PRAVILNIK

O KLASIFIKACIJI I KATEGORIZACIJI REZERVI VRSTIH

MINERALNIH SIROVINA I VOENJU EVIDENCIJE O NJIMA
("Sl. list SFRJ", br. 53/79)

I OPTE ODREDBE
lan 1
Ovim pravilnikom propisuju se jedinstveni kriterijumi za utvrivanje rezervi vrstih mineralnih
sirovina, uslovi za razvrstavanje u kateorije i klase, nain proraunavanja i evidentiranja i
sadr!aj ela"orata o klasi#ika$iji, kateoriza$iji i proraunavanju rezervi vrstih mineralnih
sirovina%
lan 2
&vrste mineralne sirovine ije se rezerve utvruju, razvrstavaju u kateorije i klase i evidentiraju,
u smislu ovo pravilnika, jesu' ualj, uljni ("ituminozni) *krilj$i, uran, "akar, olovo i $ink, !iva,
antimon, $rveni "oksiti, vo!e, manan, nikl i ko"alt, hromit, zlato, vol#ram, moli"den, kalaj,
manezit, kar"onatne sirovine (dolomit, krenjak i kreda), "arit, natrijumove soli, kvar$ne
sirovine, kvar$ni pesak i kvar$ni *ljunak, talk i piro#ilit, #os#ati, "entoniti, vatrostalne i keramike
line, kaolin, halojzit, ips i anhidrid, hrizotil, az"est, #luorit, #eldspat, i anhidrid, hrizotil, az"est,
#luorit, #eldspat, ra#it, volastonit, "eli "oksiti, dijatomit, perlit, sirovine za $ementnu industriju
(lapor$i i krenja$i), tu#, tehniki raevinski kamen, arhitektonsko+raevinski kamen,
opekarske line, *ljunak i pesak%
lan 3
,tvrivanje i evidentiranje podataka o rezervama vrstih mineralnih sirovina i odreivanje
uslova za razvrstavanje rezervi u kateorije i klase vr*i se prema zajednikim kriterijumima (l%
-% do ./) i prema pose"nim kriterijumima utvrenim ovim pravilnikom za pojedine mineralne
sirovine (l% .0% do 1/.)%
2ajedniki kriterijumi primenjuju se na sve vrste mineralne sirovine navedene u lanu 1% ovo
pravilnika%
Pose"ni kriterijumi za pojedine vrste mineralne sirovine utvreni su u odred"ama l% .0% do
1/.% ovo pravilnika%
II 234ED5I&6I 6RITERI4,7I 23 ,T8R9I8354E I
R328R:T38354E RE2ER8I &8R:TI; 7I5ER3<5I; :IRO8I53 ,
63TE=ORI4E I 6<3:E I 53&I5 E8IDE5TIR3543 RE2ER8I
1. Podela leita vrstih mineralnih sirovina na grupe i podgrupe
lan 4
<e!i*ta, odnosno rudna tela vrstih mineralnih sirovina dele se na rupe i podrupe na osnovu
slede>ih elemenata'
0) veliine i slo!enosti o"lika (mor#olo*kih karakteristika)?
1) pripadnosti odreenim enetskim tipovima, odnosno rudonosnim #orma$ijama?
.) mineralo*ko sastava i njeovih karakteristika?
-) karaktera raspodele korisnih komponenti?
@) strukturno+tektonskih o"ele!ja?
A) zahva>enosti postrudnim tektonskim pokretima%
Pripadnost le!i*ta, odnosno rudno tela odreenoj rupi i podrupi opredeljuje optimalnu vrstu i
ustinu (meuso"no rastojanje) istra!nih radova, kojim se utvruje odreen stepen istra!enosti i
poznavanja le!i*ta, odnosno rudno tela%
:tepen istra!enosti i poznavanja le!i*ta, odnosno rudno tela odreuje njihovu podelu na rupe
i podrupe i omou>ava primenjivanje odovaraju>ih kriterijuma pri kateoriza$iji rezervi vrstih
mineralnih sirovina%
3ko za le!i*te, odnosno rudno telo nije utvren stepen poznavanja jedno od elemenata iz
stava 0% ovo lana, ono se razvrstava, u narednu ni!u rupu, odnosno podrupu, iako na
osnovu ostalih elemenata ispunjava uslove za razvrstavanje u vi*u rupu, odnosno podrupu%
2. Stepen istraenosti i stepen poznavanja leita vrstih mineralnih sirovina
lan
:tepen istra!enosti le!i*ta, odnosno rudnih tela i mineralne sirovine utvruje se na osnovu
stepena poznavanja njihovih o"ele!ja (karakteristika), i to'
0) elemenata prostiranja, veliine, o"lika i rae le!i*ta, odnosno rudno tela i njihove veze sa
odreenim stratira#skim horizontima, tektonskim strukturama i postrudnom tektonikom?
1) pripadnosti le!i*ta, odnosno rudno tela odreenim enetskim tipovima, odnosno
rudonosnim #orma$ijama?
.) mineralo*ko i hemijsko sastava mineralne sirovine?
-) srednje sadr!aja korisnih i *tetnih komponenti mineralne sirovine?
@) strukturno+tektonskih karakteristika mineralne sirovine (ranulometrijsko sastava, naina
srastanja korisnih minerala, odnosno korisnih minerala i minerala jalovine i dr%)?
A) karaktera promenljivosti korisnih i *tetnih komponenti mineralne sirovine?
B) prostorno rasporeda razliitih tipova mineralne sirovine?
C) #iziko+hemijskih i #iziko+mehanikih karakteristika mineralne sirovine i okolnih stenskih
masa?
D) prirodnih #aktora (strukturno+eolo*kih, hidro+eolo*kih, in!enjersko+eolo*kih) i druih
parametara (asonosnost, eomehanike karakteristike i dr%), koji odreuju uslove izvoenja
eksploata$ionih radova?
0/) tehnolo*kih oso"ina, odnosno mou>nosti i uslova pripreme i prerade mineralne sirovine%
3. Istraivanje leita vrstih mineralnih sirovina i odreivanje gustine istranih
radova
lan !
,tvrivanje istra!enosti le!i*ta, odnosno rudno tela vr*i se' svim metodama eolo*kih,
eo#izikih, eohemijskih, hidroeolo*kih i in!enjersko+eolo*kih istra!ivanja? svim vrstama
povr*inskih i podzemnih istra!nih rudarskih radova, kao i povr*inskim i jamskim istra!nim
"u*enjem%
lan "
2a svaku vrstu mineralnu sirovinu utvrene su po rupama, odnosno podrupama le!i*ta,
odnosno rudnih tela (l% .0% do 1/.), vrste istra!nih radova i maksimalna rastojanja izmeu njih,
kojim se o"ez"euje utvrivanje dimenzija le!i*ta, odnosno rudno tela i dokazivanje rezervi
kateorija 3, B i E0%
Izuzetno od odred"e stava 0% ovo lana, odstupanja od utvrenih vrsta istra!nih radova ili
maksimalnih rastojanja izmeu istra!nih radova dozvoljena su'
0) kad se utvrdi da "i primenjivanje propisanih vrsta istra!nih radova ili maksimalnih rastojanja
izmeu istra!nih radova dovelo do nera$ionalno tro*enja sredstava ili znatno produ!enja
pro$esa istra!ivanja?
1) kad razliita primena iste mineralne sirovine iziskuje razliit stepen istra!enosti le!i*ta,
odnosno poznavanja oso"ina mineralne sirovine?
.) kad se le!i*ta, odnosno rudna tela, z"o svojih spe$i#inosti, ne mou uvrstiti ni u jednu
rupu ili podrupu le!i*ta, odnosno rudnih tela%
Odstupanja iz stava 1% ovo lana moraju "iti u rani$ama najve>e dozvoljene re*ke, odnosno
verovatno>e utvrivanja rezervi kateorija 3, B i E0, navedene u lanu 1C% ovo pravilnika%
lan #
Prilikom utvrivanja istra!enosti mineralne sirovine istra!nim "u*enjem, linijski pro$ent
izvaeno jezra mora da iznosi'
0) najmanje B@F jezra od svako du!insko intervala do A m "u*enja kroz mineralnu sirovinu,
odnosno rudnu masu?
1) najmanje B@F jezra zajedno sa taloom, ako je izvr*en karota! "u*otine?
.) najmanje A@F jezra zajedno sa taloom iz stensko (jalovo) materijala%
Eventualno izostavljanje jezra iz stensko materijala utvreno je pose"nim kriterijumima za
pojedine vrste mineralne sirovine (l% .0% do 1/.)%
7erenje iskrivljenja (devija$ije) istra!ne "u*otine vr*i se'
0) kod vertikalnih "u*otina du"ine preko 0// m na svakih narednih 0// m du"ine?
1) kod kosih i horizontalnih "u*otina na svakih @/ m du"ine%
4. dreivanje !valiteta" #izi!o$hemijs!ih i tehnolo!ih !ara!teristi!a mineralne
sirovine
lan $
6valitet mineralne sirovine u le!i*tu, odnosno rudnom telu odreuje se opro"avanjem%
2a svako le!i*te, rudno telo ili njihov deo odreuje se eksperimentalnim putem optimalna
metoda opro"avanja koja odovara odreenim prirodnim uslovima% 2avisno od prirodnih uslova,
primenjuje se i kontrolno opro"avanje%
lan 1%
Odreivanje hemijsko sastava, #iziko+hemijskih, #iziko+mehanikih i druih oso"ina mineralne
sirovine (korisne supstan$e), vr*i se u skladu sa propisima o juoslovenskim standardima,
odnosno u skladu sa odred"ama 2akona o standardiza$iji (G:lu!"eni list :HR4G, "r% .CIBB)%
Rezultati ispitivanja mineralne sirovine iskazuju se za korisnu supstan$u u prirodnom stanju%
2apreminska te!ina odreuje se u prirodnom stanju za svaku vrstu + tip mineralne sirovine za
koju se pose"no proraunavaju rezerve%
lan 11
Tehnolo*ka ispitivanja mineralne sirovine vr*e se na reprezentativnim uzor$ima%
2a rezerve kateorije 3 i B tehnolo*ke oso"ine mineralne sirovine utvruju se u la"oratorijskom
ili poluindustrijskom o"imu ispitivanja% :luajevi u kojima se tehnolo*ka ispitivanja mineralne
sirovine vr*e u industrijskom o"imu, utvreni su pose"nim kriterijumima za pojedine vrste
mineralne sirovine (l% .0% do 1/.)% 3ko je za jedno rudno telo izvr*eno tehnolo*ko ispitivanje
mineralne sirovine u industrijskom ili poluindustrijskom o"imu i u praksi potvreno da izmeu
njea i ostalih rudnih tela u istom le!i*tu nema "itnih razlika u mineralo*kim i hemijskim
karakteristikama mineralne sirovine, za ostala rudna tela u istom le!i*tu dovoljno je izvr*iti
tehnolo*ka ispitivanja u la"oratorijskom o"imu%
2a rezerve kateorije E0 tehnolo*ke oso"ine mineralne sirovine utvruju se u la"oratorijskom
o"imu ispitivanja% 3ko u le!i*tu postoje rezerve vi*ih kateorija koje su tehnolo*ki ispitane, za
rezerve kateorije E0 ne tre"a vr*iti pose"na tehnolo*ka ispitivanja mineralne sirovine%
3ko je u le!i*tu, odnosno rudnom telu zastupljeno vi*e prirodnih tipova i vrsta mineralnih
sirovina, tehnolo*ka ispitivanja vr*e se, po pravilu, za svaki tip pose"no%
%. &ategoriza'ija rezervi vrstih mineralnih sirovina
lan 12
Prema stepenu istra!enosti i stepenu poznavanja kvaliteta sirovina, utvrene mase rezervi
vrstih mineralnih sirovina razvrstavaju se, po pravilu, u kateorije 3, B, E0, E1 , D0 i D1%
Kategorija A
lan 13
, 3 kateoriju rezervi uvr*>uju se mase vrstih mineralnih sirovina kod kojih su'
0) na osnovu neposrednih opa!anja, izvedenih istra!nih rudarskih radova ili istra!nih "u*enja,
potpuno upoznati i utvreni' le!i*ni uslovi, zaleanje i prostiranje, veliina, o"lik i raa le!i*ta,
odnosno rudno tela, sve korisne mineralne supstan$e i njihov meuso"ni odnos i prostorna
razme*tenost?
1) potpuno utvreni kvalitet i tehnolo*ka svojstva za pripremu i preradu mineralne sirovine?
.) potpuno utvreni prirodni tipovi i industrijske vrste mineralnih sirovina, njihov meuso"ni
odnos i prostorna razme*tenost?
-) detaljno okontureni i izdvojeni jalovi i van"ilansni delovi u okviru rudnih tela?
@) utvreni (razja*njeni) tektonski, hidroeolo*ki, in!enjersko+eolo*ki i drui prirodni uslovi u
o"imu koji omou>ava utvrivanje metode eksploata$ije mineralne sirovine%
6od rezervni kateorije 3, po pravilu, nije dozvoljena ekstrapola$ija%
Kategorija B
lan 14
, B kateoriju rezervi uvr*>uju se mase vrstih mineralnih sirovina kod kojih su'
0) na osnovu neposrednih opa!anja, izvedenih istra!nih rudarskih radova ili istra!nih "u*enja,
upoznati i utvreni' le!i*ni uslovi, zaleanje i prostiranje, veliina, o"lik i raa le!i*ta, odnosno
rudno tela, korisne mineralne supstan$e i njihov meuso"ni odnos i prostorna razme*tenost?
1) utvrene kvalitativne karakteristike i osnovna tehnolo*ka svojstva za pripremu i preradu
mineralne sirovine?
.) utvreni prirodni tipovi i industrijske vrste mineralnih sirovina i zakonitosti njihovo
razme*taja, "ez detaljno utvreno prostorno rasporeda za svaki tip mineralne sirovine?
-) utvreni (razja*njeni) odnosi i karakter nerudnih i van"ilansnih delova u okviru rudno tela,
"ez detaljno utvrenih njihovih rani$a?
@) utvreni (razja*njeni) tektonski, hidroeolo*ki, in!enjersko+eolo*ki i drui prirodni uslovi u
o"imu koji omou>ava do"ijanje osnovnih elemenata za utvrivanje metode eksploata$ije
mineralne sirovine%
6od rezervi kateorije B dozvoljena je ekstrapola$ija% :tepen dozvoljene ekstrapola$ije utvren
je u pose"nim kriterijumima za pojedine vrste mineralne sirovine (l% .0% do 1/.)%
Kategorija C1
lan 1
, E0 kateoriju rezervi uvr*>uju se mase vrstih mineralnih sirovina kod kojih su delimino'
0) upoznati le!i*ni uslovi, zaleanje i prostiranje, o"lik i raa le!i*ta, korisna mineralna
supstan$a i njen prostorni razme*taj?
1) utvrene kvalitativne karakteristike i tehnolo*ka svojstva za pripremu i preradu mineralne
sirovine?
.) utvreni tipovi i industrijske vrste mineralne sirovine?
-) utvreni (razja*njeni) tektonski, hidroeolo*ki, in!enjersko+eolo*ki i drui prirodni uslovi za
eksploata$iju mineralne sirovine%
6od rezervi kateorije E0 dozvoljena je ekstrapola$ija% :tepen dozvoljene ekstrapola$ije utvren
je pose"nim kriterijumima za pojedine vrste mineralne sirovine (l% .0% do 1/.)%
lan 1!
Razvrstavanje rezervi vrstih mineralnih sirovina u kateorije 3, B i E0 vr*i se prema zajednikim
kriterijumima i uslovima (l% 0.% do 0@) i prema pose"nim kriterijumima i uslovima za pojedine
vrste mineralne sirovine navedenim u l% .0% do 1/.% ovo pravilnika%
Kategorija C
lan 1"
, E1 kateoriju rezervi uvr*>uju se poten$ijalne rezerve mineralnih sirovina iji su uslovi
zaleanja, veliina, o"lik i polo!aj odreeni na osnovu eolo*kih i eo#izikih podataka i
delimino provereni istra!nim radovima, odnosno odreeni analoijom sa prouenim delovima
le!i*ta% 6valitet mineralne sirovine je odreen prema pojedinanim pro"ama uzoraka ili prema
poda$ima naj"li!ih istra!enih rudnih tela, odnosno istra!enih delova rudnih tela% O"im rezervi
kateorije E1 pro$enjuje se u okviru eolo*ki povoljnih struktura i stenskih kompleksa u kojima je
kon$entrisana mineralna sirovina%
Kategorija !1
lan 1#
, D0 kateoriju poten$ijalnih rezervi uvr*>uju se mase mineralnih sirovina koje su
pretpostavljene na osnovu analize op*tih eolo*kih uslova i uporeivanja podataka detaljne
prospek$ije, istra!nih i eksploata$ionih radova u odreenom podruju%
Rezerve kateorije D0 nalaze se u neistra!enim delovima poznatih rudnih polja (u
pretpostavljenim novim rudnim telima, horizontima, delovima rudnih polja i dr%), odnosno u
delovima koji predstavljaju produ!enja do"ro izuenih (pripremljenih za eksploata$iju ili u
stadijumu istra!ivanja) o"jekata ili povr*ina%
Rezerve kateorije D0 odreuju se ekstrapola$ijom%
Kategorija !
lan 1$
, D1 kateoriju poten$ijalnih rezervi uvr*>uju se mase mineralnih sirovina koje su
pretpostavljene na osnovu podataka o eolo*kom razvoju i spe$i#inostima eolo*ke rae
odreene teritorije, koji su do"ijeni kompleksnim eolo*kim, eo#izikim i eohemijskim
istra!ivanjima i ispitivanjima, kao i analizom litolo*ko+stratira#skih, mineralo*ko+petrolo*kih,
strukturno+tektonskih, paleoeora#skih i druih #aktora koji odreuju uslove lokaliza$ije
orudnjenja mineralne sirovine% 6ateoriji D1 pripadaju poten$ijalne rezerve podruja (o"lasti,
rejona, #orma$ije, "azena, mamatsko masiva ili kompleksa) na kojima su otkrivena le!i*ta ili
pojave odreene mineralne sirovine, kao i podruja na kojima nisu otkrivena ni le!i*ta ni pojave
mineralne sirovine, ali se njihovo postojanje mo!e pretpostaviti%
,tvrivanje rezervi mineralnih sirovina kateorije D1 vr*i se kori*>enjem analiza #orma$ije i
primenom statistike metode (na osnovu teorije verovatno>e) i analitiko+sintetike metode%
Pored toa, postojanje rezervi kateorije D1 na neistra!enim podrujima mo!e se pretpostavljati
i metodom proste analoije, na osnovu parametara utvrenih na istra!enim podrujima istih ili
slinih enetskih karakteristika%
lan 2%
Rezerve kateorija D0 i D1 razlikuju se od rezervi kateorije E1 po tome *to su rezerve kateorije
D0 i D1, parametri za o$enu (pru!anja i mo>nosti, veliine, tipa, srednje sadr!aja korisne
komponente i dr%) pretpostavljeni i odreeni posredno%
Rezerve kateorija D0 i D1 slu!e za planiranje osnovnih eolo*kih istra!ivanja%
(. &lasi#i!a'ija rezervi vrstih mineralnih sirovina
lan 21
Rezerve vrstih mineralnih sirovina kateorija 3, B i E0, zavisno od mou>nosti njihove
eksploata$ije, razvrstavaju se u "ilansne i van"ilansne rezerve%
Rezerve vrstih mineralnih sirovina kateorija E1, D0 i D1 smatraju se kao poten$ijalne i ne
razvrstavaju se u klase ("ilansne i van"ilansne)%
a) Bila"s"e re#er$e
lan 22
, "ilansne rezerve vrstih mineralnih sirovina uvr*>uju se utvrene mase mineralnih sirovina u
le!i*tu koje se postoje>om tehnikom i tehnoloijom eksploata$ije i prerade mou renta"ilno
koristiti%
:tepen renta"ilnosti eksploata$ije i prerade "ilansnih rezervi mora "iti u skladu sa
op*teusvojenim ekonomskim i dru*tvenim kriterijumima, a mo!e "iti razliit za razliite vrste
mineralnih sirovina, kao i za razliite enetske i industrijske tipove le!i*ta istih mineralnih
sirovina, zavisno od tr!i*nih, dru*tveno+ekonomskih, prirodnih, tehniko+eksploata$ionih,
reionalnih i druih #aktora%
Prilikom o$enjivanja stepena renta"ilnosti eksploata$ije i prerade "ilansnih rezervi, mou se u
odreenim sluajevima koristiti i metode analoije%
,deo "ilansnih rezervi kateorija 3, B i E0, a izuzetno i rezervi kateorije E1 koji je potre"no
utvrditi da "i se molo pristupiti otvaranju le!i*ta, zavisi od vrste mineralne sirovine, odnosno od
rupe ili podrupe kojoj le!i*te (rudno telo) pripada%
lan 23
Pri utvrivanju "ilansnih rezervi osnovne mineralne sirovine utvruju se i sve prate>e mineralne
komponente u le!i*tu, odnosno rudnom telu, koje se na savremenom nivou nauke i tehnike
mou renta"ilno koristiti, a eventualno i odreene mineralne sirovine koje se pojavljuju u podini,
povlati ili "okovima rudnih tela, a mou se ekonomino koristiti (pesak, *ljunak, kvar$iti, line i
dr%)%
5a osnovu proraunatih "ilansnih rezervi mineralnih sirovina, umanjenih za u"itke pri
eksploata$iji, utvruju se eksploata$ione rezerve%
b) %a"bila"s"e re#er$e
lan 24
, van"ilansne rezerve vrstih mineralnih sirovina uvr*>uju se mase mineralnih sirovina u le!i*tu
koje se postoje>om tehnikom i tehnoloijom eksploata$ije i prerade ne mou renta"ilno koristiti%
6ori*>enje van"ilansnih rezervi nije ekonomski $elishodno naje*>e z"o male koliine, male
mo>nosti, velike du"ine zaleanja, nisko sadr!aja korisnih komponenti, povi*eno sadr!aja
*tetnih i nepo!eljnih komponenti, slo!ene tehnoloije pripreme i metalur*ke prerade, ote!anih
rudarsko+tehnikih i hidroeolo*kih uslova eksploata$ije i nepovoljnih dru*tveno+ekonomskih i
tr!i*nih #aktora%
5auno+tehniki prores, promene na tr!i*tu odreene mineralne sirovine kao i drui tehniko+
ekonomski #aktori mou uti$ati na prevoenje van"ilansnih u "ilansne, odnosno "ilansnih u
van"ilansne rezerve%
$) &e'"i()o*e)o"o+s)a o,e"a re#er$i ($rsti' +i"eral"i' siro$i"a
lan 2
Bilansne rezerve vrstih mineralnih sirovina utvruju se tehniko+ekonomskom o$enom%
Tehniko+ekonomska o$ena o"uhvata analizu osnovnih #aktora od kojih su najznaajniji slede>i'
0) eolo*ki #aktori (ekonomski tip rude, industrijski tip le!i*ta, stepen kon$entrisanosti rezervi i
mor#olo*ke karakteristike rudnih tela)?
1) enetski #aktori (utvrivanje poten$ijalnosti le!i*ta i njeovo *ire podruja?
.) tehniko+eksploata$ioni #aktori (op*ti uslovi "udu>e eksploata$ije, hidroeolo*ki in!enjersko+
eolo*ki uslovi, asonosnost, eomehanike karakteristike i dr%)?
-) tehnolo*ki #aktori (tehnolo*ki tip rude, osnovni uslovi pripreme i prerade mineralne sirovine,
mou>nost kompleksno tretmana mineralnih sirovina mou>nost supstitu$ije i dr%)?
@) reionalni #aktori (transportni uslovi, relje# podruja, klimatski uslovi, uslovi sna"devanja
vodom i enerijom op*te ekonomske karakteristike podruja i dr%)?
A) tr!i*ni #aktori (op*ti uslovi ponude i potra!nje odreene mineralne sirovine, $ene i njihova
perspektiva i dr%)?
B) dru*tveno+ekonomski #aktori (ekonomski znaaj odreene mineralne sirovine za odreeno
podruje i zemlju u $elini, njen strateijski znaaj, uti$aj eksploata$ije mineralne sirovine na
za*titu ovekove sredine, kao i mou>nost rekultivisanja zemlji*ta posle zavr*ene eksploata$ije
mineralne sirovine)%
lan 2!
,ti$aj #aktora navedenih u lanu 1@% ovo pravilnika na utvrivanje "ilansnih rezervi mineralnih
sirovina iskazuje se naturalnim i vrednosnim pokazateljima%
5aturalni pokazatelji su' rezerve, srednji sadr!aj korisne komponente, minimalni ekonomski i
ranini sadr!aj mineralne sirovine, minimalna de"ljina rudnih tela, kapa$itet postrojenja za
preradu mineralnih sirovina sa odi*njom proizvodnjom kon$entrata, iskori*>enja mineralnih
supstan$i, metalur*ka i drua iskori*>enja%
8rednosni pokazatelji su' tro*kovi istra!ivanja, ukupni i po toni, tro*kovi proizvodnje, pripreme i
prerade jedini$e proizvoda, transportni tro*kovi, ukupne investi$ije potre"ne za izradnju
rudnika, postrojenja za preradu mineralnih sirovina i slinih o"jekata, spe$i#ine investi$ije i dr%
5a osnovu naturalnih i vrednosnih pokazatelja vr*i se ekonomska klasi#ika$ija rezervi i utvruje
vrednost le!i*ta i jedini$a rezervi (ne uzimaju>i u o"zir vremenski #aktor)% 2avisno od
mou>nosti vr*i se i ekonomska (vrednosna) o$ena le!i*ta%
5a osnovu do"ijenih sintetikih pokazatelja i proraunate renta"ilnosti, utvruje se "ilansnost
rezervi mineralne sirovine%
2a utvrivanje odreenih #aktora i pokazatelja tehniko+ekonomske o$ene mo!e se koristiti i
metoda analoije%
6ompletna tehniko+ekonomska o$ena vr*i se samo za le!i*ta (rudna tela) koja su u okviru
aktivnih rudnika, odnosno u okviru rudnika za koje je izraen projekat% , ostalim sluajevima,
pojedini #aktori i pokazatelji tehniko+ekonomske o$ene ima>e orijenta$ioni karakter, zavisno od
stepena istra!enosti i poznavanja le!i*ta, kao i njeove veliine i raspolaanja sa tehniko+
ekonomskim parametrima%
). Proraunavanje rezervi vrstih mineralnih sirovina
lan 2"
Proraunavanje rezervi vrstih mineralnih sirovina vr*i se primenom optimalnih metoda
prorauna rezervi koje o"ez"euju dovoljnu tanost i ra$ionalnost prorauna% Pose"no se mora
voditi rauna o o"liku i razmerama le!i*ta, odnosno rudno tela, karakteru promenljivosti
kvantitativnih i kvalitativnih pokazatelja, kao i o tome kako je rudno telo o"uhva>eno istra!nim
radovima (raspored, ustina, vrsta istra!nih radova i dr%)%
Pri proraunavanju rezervi le!i*ta, odnosno rudno tela dozvoljena je ekstrapola$ija kod rezervi
kateorija B i E0% Izuzetno, ekstrapola$ija je dozvoljena i za rezerve kateorije 3 kad su u pitanju
le!i*ta jednostavne rae i ujednaeno sastava, odnosno le!i*ta koja se nalaze u
vi*eodi*njoj eksploata$iji, sa otvorenim velikim eksploata$ionim pro#ilima%
Primena metode ekstrapola$ije za proraunavanje rezervi pojedinih vrstih mineralnih sirovina
utvrena je odred"ama l% .0% do 1/.% ovo pravilnika%
lan 2#
5ajve>a dozvoljena re*ka pri utvrivanju rezervi kateorija 3, B i E0 i odovaraju>a
verovatno>a utvrivanja rezervi iznose'
6ateorija Dozvoljena re*ka F 8erovatno>a F
3 J 0@ C@
B J ./ B/
E0 J @/ @/
5ajve>a dozvoljena re*ka predstavlja ukupnu re*ku svih merenja, odreivanja i interpreta$ije,
a utvruje se primenom matematiko+statistikih metoda%
3ko postoji odreena verovatno>a da su u o"raunu rezervi proraunati parametri, metode
opro"avanja, hemijske i drue analize nedovoljno tani, do"ijeni poda$i mou se redukovati
preko popravnih koe#i$ijenata%
Popravni koe#i$ijenti se mou odnositi na sadr!aj korisnih i *tetnih komponenti, mo>nost
(de"ljinu) rudno tela, zapreminsku te!inu, vla!nost, povr*inu i zapreminu rudno tela i dr%
Popravni koe#i$ijenti se moraju proraunavati odovaraju>im metodama, a samo izuzetno se
mo!e koristiti analoija, odnosno iskustveni poda$i%
*. +la,orat o rezervama vrstih mineralnih sirovina
lan 2$
Proraunate rezerve vrstih mineralnih sirovina i njihova klasi#ika$ija i kateoriza$ija prikazuju
se ela"oratom o rezervama koji sadr!i' tekstualni deo, ra#iku dokumenta$iju i dokumenta$ioni
materijal%
Tekstualni deo ela"orata iz stava 0% ovo lana sadr!i'
a) uvod?
") op*ti deo, i to'
0) eora#sko+ekonomske karakteristike podruja?
1) mor#olo*ko+hidroeolo*ke i klimatske prilike podruja?
.) istorijat i eolo*ko+ekonomske karakteristike ranijih istra!ivanja podruja i postinute
rezultate?
-) eolo*ke karakteristike *ire podruja?
v) eolo*ke karakteristike le!i*ta, i to'
0) eolo*ku rau le!i*ta?
1) opis le!i*ta?
.) enezu le!i*ta?
-) tektoniku le!i*ta?
@) hidroeolo*ke karakteristike le!i*ta?
") in!enjersko+eolo*ke karakteristike le!i*ta?
) istra!ne radove, i to'
0) metode istra!ivanja?
1) opis istra!nih radova?
.) analizu ostvarene e#ektivnosti istra!ivanja?
d) odreivanje kvaliteta mineralne sirovine, i to'
0) metode opro"avanja?
1) rezultate la"oratorijskih ispitivanja?
.) analizu mou>nosti i uslova pripreme i prerade mineralne sirovine?
) proraun rezervi, i to'
0) metode proraunavanja rezervi?
1) prikaz postupka proraunavanja rezervi?
.) prikaz popravnih koe#i$ijenata?
-) ta"elarni preled ukupnih i eksploata$ionih rezervi?
e) tehniko+ekonomsku o$enu, i to'
0) eolo*ke, metaloenetske, tehniko+eksploata$ione, tehnolo*ke, reionalne, tr!i*ne i
dru*tveno+ekonomske #aktore?
1) naturalne i vrednosne pokazatelje?
.) sintetike pokazatelje ekonomske klasi#ika$ije rezervi, vrednost le!i*ta i jedini$e rezervi,
utvrenu ne uzimaju>i u o"zir vremenski #aktor?
-) ekonomsko+vrednosnu o$enu le!i*ta?
!) zakljuak?
z) spisak kori*>ene literature i dokumenta$ije%
=ra#ika dokumenta$ija ela"orata iz stava 0% ovo lana sadr!i'
0) prelednu eora#sku kartu razmere do 0 ' 0// /// sa prikazanim istra!nim, odnosno
eksploata$ionim poljem?
1) eolo*ku kartu razmere do 0 ' 0// ///?
.) eolo*ku kartu le!i*ta razmere do 0 ' @ ///?
-) karakteristian eolo*ki pro#il razmere do 0 ' 1@ ///?
@) eolo*ke pro#ile istra!nih "u*otina sa rezultatima opro"avanja, razmere do 0 ' @ ///?
A) eolo*ke pro#ile le!i*ta, razmere do 0 ' @ ///?
B) preledne i detaljne karte ispitivanja eo#izikim, eohemijskim i druim metodama?
C) situa$ioni plan povr*inskih i jamskih radova, razmere do 0 ' 1 @//?
D) eolo*ku kartu horizonta, razmere do 0 ' 1 @//?
0/) karte povr*ine "lokova ili pro#ila za proraun rezervi, razmere do 0 ' 0 ///?
00) karte opro"avanja, razmere do 0 ' 0 /// sa rezultatima analize i proraunatim srednjim
sadr!ajem%
Dokumenta$ioni materijal ela"orata iz stava 0% ovo lana sadr!i'
0) rezultate hemijskih analiza mineralne sirovine?
1) proraun koe#i$ijenta varija$ije?
.) rezultate odreivanja zapreminske te!ine mineralne sirovine?
-) rezultate mineralo*kih i druih ispitivanja?
@) rezultate la"oratorijsko, poluindustrijsko ili industrijsko ispitivanja mineralne sirovine (opis
postupka, normative utro*eno materijala, opis *eme tehnolo*ko postupka, "ilans metala i dr%)?
A) rezultate in!enjersko+eolo*kih, eomehanikih i druih parametara koji utiu na uslove
eksploata$ije?
B) ta"ele rezervi za svaki proraunati deo le!i*ta ili $elo le!i*te?
C) rekapitula$iju rezervi po kateorijama, klasama i kvalitetu%
Ela"orat o rezervama i ostala dokumenta$ija moraju "iti potpisani od o"raivaa i odovornih
li$a i overeni peatom oraniza$ije udru!eno rada%
-. +viden'ija o rezervama vrstih mineralnih sirovina
lan 3%
Oraniza$ija udru!eno rada koja se, u okviru svoje delatnosti, "avi istra!ivanjem ili
eksploata$ijom vrstih mineralnih sirovina (u daljem tekstu' oraniza$ija udru!eno rada), du!na
je da o"razuje i vodi 6njiu eviden$ije o rezervama i istra!ivanjima mineralnih sirovina (u daljem
tekstu' knjia eviden$ije) + na o"ras$ima "r% 0% do -, koji su od*tampani uz ovaj pravilnik i ine
njeov sastavni deo%
O"raza$ "r% 0% sadr!i' op*te podatke o oraniza$iji udru!eno rada, naziv i mesto nalazi*ta
(istra!no prostora + eksploata$iono polja) mineralne sirovine, vrstu mineralne sirovine,
komponente mineralne sirovine koje se koriste i komponente koje se ne koriste%
O"raza$ "r% 0 popunjava se poda$ima iz stava 1% ovo lana pri ustrojavanju knjie eviden$ije%
6ad se poda$i "itno promene popunjava se novi o"raza$ i ula!e u knjiu eviden$ije pored ranije
popunjeno o"ras$a%
, o"raza$ "r% 1 u$rtava se ski$a povr*ine istra!no prostora + eksploata$iono polja prema
odo"renju nadle!no orana, upisuje "roj i datum odo"renja i naziv orana koji a je izdao, a u
leendi daju o"ja*njenja sadr!aja ski$e istra!no prostora + eksploata$iono polja%
O"raza$ "r% 1 popunjava se poda$ima iz stava -% ovo lana pri ustrojavanju knjie eviden$ije%
6ad se povr*ina istra!no prostora + eksploata$iono polja promeni, popunjava se novi o"raza$
i ula!e u knjiu eviden$ije pored ranije popunjeno%
, o"raza$ "r% . unosi se za svako le!i*te, odnosno rudno telo stanje ukupnih ("ilansnih i
van"ilansnih) i eksploata$ionih rezervi po kateorijama, sa poda$ima o koliini, kvalitetu,
eksploata$ionim u"i$ima i otkopanim rezervama u odini%
, o"raza$ "r% . unose se pretpostavljeni eksploata$ioni u"i$i%
O"raza$ "r% . popunjava se poda$ima sa stanjem na dan .0% de$em"ra u odini i ula!e se u
knjiu eviden$ije hronolo*kim redom iza ranije popunjenih o"raza$a "r% .%
, o"raza$ "r% . unose se poda$i o koliini rezervi u odovaraju>im jedini$ama mere, a za
kvalitet se prikazuju svi elementi od znaaja za odovaraju>u mineralnu sirovinu%
O"raza$ "r% - sadr!i rekapitula$iju stanja rezervi svih le!i*ta, odnosno rudnih tela u okviru
nalazi*ta (istra!no prostora + eksploata$iono polja) iz o"ras$a "r% 1, koja je sainjena prema
poda$ima iz o"ras$a "r% .%
, o"raza$ "r% - unosi se stanje koliine i kvalitet ukupnih ("ilansnih, van"ilansnih i poten$ijalnih)
i eksploata$ionih rezervi po kateorijama, kao i poda$i o koliini i kvalitetu otkopanih rezervi po
odinama i u"i$ima pri eksploata$iji, pripremi i preradi mineralne sirovine%
2a nalazi*te u eksploata$iji u o"ras$u "r% - prikazuju se stvarni eksploata$ioni u"i$i, odnosno
stvarni ukupni u"i$i, zavisno od toa da li se mineralna sirovina priprema, odnosno prerauje%
2a nalazi*te koje se istra!uje unose se u o"raza$ "r -% eksploata$ioni u"i$i iz o"ras$a "r .%
, o"ras$u "r% - poten$ijalne rezerve se prikazuju i izvan rani$a utvrenih u o"ras$u "r% 1, ako
jedinstvena rudonosna o"last nije po itavoj povr*ini o"uhva>ena odo"renim istra!nim
prostorom, odnosno eksploata$ionim poljem%
, o"raza$ "r% - unose se poda$i o koliini rezervi u odovaraju>im jedini$ama mere, a za
kvalitet se prikazuju svi elementi od znaaja za odovaraju>u mineralnu sirovinu%
:vi poda$i se unose u o"ras$e pisa>om ma*inom ili tu*em + tehnikim slovima% 6njia
eviden$ije tre"a da je pode*ena za umetanje o"raza$a%
O"ras$i "r% .% i -% moraju "iti potpisani od odovornih li$a i overeni peatom oraniza$ije
udru!eno rada%
III PO:EB5I 6RITERI4,7I 23 ,T8R9I8354E I R328R:T38354E
RE2ER8I PO4EDI5I; &8R:TI; 7I5ER3<5I; :IRO8I53 ,
63TE=ORI4E I 6<3:E
1. .galj
a) -o.ela le/i0ta 1glja "a gr12e i 2o.gr12e
lan 31
Prema slo!enosti eolo*ke rae, stepenu tektonske poreme>enosti, kao i promenljivosti
slojeva ulja (mor#oloije, de"ljine i kvaliteta), le!i*ta ulja razvrstavaju se u rupe i podrupe%
Prema eolo*koj slo!enosti, le!i*ta ulja razvrstavaju se u tri rupe'
0) u prvu rupu uvr*>uju se le!i*ta ulja koja se karakteri*u prostom eolo*kom raom, sa
horizontalnim ili "lao nanutim slojevima do 1@K?
1) u druu rupu uvr*>uju se le!i*ta ulja koja se karakteri*u slo!enijom eolo*kom raom, sa
slojevima nanutim preko 1@K i koja su mestimino isprese$ana rasedima?
.) u tre>u rupu uvr*>uju se le!i*ta ulja koja se karakteri*u veoma slo!enom eolo*kom
raom koja su jako ur"ana, rasednuta i esto izdeljena na manje "lokove%
Prema promenljivosti slojeva ulja, svaka rupa le!i*ta iz stava 1% ovo lana deli se na tri
podrupe le!i*ta'
0) u prvu podrupu uvr*>uju se le!i*ta koja se karakteri*u postojanom de"ljinom, odnosno
malom promenljivo*>u slojeva ulja na ve>em prostranstvu u le!i*tu?
1) u druu podrupu uvr*>uju se le!i*ta koja se karakteri*u ve>om promenljivo*>u slojeva, koji
ulavnom ne u"e svoju produktivnu de"ljinu i kvalitet?
.) u tre>u podrupu uvr*>uju se le!i*ta koja se karakteri*u velikom promenljivo*>u uljenih
slojeva, odnosno nepostojanom de"ljinom slojeva koji mou na relativno kratkom rastojanju da
izu"e svoju produktivnu de"ljinu ili kvalitet%
b) 3stra/i$a"je le/i0ta 1glja
lan 32
Istra!ivanje le!i*ta ulja vr*i se prema odred"ama l% A% do C% ovo pravilnika, s tim *to se
istra!na "u*enja za utvrivanje i razvrstavanje rezervi ulja kateorija 3, B i E0, vr*e u okviru
maksimalnih rastojanja koja, za pojedine podrupe u okviru rupa le!i*ta, iznose'
Ta&'la &() 1
7aksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova u m
=rupe i podrupe le!i*ta
3 kateorija B kateorija E0 kateorija
po padu po pru!anju po padu po pru!anju po padu po pru!anju
Prva rupa
I podrupa 1@/ 1@/ @// @// 0/// 0///
II podrupa 0B@ 0B@ .@/ .@/ B@/ B@/
III podrupa 01@ 01@ 1@/ 1@/ @// @//
Drua rupa
I podrupa 0B@ 1@/ .@/ @// B@/ 0///
II podrupa 01@ 0B@ 0B@ .@/ @// B@/
III podrupa A1,. 01@ 01@ 1@/ 1@/ @//
Tre>a rupa
I podrupa 01@ 1@/ 1@/ .@/ @// B@/
II podrupa A1,@ 01@ 0B@ 1@/ .@/ @//
III podrupa u pro$esu eksploata$ije 01@ 0B@ 0B@ .@/
, disloka$ionim zonama u le!i*tu, kao i zonama isklinjavanja slojeva ulja, rastojanja izmeu
istra!nih radova moraju "iti dva puta manja od rastojanja datih u ta"eli "r% 0 iz stava 0% ovo
lana%
2a le!i*ta ulja ija je povr*ina ve>a od 0/ km
1
, rastojanja izmeu istra!nih radova mou "iti i
ve>a od rastojanja datih u ta"eli "r% 0 iz stava 0% ovo lana, ako se utvrdi da su ta rastojanja
dovoljna za poznavanje le!i*ta i razvrstavanje rezervi ulja u odovaraju>e kateorije%
$) 4.re5i$a"je )$aliteta re#er$i 1glja
lan 33
Odreivanje kvaliteta rezervi ulja vr*i se prema zajednikim kriterijumima navedenim u l% D% do
00% ovo pravilnika, s tim *to za odreivanje kvaliteta rezervi kateorija 3, B i E0, tre"a da "udu
ispunjeni i slede>i uslovi'
0) da se odreivanje kvaliteta ulja u le!i*tu vr*i ispitivanjem #iziko+hemijskih i tehnolo*kih
oso"ina uljene supstan$e na uzor$ima do"ijenim sistematskim opro"avanjem uljeno sloja?
1) da se za opro"avanja ulja odreuje ustina uzimanja pro"a zavisno od naina istra!ivanja i
od promenljivosti sloja ulja, s tim *to du!ina pro"a ne mo!e "iti ve>a od @ m?
.) da se i jalovi prosloj$i sloja, koji se pri masovnoj eksploata$iji ne mou odstraniti, opro"avaju
radi odreivanja njihove zapreminske te!ine i litolo*ko sastava?
-) da se na uzetim uzor$ima ulja izvr*e odovaraju>a hemijska ispitivanja?
@) da se za rezerve kateorije 3 na reprezentativnom uzorku ulja izvr*i, osim imediatne
analize, ispitivanje meljivosti ulja, sadr!aja ksilita, take paljenja, elementarno sastava
pepela, petrora#sko sastava ulja i sl%
5a osnovu parametara iz tehnike analize, odnosno podataka o ukupnoj vlazi, kalorinoj
vrednosti ulja "ez vlae i pepela, isparljivim materijama, izledu i oso"ini koksno ostatka,
uljevi se razvrstavaju u slede>e vrste'
Ta&'la &() 2
8rsta ulja
,kupna
vlaa u
F
Donja
kalorina
vrednost "ez
vlae i pepela,
u k$alIk
Isparljive
materije
u F
6oksni ostatak
:im"ol
ulja
<init
iznad
-/
@@// do A/// + prah <
7rkolinit
./ do
-/
A/// do A1// + prah 7<
7rki
0/ do
./
A1// do B1// + prah 7
6ameni,
duoplameni
ispod
0/
B0// do B@// -/ pra*kast do zrnast DP6
6ameni, asni
ispod
0/
BC// do C-//
.1 do
-/
alomerizovan do stopljen =6
6ameni, masni
ispod
0/
C0// do C-// do .1 stopljen porozan 76
6ameni, koksni
ispod
0/
C0// do C-//
0C do
1A
stopljen kompaktan 66
6ameni, posni
ispod
0/
C.// do C@//
0/ do
0C

