo je samo teorija.

to se tie Protokola, prvi put su objavljeni 1905. u Carskom Selu
[ ], kao drugo izdanje knjige pod naslovom "Veliko Unutar
Malog", autor je bio profesor Sergej Nilus. Profesor Nilus je opisao pisca
kao nauenog, pobonog, lakovernog Konzervativca, koji je kombinovao
mnogo teolokog i neke istorijske uenosti sa jedinstvenom nedostatak
znanja o svetu. U januaru 1917, Nilus, prema uvodu francuske verzije
Protokola , objavio knjigu pod nazivom "Ovde je, pred naim vratima!!" u
kojoj ponovo objavlje Protokole. U ovom drugom radu, u skladu sa
francuskom verzijom, profesor Nilus je izjavio da mu je rukopis Protokola
dao Aleksej Nikolajevi Suhotin, plemeni koji je kasnije postao vice-
guverner Stavropolja.
Prema izdanju iz 1905. Protokolisu dobijeni od strane ene koja ih
je ukrala od "jednih od najuticajnijih i visoko rangiranih voa Masonerije.
Kraa se odigrala na kraju tajnog sastanka "inicijacije" u Francuskoj, u
gnezdu jevrejske zavere". Ali u pogovoru u engleskoj verziji Protokola
profesor Nilus kae, "Moj prijatelj ih naao kod mudraca u seditu Sionskog
Drutva koji se trenutno nalazi u Francuskoj". Prema francuskoj verziji
Protokola, Nilus u svojoj knjizi iz 1917. navodi da su Protokoli beleke
plana sainjenog u "Savetu Mudraca" od strane Teodora Hercela na prvom
Cionistikom Kongresu koji je odran u Bazelu, u avgustu 1897., i da se
Hercel potom alio Cionistikom Komitetu zbog nepromiljenog
objavljivanja poverljivih informacija. Protokole su navodno potpisali
cionistiki predstavnici 33. stepena Masonerije u Orijentu i onda su tajno
uklonjeni iz kompletne dokumentacije zapisnika navedenog Cionistikog
Kongresa, koja je bila skrivena u "Glavnom cionistikom tabu, koji se
nalazi na francuskoj teritoriji".
Izjave profesora Nilusa su prilino kontradiktorne po pitanju porekla
Protokola. Nije mnogo ubedljiva pria! Teodor Hercel je mrtav; Suhotin je
mrtav , i gde su potpisi cionistikih predstavnika 33. stepena?
Pregledavanjem teksta Protokola, i uporeujui ga sa onim u
Dijalozima, upeatljivo je odsustvo bilo kakvog napora plagijatora da
sakrije svoju plagijat. Parafraziranje je veoma nemarno; delovi reenice, cele
fraze ponekad su identini; razvoj misli je isti, nije vredno pomena pokuaj
da se izmeni redosled enevskih Dijaloga. Plagijator pominje Darvina,
Marksa, i Niea u jednom pasusu kako bi "u toku s vremenom"; on je dao
jevrejske osobine "Makijavelijevoj" emi za diktature, ali je potpuno nije
uspeo da sakrije njegove zasluge enevskih Dijaloga. To daje utisak da
pravi pisac Protokola, koji izgleda da nema bilo kakve veze sa Nilusom i
to bi mogao da bude neki sasvim nevani prcis pisac zaposlen od strane
Dvora ili u Ohrani, bio duan da parafrazira original u kratkom vremenu.
Dokaz jevrejske zavere je bio potrebna brzo kao oruje za borbu
konzervativaca protiv liberalnih elemenata u Rusiji .

