VISOKA POLJOPRIVREDNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

Inenjerski menadment
RAZVOJNA POLITIKA PREDUZEA
!VINOPRODUKT " #OKA$
S%e&ija'isti(ki rad
)ent*r+ St,dent+
dr -*.k* V*jn*/i01 %r*2es*r )*m(i'* Vr3a
-r4 ind4 sim 5676898
a:a& 6899
SADR;AJ
REZI)E4444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444445
UVOD4444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444<
94 RAZVOJNA POLITIKA44444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444=
1.1 Pojam i definicija.....................................................................................................8
1.1.1 Razvojna politika agrobiznis preduzea u optem smislu..............................11
64 OPTI PODA>I O A?RO-IZNIS PREDUZEU4444444444444444444444444444444444444444444444449<
2.1 Istorijat gajenja vinove loze na podruju !oke.....................................................1"
2.2 #pti podaci i raspolo$ivi kapaciteti preduzea....................................................1%
2.& 'lasifikacija faktora u proizvodnji vina i podizanju vinograda............................18
2.&.1 Prirodni faktori vinogradarske proizvodnje....................................................18
2.&.2 (e)noloko * proizvodni faktori i agrome)anike operacije.........................1+
54 EKONO)SKI PARA)ETRI44444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444468
&.1 Investicije, pojam i vrste........................................................................................2&
&.2 -iegodinji zasadi kao investiciona kategorija....................................................2.
&.& Investiciona vrednost viegodinjeg zasada..........................................................2/
&." 0etode utvr1ivanja ekonomske efektivnosti investicije......................................&&
&.".1 2tatiki metodi za ocenu efektivnosti investicioni) ulaganja.........................&&
&.".2 3inamiki metodi za ocenu investicija...........................................................&&
&.. R45-#674 P#8I(I'4 49R#:I57I2 PR;3<5;=4 >-I7#PR#3<'( ?
!#'4@........................................................................................................................"2
&...1 Proces formulisanja razvojne politike............................................................"&
&...2 #cena trenutne razvojne politike u agrobiznis preduzeu.............................""
&...& >7ova@ razvojna politika i strategija rasta i razvoja agrobiznis preduzea
>-inoprodukt * !oka@............................................................................................."%
<4 SU?ESTIJE U PO?LEDU RASTA I RAZVOJA A?RO-IZNIS PREDUZEA
@VINOPRODUKTA#OKA!444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444<B
ZAKLJU#AK4444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444C9
LITERATURA44444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444444C6
2
REZIME
Predmet istra$ivanja u ovom radu je definisanje osnovni) razvojni) pravaca u
vinogradarskoj proizvodnji na primeru privatnog preduzea >-inoprodukt !#'4@. Re
je o intenzivnoj vinogradarskoj proizvodnji sa savremenom opremom i strunom
radnom snagom. 4kcenat je stavljen na definisanje razvojnog puta ovog preduzea, ili
preciznije na definisanje optimalne razvojne politike i strategije rasta i razvoja.
Razvoj vinogradarske proizvodnje, kao i poljoprivredne proizvodnje uopte, zavisi
znaajno od stepena ekonomske efektivnosti AisplativostiB koja se u tom procesu
posti$e. #bim, intenzitet i nivo ekonomske efektivnosti vinogradarske proizvodnje
rezultat su dejstva prirodni), proizvodno * te)niki) i ekonomski) faktora. 5bog toga, u
toku donoenja odluke o investiranju u podizanje novi) zasada vinograda potencijalni
investitor treba da poseduje osnovne informacije na osnovu koji) mo$e da donese
kvalitetne odluke. #snovne informacije treba da sadr$e dovoljno pokazatelja o
ekonomskoj isplativosti investicija.
< skladu sa temom, a u kontekstu dostupni) informacija, cilj istra$ivanja je utvr1ivanje
razvojnog potencijala agrobiznis preduzea >-inoprodukt !#'4@. 4kcenat je vie
stavljen na ocenu rentabilnosti i ekonomsku opravdanost ovog investicionog podu)vata,
nego na te)niko * te)noloke karakteristike proizvodnje.
Cilj istra$ivanja jeste utvr1ivanje ekonomske isplativosti investiranja u podizanje zasada
vinove loze u potiskom vinogorju na povrini od 1D )ektara. Posmatarae se trokovi
pripreme zemljita, sadnje, postavljanja naslona, kao i nege vinograda u I, II i III godini.
7a osnovu nji) izraunata ekonomska efektivnost primenom dinamiki) metoda
investicione kalkulacije jeste ta kvalitetna informacija koja investitoru daje odgovor na
pitanjeE koji razvojni pravac primeniti tj. kako postaviti razvojnu politiku i na emu
zasnivati strategiju rastaF

&
UVOD
2vako preduzee koje ostvaruje odre1enu vrstu privredne delatnosti, te$i da svoje
poslovanje uini to efikasnijim i da sve svoje ciljeve materijalizuje u punom iznosu.
Prilikom pokuaja da se svako poslovanje preduzea postavi na to stabilnijim
osnovama, potrebno je uiniti niz aktivnosti, vriti razliite vrste analiza, sagledati irok
spektar uticaja, reiti mnotvo problema * jednom reju dobro se pripremiti za posao.
2ve ove aktivnosti preduzea vre iz prostog razloga to im se poslovanje odvija u
dinaminom, turbulentnom okru$enju, ambijentu kojeg karakteriu visok stepen
neizvesnoti i stalne tendencije ka promenama. (e$nja svake organizacije jeste da svoje
pripreme izvri na to kvalitetniji nain kako bi dobro poslovala i kako bi joj i bli$a i
dalja budunost bila to izvesnija. 0e1utim, taj posao nije nimalo lak.
Postavljanje proizvodnje i stvaranje stabilnog poslovanja iziskuje mukotrpan rad
preduzetnika i menad$era razliiti) profila, koji poseduju opta i specijalistika znanja i
prilino mnogo iskustva. Rad koji je po svemu sistematian i analitian, stalan i
dinamikog karaktera, pri kome menad$eri usaglaavaju resursne mogunosti sa
ciljevima uz delovanje okru$enja, naziva se procesom menad$menta * upravljanja
agrobiznis preduzeem. Prilikom menad$ment procesa oni se susreu sa razliitim
problemima i rizicima. 7a osnovu mnotva raspolo$ivi) informacija donose gro
planski) i razvojni) odluka koje im slu$e kao konceptualne postavke za donoenje
planski) dokumenata kao to suE programi, projekti i razliite vrste strategija. :a u tim
dokumentima nalazi se vizija preduzetnikog poslovanja, implementirana je sama
sutina postojanja te organizacije ? misija, definisani su poslovni ciljevi preduzetnika i
sadr$ani su osnovni pravci ostvarivanja efikasnog i profitabilnog biznisa. !itav ovaj
proces, poevi od same vizije preduzetnika, preko definisanja ciljeva pa do
konceptualizacije i konkretizacije strategije preduzea naziva se strategijskim
menad$mentom. Putem strategijskog menad$menta i svi) njegovi) delova AfunkcijaB, uz
kombinaciju materijalni) i ljudski) resursa preduzee obezbe1uje efikasno ostvarivanje
ciljeva u promenjivom tr$inom ambijentu.
"
7eki od osnovni) segmenata definisanja budunosti sa aspekta rasta i razvoja preduzea
jesuE razvojni plan, razvojna politika i strategija rasta i razvoja preduzea. Putem ovi)
planski) dokumenta, preduzea u agrobiznisu se trude da svoju budunost uine to
izvesnijom.
Razvoj i rast agrobiznis preduzea mora se postaviti u okvire delatnosti koje
agrokompanija obavlja. 2toga, pri definisanju svi) pret)odno navedeni) elemenata u
procesu stratekog menad$menta agrobiznis preduzeem, potrebno je upoznati se sa
znaajem koju ta delatnost ostvaruje u privredi. < ovom radu, agrobiznis preduzee se
prioritetno bavi vinogradarstvom kao delatnou u okviru primarne poljoprivredne
proizvodnje .
-inogradarstvo kao grana ima poseban privredno ? ekonomski, socijalni, turistiki
znaaj, koji se ogleda u sledeemE
Proizvodnja gro$1a i prera1evina od gro$1a obezbe1uje znatna novana sredstva
privredi jedne zemlje,
Razvoj vinogradarstva direktno utie i na razvoj drugi) oblasti privrede
Aprera1ivaka industrija, ugostiteljsvo, turizam i sl.B,
-inogradarstvo i vinarstvo zapoljava znaajan broj radnika,
#moguava korienje i takvi) terena, koji zbog konfiguracije i drugi) osobina ni
izbliza ne mogu tako rentabilno da se koriste pri drugoj proizvodnji,
9ro$1e i vino su znaajni trgovinski artikli a tako1e imaju visoku )ranjivu i
nutritivnu vrednost Aka$e se da je to >najkompletnije voe@B.
2rbija poseduje + vinogradarski) rejona, 18 podrejona i %. vinogorja
1
. < naoj zemlji
postoje veoma povoljni prirodni uslovi za uspeno gajenje vinove loze. Prema podacima
strune slu$be >2rbijavino@ iz :eograda, ova kultura zauzima povrinu od oko &8.DDD
)ektara bez povrine pod vinovom lozom na podruju 'osova i 0eto)ije. 0e1utim,
mogui nivo iskorienosti ovi) uslova jo ni izdaleka nije dostignut. Gtavie, kapaciteti
vinograda se konstantno smanjuju.
1
)ttpEHHIII.mpt.gov.rsH
.
7ajizra$eniji inioci ovakvog stanja suE
>velika starost i velika amortizovanost vinograda,
veliko zaostajanje u obnovi stari) zasada vinove loze,
naputanje nagnuti) terena i zasada nepogodni) za primenu me)anizacije,
nerentabilno gajenje vinove loze na nagnutim i veoma nagnutim terenima,
nedostatak finansijski) sredstava i povoljni) kredita za zasnivanje novi) mladi)
zasada,
nedostatak povoljniji) kreditni) aran$mana za finansiranje men)anizacije i
obrtni) sredstava,
zapostavljenost u edukaciji vinogradara u pravcu osavremenjivanja znanja,
nedovoljni podsticaji za pru$anje anse za izvoz derivata od gro$1a.@
2
< kontekstu donoenja razvojne politike kod ovakvog tipa agrobiznisa mora se sagledati
niz specifinosti koje na tu delatnost utiu, kao i gore navedena trenutna stanja u
vinogradarstvu. Prvenstveno se misli na specifinosti poljoprivredne proizvodnje, zatim
na same viegodinje zasade i nji)ove karakteristike kao investicije, dalje, tu su faktori
koji odre1uju konkurentski polo$aj preduzea, zatim faktori u makro ? okru$enju i
mnogi drugi.
2am proces donoenja razvojnog plana, i definisanja razvojne politike i strategije,
uva$avajui gore navedene specifinosti vinogradarske proizvodnje, mo$e se parafirati
u sledei) nekoliko taakaE
1. ocena validnosti trenutne razvojne politike,
2. ocena resursni) mogunosti agrobiznis preduzea * analiza interni)
mogunosti,
&. analiza okru$enja i ocena konkurencije u grani * analiza eksterni) faktora,
". indentifikovanje kritini) faktora uspe)a, kao i podsticajni) i limitirajui)
faktora,
.. ocena ekonomske efektivnosti razvojnog plana * viegodinjeg zasada,
%. definisanje razvojni) alternativa na osnovu navedeni) analiza,
2
0ili 3., Radojevi -. A2DD&BJ @Proizvodno * ekonomska i upotrebna vrednost voa i gro$1aK ,
7ovi 2ad, 2DD&.
%
/. izbor optimalne strategijske opcije i definisanje strategije razvoja za dotino
agrobiznis preduzee.
'onkretizaciju razvojni) planova i operacionalizaciju strategije razvoja, agrobiznis
preduzea u vinogradarskoj delatnosti ostvaruju procesom investiranja u dugorone
zasade. Procesom investiranja agrobiznis preduzee obezbe1uje prostu i proirenu
reprodukciju te prema tome investicije predstavljaju uslov egzistencije, rasta i razvoja
preduzea, poboljanja konkurentske prednosti i utiu na svaku od faza tokom $ivotnog
ciklusa preduzea. Pored preduzetnike dimenzije investiciona ulaganja u bilo koji
sektor privrede imaju veoma znaajni socijalno ? drutveni aspekt.
/
1. RAZVOJNA POLITIKA
Poslovna efikasnost svakog preduzea zavisna je od mnogo elemenata i faktora uticaja.
6edan od elemenata jeste i izbor razvojne politike i strategije rasta preduzea. Precizno
definisana, jasna i konzistentna razvojna politika odre1uje budunost preduzea u
dugom roku, bez obzira o kojoj delatnosti se govori.
7aime, poslujui u turbulentnom okru$enju, preduzee dolazi u situaciju da, reagujui
na razliite tr$ine promene i izazove okru$enja, menja svoju veliinu, strukturu i
unutranju konfiguraciju. Re je o kvantitativnim promenama koje impliciraju
optimizaciju veliine delova biznisa, kao i kvalitativnim koje rekonfiguriu miks
poslovni) strategija, miks biznisa i sam proces strategijskog menad$menta.
1.1 Pojam i definicija
Razvojna politika i strategijski menad$mentE
Preduzee tokom svog poslovanja ostvaruje razliite poslovne ciljeve. Cilj se najee
definie kao $eljeno stanje koje preduzee $eli dostii u odre1enom periodu. 6edan od
osnovni ciljeva svakog preduzea, bez obzira kojom se delatnou bavilo, jeste
maksimizacija profita, ali mo$e se pri)vatiti stav profesora dr Radmila (odosijevia da
je @cilj organizacije trajni opstanak preduzeaK. < zavisnosti od ispunjenja definisani)
ciljeva po profesorici :oljevi dr 4gne, preduzee se mo$e nai u faziE pre$ivljavanja,
uspe)a ili prosperiteta. 3a bi se ciljevi ostvarili, neop)odno je da svi resursi jednog
preduzea budu proizvodno aktivirani na nain koji obezbe1uje poslovni uspe).
0ogunost ostvarivanja pozitivni) poslovni) rezultata mogua je kvalitetnim
upravljanjem tj. menad$mentom preduzea.
0enad$ment je proces donoenja odluka i obavljanja mnogobrojni) zadataka, odnosno
aktivnosti, koje ine osnovne funkcije menad$menta i u koje spadajuE
1. planiranje
2. organizovanje
3. upravljanje ljudskim resursima AkadrovanjeB
4. rukovo1enje
8
5. kontrolaK
&

