BULLYING

TA JE BULLYING?
o Bully (eng.) siledija, nasilnik, kinjiti, zlostavljati
o Kod nas se naje!"e #$evodi kao v$!njako nasilje, %ada n#$. u &ngleskoj
se ovaj te$%in ko$isti za oznaavanje %o'inga (zlostavljanje na $adno%
%estu).
o Bullying se naje!"e s#o%inje u !kolsko% kontekstu (d$ugi %ogu"i
konteksti( $adno %esto, zatvo$, vojska itd.)
o Iako ve$ovatno oduvek #$isutno, ist$auje se tek od )*+i,. -oetak
ist$aivanja se vezuje za .kandinaviju (No$ve!ku)
Olweus dao je prvu defniciju i prvi je poeo da istrauje ovaj fenomen.
Uenik je rtva bullyinga kada je vie puta, tokom dueg vremenskog
perioda iloen negativnim akcijama od strane jednog ili nekoliko drugi!
uenika."
TEKOE DEFINISANJA
o /$sta te$o$a, ne#$ovo0i$ani na#ad koji ima a cilj da izazove dist$es kod
$tve svesna na%e$a i %otiva0ija nasilnika je vana. Na%e$a je da se
$tva #ov$edi i #onizi, a %otiva0ija se tie elje za do%ina0ijo% i %o"i.
o Bullying je #odv$sta ag$esije i%a so0ijalni ka$akte$. G$u#a u kojoj se
de!ava je od #ose'nog znaaja.

1o$%e( 2(2 ili g$u#a nasilnika 23vi!e $tava.
4esto #$ikazivanje 'ullyinga( nasilnik u izola0iji, daleko od oiju d$uge de0e
zlosatvlja $tvu $etko kada se de!ava ovako. 5a 'ullying je 6#u'lika7 od
#ose'nog znaaja u#$avo z'og so0ijalnog ka$akte$a ove #odv$ste ag$esije,
je$ je vano #$ed neki% de%onst$i$ati %o" i snagu. Nasilan de0a se esto
6#$ave vana7 #$ed v$!nja0i%a i nji,ovi% ve$ni% i lojalni% #$atio0i%a na taj
nain !to zlostavljaju sal'ije. Nag$ada je so0ijalnog ka$akte$a (ili je 'a$e%
nasilnik tako doivljava).
Nasilnik svesnost i $azu%evanje #osledi0a #o $tvu.
-$i%e$ sa 'e'a%a( 5a%islite dve 'e'e (n#$. godinu dana sta$e). 8eak i%a
zveku i ig$a se sa njo%. 8evoji0a ga #os%at$a, silo% %u oduzi%a zveku.
8eak #oinje da #lae, devoji0a se s%eje i gue, sa uivanje% t$ese 6svoju7
novu zveku i #okazuje je svo% d$uga$u. 8eak i dalje #lae. 8olazi od$asla
oso'a i 6kudi7 devoji0u, govo$e"i joj da je nevaljala. 9na nastavlja da se
s%eje i da uiva u svojoj novoj ig$aki, ne o'azi$e se na od$aslu oso'u i d$ugu
'e'u koja #lae.
9#isani #$i%e$ se na$avno ne s%at$a 'ullyingo%, je$ 6nasilnik7 ne%a svesnu
na%e$u da #ov$edi 6$tvu7, nije svestan #osledi0a svoji, #ostu#aka i ne
$azu%e 6$tvine7 $eka0ije.
:e;uti%, svaki o#isani #ostu#ak (nasilno oduzi%anje i%ovine, #ov$e;ivanje
d$ugoga, #okazivanje zadovoljstva kada se vidi $eak0ija $tve,
nezainte$esovanost za k$itiku, o#o%enu) kod sta$ije de0e 'i se s%at$ao
'ullyingo%.
Hatch 5a to da se za dete s%at$a da je nasilnik u situa0iji 'ullyinga
#ot$e'an je od$e;eni ste#en e%o0ionalne, kognitivne i so0ijalne z$elosti.
-$e%a ovo% auto$u %ini%lani ste#en #ot$e'ne z$elosti je #$isutan ve" oko <+
= god.
>at0, o#isuje ? naina kako de0a #oku!avaju da #$ido'iju so0ijalnu %o"(
2. sa%o+#$o%o0ija,
@. do%ina0ija na$e;enji%a i
?. Aziko zast$a!ivanje
o nejasno je koliko de0a na #o%enuto% uz$astu $azu%eju #atnju koju
izazivaju, ali je sigu$no da veliki '$oj te de0e s,vata #$avilo 7'ez
ag$esijeB ($ezultati ist$aivanja i #os%at$anja u v$ti"u).
Negativne aci!e" sintag%a koju 9lCeus ko$isti u svojoj deAni0iji. :oe
da #od$azu%eva !i$oki s#ekta$ #ona!anja %entalno i Aziko zlostavljanje(
neve$'alna uzne%$ivanja, ok$utna zadi$kivanja, $uganja, so0ijalno
izo#!tavanje, seksulno uzne%i$avanje, etniko ni#odo!tavanje, og$aniavanje
k$etanja, dest$uk0ija i%ovine, iznuda, oz'iljni Aziki na#adi...
Kada osnovno!kol0e #ita%o za naje!"e o'like 'ullyinga za koje oni znaju,
izve!tavaju o to%e da je =*+)*D ak0ija siledija Azika ag$esija.