Gospodin X, koji otkrio plagijat, me je obavestio da su Protokoli,
ubrzo nakon njihovog otkria 1901., etiri godine pre njihovog objavljivanja
od strane profesora Nilusa, sluili su kao pomona stvar, to jest, prvi poraz
Monsieur Philippe-a, francuskog hipnotizera i itaa misli, koji je stekao
znaajan uticaj kod cara i carice na poetku ovog veka. Dvorski miljenik je
bio omren od strane pojedinih uticajnih linosti, i izazvao prirodnu
ljubomoru od strane monaha, taumaturg [udotvorac], kao sline avanture od
kojih se nadao da e pridobiti cara preko carice u njihovom interesu, ili
preko raznih klika. Filip nije bio Jevrejin, ali je bilo lako predstaviti
Francuza iz "tog gnezda jevrejske zavere" kao cionistikog agenta. Filip je
spao od miljenika, do toga da se kasnije vrati u Rusiju i pokua da pronae
sebe jo jednom u dobroj volji Dvora.
Ali, glavni znaaj Protokola je njihovo korienje u tokom prve
ruske revolucije. Ova revolucija je podran od strane nekih jevrejskih
elementa u Rusiji, naroito od strane jevrejskih bundista. Okhrana je znala
za ovo savreno dobro, imala je svoje jevrejske i kripto-jevrejski agente, od
kojih je jedan potom ubio M. Stolipina, bila je u liga sa monim
Konzervativnom frakcijom, sa svojim saveznicima koji su pokuao da
dostignu carevo uvo. Dugo godina pre Ruske revolucije 1905-1906. je
postojala pria o tajnim saveta rabina koji neprestano kuju zaveru protiv
pravoslavaca. Objavljivanje Protokola 1905. sigurno je dolo u povoljnom
trenutku za Konzervativce. Neki Rusi su tvrdili da je rukopis Protokola
dostavljen caru poetkom 1905., i da je to doprinelo padu liberalnog Princa
- u toj godini i naknadnog jakog reakcionarnog pokreta.
Meutim, to moe biti, datum i mesto objavljivanja prvog izdanja Nilusovih
Protokola koji su sada znaajniji kada znamo da su originali koje su mu
dati jednostavno parafraze.

Sledei zakljuci su, dakle, nametnuti svakom itaocu ove dve knjige
koji je prouavao Nilusove izvetaj o poreklu Protokola i da ima neko
neka znanja iz ruske istorije u godinama koje su prethodile revoluciju u
1905-6.:

1. Protokoli su u velikoj meri parafraza knjige ovde uslovno zvane
"enevski Dijalozi".
2. Oni su isplanirani tako da se neguje verovanje meu ruskim
konzervativacima, a posebno u dvorskim krugovima, da je glavni
uzrok nezadovoljstva meu politikim nastrojenih elemenata u Rusiji
nije bila represivna politika birokratije, ve svetska jevrejska zavera.
Oni na taj nain slue kao oruje protiv ruskih liberala, koji su pozvali
cara da napravi odreene ustupke.
3. Protokoli su parafrazirani veoma ishitreno i neoprezno.
4 . Pojedini delovi Protokola nisu izvedeni iz enevskih Dijaloga
oni su verovatno obezeeni od strane Ohrane, a ona ih je vrlo
verovatno dobila od [lanih] Jevreja zaposlenih da pijuniraju svoje
sunarodnike.

Toliko o Protokolima. Uinili su tetu, ne toliku, po miljenju pisca, u
buenju antijevrejskog oseaja, koji je stariji od Protokola i da e postojati
u svim zemljama gde postoji jevrejski problem sve dok se taj problem je
reeni, vee su zlo uinili ubedivi sve vrste uglavnom dobrostojeih ljudi od
kojih svaku manifestacija nezadovoljstva na strani siromanih je neprirodna
pojava, vetaka agitacija izazvana od strane tajnog jevrejskog drutva.