0enad$ment je vetina upravljanja preduzeem, i definie se kao stalni proces
reavanja problema sa kojima se suoava preduzee u obavljanju svoje poslovne
aktivnosti. < 243 se re menad$ment ne odnosi samo na proces, ve i na ljude koji ga
obavljaju.
Poslovni uspe) i ostvarenje definisani) poslovni) ciljeva jeste deo procesa upravljanja
preduzeem ili deo vetine menad$menta. 0enad$ment sistemi su se evolutivno
smenjivali u etiri etapeE @bud$etsko planiranje, planiranje zasnovano na predvi1anju,
strategijsko planiranje i strategijski menad$ment.@
"
;volucija menad$ment sistema
mo$e se predstaviti sledeom ilustracijomE
2lika br. 1. ? ;volucija
menad$ment sistema *
2trategijski menad$ment javio se kao zadnja faza u evoluciji samog procesa
menad$menta. < etvrtoj etapi postepeno se iskazuje potreba da menad$ment preuzme
ulogu kreatora budunosti. 6avlja se potreba za korienjem strategijskog
menad$menta.
;lementi procesa strategijskog menad$menta obu)vataju sledeeE
1. 3efinisanje vizije i misije preduzea
2. 4naliza i predvi1anje posrednog AoptegB i neposrednog AciljnogB okru$enja
&. 4naliza i projekcija razvoja interni) mogunosti preduzea
". 3efinisanje ciljeva
.. Identifikovanje kritini) faktora poslovnog uspe)a
&
:irovljev 6. A1++%BJ @0enad$ment u poljoprivredi@ , 2ubotica, 1++%.
"
0ilisavljevi 0, >2avremeni strategijski menad$ment@, :eograd, 2DD2. , III.megatrend?info.com
+
%. Identifikovanje i ocena strategijski) alternativa i izbor strategije
/. Implementacija Aprevo1enje strategije u praktina ostvarenjaB
8. 'ontrola i revizija
'ako bi se poslovni ciljevi ostvarili nu$no je da strategijski menad$ment funkcionie na
naunim osnovama potkrepljenim empirijskim sluajevima. Prilikom samog procesa
menad$menta menad$eri dobijaju razliite vrste kvalitetni) informacija. Informacije su
osnovni input koji se koristi za donoenje planski) odluka. Putem planski) odluka sve
ono to smo definisali u procesu stratekog menad$menta kao primarno, mo$emo
pretoiti i postaviti u obliku ciljeva, politika i strategija. 7a slian nain dolazi se i do
definisanja razvojnog plana i razvojne politike.
P*jam raD/*jn*3 %'ana+
Razvojni plan preduzea je planski dokument koji se donosi u okviru primarne faze
procesa upravljanja tj. strategijskog planiranja.
2vaki razvojni plan mora sadr$atiE
Inovativno planiranje Apromene u cilju iskoriavanja ansi i eliminisanja
opasnostiB,
4lokativno planiranje Adefinisanje kriterijuma za alokaciju resursa na pojedine
aktivnosti u preduzeuB,
Lunkcionalno planiranje, utvr1ivanje zadataka za pojedine funkcije u
preduzeu i nji)ova me1uzavisnost.
P*jam raD/*jne %*'itike+
Pri objanjenju pojma razvojne politike preduzea, mo$e se naglasiti da razvojna
politika predstavlja jedan od produkata procesa strategijskog menad$menta i doneeni)
odluka Aplanski) i razvojni)B.
Razvojna politika je planski dokument kojim se dugorono definie poslovanje
preduzea. #na zapoinje sa dugoronim predvi1anjem da bi tek kroz strategiju rasta
do$ivela svoju realizaciju. Politika odra$ava filozofiju razvoja dok strategija znai
konkretizaciju toga razvoja kroz opredeljivanje pravaca, metoda i tempa rasta i nivoa
fleksibilnosti preduzea
.
.
.
(odorovi 6., Muriin 3., 6anoevi 2. , >2trategijski menad$ment@ , ;konomski fakultet, :eograd,
2DDD.
1D
< navedenom kontekstu mo$e se navesti da razvojna politika predstavljaE >skup naela,
principa i kriterijuma kojima e se preduzee rukovoditi u donoenju odluka iz domena
upravljanja rastom i razvojem... 7jenu sadr$inu ine naela i principi koji e
obezbe1ivati pouzdanu osnovu za konzistentno odluivanje i usmeravanje razvojni)
akcija preduzea i koji e u krajnjoj liniji odrediti rast i razvoj preduzea i njegovu
budunost.
%
Razvojna politika odra$ava filozofiju razvoja i stavove preduzea prema
izazovima i pretnjama, dok strategija rasta predstavlja konkretizaciju toga razvoja
putem metoda, tempa rasta i nivoa fleksibilnosti preduzea. 5ajedno, razvojna politika i
startegija rasta imaju odluujue mesto u obezbe1ivanju vitalnosti preduzea. Pod njom
se podrazumeva dugorono anticipiranje i istra$ivanje promena u okru$enju koje mogu
uticati na poslovanje. 2utina je te promene iskoristiti u svr)u to boljeg poslovanja i uz
uva$avanje dugoroni) ciljeva preduzea.
1.1.1 Razvojna politika ago!izni" p#$%z#&a % op't#( "(i"l%
Razvojna politika preduzea koja posluju u okviru primarne proizvodnje, ne razlikuje se
mnogo od razvojni) politika ostali) subjekata u privredi. #na se donosi sa ciljem da se,
to je bolje mogue, projektuje budunost nekog agrobiznis preduzea.
'onceptualizacija razvojne politike vri se u okviru procesa stratekog menad$menta.
2trateki menad$ment, kao to je ve navedeno, u svom konceptu sadr$i elemente
stratekog planiranja i predvi1anja. Cilj je da se tim procesom uoe negativni uticaji
okru$enja u kome agrobiznis preduzee posluje. 2toga se mo$e zakljuiti da izme1u
strategijskog menad$menta, strategijskog planiranja i definisanja same strategije postoji
funkcionalna me1uzavisnost. 7a to ukazuje slika br. 2E
2lika br.2. ? #dnos izme1u strategijskog menad$menta, strategije i strategijskog
planiranja?
%
(odorovi 6., Muriin 3., 6anoevi 2. , >2trategijski menad$ment@ , ;konomski fakultet, :eograd,
2DDD.
11
'oncizno reeno, strategijsko planiranje je kreativan pristup procesu planiranja, koje u
fokusu ima budunost sadanji) razvojni) odluka. 2trateko predvi1anje je proces
anticipacije mogui) promena u makroekonomskom i tr$inom okru$enju preduzea.
#ba su u funkciji donoenja razvojnog plana agrobiznisa, razvojne politike i strategije
rasta i razvoja za agrobiznis preduzea.
Proces strategijskog planiranja u okviru poljoprivrede je kljuan za donoenje strateki)
odluka i opcija. < agrarnom biznisu, preduzea funkcioniu uz uticaj velikog broja
faktora koji u bilo kom obliku ograniavajue deluju na nji)ovo poslovanje. 5naaj i
uticaj ograniavajui) faktora mora se sagledati prilikom definisanja starteki) opcija,
pa tako i same strategije rasta i razvoja. #vo je mogue izvriti putem sagledavanja
specifinog karaktera poljoprivredne proizvodnje. 7u$no je da specifinosti i sam
karakter poljoprivredne proizvodnje bude uva$en prilikom tog definisanja, jer je u
protivnom mogue izostaviti odre1ene faktore od velikog uticaja to bi se direktno
odrazilo na poslovanje poljoprivrednog preduzea.
7a karakter poljoprivredne proizvodnje utiu sledee grupe faktora
/
E
I. Prir*dni 2akt*riE
a. prirodna plodnost zemljita * klasa i bonitet parcela,
b. prirodna svojstva biljaka i $ivotinja * du$ina vegetacionog perioda
razliiti) sorti i vrsta,
c. klima * uticaj toplote, vlage, svetlosti i vazduni) strujanjaJ
II. Eakt*ri *kr,enjaE
a. nivo razvoja poljoprivrede,
b. agrarna i ekonomska politika,
c. globalno tr$ite,
d. nauno te)niki progres u poljoprivrediJ
/
III.agrobiznis.com
12
3ok kao treu vrstu uticaja treba navesti specifinosti poljoprivredne proizvodnje koje
isti autori navode kao sledeeE
2pecifinost poetnog materijala u poljoprivredi * navodi se kao injenica da se
poetni materijal kao predmet rada proizvodi u samoj poljoprivrednoj
proizvodnji.
7epodudarnost vremena proizvodnje i vremena rada * je posledica biolokog
karaktera.
Proizvodnja sredstava za sopstvenu reprodukciju ? le$i u injenici da se na
samom poljoprivrednom gazdinstvu proizvodi vei deo sredstava za proizvodnju
koji su ujedno i inioci naredne proizvodnje.
5emljite * uticaj zemljita ogleda se kroz plodnost, kvalitet, i dvojaku funkciju u
poljoprivrednoj proizvodnji a to je funkcija sredstva za rad i predmeta rada.
#ve specifinosti u velikoj meri odre1uju koncepciju i korienje svi) strategija u
agrobiznis preduzeu, pa tako i strategiju rasta i razvoja.
5ato, s)odno navedenom, pri definisanju razvojne politike za agrobiznis preduzea
mo$emo navesti sledeeE
razvojna politika agrobiznis preduzea nije nita drugo do planski dokument koji
definie bazine stavove o rastu i razvoju preduzea, ciljeve i stremljenja tog
preduzea u budunosti,
putem okvira razvojne politike donosi se strategija rasta preduzea, uz pravilan
izbor metoda, pravca i tempa rasta,
razvojna politika predstavlja filozofiju po kojoj e se budunost ostvariti dok
strategija rasta, definisana na osnovu te filozofije, predstavlja njenu
operacionalizaciju, njeno ostvarivanje u praksi.
1&
). OP*TI PODA+I O A,RO-IZNI. PREDUZE/U
2.1 Istorijat gajenja vinove loze na podruju oke
7ije poznato od kada tano postoji vino, ali se veruje da je primitivni ovek imajui
potrebu da sauva )ranu oni) meseci kada je nema, izme1u ostalog uvao i divlje
gro$de, stavljajui ga u upljine stena, gde bi ono fermentiralo i penuava tenost se
pretvarala u vino. < antiko doba vino se smatralo piem i lekom, imalo je gotovo
natprirodan ugled. !ovek je od vina napravio simbol $ivljenja. Interesantan je podatak
da je vino uz krv i mleko smatrano za najslo$eniju tenost na svetu.
7ajraniji zapisi govore da se u 4ziji vino pravilo pre ak 12.DDD god. Po nekim
izvorima vinova loza Afam. -itaceae, -itis -iniferaB potie iz podruja koje se prostiralo
izme1u Crnog mora i 'aspijskog jezera. 3alje irenje se odvija u nekoliko pravacaE
prema Indiji, Palestini i ;giptu. Postoje tako1e crte$i na zidovima egipatski) grobnica,
koji datiraju 2.DDD pre nove ere. -inova loza iz 4zije je prvo preneta u stari ;gipat,
9rku, Rimsko carstvo, a potom se irila po celom svetu. Podruje Rusije postaje
znaajno za irenje vinove loze na balkanskom prostoru.
8
3anas se vinova loza gaji na svim kontinentima, a posebno u zemljama ;vrope. Prema
statistikom izvetaju L4# ALood and 4griculture #rganizationB za 2DD/. godinu, na
;vropu otpada "&,8&N ukupne svetske proizvodnje gro$1a. 7ajvie gro$1a proizvodi
Italija, ak 8,. miliona tona a posle nje slede Lrancuska i Gpanija sa oko %,. miliona
tona. Gto se tie fabrikacije gro$1a, najvei proizvo1a je opet Italija sa . miliona tona,
a slede Lrancuska sa ",/ miliona i Gpanija sa &,% miliona. <ee 2rbije u ukupnoj
evropskoj proizvodnji gro$1a iznosi oko D,.&N, sa proizvodnjom vina u iznosu od
1&D.DDD tona
+
.
9ajenje vinove loze i proizvodnja vina u naim krajevima imaju veoma dugu tradiciju.
Poetkom vinogradarstva u 2rbiji smatra se trenutak kada je car 0arko 4urelije Prob
zasadio vinovu lozu na padinama Lruke 9ore
1D
. Po navodima ovog dokumenta, od tada
poinje razvoj srpskog vinogradarstva i vinarstva za koji su posebno zaslu$ni i srpski
vladari iz dinastija 7emanjia i 'ara1or1evia.
8
)ttpEHHIII.mpt.gov.rsH
+
)ttpEHHfaostat.fao.org, preuzeto sa L4#2(4( izvetaja
1D
)ttpEHHIII.mpt.gov.rsH
1"
Pisani) istorijski) tragova o gajenju vinove loze u potiskom vinogorju je malo. Prvi
pisani tragovi koji bi se mogli odnositi na proizvodnju gro$1a i vina potiu iz vremena
turskog osvajanja ovi) prostora.
Prvi ozbiljni poreski obveznik po ovoj osnovi bio je veleposednik 4rtur 8ederer, koji je
krajem OIO veka otpoeo podizanje znaajni) povrina pod vinovom lozom. <jedno sa
podizanjem vinograda poela je i izgradnja podruma. Redak kao gra1evina, koji je
plenio po lepoti, vinski podrum kapaciteta 2.D vagona, etapno je poeo da se gradi
1+D&. godine.
2lika br. & A <lica>0erlo@?
5a novi) 8D vagona, vinski podrum je proiren
izme1u 1+D/. i 1+12. godine. <gra1eno je 18
betonski) cisterni zapremine od &&.DDD do %/.DDD litara. Podrum je gra1en na kilometar
od @mrtve (iseK, a sadanji tok reke udaljen je svega oko " kilometra. < tom predelu
postoje visoke podzemne vode. #d nji) je podrum zatien drena$nim kanalima koji su
iskopani oko podruma i povezani tako da vodu odvode u sabirne bunare iz koji) se ona
kasnije izvlai. Pesak sa (ise posipa se u tankom sloju po dnu podruma da upije viak
vlage. 5a)valjujui ovim drena$nim kilometra. < tom predelu postoje visoke podzemne
vode. #d nji) je podrum zatien drena$nim kanalima koji su iskopani oko podruma i
povezani tako da vodu odvode u sabirne bunare iz koji) se ona kasnije izvlai. Pesak sa
(ise posipa se u tankom sloju po dnu podruma da upije viak vlage. 5a)valjujui ovim
drena$nim kanalima i pesku, podrum ostaje suv sa stalnom temperaturom. 2lika br. &4
<lica>0erlo@ od 12?1" PC. (o je podrum tradicije >vinski grad sa uliicama i
bavama@. Podrum je podeljen na sedam ulica koje nose imena vinaE ulica >0erlo@,
ulica >Qdrepeva krv@, ulica >Gardone@, ulica >8ederer@ i dr
11
.
-inogradi i vina iz !oke ulepali su istoriju ovog kraja, podruja na ijim se njivama
najvie gaji penica, kukuruz, suncokret. 3vadeseti) godina prolog veka, kada su se
okanski vinogradi irili na 2.D )a, podrum je bio pun vina i ona su stizala ak i u
7emaku, 3ansku, Rolandiju i ;nglesku. 3anas, na povrini od 1.D )a, pored reke
11
)ttpEHHIII.vinarijacoka..rs
1.
(ise, gde greje toplo banatsko sunce, rastu rodni vinogradi kaberneta, merloa, rajnskog i
italijanskog rizlinga.
2.2 Opti podaci i raspoloivi kapaciteti preduzea
7eposredno posle II svetskog rata na bivem veleposedu 4. 8ederera osnovano je
Poljoprivredno dobro >!oka@, koje je u svom sastavu imalo i etiri proizvodne jediniceE
biljnu proizvodnju, stoarstvo, preradu i poslovnu saradnju. < poslednji) deset godina
bilo je nekoliko integracija sa susednim organizacijama koje su bile u sastavu a.d. P'
>!oka@ iz !oke. #dlaskom P' >!oka@ pod steaj, P6 >-inogradi@ je ugovorom o
zakupu potpisanim 1%.D1.2DD1. godine prela u vlasnitvo preduzea za proizvodnju
vina >-inoprodukt * !#'4@ d.o.o. 2ubotica. #vo preduzee registrovano je u
Privrednom sudu u 2ubotici pod poslovnim brojem 1&8H2DD1 od 1+.D1.2DD1. godine.
Poslovna jedinica >P6 -inogradi@ u !oki posluje u sastavu d.o.o. >-inoprodukt *
!#'4@ i raspola$e sa ukupno 2.+,/. )a obradivog zemljita. 2truktura zemljita
prikazana je grafikiE
9rafikon br. 1. A Raspolo$ivo obradivo zemljite ?
Pored toga, preduzee >-inoprodukt * !oka@ raspola$e kapacitetom za preradu i
proizvodnju vina, rakije i $estoki) pia, koji obu)vataE
Primarnu liniju za preradu gro$1a,
1%
4utovinifikator > I7#O@ za proizvodnju crni) vina,
2metajne kapacitete A2.%DD.DDD lB,
3estileriju za proizvodnju rakije,
8iniju za flairanje,
0agacin gotove robe,
8abaratoriju,
a pored toga postoje svi potrebni energetski resursi, me)anizacija i poljoprivredne
maine, gara$e za uvanje i remont, radionice sa opremom i sl.
< poslovnoj jedinici >-inogradi@ zaposleno je ukupno 8D radnika u stalnom radnom
odnosu. Podaci o strunoj spremi zaposleni) prikazani su na grafikonu 2.
9rafikon br. 2E 'valifikaciona struktura zaposleni)
2.! "lasifikacija faktora u proizvodnji vina i podizanju
vinograda
Postoje dve grupe faktora koje ne smemo izostaviti pri objanjenju osnovni) elemenata
proizvodnje. Laktori koji utiu na itavu proizvodnju podeljeni su dve grupeE
1/
A. Prirodni faktori vinogradarske proizvodnje
B. (e)noloko * proizvodni faktori
2vi prirodni i te)noloki faktori koji su objanjeni, prilago1eni su sortama koje se
nalaze u vinogardu. 2vi numeriki iznosi, bilo da su vezani za povrinu, zapreminu,
koliinu i sl. odnose se na potrebe za podizanje jednog )ektara vinograda A1 )aB na koji
se sade navedene sorte, osim ako nije drugaije naznaeno.