speen "ez nadimanja do
pra*kast
P6
3ntra$it
ispod
0/
C-// do CA//
ispod
0/
prah 36
2a istra!eno le!i*te mora se, prema paramet+
a) rezerve ulja kateorije B smatraju se dokaza+
LLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLLL
6a2o+e"a i#.a$a(a7
8 origi"al"o+ te)st1 -ra$il"i)a, obja$lje"o+ 1 "Sl. list1 SFRJ", br. 53/79, 1 (la"1 33. te)st )oji
.ola#i 2osle &abele br. "ije #a$r0e". 8 te)st1 -ra$il"i)a obja$lje"o+ "a 9eb site*1
:i"istarst$a r1.arst$a i e"ergeti)e, 2ostoji o.go$araj1;a "a2o+e"a )ojo+ se )o"stat1je o$aj
"e.ostata).
g) Kategorija re#er$i 1glja
lan 34
2a razvrstavanje rezervi ulja u kateorije 3, B i E0, pored op*tih uslova iz l% 0.% do 0@% ovo
pravilnika, moraju "iti ispunjeni i slede>i pose"ni uslovi'
0) za 3 kateoriju'
a) rezerve ulja kateorije 3 smatraju se dokazanim ako su istra!ene "u*otinama prema mre!i
datoj u ta"eli "r% 0, s tim *to uljeni sloj mora "iti na jednom karakteristinom mestu preseen
rudarskim radom od povlate do podine, radi uzimanja pro"a za kompleksna ispitivanja kvaliteta
ulja?
") pri proraunu rezervi ulja u le!i*tu nije dozvoljena ekstrapola$ija rezervi kateorije 3?
1) za B kateoriju'
a) rezerve ulja kateorije B smatraju se dokazanim ako su istra!ene "u*otinama prema mre!i
datoj u ta"eli "r% 0?
") u B kateoriju uvr*>uju se i rezerve ulja do"ijene ekstrapola$ijom rezervi istra!enih prema
mre!i datoj u ta"eli "r% 0, i to'
+ ekstrapola$ijom rezervi kateorije B, najvi*e za 0I1 rastojanja izmeu istra!nih radova
("u*otina) propisanih za kateoriju B?
+ ekstrapola$ijom rezervi kateorije 3, najvi*e za 0I1 rastojanja izmeu istra!nih radova
("u*otina) propisanih za kateoriju 3?
.) za E0 kateoriju'
a) rezerve ulja kateorije E0 smatraju se dokazanim ako su istra!ene "u*otinama po mre!i
datoj u ta"eli "r% 0?
") u E0 kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom rezervi istra!enih prema mre!i
datoj u ta"eli "r% 0, i to'
+ eksploata$ijom rezervi kateorije E0, najvi*e za 0I1 rastojanja izmeu istra!nih radova
("u*otina) propisanih za kateoriju E0?
+ ekstrapola$ijom rezervi kateorije B, najvi*e za veliinu rastojanja izmeu istra!nih radova
("u*otina) propisanih za rezerve kateorije B%
2. .ljani /,ituminozni0 !rilj'i
a) -o.ela le/i0ta 1lja"i' (bit1+i"o#"i') 0)rilja,a "a gr12e i 2o.gr12e
lan 3
Prema veliini i eolo*koj slo!enosti, le!i*ta uljanih ("ituminoznih) *krilja$a (u daljem tekstu'
*krilj$i) razvrstavaju se u tri rupe'
0) u prvu rupu uvr*>uju se le!i*ta *krilja$a proste eolo*ke rae, horizontalnih ili "lao
nanutih slojeva + do 0@K velikih dimenzija i sa rezervama preko @/ miliona tona% =enetski, prvoj
rupi pripadaju plat#ormna le!i*ta i tektonski malo poreme>ena eosinklinalna i kontinentalna
("rakina i jezerska) le!i*ta *krilja$a ve>ih dimenzija?
1) u druu rupu uvr*>uju se le!i*ta *krilja$a slo!ene eolo*ke rae, "laih plikativnih o"lika,
poreme>ena rasedima i podeljena na ve>e samostalne "lokove, slojeva nanutih preko 1/K i sa
rezervama do @/ miliona tona% =enetski, prvoj rupi pripadaju eosinklinalna i kontinentalna
le!i*ta *krilja$a?
.) u tre>u rupu uvr*>uju se le!i*ta *krilja$a veoma slo!ene eolo*ke rae, zahva>ena
izrazitim radijalnim i tanen$ijalnim de#orma$ijama, podeljena rasedima na vi*e manjih
samostalnih "lokova denivelisanih i razliito orijentisanih, nanutih slojeva preko -@K i sa
rezervama ispod @/ miliona tona%
Prema promenljivosti de"ljine i kvaliteta slojeva ili paketa *krilja$a, svaka od rupa le!i*ta iz
stava 0% ovo lana deli se na tri podrupe le!i*ta'
0) u prvu podrupu uvr*>uju se le!i*ta sa postojanom de"ljinom i kvalitetom slojeva ili paketa
*krilja$a na ve>em prostranstvu% :rednji sadr!aj smole (tera) iz ukupne oranske materije
*krilja$a ve>i je od AF, a njihova kalorina vrednost iznosi preko 0%-@/ k$alIk?
1) u druu podrupu uvr*>uju se le!i*ta sa srednje promenljivom de"ljinom i kvalitetom slojeva
ili paketa *krilja$a% :rednji sadr!aj smole (tera) iz ukupne oranske materije *krilja$a iznosi do
A/F, a njihova kalorina vrednost do D// k$alIk?
.) u tre>u podrupu uvr*>uju se le!i*ta sa velikom promenljivo*>u de"ljine i kvaliteta slojeva ili
paketa *krilja$a% :rednji sadr!aj smole (tera) iz ukupne oranske materije *krilja$a iznosi do
AF, a sadr!aj sumpora u smoli manji je od 1F%
De"ljina slojeva, odnosno paketa *krilja$a za sve rupe i podrupe le!i*ta iz st% 0% i 1% ovo
lana, mo!e "iti' mala od 0,// do 0/,// m, srednja od 0/,// do ./,// m i velika preko ./,// m%
b) 3stra/i$a"je le/i0ta 0)rilja,a
lan 3!
Istra!ivanje le!i*ta *krilja$a vr*i se istra!nim radovima predvienim u l% A% do C% ovo
pravilnika, s tim *to se istra!ni radovi ("u*enja i rudarski radovi) za utvrivanje i razvrstavanje
rezervi *krilja$a kateorija 3, B i E0 vr*e u okviru maksimalnih rastojanja koja, za pojedine
podrupe po rupama le!i*ta, iznose'
Ta&'la &() 3
7aksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova u m
=rupe i podrupe le!i*ta
3 kateorija B kateorija E0 kateorija
po padu po pru!anju po padu po pru!anju po padu po pru!anju
Prva rupa
I podrupa @// @// 0/// 0/// 1/// 1///
II podrupa 1@/ 1@/ @// @// 0/// 0///
III podrupa 01@ 01@ 1@/ 1@/ @// @//
Drua rupa
I podrupa 1@/ @// @// 0/// 0/// 1///
II podrupa 01@ 1@/ 1@/ @// @// 0///
III podrupa A1,@ 01@ 01@ 1@/ 1@/ @//
Tre>a rupa
I podrupa 01@ 1@/ 1@/ @// @// 0///
II podrupa A1,@ 01@ 01@ 01@ 1@/ @//
III podrupa u pro$esu eksploata$ije A,1@ 01@ 01@ 1@/
$) 4.re5i$a"je )$aliteta re#er$i 0)rilja,a
lan 3"
Odreivanje kvaliteta rezervi *krilja$a vr*i se prema zajednikim kriterijumima navedenim u l%
D% do 00% ovo pravilnika, s tim *to se za odreivanje kvaliteta rezervi kateorija 3, B i E0, mora
izvr*iti'
0) kod istra!nih rudarskih radova, opro"avanje slojeva ili paketa *krilja$a metodom "razde, i to'
u smernim hodni$ima du!ina "razde iznosi najmanje . m, a pro"e se uzimaju na rastojanjima
od 1/ m% , prenim hodni$ima opro"avanje se vr*i po $eloj du!ini hodnika, s tim *to se srednji
uzorak *krilja$a (kompozit) uzima zajedno sa jalovim prosloj$ima tanjim od /,0/ m, u intervalima
do /,@/ m% :tenski neoranski (jalovi) materijal, kao proslojak u sloju *krilja$a, ako je de"lji od
/,0/ m od"a$uje se prilikom opro"avanja, a korisna de"ljina sloja za toliko umanjuje?
1) kod istra!nih "u*otina, kompletno opro"avanje slojeva ili paketa *krilja$a (zajedno sa tankim
+ do /,0/ m jalovim prosloj$ima) po manevrima (du!ina sr!ne $evi)% :rednji uzorak (kompozit)
uzima se u intervalima do 0,// m, ako je sloj *krilja$a homoen% 4alovi prosloj$i de"lji od /,0/ m
od"a$uju se prilikom opro"avanja, a korisna de"ljina sloja *krilja$a za toliko umanjuje?
.) kompleksan karota! na svim istra!nim "u*otinama?
-) utvrivanje enetsko tipa *krilja$a + sapropelsko ili sapropelsko+humusno (prema poreklu
i sastavu oranske materije i stepenu metamor#izma)?
@) utvrivanje kvalitativnih i tehnolo*kih oso"ina *krilja$a, i to'
a) pro$entualno sadr!aja oranske materije?
") sadr!aja smole (tera)?
v) rudne vlae?
) sadr!aja sumpora?
d) kalorine vrednosti?
) elementarno sastava i tipa keroena?
e) prisustva retkih i rasejanih elemenata?
!) prisustva radioaktivnih elemenata u *krilj$ima i okolnim stenama?
z) hemijsko sastava pepela *krilja$a' :iO1, He1O., EaO, 7O, 61O, 5a1O, P1O@, :O. i druih
primesa, kao i topljivost pepela' T/ + T0, T1 i T.?
i) prisustva asa u *krilj$ima, njeov komponentni sastav, spe$i#ina te!ina i kalorina vrednost?
j) industrijske klasi#ika$ije *krilja$a po rupama (eneretska, asno+keroenska i eneretsko+
hemijska)?
k) upotre"ljivost pepela u $ementnoj i raevinskoj industriji%
g) Kategori#a,ija re#er$i 0)rilja,a
lan 3#
2a razvrstavanje rezervi *krilja$a u kateorije 3, B, E0, pored op*tih uslova iz l% 0.% do 0@% ovo
pravilnika, moraju "iti ispunjeni i slede>i uslovi'
0) za 3 kateoriju'
a) za prvu rupu le!i*ta rezerve *krilja$a smatraju se dokazanim, ako su istra!ene "u*otinama
prema mre!i datoj u ta"eli "r% . za pojedine podrupe u prvoj rupi le!i*ta, s tim *to sloj ili paket
*krilja$a mora "iti najmanje na jednom karakteristinom mestu istra!en rudarskim radom, od
podine do povlate (na $elom pro#ilu)?
") za druu i tre>u rupu le!i*ta rezerve *krilja$a smatraju se dokazanim ako su istra!ene
"u*otinama ili rudarskim radovima prema mre!i datoj u ta"eli "r% . za pojedine podrupe u
druoj i tre>oj rupi le!i*ta?
v) pri proraunu rezervi *krilja$a kateorije 3, za rupe le!i*ta iz take 0% ovo lana, nije
dozvoljena ekstrapola$ija rezervi kateorije 3?
) tehnolo*ka svojstva *krilja$a moraju "iti utvrena ispitivanjem u poluindustrijskom o"imu?
1) za B kateoriju'
a) za prvu rupu le!i*ta rezerve *krilja$a smatraju se dokazanim ako su istra!ene "u*otinama
prema mre!i datoj u ta"eli "r% . za pojedine podrupe u prvoj rupi le!i*ta?
") za druu i tre>u rupu le!i*ta rezerve *krilja$a smatraju se dokazanim ako su istra!ene
"u*otinama ili rudarskim radovima prema mre!i datoj u ta"eli "r% . za pojedine podrupe u
druoj, odnosno tre>oj rupi le!i*ta?
v) u B kateoriju uvr*>uju se i rezerve *krilja$a do"ijene ekstrapola$ijom rezervi istra!enih
prema mre!i datoj u ta"eli "r% . za pojedine podrupe po rupama le!i*ta, i to'
+ ekstrapola$ijom rezervi kateorije B prve rupe le!i*ta, najvi*e za 0I- rastojanja izmeu
istra!nih radova ("u*otina) propisanih za utvrivanje rezervi kateorije B za prvu rupu le!i*ta?
+ ekstrapola$ijom rezervi kateorije 3 drue i tre>e rupe le!i*ta, najvi*e za 0I1 rastojanja
izmeu istra!nih radova propisanih za utvrivanje rezervi kateorije 3 za druu, odnosno tre>u
rupu le!i*ta?
.) za E0 kateoriju'
a) za prvu, druu i tre>u rupu le!i*ta rezerve *krilja$a smatraju se dokazanim, ako su istra!ene
"u*otinama prema mre!i datoj u ta"eli "r% . za pojedine podrupe u prvoj, druoj i tre>oj rupi
le!i*ta?
") u E0 kateoriju uvr*>uju se i rezerve *krilja$a do"ijene ekstrapola$ijom rezervi istra!enih
prema mre!i datoj u ta"eli "r% . za pojedine podrupe po rupama le!i*ta, i to'
+ ekstrapola$ijom rezervi kateorije E0, prve rupe le!i*ta, najvi*e za 0I. rastojanja izmeu
istra!nih radova propisanih za utvrivanje rezervi kateorije E0 za prvu rupu le!i*ta?
+ ekstrapola$ijom rezervi kateorije B drue i tre>e rupe le!i*ta, najvi*e za veliinu rastojanja
izmeu istra!nih radova propisanih za utvrivanje rezervi kateorije B za druu, odnosno tre>u
rupu le!i*ta%
3. .ran
a) -o.ela le/i0ta (r1."i' tela) 1ra"a "a gr12e
lan 3$
Prema veliini i slo!enosti o"lika, ravnomernosti raspodele urana i stepenu kontinuiteta
orudnjenja, le!i*ta (rudna tela) mineralnih sirovina urana razvrstavaju se u pet rupa'
0) u prvu rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) urana koja se javljaju u o"liku sloja% Povr*ina
pojedinanih rudnih tela iznosi preko 0//%/// m
1
, a de"ljina preko @ m% Promenljivost de"ljine
rudnih tela je postupna% 6ontinuitet orudnjenja je jasno izra!en, a koe#i$ijent rudonosnosti je u
rani$ama od 0,/ do /,C% ,ran je vrlo ravnomerno raspodeljen u rani$ama rudnih tela%
6oe#i$ijent varija$ije sadr!aja urana je ispod ./?
1) u druu rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) urana koja se javljaju u o"liku pravilnih soiva
velikih dimenzija% Povr*ina rudnih tela iznosi od 0/%/// do 0//%/// m
1
, a de"ljina preko . m%
Orudnjenje nije neprekidno, u rani$ama uranonosno litolo*ko lana, ve> se javlja u vidu
izolovanih rudnih tela razdvojenih neorudnjenim "lokovima% 6oe#i$ijent rudonosnosti kod le!i*ta
drue rupe je u rani$ama od /,C do /,@, a koe#i$ijent varija$ije sadr!aja urana do 0//?
.) u tre>u rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) urana koja imaju o"lik !i$e ili *tokverka%
Povr*ina *tokverknih rudnih tela u horizontalnom preseku varira od nekoliko stotina do nekoliko
hiljada kvadratnih metara% 7inimalna prosena de"ljina rudnih tela !ino o"lika je 0 m, a
minimalno prostiranje po pru!anju @// m% Rudna tela kod le!i*ta tre>e rupe karakteri*e znatna
promenljivost o"lika i dimenzija, po pru!anju i padu, vrlo neravnomerna raspodela urana sa
koe#i$ijentom varija$ije sadr!aja do 0@/ i koe#i$ijentom rudonosnosti u rani$ama od /,C do /,.?
-) u etvrtu rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) urana koja se javljaju u o"liku nepravilnih
soiva lokalizovanih u odreenim stratira#skim nivoima, "ez jasno izra!ene litolo*ke kontrole%
5izovi rudnih soiva o"ino imaju odreene prav$e, o"razuju>i uske uzdu!ne pojaseve koji
mou imati razliit polo!aj u odnosu na pru!anje uranonosne serije% Povr*ina rudnih soiva
varira od nekoliko stotina, do nekoliko hiljada kvadratnih metara, a minimalna prosena de"ljina
soiva iznosi 0 m% Rudna soiva su razdvojena neorudnjenim "lokovima, esto ve>ih dimenzija%
6oe#i$ijent rudonosnosti kod etvrte rupe le!i*ta je u rani$ama od /,@/ do /,1@% Raspodela
urana je vrlo neravnomerna, sa koe#i$ijentom varija$ije sadr!aja urana do 0C/?
@) u petu rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) urana vezana za sisteme prslina u zonama
razlamanja% Rudna tela imaju o"lik tankih !i$a i jako izdu!enih soiva% Promenljivost o"lika
rudnih tela je veoma izra!ena% , pojedinim delovima mineralizovanih pukotina i zona dro"ljenja,
mou postojati delovi u vidu rudnih stu"ova i nezda malih dimenzija sa pove>anim sadr!ajem
urana% Povr*ina rudnih tela varira od nekoliko desetina do nekoliko stotina kvadratnih metara, a
de"ljina do nekoliko de$imetara% 6oe#i$ijent rudonosnosti varira od /,1@ do /,/1% Raspodela
urana je vrlo neravnomerna, sa koe#i$ijentom varija$ije sadr!aja urana ve>im od 0C/%
b) 3stra/i$a"je le/i0ta (r1."i' tela) 1ra"a
lan 4%
Istra!ivanje le!i*ta (rudnih tela) urana vr*i se prema odred"ama l% A% do C% ovo pravilnika, s
tim *to su u lanu -1% ovo pravilnika (ta"ele "r% @ do B) za pojedine rupe le!i*ta, utvrene
vrste istra!nih radova i maksimalna rastojanja izmeu tih radova, koji se moraju izvesti za
utvrivanje i razvrstavanje rezervi kateorija 3, B i E0%
$) 4.re5i$a"je )$aliteta re#er$i 1ra"a
lan 41
Odreivanje kvaliteta rezervi urana vr*i se prema odred"ama l% D% do 00% ovo pravilnika, s tim
*to za odreivanje kvaliteta rezervi kateorija 3, B i E0, moraju "iti ispunjeni i slede>i uslovi'
0) sadr!aj urana u rudi, "ez o"zira na kateoriju rezervi, odreuje se na osnovu analize
sistematski uzetih pro"a% 7aksimalna rastojanja izmeu pojedinih pro"a du! linija opro"avanja,
zavisno od koe#i$ijenata varija$ije sadr!aja urana, iznose'
Ta&'la &() 4
:tepen ravnomernosti
raspodele urana
6oe#i$ijent varija$ije
sadr!aja urana
7aksimalna rastojanja
izmeu pro"a u m
8rlo ravnomeran do ./ C
Ravnomeran ./ do C/ @
:rednje neravnomeran C/ do 01/ .
5eravnomeran 01/ do 0@/ 1
8rlo neravnomeran preko 0@/ 0
1) sadr!aj urana u pojedinanim pro"ama odreuje se hemijskim ili radiometrijskim analitikim
metodama i prikazuje u o"liku ,.OC (uran+oksida)% 5a najmanje 0/F od ukupno "roja pro"a
vr*e se kontrolne analize, primenom hemijskih analitikih metoda?
.) za odreivanje sadr!aja urana u rudi mou se koristiti i metode radiometrijsko opro"avanja
"i" sit1" + radiometrijsko amaporo"avanje i kvantitativna interpreta$ija rezultata ama+karota!a
istra!nih "u*otina% Rezultati radiometrijskih metoda opro"avanja "i" sit1" mou se koristiti pri
proraunu rezervi, pod uslovom da je reprezentativnost primene ovih metoda za odreeno
le!i*te u vrstu rude eksperimentalno dokazana i dokumentovana i da je sprovedena sistematska
kontrola tih rezultata na najmanje 0/F preseka rudnih tela klasinim metodama opro"avanja i
odreivanja sadr!aja urana hemijskim analitikim metodama% 3ko se parametri orudnjenja
(sadr!aj i de"ljina) odreuju na osnovu kvantitativne interpreta$ije rezultata ama+karota!a
"u*otina, istra!no "u*enje se mo!e izvoditi "ez jezrovanja?
-) pored sadr!aja urana, na kompozitnim pro"ama utvruje se' ukupni sadr!aj kar"onata, Th, 8,
7n, 3s, PO1, kao i sadr!aj druih prisutnih korisnih i *tetnih elemenata i jedinjenja?
@) za svaki tip rude u le!i*tu (rudnom telu), utvruju se mineralni sastav, intenzitet i ekstenzitet
pojavljivanja pojedinih mineralnih vrsta, strukturne i teksturne karakteristike rude, nain
srastanja pojedinih minerala u rudnoj masi i dr?
A) tehnolo*ka svojstva rude i tehnolo*ki parametri pro$esa proizvodnje kon$entrata ,.OC
utvruju se za svaki tip rude u poluindustrijskom o"imu + za rezerve kateorije 3 i B% 2a rezerve
kateorije E0 tehnolo*ka svojstva rude utvruju se u la"oratorijskom o"imu ili analoijom sa
izvr*enim tehnolo*kim ispitivanjima za kateoriju 3 i B%
g) Kategori#a,ija re#er$i 1ra"a
lan 42
Razvrstavanje rezervi urana u kateorije 3, B i E0, vr*i se prema odred"ama l% 0.% do 0@% ovo
pravilnika, i prema slede>im uslovima'
0) za 3 kateoriju'
a) rezerve urana kateorije 3, zavisno od rupe le!i*ta, dokazuju se istra!nim rudarskim
radovima ili kom"ina$ijom istra!nih rudarskih radova i istra!nih "u*enja% Rezerve rude urana ne
mou "iti razvrstane u kateoriju 3 samo na osnovu podataka istra!nih "u*enja?
") maksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova, na osnovu kojih se vr*i okonturivanje rezervi
rude urana kateorije 3, iznose'
Ta&'la &()
8rsta istra!nih radova
7aksimalna rastojanja izmeu istra!nih
radova u m
=rupa le!i*ta
I II III I8 8
,tvrivanje povr*ine rudno tela'
;odni$i + + ./ + +
;odni$i i "u*otine + + 1/ + +
Bu*otine C/ @/ + + +
,tvrivanje kontinuiteta orudnjenja (horizontalna
rastojanja)'