Uvodni lanak pretampan iz
The Times
18. avgust 1921. godine

Mi smo danas objavili poslednji lanaka o takozvanim "Protokoli
Sionskih Mudraca" od naeg dopisnik iz Carigrada, koji je efikasno
razotkrio izuzetan falsifikat. Mi, naravno, nemamo nikakve politike ciljeve
sa donoenjem ove prevare na svetlost dana. Na optim aspektima jevrejskog
problem na stav je poznato nepristrasan, i nemamo nameru da biramo
stranu u ovim politikim kontroverzama po ovom pitanju koje previe esto
izaziva prekomernu strast i prikriva svoj pravi karakter. U interesu
objektivne istine, bilo je od velike vanosti da legenda koja je tako dugo
povezan sa "Protokolima Sionskih Mudraca" treba da bude razotkrivena u
najranijoj moguoj prilici.
Sledi saetak injenica iz ovog zanimljivog istorijskog icidenta. Ruska
knjiga objavljena u 1905. od strane slubenog lica po imenu Sergej Nilus,
sadri dokument pod nazivom "Protokoli Sionskih Mudraca", koja je
navodno rezime tajnog sastanka jedne jevrejske organizacije koja je kovala
zaveru u francuskoj da zbaci gentilsku civilizaciju i uspostavi globalnu
jevrejsku dravu. Dokument privukla malo panje do posle ruske revolucije
1917., kada je zapanjujui kolaps jedne velike zemlje kroz akciju na
Boljevika i prisustvo velikog broja Jevreja u boljeviim redovima izazvala
mnoge da trae neko pojednostavljeno objanjenje katastrofe. "Protokoli" se
pojavili da prue takvo objanjenje, naroito jer taktika Boljevika u
mnogim aspektima liila na one koji zagovaraju "Protokoli". Knjiga je
prevedena na nekoliko evropskih jezika i napravila osnovu za ostraene
disertacije o navodnoj svetskoj jevrejskoj opasnosti. Postojala je izvesna
ubedljivost o ovoj tezi koja je privukla mnoge, ali verodostojnost "Protokola
" je bila veoma snano dovedena u pitanje, a cela stvar je bila zavijena u
nedoumici dok na dopisnik nije objavio svoje izuzetno otkrie. Rus iz
Carigrada, koji je kupio neke knjige od biveg oficira ruske tajne policije,
pronaao je meu njima jednu u kojoj su ga mnogi pasusi podseali na one
u Protokolima". Na dopisnik, ija je panja bila stavljena na probu, naie
pregledavanjem da se "Protokoli" sastoje uglavnom od nespretnih plagijata
iz ove male francuske knjige, koju je on dostavio nama. Knjiga nije imala
naslovnu stranu, ali smo je identifikovali u Britanskom muzeju kao politiki
pamflet uperen protiv Napoleona III i objavljen u Briselu 1865. od strane
francuskog advokat po imenu Maurice Joly, pod nazivom "Dijalog u paklu
imedju Machiavel i Monteskjea". Knjiga je objavljena anonimno, ali autor je
odmah otkriven od strane Napoleonove policije i osuen na kaznu zatvora.
Drugo izdanje je objavljeno u Briselu u 1868,, sa imenom autora i
belekama iz zatvora.
Autor "protokola" je jednostavno kopirao iz "dijaloga" veliki broj
pasusa u kojem je Makijaveli nainjen zagovornikom doktrine i taktika
despotizma, koje je tada praktikovao Napoleon, i stavi ih u usta izmiljenim
Jevrejskim Mudracima. Nema sumnje da su falsifikovanje poinili neki
lanovi ruske tajne policije. Nilus, koji moda do sada delovao ozbiljano,
izjavio je da je rukopis "Protokola" dobio od strane slubenog lica po imenu
Aleksandar Suhotin, koji ispovedi da ih je primio od ene koja ih je ukrala
od nekog Sionskog Mudraca. Na konoj poleini kopije "Dijaloga" koje nam
je poslao na dopisnik primeujemo slova A.S., i videvi da je knjiga
kupljena od jednog biveg slubenika tajne policije, izgleda mogue da je
ova kopija nekada pripadala Suhotinu, i da je kopija u stvari koritena u
sastavljanju "protokola". Dugi niz godina postojala je bliska veza izmeu
ruske i francuske policije, a jedan od zaplenjenih primeraka knjige Joly -a
mogao je lako pasti u ruke ruskog agenta kao to Rahovski, nekada ef ruske
tajne policije u Parizu, sa kojim je povezano vie nespretnih falsifikata, i
moda su ga inspirisali da izmisli oruje protiv jevrejskih revolucionara. U
svakom sluaju, injenica je da je plagijat sada konano razotkriven, a
legendi moe da bude dozvoljeno da predje u zaborav. Istorijska korist ovog
otkria je znaajana, i ako, kao to smo ukazali,po naem miljenju, to ne
utie na jevrejski problem, koji na srenu, u ovoj zemlji, moe se rei da ne
postoji u svoj kontinentalnoj formi [autor uporeuje Veliku Britaniju i
ostatak Evrope].
