).0.1 Pio$ni 1aktoi vinoga$a"k# poizvo$nj#
P*'*aj i ti% Dem'ji.ta A 3a bi to preciznije a i lake bilo mogue objasniti
proizvodnju, za primer je uzeta povrina koja se nalazi u banatsko * potiskom
vinogorskom rejonu. Potisko vinogorje se nalazi sa leve strane reke (ise u :anatu. (u
preovla1uje aluvijalni tip zemljita, kombinovan s ritskom crnicom, a na veim
udaljenostima od reke (ise vinogradi su na ernozemnom tlu. Preovla1uju
mikrodepresije. <glavnom su povrine pod vinogradima u uskom pojasu pored reke ili
njeni) mrtvi) krakova, a samo je nekoliko poteza udaljeno od nje. #vo su ravniarski
vinogradi sa malim visinskim razlikama izme1u pojedini) poteza Apribli$na nadmorska
visina je od //,.?82,. mB.
2lika br. .. * -inogradi u !oki ?
K'imatski 2akt*ri i %ada/ine
'lima u ovoj regiji se odlikuje toplim letima, relativno )ladnim zimama i jesenima
toplijim od prolea. Prelaz iz zime u prolee je uglavnom nagao, temperature osciliraju
ali, ni maksimalne Au junuB ni minimalne temperature Au martuB, ne ugro$avaju
normalan rast i razvoj vinove loze. Padavine su najobilnije u maju, junu i aprilu tako da
18
nema potrebe za navodnjavanjem. Potisko vinogorje ima srednju godinju temperatura
od 1D.+ PC. 5a vreme vegetacije srednja temperatura vazdu)a je 1/.1 PS. 6anuarske
temperature su u proseku ?1,% do ?2 PS, to znai da su zime )ladne dok su leta sa
prosenim temperaturama od 21 do 21,% PS umereno topla. :ezmrazni period u proseku
iznosi 2D2 dana, iako mo$e biti i znatno krai. Prema tome prilikom izbora sortimenta
treba imati u vidu mogue znaajne tete na lozi od niski) temperatura, bilo zimski),
bilo proleni) i jesenji), te stoga treba gajiti sorte koje se odlikuju visokom otpornou
prema niskim temperaturama. 5apa$eno je da este magle pored (ise povoljno utiu na
vinograde jer i) tite od mrazeva. 7avodnjavanje na ovom podruju mo$e da poslu$i
kao garant visoke proizvodnje, me1utim, uopte uzevi, voda u veini godine nije
limitirajui faktor proizvodnje. :anatsko ? potisko vinogorje ne spada u jako gradobitna
podruja. -ei) opasnosti od olujni) vetrova nema. 7ajei vetar duva iz
severozapadnog pravca.
).0.) T#2nolo'ko 3 poizvo$ni 1aktoi i ago(#2ani4k# op#a5ij#
Karakteristike /in*3radarskiF Dasada+
2ortiment i izbor podloge
Prilikom sadnje treba koristiti iskljuivo prvoklasni sadni materijal, kako po
morfolokim tako i po genetskim osobinama. #dre1ivanje sortimenta tj. izbor
odgovarajui) sorti vri se prema iskustvima steenim u vlastitim nasadima i iskustvima
steenim na irem podruju. Plemke predvi1eni) sorti moraju voditi poreklo sa
selekcioni) okota. Proizvodnju sadnog materijala i nji)ovu kontrolu vre nadle$ne
institucije. Izbor podloge se vri na osnovu terenski) ispitivanja i po iskustvu sa ostalim
nasadima, a s obzirom na tip zemljita i njegovo bogatstvo u mineralima. 2a stanovita
afiniteta, predvi1enog uzgojnog oblika, mogunosti to boljeg korienja )raniva iz
zemljita, kao i primene me)anizovanog 1ubrenja sa depozitorima i dubljeg podrivanja
zemljita, najadekvatnija je podloga '#:;R .:: . 8okaliteti na kojima se planira
proizvodnja pogodni su za crne vinske sorte, koje daju visokokvalitetna crna vina.
7eop)odno je voditi rauna o za)tevima tr$ita i mogunostima plasmana gotovog
proizvoda. 7a osnovu terenski) ispitivanja i lini) iskustava u sopstvenim zasadima, s
obzirom na tip zemljita i njegovo bogatstvo u mineralima i organskim materijama,
polazi se od toga da su koliine fizioloki aktivnog krea male pa lozna podloga ne
predstavlja poseban problem.
1+
2adnja, 1ubrenje kod sadnje i 1ubrenje u II i III godini
2adnja i 1ubrenje kod sadnje su va$ni elementi u ukupnoj agrote)nici prilikom
podizanja novi) vinograda. 2adnja se obavlja u prolee, krajem marta i poetkom aprila.
5ato na mestima na kojima se vri sadnja, mora se u redovima pripremiti stajnjak. <
vreme sadnje koristimo stajsko 1ubrivo u koliini od . kg po sadnom mestu. 'oliina
koja se koristi po )ektaru a prema broju sadni) mesta iznosi 2D.8DD kg. Praksa je
pokazala da je prvoklasni sadni materijal i upotreba stajnjaka prilikom sadnje preduslov
za pun uspe) prijema sadnog materijala. 7aroito je primetan rast i )abitus kalema
AokotaB u drugoj godini. Prilikom sadnje kalem se postavlja u trouglasto iskopanu jamu
na iji korenov sistem dolazi usitnjena zemlja Ado 1. cmB, zatim sledi stajnjak koji se na
kraju prekriva zemljom sa )umkom, ako nije parafinisan kalem, ili bez )umke, ako je
kalem parafinisan. Mubrenje Au drugoj i treoj godiniB je jedna od agrote)noloki) mera
koja se sprovodi tokom investicionog ulaganja kao i u daljoj proizvodnji. < drugoj
godini 1ubrenje se obavlja mineralnim 1ubrivom u razmeri /E1"E21 sa .DD kg 1ubriva
po )ektaru.
#blik uzgoja i dinamika formiranja uzgojnog oblika. < skladu sa razmakom sadnje a
uzimajui u obzir me)aniku obradu, da bi se dobio kvalitativan i kvantitativan prinos
gro$1a mora se odabrati adekvatan uzgojni oblik.
< ovom podneblju to je modifikacija 9ijo i 2ilvoz, koja otprilike izgleda ovakoE
2tablo okota je visine 1 m. gde se nalazi osnovna $ica debljine &,1 mm. 7a stablu se
ostavljaju dva kraka, svaki sa jednim reznikom i jednim lukom. Reznik je sa 2 pupa, a
luk sa 8 * 1D pupova. 8ukovi se povijaju kao kod 2ilvoza i ve$u se za $icu koja je
postavljena &D cm ispod glavne $ice. #vim nainom podizanja uzgojnog oblika okota
dobijamo na veem prinosu, okot bolje titimo od izmrzavanja, poveavamo
osunanost loze i na taj nain dobijamo kvalitetnije gro$1e sa viim sadr$ajem eera.
3inamika formiranja uzgojnog oblika odvija se kroz sve etiri godine investicionog
ulaganja.
Razmak sadnje
Razmak sadnje je bitan element u proizvodnji iz razloga to nam se pri optimalnom
razmaku sadnje smanjuju trokovi obrade zemljita, mainski) i runi) radova, trokovi
zatite vinograda od bolesti a isto tako eksploatacija vinograda je optimalna. Razmak
2D
sadnje treba da je uniforman jer na taj nain ostvarujemo mogunost obrade zemljita i
zatite vinograda istim oru1ima u jednom pro)odu.
7a temelju postojei) za)teva i svi) izneti) pretpostavki u ovom radu, najprikladniji
razmak sadnje jeE razmak redova & metra i razmak okota u redu 8D cm.
2a ovim razmakom proizilazi da po jednom )ektaru imamo "1%% ? "2DD okoti. Reenja
bazirana na 0ozerovim koncepcijama Asklop od 2.DD * &DDD okotiB odbacujemo, jer
nam ona ne osiguravaju redovne i kvalitetne prinose.
Poveani sklop od "1%% okoti po )ektaru omoguava E
4. redovne i visoke prinose po principu manjeg optereenja pojedinani) okoti,
:. postizanje boljeg kvaliteta i ranije dozrevanje gro$1a,
C. primenu savremene i racionalne me)anizacije u obradi, negi, zatiti i berbi,
3. predvi1eni razmak sadnje uslovljava primenu odgovarajueg uzgoja, oblika i naina
rezidbe uz racionalno optereenje okota u odnosu na njegov $ivotni vek.
A3r*teFni(ke mere %ri %*diDanj, /in*3radaE
5a dugovenost zasada, ispoljavanje vegetativnog i rodnog potencijala gajeni) sorti od
presudnog znaaja je nega mladog AnovopodignutogB vinograda. #d nege zasada u prvi)
nekoliko godina zavisi uspean razvoj, prijem, formiranje osnovnog oblika okota,
vreme stupanja u plodonoenje i dr. 5bog toga je u prve tri godine neop)odno primeniti
veliki broj agrote)niki) mera za uzgoj zdravi) i produktivni) biljaka koje e biti
sposobne da osiguraju oekivane prinose gro$1a.
7iveliranje proizvodnog terena
'od ure1enja terena neop)odno je obratiti pa$nju na mikrodepresije u kojima se
zadr$ava voda. < sklopu radova mora se predvideti ubla$avanje vei) mikrodepresija
da se osigura nesmetani rad strojeva u obradi nasada. (okom nivelisanja mora se voditi
rauna da se ne skine previe zemlje, ime bi se uklonio 4 ? )orizont i dolo do :
?)orizonta, koji predstavlja lo supstrat za gajenje vinove loze.
Rigolovanje i meliorativno 1ubrenje
Rigolovanje izvodimo traktorima od 1.D '2 i rigoler plugovima na dubinu do /D cm.
7a osnovu iskustva dublje rigolovanje nije potrebno, jer je reakcija zemljita neutralna
do slabo kisela, pa je potrebno da se do alkalnog zemljita dovede rigolovanjem iz ni$i)
21
u vie slojeve. Rigolaciju bi trebalo izvoditi u septembru jer se time javlja mogunost
akumuliranja vee koliine vlage tokom zime. 0eliorativno 1ubrenje se vri radi
stvaranja uslova za postizanje visoki) prinosa a u skladu sa koliinom )raniva koja
nedostaje Akoliina kalijuma i fosfata najeeB. #no se obavlja pre rigolovanja terena
pa se te koliine )raniva zaoravanjem unose u dublje slojeve zemljita.
#stala agrote)nika do kraja investicionog ulaganja
Prva godina * u prvoj godini predvi1eni su radoviE
Rezidba na dva okca * vri se u cilju to pravilnijeg formiranja uzgojnog oblika
vinove loze. Cilj je da se u tekuoj godini formira stablo.
Proletnje plitko podrivanje * tokom prolea ima za cilj da popravi zemljinu strukturu
koja je naruena ga$enjem prilikom sadnje. < vreme suni) perioda, u prolee, nije
predvi1eno plitko oranje jer se mo$e negativno manifestovati. Prema tome, mora se
voditi rauna da se vlaga akumulira u toku zime i to bolje sauva.
0e1uredno kultiviranje u etiri navrata * agrote)nika mera kojom se vri me)aniko
unitavanje korova, a uz to i prekid kapilarni) veza da bi se smanjilo isparavanje vode
i sauvala vlaga u zemljitu.
Runo okopavanje * vri se u etiri ili vie navrata u zavisnosti od pojave korova.
2vr)a je razra)livanje zemljita i unitavanje korova.
3ruga godina * obrada zemljita se vri kao i u I ? oj godini. Mubrenje se sprovodi po
predvi1enim merama. 7ega zasada se sastoji u E
Provlaenju mladica kroz dvostruko postavljenu $icu.
Plevljenje okota Aostavljaju se samo dva lastaraB.
5atiti nasada od bolesti i tetoina * vri se kontinuirano, i u prvoj i u drugoj godini.
#vo je aktivnost iji je cilj ouvanje to vee zdrave lisne mase i potpuno sazrevanje
vinove loze, a sprovodi se primenom uobiajeni) mera zatite protiv gljivini)
bolesti, tetoina i sl.
0. EKONOM.KI PARAMETRI
!.1 Investicije# pojam i vrste
22
Prilikom pojmovnog odre1ivanja investicija postoji veliki broj tumaenja. 2amo
etimoloko poreklo rei investicija u dostupnoj literaturi tumai se na vie naina. 7eki
izvori pojam investicija povezuju sa latinskom reju @investitioK koja oznaava ulaganja
kapitala u neki plodan posao. 3rugi definiu da poreklo rei @investicijaK vue od
latinske rei AinBvestire, koja znai @obuiK ili @odenutiK. < odnosu na oblast
proizvodnje ili poslovanja znai @zaodenutiK AinvestiratiB finansijska sredstva u
odre1ene privredne objekte, npr. ApoljoprivrednoB zemljite, gra1evinske objekte,
maine i ure1aje i sl., a sa svr)om obavljanja odre1ene privredne delatnosti, tj. dobijanja
novi) proizvoda ili obavljanja proizvodni) usluga.
@6edna od najoptiji) definicija ka$e da je investicija svako ono ulaganje koje e doneti
korist tek u budunosti, to znai da se radi o $rtvi u obliku proizvodni) resursa koja se
podnosi u sadanjosti da bi se poveale koristi u budunosti. Investiranje podrazumeva
etiri osnovna elementaE subjekat koji investira ili investitor, predmet u koji se investira
tj. investicioni projekat, cenu odricanja od potronje * kamatu i vrednost jedne nade ili
diskontnu stopuK
12
.
Pod investicijama se podrazumeva dugorono ulaganje kapitala sa svr)om obnavljanja,
poboljanja ili poveanja postojei) proizvodni) kapaciteta ili dugorono vezivanje
finansijski) sredstava u materijalne i nematerijalne oblike, ijim korienjem se
ostvaruju odre1eni preduzetniki ciljevi. Pod pojmom dugorono se ovde podrazumeva
vezivanje finansijski) sredstava u periodu du$em od jedne godine. Procesom
investiranja preduzee obezbe1uje prostu i proirenu reprodukciju te prema tome
investicije predstavljaju uslov egzistencije, rasta i razvoja preduzea, odr$avanja
poboljanja konkurentske prednosti i utiu na svaku od faza tokom $ivotnog ciklusa
preduzea. Pored preduzetnike dimenzije investiciona ulaganja u bilo koji sektor
privrede imaju veoma znaajnu ulogu i socijalno ? drutveni aspekt. < teoriji
investiranja i privrednoj praksi mogu se pronai razliite klasifikacije investicija,
zasnovane na razliitim kriterijumima i ciljevima nji)ovog preduzimanja.
#snovne klasifikacije investicija suE
1. 'lasifikacija prema objektu investiranja
2. 'lasifikacija prema veliini investiranja
&. 'lasifikacija prema oblasti investiranja
Prema karakteru investicionog objekta, odnosno, prema tome sa kojom svr)om se vre
ulaganja, investicije se mogu podeliti naE
12
(odorovi 6., Muriin 3., 6anoevi 2., >2trategijski menad$ment@, :eograd 2DDD.
2&
Realne ili materijalne investicije
Linansijske investicije
7ematerijalne investicije
Pod rea'nim in/esti&ijama se podrazumevaju investicije kada se ulaganje finansijski)
sredstava vri sa ciljem pribavljanja sredstava za proizvodnju, ijom upotrebom e se
ostvariti neka nova proizvodnja, poveanje ili poboljanje postojee proizvodnje,
smanjenje trokova poslovanja, odnosno ijom upotrebom e se ostvariti neka nova