,skopi + + A/ + +
Bu*otine C/ @/ + + +
Rastojanje izmeu horizonata + + -/ + +
v) kod le!i*ta I i II rupe utvrivanje rezervi kateorije 3 vr*i se istra!nim "u*enjem, pri emu
0/F preseka rudnih tela utvrenih istra!nim "u*enjem mora "iti provereno istra!nim rudarskim
radovima?
) kod le!i*ta III rupe rezerve kateorije 3 dokazuju se istra!nim rudarskim radovima% Povr*ine
rudnih tela + "lokova utvruju se na osnovu dva potpuno istra!ena horizonta% ,koliko je de"ljina
rudno tela ve>a od *irine hodnika, kontura rudno tela na istra!enom horizontu utvruje se
poprenim hodni$ima ili kom"ina$ijom poprenih hodnika i istra!nih "u*otina% 6ontinuitet rudno
tela + "loka izmeu istra!enih horizonata mora "iti potpuno utvren istra!nim rudarskim
radovima?
d) kod le!i*ta I8 i 8 rupe ne dokazuju se rezerve kateorije 3?
) pri utvrivanju rezervi kateorije 3 nije dozvoljena ekstrapola$ija?
1) za B kateoriju'
a) rezerve urana kateorije B, zavisno od rupe le!i*ta, dokazuju se istra!nim rudarskim
radovima, kom"ina$ijom istra!nih rudarskih radova i istra!nih "u*enja ili istra!nim "u*enjem?
") maksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova na osnovu kojih se vr*i okonturivanje rezervi
rude urana kateorije B, iznose'
Ta&'la &() !
8rsta istra!nih radova
7aksimalna rastojanja izmeu istra!nih
radova u m
=rupa le!i*ta
I II III I8 8
,tvrivanje povr*ine rudno tela'
;odni$i + + @/ ./ 0@
;odni$i i "u*otine + + ./ + +
Bu*otine 01/ C/ + + +
,tvrivanje kontinuiteta orudnjenja (horizontalna
rastojanja)'
,skopi + + 0// A/ ./
,skopi i "u*otine + + A/ + +
Bu*otine 01/ C/ + + +
Rastojanja izmeu horizonata + + -/ -/ ./
v) kod le!i*ta I rupe, rezerve kateorije B mou se okonturiti samo na osnovu istra!nih
"u*enja, u sluaju kada su u istom le!i*tu dokazane i rezerve kateorije 3% , druim
sluajevima okonturivanje rezervi kateorije B vr*i se na osnovu podataka istra!nih "u*enja pri
emu @F preseka rudnih tela utvrenih istra!nim "u*enjem mora "iti provereno istra!nim
rudarskim radovima?
) kod le!i*ta II rupe konture rezervi kateorije B utvruju se na osnovu podataka istra!nih
"u*enja pri emu @/F preseka rudnih tela utvrenih istra!nim "u*enjem mora "iti provereno
istra!nim rudarskim radovima?
d) kod le!i*ta III rupe rezerve kateorije B dokazuju se utvrivanjem povr*ine rudnih tela na
dva horizonta i kontinuiteta orudnjenja izmeu tih horizonata, na osnovu istra!nih rudarskih
radova ili kom"ina$ijom istra!nih rudarskih radova i istra!nih "u*enja?
) kod le!i*ta I8 rupe rudna tela, odnosno rudonosni horizonti u okviru uranonosne serije, koja
se razvrstavaju u kateoriju B moraju "iti okonturena istra!nim rudarskim radovima najmanje sa
dve strane% , le!i*tima koja se karakteri*u nizovima nepravilnih rudnih soiva malih dimenzija
"lokovi rezervi kateorije B mou se okonturiti istra!nim "u*enjem iz istra!nih rudarskih radova,
pri emu rastojanje izmeu "u*otina mora "iti u rani$ama propisanih rastojanja pro"a za
odovaraju>i stepen ravnomernosti sadr!aja urana u le!i*tu?
e) kod le!i*ta 8 rupe rezerve kateorije B dokazuju se utvrivanjem povr*ine rudnih tela na
dva horizonta i kontinuiteta orudnjenja izmeu tih horizonata istra!nim rudarskim radovima%
Istra!no "u*enje se mo!e koristiti samo za tanije utvrivanje kontura rudnih tela u okviru
propisane mre!e istra!nih rudarskih radova?
!) kod le!i*ta urana I i II rupe, pri utvrivanju konture rezervi kateorije B, dozvoljena je
ekstrapola$ija na konture kateorije rezervi 3 najvi*e do 1@F od propisanih rastojanja izmeu
istra!nih radova za kateoriju B?
z) kod le!i*ta III, I8 i 8 rupe nije dozvoljena ekstrapola$ija pri utvrivanju konture rezervi
kateorije B?
.) za E0 kateoriju'
a) rezerve urana kateorije E0 dokazuju se na osnovu rudnih izdanaka, istra!nim "u*enjem ili
kom"ina$ijom istra!nih rudarskih radova i istra!nih "u*enja?
") maksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova, na osnovu kojih se vr*i okonturivanje rezervi
rude urana kateorije E0, iznose'
Ta&'la &() "
8rsta istra!nih radova
7aksimalna rastojanja izmeu istra!nih
radova u m
=rupa le!i*ta
I II III I8 8
,tvrivanje povr*ine rudno tela'
;odni$i + + B/ @/ 1/
;odni$i i "u*otine + + @/ ./ 0@
Bu*otine 0C/ 01/ ./ + +
,tvrivanje kontinuiteta orudnjenja (horizontalna
rastojanja)'
,skopi + + 0-/ 0// -/
,skopi i "u*otine + + 0// A/ ./
Bu*otine 0C/ 01/ B/ + +
Rastojanja izmeu horizonata + + A/ -/ ./
v) kod le!i*ta I i II rupe rezerve kateorije E0 dokazuju se na osnovu rudnih izdanaka i istra!nih
"u*enja% Pri utvrivanju kontura rudnih tela + "lokova dozvoljena je ekstrapola$ija najvi*e do
./F od propisanih rastojanja izmeu istra!nih radova za kateoriju E0?
) kod le!i*ta III rupe rezerve kateorije E0 dokazuju se na osnovu rudnih izdanaka i
kom"ina$ijom istra!nih rudarskih radova i istra!nih "u*enja% Povr*ine rudno tela + "loka
utvruju se sa dva preseka' jedna povr*ina na osnovu izdanaka, a drua na osnovu hodnika ili
hodnika i istra!nih "u*otina? jedna povr*ina na osnovu izdanka a drua na osnovu istra!nih
"u*enja% 6ontinuitet rudno tela + "loka izmeu istra!enih povr*ina (horizonata) utvruje se
istra!nim rudarskim radovima, kom"ina$ijom istra!nih rudarskih radova i istra!nih "u*enja ili
istra!nim "u*enjem% 3ko se kontinuitet rudnih tela + "lokova ne utvruje predvienim istra!nim
radovima na propisanim rastojanjima, a na osnovu eolo*ke interpreta$ije mo!e se smatrati
siurnim, visina "loka mo!e "iti pro$enjena za povr*inu istra!enu rudarskim radovima i mo!e
iznositi najvi*e 1@F od rastojanja horizonata propisanih za III rupu le!i*ta?
d) kod le!i*ta I8 rupe rezerve kateorije E0 dokazuju se na osnovu rudnih izdanaka, istra!nih
rudarskih radova i kom"ina$ijom istra!nih rudarskih radova i istra!nih "u*enja% Rudna tela
moraju "iti okonturena najmanje sa dve strane istra!nim rudarskim radovima, odnosno istra!nim
"u*otinama iz istra!nih rudarskih radova na rastojanjima koja odovaraju propisanim
rastojanjima pro"a za odovaraju>i stepen ravnomernosti sadr!aja urana u le!i*tu% 3ko se linije
istra!ivanja nalaze na rastojanjima ve>im od propisanih za I8 rupu le!i*ta, dozvoljena je
ekstrapola$ija na o"e strane od linije istra!ivanja, najvi*e do 0@F od propisanih rastojanja
izmeu tih linija?
) kod le!i*ta 8 rupe rezerve kateorije E0 dokazuju se istra!nim rudarskim radovima i
kom"ina$ijom istra!nih rudarskih radova i istra!nih "u*enja% 2a razvrstavanje rezervi u
kateoriju E0 rudno telo + "lok mora "iti okontureno na dva horizonta i sa dokazanim
kontinuitetom orudnjenja izmeu tih horizonata% Pri okonturivanju rezervi kateorije E0 kod 8
rupe le!i*ta nije dozvoljena ekstrapola$ija?
e) pored sluajeva ekstrapola$ije rezervi navedenih u taki .% ovo lana, kod le!i*ta I, II, III i I8
rupe u kateoriju E0 mou se uvrstiti i rezerve koje se direktno nastavljaju na rezerve kateorije
3 i B, ako je to salasno sa eolo*kim karakteristikama le!i*ta% Takva ekstrapola$ija rezervi
mo!e se izvr*iti najvi*e za ./F propisanih rastojanja izmeu istra!nih radova za kateoriju B
odovaraju>e rupe le!i*ta%
4. 1a!ar
a) -o.ela le/i0ta (r1."i' tela) ba)ra "a gr12e
lan 43
Prema veliini, tipu mineraliza$ije, strukturno+mor#olo*kim o"ele!jima i ravnomernosti raspodele
mineralnih komponenti, le!i*ta, odnosno rudna tela "akra razvrstavaju se u etiri rupe'
0) u prvu rupu uvr*>uju se le!i*ta, odnosno rudna tela "akra por#irsko tipa, veoma velikih do
velikih razmera i izometrinih o"lika, kod kojih je raspodela "akra ravnomerna do
neravnomerna?
1) u druu rupu uvr*>uju se le!i*ta, odnosno rudna tela "akra masivno+sul#idno i
imprena$iono+*tokverkno tipa, kao i strati#ormna rudna tela ako su masivno+sul#idno tipa?
promenljivih su razmera + od veoma velikih do veoma malih, a po o"liku su prete!no skladovi,
soiva, !i$e i kvazislojevi, kod kojih je raspodela "akra neravnomerna?
.) u tre>u rupu uvr*>uju se le!i*ta, odnosno rudna tela "akra !ino i !ino+soivasto tipa,
malih do veoma malih razmera, a po o"liku su proste ili soivaste !i$e ili orudnjene zone
razlamanja, kod kojih je raspodela "akra neravnomerna do veoma neravnomerna?
-) u etvrtu rupu uvr*>uju se le!i*ta, odnosno rudna tela "akra skarnovsko, mamatsko i
strati#ormno tipa'
a) od kojih su skarnovski i mamatski tip veoma malih, retko i veoma velikih razmera
(mamatski tip), a prema o"liku su skladovi, soiva ili nezda, sa raspodelom "akra veoma
neravnomernom?
") od kojih je strati#ormni tip malih razmera, izdu!eno soivasto o"lika, male mo>nosti i sa
ravnomernom do neravnomerne raspodele "akra%
b) 3stra/i$a"je le/i0ta (r1."i' tela) ba)ra
lan 44
Istra!ivanje le!i*ta, odnosno rudnih tela "akra vr*i se prema odred"ama l% A% do C% ovo
pravilnika, s tim *to se istra!ni radovi za utvrivanje rezervi kateorija 3, B i E0 izvode prema
mre!i, odnosno u okviru maksimalnih rastojanja, koja za pojedine rupe rudnih tela iznose'
Ta&'la &() #
=rupa
rudnih tela
8rsta istra!nih
radova
7aksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova u m
6ateorija
3 B E0
Prva "u*enje 0// M 0// 0@/ M 0@/ 1// M 1//
rudarski radovi 0// M 0// + +
Drua "u*enje @/ M @/ B/ M B/ 0// M 0//
rudarski radovi @/ M @/ + +
Tre>a "u*enje @/ M @/ 0// 0//
rudarski radovi @/ 0// +
&etvrta "u*enje + @/ @/ M @/
rudarski radovi + A/ +
$) 4.re5i$a"je )$aliteta re#er$i ba)ra
lan 4
Odreivanje kvaliteta rezervi "akra vr*i se prema odred"ama l% D% do 00% ovo pravilnika, s tim
*to za odreivanje kvaliteta rezervi kateorija 3, B i E0, moraju "iti ispunjeni i slede>i uslovi'
0) da se za svako rudno telo eksperimentalno odredi odovaraju>a metoda opro"avanja i
optimalna ustina uzimanja pro"a?
1) da se za rezerve kateorija 3 i B, po potre"i, izvr*i kontrolno opro"avanje i eksperimentalno
utvrdi optimalna ustina uzimanja pro"a?
.) da se za sve pro"e odredi sadr!aj "akra i ostalih prisutnih korisnih i *tetnih komponenti?
-) da se utvrde tehnolo*ke oso"ine za sve prisutne prirodne tipove orudnjenja i vrste ruda
(sul#idne, oksidne, kar"onatne i dr%)%
g) Kategori#a,ija re#er$i ba)ra
lan 4!
Razvrstavanje rezervi "akra u kateorije 3, B i E0 vr*i se prema odred"ama l% 0.% do 0@% ovo
pravilnika, i prema slede>im uslovima'
0) u 3 kateoriju uvr*>uju se rezerve "akra ije su dimenzije u rudnom telu odovaraju>e rupe
utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja predvienih za kateoriju 3
(ta"ela "r% C)?
1) kontinuitet rudno tela po horizontali i vertikali, za pojedine rupe utvruje se'
a) za prvu i druu rupu + istra!nim "u*enjem ili istra!nim rudarskim radovima?
") za tre>u rupu, po horizontali istra!ivanjima po horizontima, izmeu kojih je visinska razlika
do A/ m, koja se vr*e kom"ina$ijom istra!no "u*enja i istra!nih rudarskih radova, a po vertikali
istra!nim "u*enjem?
.) ekstrapola$ija kod rezervi kateorije 3, nije dozvoljena?
-) u B kateoriju uvr*>uju se rezerve "akra ije su dimenzije u rudnom telu odovaraju>e rupe
utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja predvienih za kateoriju B
(ta"ela "r% C)?
@) kontinuitet rudno tela po horizontali i vertikali, za pojedine rupe, utvruje se'
a) za prvu i druu rupu, istra!nim "u*enjem?
") za tre>u i etvrtu rupu, po horizontali istra!ivanjima po horizontima, izmeu kojih je visinska
razlika do A/ m, koja se vr*e kom"ina$ijom istra!no "u*enja i istra!nih rudarskih radova, a po
vertikali istra!nim "u*enjem?
A) pri proraunu rezervi kateorije B ekstrapola$ija je dozvoljena najvi*e za 0I- predvienih
rastojanja izmeu istra!nih radova za kateoriju B (ta"ela "r% C)?
B) u E0 kateoriju uvr*>uju se rezerve "akra ije su dimenzije u rudnom telu odovaraju>e rupe
utvrene istra!nim "u*enjem u rani$ama maksimalnih rastojanja, predvienih za kateoriju E0
(ta"ela "r% C)?
C) pri proraunu rezervi kateorije E0 ekstrapola$ija je dozvoljena najvi*e za 0I. predvienih
rastojanja izmeu istra!nih radova za kateoriju E0 (ta"ela "r% C)%
%. lovo i 'in!
a) -o.ela le/i0ta (r1."i' tela) olo$a i ,i")a "a gr12e i 2o.gr12e
lan 4"
Prema o"liku i veliini i promenljivosti o"lika i veliine rudno tela, slo!enosti eolo*ke rae,
tipu mineraliza$ije i ravnomernosti raspodele mineralnih komponenti, intenzitetu i uti$aju
postrudne tektonike na primarne konture rudnih tela, le!i*ta (rudna tela) olova i $inka
razvrstavaju se u etiri rupe'
0) prva rupa le!i*ta (rudnih tela) olova i $inka deli se na dve podrupe'
a) u prvu podrupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) slojevito ili pseudoslojevito o"lika sa
padnim ulom od / do ./K, koja u vertikalnom preseku imaju povr*inu preko 1/// m
1
%
Raspodela korisnih komponenti je srednje ravnomerna i odreena je koe#i$ijentom varija$ije do
01/% Primarne konture rudnih tela nisu izmenjene postrudnom tektonikom?
") u druu podrupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) koja imaju o"lik $evi, !i$e, *tokverka, zone
imprena$ije i soiva, sa padnim ulom od ./ do D/K, koja u horizontalnom preseku imaju
postupnu i ravnomernu promenu rudne povr*ine ija veliina iznosi preko 1/// m
1
% Raspodela
korisnih komponenti je ravnomerna, a odreena je koe#i$ijentom varija$ije do C@% Primarne
konture rudnih tela nisu izmenjene postrudnom tektonikom?
1) drua rupa le!i*ta (rudnih tela) olova i $inka deli se na dve podrupe'
a) u prvu podrupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) slojevito ili pseudoslojevito o"lika sa
padnim ulom od / do ./K, koja u vertikalnom preseku imaju povr*inu od 0/// do 1/// m
1
%
Raspodela korisnih komponenti je srednje ravnomerna i odreena je koe#i$ijentom varija$ije do
01/% Postrudnom tektonikom rudna tela nisu potpuno prekinuta po pru!anju i padu?
") u druu podrupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) koja imaju o"lik $evi, !i$e, *tokverka, zone
imprena$ije i soiva, sa padnim ulom od ./ do D/K, koja u horizontalnom preseku imaju
povr*inu preko 0/// m
1
% Raspodela korisnih komponenti je srednje ravnomerna i odreena je
koe#i$ijentom varija$ija do 01/% Postrudnom tektonikom rudna tela nisu potpuno prekinuta po
pru!anju i padu?
.) u tre>u rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) olova i $inka koja imaju o"lik rudnih tela kao u
prvoj i druoj rupi iz ta% 0% i 1% ovo lana, ali su rudna tela manjih dimenzija i mou "iti
slo!enije eolo*ke rae (sa reliktima stenskih masa, sa rananjem u apo#ize i dr%)% Rudna tela
imaju pad od ./ do D/K, a povr*inu u horizontalnom preseku od @// do 0/// m
1
% Raspodela
korisnih komponenti je srednje ravnomerna do neravnomerna, sa koe#i$ijentom varija$ije do
0@/% Postrudna tektonika je izra!ena na isti nain kao kod rudnih tela prve i drue rupe iz ta%
0% i 1% ovo lana, a neprekidnost rudnih tela po pru!anju i padu je sauvana?
-) u etvrtu rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) olova i $inka koja imaju o"lik !i$e, $evi,
soiva, nezda, sloja, stu"a i dr% 7ou>e su promene o"lika rudno tela sa prelazom iz jedno
u drui o"lik% , horizontalnom preseku rudna tela imaju povr*inu do @// m
1
, a promenljivost
povr*ine po padu rudno tela mo!e "iti razliita% Raspodela korisnih komponenti u le!i*tu
(rudnom telu) mo!e "iti jako neravnomerna, sa koe#i$ijentom varija$ije preko 0@/% Postrudnom
tektonikom rudna tela mou "iti izdeljena u pose"ne "lokove%
b) 3stra/i$a"je le/i0ta (r1."i' tela) olo$a i ,i")a
lan 4#
Istra!ivanje le!i*ta (rudnih tela) olova i $inka vr*i se prema odred"ama l% A% do C% ovo
pravilnika, s tim *to se utvrivanje i razvrstavanje rezervi kateorija 3, B i E0 vr*i istra!nim
radovima izmeu kojih, za pojedine rupe le!i*ta (rudnih tela), maksimalna rastojanja iznose'
Ta&'la &() $
=rupa i podrupa le!i*ta (rudnih
tela)
i vrste istra!nih radova
7aksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova u m
3 kateorija B kateorija E0 kateorija
povr*ina kontinuitet povr*ina kontinuitet povr*ina kontinuitet
Prva rupa
I podrupa
"u*enje i rudarski
radovi
A/ A/ 00/ 00/ 0-/ 0-/
II podrupa
rudarski radovi @/ 0// C/ 0@/ 01/ +
rudarski radovi i
"u*enje
.@ B/ @/ 0// C/ +
"u*enje + @/ -/ C/ A/ 01/
Drua rupa
I podrupa
"u*enje i rudarski
radovi
@/ @/ C/ C/ 00/ 00/
II podrupa
rudarski radovi -/ C/ B/ 01/ 0// +
rudarski radovi i
"u*enje
./ A/ -/ C/ B/ +
"u*enje + -/ ./ A/ @/ 0//
Tre>a rupa
rudarski radovi ./ A/ @/ C/ C/ +
rudarski radovi i
"u*enje
1@ -/ ./ @/ A/ +
"u*enje + ./ 1/ -/ -/ C/
&etvrta rupa
rudarski radovi 1/ -/ ./ @/ A/ +
rudarski radovi i
"u*enje
0@ ./ 1/ ./ -/ +
"u*enje + 1/ 0@ 1/ ./ A/
8ertikalno rastojanje izmeu horizonata za pojedine rupe i podrupe le!i*ta (rudnih tela),
iznosi'
0) za II podrupu prve rupe od @/ do B/ m?
1) za II podrupu drue rupe od -/ do A/ m?
.) za tre>u rupu od ./ do @/ m?
-) za etvrtu rupu od 1/ do -/ m%
$) 4.re5i$a"je )$aliteta re#er$i olo$a i ,i")a
lan 4$
Odreivanje kvaliteta rezervi olova i $inka vr*i se prema odred"ama l% D% do 00% ovo
pravilnika, s tim *to za odreivanje kvaliteta rezervi kateorija 3, B i E0, moraju "iti ispunjeni i
slede>i uslovi'
0) da se za svako rudno telo eksperimentalno odredi odovaraju>a metoda opro"avanja i
optimalno rastojanje izmeu linija opro"avanja koje je, po pravilu, odreeno rastojanjem izmeu
istra!nih radova za svaku kateoriju, po rupama i podrupama le!i*ta (rudnih tela)?
1) maksimalna rastojanja izmeu mesta uzimanja pro"a, zavisno od stepena ravnomernosti
korisnih komponenti odreeno koe#i$ijentom varija$ije, iznose'
Ta&'la &() 1%
:tepen ravnomernosti
6oe#i$ijent
varija$ije
7aksimalna
rastojanja
izmeu pro"a
u metrima
Ravnomeran do C@ do @
:rednje ravnomeran od C@ do 01/ do .
5eravnomeran od 01/ do 0@/ do 1
4ako neravnomeran preko 0@/ do 0
.) za sve vrste pro"a utvruje se sadr!aj P" i 2n, za kompozitne pro"e i sadr!aj 3, 3u, Eu, Ed,
Bi, 7n, 3s, :, He:1 i He:, a prema potre"i i In i =a, kao i sadr!aj druih prisutnih elemenata?
-) ispitivanje mineralo*ko sastava rudnih tela vr*i se do stepena koji omou>ava izdvajanje i
utvrivanje svih zastupljenih prirodnih tipova orudnjenja, kao i utvrivanje intenziteta i
ekstenziteta pojavljivanja pojedinih minerala i strukturno+teksturnih karakteristika?
@) tehnolo*ke oso"ine svih tipova orudnjenja zastupljenih u rudnom telu moraju "iti utvrene
prema uslovima iz lana 00% ovo pravilnika, s tim *to se ispitivanja vr*e za svaki tip pose"no
(sul#idni, oksidni, sul#idno+oksidni, kar"onatni i dr%)%
g) Kategori#a,ija re#er$i olo$a i ,i")a
lan %
Razvrstavanje rezervi olova i $inka u kateorije 3, B i E0, vr*i se prema odred"ama l% 0.% do
0@% ovo pravilnika i prema slede>im uslovima'
0) u 3 kateoriju uvr*>uju se rezerve olova i $inka za koje su dimenzije povr*ina i kontinuiteta u
le!i*tu (rudnom telu) odovaraju>e rupe utvreni istra!nim radovima, u rani$ama
maksimalnih rastojanja predvienih za kateoriju 3 (ta"ela "r% D), i to'
a) za le!i*ta (rudna tela) I podrupe u prvoj i druoj rupi, utvrivanje povr*ina na dva ili vi*e
horizonata ili vertikalnih ravni, vr*i se istra!nim "u*enjem ili istra!nim rudarskim radovima%
6ontinuitet le!i*ta (rudno tela) izmeu utvrenih povr*ina proverava se istra!nim "u*enjem ili
istra!nim rudarskim radovima samo ako nije pouzdano utvrena litolo*ko+strukturna kontrola%
Pri utvrivanju povr*ina i kontinuiteta le!i*ta (rudnih tela) samo istra!nim "u*enjem, provera se
vr*i istra!nim rudarskim radovima najmanje na dva horizonta + povr*ine?
") za le!i*ta (rudna tela) II podrupe u prvoj i druoj rupi, i za le!i*ta (rudna tela) tre>e i etvrte
rupe, povr*ine rudnih tela na dva ili vi*e horizonata su potpuno utvrene na osnovu podataka
istra!nih rudarskih radova ili kom"ina$ijom podataka istra!nih rudarskih radova i istra!nih
"u*enja% 6ontinuitet le!i*ta (rudnih tela) izmeu povr*ina utvruje se samo u sluaju ako
litolo*ko+strukturna kontrola nije pouzdano utvrena istra!nim rudarskim radovima ili
kom"ina$ijama istra!nih rudarskih radova i istra!nih "u*enja, ili istra!nim "u*enjem?
v) u 3 kateoriju mou se uvrstiti i rezerve svih rupa i podrupa le!i*ta (rudnih tela), ako im je
jedna povr*ina odreena na nain iz odreda"a pod a) i ") take 0% ovo lana, s tim *to se
kontinuitet rudno tela pro$enjuje iznad i ispod utvrene povr*ine do 1/F od visine izmeu
horizonata odreenih za pojedine rupe i podrupe le!i*ta (rudnih tela)?
) tehnolo*ka svojstva mineralne sirovine utvruju se ispitivanjem u poluindustrijskom o"imu?
1) u B kateoriju uvr*>uju se rezerve olova i $inka za koje su dimenzije povr*ina i kontinuiteta u
le!i*tu (rudnom telu) odovaraju>e rupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama
maksimalnih rastojanja predvienih za kateoriju B (ta"ela "r% D) i to'
a) za le!i*ta (rudna tela) I podrupe u prvoj i druoj rupi, utvrivanje povr*ina na dva ili vi*e
horizonata ili vertikalnih ravni, vr*i se istra!nim "u*enjem ili istra!nim rudarskim radovima%
6ontinuitet rudno tela izmeu utvrenih povr*ina proverava se istra!nim "u*enjem ili istra!nim
rudarskim radovima samo u sluajevima ako nije pouzdano utvrena litolo*ko+strukturna
kontrola% Pri utvrivanju povr*ina i kontinuiteta le!i*ta (rudnih tela) samo istra!nim "u*enjem,
provera se vr*i istra!nim rudarskim radovima najmanje na jednom horizontu + povr*ini?
") za le!i*ta (rudna tela) II podrupe u prvoj i druoj rupi i za le!i*ta tre>e i etvrte rupe,
povr*ina rudnih tela na dva ili vi*e horizonata su potpuno utvrene na osnovu podataka
istra!nih rudarskih radova i istra!nih "u*enja, ili samo na osnovu podataka istra!nih "u*enja u
sluaju ako su u istom le!i*tu (rudnom telu) utvrene i rezerve kateorije 3% 6ontinuitet le!i*ta
(rudnih tela) izmeu utvrenih povr*ina utvruje se samo u sluaju ako litolo*ko+strukturna
kontrola nije pouzdano utvrena istra!nim rudarskim radovima ili kom"ina$ijom istra!nih
rudarskih radova i istra!nih "u*enja, ili istra!nim "u*enjem?
v) u B kateoriju mou se uvrstiti i rezerve svih rupa i podrupa le!i*ta (rudnih tela), i to'
+ ako je jedna povr*ina utvrena na nain iz odreda"a pod a) i ") take 1% ovo lana, s tim *to
se kontinuitet pro$enjuje iznad i ispod utvrene povr*ine za ./F od visine izmeu horizonata
odreenih za pojedine rupe i podrupe le!i*ta (rudnih tela)?
+ ekstrapola$ijom izvan kontura rezervi kateorije 3, najvi*e do ./F od rastojanja odreenih u
ta"eli "r% D za kateoriju 3?
) tehnolo*ka svojstva mineralne sirovine utvruju se ispitivanjem u poluindustrijskom o"imu?
.) u E0 kateoriju uvr*>uju se rezerve olova i $inka za koje su dimenzije povr*ina i kontinuiteta u
le!i*tu (rudnom telu) odovaraju>e rupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama
maksimalnih rastojanja predvienih za kateoriju E0 ta"ela "r% D), i to'
a) za le!i*ta (rudna tela) I podrupe u prvoj i druoj rupi, utvrivanje povr*ina na dva ili vi*e
horizonata ili vertikalnih ravni vr*i se istra!nim "u*enjem ili istra!nim rudarskim radovima%
6ontinuitet rudno tela izmeu utvrenih povr*ina proverava se istra!nim "u*enjem ili istra!nim
rudarskim radovima samo u sluajevima ako nije pouzdano utvrena litolo*ko+strukturna
kontrola?
") za le!i*ta (rudna tela) II podrupe u prvoj i druoj rupi i za le!i*ta (rudna tela) tre>e i etvrte
rupe, povr*ina rudnih tela na dva ili vi*e horizonata su potpuno utvrene na osnovu podataka
istra!nih rudarskih radova ili kom"ina$ije podataka istra!nih rudarskih radova i istra!nih "u*enja
ili istra!nih "u*enja% 6ontinuitet le!i*ta (rudnih tela) izmeu utvrenih povr*ina utvruje se samo
u sluaju ako litolo*ko+strukturna kontrola nije pouzdano utvrena istra!nim "u*enjem?
v) u E0 kateoriju mou se uvrstiti i rezerve svih rupa le!i*ta (rudnih tela), i to'
+ ako je jedna povr*ina rudno tela utvrena istra!nim rudarskim radovima ili kom"ina$ijom
istra!nih rudarskih radova i istra!nih "u*enja, kontinuitet rudno tela pro$enjuje se iznad i ispod
utvrene povr*ine do visine koja odovara rastojanju izmeu horizonata odreenom za pojedine
rupe le!i*ta (rudnih tela)% 2apremina $evastih, soivastih i nezdastih o"lika rudnih tela,
izraunava se kao zapremina kupe, a !inih i druih izdu!enih o"lika, kao zapremina trostrane
prizme?
+ ako je jedna povr*ina utvrena samo istra!nim "u*enjem, zapremina rudno tela izraunava
se kao zapremina kupe ili trostrane prizme (zavisno od o"lika rudno tela) sa visinom koja
odovara du!ini najdu"lje iz"u*ene rude?
+ rezerve do"ijene ekstrapola$ijom izvan kontura rezervi kateorije B, najvi*e za 0I1 rastojanja
odreenih u ta"eli "r% D za kateoriju B?
+ rezerve do"ijene ekstrapola$ijom na ekstrapolovane rezerve kateorije B proraunate kao
zapremina kupe ili trostrane prizme (zavisno od o"lika rudno tela), sa visinom koja odovara
0I1 rastojanja izmeu istra!nih radova utvrenih za rezerve kateorije E0?
+ kad se zapremina rudno tela proraunava kao zapremina kupe (za rudna tela $evasto,
soivasto i nezdasto o"lika) ili trostrane prizme (za rudna tela !ino i druih izdu!enih
o"lika), visine utvrene u alinejama 0, 1 i - odred"e pod v) ovo lana, odnose se na visinu
kupe, odnosno na visinu troula trostrane prizme%
(. 2iva
a) -o.ela le/i0ta (r1."i' tela) /i$e "a gr12e i 2o.gr12e
lan 1
Prema veliini, strukturno+mor#olo*kim i tektonskim o"ele!jima i prema ravnomernosti raspodele
mineralnih komponenti, le!i*ta (rudna tela) !ive razvrstavaju se u tri rupe'
0) u prvu rupu uvr*>uju se izometrina le!i*ta (rudna tela), koja naje*>e imaju o"lik *tokova%
4avljaju se u ru"im klastitima i imaju sla"ije izra!enu prerudnu i postrudnu tektoniku%
Orudnjenje je naje*>e ravnomerno?
1) u druu rupu uvr*>uju se planarna le!i*ta (rudna tela), iji je o"lik uslovljen' ekranskom
strukturom, o"likom kolektora (soiva krenjaka u *krilj$ima, slojevi pe*ara, zapunjenost
pukotina, rasedne zone i dr%), sintetskim nastankom, ili ree, postrudnom de#orma$ijom%
Raspodela mineralnih komponenti je naje*>e neravnomerna% Prerudna, a esto i postrudna
tektonika, vrlo je izra!ena?
.) u tre>u rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) nepravilno o"lika, koja se o"ino javljaju u
kar"onatno+klasinim stenama na prese$ima rudonosnih raseda i lokalnih ekranskih struktura, a
mou da imaju razne o"like% Raspodela mineralnih komponenti je veoma nepravilna% Prerudna,
a esto i postrudna tektonika jako je izra!ena%
:vaka rupa iz stava 0% ovo lana, prema veliini le!i*ta (rudnih tela), deli se na tri podrupe?
0) u prvu podrupu uvr*>uju se velika le!i*ta (rudna tela), sa rezervama preko @/ /// tona?
1) u druu podrupu uvr*>uju se srednja le!i*ta (rudna tela), sa rezervama do @/ /// tona?
.) u tre>u podrupu uvr*>uju se mala le!i*ta (rudna tela), sa rezervama ispod @ /// tona%
b) 3stra/i$a"je le/i0ta (r1."i' tela) /i$e
lan 2
Istra!ivanje le!i*ta (rudnih tela) !ive vr*i se prema odred"ama l% A% do C% ovo pravilnika, s tmi
*to za izvoenje istra!nih radova na osnovu kojih se utvruju i razvrstavaju rezerve kateorija 3,
B i E0, moraju "iti ispunjeni i slede>i uslovi'
0) u #azi istra!ivanja le!i*ta (rudnih tela) i poetnoj #azi eksploata$ije, o"im istra!nih rudarskih
radova tre"a da "ude ve>i od o"ima istra!nih "u*enja% Posle vi*eodi*nje eksploata$ije
pove>ava se o"im istra!nih "u*enja% Izuzetno kod le!i*ta (rudnih tela) sa samorodnom !ivom,
istra!ni rudarski radovi se izvode u najmanjem o"imu radi za*tite ljudi i okoline od
kontamina$ije?
1) maksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova kojima se utvruju i razvrstavaju rezerve !ive
u kateorije 3, B i E0 za pojedine rupe le!i*ta (rudnih tela), iznose'
Ta&'la &() 11
=rupa le!i*ta
(rudnih tela)
8rsta istra!nih
radova
7aksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova u m
3 kateorija B kateorija E0 kateorija
Prva rudarski radovi ./ @/ A/
"u*enja ./ -/ @/
Drua rudarski radovi 1@ -/ @/
"u*enja 1@ ./ -/
Tre>a rudarski radovi 1/ ./ -/
"u*enja + 1@ ./
:va rastojanja izmeu istra!nih radova, data u ta"eli "r% 00, odnose se na sve prve podrupe
le!i*ta (rudnih tela) prve, drue i tre>e rupe (velika le!i*ta i rudna tela)% Rastojanja iz ta"ele "r%
00, umanjena za @/F, odnose se na sve drue podrupe le!i*ta (rudnih tela) prve, drue i tre>e
rupe (srednja le!i*ta i rudna tela), a rastojanja iz ta"ele "r% 00 umanjena za B@F, odnose se na
sve tre>e podrupe le!i*ta (rudnih tela) prve, drue i tre>e rupe (mala le!i*ta i rudna tela)%
$) 4.re5i$a"je )$aliteta re#er$i /i$e
lan 3
Odreivanje kvaliteta rezervi !ive vr*i se prema odred"ama l% D% do 00% ovo pravilnika, s tim
*to za odreivanja kvaliteta rezervi kateorija 3, B i E0, moraju "iti ispunjeni i slede>i uslovi'
0) da se za le!i*te (rudno telo) eksperimentalno odredi odovaraju>a metoda opro"avanja i
optimalna ustina uzimanja pro"a?
1) u svakom rudnom telu mora "iti izvr*eno sistematsko opro"avanje svih istra!nih radova, na
rastojanjima utvrenim za svaku rupu le!i*ta?
.) rastojanja izmeu pro"a u svim istra!nim radovima, zavisno od stepena ravnomernosti
mineralne komponente odreeno koe#i$ijentom varija$ije, iznose'
Ta&'la &() 12
:tepen ravnomernosti raspodele !ive
6oe#i$ijent
varija$ije
Rastojanja
izmeu pro"a
u metrima
Ravnomeran do @/ od 1 do .
5eravnomeran 0// do 0@/ od 0 do 1
8rlo neravnomeran preko 0@/ do 0
-) da se za sve pro"e utvrdi sadr!aj !ive i ostalih prisutnih elemenata?
@) da se utvrde tehnolo*ke oso"ine za prisutne tipove orudnjenja?
A) da se utvrdi popravni koe#i$ijent rudonosnosti za pojedine delove rudno tela i rudonosnih
zona% ,tvreni koe#i$ijent rudonosnosti primenjuje se na $elo rudno telo, "ez o"zira na
kateoriju u koju se ono razvrstava% , #azi istra!ivanja dozvoljava se utvrivanje popravno
koe#i$ijenta samo na osnovu podataka istra!nih rudarskih radova, a kod le!i*ta u eksploata$iji +
na osnovu podataka iz ukupne otkopane mase rude%
g) Kategori#a,ija re#er$i /i$e
lan 4
Razvrstavanje rezervi !ive u kateoriji 3, B i E0 vr*i se prema odred"ama l% 0.% do 0@% ovo
pravilnika i prema slede>im uslovima'
0) za 3 kateoriju'
a) u 3 kateoriju uvr*>uju se rezerve !ive ije su dimenzije u rudnom telu odovaraju>e rupe
le!i*ta utvrene istra!nim rudarskim radovima ili kom"ina$ijom istra!nih rudarskih radova i
istra!nih "u*enja, u rani$ama rastojanja predvienih za kateoriju 3 (ta"ela "r% 00)% Istra!ni
radovi za utvrivanje dimenzija rudno tela, za pojedine rupe le!i*ta, izvode se'
+ za prvu rupu le!i*ta, po horizontima + istra!ni rudarski radovi, a po vertikali + istra!ni rudarski
radovi i istra!na "u*enja% Odnos prema istra!nim rudarskim radovima po vertikali u radnom telu
ne mo!e "iti ve>i od 0/'0% 3ko su istra!ni rudarski radovi razvijeni u dva horizonta, rezerve
izmeu ta dva horizonta mou se odrediti istra!nim "u*enjem, ako rastojanje izmeu horizonata
nije ve>e od ./ m?
+ za druu rupu le!i*ta po horizontima + istra!ni rudarski radovi, a za utvrivanje mou>nosti +
istra!na "u*enja, iji odnos prema istra!nim rudarskim radovima u odreenom rudnom telu, ne
mo!e "iti ve>i od 0'0?
+ za tre>u rupu le!i*ta istra!ni rudarski radovi?
") pri utvrivanju rezervi kateorije 3, nije dozvoljena eksploata$ija?
v) kod rezervi kateorije 3, pored hemijsko sastava mora "iti odreen i mineralo*ki sastav
rude% 7ineralo*ki sastav rude je potpuno poznat ako su utvreni svi prisutni minerali, njihova
raspodela u le!i*tu (rudnom telu), promene strukture i teksture, nain srastanja i dr%?
) tehnolo*ke oso"ine rezervi kateorije 3 moraju "iti potpuno utvrene (razja*njene) na osnovu
la"oratorijskih i poluindustrijskih ispitivanja za le!i*ta iji se delovi nalaze u eksploata$iji ili za
iju je supstan$u tehnoloija poznata, odnosno na osnovu industrijskih ispitivanja + za le!i*ta
kojima predstoji eksploata$ija?
1) za B kateoriju'
a) u B kateoriju uvr*>uju se rezerve !ive ije su dimenzije u rudnom telu odovaraju>e rupe
le!i*ta utvrene istra!nim radovima u rani$ama rastojanja predvienih za kateoriju B (ta"ela
"r% 00)% ,tvrivanje rezervi kateorije B istra!nim rudarskim radovima i istra!nim "u*enjem, a
izuzetno samo istra!nim "u*enjem (samorodna !iva u *krilj$ima), kod pojedinih rupa le!i*ta
(rudnih tela), vr*i se'
+ kod prve rupe rezerve se utvruju istra!nim "u*enjem, a proveravaju istra!nim rudarskim
radovima, sa najmanje jednim presekom rudno tela ili orudnjene zone% 3ko se rezerve
proveravaju sa dva preseka rudno tela, vertikalno rastojanje izmeu tih preseka (horizonata)
ne mo!e da "ude ve>e od -/ m% Provera rezervi utvrenih istra!nim "u*enjem ne mora se vr*iti,
ako se utvrene rezerve jedno dela rudno tela neposredno nastavljaju (naslanjaju) na rezerve
kateorije 3?
+ kod drue rupe rezerve se utvruju istra!nim rudarskim radovima ili kom"ina$ijom istra!nih
rudarskih radova i istra!nih "u*enja% , kom"ina$iji istra!nih radova, odnos "u*enja prema
istra!nim rudarskim radovima u rudnom telu mo!e da "ude do 1'0% Provera rezervi utvrenih
istra!nim "u*enjem ne mora se vr*iti istra!nim rudarskim radovima ako se proraunate rezerve
dela rudno tela neposredno nastavljaju (naslanjaju) na rezerve kateorije 3?
+ kod tre>e rupe rudnih tela ili orudnjenih zona utvrivanje rezervi vr*i se istra!nim rudarskim
radovima, a izuzetno i kom"ina$ijom istra!nih rudarskih radova i istra!nih "u*enja, pri emu
ue*>e istra!nih "u*enja mo!e "iti najvi*e do C/F od ukupnih istra!nih radova?
") u B kateoriju uvr*>uju se i rezerve koje se do"ijaju ekstrapola$ijom% Ekstrapola$ija je
dozvoljena najvi*e do 0I- rastojanja izmeu istra!nih radova propisanih za kateoriju B, ako to
dozvoljavaju op*te karakteristike le!i*ta (rudno tela)?
v) ako se rezerve kateorije B neposredno nastavljaju na rezerve kateorije 3, ekstrapola$ija je
dozvoljena najvi*e za 0I. rastojanja izmeu istra!nih radova propisanih za kateoriju 3?
) kod rezervi kateorije B mora "iti poznat sastav rude kao i kod rezervi kateorije 3% 7oraju
"iti poznate osnovne tehnolo*ke oso"ine mineralne sirovine% 6od kompleksnih le!i*ta, iji su
delovi u eksploata$iji, odnosno za iju je rudnu supstan$u tehnoloija re*ena (kad se rezerve
kateorije B nastavljaju na rezerve kateorije 3), tehnolo*ke oso"ine mou "iti utvrene samo
na osnovu la"oratorijskih ispitivanja?
d) kod le!i*ta (rudnih tela) koja nemaju rezerve kateorije 3, odnosno koja nisu u eksploata$iji,
odreivanje tehnolo*kih oso"ina vr*i se kao kod kateorije 3?
.) za E0 kateoriju'
a) u E0 kateoriju uvr*>uju se rezerve !ive ije su dimenzije u radnom telu odovaraju>e rupe
le!i*ta utvrene istra!nim radovima u rani$ama rastojanja predvienih za kateoriju E0 (ta"ela
"r% 00)?
") rezerve kateorije E0 utvruju se, po pravilu, istra!nim "u*enjem i u jednoj liniji proveravaju
istra!nim rudarskim radovima za sve rupe le!i*ta (rudnih tela)?
v) za rezerve kateorije E0, koje se nastavljaju na rezerve kateorija 3 i B, ne mora se vr*iti
provera istra!nim rudarskim radovima?
) u E0 kateoriju uvr*>uju se i rezerve koje se do"ijaju ekstrapola$ijom% Ekstrapola$ija je
dozvoljena najvi*e za 1I@ rastojanja izmeu istra!nih radova predvienih po rupama i
podrupama za kateoriju E0?
d) ako se rezerve kateorije E0 nastavljaju na rezerve kateorija 3 i B, ekstrapola$ija je
dozvoljena najvi*e za 0I1 rastojanja izmeu istra!nih radova propisanih za kateorije 3 i B?
) kod rezervi kateorije E0 mineralo*ki i hemijski sastav rude odreuje se prema op*tim i
pose"nim uslovima?
e) tehnolo*ke oso"ine rezervi kateorije E0 ne odreuju se kod le!i*ta ije su rezerve kateorija
3 i B u eksploata$iji, odnosno za iju je mineralnu supstan$u tehnoloija re*ena% 6od le!i*ta
koja nemaju rezerve kateorija 3 i B, odreivanje tehnolo*kih oso"ina rezervi kateorije E0 vr*i
se u la"oratorijskom o"imu%
.) Klasi<i)a,ija re#er$i /i$e
lan
Rezerve le!i*ta (rudnih tela) sa samorodnom !ivom, uvr*>uju se u van"ilansne rezerve, dok se
tehnoloijom otkopavanja, transporta i prerade ne o"ez"edi za*tita ljudi i ovekove !ivotne i
radne sredine od kontamina$ije%
). 3ntimon
a) -o.ela le/i0ta (r1."i' tela) a"ti+o"a "a gr12e
lan !
Prema strukturno+mor#olo*kim karakteristikama, enetskim oso"inama i tipu mineraliza$ije,
le!i*ta (rudna tela) antimona razvrstavaju se u etiri rupe'
0) u prvu rupu uvr*>uju se meuslojna ili kontaktno+metasomatska le!i*ta (rudna tela) +
Gd!asperoidiG, pseudoslojno, soivasto, peurkasto i slinih o"lika?
1) u druu rupu uvr*>uju se !ina le!i*ta (rudna tela) sa prostim rudnim !i$ama ili sistemima
!i$a?
.) u tre>u rupu uvr*>uju se *tokverkna le!i*ta (rudna tela), sitno!ilne mineraliza$ije
pukotinsko i prslinsko tipa (pseudoslojnih ili nepravilnih o"lika)?
-) u etvrtu rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) koja se naje*>e nalaze na kontaktu
mamatskih i kar"onatnih ili terienih tvorevina, nepravilnih o"lika, koji se ne mou jasno
mor#olo*ki odrediti%
b) 3stra/i$a"je le/i0ta (r1."i' tela) a"ti+o"a
lan "
Istra!ivanje le!i*ta (rudnih tela) antimona, vr*i se prema odred"ama l% A% do C% ovo pravilnika,
s tim *to za utvrivanje i razvrstavanje rezervi kateorija 3, B i E0, maksimalna rastojanja
izmeu istra!nih radova, za pojedine rupe le!i*ta (rudnih tela), iznose'
Ta&'la &() 13
=rupa
rudnih
tela
8rsta
istra!nih
radova
7aksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova u m
3 kateorija B kateorija E0 kateorija
po pru!anju po padu po pru!anju po padu po pru!anju po padu
Prva
rudarski radovi A/ ./ B/ -/ C/ @/
"u*enja A/ .@ C/ -@ 0// @@
Drua
rudarski radovi @/ ./ A/ .@ B/ -/
"u*enja @/ .@ B/ -@ D/ @@
Tre>a
rudarski radovi -/ ./ @/ .@ A/ -/
"u*enja @/ .@ B@ -/ 0// -@
&etvrta rudarski radovi ./ 1/ -/ 1@ @/ ./
"u*enja ./ 1/ -@ ./ A/ -/
$) 4.re5i$a"je )$aliteta re#er$i a"ti+o"a
lan #
Odreivanje kvaliteta rezervi antimona, vr*i se prema odred"ama l% D% do 00% ovo pravilnika, s
tim *to za odreivanje kvaliteta rezervi kateorija 3, B i E0 moraju "iti ispunjeni i slede>i uslovi'
0) maksimalna rastojanja izmeu pro"a u istra!nim rudarskim radovima i istra!nim "u*otinama,
zavisno od koe#i$ijenta varija$ije sadr!aja antimona, iznose'
Ta&'la &() 14
:tepen ravnomernosti
raspodele antimona
6oe#i$ijent
varija$ije
sadr!aja
7aksimalna rastojanja
izmeu pro"a u m
Ravnomeran do @/ .,//
5eravnomeran @/ do 0// 1,//
8eoma neravnomeran 0// do 0@/ 0,@/
6rajnje neravnomeran preko 0@/ 0,//
1) za sve pro"e utvruje se sadr!aj :", kao i druih prisutnih elemenata, i to' P", 2n, 3s, ;, Tl,
3u, N, 5i, Eo i dr%?
.) tehnolo*ke oso"ine utvruju se za sve prisutne mineralne vrste i tipove orudnjenja (sul#ide,
sul#osoli, okside)%
g) Kategori#a,ija re#er$i a"ti+o"a
lan $
Razvrstavanje rezervi antimona u kateorije 3, B i E0 vr*i se prema odred"ama l% 0.% do 0@%
ovo pravilnika, i prema slede>im uslovima'
0) za 3 kateoriju'
a) u 3 kateoriju uvr*>uju se rezerve antimona ije su dimenzije u rudnom telu odovaraju>e
rupe utvrene istra!nim rudarskim radovima i istra!nim "u*enjem u rani$ama maksimalnih
rastojanja predvienih za kateoriju 3 (ta"ela "r% 0.)?
") okonturivanje rudnih tela za rezerve kateorije 3 vr*i se istra!nim rudarskim radovima,
najmanje sa tri strane (povr*ine), a sa etvrte strane (povr*ine) istra!nim "u*enjem?
v) pri utvrivanju rezervi kateorije 3, nije dozvoljena ekstrapola$ija?
1) za B kateoriju'
a) u B kateoriju uvr*>uju se rezerve antimona ije su dimenzije u rudnom telu odovaraju>e
rupe utvrene istra!nim rudarskim radovima i istra!nim "u*enjem u rani$ama maksimalnih
rastojanja predvienih za kateoriju B (ta"ela "r% 0.)?
") okunturivanje rudnih tela za rezerve kateorije B vr*i se istra!nim rudarskim radovima
najmanje sa dve strane (povr*ine), a sa tre>e strane (povr*ine) istra!nim "u*enjem?
v) u B kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom van kontura rudno tela, a
najvi*e do 0I- rastojanja izmeu istra!nih radova predvienih za kateoriju B?
.) za E0 kateoriju'
a) u E0 kateoriju uvr*>uju se rezerve antimona ije su dimenzije u rudnom telu odovaraju>e
rupe utvrene istra!nim rudarskim radovima i istra!nim "u*enjem u rani$ama maksimalnih
rastojanja predvienih za kateoriju E0 (ta"ela "r% 0.)?
") okonturivanje rudnih tela za rezerve kateorije E0 vr*i se istra!nim rudarskim radovima,
najmanje sa jedne strane (povr*ine), a sa drue strane (povr*ine) istra!nim "u*enjem?
v) u E0 kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene'
+ ekstrapola$ijom rezervi kateorije B, po pru!anju i padu rudnih tela, najvi*e do 0I1 rastojanja
izmeu istra!nih radova predvienih za kateoriju B?
+ ekstrapola$ijom rezervi kateorije E0, najvi*e do 0I1 rastojanja izmeu istra!nih radova
predvienih za kateoriju E0%
*. 4rveni ,o!siti
a) -o.ela le/i0ta ,r$e"i' bo)sita "a gr12e
lan !%
Prema strukturno+mor#olo*kim karakteristikama, veliini i ekonomskom znaaju, le!i*ta $rvenih
"oksita razvrstavaju se u pet rupa'
0) u prvu rupu uvr*>uju se le!i*ta $rvenih "oksita koja imaju odreen stratira#ski nivo,
povr*inu preko A/%/// m
1
(du!ina pru!anja pomno!ena sa du!inom zaleanja), nepravilnu
slojevitost i prosenu de"ljinu preko 0,C m, kao i le!i*ta erozijom otkrivena, ija je povr*ina ve>a
od A/%/// m
1
?
1) u druu rupu uvr*>uju se le!i*ta $rvenih "oksita koja imaju odreen stratira#ski nivo,
povr*inu od ./%/// do A/%/// m
1
, nepravilnu slojevitost i prosenu de"ljinu preko 0,C m, kao i
le!i*ta erozijom otkrivena, ako ispunjavaju navedene uslove za uvr*>ivanje u druu rupu
le!i*ta?
.) u tre>u rupu uvr*>uju se le!i*ta $rvenih "oksita koja imaju odreen stratira#ski nivo,
povr*inu od 0/%/// do ./%/// m
1
, nezdasto+soivast o"lik i prosenu de"ljinu preko 0,C m, kao
i le!i*ta erozijom otkrivena, ako ispunjavaju navedene uslove za uvr*>ivanje u tre>u rupu
le!i*ta?
-) u etvrtu rupu uvr*>uju se le!i*ta $rvenih "oksita koja imaju odreen stratira#ski nivo,
povr*inu od 1%/// do 0/%/// m
1
, nepravilan o"lik (nezda ili soiva) i prosenu de"ljinu preko
/,@ m, kao i le!i*ta erozijom otkrivena, ako ispunjavaju navedene uslove za uvr*>ivanje u
etvrtu rupu le!i*ta?
@) u petu rupu uvr*>uju se le!i*ta $rvenih "oksita koja imaju odreen stratira#ski nivo,
povr*inu ispod 1%/// m
1
, nepravilan o"lik i prosenu de"ljinu preko /,@ m, kao i le!i*ta erozijom
otkrivena, ako ispunjavaju navedene uslove za uvr*>ivanje u petu rupu le!i*ta i sva detritina
le!i*ta $rvenih "oksita%
b) 3stra/i$a"je le/i0ta ,r$e"i' bo)sita
lan !1
Istra!ivanje le!i*ta $rvenih "oksita vr*i se prema odred"ama l% A% do C% ovo pravilnika, s tim
*to za utvrivanje i razvrstavanje rezervi kateorija 3, B i E0 maksimalna rastojanja izmeu
istra!nih radova, za pojedine rupe le!i*ta, iznose'
Ta&'la &() 1
=rupa le!i*ta
7aksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova u m
3 kateorija B kateorija E0 kateorija
Prva A/ C/ 01/
Drua -/ A/ C/
Tre>a ./ -/ A/
&etvrta 1/ ./ -/
Peta 0/ 0@ 1/
$) 4.re5i$a"je )$aliteta re#er$i ,r$e"i' bo)sita
lan !2
Odreivanje kvaliteta rezervi $rvenih "oksita vr*i se prema odred"ama l% D% do 00% ovo
pravilnika, s tim *to za odreivanje kvaliteta rezervi kateorija 3, B, E0, moraju "iti ispunjeni i
slede>i uslovi'
0) da se opro"avanje vr*i kontinuirano uzimanjem pro"a iz istra!nih rudarskih radova na
rastojanjima od 0 do @ m, zavisno od stepena ravnomernosti raspodele sadr!aja korisnih i
*tetnih komponenti?
1) da se iz istra!nih "u*otina opro"avanje vr*i uzimanjem pro"a sa svako du!no metra?
.) da se odredi srednji sadr!aj korisnih i *tetnih komponenti' 3l1O., :iO1, He1O., TiO1, EaO i
u"itak !arenjem (=O)?
-) da se za ve>a le!i*ta, kao i rupe manjih le!i*ta odredi sadr!aj' 8, :, P, P", 2n, Eu, Er, 7n,
7, =a, Ba, :r, <i i druih prisutnih elemenata?
@) da se utvrdi mineralo*ki sastav $rvenih "oksita?
A) da se na osnovu izvr*enih hemijskih i mineralo*kih analiza odredi vrsta $rvenih "oksita kojoj
pripadaju utvrene rezerve, prema ta"eli "r% 0A%
Ta&'la &() 1!
8R:TE ER8E5I; BO6:IT3 PRE73 ;E7I4:6O7 I 7I5ER3<O6O7 :3:T38,
8rsta
7onohidroksidi Trihidroksidi 7e*ani
=u"itak !arenjem do 0@F
=u"itak
!arenjem do
1BF
=u"itak !arenjem od 0@ do
1BF
Bemit Diaspor
Bemit
PDiaspor
;idrarilit
Bemit P
;idrarilit
Bemit P
;idrarilit P
Diaspor
3l1O. :iO1 3l1O. :iO1 3l1O. :iO1 3l1O. :iO1 3l1O. :iO1 3l1O. :iO1
0 1 . - @ A B C D 0/ 00 01
0
min%
@@
maks%
@,@
min%
@/
maks%
-
min%
@/
maks%
-
min% -D maks% @
min%
@0
maks%
@,@
min% @0
maks%
@,@
1
min%
@1
@,@ do
C
min%
-C
maks%
@,@
min%
-C
maks%
@,A
min% -B @ do C
min%
-D
@,A do
C
min% -D @,@ do C
.
min%
-C
C do
01
min%
-A
maks%
C
min%
-A
maks%
C
min% -A C do 0/
min%
-C
C do
0-
min% -C C do 01
-
min%
--
01 do
0C
min%
--
maks%
01
min%
--
maks%
01
min% -@ 0/ do 01
min%
-A
01 do
0C
min% -A 01 do 0C
@
ispod
--
iznad
0C
ispod
--
iznad
01
ispod
--
iznad
01
ispod
-@
iznad 01
ispod
-A
iznad
0C
ispod
-A
iznad 0C
g) Kategori#a,ija re#er$i ,r$e"i' bo)sita
lan !3
Razvrstavanje rezervi $rvenih "oksita u kateorije 3, B i E0 vr*i se prema odred"ama l% 0.% do
0@% ovo pravilnika i prema slede>im uslovima'
0) za 3 kateoriju'
a) u 3 kateoriju uvr*>uju se rezerve $rvenih "oksita ije su dimenzije u le!i*tu odovaraju>e
rupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja predvienih za
kateoriju 3 (ta"ela "r% 0@)?
