ta poto neko iz vlasti doe na Prajd?

Itvan Kai
Verovali ili ne, za pojedine pripadnike tzv. graanske orijentacije, koja danas ako je suditi po Vesni Pei i njenim
izlivima brige da neko ne smeni tradicionalne nosioce otmenosti sve vie tone u kulturno-klasni faizam, pitanje
predoeno u naslovu predstavlja par excellence histerino pitanje. Kao odgovor, ve su preventivno naznaene
strategije kako se ponaati ukoliko do odravanja Parade ponosa doe, a zajedniko u njima je tendencija da se ta
manifestacija politiki iskoristi, uopti u sveukupno nezadovoljstvo situacijom u zemlji i poprimi obrise protesta
protiv aktuelne vlasti iste one koja bi u tom sluaju obezbeujui skup, paradoksalno, na drugoj strani rizikovala
ivote organa reda i mira samo da bi joj ta graanska orijentacija pljunula u lice.
Ova histerija koja obuzima nae otmene pripadnike graana, okupljene oko brojnih nevladinih organizacija koje
svake godine kao leinari izrabljuju Prajd zarad sopstvenih politikih ciljeva, naime zastupajui ljudska prava i
slobode, nije nikakva novost. Uoeno je ve da se ona javlja svaki put kada omraeni pojedinci iz vlasti ostvaruju
direktan kontakt sa ugroenim graanima dok im pomau u elementarnim nepogodama. ta je to toliko
nepodnoljivo u tim slikama o kojima su i pojedini novinari pokuali da teoretiu? Odakle tolika gadljivost prema
pripadniku vlasti koji eli da pokae solidarnost na delu i pokrene druge graane da slede njegov primer? Uobiajen
prigovor je da na taj nain vlast koristi graane kako bi ubirala jeftine politike poene, pa sve do vulgarnih
interpretacija da takvi gestovi ne spadaju u opis posla tih pojedinaca.
Ipak, re je o jednoj neuporedivo stalnijoj stvari koja se doivljava kao velika i ozbiljna opasnost, moda vea nego
sama elementarna nepogoda, a uvid u njenu sutinu postie se raskrivanjem sledeeg pitanja: ta se sve za te
otmene graane niti u jednoj slici trenutnog pojednaavanja, u iznenadnoj bliskosti drave i njenih graana? Zato
je preko pomenutih interpretacija po svaku cenu neophodno uvati u ivotu premisu drava je neprijatelj svojih
graana, bez obzira na razliite okolnosti u vremenu i prostoru? Nije teko shvatiti da je upravo ta premisa tzv.
graanskoj opciji bila ba ona koka koja je donosila najvie zlatnih jaja, te da je danas, kada postaje sve tee dokazati
njeno uporite u stvarnosti, imperativno afirmisati tu premisu mnogo agresivnije i sve manje birati priliku koja to
realno opravdava. Bez nje, takoe, otmeni graani vie ne bi ni izgledali naroito otmeni, jer se pad u jednu takvu
rutinu tretira kao uas nad svim uasima.
Zato tu nije vie re niti o Vuiu, Daiu, ovom ili onom, koje bi nae plemenite aristokrate najradije u svojim
snovima veale na Terazijama. Slinu sklonost gaenja prema pojedincima iz vlasti koji su pokuali na svoj nain da se
priblie graanima Peanik je svojevremeno demonstrirao i prema inievoj vonji na biciklijadi, ili isprobavanju
elektrinog trotineta, veeri u studentskoj menzi, vonji vozom i konano, povredi noge zadobijenoj igrom u malom
fudbalu. Tada, dakle, velike razlike, kada je odnos prema vlasti u pitanju, izmeu buroaski bogom danih graana i
onog kojeg su, zovui ga grobar, statusno poniavali da bi se oseali jo otmenijim, nije ni bilo. Sada, kada makar
imamo predsednika koji deluje u okviru ustavnih ovlaenja, ini se da su ovi drugi ostali ba tamo gde su i bili 2003.
godine. tampani list Danas koji doivljavaju kao jedan od svojih retkih preostalih kutaka postaje bilten advokata
odbrane u sluaju uruvija, dok se na sajtu, ispod nedavnog teksta istoriara Nikole Samardia bez ikakvih problema
objavljuje komentar izvesnog Nenada P. koji kae da ne bi bila teta kada bi se nad Vuiem izvrio atentat kakav je
onomad izvren nad iniem.