vrednost i dobit u poslovanju preduzea. Realne investicije se dalje mogu podeliti naE
1. Investicije koje se ine jednom, a kojima su obu)vaeneE
? 7ove investicije Aulaganja u osnivanje ili kupovinu preduzea i sl.B
? Investicije za poveanje obima proizvodnje
2. (ekue investicije, koje se preduzimaju u preduzeu, u odre1enim ravnomernim
ili neravnomernim vremenskim intervalima, a kojima su obu)vaeneE
? Investicije za rekonstrukciju
? Investicije za zamenu postojei) sredstava za proizvodnju
? Investicije za racionalizaciju
? Investicije za zatitu $ivotne sredine
? Investicije za obezbe1enje i poveanje sigurnosti poslovanja preduzea
Pod 2inansijskim in/esti&ijama se podrazumevaju novana izdavanja sa ciljem sticanja
prava na ve postojeim sredstvima za proizvodnju, odnosno na postojeoj imovini.
<potrebom ovi) prava se ostvaruju odre1eni ekonomski rezultati AdobitB. #vde spadaju
ulaganja u kupovinu )artija od vrednosti tj. ulaganja na tr$itu kapitala sa svr)om
sticanja uea u poslovanju drugi) preduzea.
Nematerija'ne in/esti&ije predstavljaju ulaganje finansijski) sredstava u istra$ivanje i
razvoj, obrazovanje kadrova, otkup patenata i licenci, reklamiranje proizvoda i sl.
-eliina investicija, odnosno iznos ulo$eni) finansijski) sredstava u investiciju,
prvenstveno je uslovljena velinom proizvodni) kapaciteta ili veliinom preduzea.
-eliina predstavlja jedan od relativni) kriterijuma podele investicija, ali svakako
veoma znaajnu okolnost prilikom donoenja investicioni) odluka u praksi.
'lasifikacija investicija prema oblasti investiranja se mo$e smatrati kao prirodna podela
investicija, a kriterijumi za podelu mogu da budu oblasti poslovanja preduzea u kojima
se vre investiciona ulaganja, npr. oblast proizvodnje, nabavno ? prodajne delatnosti,
uprave, skladitenja, transporta itd.
2"
!.2 $iegodinji zasadi kao investiciona kategorija
4grobiznis preduzee @-inoprodukt * !okaK vri investiranje u vinogradarske zasade,
jer putem nji) iri svoje proizvodne kapacitete koji predstavljaju osnovu razvoja firme.
-inogradi predstavljaju faktor poljoprivredne proizvodnje koji spada u kategoriju
viegodinji) zasada. Pod pojmom /i.e3*di.njiF Dasada podrazumevamo osnovna
sredstva preduzea u koje spadaju prvenstveno vonjaci i vinogradi. Pored nji) tu se jo
svrstavaju i zasadi za zatitu od vetrova, erozije, vezivanje peara, kao i viegodinji
zasadi industrijskog bilja kao npr. )meljarnici.
#vakva vrsta investiranja iziskuje velika materijalna i ljudska ulaganja u dugom
periodu, a to se mo$e zakljuiti i iz irine poslova koji su objanjeni kao te)niko ?
te)noloke aktivnosti i operacije. Investiciona ulaganja u viegodinje zasade su
dugorona, pa je potrebno pre podizanja zasada, izvriti razne analize i procene u
kontekstu stratekog planiranja.
7aime, pred menad$ere se prilikom upravljanja dotinom investicijom postavljaju
sledei problemiE
1. -isina ulaganja u vinograde
2. #cena ekonomske opravdanosti investicionog ulaganja
&. 7ain obrauna amortizacije vinograda
1&
2ledi objanjenje navedeni) problemaE
1. Visina %*tre:n*3 ,'a3anja * prilikom donoenja odluke o investiranju u
vinograde potrebno je uva$iti i istra$iti prirodne mogunosti za maksimalizaciju
proizvodnje gro$1a i vina. Potrebno je definisati odgovarajuu lokaciju zasada
koja uva$ava prirodne potrebe sorti, izabrati visoko produktne sorte a zatim
analizirati visinu i du$inu ulaganja jer se finansijska sredstva trajno ve$u.
2. O&ena ek*n*mske *%ra/dan*sti * vri se na osnovu pokazatelja ekonomske
isplativosti investicije. <tvr1ivanje pokazatelja ekonomske isplativosti se
zasniva na utvr1ivanju razlike i odnosa izme1u uinjeni) investicioni) ulaganja i
ostvareni) novani) primanja u toku investicionog perioda. Postupak
izraunavanja ekonomske isplativosti AefektivnostiB investicija zasniva se na
dinamikim metodama za ocenu ekonomske efikasnosti.
&. O:ra(,n am*rtiDa&ije /i.e3*di.nje3 Dasada * kod vinograda vezuje se za
rodnost. 4mortizacija se obraunava varijabilno, u zavisnosti od stepena rodnosti
u kojoj se vinograd nalazi. Po pravilu, kao posledica biolokog progresa tj. rasta i
1&
:irovljev 6., (omi R., >0enad$ment u poljoprivredi@, ;konomski fakultet, 2ubotica, 1++8.
2.
razvoja biljaka, rodnost vinograda se postepeno poveava iz godine u godinu, do
odre1enog momenta dok se ne pojavi degresija u rodu.
-inograd prolazi kroz < 2aDe raD/*ja to se odra$ava na njegovu plodnost+
faza skromnog roda * koja poinje sa osnovnim agrote)nikim i drugim
radovima na pripremanju i fizikom tretmanu zemljita na koju e se vinograd
postaviti. < ovoj fazi vinograd odbacuje veoma skromne prinose koji nisu
dovoljni da bi se pokrili trokovi, i ova faza traje do & godineJ
faza rastue rodnosti * traje od &?. godina, i u tom intervalu rodnost se
postepeno poveava. #vi prinosi koriste se za pokrivanje odre1enog iznosa
trokova i stiu se pretpostavke za obraunavanje amortizacijeJ
faza maksimalnog prinosa * je faza pri kojoj je rodnost najvea. (ada se
amortizacioni otpis vri u potpunosti kako bi se ravnomerno rasporedili trokovi
ulaganja, jer su i prinosi pribli$no jednaki u tom periodu. #va faza traje 12 * 1.
godina, zavisno od odr$avanja vinogradaJ i
faza opadajue rodnosti * gde zasad postepeno gubi svoju proizvodnost. :ele$e
se opadajui prinosi i vinograd polako izlazi iz upotrebe gde trokovi koji se
javljaju ne mogu biti nadokna1eni iz redovnog prinosa. (ada se, sa aspekta
menad$menta, postavlja dilema o obnovi i podizanju mladog vinograda.
Razumevanje faza u razvoju vinograda korisno je i znaajno sa aspekta planiranja
novani) priliva i odliva koji se koriste pri oceni rentabilnosti investicije. 7a osnovu
investicione vrednosti podizanja zasada, kao i na osnovu projekcije
potencijalni)Hmogui) neto priliva tokom njegove ekspolatacije, vri se ocena
rentabilnosti investicionog projekta, i donosi se odluka o tome da li je projekat
podizanja vinograda ekonomki opravadan.
4ko su projekti ekonomski opravdani i ako donose maksimalne ili veoma povoljne
profite tada postoji i realna pretpostavka za rast i razvoj preduzea. 5nai, kroz
planiranje i projekciju osnovni) investicioni) projekata u vinogradarskoj proizvodnji
mogue je struktuirati dobru poslovnu i razvojnu politiku agrobiznisa.
!.! Investiciona vrednost viegodinjeg zasada
< zasad vinove loze period ulaganja je tri godine, sve do ovog momenta dok se u ovoj
proizvodnji ne ostvari dobit. (ek kod prve realizacije proizvodnje u obliku prinosa vri
se prevo1enje vinograda iz kategorije >investiranja@ u kategoriju >redovne
proizvodnje@. -isoka ulaganja po jedinici povrine koja se u prve tri godine moraju
izvriti, svoju opravdanost nalaze u prilino dugom i profitabilnom periodu pune
2%
rodnosti koji mo$e da traje od 2D do &D godina. Investiciona ulaganja prikazuju se
sukcesivno u prvi) pet godina ulaganja, iz razloga to postoje razlike u agrome)anikim
operacijama kao i zbog toga to se tek u petoj godini vri prinosna realizacija.
Investiciona ulaganja tokom prvi) pet godina prikazana su u tabelama 1,2,& i "
pojedinano za svaku godinu ulaganja dok je rekapitulacija trokova data u tabeli .. 2vi
trokovi prikazani u tabelama dati su po jedinici povrine zasada * po )ektaru
podignutog vinograda.
U'a3anje , I 3*dini
-isina investicionog ulaganja za podizanje zasada vinograda u prvoj godini iznosi
.82./22 dinara. 0aterijalni trokovi sa iznosom od "+2."&2 dinH)a prikazani u tabeli 1,
imaju najveu zastupljenost u ukupnim trokovima A8",.1NB, dok je uee mainskog
rada /,&8N, a na ljudski rad otpada 8,12N u ukupnim trokovima u prvoj godini.
Redni
broj
Opis
Jedinica
mere
Koliina Din/jm
Vrednost
(din)
Uee ! "
A I godina - Materijalni trokovi
# Kalem $%& ' ()) '#*)' 172 368 (+*,-
( Dr.ene prit/e $%& ' ()) #0*)) 71 400 #(*(,
1 Ba2remo.i st!bo.i $%& ,)) ((,*)) 112 500 #+*1#
' 3ocinana 4ica /2 -)) 0,*)) 60 000 #)*1)
, 3ocinana 4ica 1*#mm /2 (,) 0,*)) 18 750 1*((
5 6/seri 1*## /2 #1 +)*)) 1 170 )*()
0 Veta/o 7!bri.o -81,8() /2 # ))) ('*)) 24 000 '*#(
- 9atitno sredst.o : Ridomil ;old #/ l /2 + # 5))*)) 14 400 (*'0
+ 9atitno sredst.o : <opas #/ l l # ' 1))*)) 4 300 )*0'
#) 9atitno sredst.o : 3olimar #/ l /2 5 5,)*)) 3 900 )*50
## 9atitno sredst.o : K!m!l!s #/ l /2 #) ())*)) 2 000 )*1'
#( =erbicid pre i>.o7enja ri2olo.anja l ' 115*)) 1 344 )*(1
#1 ;ori.o >a ri2olo.anje l #)) 51*)) 6 300 #*)-
Ukuno I godina - !aterijalni trokovi " 1 #a 492 432 84$51
% I godina - &jud'ki rad
# 3rs/anje ?erbicidom : # 1))*)) 300 )*),
( @adnja .ino2rada : # - 1))*)) 8 300 #*'(
1 Kopanje .ino2rada (#p!ta A ' /opanja) : # (- )))*)) 28 000 '*-#
' Ra>mera.anje .ino2rada : # ( -))*)) 2 800 )*'-
, Obele4a.anje sadni? mesta : # 1 )))*)) 3 000 )*,#
2/
5 Bienje i paraCinisanje /alema : # ' +))*)) 4 900 )*-'
Ukuno I godina - &jud'ki rad" 1 #a 47 300 8$12
( I godina - Main'ki rad" 1 #a
# Ri2olo.anje : # #( 5))*)) 12 600 (*#5
( 9a.laenje bra>de : # 5+)*)) 690 )*#(
1 @et.osprema : # # ,))*)) 1 500 )*(5
' Rast!ranje .eta/o2 7!bri.a : # 1 ,))*)) 3 500 )*5)
, De7!redna /!lti.acija* , p!ta : # , ,))*)) 5 500 )*+'
5 <retiranje C!n2icidima* 5 p!ta : # #, ,))*)) 15 500 (*,0
0 Rad ?idrob!rom : # ' ())*)) 4 200 )*0(
Ukuno I godina - Main'ki rad 42 990 7$38
Ukuno ulaganje u I godini) 582 722 100$00
(abela br. 1. ? <laganje u I godini H )a *
U'a3anje , II 3*dini
< drugoj godini visina investiranja je 82../D dinH)a. 8judski rad sa iznosom od &2.D.D
dinH)a uestvuje sa &8,82N u ukupnim trokovima ovog perioda, to ukazuje da
radnointenzivan karakter proizvodnje gro$1a za)teva visoko uee ljudskog rada.
(rokovi su prikazani u sledeoj tabeliE
Redni broj Opis
Jedinica
mere
Koliina Din/jm
Vrednost
(din)
Uee !
"
* II godina + Materijalni trokovi" 1 #a
# 9atitna sredst.a : Ridomil* Di/al* Ba/arni /re : # #0 +')*)) 17 940 (#*01
( Daterijal >a len2ere : # ' 0))*)) 4 700 ,*5+
Ukuno II godina - Materijalni trokovi" 1 #a 22 640 27$42
% II godina - &jud'ki rad" 1 #a
# Re>idba .ino2rada : # # 1,)*)) 1 350 #*51
( 3osta.ljanje st!bo.a : # ## (,)*)) 11 250 #1*5(
1 3osta.ljanje 4ice : # 1 )))*)) 3 000 1*51
' 3osta.ljanje len2era : # # +))*)) 1 900 (*1)
, Kopanje .ino2rada : # ## (,)*)) 11 250 #1*5(
5 Ve>i.anje lastara : # # -))*)) 1 800 (*#-
0 9elena re>idba : # # ,))*)) 1 500 #*-(
Ukuno II godina - &jud'ki rad" 1 #a 32 050 38$82
( II godina - Main'ki rad" 1 #a
# Oranje .ino2rada : # ( 5))*)) 2 600 1*#,
( De7!redna obrada , A # ()) : # 5 )))*)) 6 000 0*(0
1 Obrada i>el pl!2om 1 A # 0)) : # , #))*)) 5 100 5*#-
' <retiranje C!n2icidima 5 A # ),) : # 5 1))*)) 6 300 0*51
, 3re.o>i : # 0 --)*)) 7 880 +*,'
Ukuni II godina - Main'ki rad" 1 #a 27 880 33$77
Ukuno ulaganje u II godini) 82 570 100$00
(abela br. 2. ? <laganje u II godini H )a ?
28
U'a3anje , III 3*dini
<laganje sredstava u treoj godini investiranja pribli$no je jednako kao u pret)odnoj.
0aterijalni trokovi, ljudski rad i mainski trokovi uestvuju u procentualno
pribli$nom iznosu u ukupnim trokovima, koji za ovu godinu iznose /D.12. dinH)a.
(o se mo$e videti u tabeli br. &E
Redni broj Opis
Jedinica
mere
Koliina Din/jm
Vrednost
(din)
Uee !
"
* III godina + Materijalni trokovi
# 9atitna sredst.a : Ea.it* Ronilan* Ridomil itd. / # () -')*)) 20 840 (+*0(
( Veta/o 7!bri.o (,) /2 A #5 / # ' )))*)) 4 000 ,*0)
1 Ve>i.o #) /2 A -) / # -))*)) 800 #*#'
Ukuno III godina - Materijalni trokovi" 1 #a 25 640 36$56
% III godina - &jud'ki rad" 1 #a
# Re>idba .ino2rada / # # ,))*)) 1 500 (*#'
( Kopanje .ino2rada / # ## (,)*)) 11 250 #5*)'
1 Ve>i.anje lastara / # # -))*)) 1 800 (*,0
' 9elena re>idba / # # ,))*)) 1 500 (*#'
, 3le.ljenje .ino2rada / # # -))*)) 1 800 (*,0
5 Berba 2ro47a / # , -,)*)) 5 850 -*1'
Ukuno III godina - &jud'ki rad" 1 #a 23 700 33$80
( III godina - Main'ki rad" 1 #a
# Oranje .ino2rada / # ( 5))*)) 2 600 1*0#
( F>.laenje lo>e / # # #))*)) 1 100 #*,0
1 <retiranje C!n2icidima / # 0 1,)*)) 7 350 #)*'-
' De7!redna /!lti.acija / # 5 )))*)) 6 000 -*,5
, Depono.anje .eta/o2 7!bri.a / # # (',*)) 1 245 #*0-
5 3re.o> 2ro47a / # # (',*)) 1 245 #*0-
0 Ra>ni pre.o>i / # # (',*)) 1 245 #*0-
Ukuni III godina - Main'ki rad" 1 #a 20 785 29$64
Ukuno ulaganje u III godini) 70 125 100$00
(abela br. &. ? <laganje u III godini H )a ?
2+
U'a3anje , IV i V 3*dini
-isina ukupnog ulaganja u I- i - godini data je zbirno, i prikazana je u tabeli ".
<kupna ulaganja za ove dve godine zajedno iznose +/./"/ dinH)a. 7ajvei je utroak
ljudskog rada A&/.8%/ dinH)aB, a najmanji utroak mainskog rada A2../.D dinH)aB. 5nai
trokovi ljudskog rada zauzimaju uee od &8,/"N u ukupnim trokovima prikazanim
u I- i - godini.
Redni broj Opis
Jedinica
mere
Koliina Din/jm
Vrednost
(din)
Uee !
"
A I, i , godina + Materijalni trokovi
# 9atitna sredst.a : An.il* Bamper* Kosan i dr. / # (- )5)*)) 28 060 (-*0#
( Veta/o 7!bri.o (,) /2 / # ' (,)*)) 4 250 '*1,
1 Ve>i.o / # 1))*)) 300 )*1#
' 3ocin/o.ana 4ica / # ,()*)) 520 )*,1

