Mit o ptici

drugi deo
II
Teko je danas i opisati te nae udnovate pretke
obrasle vetrom i svetlou.
Jedino nas jo zagrljaji pomalo podseaju
na njihov nain letenja.
Ili to, kad neoekivano otkrijemo u sebi
mogunost da stvaramo takve oblike
iz kojih - kad se primakne uho i oslune -
dopire lepet krila.
Ako se i znalo za postolja u njihova doba,
to nisu bila uporita i temelji, ve katapulti.
U prevelikoj strasti da prevaziu sve to tone
ispisivali su pesme u prostoru pomou takvih dimenzija
koje nas dovode na samu ivicu panike.
Ve tada bili su: sutra. Ve tada bili su: mi.