POGOVOR

Na alost ovo delo nije otilo u zaborav, ve naprotiv i dan danas je
jako ivo i aktuelno i ako je od odkrivanja prevare prolo vie od 90 godina,
Moda zato to je uporno fosirano u propagandnim antisemitskim akcijama
uz sakrivanje ili ignorisanje injenica o falsifikatu pred irokim narodnim
masama. Hitler i Hacisti posle samo desetak godina su ih aktivno koristili
kao jedan od izgovora u svom progonu Jevreja, koji je rezultirao
Holokaustom. Danas kada su mediji u rukama onih koji ele da indokriniu
narod u izvesnom pravcu, u optoj neinformisanosti i lenjosti savremenog
oveka ovo delo ima plodno tlo da i dalje opstane, pusti jak koren i grane,
pored oigledne prevare.
Philip Graves nije prvi koji je sumnjao i osporavao verodostojnost
Protokola Sionskih Mudraca ali jedan od prvih koji je za to izneo dokaze.
Graves u ovim lancima nije pomenuo da je za ovaj falsifikat korieno jo
jedno, antisemitsko, delo. Ono se zove Bijaric,1868., nastalo pod
direktnim uticajem Joly-evog Dijaloga, koriteno je jedno njegovo
poglavlje koje je kasnije odvojeno izdato kao pamflet, Jevrejsko groblje u
Pragu i Savet predstavnika dvanaest plemena Izraela koje je u stvar
prokilo put Protokolima. Napiso ga je Hermann Goedsche pod
pseudonimom Sir John Retcliffe. Ovo poglavlje je takoe plagijat, plagijat
novele The Queen's Necklace iz 1848. autora Alexandre Dumas Stariji.
Sam Goedsche je priznao da je falsifikovao dokaze na suenju protiv voe
Demokrata Benedict Waldeck-a da je radio protiv kralja, zbog ega je
izgubio posao u pruskoj poti. Neto malo pre Philip Graves-a Lucien Wolf
u Morning post-u je objavio svoj pamphlet The Myth of the Jewish
Menace in World Affairs koji raskrinkrava protokole i Goedsche-ovu
prevaru i druge antisemitske zablude. Jo jedna stvar je veoma zanimljiva
naime skoro je otkriveno da su i Dijalozi verovatno delimini falsifikat
dela Les Mystres du Peuple, Eugene Sue. to nas na kraju dovodi do
zakljuka da su Protokoli plagijat dva plagijata, dakle protokoli su
trostruki plagijat.
I posle Graves-a mnogi su pisali o ovo me i izneto je pregrt dokaza
ali uprkos tome protokoli se i dalje koriste. Ovome mozda doprinose
sterotipi i predrasude kojih se teko odriemo, uukanost u izvesne oblike
verovanja i ponaanje, koji su nam esto nametnuti a da toga nismo ni
svesni, kretanjem po liniji manjeg otpora ne elimo da talasamo
abokreinu jer nemamo vremena za izgradnju novih miljenja obuzeti
jurcanjem za novcem i (nepotrebnim) materijalnim koji je savremeni ovek
sam sebi nametuo.
Moram da vam kaem jo neto Jevreji odavno imaju svoje originalne
protokole, koje koriste i drugi narodi, oni su saetak i ima ih deset, 9.
Protokol glasi: Ne svedoi lano na blinjeg svog.

Crni Trn



















NAPOMENA

Radi lakeg razumevanja dela i pronalaenja citata iz knjiga izvrene
su izvesne imene originala, izmene se sastoje u dodavanju podataka koji se
nalaze u uglasim zagradama [ ], dakle one su delo prevodica a ne autora
knjige.



Urednik, prevod i adaptacija:
Crni Trn