Ukuno I, i , godina -
Materijalni trokovi" 1 #a 33 130 33$89
% I, i , godina - &jud'ki rad" 1 #a
# Re>idba .ino2rada / # , )))*)) 5000 ,*#(
( Ve>i.anje .ino2rada / # # 550*)) 1667 #*0#
1 3le.ljenje .ino2rada / # ( )-1*)) 2083 (*#1
' U.laenje .ino2rada / # # 550*)) 1 667 #*0#
, Kopanje .ino2rada / # #, )))*)) 15 000 #,*1,
5 9elena re>idba / # # ,))*)) 1 500 #*,1
0 Berba 2ro47a / # + 5))*)) 9 600 +*-(
- 3opra.a/ naslona / # +))*)) 900 )*+(
+ 3aljenje lo>e / # ',)*)) 450 )*'5
Ukuno I, i , godina - &jud'ki rad" 1 #a 37 867 38$74
( I, i , godina - Main'ki rad" 1 #a
# Oranje .ino2rada / # ( 5))*)) 2 600 (*55
( Depono.anje .eta/o2 7!bri.a / #
1 De7!redna obrada / # 5 )))*)) 6 000 5*#'
' Obrada i>el pl!2om / # , #))*)) 5 100 ,*((
, <retiranje C!n2icidima / # 0 1,)*)) 7 350 0*,(
5 3re.o> .eta/o2 7!bri.a / # 5))*)) 600 )*5#
0 3re.o> .ode >a tretiranje C!n2icidima / # 5))*)) 600 )*5#
- 3re.o> 2ro47a / # ' ,))*)) 4 500 '*5)
Ukuno I, i , godina - Main'ki rad" 1 #a 26 750 27$37
Ukuno ulaganje -a o.e godine) 97 747 100$00
(abela br. ". ? <laganje u I- i - godini H )a ?
Pojedinani iznosi po godinama kao i ukupna investiciona ulaganja prikazani su u tabeli
.. gde je izvrena zbirna rekapitulacija trokova. <kupna investiciona ulaganja u
podizanje vinograda iznose 8&&.1%" dinH)a. < prvoj godini ulaganja su najvea s
&D
obzirom da se tada vri priprema zemljita, sadnja vinograda i postavljanje naslona.
<laganja u ostalim analiziranim godinama su na pribli$no jednakom nivou. 'reu se u
intervalu od /D.12. dinH)a u treoj do +/./"/ dinH)a u etvrtoj i petoj godini. Potrebno
je navesti kao napomenu da se pretpostavlja posedovanje zemlje kao faktora, jer u
trokove podizanja vinograda nije uraunat izdatak za kupovinu zemljita.
Redni
broj
Opis tro/o.a <ro/o.i (din/?a) Uee ! "
# Ula2anje ! F 2odini ,-(.0(( 5+.+'
( Ula2anje ! FF 2odini -(.,0) +.+#
1 Ula2anje ! FFF 2odini 0).#(, -.'(
' Ula2anje ! FV i V 2odini +0.0'0 ##.01
,
Ukuna ulaganja
/10203041
8332164 100
(abela br. .4 A 5birna rekapitulacija trokova podizanja 1 )a zasada vinograda ?
Isti ove vrednosti prikazane su i grafikim putemE
9rafikon br. &. ? 5birna rekapitulacija trokova * Investiciona vrednost po 1 )a zasada A
7a osnovu analize investicioni) trokova koji se moraju uiniti prilikom pripremne faze
podizanja vinogradarskog zasada, mogue je kvalitetno upravljati ovim investicionim
projektom. 4naliza trokova predstavlja realan osnov za izvo1enje predinvesticione
studije i donoenje odluke da li se u ovakav podu)vat treba uputati ili ne.
&1
!.% &etode utvr'ivanja ekonomske efektivnosti investicije
5a ocenu efektivnosti investicioni) projekata u praksi se koriste statike i dinamike
metode.
0.6.1 .tati4ki (#to$i za o5#n% #1#ktivno"ti inv#"ti5ioni2 %laganja
'od statiki) metoda ocena ekonomske efektivnosti investicija donosi se na osnovu
novani) primanja i izdavanja za jedan deo investicionog perioda Aobino za jednu
godinuB. #ve metode se zbog toga nazivaju jednoperiodine. Laktor vreme kod ovi)
metoda nema bitnog uticaja, pa su zato rezultati dobijeni primenom ove metodologije
dosta nepouzdani. #vo bi posebno dolo do izra$aja prilikom investicionog podizanja i
eksploatacije vinograda jer je taj period veoma dug.
< statike metode svrstavaju seE
4. ekonominost
:. rentabilnost
C. produktivnost
3. te)nika premljenost rada
;. rok povraaja kao statiki metod itd.
0.6.) Dina(i4ki (#to$i za o5#n% inv#"ti5ija
3inamiki metodi za ocenu efektivnosti investicija zasnivaju se na @konceptu
vremenske vrednosti novcaK. 'oncept vremenske vrednosti novca pretpostavlja da je
sutina svake odluke o investiranju da se dobije vie nego to je ulo$eno.
#vde je ukljuen faktor vreme i to u obliku diskontne ili kamatne stope, u zavisnosti od
postupka pri pore1enju. 3iskontna stopa je zapravo faktor kojim se vri svo1enje
budui) iznosa na sadanju vrednost Aili obrnutoB i koji sve prilive i odlive ini
merljivim i uporedivim. 7a taj nain mo$e se sagledati realna vrednost invesicioni)
projekata.
Primena dinamiki) Avieperiodini)B metoda zasniva se na utvr1ivanju niza novani)
priliva i izdavanja prilikom pripreme i eksploatacije investicionog objekta. 7avedena
novana primanja i izdavanja se doga1aju u razliitim momentnima investicionog
perioda. Iz tog razloga nije mogue jednostavno sabrati iHili oduzeti ove iznose zbog
uticaja kamate. 5bog toga se svi novani prilivi i odlivi nastali u pojedinim godinama
utvr1uju u jednom AistomB obraunskom momentu i to putem nji)ovog ukamaivanja
&2
ako nastaju pre, odnosno nji)ovim diskontovanjem ako nastaju nakon obraunskog
momenta.
< dinamike metode se svrstavaju sledee metode, od koji) je najva$niji metod 72-E
1. @metod 7eto sadanje vrednosti A72-B
2. metod anuiteta
&. metod roka povraaja kao dinamiki metod
". metod Interne stope prinosa tj. rentabiliteta AI2PB
.. indeks rentabilnosti i dr.K
1"
Prilikom izraunavanja investicione vrednosti vinograda koristiemo nekoliko
dinamiki) metoda, koje bi trebale doneti precizne informacije o rentabilnosti i
efektivnosti tog podu)vata.
5a utvr1ivanje ekonomske opravdanosti projekta podizanja vinograda potrebno je
izraunati i prikazati novane tokove za period eksploatacije investicije. Pretpostavke su
da se vinograd podi$e na povrini od 1D )ektara, sa razmakom sadnje & T D,8 metara.
9odinja novana primanja od viegodinjeg zasada nastaju realizacijom prinosa
ostvareni) na zasadu. 0no$enjem koliine planirani) i ostvareni) prinosa sa nji)ovom
tr$inom cenom dobija se iznos godinji) novani) primanja.
9odinja novana izdavanja sadr$eE izdatke za odr$avanje objekata u zasadu i novana
izdavanja za nabavku potrebnog materijala, zarade radnika i sl.
Investiciona ulaganja potrebna za podizanje vinograda na povrini od 1D )ektara i
obraunski iznosi godinji) priliva i odliva prikazani su u sledeim tabelamaE
3edni
.roj
4a5ena)
6odina U7U849
/din1
0 1 2 3
# Daterijal ' +(' 1() ((5 ')) (,5 ')) 11# 1)) , 01- '()
( Dains/i rad '(+ +)) (0- -)) ()0 -,) (50 ,)) # #-' ),)
1 9arade radni/a '01 ))) 1() ,)) (10 ))) 10- 50) # ')+ #0)
I Ulaganja ukuno) , -(0 (() -(, 0)) 0)# (,) +00 '0) 8 331 640
II
,redno't :5alog:
rino'a
: : 500 000 750 000 1 250 000
III 7orek;ija ulaganja /I-II1 , -(0 (() -(, 0)) ()# (,) ((0 '0) 7 081 642
I, <i'kontni =aktor /1$08>1 # #.)- #.#55' #.(,+0 :
1"
:oljevi 4., >2trategijsko planiranje@., ;konomski fakultet , 2ubotica, 2DD/.
&&
,
Inve'ti;iona ulaganja na
o?etku kori@enja
inve'ti;ionog o.jekta
/III A I,1
, -(0 (() -+# 0,5 (1' 01- (-5 ,'' 7 240 258
(abela br. %. ? Investiciona ulaganja potrebna za podizanje zasada vinograda *
povrina zasadaE 1D )a,
razmak sadnjeE & T D,8m,
prodajna cena gro$1aE 2. dinHkg.
<tvr1eni iznos ulaganja u podizanje zasada vinograda na povrini od 1D )a iznosi
G46<846C=dinara.
&"
3eriodi i
2odine /
3o/a>atelj
3eriod rast!e
rodnosti (2odine)
3eriod ma/simalne rodnosti (2odine)
3eriod opadaj!e
rodnosti (2odine)
8ro'ek
' , 5 0 - + #) ## #( #1 #' #, #5 #0 #- #+ () (# (( (1 (' (, (5 (0 (-
'.:(-.
3rinos (t/?a) ,*) 0*) -*) +*) +*) +*) +*) -*- -*' -*0 +*( +*1 +*0 -*0 0*+ -*, +*( +*5 +*) -*- -*, -*' -*# 0*5 5*)
8$4
9a #) ?a ,) 0) -) +) +) +) +) -- -' -0 +( +1 +0 -0 0+ -, +( +5 +) -- -, -' -# 05 5)
84$5
3rose/ po
period!
72$5 89$0 77$5