") pri utvrivanju rezervi $rvenih "oksita kateorije 3, nije dozvoljena ekstrapola$ija?
1) za B kateoriju'
a) u B kateoriju uvr*>uju se rezerve $rvenih "oksita ije su dimenzije u le!i*tu odovaraju>e
rupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja predvienih za
kateoriju B (ta"ela "r% 0@)?
") u B kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom van kontura le!i*ta, a najvi*e do
0I1 rastojanja izmeu istra!nih radova predvienih za kateoriju B?
.) za E0 kateoriju'
a) u E0 kateoriju uvr*>uju se rezerve $rvenih "oksita ije su dimenzije u le!i*tu odovaraju>e
rupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja predvienih za
kateoriju E0 (ta"ela "r% 0@)?
") u E0 kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom van kontura le!i*ta, a najvi*e
do 0I1 rastojanja izmeu istra!nih radova predvienih za kateoriju E0%
-. 5voe
a) -o.ela le/i0ta (r1."i' tela) g$o/5a "a gr12e
lan !4
Prema veliini, strukturno+mor#olo*kim karakteristikama i raspodeli mineralnih komponenti,
le!i*ta (rudnih tela) vo!a razvrstavaju se u etiri rupe'
0) u prvu rupu uvr*>uju se velika le!i*ta (rudna tela) vo!a koja imaju o"lik slojeva, postojane
i znatne de"ljine (preko 0/ m) i povr*ine preko 1 km
1
, rudna tela su horizontalna ili pod padnim
ulom do 1@K "ez ve>ih tektonskih de#orma$ija? raspodela vo!a je ravnomerna i odreena je
koe#i$ijentom varija$ije do ./?
1) u druu rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) vo!a jednostavnih o"lika, postojane de"ljine
preko C m i povr*ine preko /,1 km
1
? raspodela vo!a je ravnomerna do neravnomerna i
odreena koe#i$ijentom varija$ije do B/? ovoj rupi pripadaju i le!i*ta (rudna tela) prve rupe
koja su tektonski znatnije poreme>ena?
.) u tre>u rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) vo!a promenljivo o"lika, de"ljine preko @ m i
povr*ine preko D/%/// m
1
? raspodela vo!a je neravnomerna i odreena koe#i$ijentom
varija$ije do 0//? ovoj rupi pripadaju i le!i*ta (rudna tela) koja po ostalim karakteristikama
odovaraju druoj rupi, ali su tektonski jae de#ormisana, odnosno ako im je de"ljina od 1 do @
m?
-) u etvrtu rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) vo!a malih razmera (manja od le!i*ta tre>e
rupe) koja imaju promenljiv o"lik (soiva, $evi, !i$e i nezda), kao i le!i*ta (rudna tela) ve>ih
razmera izrazito promenljivih o"lika, ili sa vrlo neravnomernom raspodelom vo!a odreenom
koe#i$ijentom varija$ije do 0@/%
b) 3stra/i$a"je le/i0ta (r1."i' tela) g$o/5a
lan !
Istra!ivanje le!i*ta (rudnih tela) vo!a vr*i se prema odred"ama l% A% do C% ovo pravilnika, s
tim *to za utvrivanje i razvrstavanje rezervi kateorije 3, B i E0 maksimalna rastojanja izmeu
istra!nih radova, za pojedine rupe le!i*ta (rudnih tela), iznose'
Ta&'la &() 1"
=rupa
le!i*ta
(rudnih tela)
8rsta
istra!nih
radova
7aksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova u m
3 kateorija B kateorija E0 kateorija
po pru!anju po padu po pru!anju po padu po pru!anju po padu
Prva
rudarski radovi + + + + + +
"u*enje 0// 0// 0@/ do 1// 0@/ do 1// .// .//
Drua
rudarski radovi @/ 0// A@ 0./ + +
"u*enje @/ @/ B@ B@ 0@/ 0@/
Tre>a
rudarski radovi @/ B@ A@ D@ C/ 01/
"u*enje .@ .@ @/ @/ B@ B@
&etvrta
rudarski radovi ./ -/ do @/ -/ A@ @/ C/
"u*enje + + .@ .@ @/ @/
$) 4.re5i$a"je )$aliteta re#er$i g$o/5a
lan !!
Odreivanje kvaliteta rezervi vo!a vr*i se prema odred"ama l% D% do 00% ovo pravilnika, s
tim *to za odreivanje kvaliteta rezervi kateorija 3, B i E0, moraju "iti ispunjeni slede>i uslovi'
0) rastojanje izmeu pro"a za hemijske analize iz istra!nih radova, zavisno od koe#i$ijenta
varija$ije raspodele vo!a i ostalih korisnih i *tetnih komponenti u le!i*tu (rudnom telu),
odreuje se eksperimentalno u svakom pojedinanom sluaju?
1) za sve pro"e utvruje se sadr!aj' He, 7n i :iO1, za kompozitne pro"e i 3l1O., 7O, EaO, a
prema potre"i i druih prisutnih komponenti?
.) odreivanje mineralo*ko sastava vr*i se do stepena koji omou>ava izdvajanje i utvrivanje
svih zastupljenih tipova orudnjenja u rudnom telu (oksidni, kar"onatni, sul#idni, me*oviti i dr%)%
g) Kategori#a,ija re#er$i g$o/5a
lan !"
Razvrstavanje rezervi vo!a kateorija 3, B i E0, vr*i se prema odred"ama l% 0.% do 0@% ovo
pravilnika i prema slede>im uslovima'
0) za 3 kateoriju'
a) u 3 kateoriju uvr*>uju se rezerve vo!a ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja
predvienih za kateoriju 3 (ta"ela "r% 0B), i to'
+ prva rupa le!i*ta (rudnih tela) vo!a istra!uje se istra!nim "u*enjem po kvadratnoj mre!i ili
po istra!nim linijama% Radi uzimanja uzoraka za tehnolo*ka ispitivanja i deliminu proveru
podataka "u*enja, izvode se, u manjem o"imu, i istra!ni rudarski radovi?
+ drua rupa le!i*ta (rudnih tela) vo!a istra!uje se istra!nim "u*enjem ili istra!nim rudarskim
radovima?
+ tre>a rupa le!i*ta (rudnih tela) vo!a istra!uje se istra!nim "u*enjem ili istra!nim rudarskim
radovima% Pri istra!ivanju samo istra!nim "u*enjem u predelima raninih zona i tektonskih
poreme>aja, istra!ne "u*otine se lo$iraju na polovini rastojanja predvienih za tre>u rupu
le!i*ta kateorije 3?
+ etvrta rupa le!i*ta (rudnih tela) vo!a istra!uju se istra!nim rudarskim radovima, i to' rudna
tela !ino o"lika istra!uju se sa etiri strane (povr*ine) + dve strane (povr*ine) po pru!anju
!i$e, a drue dve strane (povr*ine) po padu (kontinuitetu) !i$e? rudna tela soivasto i $evasto
o"lika istra!uju se sa tri strane (povr*ine) + dve strane (povr*ine) odovaraju istra!nim radovima
po nivoima, a tre>a strana (povr*ina) istra!nim radovima po kontinuitetu izmeu istra!nih nivoa?
") pri utvrivanju rezervi vo!a kateorije 3, nije dozvoljena ekstrapola$ija?
1) za B kateoriju'
a) u B kateoriju uvr*>uju se rezerve vo!a ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja
predvienih za kateoriju B (ta"ela "r% 0B), i to'
+ prva rupa le!i*ta (rudnih tela) vo!a istra!uje se istra!nim "u*enjem po kvadratnoj mre!i do
0@/ M 0@/ m za mo>nost rudnih tela manju od 0@ m, a za ve>u mo>nost rudnih tela + po
kvadratnoj mre!i do 1// M 1// m?
+ drua rupa le!i*ta (rudnih tela) vo!a istra!uje se istra!nim "u*enjem ili istra!nim rudarskim
radovima% Istra!ni rudarski radovi izvode se pri istra!ivanju le!i*ta (rudnih tela) nepravilno
o"lika i ve>e pada (preko -/K)% Rezervama kateorije B pripadaju i rudna tela drue rupe koja
su okonturena kom"ina$ijom istra!nih rudarskih radova i istra!nih "u*enja, izmeu kojih su
rastojanja po padu i pru!anju do 0// m?
+ tre>a rupa le!i*ta (rudnih tela) vo!a istra!uju se istra!nim "u*enjem ili istra!nim rudarskim
radovima% Rezervama kateorije B pripadaju i delovi rudnih tela tre>e rupe koji su okontureni
kom"inovanim istra!nim radovima + istra!nim "u*enjem i istra!nim rudarskim radovima, izmeu
kojih su rastojanja po padu i pru!anju do B@ m?
+ etvrta rupa le!i*ta (rudnih tela) vo!a istra!uju se istra!nim rudarskim radovima ili
istra!nim "u*enjem% Rudna tela !ino+soivasto o"lika istra!uju se i okonturuju sa tri strane%
5a mestima de se rudna !i$a pro*iruje rade se preni hodni$i radi detaljnije okonturivanja
rudne povr*ine% 6od pravilnih rudnih !i$a rezervama kateorije B pripadaju delovi rudnih tela
koji su okontureni samo sa dve strane (povr*ine)% Rudna tela soivasto i $evasto o"lika
istra!uju se, po pravilu, sa tri strane (povr*ine), i to' dve strane odovaraju istra!nim radovima
po nivoima, a tre>a strana (povr*ina) istra!nim radovima po kontinuitetu izmeu istra!nih nivoa%
3ko su rastojanja izmeu istra!nih radova izmeu nivoa manja (najvi*e do -/ m), rudna
povr*ina se okonturuje "ez provere kontinuiteta izmeu istra!nih nivoa?
") pri utvrivanju rezervi vo!a kateorije B, nije dozvoljena ekstrapola$ija?
.) za E0 kateoriju'
a) u E0 kateoriju uvr*>uju se rezerve vo!a ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja
predvienih za kateoriju E0 (ta"ela "r% 0B), i to'
+ prva i drua rupa le!i*ta (rudnih tela) vo!a istra!uje se istra!nim "u*enjem% , kateoriju E0
uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom izvan kontura rudnih tela prve i drue rupe do
0I1 rastojanja izmeu istra!nih radova predvienih za kateoriju E0?
+ tre>a rupa le!i*ta (rudnih tela) vo!a istra!uje se istra!nim "u*enjem ili istra!nim rudarskim
radovima% Rezervama kateorije E0 pripadaju i delovi rudnih tela tre>e rupe koji su istra!eni i
okontureni po pru!anju na jednom nivou istra!enim rudarskim radovima, a njihov kontinuitet po
padu istra!en je istra!nim "u*enjem na rastojanjima do 0// m% 3ko se kontinuitet rudno tela ne
proverava istra!nim "u*enjem, u kateoriju E0 uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom
izvan kontura rudno tela tre>e rupe do 0I1 rastojanja izmeu istra!nih radova za kateoriju B?
+ etvrta rupa le!i*ta (rudnih tela) vo!a istra!uje se istra!nim rudarskim radovima ili
istra!nim "u*enjem% , kateoriju E0 uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom van kontura
rudno tela etvrte rupe do 0I1 rastojanja izmeu istra!nih radova predvienih za kateoriju E0%
16. 7angan
a) -o.ela r1."i' tela +a"ga"a "a gr12e
lan !#
Prema veliini, strukturno+mor#olo*kim karakteristikama i raspodeli mineralnih komponenti,
rudna tela manana razvrstavaju se u tri rupe'
0) u prvu rupu uvr*>uju se rudna tela manana koja imaju o"lik slojeva i soiva postojano
pru!anja i pada, veliine preko pet miliona tona rude? raspodela manana i ostalih korisnih i
*tetnih komponenti je ravnomerna i odreena koe#i$ijentom varija$ije do @/? postrudna tektonika
nije izra!ena?
1) u druu rupu uvr*>uju se rudna tela manana koja imaju o"lik slojeva i soiva sa
postepenim promenama o"lika po pru!anju i padu, veliine od dva do pet miliona tona rude?
raspodela manana i ostalih korisnih i *tetnih komponenti je neravnomerna i odreena
koe#i$ijentom varija$ije do 01/? postrudna tektonika izra!ena je sla"ije, "ez znatnije uti$aja na
kontinuitet rudno tela?
.) u tre>u rupu uvr*>uju se rudna tela manana nepravilnih o"lika sa estim promenama
o"lika po pru!anju i padu, veliine ispod dva miliona tona rude? raspodela manana i ostalih
korisnih i *tetnih komponenti izrazito je neravnomerna i odreena koe#i$ijentom varija$ije preko
01/? postrudna tektonika jako je izra!ena i mo!e znatno uti$ati na kontinuitet rudno tela%
b) 3stra/i$a"je r1."i' tela +a"ga"a
lan !$
Istra!ivanje rudnih tela manana vr*i se prema odred"ama l% A% do C% ovo pravilnika, s tim *to
za utvrivanje i razvrstavanje rezervi kateorija 3, B i E0, maksimalna rastojanja izmeu
istra!nih radova za pojedine rupe rudnih tela (I, II i III), iznose'
Ta&'la &() 1#
8rsta istra!no rada
7aksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova u m
3 kateorija B kateorija E0 kateorija
I II III I II III I II III
3% 2a utvrivanje povr*ine rudno tela (horizontalna rastojanja)
;odni$i C/ A/ -/ 0// C/ A/ 0@/ 01/ 0//
;odni$i i "u*otine B/ @/ ./ C/ A/ @/ 01/ 0// C/
Bu*otine + + + A/ @/ -/ 0// C/ A/
B% 2a utvrivanje kontinuiteta rudno tela (horizontalna rastojanja)
,skopi, niskopi i okna 01/ 0// C/ 0@/ 01/ 0// + + +
,skopi, niskopi, okna i "u*otine 00/ D/ B/ 0./ 00/ D/ + + +
Bu*otine 0// C/ A/ 01/ 0// C/ + + +
8% Rastojanja izmeu horizonata
A/ @/ -/ A/ @/ -/ A/ @/ -/
$) 4.re5i$a"je )$aliteta re#er$i +a"ga"a
lan "%
Odreivanje kvaliteta rezervi manana vr*i se prema odred"ama l% D% do 00% ovo pravilnika, s
tim *to za odreivanje kvaliteta rezervi kateorija 3, B i E0, moraju "iti ispunjeni i slede>i uslovi'
0) rastojanje izmeu pro"a za hemijske analize iz istra!nih rudarskih radova, zavisno od
koe#i$ijenta varija$ije raspodele manana i ostalih korisnih i *tetnih komponenti u rudnom telu,
iznosi'
a) za koe#i$ijent varija$ije do @/ + @ do 0/ metara?
") za koe#i$ijent varija$ije do 01/ + 1 do @ metara?
v) za koe#i$ijent varija$ije preko 01/ + 0 do 1 metra?
1) pro"e za hemijske analize iz istra!nih "u*otina, "ez o"zira na koe#i$ijent varija$ije, uzimaju
se sa svako du!no metra rudno intervala?
.) za sve pro"e utvruje se sadr!aj 7n, He, P i :iO1, za kompozitne pro"e i 3l1O. i EaEO., a
prema potre"i i druih prisutnih komponenti?
-) odreivanje mineralo*ko sastava rudno tela vr*i se do stepena koji omou>ava izdvajanje i
utvrivanje svih zastupljenih prirodnih tipova orudnjenja u rudnom telu (oksidni, kar"onatni,
me*oviti)%
g) Kategori#a,ija re#er$i +a"ga"a
lan "1
Razvrstavanje rezervi manana u kateorije 3, B i E0, vr*i se prema odred"ama l% 0.% do 0@%
ovo pravilnika i prema slede>im uslovima'
0) za 3 kateoriju'
a) u 3 kateoriju uvr*>uju se rezerve manana ije su dimenzije u rudnom telu odovaraju>e
rupe utvrene istra!nim radovima, u rani$ama maksimalnih rastojanja predvienih za
kateoriju 3 (ta"ela "r% 0C)% 6ontinuitet rudno tela mo!e "iti utvren samo istra!nim "u*enjem?
") pri utvrivanju rezervi manana kateorije 3, nije dozvoljena ekstrapola$ija?
1) za B kateoriju'
a) u B kateoriju uvr*>uju se rezerve manana ije su dimenzije u rudnom telu odovaraju>e
rupe utvrene istra!nim radovima, u rani$ama maksimalnih rastojanja, predvienih za
kateoriju B (ta"ela "r% 0C)?
") , B kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom izvan utvrenih kontura rudno
tela, i to'
+ za rudno telo koje je u eksploata$iji do 0I1 maksimalno rastojanja izmeu istra!nih radova
predvienih za kateoriju B?
+ za rudno telo koje je u #azi istra!ivanja do 0I. maksimalno rastojanja izmeu istra!nih radova
predvienih za kateoriju B?
.) za E0 kateoriju'
a) u E0 kateoriju uvr*>uju se rezerve manana ije su dimenzije u rudnom telu odovaraju>e
rupe utvrene istra!nim radovima, u rani$ama maksimalnih rastojanja, predvienih za
kateoriju E0 (ta"ela "r% 0C)?
") u E0 kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom izvan utvrene konture rudno
tela, i to'
+ za rudno telo koje je u eksploata$iji do .I@ maksimalno rastojanja izmeu istra!nih radova
predvienih za kateoriju E0%
+ za rudno telo koje je u #azi istra!ivanja od 1I@ maksimalno rastojanja izmeu istra!nih radova
predvienih za kateoriju E0%
11. 8i!l i !o,alt
a) -o.ela le/i0ta (r1."i' tela) "i)la i )obalta "a gr12e i 2o.gr12e
lan "2
Prema veliini, strukturno+mor#olo*kim i #iziko+hemijskim karakteristikama i prema raspodeli
mineralnih komponenti, le!i*ta (rudna tela) nikla i ko"alta razvrstavaju se u tri rupe'
0) u prvu rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) silikatnih ruda nikla i ko"alta u kojima su nikal i
ko"alt vezani za silikatnu aso$ija$iju minerala% <e!i*ta (rudna tela) nikla i ko"alta prve rupe
dele se na tri podrupe'
a) u prvu podrupu uvr*>uju se velika le!i*ta (rudna tela) koja sadr!e preko B@%/// tona metala
nikla% O"lik rudnih tela je jednostavan, a postrudna tektonika nije izra!ena% Raspodela nikla i
ko"alta je ravnomerna i odreena koe#i$ijentom varija$ije do C/?
") u druu podrupu uvr*>uju se srednja le!i*ta (rudna tela) koja sadr!e od 1@%/// do B@%///
tona metala nikla% O"lik rudnih tela je slo!en, a postrudna tektonika izra!ena% Raspodela nikla i
ko"alta je srednje ravnomerna i odreena je koe#i$ijentom varija$ije do 01/?
v) u tre>u podrupu uvr*>uju se mala le!i*ta (rudna tela) koja sadr!e do 1@%/// tona metala
nikla% O"lik rudnih tela je slo!en, a postrudna tektonika jako izra!ena% Raspodela nikla i ko"alta
je neravnomerna i odreena koe#i$ijentom varija$ije preko 01/?
1) u druu rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) oksidnih ruda nikla i ko"alta u kojima su nikl i
ko"alt vezani za mineralnu aso$ija$iju oksida vo!a% <e!i*ta (rudna tela) nikla i ko"alta drue
rupe dele se na tri podrupe'
a) u prvu podrupu uvr*>uju se velika le!i*ta (rudna tela) koja sadr!e preko @//%/// tona
metala nikla% O"lik rudnih tela je jednostavan, a postrudna tektonika nije izra!ena% Raspodela
nikla i ko"alta je ravnomerna i odreena koe#i$ijentom varija$ije do C/?
") u druu podrupu uvr*>uju se srednja le!i*ta (rudna tela) koja sadr!e od 0//%/// do @//%///
tona metala nikla% O"lik rudnih tela je slo!en, a postrudna tektonika izra!ena% Raspodela nikla i
ko"alta je srednje ravnomerna i odreena koe#i$ijentom varija$ije do 01/?
v) u tre>u podrupu uvr*>uju se mala le!i*ta (rudna tela) koja sadr!e do 0//%/// tona metala
nikla% O"lik rudnih tela je slo!en, a postrudna tektonika jako izra!ena% Raspodela nikla i ko"alta
je neravnomerna i odreena koe#i$ijentom varija$ije preko 01/?
.) u tre>u rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) sul#idnih ruda nikla i ko"alta u kojima su nikal i
ko"alt vezani za sul#idnu aso$ija$iju minerala% <e!i*ta (rudna tela) nikla i ko"alta tre>e rupe
dele se na tri podrupe'
a) u prvu podrupu uvr*>uju se velika le!i*ta (rudna tela) koja sadr!e preko 1//%/// tona
metala nikla% O"lik rudnih tela je jednostavan, a postrudna tektonika nije izra!ena% Raspodela
nikla i ko"alta je ravnomerna i odreena je koe#i$ijentom varija$ije do C/?
") u druu podrupu uvr*>uju se srednja le!i*ta (rudna tela) koja sadr!e od @/%/// do 1//%///
tona metala nikla% O"lik rudnih tela je slo!en, a postrudna tektonika izra!ena% Raspodela nikla i
ko"alta je srednje ravnomerna i odreena koe#i$ijentom varija$ije do 01/?
v) u tre>u podrupu uvr*>uju se mala le!i*ta (rudna tela) koja sadr!e do @/%/// tona metala
nikla% O"lik rudnih tela je slo!en a postrudna tektonika jako izra!ena% Raspodela nikla i ko"alta
je neravnomerna i odreena koe#i$ijentom varija$ije preko 01/%
b) 3stra/i$a"je le/i0ta (r1."i' tela) "i)la i )obalta
lan "3
Istra!ivanje le!i*ta (rudnih tela) nikla i ko"alta vr*i se prema odred"ama l% A% do C% ovo
pravilnika, s tim *to za utvrivanje i razvrstavanje rezervi kateorija 3, B i E0, maksimalna
rastojanja izmeu istra!nih radova za pojedine rupe le!i*ta (rudnih tela), iznose (ta"ele "r% 0D,
do 10)'
Ta&'la &() 1$
I rupa le!i*ta
(rudnih tela)
7aksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova u m
6ateorija
Podrupa
8rsta istra!nih
radova
3 B E0
Prva
"u*enje 1@ M 1@ @/ M @/
0// M
0//
rudarski radovi
ravnomerna provera 1@F
metra!e "u*otina u rudi
+ +
Drua
"u*enje 1@ M 1@ 1@ M 1@
@/ M
@/
rudarski radovi
ravnomerna provera @/F
metra!e "u*otina u rudi
+ +
Tre>a rudarski radovi +
ravnomerna provera 1@F
metra!e "u*otina u rudi
+
Ta&'la &() 2%
II rupa le!i*ta
(rudnih tela)
7aksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova u m
6ateorija
Podrupa 8rsta istra!nih
radova
3 B E0
Prva "u*enje
@/ M @/ 0// M 0//
1// M
1//
rudarski radovi ravnomerna provera 1@F
metra!e "u*otina u rudi
+ +
Drua "u*enje
1@ M 1@ @/ M @/
0// M
0//
rudarski radovi ravnomerna provera 1@F
metra!e "u*otina u rudi
+ +
Tre>a "u*enje
+ 1@ M 1@
@/ M
@/
rudarski radovi + ravnomerna provera 1@F +
metra!e "u*otina u rudi
Ta&'la &() 21
III rupa le!i*ta
(rudnih tela)
7aksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova u m
6ateorija
Podrupa
8rsta
istra!nih
radova
3 B E0
0 1 . - @
Prva
"u*enje @/ M @/ @/ M @/ 0// M 0//
rudarski
radovi
ravnomerna provera 1@F
metra!e "u*otina u rudi
+ +
rudarski
radovi i
"u*enje
visinska razlika izmeu
horizonata 1@ m? kontinuitet
orudnjenja izmeu horizonata
proverava se "u*enjem na
rastojanju od @/ m, po
pru!anju
visinska razlika izmeu
horizonata @/ m? kontinuitet
orudnjenja izmeu horizonata
proverava se "u*enjem na
rastojanju od 0// m, po
pru!anju
visinska
razlika izmeu
horizonata
0// m
Drua
"u*enje 1@ M 1@ 1@ M 1@ @/ M @/
rudarski
radovi
ravnomerna provera @/F
metra!e "u*otina u rudi
+ +
rudarski
radovi i
"u*enje
visinska razlika izmeu
horizonata 1@ m? kontinuitet
orudnjenja izmeu horizonata
proverava se "u*enjem na
rastojanju od 1@ m, po
pru!anju
visinska razlika izmeu
horizonata @/ m? kontinuitet
orudnjenja izmeu horizonata
proverava se "u*enjem na
rastojanju od @/ m, po
pru!anju
visinska
razlika izmeu
horizonata @/
m
Tre>a
"u*enje
+
1@ M 1@ 1@ M 1@
rudarski
radovi
ravnomerna provera @/F
metra!e "u*otina u rudi
+
rudarski
radovi i
"u*enje
+
visinska razlika izmeu
horizonata 1@ m? kontinuitet
orudnjenja izmeu horizonata
proverava se "u*enjem na
rastojanju od 1@ m, po
pru!anju
visinska
razlika izmeu
horizonata 1@
m
$) 4.re5i$a"je )$aliteta re#er$i "i)la i )obalta
lan "4
Odreivanje kvaliteta rezervi nikla i ko"alta vr*i se prema odred"ama l% D% do 00% ovo
pravilnika, s tim *to za odreivanje kvaliteta rezervi kateorija 3, B i E0, moraju "iti ispunjeni i
slede>i uslovi'
0) rastojanje izmeu pro"a za hemijske analize iz istra!nih rudarskih radova, zavisno od
koe#i$ijenta varija$ije raspodele nikla i ko"alta u le!i*tu (rudnom telu), iznosi'
a) za koe#i$ijent varija$ije do C/ + do . m?
") za koe#i$ijent varija$ije do 01/ + do 1 m?
v) za koe#i$ijent varija$ije preko 01/ + do 0 m?
1) pro"e iz jezra istra!nih "u*otina, "ez o"zira na koe#i$ijent varija$ije, uzimaju se sa svako
du!no metra rudno intervala?
.) u istra!nim rudarskim radovima kojima se proverava istra!no "u*enje u rudi, opro"ava se isti
deo rudne mase koji je opro"avan na jezru "u*otine, a du!ina opro"avano intervala identina
je sa du!inom opro"avano intervala iz "u*otine?
-) pro"a za odreivanje zapreminske te!ine ne mo!e "iti manja od 0 m
.
% Pro"e su ravnomerno
rasporeene u le!i*tu (rudnom telu)% 4edna pro"a se uzima na @/%/// do 0//%/// tona rude%
2apreminska te!ina se odreuje u prirodnom stanju za svaku vrstu mineralne sirovine za koju
se pose"no proraunavaju rezerve?
@) za sve uzete pro"e odreuje se sadr!aj 5i i Eo, s tim *to se'
a) u le!i*tima (rudnim telima) I rupe odreuje i sadr!aj :iO1, He1O., 7O, EaO i 3l1O., a za
kompozitne pro"e prema zahtevima tehnolo*ko postupka za preradu rude?
") u le!i*tima (rudnim telima) II rupe odreuje i sadr!aj Er, :, P, :iO1, 7O i EaO, u
kompozitnim pro"ama?
v) u le!i*tima (rudnim telima) III rupe odreuje i sadr!aj Eu, 3u, Pt, 3s, 3, 2n, Bi i :", u
kompozitnim pro"ama% 3ko koliina pojavljivanja metala nikla i ko"alta ima pose"an znaaj,
njeov sadr!aj se utvruje u svakoj pro"i?
) u le!i*tima (rudnim telima) sve tri rupe utvruje i sadr!aj P" u kompozitnim pro"ama, a
prema potre"i, utvruje se sadr!aj i druih komponenti?
A) odreivanje minerolo*ko sastava vr*i se do stepena koji omou>ava izdvajanje i utvrivanje
svih zastupljenih prirodnih tipova orudnjenja (silikatni, sul#idni i dr%)%
g) Kategori#a,ija re#er$i "i)la i )obalta
lan "
Razvrstavanje rezervi nikla i ko"alta u kateorije 3, B i E0 vr*i se prema odred"ama l% 0.% do
0@% ovo pravilnika i prema slede>im uslovima'
0) za 3 kateoriju'
a) u 3 kateoriju uvr*>uju se rezerve nikla i ko"alta ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe i podrupe utvrene istra!nim radovima, u rani$ama maksimalnih
rastojanja predvienih za kateoriju 3 (ta"ele "r% 0D do 10)?
") pri utvrivanju rezervi nikla i ko"alta kateorije 3, nije dozvoljena ekstrapola$ija?
1) za B kateoriju'
a) u B kateoriju uvr*>uju se rezerve nikla i ko"alta ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe i podrupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih
rastojanja predvienih za kateoriju B (ta"ele "r% 0D do 10)?
") u kateoriju B uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom izvan kontura le!i*ta (rudno
tela) do 0I1 rastojanja izmeu istra!nih radova za B kateoriju odovaraju>e rupe i podrupe?
.) za E0 kateoriju'
a) u E0 kateoriju uvr*>uju se rezerve nikla i ko"alta ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe i podrupe utvrene istra!nim radovima, u rani$ama maksimalnih
rastojanja predvienih za kateoriju E0 (ta"ele "r% 0D do 10)?
") u E0 kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom van kontura le!i*ta (rudno
tela) do du!ine rastojanja izmeu istra!nih radova za E0 kateoriju odovaraju>e rupe i
podrupe%
12. 9romit
a) -o.ela le/i0ta (r1."i' tela) 'ro+ita "a gr12e
lan "!
Prema veliini, strukturno+mor#olo*kim karakteristikama i raspodeli mineralne komponente,
le!i*ta (rudna tela), hromita razvrstavaju se u tri rupe'
0) u prvu rupu uvr*>uju se velika le!i*ta (rudna tela) jednostavne rae, pru!anja od .// do
C// m i postojane de"ljine% Raspodela korisne komponente je ravnomerna i odreena
koe#i$ijentom varija$ije do -/?
1) u druu rupu uvr*>uju se velika le!i*ta (rudna tela) slo!ene rae, pru!anja preko .// m i
nepostojane de"ljine, koja su tektonski izdeljena na odvojene "lokove du!ine i preko @/ m%
Raspodela korisne komponente je neravnomerna i odreena koe#i$ijentom varija$ije do 0//?
.) u tre>u rupu uvr*>uju se manja le!i*ta (rudna tela) koja su ploasto, soivasto, katkad
nezdasto i stu"asto o"lika pru!anja od 0/ do .// m i jako promenljive de"ljine, koja su
tektonski izdeljena na male "lokove% Raspodela korisne komponente je veoma neravnomerna i
odreena koe#i$ijentom varija$ije do 0@/%
b) 3stra/i$a"je le/i0ta (r1."i' tela) 'ro+ita
lan ""
Istra!ivanje le!i*ta (rudnih tela) hromita vr*i se prema odred"ama l% A% do C% ovo pravilnika, s
tim *to za utvrivanje i razvrstavanje rezervi kateorija B i E0, maksimalna rastojanja izmeu
istra!nih radova, za pojedine rupe le!i*ta (rudnih tela), iznose'
Ta&'la &() 22
=rupa le!i*ta
(rudnih tela)
8rsta istra!nih
radova
7aksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova u m
B kateorija E0 kateorija
po pru!anju po padu po pru!anju po padu
Prva
rudarski radovi C/ -/ 01/ A/
"u*enje A/ ./ C/ -/
Drua
rudarski radovi A/ ./ 01/ A/
"u*enje -/ 1/ A/ -/
Tre>a
rudarski radovi + + @/ 1/
"u*enje + + + +
$) 4.re5i$a"je )$aliteta re#er$i 'ro+ita
lan "#
Odreivanje kvaliteta rezervi hromita vr*i se prema odred"ama l% D% do 00% ovo pravilnika, s
tim *to se za odreivanje kvaliteta rezervi kateorija 3, B i E0, mora za sve uzete pro"e odrediti
Er1O., HeO i :iO1, a za kompozitne pro"e i HeO., 3l1O., 7O, EaO, : i P% Prema potre"i odreuju
se i drue prisutne komponente%
g) Kategori#a,ija re#er$i 'ro+ita
lan "$
Razvrstavanje rezervi hromita u kateorije 3, B i E0, vr*i se prema odred"ama l% 0.% do 0@%
ovo pravilnika, i prema slede>im uslovima'
0) za 3 kateoriju'
a) u 3 kateoriju uvr*>uju se rezerve hromita ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe utvrene pripremnim rudarskim radovima?
") pri utvrivanju rezervi hromita kateorije 3, nije dozvoljena ekstrapola$ija?
1) za B kateoriju'
a) u B kateoriju uvr*>uju se rezerve hromita ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe utvrene istra!nim rudarskim radovima i istra!nim "u*enjem u rani$ama
maksimalnih rastojanja predvienih za kateoriju B (ta"ela "r% 11)?
") pri utvrivanju rezervi hromita kateorije B, nije dozvoljena ekstrapola$ija?
.) za E0 kateoriju'
a) u E0 kateoriju uvr*>uju se rezerve hromita ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe utvrene istra!nim rudarskim radovima i istra!nim "u*enjem, u rani$ama
maksimalnih rastojanja, predvienih za kateoriju E0 (ta"ela "r% 11)?
") u rezerve kateorije E0 uvr*>uju se i rezerve hromita do"ijene ekstrapola$ijom rezervi
kateorije B van utvrenih kontura rudnih tela, najvi*e do 0I. rastojanja izmeu istra!nih radova
predvienih za kateoriju E0%
13. :lato
a) -o.ela r1."i' tela #lata "a gr12e
lan #%
Prema enetskim karakteristikama, rudna tela zlata razvrstavaju se u dve rupe'
0) u prvu rupu uvr*>uju se rudna tela zlata primarnih le!i*ta% 2avisno od o"lika i veliine, rudna
tela prve rupe dele se na dve podrupe'
a) u prvu podrupu uvr*>uju se rudna tela koja predstavljaju orudnjenje zone, ili koja imaju o"lik
soiva?
") u druu podrupu uvr*>uju se rudna tela koja imaju o"lik !i$a?
1) u druu rupu uvr*>uju se rudna tela zlata rasipnih le!i*ta% 2avisno od veliine, *irine,
de"ljine i postojanosti rasipa, rudna tela drue rupe dele se na tri podrupe'
a) u prvu podrupu uvr*>uju se rasipi *irine preko 01/ m i postojane de"ljine i *irine?
") u druu podrupu uvr*>uju se rasipi *irine preko 01/ m i nepostojane de"ljine i *irine?
v) u tre>u podrupu uvr*>uju se rasipi *irine ispod 01/ m%
b) 3stra/i$a"je r1."i' tela #lata
lan #1
Istra!ivanje rudnih tela zlata vr*i se prema odred"ama l% A% do C% ovo pravilnika s tim *to za
utvrivanje i razvrstavanje rezervi kateorija B i E0, maksimalna rastojanja izmeu istra!nih
radova, za pojedine rupe i podrupe, iznose'
Ta&'la &() 23
=rupa
rudnih
tela
Podrupa
rudnih
tela
8rsta
istra!nih
radova
7aksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova u m
B kateorija E0 kateorija
po pru!anju po padu po pru!anju po padu
PR83 prva preni hodni$i 1/ + + +
uskopi 0// + + +
"u*otine + + C/ -/
horizonti + A/ + +
drua
preni hodni$i 1/ + + +
uskopi C/ + + +
"u*otine + + C/ -/
horizonti + -/ + +
Ta&'la &() 24
=rupa
rudnih
tela
Podrupa
rudnih
tela
7aksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova u m
B kateorija E0 kateorija
izmeu linija
istra!ivanja
izmeu istra!nih
radova
izmeu linija
istra!ivanja
izmeu istra!nih
radova
DR,=3
prva 1// 1/ -// -/
drua 0// 0/ 1// 1/
tre>a + + 0// 0/
$) 4.re5i$a"je )$aliteta re#er$i #lata
lan #2
Odreivanje kvaliteta rezervi zlata vr*i se prema odred"ama l% D% do 00% ovo pravilnika, s tim
*to za odreivanje kvaliteta rezervi kateorija B i E0, moraju "iti ispunjeni i slede>i uslovi'
0) prva rupa rudnih tela'
a) za svako rudno telo eksperimentalno se odreuju metode opro"avanja i rastojanja izmeu
pro"a?
") kontrolno opro"avanje i provera rezultata hemijskih analiza vr*i se u o"imu koji se utvruje
eksperimentalno?
v) u svim pro"ama odreuje se zlato i ostale korisne komponente, a u kompozitnim pro"ama i
sekundarne i prate>e komponente?
) utvruju se tehnolo*ke oso"ine svih prisutnih vrsta i tipova ruda?
1) drua rupa rudnih tela'
a) odreivanje du!ine pro"a kod istra!nih "u*enja vr*i se eksperimentalno, pri emu se uzima u
o"zir $elokupan materijal iz"u*en u odreenom intervalu (du!ini uzimanja pro"a)?
") odreivanje metode i ustine opro"avanja u plitkim oknima ili odovaraju>im istra!nim
radovima (use$i, niskopi) vr*i se eksperimentalno?
v) sadr!aj zlata i ostalih korisnih minerala odreuje se metodom *lihova i izra!ava u Im
.
?
) analiza zlata i ostalih korisnih minerala vr*i se na situ?
d) mora se izvr*iti odreivanje #ino>e zlata?
) mora se izvr*iti odreivanje litolo*ko i ranulometrijsko sastava humusno pokrivaa i dela
rasipa sa sadr!ajem zlata (produktivni deo), a u vezi s tim i mou>nost pranja i ispiranja zlata?
e) mora se proveriti karakter "edroka (podloe rasipa)?
!) u podruju rasipa mora se odrediti "ilans voda za sva odi*nja do"a%
g) Kategori#a,ija re#er$i #lata
lan #3
Rezerve zlata razvrstavaju se u kateorije B, E0, E1 , D0 i D1 %
Razvrstavanje rezervi zlata u kateorije B i E0, vr*i se prema odred"ama l% 0-% i 0@% ovo
pravilnika i prema slede>im uslovima'
0) za B kateoriju'
a) u B kateoriju uvr*>uju se rezerve zlata prve rupe rudnih tela ije su dimenzije u rudnom
telu utvrene istra!nim rudarskim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja predvienih za
kateoriju B (ta"ela "r% 1.)?
") u B kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom van utvrenih kontura rudnih
tela prve rupe, do 0I- rastojanja istra!nih radova predvienih za kateoriju B?
v) u B kateoriju uvr*>uju se rezerve zlata drue rupe rudnih tela ije su dimenzije u rudnom
telu utvrene istra!nim "u*enjem sa prenikom "u*otine ve>im od A// mm, plitkim oknima ili
druim odovaraju>im istra!nim radovima (use$i, niskopi), u rani$ama predvienih rastojanja
za kateoriju B (ta"ela "r% 1-)% Rezerve utvrene okonturivanjem rudnih tela istra!nim "u*enjem
proveravaju se oknima ili druim istra!nim radovima (use$i, niskopi) u o"imu koji iznosi 0/F od
ukupne metra!e istra!nih "u*otina, u produktivnom delu rasipa?
1) za E0 kateoriju'
a) u E0 kateoriju uvr*>uju se rezerve zlata prve rupe rudnih tela ije su dimenzije u rudnom
telu utvrene istra!nim "u*enjem, u rani$ama maksimalnih rastojanja predvienih za
kateoriju E0 (ta"ela "r% 1.)?
") u E0 kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom van utvrenih kontura rudnih
tela prve rupe, do 0I1 rastojanja istra!nih radova za kateoriju E0?
v) u E0 kateoriju uvr*>uju se koliine rezervi za koje su dimenzije rudnih tela drue rupe
utvrene istra!nim "u*enjem sa prenikom "u*otine ve>im od A// mm, plitkim oknima ili druim
odovaraju>im istra!nim radovima (use$i, niskopi) u rani$ama maksimalnih rastojanja
predvienih za kateoriju E0 (ta"ela "r% 1-)%
14. ;ol#ram
a) -o.ela r1."i' tela $ol<ra+a "a gr12e
lan #4
Prema pripadnosti odreenim enetskim tipovima, slo!enosti rae, veliini, o"liku i
ravnomernosti raspodele mineralnih komponenti, rudna tela vol#rama razvrstavaju se u tri rupe'
0) u prvu rupu uvr*>uju se rudna tela *tokverkno tipa, ulavnom ve>ih razmera, relativno
postojane de"ljine i ravnomerne raspodele korisnih komponenti odreene koe#i$ijentom
varija$ije do 0//?
1) u druu rupu uvr*>uju se rudna tela skarnovsko tipa, nepravilnih o"lika, srednjih i malih
razmera i neravnomerne raspodele korisnih komponenti odreene koe#i$ijentom varija$ije do
0@/?
.) u tre>u rupu uvr*>uju se rudna tela !ino tipa, slo!ene rae i naje*>e malih razmera, vrlo
promenljive de"ljine i vrlo neravnomerne raspodele korisnih komponenti odreene koe#i$ijentom
varija$ije preko 0@/%
b) 3stra/i$a"je r1."i' tela $ol<ra+a
lan #
Istra!ivanje rudnih tela vol#rama vr*i se prema odred"ama l% A% do C% ovo pravilnika, s tim *to
za utvrivanje i razvrstavanje rezervi kateorija B i E0, za pojedine rupe rudnih tela, iznose'
Ta&'la &() 2
=rupa
rudnih
tela
8rsta
istra!nih
radova
7aksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova u m
6ateorija
B E0
po pru!anju po padu po pru!anju po padu
PR83
preni hodni$i @/ + + +
uskopi 0// + + +
"u*otine A/ A/ 0// 0//
horizonti + A/ + +
DR,=3
preni hodni$i + + ./ +
uskopi + + C/ +
"u*otine + + A/ -/
horizonti + + + -/
TREQ3
preni hodni$i + + 1/ +
uskopi + + C/ +
"u*otine + + @/ ./
horizonti + + + -/
$) 4.re5i$a"je )$aliteta re#er$i $ol<ra+a
lan #!
Odreivanje kvaliteta rezervi vol#rama vr*i se prema odred"ama l% D% do 00% ovo pravilnika, s
tim *to za odreivanje kvaliteta rezervi vol#rama kateorija B i E0, moraju "iti ispunjeni i slede>i
uslovi'
0) da se za svako rudno telo izvr*i opro"avanje svih istra!nih radova, s tim da se metoda
opro"avanja i rastojanja izmeu pro"a odredi eksperimentalno?
1) da se izvr*i kontrola opro"avanja i provera tanosti rezultata hemijskih analiza u o"imu koji
se utvruje eksperimentalno?
.) da se za sve pro"e odredi sadr!aj NO. i ostalih korisnih komponenti, a u kompozitnim
pro"ama i sekundarnih prate>ih komponenti?
-) da se utvrde tehnolo*ke oso"ine svih prisutnih vrsta i tipova rude%
g) Kategori#a,ija re#er$i $ol<ra+a
lan #"
Rezerve vol#rama razvrstavaju se u kateorije B, E0, E1 , D0 i D1 %
2a rudna tela vol#rama prve rupe utvruju se rezerve kateorije B i E0, a za rudna tela drue i
tre>e rupe utvruju se rezerve kateorije E0%
Razvrstavanje rezervi vol#rama u kateorije B i E0, vr*i se prema odred"ama l% 0-% i 0@% ovo
pravilnika i prema slede>im uslovima'
0) za B kateoriju'
a) u B kateoriju uvr*>uju se rezerve vol#rama rudnih tela prve rupe ije su dimenzije u rudnom
telu utvrene istra!nim rudarskim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja predvienih za
kateoriju B (ta"ela "r% 1@)% Okonturivanje rezervi kateorije B prve rupe rudnih tela mo!e se
vr*iti u manjem o"imu istra!nim "u*enjem u rani$ama maksimalnih rastojanja iz ta"ele "r% 1@, i
to'
+ kad su korisne komponente izrazito ravnomerno rasporeene?
+ kad je rudno telo usled male de"ljine ili "lao pada mou>e istra!iti samo jednim horizontom?
") pri utvrivanju rezervi vol#rama kateorije B, nije dozvoljena ekstrapola$ija?
1) za E0 kateoriju'
a) u E0 kateoriju uvr*>uju se rezerve vol#rama ije su dimenzije rudno tela utvrene istra!nim
radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja predvienih za kateoriju E0 (ta"ela "r% 1@), i to'
+ za prvu rupu rudnih tela okonturivanje se vr*i istra!nim "u*otinama?
+ za druu i tre>u rupu rudnih tela okonturivanje se vr*i kom"inovanim istra!nim radovima +
istra!nim rudarskim radovima i istra!nim "u*otinama?
") u E0 kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom van utvrenih kontura rudno
tela, i to'
+ ekstrapola$ijom rezervi kateorije B po pru!anju i padu rudno tela do 0I1 rastojanja izmeu
istra!nih radova predvienih u prvoj rupi rudnih tela za kateoriju B?
+ ekstrapola$ijom rezervi E0 kateorije najvi*e do 0I1 rastojanja izmeu istra!nih radova
predvienih u pojedinim rupama za kateoriju E0%
1%. 7oli,den
a) -o.ela le/i0ta (r1."i' tela) +olib.e"a "a gr12e
lan ##
Prema veliini, strukturno+mor#olo*kim o"ele!jima, tipu mineraliza$ije i ravnomernosti raspodele
korisnih komponenti, le!i*ta (rudnih tela) moli"dena razvrstavaju se u tri rupe'
0) u prvu rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) koja imaju o"lik veliko *tokverka, soiva, ili
*toka, ija je raa jednostavna, mo>nost postojana i raspodela korisnih komponenti
ravnomerna + odreena koe#i$ijentom varija$ije do 0//?
1) u druu rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) koja imaju o"lik veliko *tokverka, soiva ili
*toka, ija je raa slo!ena, mo>nost nepostojana i raspodela korisnih komponenti
neravnomerna + odreena koe#i$ijentom varija$ije do 0@/?
.) u tre>u rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) koja imaju o"lik !i$e, manje *toka, soiva i
nezda, vrlo slo!enu rau, vrlo promenljivu mo>nost i izrazito neravnomernu raspodelu
korisnih komponenti + odreenu koe#i$ijentom varija$ije preko 0@/%
b) 3stra/i$a"je le/i0ta (r1."i' tela) +olib.e"a
lan #$
Istra!ivanje le!i*ta (rudnih tela) moli"dena vr*i se prema odred"ama l% A% do C% ovo pravilnika,
s tim *to za utvrivanje i razvrstavanje rezervi kateorija 3, B i E0 maksimalna rastojanja izmeu
istra!enih radova za pojedine rupe iznose'
Ta&'la &() 2!
=rupa le!i*ta
(rudnih tela)
8rsta
istra!nih
radova
7aksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova u m
3 kateorija B kateorija E0 kateorija
po pru!anju po padu po pru!anju po padu po pru!anju po padu
PR83
preni hodni$i A/ + + + + +
uskopi 01/ + + + + +
"u*otine + + 0// 0// 1// 1//
horizonti + C/ + + + +
DR,=3
preni hodni$i + + A/ + + +
uskopi + + 01/ + + +
"u*otine + + A/ A/ 01/ 01/
horizonti + + + C/ + +
TREQ3
preni hodni$i + + + + 1/ +
uskopi + + + + C/ @/
"u*otine + + + + C/ C/
horizonti + + + + + C/
$) 4.re5i$a"je )$aliteta re#er$i +olib.e"a
lan $%
Odreivanje kvaliteta rezervi moli"dena vr*i se prema odred"ama l% D% do 00% ovo pravilnika s
tim *to za odreivanje kvaliteta rezervi kateorija 3, B i E0 moraju "iti ispunjeni i slede>i uslovi'
0) da se za svako rudno telo eksperimentalno odredi metoda opro"avanja i rastojanje izmeu
pro"a?
1) da se izvr*i kontrolno opro"avanje i provera tanosti rezultata u o"imu koji se utvruje
eksperimentalno?
.) da se za sve pro"e odredi sadr!aj moli"dena i ostalih korisnih komponenti a u kompozitnim
pro"ama i sekundarnih i prate>ih komponenti?
-) da se utvrde tehnolo*ke oso"ine svih prisutnih vrsta i tipova rude%
g) Kategori#a,ija re#er$i +olib.e"a
lan $1
2a le!i*ta (rudna tela) prve rupe utvruju se rezerve kateorija 3, B i E0 za le!i*ta (rudna tela)
drue rupe rezerve kateorija B i E0, a za le!i*ta (rudna tela) tre>e rupe rezerve moli"dena
kateorije E0%
Razvrstavanje rezervi moli"dena u kateorije 3, B i E0, vr*i se prema odred"ama l% 0.% do 0@%
ovo pravilnika, i prema slede>im uslovima'
0) za 3 kateoriju'
a) u 3 kateoriju uvr*>uju se rezerve moli"dena ije su dimenzije u rudnom telu prve rupe
utvrene istra!nim rudarskim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja predvienih u prvoj
rupi za kateoriju 3 (ta"ela "r% 1A)?
") pri utvrivanju rezervi kateorije 3, nije dozvoljena ekstrapola$ija?
1) za B kateoriju'
a) u B kateoriju uvr*>uju se rezerve moli"dena ije su dimenzije u rudnom telu odovaraju>e
rupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja predvienih za
kateoriju B (ta"ela "r% 1A), i to'
+ za prvu rupu rudnih tela istra!ivanje i okonturivanje rudnih tela vr*i se istra!nim "u*otinama?
+ za druu rupu rudnih tela istra!ivanje i okonturivanje rudnih tela vr*i se kom"inovanim
istra!nim radovima + istra!nim rudarskim radovima i istra!nim "u*otinama?
") u B kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom van utvrenih kontura rudno
tela, najvi*e do 0I- rastojanja izmeu istra!nih radova predvienih za kateoriju B?
.) za E0 kateoriju'
a) u E0 kateoriju uvr*>uju se rezerve moli"dena ije su dimenzije u rudnom telu odovaraju>e
rupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja predvienih za
kateoriju E0 (ta"ela "r% 1A), i to'
+ za prvu i druu rupu rudnih tela istra!ivanje i okonturivanje rudno tela vr*i se istra!nim
"u*otinama?
+ za tre>u rupu rudnih tela istra!ivanje i okonturivanje rudno tela vr*i se kom"inovanim
istra!nim radovima + istra!nim rudarskim radovima i istra!nim "u*otinama?
") u E0 kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom van utvrenih kontura rudno
tela, i to'
+ ekstrapola$ijom rezervi kateorije B prve i drue rupe po pru!anju i padu rudno tela, do 0I1
rastojanja izmeu istra!nih radova predvienih u odovaraju>im rupama rudnih tela za
kateoriju E0?
+ ekstrapola$ijom rezervi kateorije E0 najvi*e do 0I1 rastojanja izmeu istra!nih radova
predvienih u odovaraju>im rupama rudnih tela za kateoriju E0%
1(. &alaj
a) -o.ela le/i0ta (r1."i' tela) )alaja "a gr12e
lan $2
Prema enetskim karakteristikama, le!i*ta (rudna tela) kalaja razvrstavaju se u dve rupe'
0) u prvu rupu uvr*>uju se primarna le!i*ta (rudna tela) kalaja, koja se, zavisno od veliine,
mor#olo*kih i enetskih karakteristika i promenljivosti mo>nosti i raspodele korisnih minerala,
razvrstavaju u tri podrupe'
a) u prvu podrupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) relativno jednostavno sastava, postojane
mo>nosti rudnih tela i ravnomerne raspodele kasiterita, sa koe#i$ijentom varija$ije do 0//% Prvoj
podrupi pripadaju velika *tokverkna i strati#ormna le!i*ta (rudna tela) kalaja?
") u druu podrupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) slo!eno sastava, nepostojane mo>nosti,
neravnomerne raspodele kasiterita sa koe#i$ijentom varija$ije od 0// do 0@/% Druoj podrupi
pripadaju srednja i mala (rudna tela) prve podrupe i le!i*ta (rudna tela) !ino tipa i "reastih
zona?
v) u tre>u podrupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) veoma slo!eno sastava, promenljive
mo>nosti rudnih tela i neravnomerne raspodele kasiterista sa koe#i$ijentom varija$ije preko 0@/%
Tre>oj podrupi pripadaju' mala le!i*ta (rudna tela) !ino tipa i "reastih zona i rudna tela
$evasto, soivasto i nezdasto o"lika?
1) u druu rupu uvr*>uju se rasipna le!i*ta kalaja, koja se, zavisno od veliine, mor#olo*kih
karakteristika, elemenata zaleanja, promenljivosti mo>nosti i raspodele korisnih minerala,
razvrstavaju u tri podrupe'
a) u prvu podrupu uvr*>uju se velika le!i*ta kalaja postojane mo>nosti, ravno "edroka i sa
ravnomernom raspodelom kasiterita% Produktivni peskovito+*ljunkoviti horizont jasno je litolo*ki
odvojen od krovinsko pokrivaa% 6orisni minerali su individualisani i do"ro zao"ljeni% Prvoj
podrupi pripadaju velika le!i*ta aluvijalno tipa i terase velikih reka, ije su doline *iroke i
do"ro razvijene% Bilansne rezerve le!i*ta prve podrupe iznose preko A miliona m
.
?
") u druu podrupu uvr*>uju se le!i*ta velikih do srednje velikih razmera, promenljive
mo>nosti, neravnomerne raspodele kasiterita, neravno "edroka i le!i*ta u dolinama sa ve>im
nai"om% Produktivni horizont nije jasno odvojen od krovinsko pokrivaa% 6orisni minerali su
razliito stepena zao"ljenosti i esto su srasli sa mineralima jalovine% Druoj podrupi pripada
najve>i "roj velikih i srednjih rasipnih le!i*ta aluvijalno tipa i renih terasa% Bilansne rezerve
le!i*ta drue podrupe iznose od . do A miliona m
.
?
v) u tre>u podrupu uvr*>uju se mala rasipna le!i*ta, nezdasti, d!epni i karstni nanosi
nepostojanih razmera, neravnomerne raspodele kasiterita, neravno "edroka i strmo pada
le!i*ta% Produktivni horizont se izdvaja prema poda$ima opro"avanja% 2rna kasiterita i druih
minerala su razliito stepena zao"ljenosti, uz estu pojavu krupnih kristala i zrna sraslih sa
jalovinom% Tipina le!i*ta tre>e podrupe su aluvijalni i terasni rasipi, odnosno aluvijalne i
deluvijalne tvorevine u podrujima produktivnih vulkanoeno+intruzivnih kompleksa% Bilansne
rezerve le!i*ta tre>e podrupe iznose do . miliona m
.
%
b) 3stra/i$a"je le/i0ta (r1."i' tela) )alaja
lan $3
Istra!ivanje le!i*ta (rudnih tela) kalaja vr*i se prema odred"ama l% A% do C% ovo pravilnika, s
tim *to za utvrivanje i razvrstavanje rezervi kateorija 3, B i E0, maksimalna rastojanja izmeu
istra!nih radova za pojedine rupe i podrupe, iznose'
Ta&'la &() 2"
=rupa
le!i*ta
(rudnih
tela)
Podrupa
le!i*ta
(rudnih
tela)
7aksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova u m
8rsta
istra!nih
radova
3 kateorija B kateorija E0 kateorija
po
pru!anju
po
padu