Ba kao i prole godine, i ove se na sajtu Peanik tema Parade ponosa koristi kao motiv za borbu protiv vlasti i na taj
nain reinterpretira znaenje manifestacije mimo volje i ciljeva njenih organizatora, ili populacije zbog koje se ona
prvenstveno odrava. Razvijaju se strategije interpretiranja kako svaliti krivicu na dravu u oba sluaja bilo da se
Parada odri ili ne. Ako se ne odri, za dravu e se, s pravom, po ko zna koji put rei da je poklekla pred huliganima,
to je bar lako. Oglasie se ombudsman Saa Jankovi, onaj to je svoj licemerni ucenjivaki potencijal prema vlastima
tokom majskih poplava doveo do savrenstva, nevladine organizacije e alarmirati svoje zapadne finansijere i
pobratimske organizacije kao to je OEBS, sve onako kako to ve ustaljeno ide. Ali na koji nain napasti vlast ako se
Parada odri, ili ve pre toga, kad se uini da postoje izgledi da e da se odri?
Pa upravo time to e se rei da Parada uz podrku i prisustvo elnika vlasti i nije prava Parada, da gubi na svom
smislu, na slian nain kao to solidarnost politiara u nepogodama ne spada u solidarnost, ili kao to ni graanin nije
otmen ako ne izraava otpor prema sopstvenoj dravi. Time to e se zbog zavisti radije obesmisliti kompletan
Prajd, nego dozvoliti da vlast ubira politike poene na dogaaju koji Peanik od kad je sveta i veka uzurpira kao
graanski, iako takav postupak osnaen donacijama poput onih iz norveke i holandske ambasade, fondacija
Hajnrih Bel i NED blage veze nema sa borbom za prava LGBT populacije.
Sa takvom klauzulom dramska spisateljica Biljana Srbljanovi podrala je prologodinju Paradu ponosa, kada je
negodovala ve zbog glasina da bi tadanji premijer Ivica Dai mogao da se nae u koloni meu pripadnicima LGBT
populacije, kako bi im pruio podrku. Za tili as, poznata borkinja za ljudska prava pretvorila se samo u deklarativnu i
izjavila da Prajd u prisustvu Daia ne bi bio pravi Prajd, ne marei ni najmanje ta bi na to imali da kau njegovi
organizatori iji je cilj upravo to da budu prepoznati od strane drave kao ravnopravni sa ostalim graanima. tavie,
takvu Paradu nazvala je lanom priom kao da Peanik za koji pie i govori ima neku svoju paralelnu Paradu
ponosa koja mu slui samo da se politiki obraunava sa vlau, a ne da LGBT populaciju uvede u regularne tokove
institucionalnog i praktinog uvaavanja.
Slinu brigu za sopstveni vojni rov ove godine na istom sajtu ve su demonstrirali donekle Dejan Ili, ali ne toliko
koliko Stefan Aleksi koji otvoreno govori o Prajdu kao da je nekakav sinonim za Peanik, takoe apstrahujui taj
dogaaj od njegovih realnih ciljeva i namena i projektujui u njega atribute kakve smatra da zapravo poseduje medij
za koji pie politiku i kritiku otricu. Dakle, sve je isto, sutina se izopaava prisustvom pojedinaca iz vlasti, a
najvea pretnja za demokratiju ove godine je pak kapitalizam, kao da ta dva pojma nuno moraju biti suprotstavljena
i kao da socijalizam na bilo koji nain podrazumeva tu istu demokratiju. Ili je, sa druge strane, Paradu ponosa po
sopstvenom nahoenju prekrstio u Paradu graanskog ponosa, dok obojica ele interesno omasovljenje ovog
skupa i implicitno, odn. eksplicitno jedan anti-vladin protest tj. Prajd po meri Peanika. Za obojicu je omasovljenje
i pretvaranje skupa u neto sasvim drugo od ideje koju imaju organizatori jedini nain da se Vui napadne i
omalovai ukoliko Prajd ipak bude bio odran.