I 49,BA4I 83I&I,I
U/!pno >a #)
?a (! ))) din)
#(,) #0,) ())) ((,) ((,) ((,) ((,) (()) (#)) (#0, (1)) (1(, ('(, (#0, #+0, (#(, (1)) (')) (((, (()) (#(, (#)) ()(, #+)) #0(,
2113
3rose/ po
period!
1 812$5 2225 1 937$5

II 49,BA4I 9<&I,I
U/!pno >a #)
?a (! ))) din)
510 -0- #))0 ###( ##1( ##(+ ##(1 #)+- #)'0 #)-- ##'( ###5 #((- #)-1 +-, #)5) ##'- #(#( ##(1 #)+- #)5' #),1 #))# +51 -5#
1057$7
3rose/ po
period!
911 1113 969$5

III 4CD9 83I&I,I /I-II1
U/!pno >a #)
?a (! ))) din)
5#1 -0( ++1 ##(- ###- ##(# ##(0 ##)( #),1 #)-0 ##,- ##5' ##+0 #)+( ++) #)5, ##,( ##-- ##(0 ##)( #)5# #)'0 #)'( +10 -5'
1055$3
3rose/ po
period!
901$5 1112 968

(abela br. / A(ok novani) priliva, novani) odliva i neto prilivi po godinama i perodima eksploatacije vinograd
&.
7a osnovu prikazanog novanog toka pristupa se izraunavanju ekonomske
opravdanosti investicije na osnovu pomenuti) dinamiki) metoda.
)et*d net* sada.nje /redn*sti HNSVI
@0etod neto sadanje vrednosti A72-B je osnovni metod za ocenu efektivnosti
investicioni) ulaganja koji se bazira na konceptu vremenske vrednosti novca. <tvr1uje se
kao razlika izme1u diskontovani) efekata od investicioni) ulaganja svedeni) na sadanju
vrednost i sadanje vrednosti investicioni) ulaganja.K
1.
Prilikom utvr1ivanja 72-
koristimo novane prilive koji se uzimaju u obliku neto priliva. 7a neto prilive A7PB
primenjujemo tzv. diskontni faktor AiB kojim se vri diskontovanje sredstava u okviru AnB
perioda eksploatacije. < sluaju da su oekivani efekti od investicionog projekta vei u
odnosu na ulo$ena sredstva projekat je ekonomski opravdan.
#snovne prednosti ovog metoda su da metod uzima u obzir vremensku dinamiku budui)
neto priliva i uzima celokupan $ivotni vek projekta u obzir, dok su neki od nedostataka
nemogunost realnog izbora diskontne stope i izra$avanje rentabilnosti u punom iznosu.
#vaj investicioni podu)vat karakteriu sledei podaciE
I Avisina ulo$eni) investicioni) sredstavaB J G46<846C= din
i Adiskontna stopaB J =K
NP Aproseni godinji neto priliviB J 948CC4588 din
n Aperiod eksploatacije vinogradaB J 6C godina
< sluaju proseni) godinji) neto priliva koristi se sledea formula za diskontovanjeE
n
n
i i
i
n NP V
B 1 A
1 B 1 A
+
+
=
U1V
to znai da e u navedenom primeru prinosna vrednost investicije iznositiE
A1WD,D8B
2.
* 1
- X 1.D...&DD T D,D8 T A1WD,D8B
2.

V X 1.D...&DD T 1D,%/"//%2 X 11.2%..D+1,&& dinara
3a bi se dobila tana 72- investicije potrebno je investiciona ulaganja >I@ oduzeti od
ukupni) diskontovani) vrednosti izraunati) pod >-@, po sledeoj relacijiE
1.
:oljevi 4., >2trategijsko planiranje@J ;konomski fakultet 2ubotica, 2DD/.
&%
I V NSV = U2V
&& , +&& . D2" . " 2.8 . 2"D . / && , D+1 . 2%. . 11 = = NSV
dinara
Poto su diskontovani, oekivani efekti vei od investicioni) ulaganja, investiciona
varijanta se %riF/ata. Podizanje investicionog zasada vinograda je ekonomski
opravadano jer ne samo da se novanim primanjima pokrivaju ulaganja u prve & godine,
nego se ostvaruju i povoljni finansijski rezultati tokom eksploatacije, koji iznose
".D2".8&&,&& dinara.
)et*d an,iteta
0etod anuiteta je tako1e dinamiki metod. #n se bazira na maksimizaciji apsolutne
akumulacije preduzea. Prilikom izraunavanja razliiti godinji iznosi budui) priliva i
ras)oda svode se na jednake godinje iznose, prilikom ega se na kraju izraunavanja
dobija podatak o prosenom godinjem prinosu od investicije. #vaj podatak je za
investitore u momentu procene veoma koristan, jer se putem njega mogu uporediti
mogunosti ulaganja u druge investicione projekte, druge grane privrede i sl.
0etod anuiteta koristi sledee relacijeE

( )
( )
( )
( )

+
+

+
+
=
1 1
1
1 1
1
B A
n
n
o n
n
o a
i
i i
I
i
i i
S I S
, ili U&V
( )
( )

+
+
=
1 1
1
B A
n
n
a
i
i i
NSV I S
U"V
4ko primenimo ve navedene podatke o vinogradu kao investicionom projektu, dolo bi
se do sledei) rezultataE

&/
1 B D8 , D 1 A
B D8 , D 1 A D8 , D
&& , 8&& . D2" . " B A
2.
2.
+
+
=
a
I S

. , D"1 . &// B A =
a
I S
7a osnovu pret)odnog iznosa izraunava se proseni godinji prinos od investicije, koji
se mo$e prikazati formulomE
N 1DD

=
I
I S
r
a
a
U.V
na osnovu koje dobijamoE
N 21 , . N 1DD
2.8 . 2"D . /
. , D"1 . &//
=

=
a
r
I po ovom metodu investicioni projekat je %riF/at'ji/ jer su efekti vei od ulaganja, dok
se akumulacija ostvaruje uz proseni godinji prinos od .,21N.
IndeL renta:i'n*sti
IndeT rentabilnosti spada u dinamike metode iz razloga to u odnos stavlja vrednost
diskontovani) neto priliva i poetnu vrednost investicije, na osnovu ega se dobija indeks
koji je pri)vatljiv jedino ako je vei od 1. Indeks rentabilnosti se prikazuje sledeom
relacijomE
I
i
NP
Ir
n