po
pru!anju
po
padu

po
pru!anju
po
padu
I
Prva
rudarski
radovi
A/ @/ 01/ 0// + +
"u*otine + + 0// 0// 1// 1//
Drua
rudarski
radovi
+ + 01/ @/ 01/ 0//
"u*otine + + 0// @/ 1// @/
Tre>a
rudarski
radovi
+ + + + C/ @/
"u*otine + + + + C/ @/
Ta&'la &() 2#
=rupa le!i*ta
(rudnih tela)
Podrupa
le!i*ta
(rudnih
tela)
7aksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova u m
8rsta
istra!nih
radova
3 kateorija B kateorija E0 kateorija
izmeu
linija
izmeu
radova

izmeu
linija
izmeu
radova

izmeu
linija
izmeu
radova
II
Prva
"u*otine
(rudarski
radovi)
1// 1/ -// -/ C// -/
Drua
"u*otine
(rudarski
radovi)
+ + 1// 1/ -// -/
Tre>a
"u*otine
(rudarski
radovi)
+ + + + 1// 1/
Pored uslova iz stava 0% ovo lana, za istra!ivanje le!i*ta (rudnih tela) drue rupe (rasipnih
le!i*ta) + prve, drue i tre>e podrupe, moraju "iti ispunjeni i slede>i uslovi'
0) da se pri istra!nom "u*enju primenjuje udarno "u*enje, iji prenik ne mo!e "iti manji od 0//
mm?
1) da se istra!nim radovima pouzdano utvrde o"lik i uslovi zaleanja rudno tela, kao i priroda
"edroka, s tim *to radi tanije okonturivanja rudno tela istra!ni radovi tre"a da "udu na
istra!nim linijama i van kontura rudno tela na kojima tre"a utvrditi pru!anje, mo>nost i *irinu
rasipa sa najmanje 0 do . neativna istra!na rada sa svake strane?
.) da se istra!ivanja vr*e istra!nim "u*enjem, a u okviru "ilansnih rezervi izvode se kontrolni
istra!ni radovi (okna, raskopi) u o"imu koji ne mo!e "iti manji od 0/F%
$) 4.re5i$a"je )$aliteta re#er$i )alaja
lan $4
Odreivanje kvaliteta rezervi kalaja vr*i se prema odred"ama l% D% do 00% ovo pravilnika, s tim
*to za odreivanje kvaliteta rezervi kateorija 3, B i E0, moraju "iti ispunjeni i slede>i uslovi'
0) za prvu rupu le!i*ta (rudnih tela), za rezerve kateorija 3, B i E0'
a) za svako rudno telo odreuje se prema slo!enosti sastava rude metoda opro"avanja,
rastojanje izmeu pro"a i optimalan "roj pro"a?
") za sve pro"e odreuje se ukupan sadr!aj kalaja% 3ko se minerolo*kim analizama utvrdi
prisustvo stanina, preporuuje se sistematsko odreivanje sul#idno i oksidno kalaja hemijskim
analizama?
v) detaljnim minerolo*kim analizama tre"a svestrano prouiti kasiterit (razmere i o"lik zrna i
areata, karakter srastanja sa druim mineralima i dr%) i utvrditi elemente za kvantitativnu
hemijsku i spektralnu analizu?
) kontrole analize vr*e se na @ do 0/F od ukupno uzetih pro"a?
d) prema sadr!aju kalaja i druih korisnih (vol#ram, tantal, nio"ijum i dr%) i *tetnih komponenti
(olovo, $ink, antimon, arsen, "izmut i dr%), tre"a tano utvrditi strukturu rude i veliinu zrna
kasiterita?
) odovaraju>a tehnolo*ka ispitivanja vr*e se u svim #azama eolo*kih istra!ivanja u
la"oratorijskom, poluindustrijskom i industrijskom o"imu, pri emu se moraju pouzdano utvrditi
koe#i$ijenti iskori*>enja kalaja za lako (preko C@F), srednje (od B/ do C@F) i te*ko o"oative
(od A@ do B/F) vrste ruda?
e) pri analiziranju kompleksnih le!i*ta (rudnih tela) sadr!aj druih korisnih minerala svodi se na
osnovnu sirovinu + kasiterit?
1) za druu rupu le!i*ta (rudnih tela)'
a) za rezerve kateorija 3 i B prve i drue podrupe'
+ u humusnom pokrivau produktivno horizonta vr*i se opro"avanje ako se u pokrivau utvrdi
prisustvo kasiterita?
+ vr*i se opro"avanje na svakih /,@ metara jezra "u*otine ili istra!no rudarsko rada% 4edna
pro"a sastoji se od $elokupno izvaeno jezra iz "u*otine ili od materijala do"ijeno iz"ijanjem
"razde (/,@ M /,1 M /,/@ m) iz istra!no rudarsko rada?
+ vr*i se sistematsko odreivanje zapreminsko i te!insko udela pro"a koji >e se ispirati?
+ iz pro"a uzetih u istra!nom rudarskom radu vr*i se odreivanje #iziko+mehanikih svojstava
peskovito+*ljunkovito materijala (ranulometrijski sastav i koe#i$ijenti' linovitosti, kamenitosti,
rastresitosti, a u zimskom periodu i koe#i$ijent zaleenosti)?
+ na osnovu rezultata opro"avanja iz kontrolnih istra!nih rudarskih radova odreuju se popravni
koe#i$ijenti za de"ljinu produktivno horizonta i sadr!aj korisnih minerala, koji se koriste pri
proraunu rudnih rezervi?
+ sadr!aj kasiterita i druih minerala u *lihu, utvruje se kvantitativnom mineralo*kom analizom,
a izra!ava se u te!inskom odnosu ili, pri postojanom mineralo*kom sastavu, u zapreminskom
odnosu?
+ kontrola rezultata minerolo*kih analiza vr*i se kvantitativnim hemijskim analizama u o"imu od
1 do .F od ukupno izvr*enih mineralo*kih analiza?
+ u analizama rezervi prikazuje se sadr!aj korisnih minerala pojedinano, s tim *to se
kompleksan sadr!aj korisnih minerala svodi na kasiterit?
+ tehnolo*ka ispitivanja vr*e se u la"oratorijskom, poluindustrijskom i industrijskom o"imu, u
svim #azama eolo*kih istra!ivanja% Tehnolo*kim ispitivanjima mora se utvrditi ranulometrijski
sastav i zalinjenost peskova, kao i mou>nost do"ijanja kasiterita i druih korisnih minerala u
postrojenjima za ispiranje?
") za rezerve kateorije E0, prve, drue i tre>e podrupe'
+ opro"avanje se vr*i na svakom du!nom metru jezra istra!ne "u*otine, odnosno istra!no
rudarsko rada?
+ o"ez"euju se pouzdani poda$i o #iziko+mehanikim svojstvima rasipa, petrolo*kom i
minerolo*kom sastavu sredine i karakteru korisnih minerala, njihovoj raspodeli i sadr!aju%
g) Kategori#a,ija re#er$i )alaja
lan $
Razvrstavanje rezervi kalaja u kateorije 3, B i E0 vr*e se prema odred"ama l% 0.% do 0@% ovo
pravilnika i prema slede>im uslovima'
0) za 3 kateoriju'
a) u 3 kateoriju uvr*>uju se'
+ rezerve kalaja u le!i*tima (rudnim telima) prve rupe prve podrupe, ije su dimenzije u
rudnom telu utvrene istra!nim rudarskim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja
predvienih za rezerve kateorije 3 (ta"ela "r% 1B)?
+ rezerve kalaja u le!i*tima drue rupe prve podrupe, ije su dimenzije utvrene istra!nim
"u*otinama u rani$ama maksimalnih rastojanja predvienih za rezerve kateorije 3 (ta"ela "r%
1C)% 6ontrola istra!nih "u*enja vr*i se istra!nim rudarskim radovima, na rastojanjima
predvienim za istra!na "u*enja u le!i*tima prve podrupe (ta"ela "r% 1C), u o"imu utvrenom u
lanu D.% stav 1% taka .% ovo pravilnika% 2a rezerve kateorije 3 mora se utvrditi hidroeolo*ki
i hidrolo*ki re!im rasipa ("ilans voda) za sva odi*nja do"a?
") u 3 kateoriju ne razvrstavaju se le!i*ta drue i tre>e podrupe iz prve i drue rupe?
v) pri utvrivanju rezervi kateorije 3, nije dozvoljena ekstrapola$ija?
1) za B kateoriju'
a) u B kateoriju uvr*>uju se'
+ rezerve le!i*ta kalaja prve rupe prve i drue podrupe ije su dimenzije u rudnom telu
odovaraju>e podrupe utvrene istra!nim rudarskim radovima i istra!nim "u*enjem u
rani$ama maksimalnih rastojanja predvienih za kateoriju B (ta"ela "r% 1B)?
+ rezerve le!i*ta kalaja drue rupe prve i drue podrupe ije su dimenzije u rudnom telu
utvrene istra!nim "u*enjem u rani$ama maksimalnih rastojanja predvienih za kateoriju B
(ta"ela "r% 1C)% 6ontrolni istra!ni radovi vr*e se prema odred"ama lana D.% stav 1% taka .%
ovo pravilnika% 2a kateoriju B mora se utvrditi hidrolo*ki i hidroeolo*ki re!im rasipa ("ilans
voda) za sva odi*nja do"a?
") u B kateoriju ne razvrstavaju se le!i*ta tre>e podrupe iz prve i drue rupe?
v) pri utvrivanju rezervi kateorije B, nije dozvoljena ekstrapola$ija?
.) za E0 kateoriju'
a) u E0 kateoriju uvr*>uju se rezerve le!i*ta (rudno tela) kalaja prve rupe prve, drue i tre>e
podrupe ije su dimenzije u rudnom telu odovaraju>e podrupe utvrene istra!nim radovima
u rani$ama maksimalnih rastojanja predvienih za kateoriju E0 (ta"ela "r% 1B), i to'
+ za le!i*ta prve podrupe okonturivanje rudno tela vr*i se istra!nim "u*otinama?
+ za le!i*ta drue i tre>e podrupe okonturivanje rudno tela vr*i se istra!nim rudarskim
radovima i istra!nim "u*otinama?
") u E0 kateoriju uvr*>uju se rezerve le!i*ta kalaja drue rupe, prve, drue i tre>e podrupe
ije su dimenzije u rudnom telu odovaraju>e podrupe utvrene istra!nim "u*otinama u
rani$ama maksimalnih rastojanja predvienih za kateoriju E0 (ta"ela "r% 1C)?
v) u rezerve kateorije E0 uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom van utvrenih kontura, i
to'
+ za le!i*ta prve rupe prve podrupe, ako se rezerve E0 kateorije neposredno nastavljaju na
rezerve kateorije 3, najvi*e do 0I1 rastojanja izmeu istra!nih radova predvienih za prvu
podrupu u prvoj podrupi za rezerve kateorije 3?
+ za le!i*ta prve rupe prve i drue podrupe, ako se rezerve kateorije E0 neposredno
nastavljaju na rezerve kateorije B, najvi*e do 0I1 rastojanja izmeu istra!nih radova
predvienih za prvu i druu podrupu u prvoj rupi za rezerve kateorije B?
+ za le!i*ta prve rupe prve, drue i tre>e podrupe, najvi*e do 0I. rastojanja izmeu istra!nih
radova predvienih za prvu, druu i tre>u podrupu u prvoj rupi za rezerve kateorije E0?
+ za le!i*ta drue rupe (prva, drua i tre>a podrupa) ekstrapola$ijom po istra!nim linijama
(*irini rudno tela) i po pru!anju, najvi*e do 0I1 rastojanja predvienih izmeu istra!nih radova
za odovaraju>e podrupe za rezerve kateorije E0%
1). 7agnezit
a) -o.ela le/i0ta (r1."i' tela) +ag"e#ita "a gr12e i 2o.gr12e
lan $!
Prema enetskim i strukturno+mor#olo*kim karakteristikama, veliini i raspodeli *tetnih
komponenti (:iO1 i EaO), le!i*ta (rudna tela) manezita razvrstavaju se u tri rupe'
0) prva rupa le!i*ta (rudnih tela) manezita deli se na tri podrupe'
a) u prvu podrupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) !inih manezita, tektonski neporeme>ena,
veliine preko @//%/// tona, du!ine !i$e preko @// m i de"ljine preko 1@ m, sa ravnomernom
raspodelom *tetnih komponenti koja je odreena koe#i$ijentom varija$ije do 0//?
") u druu podrupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) manezita sedimentno tipa, slojevito ili
soivasto o"lika, tektonski sla"o poreme>ena, veliine preko 0,///%/// tona rude, povr*ine
preko 0//%/// m
1
i de"ljine preko . m, sa ravnomernom raspodelom *tetnih komponenti koja je
odreena koe#i$ijentom varija$ije do 0//?
v) u tre>u podrupu uvr*>uju se in#iltra$iona le!i*ta (rudna tela) manezita mre!asto o"lika i
slo!ene rae, tektonski neporeme>ena, veliine preko @,///%/// m
.
rudne mase, sa sadr!ajem
manezita u rudnoj masi preko 0@F? povr*ine preko @/%/// m
1
i de"ljine rudne mase preko ./
m?
1) drua rupa le!i*ta (rudnih tela) manezita deli se na tri podrupe'
a) u prvu podrupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) !ino o"lika, tektonski sla"o poreme>ena,
veliine od 0//%/// do @//%/// tona, du!ine !i$e od 1// do @// m, a de"ljine od 0 do 1,@ m, sa
neravnomernom raspodelom *tetnih komponenti koja je odreena koe#i$ijentom varija$ije do
0@/?
") u druu podrupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) manezita sedimentno tipa, tektonski
poreme>ena, veliine od 0//%/// do .,///%/// tona, povr*ine od 0/%/// do 0//%/// m
1
i
de"ljine od 0 do . m, sa neravnomernom raspodelom *tetnih komponenti koja je odreena
koe#i$ijentom varija$ije do 0@/?
v) u tre>u podrupu uvr*>uju se in#iltra$iona le!i*ta (rudna tela) manezita mre!asto o"lika i
slo!ene rae, veliine od 0,///%/// do @,///%/// m
.
rudne mase sa sadr!ajem manezita od
C do 0@F u rudnoj masi, povr*ine od 0/%/// do @/%/// m
1
i de"ljine rudne mase od 0/ do ./ m?
.) tre>a rupa le!i*ta (rudnih tela) manezita deli se na tri podrupe'
a) u prvu podrupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) !ino o"lika, tektonski jae poreme>ena,
veliine do 0//%/// tona, sa !i$ama du!ine do 1// m i de"ljine do 0 m, sa vrlo neravnomernom
raspodelom *tetnih komponenti koja je odreena koe#i$ijentom varija$ije preko 0@/?
") u druu podrupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) sedimentno tipa, tektonski jako
poreme>ena, veliine do .//%/// tona, povr*ine do 0/%/// m
1
i de"ljine do 0 m, sa vrlo
neravnomernom raspodelom *tetnih komponenti koja je odreena koe#i$ijentom varija$ije preko
0@/?
v) u tre>u podrupu uvr*>uju se in#iltra$iona le!i*ta (rudna tela) mre!asto o"lika i slo!ene
rae, veliine do 0,///%/// m
.
rudne mase, sa sadr!ajem manezita do CF, povr*ine do
0/%/// m
1
i de"ljine rudne mase do 0/ m%
b) 3stra/i$a"je le/i0ta (r1."i' tela) +ag"e#ita
lan $"
Istra!ivanje le!i*ta (rudnih tela) manezita vr*i se prema odred"ama l% A% do C% ovo pravilnika,
s tim *to za utvrivanje i razvrstavanje rezervi kateorija 3, B i E0 maksimalna rastojanja izmeu
istra!nih radova, za pojedine rupe i podrupe le!i*ta (rudnih tela), iznose'
Ta&'la &() 2$
=rupa le!i*ta
(rudnih tela)
Podrupa le!i*ta
(rudnih tela)
7aksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova u m
3 kateorija B kateorija E0 kateorija
po pru!anjupo padu po pru!anjupo padu po pru!anju po padu
PR83
Prva + -/ do @/ C/ -/ do @/ 0A/ -/ do @/
Drua @/ + 0// + 1// +
Tre>a 1@ + @/ + 0// +
DR,=3
Prva + + A/ -/ do @/ 01/ -/ do @/
Drua 1@ + @/ + 0// +
Tre>a 1@ + @/ + 0// +
TREQ3
Prva + + + + A/ -/ do @/
Drua + + 1@ + @/ +
Tre>a + + 1@ + @/ +
<e!i*ta (rudna tela) manezita prve podrupe iz prve, drue i tre>e rupe istra!uju se, po
pravilu raskopima, istra!nim "u*enjem i istra!nim rudarskim radovima%
<e!i*ta (rudna tela) manezita drue i tre>e podrupe iz prve, drue i tre>e rupe istra!uju se
raskopima i istra!nim "u*enjem%
$) 4.re5i$a"je )$aliteta re#er$i +ag"e#ita
lan $#
Odreivanje kvaliteta rezervi manezita vr*i se prema odred"ama l% D% do 00% ovo pravilnika, s
tim *to za odreivanje kvaliteta rezervi kateorija 3, B i E0 moraju "iti ispunjeni i slede>i uslovi'
0) opro"avanje se vr*i na orudnjenim povr*inama, i to'
a) za le!i*ta (rudna tela) prve rupe'
+ prva podrupa' u istra!nim rudarskim radovima po pro#ilima na rastojanju od 0/ m, metodom
"razde u sek$ijama od @ m?
+ drua i tre>a podrupa' u istra!nim rudarskim radovima po pro#ilima na rastojanju od 0/ m,
metodom "razde u sek$ijama od 1 m?
") za le!i*ta (rudna tela) drue rupe'
+ prva podrupa' u istra!nim rudarskim radovima po pro#ilima na rastojanju od @ m, metodom
"razde u sek$ijama od 1 m?
+ drua podrupa' u istra!nim rudarskim radovima po pro#ilima na rastojanju od @ m, metodom
"razde u sek$ijama od 0 m?
+ tre>a podrupa' linijskom metodom u sek$ijama od 0/ m, merenjem svih !i$a u jezru
"u*otine i odreivanjem te!insko pro$enta ue*>a manezita u rudnoj masi?
v) za le!i*ta (rudna tela) tre>e rupe'
+ prva i drua podrupa' metodom "razde u sek$ijama od 0 m?
+ tre>a podrupa' linijskom metodom u sek$ijama od @ m, merenjem svih !i$a u jezru "u*otine
i odreivanjem te!i*no pro$enta ue*>a manezita u rudnoj masi?
1) za sve pro"e vr*i se odreivanje komponenti manezita prema propisima o juoslovenskim
standardima, odnosno u skladu sa odred"ama 2akona o standardiza$iji?
.) tehnolo*ka svojstva rude i tehnolo*ki parametri pro$esa proizvodnje kon$etrata manezita
moraju "iti utvreni, i to'
a) za rezerve kateorija 3 i B u poluindustrijskom o"imu?
") za rezerve kateorije E0 u la"oratorijskom o"imu, odnosno na osnovu analoije sa
tehnolo*kim ispitivanjima izvr*enim za kateoriju 3 i B%
g) Kategori#a,ija re#er$i +ag"e#ita
lan $$
Razvrstavanje rezervi manezita u kateorije 3, B i E0, vr*i se prema odred"ama l% 0.% do 0@%
ovo pravilnika i prema slede>im uslovima'
0) za 3 kateoriju'
a) u 3 kateoriju uvr*>uju se rezerve manezita ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe i podrupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih
rastojanja predvienih za kateoriju 3 (ta"ela "r% 1D)?
") za le!i*ta (rudna tela) prve rupe + prve podrupe utvrivanje rezervi vr*i se istra!nim
rudarskim radovima?
v) pri utvrivanju rezervi manezita kateorije 3, nije dozvoljena ekstrapola$ija?
1) za B kateoriju'
a) u B kateoriju uvr*>uju se rezerve manezita ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe i podrupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih
rastojanja predvienih za kateoriju B (ta"ela "r% 1D)?
") za le!i*ta (rudna tela) prve podrupe, prve i drue rupe, utvrivanje rezervi vr*i se'
+ istra!nim rudarskim radovima?
+ kom"ina$ijom istra!no "u*enja i istra!nih rudarskih radova, ako su u le!i*tu (rudnom telu)
koje se istra!uje utvrene rezerve kateorije 3?
v) u B kateoriju uvr*>uju se i rezerve prve i drue rupe le!i*ta (rudnih tela) do"ijene
ekstrapola$ijom van utvrenih kontura, najvi*e do 0I- maksimalnih rastojanja izmeu istra!nih
radova predvienih za odovaraju>e rupe i podrupe u kateoriji 3?
.) za E0 kateoriju'
a) u E0 kateoriju uvr*>uju se rezerve manezita ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe i podrupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih
rastojanja predvienih za kateoriju E0 (ta"ela "r% 1D)?
") za le!i*ta (rudna tela) prve podrupe iz tre>e rupe, utvrivanje i okonturivanje rezervi vr*i se
istra!nim rudarskim radovima?
v) u E0 kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom van utvrenih kontura le!i*ta
(rudno tela), najvi*e do 0I. maksimalnih rastojanja izmeu istra!nih radova predvienih za
odovaraju>u rupu i podrupu, za kateoriju B%
1*. &ar,onatne sirovine /dolomit" !renja! i !reda0
a) -o.ela le/i0ta (r1."i' tela) .olo+ita, )re("ja)a i )re.e "a gr12e i 2o.gr12e
lan 1%%
Prema enetskim karakteristikama, veliini i slo!enosti o"lika, le!i*ta (rudna tela) dolomita,
krenjaka i krede (u daljem tekstu' kar"onatne sirovine) razvrstavaju se u etiri rupe'
0) u prvu rupu uvr*>uju se marinska i jezerska sedimentna le!i*ta (rudna tela), o"lika u vidu
"ankova ili horizontalnih do "lao nanutih slojeva, srednje de"ljine preko 1@ m i veliine preko
./,///%/// tona rezervi?
1) u druu rupu uvr*>uju se marinska i jezerska sedimenta le!i*ta (rudna tela), talozi izvora,
in#iltra$iona, in#iltra$iono+metasomatska i metamor#na le!i*ta, o"lika slojeva, nepravilnih masa,
soiva, skladova i ree nezda, srednje de"ljine od C do 1@ m i veliine od 0/,///%/// do
./,///%/// tona rezervi?
.) u tre>u rupu uvr*>uju se marinska i jezerska sedimentna le!i*ta (rudna tela), talozi izvora,
in#iltra$iona, in#iltra$iono+metasomatska, metamor#na i nanosna (rasipna) le!i*ta, o"lika slojeva,
nepravilnih masa, soiva, skladova, nezda, !i$a (usamljenih ili u mre!i), ili u vidu klasino
materijala izraeno od kar"onatnih stena (krupni "lokovi, *ljunak i pesak neujednaene
sortiranosti), srednje de"ljine do C metara, a veliine od 0,///%/// do 0/,///%/// tona rezervi?
-) u etvrtu rupu uvr*>uju se in#iltra$iono+metasomatska, metamor#na i nanosna (rasipna)
le!i*ta i talozi izvora koji su nepravilnih o"lika, kao i le!i*ta o"lika soiva, nezda i !i$a
(usamljenih ili u mre!i), ili u vidu klasino materijala izraeno od kar"onatnih stena, srednje
de"ljine ispod C metara, a veliine do 0,///%/// tona rezervi%
:vaka rupa iz stava 0% ovo lana, zavisno od ustaljenosti de"ljine, tektonske poreme>enosti,
ujednaenosti kvaliteta i sadr!aja *tetnih komponenti, deli se na dve podrupe?
0) u prvu podrupu uvr*>uju se le!i*ta kar"onatnih sirovina tektonski neporeme>ene i ustaljene
de"ljine rudnih tela (promenljivost de"ljine je postupna), sa koe#i$ijentom varija$ije osnovnih
komponenti manjim od C/ i koe#i$ijentom ujednaenosti ve>im od /,@A, a sa niskim sadr!ajem
*tetnih komponenti u rani$ama utvrenim propisima o juoslovenskim standardima?
1) u druu podrupu uvr*>uju se le!i*ta kar"onatnih sirovina tektonski poreme>ena i
neujednaene de"ljine rudnih tela (promena de"ljine je "rza i esta), sa koe#i$ijentom varija$ije
osnovnih komponenti ve>im od C/ i koe#i$ijentom ujednaenosti manjim od /,@@, a sa
pove>anim sadr!ajem *tetnih komponenti iznad rani$a dozvoljenih propisima o juoslovenskim
standardima%
b) 3stra/i$a"je le/i0ta (r1."i' tela) )arbo"at"i' siro$i"a
lan 1%1
Istra!ivanje le!i*ta (rudnih tela) kar"onatnih sirovina vr*i se prema odred"ama l% A% do C% ovo
pravilnika, s tim *to za utvrivanje i razvrstavanje rezervi kateorija 3, B i E0 maksimalna
rastojanja izmeu istra!nih radova (po pru!anju), za pojedine rupe i podrupe, iznose'
Ta&'la &() 3%
=rupa le!i*ta
(rudnih tela)
Podrupa le!i*ta
(rudnih tela)
7aksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova
po pru!anju rudnih tela u m
3 kateorija B kateorija E0 kateorija
I Prva podrupa 0A/ .1/ -C/
Drua podrupa C/ 0A/ 1-/
II Prva podrupa 01/ 1-/ .A/
Drua podrupa A/ 01/ 0C/
III Prva podrupa C/ 0A/ 1-/
Drua podrupa -/ C/ 01/
I8 Prva podrupa A/ 01/ 0C/
Drua podrupa ./ A/ D/
Pri istra!ivanju le!i*ta (rudnih tela) kar"onatnih sirovina moraju "iti ispunjeni i slede>i uslovi'
0) istra!ivanja se izvode kom"ina$ijom raskopa sa istra!nim "u*enjem ili oknima, izuzetno sa
istra!nim rudarskim radovima, kao i neposrednim opa!anjem otvorenih pro#ila?
1) na horizontalnim ili "lao nanutim (do ./
o
) le!i*tima, istra!ne "u*otine, okna i raskopi izvode
se po kvadratnoj mre!i na maksimalnim rastojanjima izmeu istra!nih radova utvrenim za
pojedine kateorije po rupama i podrupama le!i*ta (ta"ela "r% ./)?
.) na le!i*tima koja imaju o"lik !i$a, soiva i slojeva sa nai"om preko ./
o
, istra!ni radovi
("u*otine, okna, raskopi) izvode se'
a) po pru!anju + na maksimalnim rastojanjima izmeu istra!nih radova utvrenim za pojedine
kateorije po rupama i podrupama le!i*ta (ta"ela "r% ./)?
") po padu + do 0I1 rastojanja utvrenih u ta"eli "r% ./ za istra!ivanje le!i*ta po pru!anju, uz
uslov da maksimalna rastojanja po kateorijama iznose'
+ za 3 kateoriju + do -/ m?
+ za B kateoriju + do A/ m?
+ za E0 kateoriju + do 01/ m?
-) na le!i*tima de se istra!ivanja izvode istra!nim rudarskim radovima (smerni hodni$i, preni
hodni$i, uskopi, niskopi), maksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova po kateorijama
iznose'
+ za 3 kateoriju + do -/ m?
+ za B kateoriju + do A/ m?
+ za E0 kateoriju + do 01/ m%
$) 4.re5i$a"je )$aliteta re#er$i )arbo"at"i' siro$i"a
lan 1%2
Odreivanje kvaliteta rezervi vr*i se prema odred"ama l% D% do 00% ovo pravilnika, s tim *to za
odreivanje kvaliteta rezervi kateorija 3, B i E0 moraju "iti ispunjeni i slede>i uslovi'
0) opro"avanje se, po pravilu, vr*i metodom "razde (izuzetno takastom metodom), i to'
a) opro"avanje jezra "u*otine i na otvorenim pro#ilima'
+ za le!i*ta prve podrupe (svih rupa) u sek$ijama do 1 m?
+ za le!i*ta drue podrupe (svih rupa) u sek$ijama do 0 m?
") opro"avanje u istra!nim rudarskim radovima, kao i na povr*ini terena, vr*i se kod le!i*ta prve
i drue podrupe (svih rupa) u sek$ijama od 1 metra% Opro"avanje se vr*i kontinuirano + pro"e
se nastavljaju jedna na druu "ez meurastojanja?
1) delimine hemijske analize vr*e se na svakoj pojedinano uzetoj pro"i odreivanjem EaEO. i
7EO.?
.) kompletne hemijske analize vr*e se na kompozitnoj pro"i odreivanjem EaO, :iO1, 3l1O.,
He1O., 7O, :O1, 5a1O, 61O 7nO i P1O@ zavisno od zahteva utvrenih propisima o
juoslovenskim standardima?
-) kompozitne pro"e sastavljene su od pojedinano, po sek$ijama, uzetih pro"a, i to'
a) za le!i*ta prve, drue i tre>e rupe od 0/ m pojedinano uzetih pro"a?
") za le!i*ta etvrte rupe od @ m pojedinano uzetih pro"a?
@) za svaku vrstu i tip (varijetet) sirovine vr*e se mineralo*ko+petrora#ska, rendenska, a
prema potre"i i di#eren$ijalno+termika ispitivanja i utvruju vla!nost, zapreminska te!ina i
kompletna #iziko+mehanika svojstva sirovine?
A) tehnolo*ka ispitivanja radi utvrivanja mou>nosti primene sirovine, za rezerve kateorija 3 i
B, vr*e se u la"oratorijskom i poluindustrijskom o"imu, i to'
a) ako sirovina po kvalitetu u prirodnom o"liku, odovara odred"ama propisa o juoslovenskim
standardima, ispitivanja se vr*e u la"oratorijskom o"imu?
") ako sirovina po kvalitetu u prirodnom o"liku ne odovara odred"ama propisa o
juoslovenskim standardima, ispitivanja se vr*e u poluindustrijskom o"imu%
g) Kategori#a,ija re#er$i )arbo"at"i' siro$i"a
lan 1%3
Razvrstavanje rezervi kar"onatnih sirovina u kateorije 3, B i E0 vr*i se prema odred"ama l% 0.
do 0@% ovo pravilnika, i prema slede>im uslovima'
0) za 3 kateoriju'
a) u 3 kateoriju uvr*>uju se rezerve kar"onatnih sirovina ije su dimenzije u le!i*tu
odovaraju>e rupe i podrupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih
rastojanja predvienih za kateoriju 3 (ta"ela "r% ./)?
") pri utvrivanju rezervi kateorije 3 nije dozvoljena ekstrapola$ija?
1) za B kateoriju'
a) u B kateoriju uvr*>uju se rezerve kar"onatnih sirovina ije su dimenzije le!i*ta odovaraju>e
rupe i podrupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja predvienih
za kateoriju B (ta"ela "r% ./)?
") u B kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom van utvrenih kontura le!i*ta, i
to'
+ za le!i*ta prve podrupe, prve, drue i tre>e rupe, kad se ekstrapolovani "lokovi direktno
nastavljaju na okonturene "lokove kateorije B, najvi*e do 0I- rastojanja izmeu istra!nih
radova predvienih za kateoriju B?
+ za prvu podrupu etvrte rupe i drue podrupe svih rupa le!i*ta, ekstrapola$ije nije
dozvoljena'
.) za E0 kateoriju'
a) u E0 kateoriju uvr*>uju se rezerve kar"onatnih sirovina ije su dimenzije u le!i*tu
odovaraju>e rupe i podrupe utvrene istra!nim radovima, u rani$ama maksimalnih
rastojanja predvienih za kateoriju E0 (ta"ela "r% ./)?
") u E0 kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom van utvrenih kontura le!i*ta
ako se ekstrapolovani "lokovi direktno nastavljaju na okonturene "lokove rezervi kateorije E0, i
to'
+ za prvu podrupu svih rupa le!i*ta + do 0I. rastojanja izmeu istra!nih radova predvienih za
kateoriju E0?
+ za druu podrupu svih rupa le!i*ta + do 0I- rastojanja izmeu istra!nih radova predvienih
za kateoriju E0?
v) za nanosna (rasipna) le!i*ta nije dozvoljena ekstrapola$ija%
1-. 1arit
a) -o.ela le/i0ta (r1."i' tela) barita "a gr12e
lan 1%4
Prema nainu pojavljivanja, veliini i mineralo*kom sastavu, le!i*ta (rudna tela) "arita
razvrstavaju se u *est rupa'
0) u prvu rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) "arita !ino i slojevito o"lika, monomineralno
sastava (sadr!aj druih mineralnih komponenti je ispod 0@F), veliine preko ./%/// tona "arita?
1) u druu rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) !ino, slojevito i soivasto o"lika,
mineralo*ko sastava, kao i le!i*ta (rudna tela) prve rupe, veliine do ./%/// tona "arita?
.) u tre>u rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) !ino, slojevito, soivasto ili nepravilno
o"lika, polimineralno sastava (sadr!aj druih mineralnih komponenti je ve>i od 0@F) i veliine
preko @/%/// tona rude?
-) u etvrtu rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) koja imaju o"lik i mineralo*ki sastav kao
le!i*ta (rudna tela) tre>e rupe i veliinu do @/%/// tona rude?
@) u petu rupu uvr*>uju se sekundarna (pretalo!ena) le!i*ta (rudna tela) koja se sastoje od
odlomaka "arita u linovitim ili druim povr*inskim rastresitim sedimentima, veliine preko
1/%/// tona "arita?
A) u *estu rupu uvr*>uju se sekundarna (pretalo!ena) le!i*ta (rudna tela) isto sastava kao i
le!i*ta (rudna tela) pete rupe, veliine do 1/%/// tona "arita%
b) 3stra/i$a"je le/i0ta (r1."i' tela) barita
lan 1%
Istra!ivanje le!i*ta (rudnih tela) "arita vr*i se prema odred"ama l% A% do C% ovo pravilnika, s
tim *to za utvrivanje i razvrstavanje rezervi kateorija 3, B i E0 maksimalna rastojanja izmeu
istra!nih radova, za pojedine rupe le!i*ta (rudnih tela), iznose'
Ta&'la &() 31
=rupa le!i*ta
(rudnih tela)
8rsta istra!nih
radova
7aksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova u m
3 kateorija B kateorija E0 kateorija
po pru!anju po padu po pru!anju po padu po pru!anju po padu
I
"u*otine ./ 1/ A/ -/ 01/ C/
smerni hodni$i + ./ + ./ + A/
preni hodni$i 1/ + -/ + C/ +
uskopi + @/ + + + +
II
"u*otine 1@ 1/ @/ -/ 0// C/
smerni hodni$i + ./ + ./ + A/
preni hodni$i 0@ + ./ + A/ +
uskopi + ./ + + + +
III
"u*otine 1@ 1/ @/ -/ 0// C/
smerni hodni$i + ./ + ./ + A/
preni hodni$i 0@ + ./ + A/ +
uskopi + ./ + + + +
I8
"u*otine 1/ 1/ -/ -/ C/ C/
smerni hodni$i + ./ + ./ + A/
preni hodni$i 0@ + ./ + A/ +
uskopi + ./ + + + +
8
"u*otine 1@ + @/ + 0// +
okna i raskopi 0@ + ./ + A/ +
hodni$i i uskopi 1@ + @/ + + +
8I
"u*otine 1/ + -/ + C/ +
okna i raskopi 0@ + ./ + A/ +

$) 4.re5i$a"je )$aliteta re#er$i barita
lan 1%!
Odreivanje kvaliteta rezervi "arita vr*i se prema odred"ama l% D% do 00% ovo pravilnika, s tim
*to za odreivanje kvaliteta rezervi, kateorija 3, B i E0, moraju "iti ispunjeni i slede>i uslovi'
0) uzimanje pro"a za hemijske analize vr*i se u svim istra!nim radovima koji su upravni na
le!i*te (rudno telo), sa svako du!no metra?
1) u istra!nim radovima koji se izvode po pru!anju le!i*ta (rudno tela), rastojanja izmeu
uzimanja pro"a iznose'
a) za le!i*ta (rudna tela) prve i drue rupe + najvi*e do @ m?
") za le!i*ta (rudna tela) tre>e i etvrte rupe + najvi*e do 1 m?
.) za le!i*ta (rudna tela) pete i *este rupe, u svakom istra!nom radu, utvruje se koliina "arita
u rudi?
-) odreivanje kvaliteta vr*i se kompletnim i deliminim hemijskim analizama, i to'
a) kompletne hemijske analize vr*e se na kompozitnim pro"ama, a delimine na pojedinano
uzetim pro"ama?
") kompozitne pro"e sastoje se najvi*e od 0/ kontinuirano uzetih pojedinanih pro"a, odnosno
najvi*e od 0/ pojedinanih pro"a uzetih iz horizonata?
v) kompletnim hemijskim analizama odreuju se' BaO, :r, :iO1, 3l1O., He1O., EaO, 7O, alkalije
i u"itak !arenjem (=O), kao i 7n i Eu, ako je "arit namenjen za punila u hemijskoj industriji%
2avisno od mineralo*ko sastava, za le!i*ta (rudna tela) "arita tre>e i etvrte rupe vr*i se
odreivanje i druih prisutnih komponenti?
) za sve kompozitne pro"e vr*i se utvrivanje zapreminske te!ine "arita, odnosno rude "arita?
d) deliminim hemijskim analizama odreuju se' BaO, He1O. i :iO1%
g) Kategori#a,ija re#er$i barita
lan 1%"
Razvrstavanje rezervi "arita u kateorije 3, B i E0 vr*i se prema odred"ama l% 0.% do 0@% ovo
pravilnika, i prema slede>im uslovima'
0) za 3 kateoriju'
a) u 3 kateoriju uvr*>uju se rezerve "arita ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja
predvienih za kateoriju 3 (ta"ela "r% .0)?
") za le!i*ta (rudna tela) prve, drue, tre>e i etvrte rupe, istra!ivanja za utvrivanje rezervi
vr*e se kom"ina$ijom istra!nih "u*enja i istra!nih rudarskih radova, pri emu udeo istra!nih
rudarskih radova u ukupnoj du!ini istra!nih radova iznosi najmanje'
+ za le!i*ta (rudna tela) prve i tre>e rupe ./F?
+ za le!i*ta (rudna tela) drue i etvrte rupe @/F?
v) za le!i*ta (rudna tela) pete i *este rupe istra!ivanja za utvrivanje rezervi vr*e se, po
pravilu, raskopima, istra!nim oknima i istra!nim "u*enjem, s tim *to se za le!i*ta (rudna tela)
pete rupe, koja su ve>e de"ljine, izvode i istra!ni rudarski radovi?
) pri utvrivanju rezervi "arita kateorije 3, nije dozvoljena ekstrapola$ija?
1) za B kateoriju'
a) u B kateoriju uvr*>uju se rezerve "arita ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja
predvienih za kateoriju B (ta"ela "r% .0)?
") za le!i*ta (rudna tela) postojane de"ljine i kvaliteta, iji se delovi neposredno nastavljaju na
okonturene i utvrene rezerve kateorije 3, u B kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene
ekstrapola$ijom + najvi*e do ./F od maksimalnih rastojanja izmeu istra!nih radova utvrenih
za pojedine rupe za rezerve kateorije 3?
.) za E0 kateoriju'
a) u E0 kateoriju uvr*>uju se rezerve "arita ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe utvrene istra!nim radovima, u rani$ama maksimalnih rastojanja
predvienih za kateoriju E0 (ta"ela "r% .0)?
") za le!i*ta (rudna tela) postojane de"ljine i kvaliteta, iji se delovi neposredno nastavljaju na
okonturene i utvrene rezerve kateorije B, u E0 kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene
ekstrapola$ijom + najvi*e do ./F od maksimalnih rastojanja izmeu istra!nih radova utvrenih
za pojedine rupe za rezerve kateorije B%
26. 8atrijumove soli
a) -o.ela le/i0ta (r1."i' tela) "atrij1+o$i' soli "a gr12e i 2o.gr12e
lan 1%#
Prema veliini, strukturno+mor#olo*kim, enetskim i tektonskim karakteristikama i raspodeli
korisne komponente, le!i*ta (rudna tela) natrijumovih soli razvrstavaju se u tri rupe'
0) u prvu rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) velikih dimenzija i rezervi, koja su o"likovana
dijapirizmom i imaju veoma slo!enu unutra*nju tektoniku% Prva rupa le!i*ta (rudnih tela) deli se
na dve podrupe, i to'
a) prva podrupa + dijapiri i sone dome pravilno o"lika, ravnomerne raspodele korisne
komponente i sa manje slo!enom unutra*njom tektonikom?
") drua podrupa + dijapiri i sone dome nepravilno o"lika, neravnomerne raspodele korisne
komponente i sa slo!enom unutra*njom tektonikom?
1) u druu rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) slojevito o"lika, veliine koja varira u *irokim
razmerama? unutra*nja tektonika je direktno zavisna (i izra!enija) od spoljne% Drua rupa
le!i*ta (rudnih tela) deli se na dve podrupe, i to'
a) prva podrupa + le!i*ta (rudna tela) pravilne slojevitosti, relativno postojano o"lika, "lao
u"ranih slojeva i ravnomerne raspodele korisne komponente?
") drua podrupa + le!i*ta (rudna tela) nepostojano o"lika, nepravilnih i jako u"ranih slojeva,
kod kojih su mou>a i udvajanja z"o polelih ili prevrnutih "ora i neravnomerne raspodele
korisne komponente?
.) u tre>u rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) nepravilno o"lika, nepostojane slojevitosti, sa
jako u"ranim slojevima, koja su tektonski raskinuta i razdvojena i sa neravnomernom
raspodelom korisne komponente%
b) 3stra/i$a"je le/i0ta (r1."i' tela) "atrij1+o$i' soli
lan 1%$
Istra!ivanje le!i*ta (rudnih tela) natrijumovih soli vr*i se prema odred"ama l% A% do C% ovo
pravilnika, s tim *to za utvrivanje i razvrstavanje rezervi kateorija 3, B i E0, maksimalna
rastojanja izmeu istra!nih radova, za pojedine rupe i podrupe le!i*ta (rudnih tela), iznose'
Ta&'la &() 32
=rupa
le!i*ta
(rudnih tela)
Podrupa
le!i*ta
(rudnih tela)
8rsta
istra!nih
radova
7aksimalna rastojanja izmeu
istra!nih radova u m
3
kateorija
B
kateorija
E0 kateorija
I Prva podrupa rudarski radovi @// 0%/// +
"u*enje .// A// 01/
Drua podrupa rudarski radovi -// C// +
"u*enje 1// -// C//
II
Prva podrupa rudarski radovi .// A// +
"u*enje 0@/ .// A//
Drua podrupa rudarski radovi 1// -// +
"u*enje 0// 1// -//
III
rudarski radovi 0// 1// +
"u*enje @/ 0// 1//

$) 4.re5i$a"je )$aliteta re#er$i "atrij1+o$i' soli
lan 11%
Odreivanje kvaliteta rezervi natrijumovih soli vr*i se prema odred"ama l% D% do 00% ovo
pravilnika, s tim *to za odreivanje kvaliteta rezervi kateorija 3, B, i E0 moraju "iti ispunjeni i
slede>i uslovi'
0) da se izvr*i proraun srednje sadr!aja natrijumovih soli u le!i*tu (rudnom telu), na osnovu
podataka o du!inskom udelu jalovine do"ijenih detaljnim kartiranjem po de"ljini (osim jezra
"u*otina), izdvajaju>i jalove proslojke de"ljine preko @ $m?
1) da se izvr*i proraun srednje sadr!aja, u pro$entima, natrijumovih soli i druih prate>ih
komponenti, na osnovu podataka te!insko udela natrijumove soli i prate>ih komponenti, koji se
do"ija opro"avanjem metodom "razde po de"ljini le!i*ta (rudnih tela) natrijumovih soli u
istra!nim rudarskim radovima?
.) pri opro"avanju metoda "razde, du!ina "razde je 0 m, a rastojanja izmeu "razda, zavisno
od ravnomernosti raspodele natrijumovih soli u le!i*tu (rudnom telu), iznose'
a) u prvoj rupi le!i*ta (rudnih tela) i to'
+ za prvu podrupu + do @/ m?
+ za druu podrupu + do 1/ m?
") u druoj rupi le!i*ta (rudnih tela) i to'
+ za prvu podrupu + do 1@ m?
+ za druu podrupu + do 0/ m?
v) za tre>u rupu le!i*ta (rudnih tela) + do @ m?
) kad su u le!i*tu (rudnom telu) natrijumovih soli, na kra>im razma$ima interkalirane drue
primese (ips, anhidrid, lapor$i i dr%), rastojanja izmeu "razda moraju "iti manja od rastojanja
utvrenih u ovoj taki, a odreuju se eksperimentalno, zavisno od stepena interkala$ije?
-) da se za sve uzete pro"e izvr*i odreivanje' 5a, Ea, 7, El, :O-, EO., ;EO., ;1O i
nerastvorljivo ostatka%
g) Kategori#a,ija re#er$i "atrij1+o$i' soli
lan 111
Razvrstavanje rezervi natrijumovih soli u kateorije 3, B i E0 vr*i se prema odred"ama l% 0.% do
0@% ovo pravilnika i prema slede>im uslovima'
0) za 3 kateoriju'
a) u 3 kateoriju uvr*>uju se rezerve natrijumovih soli ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe i podrupe, utvrene istra!nim radovima (istra!no "u*enje ili istra!ni
rudarski radovi, odnosno njihova kom"ina$ija) u rani$ama maksimalnih rastojanja predvienih
za kateoriju 3 (ta"ela "r% .1)?
") u 3 kateoriju uvr*>uju se i rezerve le!i*ta (rudnih tela) prve podrupe prve i drue rupe
do"ijene ekstrapola$ijom van utvrenih kontura le!i*ta (rudnih tela), najvi*e do 0I- rastojanja
izmeu istra!nih radova predvienih za odovaraju>u rupu i podrupu u kateoriji 3?
1) za B kateoriju'
a) u B kateoriju uvr*>uju se rezerve natrijumovih soli ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe i podrupe, utvrene istra!nim radovima (istra!no "u*enje ili istra!ni
rudarski radovi, odnosno njihova kom"ina$ija), u rani$ama maksimalnih rastojanja predvienih
za kateoriju B (ta"ela "r% .1)?
") u B kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom van utvrenih kontura le!i*ta
(rudno tela), i to'
+ za le!i*ta (rudna tela) prve podrupe prve i drue rupe, najvi*e do 0I1 maksimalnih rastojanja
izmeu istra!nih radova predvienih za odovaraju>u rupu i podrupu u kateoriji B?
+ za le!i*ta (rudna tela) drue podrupe prve i drue rupe, najvi*e do 0I- maksimalnih
rastojanja izmeu istra!nih radova predvienih za odovaraju>u rupu i podrupu u kateoriji B?
.) za E0 kateoriju'
a) u E0 kateoriju uvr*>uju se rezerve natrijumovih soli ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe i podrupe utvrene istra!nim "u*enjem, u rani$ama maksimalnih
rastojanja, predvienih za kateoriju E0 (ta"ela "r% .1)?
") u E0 kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom van utvrenih kontura le!i*ta
(rudno tela), i to'
+ za le!i*ta (rudna tela) prve podrupe prve i drue rupe, najvi*e do 0I1 maksimalnih rastojanja
izmeu istra!nih radova predvienih za odovaraju>u rupu i podrupu u kateoriji E0?
+ za le!i*ta (rudna tela) drue podrupe prve i drue rupe, najvi*e do 0I- maksimalnih
rastojanja izmeu istra!nih radova predvienih za odovaraju>u rupu i podrupu u kateoriji
E0%
21. &var'ne sirovine /!var'" !var'it" !var'ni peari i rona'i0
a) -o.ela le/i0ta (r1."i' tela) )$ar,"i' siro$i"a "a gr12e
lan 112
Prema enetskim karakteristikama, veliini, o"liku i hemijsko+mineralo*kom sastavu, le!i*ta
(rudna tela) kvar$nih sirovina razvrstavaju se u etiri rupe'
0) u prvu rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) kvar$nih pe*ara i kvar$ita ujednaene de"ljine i
hemijsko+mineralo*ko sastava, ije rezerve rude iznose preko 0,///%/// tona?
1) u druu rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) kvar$nih pe*ara, kvar$ita, pematitskih !i$a i
soiva, ujednaene de"ljine i hemijsko+mineralo*ko sastava, ije rezerve iznose od @//%/// do
0,///%/// tona?
.) u tre>u rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) kvar$nih pe*ara, kvar$ita, kvar$a, ro!na$a i
pematitskih !i$a i soiva neujednaene de"ljine i promenljivo hemijsko+mineralo*ko sastava,
ije rezerve iznose od .//%/// do @//%/// tona?
-) u etvrtu rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) kvar$nih sirovina neujednaene de"ljine i
izrazito promenljivo hemijsko+mineralo*ko sastava ije rezerve iznose do 1//%/// tona%
b) 3stra/i$a"je le/i0ta (r1."i' tela) )$ar,"i' siro$i"a
lan 113
Istra!ivanje le!i*ta (rudnih tela) kvar$nih sirovina vr*i se, prema odred"ama l% A% do C% ovo
pravilnika, s tim *to za utvrivanje i razvrstavanje rezervi kateorija 3, B i E0 maksimalno
rastojanje izmeu istra!nih radova, za pojedine rupe le!i*ta (rudnih tela), iznosi'
Ta&'la &() 33
=rupa le!i*ta
(rudnih tela)
7aksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova u m
3 kateorija B kateorija E0 kateorija
I @/ 0// 0@/
II -/ C/ 01/
III ./ A/ D/
I8 1@ @/ B@

