Bundeva kao lek i hrana

Seme bundeve preporuuje se trudnicama, dojiljama, starim i osobama sa

bolesnom jetrom, a svakodnevno treba da ga jedu i mukarci sa
bolesnom prostatom. Gotovo da nema masnoa.
Sa obiljem dragocenih lekovitih sastojaka, bundeva (Cucurbita pepo) nezaobilazna je namirnica na trpezi.
Specifnog ukusa i mirisa, ova jednogodinja zeljasta biljka stigla je iz u!ne "merike, gde je vekovima
bila glavna namirnica u ishrani indijanskih starosedelaca. #anas se jede u itavom svetu, od nje mogu da
se pripremaju i slana i slatka jela, mo!e da se jede !iva, dinstana, peena, pr!ena, a na organizam
izuzetno blagotvorno utie i sve!e ce$en sok.
Ali, bundeva se ne uzgaja samo zbog jestivog ploda, koji moe biti teak i vie od deset kilograma, ve i
zbog uljevitih semenki, od kojih se pravi karakteristino ulje, koje uva sve korisne sastojke semenki, a
zbog specifnog ukusa daje posebnu aromu jelima.
%dlino je kao dodatak salatama i orbama. &lje je bogato omega ' i omega ( esencijalnim masnim
kiselinama koje pove)avaju energiju organizma, poboljavaju zdravlje reproduktivnih organa i obezbe$uju
lep izgled ko!e, kao i bolju *unkciju centralnog nervnog sistema, odnosno mozga.
+ako$e, strunjaci tvrde da bundevino ulje regulie nivo holesterola, preventivno deluje kod *unkcije
mokra)ne beike i poma!e u leenju sindroma iritiranih creva. ,stra!ivanja su potvrdila da ovo ulje
smanjuje rizik od pojave nekih vrsta kamena u bubrezima. & bolje snabdevenim prodavnicama zdrave
hrane mo!e da se na$e i puter od semenki bundeve, koji je tako$e vrlo zdrav.
-lod bundeve sadr!i ./0 vode, ali mnogo minerala i vitamina, zbog ega je idealna namirnica za sve koji
!ele da smraju. 1undeva sadr!i karotin ili provitamin ", vitamine C i 1 grupe2 13, 14, 1', 1(, ali i niacin,
*olnu kiselinu. %d minerala najvie ima kalijuma, *os*ora, kalcijuma i gvo!$a, kao i mnogih oligo i
mikroelemenata.
Sadr!i i vie od (/0 nezasi)enih masnih kiselina i bogato je biljnim proteinima, belanevinama. Sadr!i i
pektine, celulozu, kao i druga biljna vlakna, to je ini lako varljivom. 5asno)a gotovo da nema, jer se u
3// grama bundeve nalazi samo tridesetak kalorija.
"li zato seme ima ak dvadeset puta ve)u kalorijsku vrednost od ploda, jer sadr!i vie belanevina,
ugljenih hidrata i masti. 6aravno, sadr!i i sve vitamine, minerale i druge korisne i lekovite sastojke koje
sadr!i i plod. Seme bundeve preporuuje se i kao efkasan i nekodljiv lek protiv dejih glista i pantljiare.
%sim dece, seme bundeve mogu da uzimaju i trudnice, dojilje, stariji i osobe sa bolesnom jetrom.
Svakodnevno treba da ga jedu i mukarci sa obolelom prostatom jer smanjuje tegobe.
Seme bundeve golice posebno je vredno i bogato korisnim sastojcima. 7ada ljutite seme treba da vodite
rauna da ne uklonite tanku, sivo2zelenkastu poko!icu, jer je u njoj najvie lekovitih sastojaka.
-lod bundeve se u narodnoj medicini preporuuje kao diuretik za izbacivanje suvine vode iz organizma,
naroito kod ljudi obolelih od reume, gihta, zapaljenja bubrega i beike.
1undevu mogu da jedu i dijabetiari pod uslovom da je ne zasla$uju, kao i osobe sa oboljenjima !eluca i
tankog creva. 7o ima psorijazu bundevu treba da jede svaki dan dok je ima na pijaci, kuvanu, peenu u
rerni ili kao sok.
+ako$e, sok se preporuuje i za dobar rad bubrega i kardiovaskularnog sistema, za dobro varenje i
raspolo!enje. -ravi se tako to se pripremi tri kilograma oi)ene bundeve, sedam litara vode, dva
kilograma e)era i dve kesice limuntusa. 1undeva se zatim isee na krike, stavi u erpu sa vodom i
e)erom i kuva. 7ada omeka dobro se propasira, u propasiranu masu doda se limuntus, a onda pakuje u
staklene 8ae. 9lae se zatim zatvaraju celo*anom, umotavaju u )ebe i ostavljaju da preno)e dok se sok
potpuno ne ohladi.
Pije se po potrebi, a sve vreme uva na hladnom i tamnom mestu. ok od bundeve dobar je i protiv upale
jajnika, kao i kod problema izazvanih menopauzom.
7od bolnih proirenih vena bundeva tako$e mo!e da pomogne, preporuka je narodne medicine. #ovoljno
je da se sve!e istrugana bundeva stavi kao oblog na bolna mesta i dr!i to du!e.
%sobama sa zapaljenjem beike ili bubrega savetuje se da svakodnevno jedu obrok koji se sastoji od
dinstane bundeve sa malo paradajza i iseckanog crnog luka. Sve to, pre iznoenja na sto, treba zainiti sa
kaikom do dve pavlake, ali bez soli.
Za oi i nervni sistem
1undeva je izuzetno bogata vitaminom ", koji je va!an za dobar rad oiju, a pogotovo mre!njae.
:ahvaljuju)i betakarotinu, predstavlja sna!an antioksidans i titi oko od katarakte.
+amno!uta bundeva sadr!i i specifnu kiselinu koja deluje protiv kancerogenih )elija. Semenke tako$e
imaju hranljiva svojstva, sadr!e 4/ odsto proteina najboljeg kvaliteta, dosta vlakana koja reguliu rad
organa za varenje, a i dobar su izvor kalijuma, minerala koji uspostavlja ravnote!u tenosti u organizmu i
poma!e boljem radu nervnog sistema.
uvar dobrog raspoloenja 5anje je poznato da plod bundeve sadr!i aminokiselinu koja podstie
izluivanje serotonina u organizam, hormona koji stvara vedro raspolo!enje i ose)aj sre)e. :ato je mnogo
bolje da, umesto tableta, osoba koja je neraspolo!ena pojede kriku kuvane ili peene bundeve, savetuju
narodni lekari. & svakodnevnoj ishrani, tvrde strunjaci, spreava anksioznost i pojavu depresije.