+
=
B 1 A > 1 [%V
4ko je Ir M 9 , tada je investicioni projekat pri)vatljiv4
..% , 1
2.8 . 2"D . /
&& , D+1 . 2.% . 11
= = Ir
Poto je indeks rentabilnosti Ir J 91CCN > 9, investicioni projekat je %riF/at'ji/ na
osnovu ovog metoda.
R*k %*/ra0aja ka* dinami(ki met*d
Rok povraaja ulo$eni) sredstava jednostavno definie period u kome se sredstva,
ulo$ena u poetku, vraaju u obliku neto priliva. #vom metodom utvr1uje se najkrai rok
u kome se sredstva ulo$ena u investiciju, mogu vratiti iz ostvareni) razlika izme1u
&8
novani) primanja i izdavanja. Rok povraaja ulo$eni) sredstava kao dinamiki metod
uva$ava diskontni faktor koji se uz neto prilive stavlja u obraun. Izraunavanje povraaja
ulo$eni) sredstava vri se sledeim relacijamaE
;odina
e/sploatacije (n)
G6<O 3RFHFV
(G3)
Dis/ontni Ca/tor
(d I #/(#*)-)
n
)
Vrednost (G3 A d) K!m!lati.no
) 0(')(,- : :0(')(,-.)) :0(')(,-.))
# 5#1))) ).+(,+ ,50,+(.)) :550(555.))
( -0())) ).-,01 0'0,++.', :,+(,)55.,,
1 ++1))) ).0+1- 0--(0,.'( :,#150+#.#1
' ##(-))) ).01,# -(+##1.50 :'1)0500.'5
, ###-))) ).5-)5 05)-+(.)# :1,'50-,.',
5 ##(#))) ).51)( 0)5'().#, :(-')15,.1)
0 ##(0))) ).,-1, 5,0,+1.5- :(#-(00#.5(
- ##)())) ).,')1 ,+,105.1# :#,-01+,.1#
+ #),1))) ).,))( ,(505(.#5 :#)5)511.#,
#) #)-0))) ).'51( ,)1'+#.1( :,,0#'#.-1
## ##,-))) ).'(-+ '+55'5.1, -60495248
#( ##5'))) ).1+0# 462240242 J')#0''.+'
#1 ##+0))) ).1500 '')#1'.'( J-'#-0+.15
Ta:e'a :r4 =4 ? Rok povraaja ulo$eni) investicioni) sredstava *
7a osnovu tabele mo$e se zakljuiti da e se povraaj ulo$eni) sredstava ostvariti u
periodu izme1u 11. i 12. godine eksploatacije vinograda. 3a bi se precizno utvrdilo
momenat povraaja sredstava, vri se izraunavanje kolinika izme1u zadnje negativne
kumulativne vrednosti i vrednosti godine u kojoj se prvi put pojavljuje pozitivna vrednost.
I
NP
Rp = Auz obraun diskontnog faktora >d@ kao u tabeli 8.B U/V
./ , 1 B sec A 12 1&D8/. , D
"2 , 2"D . "%2
"8 , ".+ . %D
= = = i me Rp
11 , 1/ &D ./ , D = = Rp

= Rp
11 godina, 1 mesec i 1/ dana.
Rok povraaja sredstava ulo$eni) u podizanje 1D )ekatara vinograda ostvaruje se za 11
godina, 1 mesec i 1/ dana.
)et*d Interne st*%e %rin*sa HISPI
&+
Putem metoda I2P vri se upore1ivanje interesa prilikom ulaganja sredstava u sopstvene
resurse ili ulaganja u neku drugu investicionu opciju tj. u biznis van organizacije. Putem
interne stope prinosa na ulaganje, definie se stopa diskontovanja ispod koje se ne isplati
investirati u neki projekat jer se ista ta stopa mo$e dobiti ulaganjem van organizacije.
0etod interne stope prinosa rauna se po formuliE
2 1
1 2 1
B A
NSV NSV
r r NSV
r R

+ =
U8V
gde suE
72-
1
* neto sadanja vrednost investiranja u sopstvenu organizaciju,
72-
2
* neto sadanja vrednost ulaganja u biznis van organizacije,
r
1
* diskontna stopa koja se plaa na sredstva ulo$ena u sopstvenu organizaciju,
r
2
* diskontna stopa koja se plaa na ulaganje u biznis van organizacije.
7a osnovu svi) do sada izraunati) ekonomski) parametara menad$ment donosi odluku o
o tome da li e se investirati u podizanje novog vinograda. 'ao to parametri pokazuju,
rentabilnost i ekonomska opravdanost podizanja ovog viegodinjeg zasada nije ni u kom
smislu upitna.
#cena ekonomske efektivnosti investicionog ulaganja je potpunija ukoliko se izvodi
primenom veeg broja predlo$eni) metoda, jer se one na neki nain dopunjuju. 3opuna se
manifestuje u injenici da se jednim metodama utvr1uje apsolutan, a drugim realan
doprinos investicionog projekta u viegodinje zasade.
!.( )*+$O,-* PO.I/I"* *0)O1I+-I2 P)345+36*
7$I-OP)O45"/ 8 O"*9
Razvojna politika slu$i da se u to veem stepenu izvesnosti, projektuje budunost
nekog agrobiznis preduzea. Prilikom definisanja razvoja i rasta organizacije mora se
uva$iti evaluacija planirani) investicioni) projekata na kojima se zasniva sam rast
preuzea. < okviru razvojne politike i strategije rasta nalaze se ciljevi preduzea.
-iegodinji zasadi su investiciona kategorija koja predstavlja osnov rasta i razvoja
agrobiznisa firme >-inarije * !oka@. 7a osnovu novi) mladi) zasada vinograda ovo
preduzee mo$e poveavati svoje proizvodne kapacitete i dostii ulogu tr$inog lidera u
"D
proizvodnji i preradi gro$1a i vina. 0ladi zasadi vinograda predstavljaju materijalnu
bazu na kojoj se rast ovog preduzea mora zasnivati, a poto su ocenjeni kao rentabilina
i ekonomski opravdana kategorija, mogue je imati dobru budunost. Poznato je da
rentabilne investicije koje poveavaju materijalnu osnovu preduzea utiu na poveanje
stabilnosti i nezavisnosti preduzea. <sled jaanja preduzea po ovom osnovu ono
polako postaje pokreta promena, pobe1uje konkurente, postaje jedinstveno kod
kupaca, definie nove proizvode >zvezde@, poveava tr$ino uee, postaje nezavisno
od dobavljaa i dr.