$) 4.re5i$a"je )$aliteta re#er$i )$ar,"i' siro$i"a
lan 114
Odreivanje kvaliteta rezervi kvar$nih sirovina vr*i se prema odred"ama l% D% do 00% ovo
pravilnika, s tim *to za odreivanje kvaliteta rezervi kateorija 3, B i E0, moraju "iti ispunjeni i
slede>i uslovi'
0) sadr!aj kvar$a u rudi odreuje se na osnovu analiza iz pro"a uzetih metodom "razde du!ine
do 1 m?
1) za sve pojedinane pro"e odreuje se :iO1% Ostale komponente odreuju se prema
odovaraju>im propisima o juoslovenskim standardima, na kompozitnim uzor$ima koji se
sastoje od deset pojedinanih pro"a%
g) Kategori#a,ija re#er$i )$ar,"i' siro$i"a
lan 11
Razvrstavanje rezervi kvar$nih sirovina u kateorije 3, B i E0 vr*i se prema odred"ama l% 0.%
do 0@% ovo pravilnika i prema slede>im uslovima'
0) za 3 kateoriju'
a) u 3 kateoriju uvr*>uju se rezerve kvar$nih sirovina ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja
predvienih za kateoriju 3 (ta"ela "r% ..)% ,tvrivanje rezervi kateorije 3 kod le!i*ta (rudnih
tela) I i II rupe vr*i se istra!nim "u*enjem, a kod III i I8 rupe istra!nim "u*enjem ili istra!nim
rudarskim radovima?
") pri okonturivanju rezervi kateorije 3, ekstrapola$ija nije dozvoljena?
1) za B kateoriju'
a) u B kateoriju uvr*>uju se rezerve kvar$nih sirovina ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja
predvienih za kateorije B (ta"ela "r% ..)% ,tvrivanje rezervi kateorije B kod le!i*ta (rudnih
tela) I i II rupe vr*i se istra!nim "u*enjem, a kod III i I8 rupe istra!nim "u*enjem ili istra!nim
rudarskim radovima?
") u B kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom van utvrenih kontura le!i*ta
(rudnih tela), najvi*e do 0I. maksimalnih rastojanja izmeu istra!nih radova predvienih za
odovaraju>u rupu u kateoriji 3?
.) za E0 kateoriju'
a) u E0 kateoriju uvr*>uju se rezerve ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu) odovaraju>e
rupe utvrene istra!nim "u*enjem u rani$ama maksimalnih rastojanja predvienih za
kateoriju E0 (ta"ela "r% ..)?
") u E0 kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom van utvrenih kontura le!i*ta
(rudno tela), najvi*e do 0I. maksimalnih rastojanja izmeu istra!nih radova predvienih za
odovaraju>u rupu u kateoriji B%
22. &var'ni pesa! i !var'ni ljuna!
a) -o.ela le/i0ta )$ar,"og 2es)a i )$ar,"og 0lj1")a "a gr12e i 2o.gr12e
lan 11!
<e!i*ta kvar$no peska i kvar$no *ljunka, koja enetski pripadaju sedimentnom tipu,
razvrstavaju se prema o"liku, veliini i sastavu u tri rupe'
0) u prvu rupu uvr*>uju se slojevita le!i*ta ujednaene de"ljine sloja preko 0/ m, veliine
preko .,///%/// tona rezervi koja su zahva>ena postrudnom tektonikom i erozijom?
1) u druu rupu uvr*>uju se slojevita le!i*ta ujednaene mo>nosti i de"ljine sloja od @ do 0/ m,
veliine od 0,///%/// do .,///%/// tona rezervi, koja su sla"ije erodirana, a nisu zahva>ena
postrudnom tektonikom?
.) le!i*ta prve i drue rupe, zavisno od ravnomernosti raspodele sporednih sastojaka i
kvaliteta sortiranosti zrna, dele se na dve podrupe, i to'
a) u prvu podrupu prve i drue rupe uvr*>uju se le!i*ta u kojima je ravnomerna raspodela
sporednih sastojaka, a sortiranost zrna do"ra?
") u druu podrupu prve i drue rupe uvr*>uju se le!i*ta u kojima je raspodela sporednih
sastojaka neravnomerna, a sortiranost zrna sla"a?
-) u tre>u rupu uvr*>uju se le!i*ta slojevito, soivasto ili nepravilno o"lika, neujednaene
mo>nosti i de"ljine ispod @ m, veliine ispod 0%///%/// t rezervi? zahva>ena su postrudnom
tektonikom i jae su erodirana? raspodela sporednih sastojaka je neravnomerna, a sortiranost
zrna sla"a%
b) 3stra/i$a"je le/i0ta )$ar,"og 2es)a i )$ar,"og 0lj1")a
lan 11"
Istra!ivanje le!i*ta vr*i se prema odred"ama l% A% do C% ovo pravilnika, s tim *to za utvrivanje
i razvrstavanje rezervi kateorija 3, B i E0, maksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova
(istra!na "u*enja, raskopi, use$i i okna), za pojedine rupe le!i*ta, iznose'
Ta&'la &() 34
=rupa
le!i*ta
Podrupa
le!i*ta
7aksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova u m
6ateorija
3 B E0
I Prva podrupa A/ 01/ 1-/
Drua podrupa @/ 0// 1//
II Prva podrupa @/ 0// 1//
Drua podrupa -/ C/ 0A/
III ./ A/ 01/
Pri istra!ivanju le!i*ta istra!nim "u*enjem, moraju "iti zadovoljeni slede>i uslovi'
0) istra!no "u*enje kroz mineralnu sirovinu izvodi se "ez isplake ili sa upotre"om duple sr!ne
$evi?
1) linijski pro$ent izvaeno jezra mora iznositi najmanje C@F od svako du!insko intervala
od . do A metara pri "u*enju kroz mineralnu sirovinu%
$) 4.re5i$a"je )$aliteta re#er$i )$ar,"og 2es)a i )$ar,"og 0lj1")a
lan 11#
Odreivanje kvaliteta rezervi kvar$no peska i kvar$no *ljunka vr*i se prema odred"ama l% D%
do 00% ovo pravilnika, s tim *to za odreivanje kvaliteta rezervi kateorija 3, B i E0, moraju "iti
ispunjeni i slede>i uslovi'
0) opro"avanje se vr*i u svim istra!nim radovima (istra!no "u*enje, raskopi, use$i i okna)?
1) rastojanje izmeu pojedinanih pro"a, zavisno od stepena ravnomernosti raspodele
sporednih sastojaka i stepena sortiranosti kvar$nih zrna, iznosi'
Ta&'la &() 3
:tepen
ravnomernosti
raspodele
6oe#i$ijent varija$ije
sporednih sastojaka
:tepen sortiranosti
kvar$nih zrna
Rastojanje
izmeu
pro"a u m
3l1O. He1O.
Ravnomeran do @/ do B/ 0 do 1,01 @
5eravnomeran iznad @/ iznad B/ vi*e od 1,01 1
.) za sve uzete pojedinane pro"e vr*e se delimine hemijske analize?
-) kompletne hemijske analize vr*e se na kompozitnim pro"ama, koje se sastoje od deset
pojedinano uzetih pro"a, za svaki prirodni tip ili industrijsku vrstu mineralne sirovine?
@) hemijskim analizama odreuju se sve osnovne (korisne i *tetne) komponente, zavisno od
namene sirovine za kori*>enje u industrijske svrhe?
A) pri nameni sirovine za kori*>enje u vatrostalnoj industriji, staklarskoj industriji, elektroindustriji
i raevinarstvu, osnovne komponente odreuju se prema propisima o juoslovenskim
standardima?
B) za spe$i#inu namenu sirovine za koju nije propisan juoslovenski standard osnovne
komponente odreuju se u skladu sa 2akonom o standardiza$iji?
C) zapreminska te!ina sirovine odreuje se za svaki prirodni tip mineralne sirovine, i to'
a) za le!i*ta sa ravnomernom raspodelom, na @ uzoraka?
") za le!i*ta sa neravnomernom raspodelom, na 0/ uzoraka%
g) Kategori#a,ija re#er$i )$ar,"og 2es)a i )$ar,"og 0lj1")a
lan 11$
Razvrstavanje rezervi kvar$no peska i kvar$no *ljunka u kateorije 3, B i E0, vr*i se prema
odred"ama l% 01% do 0-% ovo pravilnika, s tim *to se u te kateorije uvr*>uju rezerve ije su
dimenzije u le!i*tu odovaraju>e rupe i podrupe le!i*ta utvrene istra!nim radovima
("u*enje, raskopi, use$i i okna), u rani$ama maksimalnih rastojanja predvienih pojedinano
za kateorije 3, B i E0 (ta"ela "r% .@)%
23. <al! i piro#ilit
a) -o.ela le/i0ta tal)a i 2iro<ilita "a gr12e i 2o.gr12e
lan 12%
Prema enezi, le!i*ta talka i piro#ilita razvrstavaju se u etiri rupe'
0) u prvu rupu uvr*>uju se le!i*ta talka serpentinske eneze?
1) u druu rupu uvr*>uju se le!i*ta talka dolomitske eneze?
.) u tre>u rupu uvr*>uju se le!i*ta talk*ista?
-) u etvrtu rupu uvr*>uju se le!i*ta piro#ilita%
Prema strukturno+mor#olo*kim karakteristikama, veliini i ekonomskom znaaju, svaka rupa
le!i*ta iz stava 0% ovo lana deli se na tri podrupe'
a) u prvu podrupu uvr*>uju se le!i*ta o"lika slojeva i !i$a, ije su rezerve preko @//%/// tona,
kod kojih promena kvaliteta varira do 0/F, a tektonski nisu poreme>ena ili su veoma malo
poreme>ena?
") u druu podrupu uvr*>uju se le!i*ta o"lika slojeva ravnomerne de"ljine, ije rezerve iznose
od 0//%/// do @//%/// tona, kod kojih promena kvaliteta varira do 1/F, a tektonski nisu
poreme>ena ili su poreme>ena?
v) u tre>u podrupu uvr*>uju se manja le!i*ta, o"lika slojeva, !i$a i soiva, ravnomerne ili
neravnomerne de"ljine, ije su rezerve do 0//%/// tona, kod kojih promena kvaliteta varira
preko 1/F, a tektonski nisu poreme>ena ili su poreme>ena%
b) 3stra/i$a"je le/i0ta tal)a i 2iro<ilita
lan 121
Istra!ivanje le!i*ta talka i piro#ilita vr*i se prema odred"ama l% A% do C% ovo pravilnika, s tim *to
za utvrivanje i razvrstavanje rezervi kateorija 3, B i E0, maksimalna rastojanja izmeu
istra!nih radova ("u*enja i rudarski radovi), za pojedine rupe i podrupe le!i*ta, iznose'
Ta&'la &() 3!
=rupa
le!i*ta
Podrupa
le!i*ta
7aksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova u m
6ateorija
3 B E0
I
Prva -/ C/ 01/
Drua ./ A/ D/
Tre>a 1/ -/ A/
II
Prva @/ 0// 0@/
Drua -/ C/ 01/
Tre>a ./ A/ D/
III
Prva A/ 01/ 0C/
Drua @/ 0// 0@/
Tre>a -/ C/ 01/
I8
Prva @/ 0// 0@/
Drua -/ C/ 01/
Tre>a ./ A/ D/

$) 4.re5i$a"je )$aliteta re#er$i tal)a i 2iro<ilita
lan 122
Odreivanje kvaliteta rezervi talka i piro#ilita vr*i se prema odred"ama l% D% do 00% ovo
pravilnika, s tim *to za odreivanje kvaliteta rezervi kateorija 3, B i E0 moraju "iti ispunjeni i
slede>i uslovi'
0) kvalitet sirovine odreuje se ispitivanjem hemijsko i mineralo*ko sastava i ispitivanjem
oso"ina koje su od znaaja za primenjivanje sirovine u industriji hartije, "oja, lakova, ume,
keramike, eksploziva, tekstila, kozmetike, insekti$ida i dr%?
1) rastojanja izmeu pro"a iznose'
a) za le!i*ta prve i drue podrupe svih rupa do @ m?
") za le!i*ta tre>e podrupe svih rupa do . m%
g) Kategori#a,ija re#er$i tal)a i 2iro<ilita
lan 123
Razvrstavanje rezervi talka i piro#ilita u kateorije 3, B i E0 vr*i se prema odred"ama l% 0.% do
0@% ovo pravilnika i prema slede>im uslovima'
0) za 3 kateoriju'
a) u 3 kateoriju uvr*>uju se rezerve ije su dimenzije u le!i*tu odovaraju>e rupe i podrupe
utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja predvienim za kateoriju 3
(ta"ela "r% .A)?
") za le!i*ta prve i drue podrupe svih rupa, rezerve se utvruju istra!nim "u*enjem ili
kom"ina$ijom istra!nih "u*enja sa istra!nim rudarskim radovima?
v) za le!i*ta tre>e podrupe svih rupa, rezerve se utvruju istra!nim rudarskim radovima?
) pri utvrivanju rezervi kateorije 3, nije dozvoljena ekstrapola$ija?
1) za B kateoriju'
a) u B kateoriju uvr*>uju se rezerve ije su dimenzije u le!i*tu odovaraju>e rupe i podrupe
utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja predvienih za kateoriju B
(ta"ela "r% .A)?
") utvrivanje rezervi kateorije B pojedinih rupa i podrupa le!i*ta vr*i se istom vrstom
istra!nih radova kao kod kateorije 3?
v) u B kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom van utvrenih kontura le!i*ta,
ako se "lokovi ekstrapolovanih rezervi neposredno nastavljaju na "lokove utvrenih rezervi
kateorije 3, i to'
+ za le!i*ta u eksploata$iji, do 0I1 rastojanja izmeu istra!nih radova predvienih za pojedine
rupe i podrupe u kateoriji 3?
+ za le!i*ta koja se istra!uju, do 0I. rastojanja, izmeu istra!nih radova predvienih za pojedine
rupe i podrupe u kateoriji B?
.) za E0 kateoriju'
a) u E0 kateoriju uvr*>uju se rezerve ije su dimenzije u le!i*tu odovaraju>e rupe i podrupe
utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja predvienih za kateoriju E0
(ta"ela "r% .A)?
") utvrivanje rezervi kateorije B pojedinih rupa i podrupa le!i*ta vr*i se istom vrstom
istra!nih radova kao i kod kateorije 3?
v) u E0 kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom van utvrenih kontura le!i*ta,
ako se "lokovi ekstrapoliranih rezervi neposredno nastavljaju na "lokove utvrenih rezervi
kateorije B, i to'
+ za le!i*ta u eksploata$iji do 0I1 rastojanja izmeu istra!nih radova predvienih za pojedine
rupe i podrupe za kateoriju B?
+ za le!i*ta koja se istra!uju do 0I. rastojanja izmeu istra!nih radova predvienih za pojedine
rupe i podrupe za kateoriju B%
24. =os#ati
a) -o.ela le/i0ta <os<ata "a gr12e
lan 124
Prema enetskim karakteristikama, veliini i slo!enosti o"lika le!i*ta, ravnomernosti raspodele
P1O@ i teksturnih oso"ina rude, le!i*ta #os#ata razvrstavaju se u tri rupe'
0) u prvu rupu uvr*>uju se sedimentna i metamor#na le!i*ta #os#ata, jednostavne rae sa
horizontalnim ili strmim slojevima, postojane de"ljine i ravnomerne raspodele P1O@?
1) u druu rupu uvr*>uju se sedimentna i metamor#na le!i*ta #os#ata slo!ene rae,
nepostojane de"ljine i ravnomerne raspodele P1O@?
.) u tre>u rupu uvr*>uju se le!i*ta #os#ata slo!ene rae, nepostojane de"ljine i neravnomerne
do izrazito neravnomerne raspodele P1O@%
b) 3stra/i$a"je le/i0ta <os<ata
lan 12
Istra!ivanje le!i*ta #os#ata vr*i se prema odred"ama l% A% do C% ovo pravilnika, s tim *to za
utvrivanje i razvrstavanje rezervi kateorija 3, B i E0, maksimalna rastojanja izmeu istra!nih
radova (istra!na "u*enja, istra!ni rudarski radovi, raskopi), za pojedine rupe le!i*ta, iznose'
Ta&'la &() 3"
=rupa le!i*ta
7aksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova u m
3 kateorija B kateorija E0 kateorija
po pru!anju po padu po pru!anju po padu po pru!anju po padu
I 0@/ do .// 0// do 1// .// do A// 1// do -// A// do D// -// do C//
II 0// do 1// @/ do 0// 1// do -// 0// do 1// -// do C// 1// do .//
III + + @/ do 0// 1@ do @/ 0// do 1// @/ do 0//

$) 4.re5i$a"je )$aliteta re#er$i <os<ata
lan 12!
Odreivanje kvaliteta rezervi #os#ata vr*i se prema odred"ama l% D% do 00% ovo pravilnika, s tim
*to za odreivanje kvaliteta rezervi kateorija 3, B i E0 moraju "iti ispunjeni i slede>i uslovi'
0) na svim otvorenim povr*inama le!i*ta #os#ata, opro"avanje se vr*i'
a) na linijama opro"avanja izmeu kojih su maksimalna rastojanja jednaka maksimalnim
rastojanjima izmeu istra!nih radova koja su utvrena po kateorijama rezervi za odovaraju>e
rupe le!i*ta (ta"ela "r% .B)?
") "razdom, ija du!ina, zavisno od de"ljine sloja i ravnomernosti raspodele P1O@ iznosi od /,@
do 1 m?
1) za sve uzete pro"e vr*e se hemijska ispitivanja prisutnih komponenti, i to'
a) u pojedinano uzetim pro"ama odreuju se P1O@, slo"odan :iO1 i nerastvoreni ostatak?
") u kompozitnim pro"ama odreuju se, pored P1O@, slo"odno :iO1 i nerastvoreno ostatka, i
sve ostale prisutne komponente i elementi, zavisno od namene sirovine?
.) mora se odrediti mineralo*ki sastav rude i prisustvo *tetnih komponenti' oranskih materija,
krenjaka i minerala nosila$a hlora?
-) tehnolo*ka svojstva rude i tehnolo*ki parametri pro$esa proizvodnje #os#ata utvruju se'
a) za rezerve kateorija 3 i B + u poluindustrijskom o"imu?
") za rezerve kateorije E0 + u la"oratorijskom o"imu, ili na osnovu analoije prema utvrenim
tehnolo*kim svojstvima rezervi kateorija 3 i B%
g) Kategori#a,ija re#er$i <os<ata
lan 12"
Razvrstavanje rezervi #os#ata u kateorije 3, B i E0, vr*i se prema odred"ama l% 0.% do 0@% ovo
pravilnika, i prema slede>im uslovima'
0) za 3 kateoriju'
a) u 3 kateoriju uvr*>uju se rezerve ije su dimenzije u le!i*tu odovaraju>e rupe utvrene
istra!nim radovima (istra!no "u*enje, istra!ni rudarski radovi, raskopi) u rani$ama
maksimalnih rastojanja predvienih za kateoriju 3 (ta"ela "r% .B)?
") pri utvrivanju rezervi kateorije 3, nije dozvoljena ekstrapola$ija?
1) za B kateoriju'
a) u B kateoriju uvr*>uju se rezerve ije su dimenzije u le!i*tu odovaraju>e rupe utvrene
istra!nim radovima (istra!no "u*enje, istra!ni rudarski radovi, raskopi) u rani$ama
maksimalnih rastojanja predvienih za kateoriju B (ta"ela "r% .B)?
") u B kateoriju uvr*>uju se i rezerve le!i*ta prve i drue rupe do"ijene ekstrapola$ijom van
utvrenih kontura rezervi kateorije 3, najvi*e do 0I. rastojanja izmeu istra!nih radova
predvienih u kateoriji 3 za odovaraju>u rupu?
.) za E0 kateoriju'
a) u E0 kateoriju uvr*>uju se rezerve ije su dimenzije u le!i*tu odovaraju>e rupe utvrene
istra!nim radovima (istra!no "u*enje i raskopi) u rani$ama maksimalnih rastojanja predvienih
za kateoriju E0 (ta"ela "r% .B)?
") u kateoriju E0 uvr*>uju se i rezerve le!i*ta prve, drue i tre>e rupe, do"ijene
ekstrapola$ijom van utvrenih kontura rezervi kateorije B, najvi*e do 0I1 rastojanja izmeu
istra!nih radova predvienih u kateoriji B (ta"ela "r% .B) za odovaraju>u rupu%
2%. 1entoniti
a) -o.ela le/i0ta (r1."i' tela) be"to"ita "a gr12e
lan 12#
Prema o"liku, veliini, slo!enosti eolo*ke rae, tektonskoj poreme>enosti i ravnomernosti
raspodele mineralnih komponenti, le!i*ta (rudna tela) "entonita razvrstavaju se u tri rupe'
0) u prvu rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) "entonita slojevito i soivasto o"lika,
postojane mo>nosti i ujednaeno sastava, koja postrudnom tektonikom nisu izdeljena na
manje "lokove i ije su rezerve ve>e od A//%/// tona?
1) u druu rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) "entonita koja su'
a) slojevito i soivasto o"lika, postojane mo>nosti i ujednaeno sastava, sa rezervama preko
A//%/// tona i koja su postrudnom tektonikom izdeljena na "lokove, ije su pojedine rezerve
manje od @/%/// tona?
") slojevito, soivasto i nepravilno o"lika, promenljive mo>nosti i neujednaeno sastava, sa
rezervama preko A//%/// tona?
v) slojevito i soivasto o"lika, sa rezervama od .//%/// do A//%/// tona?
.) u tre>u rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) "entonita koja su'
a) slojevito i soivasto o"lika, sa rezervama preko A//%/// tona, i koja su postrudnom
tektonikom izdeljena na "lokove, ije su pojedinane rezerve manje od 0/%/// tona?
") slojevito, soivasto i nepravilno o"lika, promenljive mo>nosti i neujednaeno sastava, sa
rezervama od .//%/// do A//%/// tona?
v) slojevito, soivasto i nepravilno o"lika, sa rezervama do .//%/// tona%
b) 3stra/i$a"je le/i0ta (r1."i' tela) be"to"ita
lan 12$
Istra!ivanje le!i*ta (rudnih tela) "entonita vr*i se prema odred"ama l% A% do C% ovo pravilnika,
s tim *to za utvrivanje i razvrstavanje rezervi kateorija 3, B i E0 maksimalna rastojanja izmeu
istra!nih radova ("u*enje, rudarski radovi, plitka okna i raskopi), za pojedine rupe le!i*ta
(rudnih tela), iznose'
Ta&'la &() 3#
=rupa le!i*ta
(rudnih tela)
7aksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova u m
3 kateorija B kateorija E0 kateorija
I -/ C/ 0A/
II 1/ -/ C/
III + 1/ -/

$) 4.re5i$a"je )$aliteta re#er$i be"to"ita
lan 13%
Odreivanje kvaliteta rezervi "entonita vr*i se prema odred"ama l% D% do 00% ovo pravilnika, s
tim *to za odreivanje kvaliteta rezervi kateorija 3, B i E0 moraju "iti ispunjeni i slede>i uslovi'
0) opro"avanje se vr*i u svim istra!nim radovima, na linijama opro"avanja izmeu kojih su
maksimalna rastojanja jednaka sa maksimalnim rastojanjima izmeu istra!nih radova koja su
utvrena za pojedine kateorije rezervi i rupe le!i*ta (rudnih tela) u ta"eli "r% .C?
1) ispitivanje "entonita i odreivanje njeovo primenjivanja, vr*i se'
a) utvrivanjem mineralo*ko+petrora#skih karakteristika, i to'
+ petrora#skim analizama (petrora#sko sastava, modalno sastava te*ke i lake #rak$ije i
ranulometrijsko sastava)?
+ rendenskim analizama?
+ di#eren$ijalno+termikim analizama?
") utvrivanjem #iziko+hemijskih i hemijskih karakteristika, i to'
+ za sirove "entonite odreuju se zapreminska i spe$i#ina te!ina, ranulometrijski sastav,
stepen "eline, sposo"nost lepljenja, prisutnost topljivih soli, "u"rivost, plastinost, viskoznost,
Ph i koliina izmenljivih katjona i hemijske karakteristike' ;1OP, ;1O+, ukupni :iO1, slo"odni :iO1,
3l1O., He1O., HeO, EaO, 7O, 5a1O, 61O, 7nO i :?
+ za alkalno aktivirane "entonite odreuje se' "u"rivost, plastinost, viskoznost, #iltra$ija,
de"ljina #iltera kolaa, Ph, sposo"nost katjonske izmene, vrstina tela (za isplana svojstva),
sposo"nost vezivanja, vatrostalnost, vrstina na pritisak, vrstina smi$anja, vrstina
kondenza$ione zone i propusnost (za livarstvo)?
+ za kiselinski aktivirane "entonite odreuje se' sposo"nost od"eljivanja, kiselost aktivirane
line, "rzina #iltra$ije i mou>nost iskori*>enja%
g) Kategori#a,ija re#er$i be"to"ita
lan 131
Razvrstavanje rezervi "entonita u kateorije 3, B i E0, vr*i se prema odred"ama l% 0.% do 0@%
ovo pravilnika i prema slede>im uslovima'
0) za 3 kateoriju'
a) u 3 kateoriju uvr*>uju se rezerve "entonita ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja
predvienih za kateoriju 3 (ta"ela "r% .C)?
") u 3 kateoriju uvr*>uju se i rezerve koje su utvrene u "loku le!i*ta (rudno tela) koje je
okontureno sa sve etiri strane istra!nim rudarskim radovima, izvedenim na rastojanjima, koja
za pojedine rupe iznose'
+ za le!i*ta (rudna tela) prve rupe, + do C/ m?
+ za le!i*ta (rudna tela) drue rupe, + do -/ m?
v) kod le!i*ta (rudnih tela) "entonita koja su u eksploata$iji, u rezerve kateorije 3 uvr*>uju se i
rezerve koje se nalaze izmeu #ronta povr*insko kopa i prvo reda istra!nih "u*otina, ako
rastojanje izmeu #ronta povr*insko kopa i prvo reda "u*otina, za pojedine rupe le!i*ta
(rudnih tela), iznosi'
+ za prvu rupu + do C/ m?
+ za druu rupu + do -/ m?
+ za tre>u rupu + do 1/ m?
) pri utvrivanju rezervi kateorije 3, nije dozvoljena ekstrapola$ija?
1) u B i E0 kateoriju uvr*>uju se rezerve "entonita, ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja
predvienih za kateorije B i E0 (ta"ela "r% .C)%
2(. &erami!e i vatrostalne gline
a) -o.ela le/i0ta (r1."i' tela) )era+i()i' i $atrostal"i' gli"a "a gr12e
lan 132
Prema eolo*kim uslovima i nainu pojavljivanja, slo!enosti rae, veliini, o"liku, tektonskoj
poreme>enosti i tehnolo*kim karakteristikama, le!i*ta (rudna tela) keramikih i vatrostalnih lina
(u daljem tekstu' line) razvrstavaju se u tri rupe'
0) u prvu rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) slojevito i soivasto o"lika, postojane
mo>nosti i ujednaeno sastava, sa rezervama preko 0%@//%/// tona, koja postrudnom
tektonikom nisu podeljena na manje "lokove?
1) u druu rupu uvr*>uju se'
a) le!i*ta (rudna tela) slojevito i soivasto o"lika, postojane mo>nosti i ujednaeno sastava,
sa rezervama preko 0%@//%/// tona, koja su postrudnom tektonikom podeljena na "lokove?
") le!i*ta (rudna tela) slojevito i soivasto o"lika, promenljive mo>nosti i neujednaeno
sastava, sa rezervama preko 0%@//%/// tona?
v) le!i*ta (rudna tela) slojevito i soivasto o"lika, sa rezervama od @//%/// do 0%@//%///
tona?
.) u tre>u rupu uvr*>uju se'
a) le!i*ta (rudna tela) slojevito, soivasto i nepravilno o"lika, promenljive mo>nosti i
neujednaeno sastava, sa rezervama od @//%/// do 0%@//%/// tona?
") le!i*ta (rudna tela) line slojevito, soivasto i nepravilno o"lika, sa rezervama do @//%///
tona%
b) 3stra/i$a"je le/i0ta (r1."i' tela) gli"a
lan 133
Istra!ivanje le!i*ta (rudnih tela) lina vr*i se prema odred"ama l% A% do C% ovo pravilnika, s tim
*to za utvrivanje i razvrstavanje rezervi kateorija 3, B i E0 maksimalna rastojanja izmeu
istra!nih radova (istra!na "u*enja, plitka okna i istra!ni rudarski radovi), za pojedine rupe
le!i*ta (rudnih tela), iznose'
Ta&'la &() 3$
=rupa le!i*ta
(rudnih tela)
7aksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova u m
6ateorija
3 B E0
I 0// 1// -//
II @/ 0// 1//
III 1@ @/ 0//

$) 4.re5i$a"je )$aliteta re#er$i gli"a
lan 134
Odreivanje kvaliteta rezervi lina vr*i se prema odred"ama l% D% do 00% ovo pravilnika, s tim
*to za odreivanje kvaliteta rezervi kateorija 3, B i E0, moraju "iti ispunjeni i slede>i uslovi'
0) uzimanje pojedinanih uzoraka za odreivanje kvaliteta lina, vr*i se u istra!nim radovima
metodom "razde, du!ine do 1 m?
1) analiziranje lina vr*i se'
a) na pojedinanim uzor$ima' pro"a paljenja, reak$ija na kar"onate, odreivanje stezanja pri
su*enju na 0/@KE i paljenju, odreivanje ostatka i identi#ika$ija njeovo sadr!aja na situ sa
0/%/// otvoraI$m
1
?
") na kompozitnim uzor$ima, koje ini vi*e pojedinanih uzoraka, ili na kompozitnim uzor$ima,
koji se uzimaju po jedan na svakih @/%/// tona rezervi?
.) ispitivanje kvaliteta i primenjivanja lina vr*i se'
a) utvrivanjem mineralo*ko+petrora#skih karakteristika, i to'
+ petrora#skom analizom (odreivanje petrora#sko sastava, modalno sastava te*ke i lake
#rak$ije i ranulometrijsko sastava)?
+ rendenskom analizom?
+ di#eren$ijalno+termikom analizom?
+ kompletnom kvantitativnom silikatnom analizom?
") utvrivanjem hemijskih i #iziko+hemijskih karakteristika, i to' zapreminske i spe$i#ine te!ine,
vlae ostatka na situ sa 0/%/// otvoraI$m
1
i identi#ika$ije to ostatka, stezanja na 0/@KE,
vrstina na lom u sirovom stanju, pro"e paljenja, plastinosti, temperature klinkerovanja i
sinterovanja, analize stezanja i vatrostalnosti, a ako se lina upotre"ljava kao punilo i sadr!aja
;1O (nevezan), topljivih 7n, He i Eu i sposo"nosti lepljenja%
g) Kategori#a,ija re#er$i gli"a
lan 13
Razvrstavanje rezervi lina u kateorije 3, B i E0 vr*i se prema odred"ama l% 0.% do 0@% ovo
pravilnika i prema slede>im uslovima'
0) za 3 kateoriju'
a) u 3 kateoriju uvr*>uju se rezerve lina ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja
predvienih za 3 kateoriju (ta"ela "r% .D)?
") u 3 kateoriju uvr*>uju se i rezerve lina koje su utvrene u "loku le!i*ta (rudno tela) koji je
okonturen sa sve etiri strane istra!nim rudarskim radovima izvedenim na rastojanjima, koja za
sve rupe le!i*ta iznose najvi*e do -/ m?
v) za le!i*ta (rudna tela) lina koja su u eksploata$iji, u rezerve kateorije 3 uvr*>uju se i
rezerve koje se nalaze izmeu #ronta povr*insko kopa i prvo reda istra!nih "u*otina, ako
rastojanje izmeu #ronta povr*insko kopa i prvo reda "u*otina, za sve rupe le!i*ta (rudnih
tela), iznosi do @/ m?
) pri utvrivanju rezervi kateorije 3, nije dozvoljena ekstrapola$ija?
1) u B i E0 kateoriju uvr*>uju se rezerve lina ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja
predvienih za kateoriju B i E0 (ta"ela "r% .D)%
2). &aolin
a) -o.ela le/i0ta (r1."i' tela) "a gr12e
lan 13!
Prema veliini, slo!enosti o"lika, mineralo*kom sastavu, karakteru raspodele korisne
komponente i strukturno+tektonskim karakteristikama, le!i*ta (rudna tela) kaolina razvrstavaju
se u tri rupe'
0) u prvu rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) kaolina slojevito, soivasto ili !ino o"lika,
postojane mo>nosti i ujednaeno mineralo*ko sastava?
1) u druu rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) kaolina slojevito, soivasto ili !ino o"lika,
promenljive mo>nosti i neujednaeno mineralo*ko sastava?
.) u tre>u rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) kaolina soivasto i !ino o"lika, promenljive
mo>nosti i neujednaeno sastava, koja su postrudnom tektonikom razdvojena u manje
"lokove%
b) 3stra/i$a"je le/i0ta (r1."i' tela) )aoli"a
lan 13"
Istra!ivanje le!i*ta (rudnih tela) kaolina vr*i se prema odred"ama l% A% do C% ovo pravilnika, s
tim *to za utvrivanje i razvrstavanje rezervi kateorija 3, B i E0, maksimalna rastojanja izmeu
istra!nih radova (istra!na "u*enja, raskopi, istra!ni rudarski radovi), za pojedine rupe le!i*ta
(rudnih tela), iznose'
Ta&'la &() 4%
=rupa le!i*ta
(rudnih tela)
7aksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova u m
3 kateorija B kateorija E0 kateorija
I @/ D/ 1//
II -/ B/ 0@/
III 1@ @/ 0//

$) 4.re5i$a"je )$aliteta re#er$i )aoli"a
lan 13#
Odreivanje kvaliteta rezervi kaolina vr*i se prema odred"ama l% D% do 00% ovo pravilnika, s
tim *to za odreivanje kvaliteta rezervi kateorija 3, B i E0 moraju "iti ispunjeni i slede>i uslovi'
0) pojedinani uzor$i za odreivanje kvaliteta kaolina uzimaju se iz istra!nih radova metodom
"razde du!ine do 1 m?
1) ispitivanje kaolina vr*i se na pojedinanim, kao i na kompozitnim uzor$ima, koji se sastoje od
pojedinanih uzoraka, ili se na svakih @/%/// tona rezervi kaolina uzima po jedan kompozitni
uzorak?
.) ispitivanje kvaliteta i primene kaolina vr*i se'
a) utvrivanjem mineralo*ko+petrora#skih karakteristika, i to'
+ petrora#skim analizama (odreivanje petrora#sko sastava, modalno sastava te*ke i lake
#rak$ije i ranulometrijsko sastava)?
+ rendenskim analizama?
+ di#eren$ijalno+termikim analizama?
+ kompletnim kvantitativnim silikatnim analizama?
") utvrivanjem hemijskih i #iziko+hemijskih karakteristika' zapreminske i spe$i#ine te!ine, "oje
i vlae u prirodnom stanju, stepena "eline, odreivanjem ostatka na situ sa 0/%/// otvoraI$m
1
i
utvrivanjem njeovo sadr!aja, odreivanjem sadr!aja vode za plastinu o"radu, reak$ije na
kar"onate, prisustva topljivih soli, stezanja na 0/@KE, vrstine na lomljenje u sirovom stanju,
pro"e paljenja, plastinosti, "arelora#ije, temperature klinkerovanja i sinterovanja, analize
stezanja, pro"e ekspandiranja i vatrostalnosti, a za upotre"u kaolina kao punila, i odreivanjem
sadr!aja ;1O (nevezani), topljivih 7n, He i Eu, kao i sposo"nosti lepljenja%
g) Kategori#a,ija re#er$i )aoli"a
lan 13$
Razvrstavanje rezervi kaolina u kateorije 3, B i E0 vr*i se prema odred"ama l% 0.% do 0@% ovo
pravilnika i prema slede>im uslovima'
0) za 3 kateoriju'
a) u 3 kateoriju uvr*>uju se rezerve kaolina ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja
predvienih za kateoriju 3 (ta"ela "r% -/)?
") pri utvrivanju rezervi kaolina kateorije 3, nije dozvoljena ekstrapola$ija?
1) za B kateoriju'
a) u B kateoriju uvr*>uju se rezerve kaolina ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja
predvienih za kateoriju B (ta"ela "r% -/)?
") u B kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom van utvrenih kontura le!i*ta
(rudno tela) kateorije 3, najvi*e do 0I- maksimalnih rastojanja izmeu istra!nih radova
predvienih za odovaraju>u rupu u kateoriji 3?
.) za E0 kateoriju'
a) u E0 kateoriju uvr*>uju se rezerve kaolina ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja
predvienih za kateoriju E0 (ta"ela "r% -/)?
") u E0 kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom van utvrenih kontura le!i*ta
(rudno tela) kateorije B, najvi*e do 0I. maksimalnih rastojanja izmeu istra!nih radova
predvienih za odovaraju>u rupu u B kateoriji%
2*. 9alojzit
a) -o.ela le/i0ta (r1."i' tela) 'aloj#ita "a gr12e
lan 14%
Prema eolo*kim uslovima pojavljivanja, veliini i slo!enosti o"lika i rae, strukturno+
tektonskim karakteristikama, mineralo*kom sastavu i karakteru raspodele mineralnih
komponenti, le!i*ta (rudna tela) halojzita razvrstavaju se u dve rupe'
0) u prvu rupu uvr*>uju se soivasta ili !ina le!i*ta (rudna tela) kod kojih su eolo*ki uslovi
pojavljivanja jednostavni i koja imaju ujednaen sastav?
1) u druu rupu uvr*>uju se soivasta ili !ina le!i*ta (rudna tela) kod koji su eolo*ki uslovi
pojavljivanja slo!eni i koja su neujednaeno sastava%
b) 3stra/i$a"je le/i0ta (r1."i' tela) 'aloj#ita
lan 141
Istra!ivanje le!i*ta (rudnih tela) halojzita vr*i se prema odred"ama l% A% do C% ovo pravilnika, s
tim *to za utvrivanje i razvrstavanje rezervi kateorija 3, B i E0 maksimalna rastojanja izmeu
istra!nih radova (istra!na "u*enja, istra!ni rudarski radovi i raskopi), za pojedine rupe le!i*ta
(rudnih tela), iznose'
Ta&'la &() 41
=rupa le!i*ta
(rudnih tela)
7aksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova u m
6ateorija
3 B E0
I ./ A/ D/
II 1/ -/ C/

$) 4.re5i$a"je )$aliteta re#er$i 'aloj#ita
lan 142
Odreivanje kvaliteta rezervi halojzita vr*i se prema odred"ama l% D% do 00% ovo pravilnika, s
tim *to za odreivanje kvaliteta rezervi kateorija 3, B i E0 moraju "iti ispunjeni i slede>i uslovi'
0) opro"avanje se vr*i na jezru istra!nih "u*otina i u istra!nim rudarskim radovima, metodom
"razde u sek$ijama du!ine do 0 m?
1) hemijski sastav sirovine utvruje se deliminim hemijskim analizama na svakom metru
istra!no rada i kompletnim hemijskim analizama kompozitnih uzoraka na svakih 0/ m
istra!no rada, ili prema promeni materijala?
.) mineralo*ki sastav sirovine utvruje se na kompozitnim uzor$ima uzetim za kompletne
hemijske analize?
-) tehnolo*ka svojstva sirovine moraju "iti utvrena u la"oratorijskom i poluindustrijskom o"imu
ispitivanja, i to' za rezerve kateorije 3 i B u la"oratorijskom i poluindustrijskom o"imu, a za
rezerve kateorije E0 u la"oratorijskom o"imu ispitivanja%
g) Kategori#a,ija re#er$i 'aloj#ita
lan 143
Razvrstavanje rezervi halojzita u kateorije 3, B i E0 vr*i se prema odred"ama l% 0.% do 0@%
ovo pravilnika i prema slede>im uslovima'
0) za 3 kateoriju'
a) u 3 kateoriju uvr*>uju se rezerve halojzita ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe utvrene istra!nim radovima (istra!na "u*enja, istra!ni rudarski radovi i
raskopi) u rani$ama maksimalnih rastojanja predvienih za kateoriju 3 (ta"ela "r% -0)?
") pri utvrivanju rezervi kateorije 3, nije dozvoljena ekstrapola$ija?
1) za B kateoriju'
a) u B kateoriju uvr*>uju se rezerve halojzita ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe utvrene istra!nim radovima (istra!na "u*enja, istra!ni rudarski radovi i
raskopi) u rani$ama maksimalnih rastojanja predvienih za kateoriju B (ta"ela "r% -0)?
") u B kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom van kontura le!i*ta (rudno
tela) utvrenih za kateoriju 3, za "lokove koji se nastavljaju na rezerve kateorije 3, najvi*e do
0I- rastojanja izmeu istra!nih radova predvienih za kateoriju 3?
.) za E0 kateoriju'
a) u E0 kateoriju uvr*>uju se rezerve halojzita ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe utvrene istra!nim "u*enjem i raskopima u rani$ama maksimalnih
rastojanja predvienih za kateoriju E0 (ta"ela "r% -0)?
") u E0 kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom van kontura le!i*ta (rudno
tela) utvrenih za kateoriju B, za "lokove koji se nastavljaju na rezerve kateorije B, najvi*e do
0I. rastojanja izmeu istra!nih radova predvienih za kateoriju B%
2-. 5ips i anhidrid
a) -o.ela le/i0ta (r1."i' tela) gi2sa i a"'i.ri.a "a gr12e
lan 144
Prema enezi, mor#olo*kim o"ele!jima, postojanosti rae i ujednaenosti kvaliteta, le!i*ta
ipsa i anhidrida razvrstavaju se u tri rupe'
0) u prvu rupu uvr*>uju se sinenetska i epienetska sedimentna le!i*ta (rudna tela), kao i
in#iltra$iona le!i*ta (rudna tela) ipsa i anhidrida, koja se odlikuju postojanom raom i
ujednaenim kvalitetom, odreenim koe#i$ijentom varija$ije *tetnih komponenti ispod 0@?
1) u druu rupu uvr*>uju se epienetska i in#iltra$iona le!i*ta (rudna tela) nepravilnih kontura,
neravnomerno kvaliteta, naroito ako nije nastala potpuna trans#orma$ija anhidrida i ipsa% ,
naslaama ipsa esti su relikti anhidrida% Prema kvalitativnim karakteristikama le!i*ta drue
rupe mou imati neravnomernu raspodelu sporednih sastojaka ili *tetnih primesa%
5eravnomernost kvaliteta je odreena koe#i$ijentom varija$ija *tetnih komponenti iznad 0@?
.) u tre>u rupu uvr*>uju se metasomatska le!i*ta (rudna tela) ipsa i anhidrida, koja se
odlikuju veoma nepravilnim o"li$ima i neravnomernim kvalitetom korisne supstan$e, odreenim
koe#i$ijentom varija$ije *tetnih komponenti iznad 0@%
b) 3stra/i$a"je le/i0ta (r1."i' tela) gi2sa i a"'i.ri.a
lan 14
Istra!ivanje le!i*ta (rudnih tela) ipsa i anhidrida vr*i se prema odred"ama l% A% do C% ovo
pravilnika, s tim *to za utvrivanje i razvrstavanje rezervi kateorija 3, B i E0, maksimalna
rastojanja izmeu istra!nih radova ("u*enje, raskopi, plitka okna, a prema potre"i i drui
rudarski radovi), za pojedine rupe le!i*ta, iznose'
Ta&'la &() 42
=rupa le!i*ta
(rudnih tela)
7aksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova u m
3 kateorija B kateorija E0 kateorija
I @/ 0// 1//
II -/ C/ 0A/
III 1@ @/ 0//

$) 4.re5i$a"je )$aliteta re#er$i gi2sa i a"'i.ri.a
lan 14!
Odreivanje kvaliteta rezervi ipsa i anhidrida vr*i se prema odred"ama l% D% do 00% ovo
pravilnika, s tim *to za odreivanje kvaliteta rezervi kateorija 3, B i E0 moraju "iti ispunjeni i
slede>i uslovi'
0) srednji uzor$i na kojima se vr*e la"oratorijska ispitivanja, odnosno odreivanje kvaliteta ipsa
i anhidrida, uzimaju se sa povr*ine iz istra!nih raskopa, okana i istra!nih "u*otina? du!ina
sek$ije opro"avanja kod svih istra!nih radova ne mo!e "iti manja od 1 m?
1) prilikom opro"avanja pose"no se izdvajaju i analiziraju sve litolo*ke promene u ipsu, kao i
pojave line, dolomita, krenjaka, klastita i relikata anhidrida?
.) kvalitet i tehnolo*ka svojstva za raevinski ips, kao i za ostale namene, odreuju se u
skladu sa propisima o juoslovenskim standardima%
g) Kategori#a,ija re#er$i gi2sa i a"'i.ri.a
lan 14"
Razvrstavanje rezervi ipsa i anhidrida u kateorije 3, B i E0, vr*i se prema odred"ama l% 0.%
do 0@% ovo pravilnika i prema slede>im uslovima'
0) za 3 kateoriju'
a) u 3 kateoriju uvr*>uju se rezerve ipsa i anhidrida ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe utvrene na osnovu izdanaka, istra!nih rudarskih radova i istra!nih "u*enja
u rani$ama maksimalnih rastojanja predvienih za kateoriju 3 (ta"ela "r% -1)% 6ontinuitet
le!i*ta mo!e se utvrditi samo "u*otinama?
") kod rezervi kateorije 3, nije dozvoljena ekstrapola$ija?
1) za B kateoriju'
a) u B kateoriju uvr*>uju se rezerve ipsa i anhidrida ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe utvrene na osnovu izdanaka, istra!nih rudarskih radova i istra!nih
"u*enja, ili samo na osnovu istra!nih "u*enja, u rani$ama maksimalnih rastojanja predvienih
za kateoriju B (ta"ela "r% -1)?
") u B kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom izvan utvrenih kontura le!i*ta
(rudno tela), i to'
+ za prvu i druu rupu le!i*ta (rudnih tela) ekstrapola$ija je dozvoljena najvi*e do 0I. rastojanja
izmeu istra!nih radova predvienih za kateoriju B (ta"ela "r% -1)?
+ za tre>u rupu le!i*ta (rudnih tela) ekstrapola$ija je dozvoljena najvi*e do 0I- rastojanja
izmeu istra!nih radova predvienih za kateoriju B (ta"ela "r% -1)?
.) za E0 kateoriju'
a) u E0 kateoriju uvr*>uju se rezerve ipsa i anhidrida ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe utvrene na osnovu izdanaka, istra!nih rudarskih radova i istra!nih
"u*enja, ili samo na osnovu istra!nih "u*enja, u rani$ama maksimalnih rastojanja predvienih
za kateoriju E0 (ta"ela "r% -1)?
") u E0 kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom van utvrenih kontura le!i*ta
(rudno tela), i to'
+ za prvu i druu rupu le!i*ta (rudnih tela) dozvoljena je ekstrapola$ija najvi*e do 0I. rastojanja
izmeu istra!nih radova predvienih za kateoriju E0 (ta"ela "r% -1)?
+ za tre>u rupu le!i*ta (rudnih tela) dozvoljena je ekstrapola$ija najvi*e do 0I- rastojanja
izmeu istra!nih radova predvienih za kateoriju E0 (ta"ela "r% -1)%
36. 9rizotil$az,est
a) -o.ela le/i0ta (r1."i' tela) 'ri#otil*a#besta "a gr12e
lan 14#
Prema mor#olo*kom tipu i veliini, le!i*ta (rudna tela) hrizotil+az"esta razvrstavaju se u tri rupe'
0) u prvu rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) sa prostim i slo!enim jasno oranienim !i$ama
hrizotil+az"esta sa mre!astim tipom orudnjenja i sitnim pro!il$ima i sa rezervama preko
0,@//%/// tona vlakna hrizotil+az"esta?
1) u druu rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) u kojima se javlja mre!asti tip orudnjenja, a
delom i sitni pro!il$i i le!i*ta ko!asto hirzotil+az"esta, sa rezervama preko 0,///%/// tona
vlakna hrizotil+az"esta?
.) u tre>u rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) u kojima se javlja vi*e pojedinanih jasno
oranienih !i$a, sa rezervama do @//%/// tona vlakna hrizotil+az"esta%
b) 3stra/i$a"je le/i0ta (r1."i' tela) 'ri#otil*a#besta
lan 14$
Istra!ivanje le!i*ta (rudnih tela) hrizotil+az"esta vr*i se prema odred"ama l% A% do C% ovo
pravilnika, s tim *to za utvrivanje i razvrstavanje rezervi kateorija 3, B i E0 maksimalna
rastojanja izmeu istra!nih radova, za pojedine rupe le!i*ta (rudnih tela), iznose'
Ta&'la &() 43
=rupa le!i*ta
(rudnih tela)
8rsta
istra!nih
radova
7aksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova u m
3 kateorija B kateorija E0 kateorija
po
pru!anju
po padu
po
pru!anju
po
padu

po
pru!anju
po
padu
I
zasek+eta!a ./ + ./ + A/ +
"u*enje 0// A/ 0// A/ 1// 0//
rudarski radovi C/ @/ + + + +
II
zasek+eta!a ./ + ./ + A/ +
"u*enje 0// @/ 0// @/ 1// 0//
rudarski radovi A/ @/ + + + +
III
zasek+eta!a + + + + 0@ +
"u*enje + + + + ./ 0@
rudarski radovi
(niskopi)
+ + + + ./ +