Ovo nije prvi put da grupa autora sa tog opskurnog portala priziva pregrupisavanje i graanski bunt protiv vlasti
nakon izbora 2012. godine. Po povratku sa odmora iz Turske njegove urednice lino su prole godine izrazile al za
tim to se Srbija ne ugleda na zemlju u kojoj su izbile demonstracije oko jednog parka. Vie puta u svojoj radio-emisiji
pravljene su paralele izmeu ukrajinskog i bosanskog scenarija u nameri da se graani Srbije podbune protiv
nemilosrdne, autoritarne i nacional-faistike vlasti, kako se izraavao Dejan Ili. Novinarka Milica Jovanovi
veliku veinu svojih tekstova uporno zavrava apelom na buenje graanstva i masovnu pobunu. Identine tonove
koristili su i Dragan ilas, Bojan Pajti kao i drugi poslanici Demokratske stranke u skuptini. Danas Peanik, idejno
jezgro promaene opozicione propagande, eli da ispolitizuje ni manje ni vie nego Paradu ponosa.
Aleksi je vlastima unapred potpisao testament tvrdei da je odran Prajd zapravo uzurpiran Prajd, pa tako i
eventualno prisustvo politiara iz vrha vlasti na tom dogaaju nuno kompromituje sam taj dogaaj. Ovim se tei
postii pogodak u svakom sluaju bilo da se Prajd odri ili ne, Peanik e imati interpretaciju koja mu odgovara, a
vlast e biti kritikovana. Najvanije, nijedan od autora u spomenutim diskursima ni najmanje ne vodi rauna o
ciljevima organizatora koji se prvenstveno obraaju dravi da ih prihvati za ono to jesu. Da li se onda podrka vlasti,
koja jeste glavni cilj LGBT populacije, zaista moe nazvati uzurpacijom kao to to smatra ovaj ekstremni leviar? Ili je
pre uzurpacija bilo ono to je nekolicina anarho-sindikalista demonstrirala na Prajdu 2010. godine nosei natpis
Smrt dravi, dok je ta ista drava nedaleko odatle krvlju branila njihovo pravo da etaju?
Ako bi se usliile plemenite elje graana sa Peanika, ove godine, pod uslovom da se Parada ponosa uopte odri,
pored pomenutog transparenta mogli bi se pojaviti isto tako i Dole radikal Vui, Stop cenzuri, Smrt
kapitalizmu, Protiv paualnog oporezivanja advokata, Plagijatorska vlast i tome slino. Predstavnici vlasti, od
kojih se trenutno oekuje podrka, bili bi sramotno izvidani i ikanirani od strane onih koji podravaju Peanikovu i
Paradu srodnih NVO i pojedinaca zaslunih za propagandu protiv vlasti, dok bi onaj drugi deo sve to samo mirno
gledao ili eventualno bezuspeno pokuao da nadjaa aplauzom. Malo dalje, ta ista ividana drava rizikovala bi
sukob sa delinkventima u majicama koje izraavaju takoe plemenitu, bratsku ljubav izmeu Rusije i Srbije uz natpise
Vuiu postao si peder, Izdali ste Kosovo, Ustae i Bog uva Putina.
I ko bi u ovakvoj izofrenoj slici koja bi u tom sluaju bila poslata u svet zapravo bio poraen, a ko uzurpiran? Jedno je
sigurno: nakon toga niko vie ne bi verovao organizatorima da ele da organizuju ono to treba da bude Parada
ponosa, ve bi bili primorani da otvoreno zakazuju skupove protiv vlasti samo zbog nekih tamo koji se pribojavaju da
ne izgube svoju otmenost.