3a bi se dolo do jasnog stava o razvoju potrebno je kroz sledee korake izvriti finalne
postavkeE
1. 3efinisati proces formulisanja razvojne politike
2. #ceniti trenutnu razvojnu politiku preduzea
&. 3efinisati >novu@ razvojnu politiku i strategiju rasta putem metoda, pravaca
i tempa, a na osnovu ocene ekonomske isplativosti glavne investicione
kategorije
". Predlo$iti sugestije u pogledu strategije rasta i razvoja preduzea.
<z to je potrebno ponoviti da se prilikom evaluacije mogunosti podizanja novi) zasada
dolo do zakljuaka da su ispunjeni skoro svi potrebni uslovi koji dozvoljavaju >-inariji
* !oka@ da novim investiranjem postane lider.
Prvenstveno, s aspekta uslova poljoprivredne proizvodnje banatsko * potisko vinogorje
omoguava kvalitetnu proizvodnju gro$1a.
4nalizom interni) mogunosti dokazano je da agrobiznis preduzee poseduje
materijalnu i te)noloku osnovu, kvalifikacije i struan menad$ment i druge potrebne
resurse za poveanje proizvodnje.
Predstavljanjem >cas) floI?a@ investicije i ocenom putem dinamiki) metoda uoava se
rentabilnost i ekonomska opravdanost investiranja u viegodinje zasade.
7a kraju, potrebno je >samo@ definisati naine i puteve postepenog poveavanja biznisa
i realizovati ove, sada ve konkretne zamisli.
0.7.1 Po5#" 1o(%li"anja azvojn# politik#
"1
Proces formulacije razvojne politike vri se u nekoliko koraka. Putem tog procesa
preduzee izvrava razliite analize kako bi dolo do konkretni) zakljuaka i realno
sagledalo svoje mogunosti.
7akon izvrene ocene vinograda kao investicione kategorije, pristupa se formulaciji
razvojni) planova, razvojne politike i strategije rasta i razvoja.
5a proces formulisanja ovako slo$eni) dokumenata, koji, ni manje ni vie nego
odre1uju budunost organizacije, nije na odmet sagledati me1uzavisnost razvojni)
dokumenata koji se tom prilikom donose. Ilustracija &. prikazuje tu me1uzavisnostE
2lika br. %. ? 0e1uzavisnost razvojni) odluka i dokumenata ?
Ilustrativno je prikazan tok donoenja same razvojne politike i strategije. 7a njemu se
uoava povezanost izme1u investicionog projekta i strategije rasta. #vo praktino znai
da, ako investicione projekte i programe dobro postavimo, mo$emo oekivati i realan
rast i obrnuto.
0e1usobna uslovljenost jedni) odluka sa drugim u potpunosti se mo$e primeniti i na
vinograde kao viegodinju investiciju. Poto vinograd predstavlja investicioni projekat
koji se koristi u periodu od 2D do &D godina ,to imlpicira da, ako se dobro izvri
strukturna i finansijska analiza tog zasada, mogue je oekivati i povoljnje rezultate a
time i rast preduzea.
< nastojanju da razvojnu politiku formulie pravilno, agrobiznis preduzee mora proi
kroz sledee korake
1%
E
4. Ana'iDa sit,a&ije * gde se odgovara na pitanje gde je preduzee sada i zato je
tu, tj. definie se u kojoj fazi razvoja se preduzee nalazi trenutno.
:. Ana'iDa %*ten&ija'a * daje odgovor gde bi preduzee trebalo da bude. -re se
detaljna dugorona predvi1anja, istra$uju se podsticajni i limitirajui faktori i
utvr1uje se mogunost rasta.
C. RaDmatranje raD/*jniF &i'je/a * gde preduzee definie stavove o svojoj
ulozi koju namerava da dostigne.
1%
(odorovi 6., Muriin 3., 6anoevi 2. A2DDD.B, >2trategijski menad$ment@ str. &/"., :eograd 2DDD.
"2
3. RaDmatranje raD/*jniF *%&ija * gde se odgovara na pitanje kako stii do
$eljene uloge. #dmeravaju se pravci, metod i tempo rasta preduzea.
;. ?'*:a'n* testiranje * je korak u kome se testira pri)vatljivost i valjanost
predlo$eni) instrumenata razvojne politike.
0.7.) O5#na t#n%tn# azvojn# politik# % ago!izni" p#$%z#&%
#cena trenutne politike razvoja i razvojni) kapaciteta se vri putem prikupljenog
internog dokumenta o razvojnim sposobnostima >-inarije?!oka@. < tom dokumentu
analiziran je velik broj endogeni) i egzogeni) faktora. Interni dokument >4naliza
razvojni) sposobnosti preduzea@, donet je u martu 2DD". godine i na osnovu njega su
analizirani sledei segmentiE
A4 Proizvodni program * irina i dubina proizvodnog programa utie na stepen
diversifikovanosti preduzea. >-inoprodukt * !oka@ ve poseduje kvalitetne
proizvode koji su u velikoj meri zastupljeni na domaem tr$itu. < strukturi finalni)
proizvoda preovla1uju crvena vina sa 2" razliita artikla i oko /.N, dok na bela vina
otpada ostatak od 1" artikala i 2.N. 2koro sva se pakuju u " vrste ambala$aE litarska
roba, butelje AD,/.lit.B, avio boce AD,18/B, petolitarsko pakovanje. >Qdrepeva krv@ je
artikal * lider proizvodne palete, s ukupnom prodajom od .DN.
'od artikala postoji solidna cena prilago1ena plate$nim sposobnostima, kvalitet
proizvoda je korektan, ambala$a je elegantnog izgleda, a postoji i efikasan
distributivni sistem.
-4 0arketing kompanije * je na zavidnom nivou. Preduzee izdvaja znaajna sredstva u
sektor marketinga, posebno za promociju proizvoda, advertajzing i reklamne
spotove. Postoje i specifini popusti koje kupci mogu ostvariti pod odre1enim
uslovima kupovine, rabati, odlo$ena plaanja i sl. Pored toga >-inoprodukt * !oka@
poseduje specifinu notu u pogledu tradicije koja se efikasno uklapa u dananje
marketinke aktivnosti.
>4 'onkurencija * preduzee je visoko kotirano na konkurentskoj rang * lestvici, u
prvi) pet proizvo1aa Republike 2rbije. 0e1utim, u pogledu ovog segmenta, od
perioda koji je obu)vaen u analizi Amart 2DD"B pa do momenta pisanja rada, na
tr$itu vinarski) produkata pojavili su se mnogi >revitalizovani@ proizvo1ai.
"&
0a)om su to firme koje su posle steaja privatizovane i koje postepeno potvr1uju
svoju ulogu u ovoj sferi, te na nji) svakako treba raunati.
D4 Polo$aj na tr$itu nabavke i zavisnost od dobavljaa * nije veoma izgledna.
Preduzee na tr$itu nabavlja velik deo osnovne sirovine * sirovog vina. -ri se
dostava iz 0akedonije, prilikom koje ova firma iskazuje potrebe od ".DDD.DDD litara
sirovog vina koje se koristi za dalju preradu. 2amo 2DN sirovog vina proizvodi sam
subjekt, to znai da je subjekt visoko zavisan od svoji) dobavljaa.
E4 8judski resursi * analizirani su u kontekstu te)niko * te)noloki) kapaciteta
preduzea, i nisu limitirajui faktor.
E4 (e)niko * te)noloka osnova i opremljenost rada * se mo$e oceniti kao veoma
zadovoljavajua. Preduzee poseduje kapacitete za preradu, smetaj i fabrikaciju svi)
alko)olni) derivata od gro$1a i voa. 0e)anizacija je na zadovoljavajuem nivou
dok je posebno vredan podrum i kapaciteti za lagerovanje koji iznose 2.%DD.DDD
litara i koji mo$e da skladiti vino ubrano sa povrine od oko 2.D )ektara vinograda.
0.7.0 8Nova9 azvojna politika i "tat#gija a"ta i azvoja ago!izni"
p#$%z#&a 8Vinopo$%kt 3 :oka9
Rast i razvoj preduzea ostvaruju se kroz aktivnosti definisane u postulatima razvojne
politike i strategije rasta i razvoja. 2likovito reeno, rast i razvoj se mogu objasniti
putem kvantiteta i kvaliteta. Rast se posmatra kroz kvantitet a razvoj kroz kvalitet.
2vako dostizanje maksimalno mogueg kvantiteta ArastaB u odre1enoj fazi razvoja
preduzea ima za posledicu prelazak u novi kvalitet ArazvojB.
Razvojna politika i strategija rasta >-inoprodukt * !oka@ definisae se u sklopu
ekonomske isplativosti podizanja 1D )ektara vinograda.
'ao to je ve reeno, zasadi pod vinovom lozom predstavljaju osnovu za dalji rast i
razvoj ovog preduzea. ;konomska isplativost ovi) investicija je visoka, posebno kada
se proizvodnja kombinuje sa preradom i flairanjem u boce. Investicioni projekat
podizanja vinograda koji je elaboriran u pret)onom delu ocenjen je kao pri)vatljiv sa
aspekta " dinamika metoda.
""
2ama strategija rasta definie se kao nain praktine realizacije razvojne politike.
2trategija rasta ima sledee elemente koji je odre1ujuE
1. PR4-C; R42(4
2. 0;(#3; R42(4
3. (;0P# R42(4
4. L8;'2I:I87#2( R42(4
1/
,
7ji)ovom analizom se mo$e predstaviti vizija nove razvojne strategije >-inoprodukt *
!oka@.
94 Pra/&i rasta
< pogledu pravaca rasta preduzee se mo$e opredeliti za ekspanziju ili diversifikaciju.
;kspanzija zapravo znai poboljanje kvaliteta postojei) proizvoda i rast uea na
postojeem tr$itu. #vo najee znai borbu sa konkurentima u grani, to iziskuje
znatna novana sredstva. < pogledu ekspanzije kao pravca rasta preduzee mo$e
pokuati koristiti razliite vrste funkcionalni) strategija a jedna od mogui) bila bi
razvoj tzv. >perspektivni) proizvoda> kako bi se proirilo tr$ino uee.
3ivesifikacija je pravac kojim se rast obezbe1uje stvaranjem novi) proizvoda koji se po
svim karakteristikama razlikuju od dosadanje proizvodne linije. 5a ovo preduzee
posebno bi trebao da bude interesantan rast na bazi )orizontalne diversifikacije.
Prilikom forsiranja rasta na bazi )orizontalne divesifikacije preduzee bi moglo proiriti
svoj proizvodni program iz prostog razloga to poseduje kapcitete za proizvodnju koji
su u odre1enoj meri neiskorieni, prvenstveno zemljite a i velike smetajne kapacitete.
#vo bi omoguilo kompletnije iskoriavanje kapaciteta, sirovinske osnove i znanja a
povealo bi i stepen nezavisnosti od dobavljaa osnovnog sirovinskog sastojka. 3a bi se
ostvarila diversifikacija na bazi irenja proizvodnog programa potrebno je ulo$iti
prvenstveno u podizanje vinograda, pa se opet potvr1uje )ipoteza sa poetka da su
vinogradi osnov za rast >-inarije * !oka@.
Rast na bazi vertikalne diversifikacije implicira proirivanje delatnosti preduzea na
proizvodnju poluproizvoda, delova i materijala koje kupuje od drugi) dobavljaa. <
ovom sluaju nema potrebe da se ovaj pravac elaborira jer ovo preduzee proizvodi
dovoljno velik broj pomonog materijala i delova.
1/
(odorovi 6., Muriin 3., 6anoevi 2., >2trategijski menad$ment@, :eograd, 2DD2.
".
64 )et*di rasta
0etodi rasta preduzea predstavljaju nain na koji e ono ostvariti zacrtane pravce.
Preduzee mo$e vriti rast putemE internog i eksternog metoda rasta i kombinovanjem
prva dva.
Interni rast predstavlja razvijanje putem izgradnje sopstveni) kapaciteta i proizvoda.
Interni rast mo$e se vriti u sluajevima kada preduzee ima investicione i finansijske
sposobnosti da izgradi fabrike veeg kapaciteta, koristi moderniju te)nologiju, ostvaruje
pogodnosti ekonomije obima i sl.
< kontekstu definisanja rasta preduzee >-inoprodukt * !oka@ bi svoje izvore za rast
moglo da kapitalizuje kroz interni metod. !injenino stanje je da ono poseduje obradive
povrine, prera1ivake i smetajne kapacitete, znanje menad$era. 2a druge strane,
postoji odre1ena zavisnost od dobavljaa iz 0akedonije u >najgorem@ obliku jer su to
dobavljai osnovne sirovine. Preduzee bi trebalo staviti akcenat na eliminisanje ovog
kritinog faktora jer se zavisnost od inostranog dobavljaa mo$e lako okrenuti u korist
drugi), pogotovo ako taj dobavlja iska$e potrebu za svojim sirovinama. (o mo$e
dovesti do prekida u procesu reprodukcije, gubitka tr$inog uea, to se na kraju jako
loe odra$ava na finansijski rezultat.
;ksterni rast je rast na bazi strategije pripajanja, udru$ivanja, kupovine ili akvizicije
drugi) preduzea. 'od dotinog preduzea smatra se da ovo nije optimalan nain za
ostvarivanje rasta i razvoja.
54Tem%* rasta
(empo rasta je brzina kojom preduzee vri svoje okrupnjavanje. #n se iskazuje putem
poveanja osnovni) elemenata rastaE poveanje veliine preduzea, rast proizvodni)
kapaciteta, poveanje ukupnog broja zaposleni) itd. 4utori (odorovi 6., Muriin 3. i
6anoevi 2. A2DDD.B navode da putem kontrole tempa rasta preduzea mogu koristiti
strategiju organienog AstabilnogB rasta, strategiju ekspanzivnog rasta i strategiju
smanjivanja iHili preorjentacije.
7a osnovu informacija i zakljuaka iz dosadanje analize mo$e se utvrditi da preduzee
iz !oke ima prostora za upotrebu eskpanzivnog rasta koja se mo$e ostvariti veom
investicionom aktivnou.
"%
6. .%g#"tij# % pogl#$% a"ta i azvoja ago!izni"
p#$%z#&a 8Vinopo$%kt 3 :oka9
< ovom delu analize, u okviru zakljuni) razmatranja o razvojnoj politici i strategiji
razvoja, mo$e se istai da preduzee >-inoprodukt * !oka@ mo$e svoju razvojnu
politiku i strategiju rasta i razvoja usmeriti prema sledea tri polja delovanjaE
I. 0o$e NASTAVITI SA UVOZO) tj. kupovinom sirovinske osnove od
ino ? dobavljaa, ali to ne predstavlja dugorono reenje.
II. Preduzee mo$e POVEATI SVOJE INTERNE KAPA>ITETE na
bazi vee investicione aktivnosti. 3oprinos bi se ogledao u smanjenju
zavisnosti od dobavljaa i preuzimanju potpune kontrole nad
proizvodnjom. (o je mogue ostvariti jer preduzee poseduje interne
mogunosti u obliku kapaciteta i resursa za poveanje proizvodnje.
3efinisanje strategije u ovom smeru predstavljalo bi reenje dugoronog
"/
karaktera a na osnovu uinjeni) analiza mo$e se zakljuiti da bi bilo
plodonosno doneti ovakvu odluku.
III. 0ogue je KO)-INOVATI IZ)EOU UVOZA I POVEANJA
KAPA>ITETA, ali je to kao strategijska alternativa srednjorono
reenje, uz koje se mogu javiti ve pomenuti ili novi problemi.
9ore navedeni stavovi mogu se potkrepiti sa nekoliko )ipotezaE
? (renutna razvojna politika preduzea nije najoptimalnija. < par segmenata mogla bi
se izvriti poboljanja pogotovo iz razloga to za nji) ima prostora. Prvenstveno se misli
na poveanje proizvodni) kapaciteta u obliku investicioni) aktivnosti u viegodinje
zasade.
? 7a osnovu izraunati) ekonomski) parametara utvr1eno je da su investicioni projekti
u obliku podizanja vinograda rentabilni, isplativi i ekonomski opradvdani. #ni imaju
veoma znaajnu ulogu u delatnosti preduzea i predstavljaju realnu materijalnu osnovu
za dalji rast. -inogradi tako1e predstavljaju poveanje sirovinske osnove preduzea
koja prosledira smanjenjem potrebe za kupovinom iste sirovine od dobavljaa.
? Preduzee u daljem rastu mo$e koristiti nekoliko razliiti) strategija koje se sutinski
svode na jedno, a to je poveano investiranje u analizirane zasade.
? 6edan od naina ostvarivanja rasta jeste )orizontalna divesifikacija kojom e
preduzee poveati irinu proizvodnog programa i tr$ino uee.
? 2trategija rasta bazirana na metodu internog rasta bila bi optimalna za preduzee, jer
bi se putem poveanja lini) kapaciteta kapitalizovao jedan od izvora rasta dok bi se
neki od kritini) faktora uspe)a sveli na optimum.
"8
ZAKLJU:AK
4nalizirajui razvojnu politiku agrobiznis preduzea za odre1eni vremenski period,
nameu se sledei zakljuciE
3efinisanje razvojne politike i strategije rasta i razvoja agrobiznis preduzea,
predstavlja slo$enu problematiku, jer obu)vata razliita pitanja i analize faktora od
uticaja.
Proces stratekog planiranja veoma je bitan za samo definisanje razvojne politike i
strategija.
Razvojna politika je planski dokument preduzea kojom se ostvaruje struktuiranje
budunosti samog agrobiznisa.
"+
Razvojna politika neodvojiva je od razvojni) ciljeva, koji predstavljaju $eljena stanja
preduzea u budunosti.
6edan od razvojni) potencijala za rast vinogradarskog agrobiznisa u ovom preduzeu
jeste podizanje viegodinji) zasada vinograda.
4naliza putem dinamiki) metoda ocene pokazala je da su za viegodinje zasade
potrebna velika ulaganja, koja svoju ekonomsku opravdanost nalaze u veoma dugom
periodu eksploatacije.
4grobiznis preduzee u praktinoj primeni razvojne politike mo$e koristiti nekoliko
razliiti) strategija rasta i razvoja.
5ajedniki imenitelj za sve mogue strategije jeste poveana investiciona aktivnost u
viegodinje zasade.
7a navedenim osnovama treba se planirati razvoj ovakvi) preduzea, jer se time
obezbe1uje njegova vitalnost, ukrupnjavanje i perspektiva na tr$itu.
LITERATURA
[1]
:irovljev , 6., (omi, R., >0enad$ment u poljoprivredi@J
;konomski fakultet 2ubotica, 2ubotica, 1++%.
[2]
:oljevi, 4., Y2trategijsko planiranje kao odluivanje o pravcima razvoja preduzeaY,
;konomski fakultet 2ubotica, 2ubotica 2DD/.
[3] 6ovanovi, 0.,(ica, R., Y'alkulacije u poljoprivrediY, Lutura publikacije, 7ovi 2ad, 1++8.
[4]
0ili, 3., Radojevi, -.J @Proizvodno * ekonomska i upotrebna vrednost voa i gro$1aK,
7ovi 2ad 2DD&.
[5]
0ilisavljevi, 0., >2avremeni strategijski menad$ment@,
:eograd 2DD"J materijal sa predavanja E Apreuzeto 2../.2D11.B
[6] Republiki zavod za statistiku 2rbije, >2tatistiki godinjak 2rbije 2DD.@, :eograd, 2DD..
[7] Republiki zavod za statistiku 2rbije, >2tatistiki godinjak 2rbije 2DD/@, :eograd, 2DD/.
.D
[8]
(odorovi, 6., Muriin, 3., 6anoevi, 2., >2trategijski menad$ment@,
Institut za tr$ina istra$ivanja, :eograd, 2DDD.
[9]
-inoprodukt !oka, Y4naliza razvojni) mogunosti i sposobnosti preduzeaY,
interna dokumentacija, 2ubotica, 2DD8.
[10]
-inoprodukt !oka, YInvesticioni program podizanja planta$ni) vinogradaY,
interna dokumentacija, 2ubotica,2DD+.
[11] Quni, 3., Y(ipski projekti podizanja 1 )ektara vinogradaY, 7even, :eograd, 2DD&.
[12] )ttpEHHIII.fao.org
[13] )ttpEHHar)iva.glas?javnosti. rs
[14] )ttpEHHfaostat.fao.org
[15] )ttpEHHIebrzs.stat.gov.rs
[16] )ttpEHHIII.mpt.gov.rsHZu
[17] )ttpEHHIII.parlament. gov.rs
[18] )ttpEHHIII.vinarijacoka. rs
.1