$) 4.re5i$a"je )$aliteta re#er$i 'ri#otil*a#besta
lan 1%
Odreivanje kvaliteta rezervi hrizotil+az"esta vr*i se prema odred"ama l% D% do 00% ovo
pravilnika, s tim *to za odreivanje kvaliteta rezervi kateorija 3, B i E0 moraju "iti ispunjeni i
slede>i uslovi'
0) opro"avanje istra!nih rudarskih radova i zaseka+eta!a vr*i se, na orudnjenim povr*inama,
metodom "razde'
a) u le!i*tima (rudnim telima ili delovima rudnih tela) mre!asto i ko!asto tipa hrizotil+az"esta
opro"avanje se vr*i "razdom ije su maksimalne dimenzije -,/ M /,1 M /,@ m?
") za le!i*ta (rudna tela, ili delove rudnih tela) sa sitnim pro!il$ima u serpentinitu i jasno
oranienim !i$ama, la"oratorijska ispitivanja vr*e se na pro"ama uzetim metodom "razde
upravno na pru!anje !i$e i sitnih pro!ilaka, a dimenzije "razde odreuju se prema de"ljini
orudnjene povr*ine% 2a la"oratorijska ispitivanja uzima se najmanje -/ k uzoraka?
1) opro"avanje istra!nih "u*otina, iji zavr*ni pro#il ne mo!e "iti manji od CA mm, vr*i se'
a) u le!i*tima (rudnim telima ili delovima rudnih tela) mre!asto i ko!asto tipa, na $elokupnom
jezru "u*otine, po sek$ijama du!ine od @ do 0/ metara?
") u le!i*tima (rudnim telima ili delovima rudnih tela) sa jasno oranienim !i$ama i sitnim
pro!il$ima, la"oratorijska ispitivanja vr*e se na $elokupnom jezru% 6oliina uzoraka ne mo!e
"iti manja od -/ k?
.) kvalitet sirovine odreuje se prema sadr!aju hrizotil+az"esta u rudi, du!ini vlakna (asortiman)
i prema njeovim #iziko+mehanikim oso"inama'
a) sadr!aj i asortiman vlakna hrizotil+az"esta utvruju se u la"oratorijskom, poluindustrijskom i
industrijskom o"imu ispitivanja?
") utvrivanje sadr!aja 7O, :iO1, HeO i ;1O, koji u hemijskom sastavu hrizotil+az"esta
odreuju njeova #iziko+mehanika svojstva, vr*i se hemijskim analizama i la"oratorijskim
ispitivanjima%
g) Kategori#a,ija re#er$i 'ri#otil*a#besta
lan 11
Razvrstavanje rezervi hrizotil+az"esta u kateorije 3, B i E0 vr*i se prema odred"ama l% 0.% do
0@% ovo pravilnika i prema slede>im uslovima'
0) za 3 kateoriju'
a) u 3 kateoriju uvr*>uju se rezerve hrizotil+az"esta ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja
predvienih za kateoriju 3 (ta"ela "r% -.)?
") pri utvrivanju rezervi kateorije 3, ekstrapola$ija nije dozvoljena?
v) sadr!aj i asortiman vlakna hrizotil+az"esta odreuju se za kateoriju 3 u industrijskom o"imu?
1) za B kateoriju'
a) u B kateoriju uvr*>uju se rezerve hrizotil+az"esta ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja
predvienih za kateoriju B (ta"ela "r% -.)?
") u B kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom van utvrenih kontura le!i*ta
(rudnih tela) prve i drue rupe, do 0I. rastojanja izmeu istra!nih radova utvrenih za
kateoriju 3% Pri utvrivanju rezervi kateorije B tre>e rupe le!i*ta (rudnih tela), ekstrapola$ija
nije dozvoljena?
v) sadr!aj i asortiman vlakna hrizotil+az"esta odreuje se za kateoriju B u la"oratorijskom i
poluindustrijskom o"imu?
.) za E0 kateoriju'
a) u E0 kateoriju uvr*>uju se rezerve hrizotil+az"esta ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja
predvienih za kateoriju E0 (ta"ela "r% -.)?
") u E0 kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom van utvrenih kontura le!i*ta
(rudno tela) prve i drue rupe, najvi*e do 0I1 rastojanja izmeu istra!nih radova predvienih
za kateoriju B?
v) pri utvrivanju rezervi kateorije E0 tre>e rupe, ekstrapola$ija nije dozvoljena?
) sadr!aj i asortiman vlakna hrizotil+az"esta odreuje se za kateoriju E0 u la"oratorijskom
o"imu%
31. =luorit
a) -o.ela le/i0ta (r1."i' tela) <l1orita "a gr12e
lan 12
Prema veliini, strukturno+mor#olo*kim karakteristikama, promenljivosti mo>nosti, karakteru
raspodele mineralnih komponenti i izra!enosti postrudne tektonike, le!i*ta (rudna tela) #luorita
razvrstavaju se u tri rupe'
0) u prvu rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) #luorita koja se javljaju u slojevitim, sedlastim i
ploastim o"li$ima i u o"li$ima krupnih i pravilnih !i$a i "reastih zona? postojane su mo>nosti
po pru!anju i padu? raspodela #luorita i *tetnih mineralnih komponenti je ravnomerna i odreena
koe#i$ijentom varija$ije do @/% Postrudna tektonika nije izra!ena ili je sla"o izra!ena?
1) u druu rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) #luorita koja imaju o"lik kao i le!i*ta (rudna tela)
prve rupe, promenljive su mo>nosti po pru!anju i padu, i imaju neravnomernu raspodelu
#luorita i *tetnih mineralnih komponenti odreena koe#i$ijentom varija$ije od @/ do 0//%
Postrudna tektonika je jae izra!ena?
.) u tre>u rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) #luorita malih dimenzija i slo!eno o"lika
(nepravilna soiva, $evasta tela, nezda, poreme>ene !i$e), u kojima je raspodela #luorita i
*tetnih mineralnih komponenti veoma neravnomerna i odreena koe#i$ijentom varija$ije preko
0//% Postrudna tektonika je jako izra!ena%
b) 3stra/i$a"je le/i0ta (r1."i' tela) <l1orita
lan 13
Istra!ivanje le!i*ta (rudnih tela) #luorita vr*i se prema odred"ama l% A% do C% ovo pravilnika, s
tim *to za utvrivanje i razvrstavanje rezervi kateorija 3, B i E0, maksimalna rastojanja izmeu
istra!nih radova, za pojedine rupe le!i*ta, iznose'
Ta&'la &() 44
=rupa 8rsta 7aksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova u m
le!i*ta
(rudnih tela)
istra!nih
radova
3 kateorija B kateorija E0 kateorija
po pru!anju po padu po pru!anju po padu po pru!anju po padu
I rudarski radovi -/ @/ C/ @/ 01/ 0//
"u*enja + + @/ @/ B/ 0//
II rudarski radovi + + -/ @/ C/ @/
"u*enja + + + + -/ @/
III rudarski radovi + + + + -/ @/

$) 4.re5i$a"je )$aliteta re#er$i <l1orita
lan 14
Odreivanje kvaliteta rezervi #luorita vr*i se prema odred"ama l% D% do 00% ovo pravilnika, s tim
*to za odreivanje kvaliteta rezervi kateorija 3, B i E0 moraju "iti ispunjeni i slede>i uslovi'
0) rastojanja izmeu pro"a za hemijske analize, koje se iz istra!nih rudarskih radova naje*>e
uzimaju metodom "razde, zavisno od koe#i$ijenta varija$ije #luorita i ostalih korisnih i *tetnih
mineralnih komponenti u le!i*tu (rudnom telu) iznose'
a) pri ravnomernoj raspodeli mineralnih komponenti odreenoj koe#i$ijentom varija$ije do @/ +
1,/ do .,/ m?
") pri neravnomernoj raspodeli mineralnih komponenti odreenoj koe#i$ijentom varija$ije od @/
do 0// + od /,@ do 0,/ m?
v) pri vrlo neravnomernoj raspodeli mineralnih komponenti odreenoj koe#i$ijentom varija$ije
preko 0// + do /,@ m?
1) pro"e za hemijske analize iz istra!nih "u*otina, "ez o"zira na koe#i$ijent varija$ije #luorita i
ostalih *tetnih i korisnih mineralnih komponenti, uzimaju se sa svako du!no metra rudno
intervala?
.) za sve uzete pro"e, pored hemijskih analiza kojima se odreuje osnovna komponenta EaH1,
zavisno od mineralo*ko sastava i tipa orudnjenja, odreuju se i ostale korisne i *tetne
mineralne komponente?
-) odreivanje mineralo*ko sastava le!i*ta (rudno tela) #luorita vr*i se do stepena koji
omou>ava izdvajanje i utvrivanje svih zastupljenih prirodnih tipova orudnjenja u le!i*tu
(rudnom telu)%
g) Kategori#a,ija re#er$i <l1orita
lan 1
Razvrstavanje rezervi #luorita u kateorije 3, B i E0 vr*i se prema odred"ama l% 0.% do 0@% ovo
pravilnika i prema slede>im uslovima'
0) za 3 kateoriju'
a) u 3 kateoriju uvr*>uju se rezerve #luorita ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu) prve rupe
utvrene istra!nim rudarskim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja predvienih za
kateoriju 3 (ta"ela "r% --)?
") rezerve #luorita u le!i*tima (rudnim telima) drue i tre>e rupe ne razvrstavaju se u kateoriju
3?
v) pri utvrivanju rezervi #luorita kateorije 3, ekstrapola$ija nije dozvoljena?
1) za B kateoriju'
a) u B kateoriju uvr*>uju se rezerve #luorita ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu) prve i
drue rupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja predvienih za
kateoriju B (ta"ela "r% --), i to'
+ za prvu rupu le!i*ta (rudnih tela) rezerve #luorita utvruju se istra!nim rudarskim radovima i
istra!nim "u*enjem?
+ za druu rupu le!i*ta (rudnih tela) rezerve #luorita se utvruju istra!nim rudarskim radovima?
") rezerve u le!i*tima (rudnim telima) tre>e rupe ne razvrstavaju se u kateoriju B?
v) u B kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom van utvrenih kontura le!i*ta
(rudno tela), i to'
+ kod le!i*ta (rudnih tela) postojane mo>nosti i ujednaeno kvaliteta rezervi, najvi*e do 0I-
rastojanja izmeu istra!nih radova predvienih za kateoriju B?
+ kod le!i*ta (rudnih tela) kod kojih se rezerve kateorije B neposredno nastavljaju na rezerve
kateorije 3, najvi*e do 0I1 rastojanja izmeu istra!nih radova predvienih za kateoriju 3?
.) za E0 kateoriju'
a) u E0 kateoriju uvr*>uju se rezerve #luorita ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu) prve,
drue i tre>e rupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja
predvienih za kateoriju E0 (ta"ela "r% --), i to'
+ za prvu i druu rupu le!i*ta (rudnih tela) rezerve se utvruju istra!nim rudarskim radovima i
istra!nim "u*enjem?
+ za tre>u rupu le!i*ta (rudnih tela) rezerve se utvruju istra!nim rudarskim radovima?
") u E0 kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom van utvrenih kontura le!i*ta
(rudno tela), i to'
+ najvi*e do 0I. maksimalnih rastojanja izmeu istra!nih radova predvienih za odovaraju>u
rupu kateorije E0?
+ ako se rezerve kateorije E0 nastavljaju na rezerve kateorije 3, odnosno B, najvi*e do 0I1
rastojanja izmeu istra!nih radova predvienih za kateoriju 3, odnosno B%
32. =eldspat
a) -o.ela le/i0ta (r1."i' tela) <el.s2ata "a gr12e
lan 1!
Prema nainu pojavljivanja i veliini, le!i*ta (rudna tela) #eldspata razvrstavaju se u etiri rupe'
0) u prvu rupu uvr*>uju se !ina i soivasta le!i*ta (rudna tela) ije su rezerve ve>e od
0//%/// tona?
1) u druu rupu uvr*>uju se !ina i soivasta le!i*ta (rudna tela) sa rezervama od ./%/// od
0//%/// tona?
.) u tre>u rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) koja se javljaju u vidu manjih !inih, soivastih i
druih nepravilnih o"lika, sa rezervama do ./%/// tona?
-) u etvrtu rupu uvr*>uju se soivasta le!i*ta (rudna tela) "elo ranita razliitih dimenzija i
veliine (apliti)%
Prva, drua i tre>a rupa le!i*ta (rudnih tela) #eldspata iz stava 0% ovo lana deli se na dve
podrupe'
0) u prvu podrupu uvr*>uju se !ina le!i*ta (rudna tela)?
1) u druu podrupu uvr*>uju se soivasta le!i*ta (rudna tela)%
&etvrta rupa le!i*ta (rudnih tela) ne deli se na podrupe%
b) 3stra/i$a"je le/i0ta (r1."i' tela) <el.s2ata
lan 1"
Istra!ivanje le!i*ta (rudnih tela) #eldspata vr*i se prema odred"ama l% A% do C% ovo pravilnika,
s tim *to za utvrivanje i razvrstavanje rezervi kateorija 3, B i E0 moraju "iti ispunjeni i slede>i
uslovi'
0) maksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova, za pojedine rupe, odnosno podrupe le!i*ta
(rudnih tela) iznose'
Ta&'la &() 4
=rupa
le!i*ta
(rudnih tela)
Podrupe
rudnih
tela
8rste
istra!nih
radova
7aksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova u m
3 kateorija B kateorija E0 kateorija
po pru!anjupo padu po pru!anjupo padu po pru!anjupo padu
I Prva
podrupa
raskopi @/ + 0// + 0@/ +
"u*enje @/ ./ 0// ./ 0@/ A/
Drua
podrupa
"u*enje @/ @/ 0// 0// 0@/ 0@/
II Prva
podrupa
raskopi .@ + B/ + 0/@ +
"u*enje .@ 1@ B/ 1@ 0/@ @/
Drua
podrupa
"u*enje .@ .@ B/ B/ 0/@ 0/@
III Prva
podrupa
raskopi 1/ + -/ + A/ +
"u*enje 1/ 1/ -/ 1/ A/ -/
Drua
podrupa
"u*enje 1/ 1/ -/ -/ A/ A/
I8 + "u*enje A/ A/ 01/ 01/ 0C/ 0C/
1) istra!ivanje le!i*ta (rudnih tela) !ino tipa vr*i se raskopima po $eloj mo>nosti !i$e, a sa
istra!nim "u*otinama le!i*ta (rudno telo) se prese$a po padu, na odreenim nivoima% 6ad
le!i*te (rudno telo) nije mou>e otkriti raskopima, istra!ivanje se vr*i "u*enjem, kojim se
odreuje najvi*i istra!ni nivo?
.) istra!ivanje le!i*ta (rudnih tela) koja imaju o"lik soiva vr*i se "u*otinama, na rastojanjima
datim u ta"eli "r% -@?
-) proveravanje rezultata do"ijenih istra!nim radovima, naina orudnjenja, kvaliteta rezervi, kao
i o"ez"eenje reprezentativnih uzoraka za tehnolo*ka ispitivanja, vr*i se, za le!i*ta (rudna tela)
svih rupa, izradom eta!e upravno na pru!anje rudno tela, u o"imu ve>em od 0// m
.
%
$) 4.re5i$a"je )$aliteta re#er$i <el.s2ata
lan 1#
Odreivanje kvaliteta rezervi #eldspata vr*i se prema odred"ama l% D% do 00% ovo pravilnika, s
tim *to za odreivanje kvaliteta rezervi kateorija 3, B i E0 moraju "iti ispunjeni i slede>i uslovi'
0) opro"avanje se vr*i u svim istra!nim radovima, i to'
a) iz jezra "u*otine po sek$ijama du!ine do 0 m?
") metodom "razde'
+ u raskopima uraenim po mo>nosti, u sek$ijama du!ine do 1 m?
+ u eta!ama po pro#ilima postavljenim po mo>nosti, u sek$ijama do 1 m i na rastojanjima izmeu
pro#ila do 0/ m + kod le!i*ta rudnih tela etvrte rupe, odnosno na rastojanjima do @ m + kod
le!i*ta (rudnih tela) prve, drue i tre>e rupe?
1) deliminim hemijskim analizama vr*i se na svim uzetim pro"ama, odreivanje sadr!aja 5a1O
i 61O, kao i druih elemenata prema njihovom znaaju u sirovini?
.) kompletnim hemijskim analizama vr*i se na svim pro"ama uzetim iz eta!e i raskopa, kao i na
kompozitnim pro"ama iz jezra "u*otina, odreivanje sadr!aja 61O, 5a1O, :iO1, He1O., HeO,
3l1O., TiO1, 7O, EaO i u"itka !arenjem% 6ompozitne pro"e iz jezra "u*otina sastoje se'
+ od @ pojedinano uzetih pro"a za le!i*ta (rudna tela) prve, drue i tre>e rupe?
+ od 0/ pojedinano uzetih pro"a za le!i*ta (rudna tela) etvrte rupe?
-) tehnolo*ka svojstva mineralne sirovine odreuju se prema odred"ama lana 00% ovo
pravilnika, na uzor$ima do"ijenim iz kontrolnih eta!a%
g) Kategori#a,ija re#er$i <el.s2ata
lan 1$
Razvrstavanje rezervi #eldspata u kateorije 3, B i E0 vr*i se prema odred"ama l% 0.% do 0@%
ovo pravilnika i prema slede>im uslovima'
0) za 3 kateoriju'
a) u 3 kateoriju uvr*>uju se rezerve #eldspata ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja
predvienih za kateoriju 3 u ta"eli "r% -@ i uslovima iz lana 0@B% stav 0% ta% 1% do -% ovo
pravilnika?
") pri utvrivanju rezervi #eldspata kateorije 3, ekstrapola$ija nije dozvoljena?
1) za B kateoriju'
a) u B kateoriju uvr*>uju se rezerve #eldspata ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja
predvienih za kateoriju B u ta"eli "r% -@ i uslovima iz lana 0@B% ta% 1% do -% ovo pravilnika?
") u B kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom van utvrenih kontura le!i*ta
(rudnih tela) za rezerve kateorije 3, ako le!i*ta (rudna tela) imaju postojanu mo>nost,
ujednaen kvalitet i ako se ekstrapolirani "lokovi neposredno "ono naslanjaju na "lokove
kateorije 3, najvi*e do ./F rastojanja predvienih za istra!ne radove za kateoriju 3?
.) za E0 kateoriju'
a) u E0 kateoriju uvr*>uju se rezerve #eldspata ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja
predvienih za kateoriju E0?
") u E0 kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom van utvrenih kontura le!i*ta
(rudnih tela) rezervi kateorije B, ako rudna tela imaju postojanu mo>nost, ujednaen kvalitet i
ako se ekstrapola$ijom o"uhva>eni "lokovi neposredno "ono naslanjaju na "lokove kateorije
B, najvi*e do .@F rastojanja izmeu istra!nih radova predvienih za kateoriju B%
33. 5ra#it
a) -o.ela le/i0ta (r1."i' tela) gra<ita "a gr12e
lan 1!%
Prema eolo*kim uslovima, o"liku pojavljivanja i raspodeli ra#itne supstan$e, le!i*ta (rudna
tela) ra#ita razvrstavaju se u *est rupa'
0) u prvu rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) metamor#no tipa, koja se nalaze u
metamor#nim stenama vi*e stepena metamor#izma, slojevito ili soivasto o"lika du!ine vi*e
desetina metara i de"ljine nekoliko metara% =eolo*ki uslovi pojavljivanja su jednostavni, a
le!i*ta (rudna tela) su u manjoj meri tektonski poreme>ena% =ra#it je kristalast, ravnomerno
raspodeljen, a njeov sadr!aj u rudi je nizak (ispod 1/F)?
1) u druu rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) koja su isto enetsko tipa kao i le!i*ta (rudna
tela) prve rupe% :lojevi i soiva su manjih dimenzija ili su u o"liku *lira, !ili$a i nepravilno
razme*tenih mlazeva i imprena$ija u steni% =eolo*ki uslovi pojavljivanja su slo!eni?
.) u tre>u rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) koja pripadaju le!i*tima metamor#no tipa, a
nalaze se u metamor#nim stenama nisko stepena metamor#izma, slojevito su o"lika, du!ine
od vi*e desetina metara i de"ljine od nekoliko metara% =eolo*ki uslovi pojavljivanja su
jednostavni% =ra#it je kriptokristalast (amor#an) i #ino disperovan u steni% :adr!aj ra#ita u rudi
je nizak (naje*>e ispod 1/F)?
-) u etvrtu rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) koja su isto enetsko tipa, kao i le!i*ta
(rudna tela) tre>e rupe% 4avljaju se u o"liku horizontalnih, kosih i u"ranih slojeva i u o"liku
soiva, du!ine ve>e od ./ m, i promenljive de"ljine% =eolo*ki uslovi pojavljivanja su slo!eni%
=ra#it je kriptokristalast, a njeov sadr!aj u rudi je visok (iznad ./F)?
@) u petu rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) koja imaju osnovna o"ele!ja slina le!i*tima
(rudnim telima) etvrte rupe, ali su tektonski jako poreme>ena i javljaju se u o"liku iskidanih
slojeva, soiva, nezda i u druim nepravilnim o"li$ima% =eolo*ki uslovi pojavljivanja su vrlo
slo!eni?
A) u *estu rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) koja se javljaju u o"liku soiva i u razliitim
nepravilnim o"li$ima% =eolo*ki uslovi pojavljivanja su slo!eni% =ra#it je kristalast i endoeno je
porekla% Orudnjenje je imprena$iono tipa% =ra#itna supstan$a je nepravilno raspodeljena u
osnovnoj stenskoj masi, u vidu *lira i mlazeva%
b) 3stra/i$a"je le/i0ta (r1."i' tela) gra<ita
lan 1!1
Istra!ivanje le!i*ta (rudnih tela) ra#ita vr*i se prema odred"ama l% A% do C% ovo pravilnika, s
tim *to za utvrivanje i razvrstavanje rezervi kateorija 3, B i E0 maksimalna rastojanja izmeu
istra!nih radova, za pojedine rupe le!i*ta (rudnih tela), iznose'
Ta&'la &() 4!
=rupa
le!i*ta
(rudnih tela)
8rsta
istra!nih
radova
7aksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova u m
3 kateorija B kateorija E0 kateorija
po pru!anju po padu po pru!anju po padu po pru!anju po padu
I i III
"u*enje -/ ./ C/ A/ 01/ D/
smerni hodni$i + -/ + -/ + +
preni hodni$i 1@ + @/ + + +
II i I8
"u*enje ./ 1/ A/ -/ D/ A/
smerni hodni$i + ./ + ./ + +
preni hodni$i 1/ + -/ + + +
8
"u*enje + + + + -/ A/
smerni hodni$i + 1/ + 1/ + +
preni hodni$i 1/ + -/ + + +
uskopi -/ + + + + +
8I
smerni hodni$i + 0@ + 0@ + ./
preni hodni$i 0@ + ./ + ./ +
uskopi -/ + + + + +

$) 4.re5i$a"je )$aliteta re#er$i gra<ita
lan 1!2
Odreivanje kvaliteta rezervi ra#ita vr*i se prema odred"ama l% D% do 00% ovo pravilnika, s tim
*to za odreivanje kvaliteta rezervi ra#ita kateorija 3, B i E0, moraju "iti ispunjeni i slede>i
uslovi'
0) opro"avanje se vr*i u svim istra!nim radovima, i to'
a) na jezru "u*otine + po du!ini jezra, na svakom du!nom metru?
") u istra!nim rudarskim radovima + metodom "razde na rastojanju do @ m za le!i*ta (rudna
tela) prve i tre>e rupe, odnosno na rastojanju do 1 m za le!i*ta (rudna tela) drue, etvrte, pete
i *este rupe?
1) delimine hemijske analize vr*e se na svim uzetim pro"ama iz jezra istra!nih "u*otina i
istra!nih rudarskih radova% Deliminim hemijskim analizama utvruje se sadr!aj E i :?
.) kompletne hemijske analize vr*e se na kompozitnim pro"ama koje se sastoje od
pojedinanih pro"a jezra "u*otina, uzetih na du!ini od @ m% 6od istra!nih rudarskih radova,
kompozitne pro"e sastoje se od @ uzoraka uzetih uzastopno?
-) kompletnim hemijskim analizama odreuje se sadr!aj slede>ih komponenti' E, : i vr*i analiza
pepela kojom se odreuju :iO1, TiO1, 3l1O., He1O., EaO, 7O i alkalije?
@) pored analiza iz ta% 1% do -% ovo lana, mora se izvr*iti ispitivanje mineralo*ko i
ranulometrijsko sastava ra#ita%
g) Kategori#a,ija re#er$i gra<ita
lan 1!3
Razvrstavanje rezervi ra#ita u kateorije 3, B i E0 vr*i se prema odred"ama l% 0.% do 0@% ovo
pravilnika i prema slede>im uslovima'
0) za 3 kateoriju'
a) u 3 kateoriju uvr*>uju se rezerve ra#ita ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja
predvienih za kateoriju 3 (ta"ela "r% -A), i to'
+ za prvu, druu, tre>u i etvrtu rupu le!i*ta (rudnih tela) istra!ni radovi se izvode "u*enjem, a
proveravanje podataka vr*i se istra!nim rudarskim radovima, u o"imu koji u odnosu na ukupnu
du!inu istra!nih "u*enja za kateoriju 3 iznosi' za le!i*ta (rudna tela) prve i tre>e rupe +
najmanje -/F, a za le!i*ta drue i etvrte rupe + najmanje @/F?
+ za petu i *estu rupu le!i*ta (rudnih tela) istra!ivanja se vr*e rudarskim radovima?
") pri utvrivanju rezervi kateorije 3, ekstrapola$ija nije dozvoljena?
1) za B kateoriju'
a) u B kateoriju uvr*>uju se rezerve ra#ita ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe utvrene istra!nim radovima, u rani$ama maksimalnih rastojanja
predvienih za kateoriju B (ta"ela "r% -A), i to'
+ za prvu, druu, tre>u i etvrtu rupu le!i*ta (rudnih tela), istra!ni radovi se izvode "u*enjem, a
proveravanje podataka vr*i se istra!nim rudarskim radovima, u o"imu koji u odnosu na ukupnu
du!inu istra!nih "u*enja za kateoriju B iznosi' za le!i*ta (rudna tela) prve i tre>e rupe
najmanje 1/F, a za le!i*ta (rudna tela) drue i etvrte rupe najmanje -/F?
+ za petu i *estu rupu le!i*ta (rudnih tela) istra!ivanja se vr*e rudarskim radovima?
") u B kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom van kontura le!i*ta (rudno
tela) utvrenih za rezerve kateorije 3, ako le!i*te (rudno telo), odnosno deo rudno tela ima
postojanu mo>nost i kvalitet i ako se ekstrapolirani "lokovi neposredno "ono naslanjaju na
"lokove rezervi kateorije 3, najvi*e do ./F rastojanja izmeu istra!nih radova predvienih za
rezerve kateorije 3?
.) za E0 kateoriju'
a) u E0 kateoriju uvr*>uju se rezerve ra#ita ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja
predvienih za kateoriju E0 (ta"ela "r% -A), i to' istra!ni radovi za prvu, druu, tre>u, etvrtu i
petu rupu le!i*ta (rudnih tela) izvode se "u*enjem, a za *estu rupu rudarskim radovima?
") u E0 kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom van kontura le!i*ta (rudno
tela) utvrenih za rezerve kateorije B, ako le!i*te (rudno telo), odnosno njeov deo ima
postojanu mo>nost i kvalitet i ako se ekstrapola$ijom o"uhva>eni "lokovi neposredno "ono
naslanjaju na "lokove kateorije B, najvi*e do -/F rastojanja izmeu istra!nih radova
predvienih za kateoriju B%
34. ;olastonit
a) -o.ela le/i0ta (r1."i' tela) $olasto"ita "a gr12e
lan 1!4
Prema o"liku pojavljivanja, veliini, slo!enosti rae i ravnomernosti raspodele *tetnih
komponenti, le!i*ta (rudna tela) volastonita razvrstavaju se u tri rupe'
0) u prvu rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) svih o"lika pojavljivanja, slo!ene rae sa
ravnomernom raspodelom *tetnih komponenti odreenom koe#i$ijentom varija$ije do C/ i sa
rezervama rude ve>im od 0,///%/// tona?
1) u druu rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) soivasto i slojevito o"lika, slo!ene rae, sa
neravnomernom raspodelom *tetnih komponenti odreenom koe#i$ijentom varija$ije do 01/ i
rezervama rude od @//%/// do 0,///%/// tona?
.) u tre>u rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) soivasto i nepravilno o"lika, slo!ene rae,
sa izrazito neravnomernom raspodelom *tetnih komponenti odreenom koe#i$ijentom varija$ije
do 0@/ i sa rezervama rude do @//%/// tona%
b) 3stra/i$a"je le/i0ta (r1."i' tela) $olasto"ita
lan 1!
Istra!ivanje le!i*ta (rudnih tela) volastonita vr*i se prema odred"ama l% A% do C% ovo
pravilnika, s tim *to za utvrivanje i razvrstavanje rezervi kateorija 3, B i E0 maksimalna
rastojanja izmeu istra!nih radova, za pojedine rupe le!i*ta, iznose'
Ta&'la &() 4"
=rupa
le!i*ta
(rudnih tela)
8rsta
istra!nih
radova
7aksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova u m
3 kateorija B kateorija E0 kateorija
po pru!anju po padu po pru!anju po padu po pru!anju po padu
I zasek+eta!a ./ + ./ + ./ +
"u*enje B/ -/ 0// @/ 0@/ C/
rudarski radovi + @/ + + + +
II zasek+eta!a ./ + ./ + ./ +
"u*enje @/ ./ C/ A/ 01/ C/
rudarski radovi + ./ + + + +
III zasek+eta!a + + + + 0/ +
"u*enje + + + + 1/ 0@

$) 4.re5i$a"je )$aliteta re#er$i $olasto"ita
lan 1!!
Odreivanje kvaliteta rezervi volastonita vr*i se prema odred"ama l% D% do 00% ovo pravilnika,
s tim *to za odreivanje kvaliteta rezervi kateorija 3, B i E0 moraju "iti ispunjeni i slede>i uslovi'
0) za le!i*ta (rudna tela) prve i drue rupe, opro"avanje se vr*i u istra!nim rudarskim radovima
metodom "razde, u sek$ijama du!ine do 1 m% , istra!nim "u*otinama vr*i se opro"avanje
jezra "u*otine u sek$ijama do 1 m?
1) za le!i*ta (rudna tela) tre>e rupe, opro"avanje se vr*i u istra!nim rudarskim radovima
metodom "razde, u sek$ijama du!ine do 0 m% , istra!nim "u*otinama vr*i se opro"avanje
jezra "u*otine u sek$ijama do 0 m?
.) hemijskim analizama utvruje se sadr!aj :iO1 (slo"odno), EaO, He1O. i EO1, a zavisno od
namene + i sadr!aj druih korisnih i *tetnih komponenti?
-) za svaki tip orudnjenja utvruje se odovaraju>im metodama kvalitativan i kvantitativan
mineralo*ki sastav rude?
@) tehnolo*ka svojstva rude i tehnolo*ki parametri pro$esa proizvodnje kon$entrata volastonita
utvruju se u poluindustrijskom i industrijskom o"imu ispitivanja za rezerve kateorije 3 i B, a u
la"oratorijskom o"imu za rezerve kateorije E0%
g) Kategori#a,ija re#er$i $olasto"ita
lan 1!"
Razvrstavanje rezervi volastonita u kateorije 3, B i E0 vr*i se prema odred"ama l% 0.% do 0@%
ovo pravilnika i prema slede>im uslovima'
0) za 3 kateoriju'
a) u 3 kateoriju uvr*>uju se rezerve volastonita ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe utvrene istra!nim radovima, u rani$ama maksimalnih rastojanja
predvienih za kateoriju 3 (ta"ela "r% -B)?
") rezerve u le!i*tima (rudnim telima) tre>e rupe ne razvrstavaju se u kateoriju 3?
v) pri utvrivanju rezervi volastonita kateorije 3, ekstrapola$ija nije dozvoljena%
1) za B kateoriju'
a) u B kateoriju uvr*>uju se rezerve volastonita ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja
predvienih za kateoriju B (ta"ela "r% -B)?
") u B kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom izvan utvrenih kontura rezervi
kateorije 3 prve i drue rupe le!i*ta (rudnih tela), najvi*e do 0I. rastojanja izmeu istra!nih
radova predvienih za kateoriju 3 (ta"ela "r% -B)?
v) rezerve u le!i*tima (rudnim telima) tre>e rupe ne razvrstavaju se u kateoriju B?
.) za E0 kateoriju'
a) u E0 kateoriju uvr*>uju se rezerve volastonita ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja
predvienih za kateoriju E0 (ta"ela "r% -B), s tim *to delovi le!i*ta (rudno tela) prve rupe, koji
su soivasto i nepravilno o"lika, moraju "iti istra!eni na rastojanjima predvienim za tre>u
rupu le!i*ta da "i se njihove rezerve mole razvrstati u kateoriju E0?
") u E0 kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom van utvrenih kontura rezervi
kateorije B za le!i*ta (rudna tela) prve i drue rupe, najvi*e do 0I1 rastojanja izmeu istra!nih
radova predvienih za kateoriju B%
3%. 1eli ,o!siti
a) -o.ela le/i0ta beli' bo)sita "a gr12e
lan 1!#
Prema eolo*kim uslovima, strukturno+mor#olo*kim karakteristikama, veliini i ekonomskom
znaaju, le!i*ta "elih "oksita razvrstavaju se u tri rupe'
0) u prvu rupu uvr*>uju se le!i*ta "elih "oksita odreeno stratira#sko nivoa, slojevito tipa,
povr*ine preko -%/// m
1
(du!ina pru!anja pomno!ena du!inom zaleanja) i de"ljine preko 0,C/
m, "ez proslojaka povlatnih i podinskih lina?
1) u druu rupu uvr*>uju se le!i*ta "elih "oksita odreeno stratira#sko nivoa, slojevito i
nezdasto+soivasto tipa, povr*ine 1%/// do -%/// m
1
i de"ljine preko 0,C/ m, "ez proslojaka
povlatnih i podinskih lina?
.) u tre>u rupu uvr*>uju se le!i*ta "elih "oksita odreeno stratira#sko nivoa, slojevito i
nezdasto+soivasto tipa, povr*ine ispod 1%/// m
1
i de"ljine ispod 0,C/ m, "ez proslojaka
povlatnih i podinskih lina%
b) 3stra/i$a"je le/i0ta beli' bo)sita
lan 1!$
Istra!ivanje le!i*ta "elih "oksita vr*i se prema odred"ama l% A% do C% ovo pravilnika, s tim *to
za utvrivanje i razvrstavanje rezervi kateorija 3, B i E0, moraju "iti ispunjeni i slede>i uslovi'
0) maksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova (rudarski radovi, raskopi, "u*enje, kao i
kom"ina$ija istra!nih radova), za pojedine rupe le!i*ta, iznose'
Ta&'la &() 4#
=rupa
le!i*ta
(rudnih tela)
8rsta
istra!nih
radova
7aksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova u m
3 kateorija B kateorija E0 kateorija
po pru!anju po padu po pru!anju po padu po pru!anju po padu
I rudarski radovi A/ B/ B/ C/ C/ 0//
"u*enje ./ ./ A/ A/ C/ C/
II rudarski radovi @/ A/ A/ B/ B/ D/
"u*enje 1/ 1/ -/ -/ B/ B/
III rudarski radovi -/ @/ @/ A/ A/ C/
"u*enje 0@ 0@ ./ ./ A/ A/
1) prilikom istra!nih "u*enja kroz rudnu masu "elih "oksita mora se o"ez"editi najmanje B@F
neporeme>eno jezra%
$) 4.re5i$a"je )$aliteta re#er$i beli' bo)sita
lan 1"%
Odreivanje kvaliteta rezervi "elih "oksita vr*i se prema odred"ama l% D% do 00% ovo
pravilnika, s tim *to za odreivanje kvaliteta rezervi kateorija 3, B i E0, moraju "iti ispunjeni i
slede>i uslovi'
0) opro"avanje se vr*i metodom koja odovara uslovima pojavljivanja mineralne sirovine i
stepenu ravnomernosti raspodele korisnih i *tetnih komponenti?
1) pro"e se uzimaju iz istra!nih rudarskih radova (jamski radovi, okna, raskopi) i iz istra!nih
"u*otina?
.) ako je u le!i*tu prisutno vi*e tipova "elih "oksita, opro"avanje se vr*i metodom "razde po
sek$ijama% , jednom tipu i podtipu u istra!nim rudarskim radovima pro"a se uzima metodom
"razde na svaka dva metra, a iz "u*otina sa svako metra jezra% , druim sluajevima pro"e
se uzimaju i na kra>im intervalima (sek$ijama), zavisno od de"ljine tipa i podtipa "elih "oksita iz
koje se uzimaju pro"e?
-) za svaku uzetu pro"u vr*i se deliminom hemijskom analizom odreivanje sadr!aja 3l1O.,
:iO1, He1O., TiO1 i u"itka !arenjem?
@) kompletnim hemijskim analizama (kontrolne analize) vr*i se + na kompozitnim pro"ama
sastavljenim od 1/ pojedinanih pro"a "elih "oksita, kao i na pro"ama uzetim iz tipova i
podtipova zastupljenih u le!i*tu + odreivanje 3l1O., :iO1, He1O., TiO1, Er1O., 81O@, EaO, 7O,
5a1O, 61O i =% O% i odreivanje retkih elemenata spektralnom analizom?
A) mineralo*ki sastav "elih "oksita odreuje se rendenskim, di#eren$ijalno+termikim i termo+
ravimetrijskim analizama i analizama in#ra$rveno spektra, kao i druim metodama?
B) na osnovu hemijskih i mineralo*kih analiza odreuje se tip i podtip "elih "oksita kojima
pripadaju utvrene rezerve, prema slede>oj ta"eli'
Ta&'la &() 4$
T*+ 1
"emitski, "emitsko+kaolinitski
+,-.*+ /a0 1 /&'2*.34*0 +,-.*+ /&0 1 /&'2*.34,14a,l*n*.34*0
3l1O. min% A/F min% @@F
:iO1 maR% 1/F maR% 1/F
He1O. maR% @F maR% 0/F
T*+ 2
kaolinitsko+"emitski, kaolinitski
+,-.*+ /a0 1 /4a,l*n*.34*0 +,-.*+ /&0 1 /4a,l*n*.34,1&'2*.34*0
3l1O. maR% -@F min% -@F
:iO1 maR% -@F maR% -/F
He1O. maR% @F maR% @F
T*+ 3
"emitsko+hematitski i "emitsko+hematitsko+kaolinitski
+,-.*+ /a0 1 /&'2*.34,15'2a.*.34*0 +,-.*+ /&0 1 /&'2*.34,15'2a.*.34,14a,l*n*.34*0
3l1O. min% @/F min% -@F
:iO1 maR% 0@F min% 0@F
He1O. min% 0@F min% 0@F

g) Kategori#a,ija re#er$i beli' bo)sita
lan 1"1
Razvrstavanje rezervi "elih "oksita u kateorije 3, B i E0 vr*i se prema odred"ama l% 0.% do 0@%
ovo pravilnika i prema slede>im uslovima'
0) u 3 kateoriju uvr*>uju se rezerve "elih "oksita ije su dimenzije u le!i*tu odovaraju>e
rupe utvrene istra!nim rudarskim radovima ili kom"ina$ijom istra!nih rudarskih radova i
istra!nih "u*enja, a izuzetno i kom"ina$ijom istra!nih "u*enja i povr*inskih istra!nih radova
(raskopi i plitka okna), u rani$ama maksimalnih rastojanja predvienih za kateoriju 3 (ta"ela
"r% -C)?
1) u B kateoriju uvr*>uju se rezerve "elih "oksita ije su dimenzije u le!i*tu odovaraju>e
rupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja predvienih za
kateoriju B (ta"ela "r% -C)?
.) u E0 kateoriju uvr*>uju se rezerve "elih "oksita ije su dimenzije u le!i*tu odovaraju>e
rupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja predvienih za
kateoriju E0 (ta"ela "r% -C)?
-) pri utvrivanju rezervi "elih "oksita kateorija 3, B i E0, ekstrapola$ija nije dozvoljena%
3(. >ijatomit
a) -o.ela le/i0ta (r1."i' tela) .ijato+ita "a gr12e
lan 1"2
Prema eolo*kim uslovima, o"liku, veliini i kvalitetu rezervi i njeovoj ujednaenosti, le!i*ta
(rudna tela) dijatomita (dijatomejske zemlje) razvrstavaju se u tri rupe'
0) u prvu rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) dijatomita koja se javljaju u o"liku pravilnih
kontinualnih slojeva ili ve>ih soiva pravilno o"lika, eolo*ki uslovi pojavljivanja su im
jednostavni, nisu poreme>ena ili su malo poreme>ena postrudnom tektonikom? de"ljine i kvalitet
rezervi su ujednaeni? rezerve iznose od 1,///%/// do 0/,///%/// tona i prema koliini rezervi
pripadaju srednjim do velikim le!i*tima?
1) u druu rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) dijatomita koja se javljaju u o"liku slojeva,
manjih soiva i ponekad proslojaka, eolo*ki uslovi pojavljivanja su slo!eniji u odnosu na prvu
rupu le!i*ta (rudnih tela)? slojevi su poreme>eni postrudnom tektonikom ili su im dejstvom
erozije de"ljina i kontinuitet smanjeni, de"ljina i kvalitet rezervi su ujednaeni ili neznatno
variraju? rezerve iznose od @//%/// do 1,///%/// tona i prema koliini rezervi pripadaju
le!i*tima srednje veliine?
.) u tre>u rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) dijatomita koja se javljaju u o"liku soiva i
nepravilnih masa, ree slojeva, eolo*ki uslovi pojavljivanja su slo!eni usled dejstva postrudne
tektonike ili erozije, usled ea su kontinuitet i de"ljina znatno smanjeni, de"ljina i kvalitet
rezervi su im ujednaeni ili neznatno variraju po vertikali i horizontali, rezerve iznose do @//%///
tona i prema koliini rezervi pripadaju malim le!i*tima%
b) 3stra/i$a"je le/i0ta (r1."i' tela) .ijato+ita
lan 1"3
Istra!ivanje le!i*ta (rudnih tela) dijatomita vr*i se prema odred"ama l% A% do C% ovo pravilnika,
s tim *to za utvrivanje i razvrstavanje rezervi kateorija 3, B i E0 maksimalna rastojanja izmeu
istra!nih radova ("u*enje, plitka okna, raskopi, rudarski radovi ili kom"ina$ija istra!nih radova),
za pojedine rupe le!i*ta, iznose'
Ta&'la &() %
=rupa le!i*ta
(rudnih tela)
7aksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova u m
3 kateorija B kateorija E0 kateorija
Prva A/ 01/ 1-/
Drua @/ 0// 0@/
Tre>a 1@ @/ 0//

$) 4.re5i$a"je )$aliteta re#er$i .ijato+ita
lan 1"4
Odreivanje kvaliteta rezervi dijatomita vr*i se prema odred"ama l% D% do 00% ovo pravilnika, s
tim *to za odreivanje kvaliteta rezervi kateorija 3, B i E0 moraju "iti ispunjeni i slede>i uslovi'
0) opro"avanje se vr*i metodom koja odovara uslovima pojavljivanja mineralne sirovine i
stepenu ravnomernosti raspodele korisnih i *tetnih komponenti?
1) pro"e se uzimaju iz svih istra!nih radova, i to' iz istra!nih "u*otina + sa svako du!no metra
rudno intervala, u sek$ijama du!ine do 0 m, a iz plitkih okana, raskopa i istra!nih rudarskih
radova + metodom "razde, u sek$ijama du!ine do 0 m?
.) hemijski i mineralo*ki sastav dijatomita utvruje se na osnovu kompletnih hemijskih i
mineralo*kih analiza, prema nameni sirovine?
-) tehnolo*ka svojstva dijatomita utvruju se na osnovu srednje uzorka iz svih istra!nih
"u*otina i okana ili iz istra!nih rudarskih radova, i to' za rezerve kateorija 3 i B u
la"oratorijskom i poluindustrijskom o"imu, a za rezerve kateorije E0 u la"oratorijskom o"imu
ispitivanja%
g) Kategori#a,ija re#er$i .ijato+ita
lan 1"
Razvrstavanje rezervi dijatomita u kateorije 3, B i E0 vr*i se prema odred"ama l% 0.% do 0@%
ovo pravilnika i prema slede>im uslovima'
0) za 3 kateoriju'
a) u 3 kateoriju uvr*>uju se rezerve dijatomita ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe utvrene istra!nim radovima ("u*enje, plitka okna, raskopi, rudarski
radovi), u rani$ama maksimalnih rastojanja predvienih za kateoriju 3 (ta"ela "r% @/), s tim *to
sloj dijatomita mora "iti najmanje na jednom karakteristinom mestu preseen i istra!en od
povlate do podine istra!nim rudarskim radom?
") pri utvrivanju rezervi dijatomita kateorije 3, nije dozvoljena ekstrapola$ija?
1) za B kateoriju'
a) u B kateoriju uvr*>uju se rezerve dijatomita ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja
predvienih za kateoriju B (ta"ela "r% @/)?
") u B kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom van utvrenih kontura le!i*ta
(rudnih tela), i to'
+ ekstrapola$ijom rezervi kateorije 3, najvi*e do 0I1 rastojanja izmeu istra!nih radova
predvienih za kateoriju 3?
+ ekstrapola$ijom rezervi kateorije B najvi*e do 0I1 rastojanja izmeu istra!nih radova
("u*enja) predvienih za kateoriju B?
.) za E0 kateoriju'
a) u E0 kateoriju uvr*>uju se rezerve dijatomita ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe utvrene istra!nim radovima ("u*enjem) u rani$ama maksimalnih
rastojanja predvienih za kateoriju E0 (ta"ela "r% @/)?
") u E0 kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom van utvrenih kontura le!i*ta
(rudnih tela), i to'
+ ekstrapola$ijom rezervi kateorije B najvi*e do veliine rastojanja izmeu istra!nih radova
predvienih za rezerve kateorije B?
+ ekstrapola$ijom rezervi kateorije E0 najvi*e do 0I1 rastojanja izmeu istra!nih radova
("u*enja) predvienih za rezervu kateorije E0%
3). Perlit
a) -o.ela le/i0ta (r1."i' tela) 2erlita "a gr12e
lan 1"!
Prema veliini, strukturno+mor#olo*kim karakteristikama i stepenu ravnomernosti raspodele
mineralne komponente, le!i*ta (rudna tela) perlita razvrstavaju se u tri rupe'
0) u prvu rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) perlita postojane rae i ravnomerno kvaliteta
rezervi, kod kojih ue*>e neekspandirano dela mase varira do 0/F, koja su tektonski
neporeme>ena ili veoma malo poreme>ena i sa rezervama preko 0,///%/// tona?
1) u druu rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) perlita nepostojane rae i ravnomerno do
neravnomerno kvaliteta rezervi kod kojih ue*>e neekspandirano dela mase varira do 1/F,
koja su tektonski poreme>ena ili neporeme>ena i sa rezervama od A//%/// do 0,///%/// tona?
.) u tre>u rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) perlita nepostojane rae i neravnomerno
kvaliteta rezervi, kod kojih ue*>e neekspandirano dela mase iznosi preko 1/F, koja su
tektonski poreme>ena ili neporeme>ena i sa rezervama od .//%/// do A//%/// tona%
b) 3stra/i$a"je le/i0ta (r1."i' tela) 2erlita
lan 1""
Istra!ivanje le!i*ta (rudnih tela) perlita vr*i se prema odred"ama l% A% do C% ovo pravilnika, s
tim *to za utvrivanje i razvrstavanje rezervi kateorija 3, B i E0 maksimalna rastojanja izmeu
istra!nih radova ("u*enje, ili "u*enje u kom"ina$iji sa rudarskim radovima), za pojedine rupe
le!i*ta (rudnih tela), iznose'
Ta&'la &() 1
=rupa le!i*ta
(rudnih tela)
7aksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova u m
3 kateorija B kateorija E0 kateorija
I A/ 01/ 0C/
II @/ 0// 0@/
III -/ C/ 01/

$) 4.re5i$a"je )$aliteta re#er$i 2erlita
lan 1"#
Odreivanje kvaliteta rezervi perlita vr*i se prema odred"ama l% D% do 00% ovo pravilnika, s tim
*to za odreivanje kvaliteta rezervi kateorija 3, B i E0, moraju "iti ispunjeni i slede>i uslovi'
0) da se za svako le!i*te (rudno telo) eksperimentalno odredi metoda opro"avanja, a rastojanja
izmeu pro"a da iznose'
a) za le!i*ta (rudna tela) prve i drue rupe + do @ m?
") za le!i*ta (rudna tela) tre>e rupe + do . m?
1) kvalitet perlita odreuje se hemijskim i mineralo*kim ispitivanjima, a utvruju se i
temperatura, pro$ent i stepen ekspandiranja, koe#i$ijent toplotne provodljivosti ekspandirano
perlita, otpornost na kiseline, stepen #iltra$ije, akustina izola$ija, vatrostalnost i druo?
.) prema stepenu ekspandiranja, perlit se deli na etiri vrste, koje posle ekspandiranja imaju
slede>u zapreminsku te!inu'
a) perlit prve vrste do C/ kIm
.
?
") perlit drue vrste od C/ do 0@/ kIm
.
?
v) perlit tre>e vrste od 0@/ do 1// kIm
.
?
) perlit etvrte vrste od 1// do 1@/ kIm
.
%
g) Kategori#a,ija re#er$i 2erlita
lan 1"$
Razvrstavanje rezervi perlita u kateoriji 3, B i E0 vr*i se prema odred"ama l% 0.% do 0@% ovo
pravilnika i prema slede>im uslovima'
0) za 3 kateoriju'
a) u 3 kateoriju uvr*>uju se rezerve perlita ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja
predvienih za kateoriju 3 (ta"ela "r% @0)?
") pri utvrivanju rezervi perlita kateorije 3, nije dozvoljena ekstrapola$ija?
1) za B kateoriju'
a) u B kateoriju uvr*>uju se rezerve perlita ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja
predvienih za kateoriju B (ta"ela "r% @0)?
") u B kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom van utvrenih kontura le!i*ta
(rudnih tela) 3 kateorije, i to'
+ za le!i*ta (rudna tela) u #azi eksploata$ije, najvi*e do 0I1 maksimalnih rastojanja izmeu
istra!nih radova predvienih za odovaraju>u rupu u kateoriji 3?
+ za le!i*ta (rudna tela) u #azi istra!ivanja, najvi*e do 0I. maksimalnih rastojanja izmeu
istra!nih radova predvienih za odovaraju>u rupu u kateoriji 3?
.) za E0 kateoriju'
a) u E0 kateoriju uvr*>uju se rezerve perlita ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja
predvienih za kateoriju E0 (ta"ela "r% @0)?
") u E0 kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom van utvrenih kontura le!i*ta
(rudnih tela) kateorije B, i to'
+ za le!i*ta (rudna tela) u #azi eksploata$ije, najvi*e do 0I1 maksimalnih rastojanja izmeu
istra!nih radova predvienih za odovaraju>u rupu u kateoriji B?
+ za le!i*ta (rudna tela) u #azi istra!ivanja, najvi*e do 0I. maksimalnih rastojanja izmeu
istra!nih radova predvienih za odovaraju>u rupu u kateoriji B%
3*. Sirovine za 'ementnu industriju /lapor'i i !renja'i0
a) -o.ela le/i0ta (r1."i' tela) siro$i"a #a ,e+e"t"1 i".1strij1 (la2or,i i )re("ja,i) "a
gr12e i 2o.gr12e
lan 1#%
Prema enetskim karakteristikama, slo!enosti o"lika i veliini, le!i*ta (rudna tela) sirovina za
$ementnu industriju + lapor$i i krenja$i (u daljem tekstu' lapor$i i krenja$i) razvrstavaju se u tri
rupe'
0) u prvu rupu uvr*>uju se marinska i jezerska sedimentna le!i*ta (rudna tela) lapora$a i
krenjaka, koja imaju o"lik "ankova i slojeva, horizontalna su ili "lao nanuta, srednje
mo>nosti, ve>e od 1@ m i sa rezervama preko ./,///%/// tona?
1) u druu rupu uvr*>uju se marinska i jezerska sedimentna le!i*ta (rudna tela) lapora$a i
krenjaka, koja imaju o"lik "ankova, soiva, slojeva i nepravilan o"lik, mo>nosti od 0/ do 1@ m i
rezerve od 0/,///%/// do ./,///%/// tona?
.) u tre>u rupu uvr*>uju se marinska i jezerska sedimentna i nanosna (rasipna) le!i*ta (rudna
tela) lapora$a i krenjaka slojevito, soivasto i druo nepravilno o"lika, ili koja imaju o"lik
krupnih "lokova *ljunka ili peska neujednaene sortiranosti, izraenih od #ramenata krenjaka
i lapora$a% :rednje su mou>nosti do 0/ m i sa rezervama manjim od 0/,///%/// tona%
:vaka rupa le!i*ta (rudnih tela) lapora$a i krenjaka iz stava 0% ovo lana, zavisno od
ravnomernosti raspodele osnovnih korisnih komponenti i od strukturno+tektonskih karakteristika,
deli se na dve podrupe, i to'
0) u prvu podrupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) lapora$a i krenjaka postojane de"ljine,
ujednaeno kvaliteta korisnih komponenti i sa niskim sadr!ajem *tetnih komponenti, sa
koe#i$ijentom varija$ije manjim od C/ i koe#i$ijentom ujednaenosti ve>im od /,@A?
1) u druu podrupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) lapora$a i krenjaka nepostojane de"ljine,
neujednaeno kvaliteta korisnih komponenti i sa pove>anim sadr!ajem *tetnih komponenti, sa
koe#i$ijentom varija$ije ve>im od C/ i koe#i$ijentom ujednaenosti manjim od /,@@%
b) 3stra/i$a"je le/i0ta (r1."i' tela) la2ora,a i )re("ja)a
lan 1#1
Istra!ivanje le!i*ta (rudnih tela) lapora$a i krenjaka vr*i se prema odred"ama l% A% do C% ovo
pravilnika, s tim *to za utvrivanje i razvrstavanje rezervi kateorija 3, B i E0 maksimalna
rastojanja izmeu istra!nih radova ("u*enje ili kom"ina$ija "u*enja i raskopa, kao i osmatranje
otvorenih pro#ila), za pojedine rupe i podrupe le!i*ta (rudnih tela), iznose'
Ta&'la &() 2
=rupa
le!i*ta
(rudnih tela)
Podrupa
le!i*ta
(rudnih tela)
7aksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova u m
3 kateorija B kateorija E0 kateorija
I Prva 0// 1// -//
Drua B@ 0@/ .//
II Prva B@ 0@/ .//
Drua @/ 0// 1//
III Prva -/ C/ 0A/
Drua 1/ -/ C/

$) 4.re5i$a"je )$aliteta re#er$i la2ora,a i )re("ja)a
lan 1#2
Odreivanje kvaliteta rezervi lapora$a i krenjaka vr*i se prema odred"ama l% D% do 00% ovo
pravilnika, s tim *to za odreivanje kvaliteta rezervi kateorija 3, B i E0 moraju "iti ispunjeni i
slede>i uslovi'
0) opro"avanje se vr*i iz jezra "u*otine, i to'
a) za delimine hemijske analize, iz le!i*ta (rudnih tela) svih rupa i podrupa, na svakih 0 do 1
metra du!ine?
") za kompletne hemijske analize iz le!i*ta (rudnih tela) prve i drue rupe, na svakih 0/
metara, a za le!i*ta (rudna tela) tre>e rupe, na svakih @ metara du!ine?
1) mineralo*ko+petrora#ska i rendenska ispitivanja vr*e se na uzor$ima uzetim iz istra!nih
"u*otina, a #iziko+mehanika ispitivanja i na uzor$ima uzetim sa otvorenih pro#ila?
.) hemijskom analizom deliminih pro"a odreuju se EaEO. i 7EO., a kod kompletnih pro"a
odreuju se osnovne komponente' EaO, :iO1, 3l1O., He1O. i u"itak !arenjem, kao i *tetne
komponente' 7O, :O., 5a1O, 61O, 7nO i P1O@?
-) radi o$ene kvaliteta rezervi, odreuje se i koe#i$ijent za*ti>enja, kao i aluminatni, silikatni i
hidraulini modul%
g) Kategori#a,ija re#er$i la2ora,a i )re("ja)a
lan 1#3
Razvrstavanje rezervi lapora$a i krenjaka u kateorije 3, B i E0 vr*i se prema odred"ama l%
0.% do 0@% ovo pravilnika i prema slede>im uslovima'
0) za 3 kateoriju'
a) u 3 kateoriju uvr*>uju se rezerve lapora$a i krenjaka ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom
telu) odovaraju>e rupe i podrupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih
rastojanja predvienih za kateoriju 3 (ta"ela "r% @1)?
") kod utvrivanja rezervi lapora$a i krenjaka kateorije 3, nije dozvoljena ekstrapola$ija?
1) za B kateoriju'
a) u B kateoriju uvr*>uju se rezerve lapora$a i krenjaka ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom
telu) odovaraju>e rupe i podrupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih
rastojanja predvienih za kateoriju B (ta"ela "r% @1)?
") u B kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom van utvrenih kontura le!i*ta
(rudno tela), najvi*e do 0I- maksimalnih rastojanja izmeu istra!nih radova predvienih za
odovaraju>u rupu i podrupu u kateoriji B?
.) za E0 kateoriju'
a) u E0 kateoriju uvr*>uju se rezerve lapora$a i krenjaka ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom
telu) odovaraju>e rupe i podrupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih
rastojanja predvienih za kateoriju E0 (ta"ela "r% @1)?
") u E0 kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom van utvrenih kontura le!i*ta
(rudno tela), najvi*e do 0I. maksimalnih rastojanja izmeu istra!nih radova predvienih za
odovaraju>u rupu i podrupu u kateoriji E0%
3-. <u#
a) -o.ela le/i0ta (r1."i' tela) t1<a "a gr12e
lan 1#4
Prema mor#olo*kim karakteristikama, veliini, slo!enosti rae, ujednaenosti sastava i
tektonskoj poreme>enosti, le!i*ta (rudna tela) tu#a (pu$olansko) razvrstavaju se u tri rupe'
0) u prvu rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) tu#a prete!no slojevito i soivasto o"lika,
ujednaene mo>nosti i sastava, tektonski neporeme>ena i sa rezervama ve>im od A//%///
tona?
1) u druu rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) tu#a prete!no slojevito i soivasto o"lika,
naje*>e ujednaene mo>nosti i sastava, sa postrudnim de#orma$ijama koje "itno ne utiu na
uslove ekstrapola$ije i sa rezervama manjim od A//%/// tona% Druoj rupi pripadaju i le!i*ta
(rudna tela) tu#a promenljive mo>nosti i sastava (ili samo promenljivo sastava) po vertikali ili
horizontali, sa postrudnim de#orma$ijama koje "itno utiu na uslove eksploata$ije ili "ez tih
de#orma$ija i sa rezervama ve>im od A//%/// tona?
.) u tre>u rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) tu#a prete!no slojevito i soivasto o"lika,
promenljive mo>nosti i sastava, sa postrudnim de#orma$ijama koje "itno utiu na uslove
eksploata$ije ili "ez tih de#orma$ija i sa rezervama manjim od A//%/// tona%
b) 3stra/i$a"je le/i0ta (r1."i' tela) t1<a
lan 1#
Istra!ivanje le!i*ta (rudnih tela) tu#a vr*i se prema odred"ama l% A% do C% ovo pravilnika, s tim
*to za utvrivanje i razvrstavanje rezervi kateorija 3, B i E0 moraju "iti ispunjeni i slede>i uslovi'
0) maksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova (povr*inski radovi i "u*enja, a izuzetno i
rudarski radovi), za pojedine rupe le!i*ta, iznose'
Ta&'la &() 3
=rupa
le!i*ta
(rudnih tela)
7aksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova u m
3 kateorija B kateorija E0 kateorija
I ./ A/ 01/
II 1@ @/ 0//
III 1/ -/ C/
1) za proraun rezervi mou se u kom"ina$iji sa istra!nim radovima koristiti i eksploata$ioni
radovi ako njihova rastojanja odovaraju rastojanjima datim u ta"eli iz take 0% ovo lana%
$) 4.re5i$a"je )$aliteta re#er$i t1<a
lan 1#!
Odreivanje kvaliteta rezervi tu#a vr*i se prema odred"ama l% D% do 00% ovo pravilnika, s tim
*to za odreivanje kvaliteta rezervi kateorija 3, B i E0 moraju "iti ispunjeni i slede>i uslovi'
0) ispitivanje kvaliteta vr*i se na pojedinanim pro"ama koje su uzete metodom "razde iz
istra!nih rudarskih radova na rastojanju do @ metara, a iz istra!no "u*enja, iz svako rudno
intervala u sek$ijama du!ine do @ metara?
1) analize se vr*e na svim pojedinano uzetim pro"ama, kao i na kompozitnim pro"ama?
.) o"im i vrsta la"oratorijskih ispitivanja pro"a aktivno tu#a utvruju se prema propisima o
juoslovenskim standardima?
-) odreivanje kvaliteta tu#a vr*i se i mineralo*ko+petrora#skim, termikim i rendenskim
ispitivanjima?
@) tehnolo*ka ispitivanja vr*e se na kompozitnim pro"ama koje su sastavljene od pojedinanih
pro"a po tipovima tu#a, odnosno na svakih 0//%/// t rezervi vr*i se po jedna tehnolo*ka
analiza%
g) Kategori#a,ija re#er$i t1<a
lan 1#"
Razvrstavanje rezervi tu#a u kateorije 3, B i E0 vr*i se prema odred"ama l% 0.% do 0@% ovo
pravilnika i prema slede>im uslovima'
0) za 3 kateoriju'
a) u 3 kateoriju uvr*>uju se rezerve tu#a ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu) odovaraju>e
rupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja predvienih za
kateoriju 3 (ta"ela "r% @.)?
") pri utvrivanju rezervi tu#a kateorije 3, ekstrapola$ija nije dozvoljena?
1) za B kateoriju'
a) u B kateoriju uvr*>uju se rezerve tu#a ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu) odovaraju>e
rupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja predvienih za
kateoriju B (ta"ela "r% @.)?
") u B kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom van utvrenih kontura le!i*ta
(rudnih tela) za rezerve kateorije 3, prve, drue i tre>e rupe, najvi*e do 0I. rastojanja izmeu
istra!nih radova predvienih za kateoriju 3?
.) za E0 kateoriju'
a) u E0 kateoriju uvr*>uju se rezerve tu#a ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu) odovaraju>e
rupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja predvienih za
kateoriju E0 (ta"ela "r% @.)?
") u E0 kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom van utvrenih kontura le!i*ta
(rudnih tela) za rezerve kateorije B, prve, drue i tre>e rupe, najvi*e do 0I1 rastojanja izmeu
istra!nih radova predvienih za kateoriju B%
46. <ehni!i graevins!i !amen
a) -o.ela le/i0ta (r1."i' tela) te'"i()og gra5e$i"s)og )a+e"a "a gr12e i 2o.gr12e
lan 1##
Prema slo!enosti rae, mo>nosti i karakteristikama kvaliteta, le!i*ta (rudna tela) tehniko
raevinsko kamena razvrstavaju se u dve rupe'
0) u prvu rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) tehniko raevinsko kamena jednostavne
rae, postojane mo>nosti i ujednaeno kvaliteta (promena kvaliteta sirovine u ukupnoj masi
varira do 0/F), koja su naje*>e tektonski neporeme>ena?
1) u druu rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) tehniko raevinsko kamena slo!ene
rae, promenljive mo>nosti i neujednaeno kvaliteta (promena kvaliteta sirovine u ukupnoj
masi varira do 1@F), koja su tektonski znatnije poreme>ena?
Prema sastavu i enetskim karakteristikama, le!i*ta (rudna tela) tehniko raevinsko
kamena svake rupe iz stava 0% ovo lana dele se na dve podrupe'
0) u prvu podrupu uvr*>uju se sedimentna i metamor#na le!i*ta (rudna tela) koja imaju
kar"onatni sastav?
1) u druu podrupu uvr*>uju se mamatska, sedimentna i metamor#na le!i*ta (rudna tela) koja
imaju kvar$no+silikatni sastav%
b) 3stra/i$a"je le/i0ta (r1."i' tela) te'"i()og gra5e$i"s)og )a+e"a
lan 1#$
Istra!ivanje le!i*ta (rudnih tela) tehniko raevinsko kamena vr*i se prema odred"ama l% A%
do C% ovo pravilnika, s tim *to za utvrivanje i razvrstavanje rezervi kateorija 3, B i E0
maksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova (rudarskih radova), za pojedine rupe i
podrupe le!i*ta (rudnih tela), iznose'
Ta&'la &() 4
=rupa
le!i*ta
(rudnih tela)
Podrupa
le!i*ta
(rudnih tela)
7aksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova u m
3 kateorija B kateorija E0 kateorija
I
Prva 0// 1// .//
Drua C/ 0A/ 1-/
II
Prva A/ 01/ 0C/
Drua @/ 0// 0@/

$) 4.re5i$a"je )$aliteta re#er$i te'"i()og gra5e$i"s)og )a+e"a
lan 1$%
Odreivanje kvaliteta rezervi tehniko raevinsko kamena vr*i se prema odred"ama l% D%
do 00% ovo pravilnika, s tim *to za odreivanje kvaliteta rezervi kateorija 3, B i E0, moraju "iti
ispunjeni i slede>i uslovi'
0) odreivanje kvaliteta rezervi le!i*ta (rudnih tela) tehniko raevinsko kamena vr*i se'
a) deliminim la"oratorijskim analizama, kojim se odreuje' vrsto>a na pritisak u suvom i
vodom zasi>enom stanju, otpornosti prema ha"anju struanjem, upijanje vode, postojanost za
zamrzavanje, zapreminska te!ina i sadr!aj sul#ida i sul#ata, ako se sirovina koristi kao areat
za "eton?
") kompletnim la"oratorijskim analizama, kojima se odreuje' vrsto>a na pritisak (u suvom,
vodom zasi>enom stanju i posle 1@ $iklusa zamrzavanja), otpornost prema ha"anju struanjem,
otpornost ivi$a prema udaru, otpornost prema ha"anju (G=os A"gelesG metoda), postojanost na
zamrzavanje, poroznost i ustina, zapreminska i spe$i#ina te!ina, upijanje vode, mineralo*ko+
petrora#ski sastav i sadr!aj sul#ida i sul#ata, ako se sirovina koristi kao areat za "eton?
1) zavisno od veliine i rupe le!i*ta i kateorije rezervi, "roj deliminih i kompletnih analiza,
iznosi'
Ta&'la &()
Rezerve
u m
.
=rupa le!i*ta
(rudnih tela)
Broj analiza
3 kateorija B kateorija E0 kateorija
kompletne delimine kompletne delimine kompletne delimine
Do . miliona I 1 01 do 0@ 0 @ do C + . do @
II 1 0@ do 1/ 0 0/ do 0@ + @ do 0/
Od . do @ miliona I . 0@ do 1/ 1 C do 01 + @ do C
II . 1/ do 1@ 1 0/ do 1/ + 0/ do 0@
Od @ do 0/ miliona I - 1/ do ./ . 01 do 0@ 0 C do 01
II - 1@ do .@ . 1/ do ./ 0 0@ do 1/
Preko 0/ miliona I - ./ do -/ - 0@ do 1/ 0 01 do 0@
II - .@ do -@ . ./ do -/ 0 1/ do 1@
.) koliina jedno uzorka za utvrivanje kvaliteta tehniko raevinsko kamena iznosi'
a) za delimine la"oratorijske analize'
+ iz istra!nih rudarskih radova, najmanje 1 ko$ke, pojedinanih dimenzija 0C R 0C R 0C $m?
+ iz istra!nih "u*otina, najmanje 1 m jezra, u jednom ili vi*e komada?
") za kompletne la"oratorijske analize'
+ iz istra!nih rudarskih radova, najmanje - ko$ke, pojedinanih dimenzija 0C R 0C R 0C $m?
+ iz istra!nih "u*otina, najmanje @ m jezra, u jednom ili vi*e komada%
g) Kategori#a,ija re#er$i te'"i()og gra5e$i"s)og )a+e"a
lan 1$1
Razvrstavanje rezervi tehniko raevinsko kamena u kateorije 3, B i E0 vr*i se prema
odred"ama l% 0.% do 0@% ovo pravilnika i prema slede>im uslovima'
0) za 3 kateoriju'
a) u 3 kateoriju uvr*>uju se rezerve tehniko raevinsko kamena ije su dimenzije u le!i*tu
(rudnom telu) odovaraju>e rupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih
rastojanja predvienih za kateoriju 3 (ta"ela "r% @-)?
") pri utvrivanju rezervi tehniko raevinsko kamena kateorije 3, nije dozvoljena
ekstrapola$ija?
1) za B i E0 kateoriju'
a) u B i E0 kateoriju uvr*>uju se rezerve tehniko raevinsko kamena ije su dimenzije u
le!i*tu (rudnom telu) odovaraju>e rupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama
maksimalnih rastojanja predvienih za kateorije B i E0 (ta"ela "r% @-)?
") u B i E0 kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom van utvrenih kontura
le!i*ta (rudno tela), najvi*e do 0I- maksimalnih rastojanja izmeu istra!nih radova predvienih
za odovaraju>u rupu i podrupu u kateoriji B i E0%
41. 3rhite!tons!o$graevins!i !amen /u!rasni !amen0
a) -o.ela le/i0ta (r1."i' tela) ar'ite)to"s)o*gra5e$i"s)og )a+e"a "a gr12e
lan 1$2
Prema vrsti stena, o"liku pojavljivanja, veliini i o*te>enosti stenske mase usled tektonsko
pokreta, hidrotermalnom pro$esu i druim uti$ajima, le!i*ta (rudna tela) arhitektonsko+
raevinsko kamena (u daljem tekstu' ukrasni kamen) razvrstavaju se u *est rupa'
0) u prvu rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) ukrasno kamena koja ine sedimentne stene%
4avljaju se u vidu slojeva ili soiva% 8elikih su dimenzija i sadr!e preko A//%/// m
.
rezervi
stenske mase% 2ahva>enost tektonskim pokretima je neznatna i "itno ne utie na iskori*>enje
stenske mase?
1) u druu rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) ukrasno kamena koja ine sedimentne stene%
4avljaju se u vidu slojeva ili soiva, malih su dimenzija i sadr!e do @//%/// m
.
rezervi stenske
mase% Tektonskim pokretima su neznatno zahva>ena, *to ne utie na iskori*>enje stenske
mase?
.) u tre>u rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) ukrasno kamena koja ine metamor#ne stene%
4avljaju se u o"liku soiva, velikih su dimenzija i sadr!e preko @//%/// m
.
rezervi stenske mase,
a mou imati i manje dimenzije, sa rezervama ispod @//%/// m
.
stenske mase% 2ahva>enost
tektonskim pokretima je sla"ija i stenska masa sadr!i preko 0@F sirovih "lokova?
-) u etvrtu rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) ukrasno kamena koja su o"lika i veliine kao
le!i*ta (rudna tela) tre>e rupe% Tektonskim pokretima stenska masa je jae zahva>ena i sadr!i
do 0@F sirovih "lokova?
@) u petu rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) ukrasno kamena koja ine mamatske stene%
4avljaju se u o"liku soivastih masa, odnosno nezda i druim nepravilnim o"li$ima% 8elikih su
dimenzija i sadr!e preko -//%/// m
.
rezervi stenske mase, a mou "iti i manja, sa rezervama
ispod -//%/// m
.
stenske mase% Tektonskim pokretima, hidrotermalnim pro$esima i druim
uti$ajima stenska masa je sla"ije zahva>ena i sadr!i vi*e od 0/F sirovih "lokova?
A) u *estu rupu uvr*>uju se le!i*ta (rudna tela) ukrasno kamena koja su o"lika i veliine kao
le!i*ta (rudna tela) pete rupe% Tektonskim pokretima, kao i dejstvom hidrotermalnih pro$esa i
druih *tetnih uti$aja, stenska masa je znatno zahva>ena i sadr!i manje od 0/F sirovih
"lokova%
b) 3stra/i$a"je le/i0ta (r1."i' tela) 1)ras"og )a+e"a
lan 1$3
Istra!ivanje le!i*ta (rudnih tela) ukrasno kamena vr*i se prema odred"ama l% A% do C% ovo
pravilnika, s tim *to za utvrivanje i razvrstavanje rezervi kateorija 3, B i E0 moraju "iti ispunjeni
i slede>i uslovi'
0) maksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova za pojedine rupe le!i*ta (rudnih tela) iznose'
Ta&'la &() !
=rupa le!i*ta
(rudnih tela)
7aksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova u m
3 kateorija B kateorija E0 kateorija
I 0// 1// .//
II C/ 0A/ 1-/
III B/ 0@/ 11/
I8 A/ 01/ 0C/
8 A/ 01/ 0D/
8I @/ 0// 0@/
1) istra!na "u*enja za utvrivanje rezervi le!i*ta (rudnih tela) svih rupa izvode se po
kvadratnoj mre!i, prema rastojanjima datim u ta"eli "r% @A?
.) pro"ni eksploata$ioni radovi na odovaraju>oj eta!i izvode se na mestima na kojima je
ouvanost stenske mase pri"li!na prosenoj ouvanosti stenske mase% Eta!e se izvode u
o"imu koji ne mo!e "iti manji od 1@/ m
.
za mala le!i*ta (rudna tela), odnosno od -// m
.
za
velika le!i*ta (rudna tela) zdrave stenske mase ("ez humusa i o*te>enih partija stena pri
povr*ini)% Dimenzije eta!e moraju "iti tako oda"rane, da njeno elo ulazi u zdravu stensku masu
sa najmanje . m visine eta!e?
-) eo#izika ispitivanja vr*e se radi utvrivanja kompaktnih, odnosno o*te>enih delova $ele
stenske mase o"uhva>ene istra!nim radovima%
$) 4.re5i$a"je )$aliteta re#er$i 1)ras"og )a+e"a
lan 1$4
Odreivanje kvaliteta rezervi ukrasno kamena vr*i se prema odred"ama l% D% do 00% ovo
pravilnika, s tim *to za odreivanje kvaliteta rezervi kateorija 3, B i E0 moraju "iti ispunjeni i
slede>i uslovi'
0) opro"avanje le!i*ta (rudno tela) vr*i se metodom koja odovara uslovima pojavljivanja i
nainu ispitivanja #iziko+mehanikih oso"ina i mineralo*ko+petrora#skih karakteristika
ukrasno kamena?
1) uzimanje pro"a za kompletna ispitivanja #iziko+mehanikih oso"ina vr*i se najmanje na dva
mesta u istra!ivanom delu stenske mase + rudnom telu% 3ko istra!ivani deo rudno tela sadr!i
vi*e od 0%///%/// m
.
stenske mase, uzimaju se tri pro"e? ako u rudnom telu postoje dve ili vi*e
vrsta ukrasno kamena, "roj pro"a se pove>ava prema "roju vrsta?
.) uzimanje pro"a za delimina #iziko+mehanika ispitivanja vr*i se iz jezra "u*otina radi
uporeivanja pojedinih rezultata kompletnih analiza% Od jedne vrste ukrasno kamena uzima se
najmanje jedna pro"a?
-) ispitivanja #iziko+mehanikih oso"ina vr*i se na svim uzor$ima prema propisima o
juoslovenskim standardima i na osnovu njih daje o$ena o kvalitetu i upotre"ljivosti ukrasno
kamena?
@) u izraenoj pro"noj eksploata$ionoj eta!i mora se izvr*iti detaljno merenje svih pukotina i
rastojanja izmeu njih, izraditi strukturni plan u razmeri 0'0// i utvrditi mou>nost (verovatno>u)
postojanja odreene koliine zdravih sirovih "lokova ukrasno kamena u stenskoj masi% 5a
osnovu strukturno plana vr*i se odreivanje polo!aja "udu>e eksploata$ione eta!e?
A) u izraenom stenskom materijalu uzetom iz pro"ne eksploata$ione eta!e, vr*i se'
+ merenje dimenzija sirovih "lokova svedenih na pravilne o"like poodne za o"radu pod
aterom?
+ klasi#ika$ija sirovih "lokova prema propisima o juoslovenskim standardima i o"raunava
pro$ent iskori*>enja u eksploata$iji?
B) uzimanje pro"a za tehnolo*ka ispitivanja vr*i se oda"iranjem srednje uzorka od najmanje
dva "loka, minimalnih dimenzija od /,- m
.
, koji imaju pravilan paralelopipedni o"lik?
C) tehnolo*ka ispitivanja vr*e se po re!imu redovne proizvodnje, odnosno svi uzeti uzor$i se
re!u pod aterom na ploe de"ljine 1,@ $m, laaju se, seku i poliraju% 8r*i se analiza pona*anja
ukrasno kamena pri o"radi i proraunava pro$ent iskori*>enja sirovih "lokova%
g) Kategori#a,ija re#er$i 1)ras"og )a+e"a
lan 1$
Razvrstavanje rezervi ukrasno kamena u kateorije 3, B i E0 vr*i se prema odred"ama l% 0.%
do 0@% ovo pravilnika i prema slede>im uslovima'
0) za 3 kateoriju'
a) u 3 kateoriju uvr*>uju se rezerve ukrasno kamena ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja
predvienih za kateoriju 3 (ta"ela "r% @A)?
") pri utvrivanju rezervi ukrasno kamena kateorije 3, ekstrapola$ija nije dozvoljena?
1) za B kateoriju'
a) u B kateoriju uvr*>uju se rezerve ukrasno kamena ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe utvrene istra!nim radovima, u rani$ama maksimalnih rastojanja
predvienih za kateoriju B (ta"ela "r% @A)?
") u B kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom van utvrenih kontura rudnih
tela rezervi kateorije 3, koja mo!e da iznosi najvi*e do ./F rastojanja predvienih za istra!ne
radove za rezerve kateorije 3 (ta"ela "r% @A), s tim *to za ekstrapola$iju moraju "iti ispunjeni
slede>i uslovi'
+ da rudno telo ili deo rudno tela ima postojanu mo>nost, ujednaena o*te>enja kamene mase i
prostiranje van rani$a "lokova kateorije 3?
+ da se ekstrapola$ijom do"ijeni "lokovi neposredno "ono naslanjaju na "lokove rezervi
kateorije 3?
.) za E0 kateoriju'
a) u E0 kateoriju uvr*>uju se rezerve ukrasno kamena ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe utvrene istra!nim radovima, u rani$ama maksimalnih rastojanja
predvienih za kateoriju E0 (ta"ela "r% @A)?
") u E0 kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom van utvrenih kontura rudnih
tela rezervi kateorije B, koja mo!e da iznosi najvi*e do 1/F rastojanja predvienih za istra!ne
radove za rezerve kateorije B (ta"ela "r% @A), s tim *to za ekstrapola$iju moraju "iti ispunjeni
slede>i uslovi'
+ da rudno telo ili deo rudno tela ima postojanu mo>nost, ujednaena o*te>enja kamene mase i
prostiranje van rani$a "lokova kateorije B?
+ da se ekstrapola$ijom do"ijeni "lokovi neposredno "ono naslanjaju na "lokove rezervi
kateorije B%
42. pe!ars!e gline
a) -o.ela le/i0ta (r1."i' tela) o2e)ars)i' gli"a "a gr12e
lan 1$!
Prema o"liku, veliini, slo!enosti rae, ujednaenosti sastava i tektonskoj poreme>enosti,
le!i*ta (rudna tela) opekarskih lina razvrstavaju se u tri rupe'
0) u prvu rupu uvr*>uju se slojevita i soivasta le!i*ta (rudna tela) opekarskih lina konstantne
mo>nosti, ujednaeno sastava, sa rezervama preko @,///%/// tona, koja postrudnom
tektonikom nisu raz"ijena na "lokove?
1) u druu rupu uvr*>uju se slojevita i soivasta le!i*ta (rudna tela) opekarskih lina
konstantne mo>nosti ujednaeno sastava, sa rezervama od 1,///%/// do @,///%/// tona, koja
su izra!enom postrudnom tektonikom raz"ijena na "lokove, *to "itno utie na uslove
eksploata$ije?
.) u tre>u rupu uvr*>uju se slojevita i soivasta le!i*ta (rudna tela) sa rezervama ispod
1,///%/// tona i le!i*ta sa ve>im rezervama od 1,///%/// tona, iji sastav i kvalitet variraju po
vertikali i horizontali i koja imaju izra!enu postrudnu tektoniku koja "itno utie na uslove
eksploata$ije%
b) 3stra/i$a"je le/i0ta (r1."i' tela) o2e)ars)i' gli"a
lan 1$"
Istra!ivanje le!i*ta (rudnih tela) opekarskih lina vr*i se prema odred"ama l% A% do C% ovo
pravilnika, s tim *to za utvrivanje i razvrstavanje rezervi kateorija 3, B i E0 maksimalna
rastojanja izmeu istra!nih radova ("u*enje i raskopi), za pojedine rupe le!i*ta (rudnih tela)
iznose'
Ta&'la &() "
=rupa le!i*ta
(rudnih tela)
7aksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova u m
3 kateorija B kateorija E0 kateorija
I 0// 1// -//
II @/ 0// 1//
III 1@ @/ 0//

$) 4.re5i$a"je )$aliteta re#er$i o2e)ars)i' gli"a
lan 1$#
Odreivanje kvaliteta rezervi opekarskih lina vr*i se prema odred"ama l% D% do 00% ovo
pravilnika, s tim *to za odreivanje kvaliteta rezervi kateorija 3, B i E0 moraju "iti ispunjeni i
slede>i uslovi'
0) opro"avanje se vr*i metodom "razde iz rudarskih istra!nih radova, ako za to postoji
mou>nost, a iz istra!no "u*enja uzimanjem jezra "u*otine% Du!ina pojedinanih pro"a
uzetih iz istra!nih radova ne mo!e "iti ve>a od 1 m?
1) analize se vr*e na pojedinanim i kompozitnim pro"ama% 3nalize pojedinanih uzoraka
o"uhvataju pro"u paljenja, reak$iju na kar"onate, odreivanje stezanja na 0/@K, stezanja pri
peenju i odreivanje ostatka na situ sa A%/// otvoraI$m
1
i identi#ika$iju to ostatka?
.) tehnolo*ka ispitivanja vr*e se na kompozitnim pro"ama koje se sastoje od pojedinanih
pro"a po tipovima sirovina% Pojedinane pro"e reprezentuju maksimalno 0//%/// tona rezervi%
Tehnolo*kim analizama odreuju se' zapreminska i spe$i#ina te!ina, "oja u prirodnom
(dostavnom) stanju, vlaa u prirodnom stanju, ostatak na situ sa A%/// otvoraI $m
1
i identi#ika$ija
to ostatka, voda za plastinu o"radu, indeks plastinosti, reak$ija na kar"onate, prisustvo
topljivih soli, stezanje na 0/@K, vrstina na lomljenje u sirovom stanju, pro"a paljenja,
temperatura klinkerovanja i sinterovanja, "arelora#ija, analiza stezanja i druo?
-) na kompozitnim pro"ama potre"no je izvr*iti mineralo*ko+petrora#ske analize' analize
ranulometrijsko sastava, rendenske analize, di#eren$ijalno+termike analize i, po potre"i,
kompletne kvantitativne silikatne analize%
g) Kategori#a,ija re#er$i o2e)ars)i' gli"a
lan 1$$
Razvrstavanje rezervi opekarskih lina u kateorije 3, B i E0 vr*i se prema odred"ama l% 0.% do
0@% ovo pravilnika i prema slede>im uslovima'
0) u 3 kateoriju uvr*>uju se rezerve opekarskih lina ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja
predvienih za kateoriju 3 (ta"ela "r% @B)?
1) u B kateoriju uvr*>uju se rezerve opekarskih lina ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja
predvienih za kateoriju B (ta"ela "r% @B)?
.) u E0 kateoriju uvr*>uju se rezerve opekarskih lina ije su dimenzije u le!i*tu (rudnom telu)
odovaraju>e rupe utvrene istra!nim radovima u rani$ama maksimalnih rastojanja
predvienih za kateoriju E0 (ta"ela "r% @B)%
43. ?ljuna! i pesa!
a) -o.ela r1."i' tela 0lj1")a i 2es)a "a gr12e
lan 2%%
Prema nainu deponovanja, vremenu stvaranja i veliini, rudna tela *ljunka i peska razvrstavaju
se u pet rupa'
0) u prvu rupu uvr*>uju se rudna tela *ljunka i peska, koja se u o"liku slojevitih ili soivastih
naslaa nevezano stensko materijala nalaze na mestima de je sedimenta$ija, odnosno
odlaanje zavr*eno ili je u zavr*noj #azi, a veliine su preko @,///%/// m
.
?
1) u druu rupu uvr*>uju se rudna tela *ljunka i peska, koja se u o"liku slojevitih ili soivastih
naslaa nevezano stensko materijala nalaze na mestima de je sedimenta$ija, odnosno
odlaanje zavr*eno ili je u zavr*noj #azi, a veliine su od 0,///%/// do @,///%/// m
.
?
.) u tre>u rupu uvr*>uju se rudna tela *ljunka i peska, koja se u o"liku slojevitih ili soivastih
naslaa nevezano stensko materijala nalaze na mestima de je sedimenta$ija, odnosno
odlaanje materijala, zavr*eno ili je u zavr*noj #azi, a veliine su do 0,///%/// m
.
?
-) u etvrtu rupu uvr*>uju se rudna tela *ljunka i peska u vidu stensko materijala
deponovano u vodenoj sredini ili prio"alnoj zoni reka i jezera, de se odlaanje jo* vr*i, a
veliine su preko 0,///%/// m
.
i pripadaju le!i*tima koja se o"avljaju?
@) u petu rupu uvr*>uju se rudna tela *ljunka i peska u vidu nevezano stensko materijala
deponovano u vodenoj sredini ili prio"alnoj zoni reka i jezera, de se odlaanje jo* vr*i%
8eliine su ispod 0,///%/// m
.
i pripadaju le!i*tima koja se o"navljaju%
b) 3stra/i$a"je r1."i' tela 0lj1")a i 2es)a
lan 2%1
Istra!ivanje rudnih tela *ljunka i peska vr*i se prema odred"ama l% A% do C% ovo pravilnika, s
tim *to za utvrivanje i razvrstavanje rezervi kateorija 3, B i E0maksimalna rastojanja izmeu
istra!nih radova ("u*enja, okna), za pojedine rupe rudnih tela iznose'
Ta&'la &() #
=rupa
rudnih tela
8rsta istra!nih radova
7aksimalna rastojanja izmeu istra!nih radova u m
3 kateorija B kateorija E0 kateorija
I "u*enje ili okna C/ 0A/ 1-/
II "u*enje ili okna A/ 01/ 0C/
III "u*enje ili okna -/ C/ 01/
I8 "u*enje A/ 01/ 0C/
8 "u*enje -/ C/ 01/
:ve vrste istra!nih radova izvode se po kvadratnoj mre!i, na rastojanjima datim u ta"eli "r% @C%
$) 4.re5i$a"je )$aliteta re#er$i 0lj1")a i 2es)a
lan 2%2
Odreivanje kvaliteta rezervi *ljunka i peska vr*i se prema odred"ama l% D% i 00% ovo
pravilnika, s tim *to za odreivanje kvaliteta rezervi kateorija 3, B i E0 moraju "iti ispunjeni i
slede>i uslovi'
0) opro"avanje se vr*i u svim istra!nim radovima po mo>nosti naslaa, u intervalima od @ m, i
to' u oknima metodom "razde, a iz jezra "u*otina, deljenjem jezra kvartiranjem?
1) kvalitet sirovine odreuje se deliminim i kompletnim analizama'
+ delimine analize vr*e se na svim uzetim uzor$ima?
+ kompletne analize se #ormiraju najvi*e od - pro"e uzete za delimina ispitivanja iz jedne ili
najvi*e - susedne "u*otine, odnosno okna?
.) ispitivanje kvaliteta *ljunka i peska vr*i se prema njihovoj nameni + za "eton, za radnju
puteva i druo% Prilikom utvrivanja rezervi kateorije 3, na reprezentativnim uzor$ima iz le!i*ta
vr*i se odreivanje marke "etona poluindustrijskim ispitivanjem?
-) ispitivanje *ljunka, radi njeovo kori*>enja kao areata za "eton, vr*i se'
a) kompletnom analizom prirodne me*avine *ljunka koja o"uhvata slede>a ispitivanja' o"lika
zrna, zapreminske i spe$i#ine te!ine, sadr!aja muljevitih sastojaka, oranske materije, tro*nih
zrna, rudvi lina :, :O. i sadr!aja lakih esti$a, kao i ispitivanja ranulometrijsko i
petrora#sko sastava i postojanosti na mrazu% 3lkalna reaktivnost areata se ispituje samo po
potre"i?
") deliminom analizom prirodne me*avine *ljunka koja o"uhvata ispitivanja' zapreminske
te!ine, muljevitosti, ranulometrijsko sastava i sadr!aja rudvi line?
@) ispitivanje *ljunka radi njeovo kori*>enja kao materijala za radnju puteva vr*i se'
a) kompletnom analizom prirodne me*avine *ljunka, koja o"uhvata ispitivanja' otpornosti prema
ha"anju udarom po metodi G<os 3nelesG, dro"ljivost pod pritiskom, sadr!aja esti$a manjih od
/,/1 mm, postojanost na mrazu, o"lika zrna, izleda povr*ine zrna, sadr!aja mekih zrna,
petrora#sko sastava prirodne me*avine, ranulometrijsko sastava i prionljivosti sa
"itumenom?
") deliminom analizom prirodne me*avine *ljunka, koja o"uhvata ispitivanja' otpornosti prema
ha"anju udarom po metodi G<os 3nelesG i dro"ljivosti pod pritiskom?
.) ako se sirovina iz jedno le!i*ta naizmenino koristi za "eton ili radnju puteva, ispitivanje
kvaliteta vr*i se naizmenino odovaraju>om analizom%
g) Kategori#a,ija re#er$i 0lj1")a i 2es)a
lan 2%3
Razvrstavanje rezervi *ljunka i peska u kateorije 3, B i E0 vr*i se prema odred"ama l% 0.% do
0@% ovo pravilnika i prema slede>im uslovima'
0) za 3 kateoriju'
a) u 3 kateoriju uvr*>uju se rezerve *ljunka i peska ije su dimenzije u rudnim telima
odovaraju>e rupe utvrene istra!nim "u*enjem ili istra!nim oknima u rani$ama maksimalnih
rastojanja predvienih za kateoriju 3 (ta"ela "r% @C)?
") u 3 kateoriju uvr*>uju se i rezerve rudnih tela I8 i 8 rupe koje se o"navljaju, najvi*e do
@/F rezervi kateorije 3 utvrenih istra!nim radovima navedenim u odred"i pod a) ove take?
1) za B kateoriju'
a) u B kateoriju uvr*>uju se rezerve *ljunka i peska ije su dimenzije u rudnim telima
odovaraju>e rupe utvrene istra!nim "u*enjem ili istra!nim oknima u rani$ama maksimalnih
rastojanja predvienih za kateoriju B (ta"ela "r% @C)?
") u B kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom van utvrenih kontura rezervi
kateorije 3 kod rudnih tela I, II i III rupe, koja mo!e da iznosi najvi*e do ./F rastojanja
predvienih izmeu istra!nih radova za rezerve kateorije 3 (ta"ela "r% @C), s tim *to za
ekstrapola$iju moraju "iti ispunjeni slede>i uslovi'
+ da rudno telo ima postojanu mo>nost, ujednaen kvalitet i prostiranje van rani$a "lokova
kateorije 3?
+ da se ekstrapola$ijom do"ijeni "lokovi neposredno "ono nastavljaju na "lokove kateorije 3?
v) u B kateoriju uvr*>uju se i rezerve rudnih tela I8 i 8 rupe koje se o"navljaju, najvi*e do
0//F rezervi kateorije B utvrenih istra!nim radovima navedenim u odred"i pod a) ove take?
.) za E0 kateoriju'
a) u E0 kateoriju uvr*>uju se rezerve *ljunka i peska ije su dimenzije u rudnim telima
odovaraju>e rupe utvrene istra!nim "u*enjem ili istra!nim oknima u rani$ama maksimalnih
rastojanja predvienih za kateoriju E0 (ta"ela "r% @C)?
") u E0 kateoriju uvr*>uju se i rezerve do"ijene ekstrapola$ijom van utvrenih kontura rezervi
kateorije B rudnih tela I, II i III rupe, koja mo!e da iznosi najvi*e do .@F rastojanja
predvienih izmeu istra!nih radova za rezerve kateorije B (ta"ela "r% @C), s tim *to za
ekstrapola$iju moraju "iti ispunjeni slede>i uslovi'
+ da rudno telo ima postojanu mo>nost, ujednaen kvalitet i prostiranje van rani$a "lokova
kateorije B?
+ da se ekstrapola$ijom do"ijeni "lokovi neposredno "ono nastavljaju na "lokove kateorije B?
v) u E0 kateoriju uvr*>uju se i rezerve rudnih tela I8 i 8 rupe koje se o"navljaju, najvi*e do
0//F rezervi kateorije E0 utvrenih istra!nim radovima navedenim u odred"i pod a) ove take%
I8 238R53 ODREDB3
lan 2%4
Ovaj pravilnik stupa na snau osmo dana od dana o"javljivanja u G:lu!"enom listu :HR4G%
O&(a6a7 &() 1
OPTI POD3EI O OR=35I23EI4I ,DR,OE5O= R3D3 6O43 I:TR3O,4E I<I E6:P<O3TIE
7I5ER3<5E :IRO8I5E
Hirma,
odnosno naziv
oraniza$ije
udru!eno
rada
:O,R
RO
OO,R
:edi*te
oraniza$ije
udru!eno
7esto
Op*tina
:R + :3P
rada
5aziv i mesto nalazi*ta (istra!no prostora +
eksploata$iono polja)
8rsta mineralne sirovine
6omponente koje se koriste
6omponente koje se ne koriste
Na+,2'na
O&(a6a7 &() 2

Oraniza$ija udru!eno rada

:6IE3 ODOBRE5O= I:TR3O5O= PRO:TOR3 + E6:P<O3T3EIO5O= PO<43





ODOBRE54E
("roj i datum odo"renja i oran
koji a je izdao)
<eenda'




O&(a6a7 &() 3

Oraniza$ija udru!eno rada 7ineralna sirovina

<e!i*te (rudno telo)


:T354E RE2ER8I
.0% de$em"ra LLLLLLLL odine
6ateorije
i naimenovanja
,kupne rezerve Eksploata$ioni
u"i$i
F
Eksploata$ione
rezerve
Otkopano
u odini
Bilansne 8an"ilansne ,kupno
0 1 . - @ A B
3
6oliina' t, m
.



6valitet



B
6oliina' t, m
.



6valitet




Na+,2'na8 Poda$i o rezervama ostalih kateorija unose se u o"raza$ "r% . po slede>em
redosledu' E0? 3PBPE0? E1? D0? D1%

(7%P%)

Odovorna li$a'
(mesto i datum) 0
1
.

O&(a6a7 &() 4

Oraniza$ija udru!eno rada 7ineralna sirovina

5alazi*te (istra!ni prostor +
eksploata$iono polje)


RE63PIT,<3EI43 :T3543 RE2ER8I
.0% de$em"ra LLLLLLLLLL odine
5aime
novanj
e
,kupne rezerve
Eksploata
$ione
rezerve
Otko
pan
e
reze
rve
=u"i$i u F
3 B E0 ,kupno
3PB+E0
Poten
$ijalne
3B

E
0
,ku
pno
Ekspl
oata$ij
Prip
rem
Pre
rad
,ku
pno
3 P
B P
E1
u
odi
ni
e

e

e


Bila
nsn
e
8an"il
ansne
Bila
nsn
e
8an"il
ansne
Bila
nsn
e
8an"il
ansne
Bila
nsn
e
8an"il
ansne
E
1
D
0
D
1
0 1 . - @ A B C D
0
/
0
0
0
1
0
.
0
-
0
@
0A 0B 0C 0D 1/ 10
6oliin
a' t, m
.

6
v
a
l
i
t
e
t









(7%P%)

Odovorna li$a'
(mesto i datum) 0
1
.