#i$e %&ta" s#o%inje se u deAni0iji kako 'i se iskljuile ak0ije koje se
de!avaju sa%o jedno%, 'ez na%e$e da se od$e;eni uenik siste%atski
7uni!tiB dakle ak0ije koje ne #od$azu%evaju 'ullying, nego $azne o'like
sva;a i d$uge o'like ag$esije kod de0e.
9lCeus je na#isao da pod odre#enim uslovima jednok$atno oz'iljno nasilje
%oe da se s%at$a 'ullyingo%. Naalost, nikada nije jasno deAnisao !ta 'i za
njega znailo 6#od od$e;eni% uslovi%7.
Eko se kao vani k$ite$iju% u deAni0iji 'ullyinga ko$siti 6vi!e #uta7 i 6k$oz
od$e;eni dui v$e%enski #e$iod7 javlja se oz'iljan #$o'le%( %e'i()
*ean!a. Eko dozvoli%o dui #e$iod ekanja na to da se #onovi zlostavljanje
javljaju se '$ojne negativne #osledi0e(
#ojaavanje negativni, eFekata kod $tve (sve je vi!e anksiozna, #$est$a!ena,
%ogu"nost #ojaavanje #si,oso%atski, si%#to%a, izola0ije od v$!njaka,
#o#u!tanje u !kolsko% us#e,u id.)G
nasilnik %oe #e$iod ekanja da doivi kao nag$adu, je$ #$i%e"uje $tvinu
#atnju i uiva u to%e da se ni!ta ne ini #ovodo% njegovog #ona!anja, kazne
ne%a, a $tva ga nag$a;uje svojo% oito% #atnjo%G
kod #os%at$aa (ostali, uenika, koji su sa%o indi$ektno ukljueni u 'ullying)
se #ojaava st$a, (%oda "e 'a! oni 'iti slede"e $tve), kod neki, se javlja
k$ivi0a !to nisu #o%ogli $tvi i st$a,uju od slede"e situa0ije kada 'i t$e'ali da
joj #o%ognu ali se #la!e, at%osFe$a u 0elo% kolektivu %oe da #ostane jako
ne#$ijatna, #$ete"a
inte$ven0ije kasne + #o%o" od st$ane od$asli, kasni nastavni0i i #si,olozi ne
ine ni!ta, je$ (ako se oslanjaju na deAni0iju) ekaju da se #ona!anja #onove
kako 'i 'ili sigu$ni da se Feno%enu t$e'a #$istu#i kao 'ullyingu.
U%'av( i+ (%i,anih 'a+-(ga .n(gi a&t('i ,.at'a!& )a /i ,e /&--0ing
%'e t'e/a( ()'e1ivati na ,(n(v& %(,t(!an!a %(,-e)ica () 2'tve3
neg( na (,n(v& %(nav-!an!a i t'a!an!a +-(,tav-!an!a4
/aan as#ekt 'ullyinga 56T#A NIJE U 7OGUNOSTI DA SE ODB6ANI ili je
usa%ljena u odnosu na ve"u g$u#u de0e ili je esto Aziki sla'ija, ili je
u0enjuju, #$ete joj i sl. U 0ent$u Feno%ena 'ullyinga je #itanje %o"i i
'es#o%o"nosti.
TATTU7 I HE6BE6T 89::;< = > TI?O#A BULLYINGA@
2.1iziko nasilje
@./e$'alno nasilje
?.Iznu;ivanje
<.Izo#!tavanje, iskljuivanje
Ka$akte$istike 'ullyinga ajednike svi% deAni0ija%a(
H #ona!anje je #ostojano, nasilnik je ist$ajan i siste%atian
H #ona!anje izaziva st$a, kod $tve
H #ona!anje je 'azi$ano na ne$avnotei ili zlou#ot$e'i %o"i
H #ona!anje se o'ino odvija u g$u#no% kontekstu
6AS?6OST6ANJENOST BULLYINGA
-$e%a inte$na0ionalni% #oda0i%a (k$aj I*+i,) 2J+@*D uenika toko%
!kolovanja doivi neku Fo$%u 'ullyinga o#$ez sa ovi% #oda0i%a, je$ se ini
da je kod nas ovaj #ostotak znaajno ve"i.
Bullying je svugde u #o$astuKKK
UAESNIBI
Bez nji, ne%a 'ullyinga( nasilnik, $tva i #os%at$ai
NASILNIBI
Lo! je 9lCeus utv$dio nasilni0i nisu ,o%ogena g$u#a
9lCeus $azlikuje agresivne nasilnike, anksione nasilnike i nasilnike$rtve
2. EGM&.I/NI NE.ILNINI
Naj'$ojnija g$u#a nasilnika
O%$te a'ate'i,tie@ Aziki su jai od #$oseka, sa%ouve$eni, v$lo aktivni,
i%#ulsivni, vole da se #ona!aju #$ete"e, lako i, je is#$ovo0i$ati, $ato'o$ni su,
#a$anoidne ka$akte$istike su ne$etko iz$aene neut$alna ili 'enigna
#ona!nja d$ugi, inte$#$eti$aju kao da su u#e$ena #$otiv nji,, nedostatak
ka#a0iteta za e%#atiju, te!ko i, je u#la!iti, ne ose"aju kajanje ili k$ivi0u z'og
svoji, nasilni, #ostu#aka, svoje nasilne #ostu#ke doivljavaju kao %nogo
%anje oz'iljne u odnosu na to kako $tve doivljavaju nji,ovo zlostavljanje.
Oele %o" i do%ina0iju.
-o#ula$ni su u osnvnoj !koli, kasnije gu'e na #o#ula$nosti
4esta za'luda( %ra&e to on'" ag$esivna #ona!anja se esto nastavljaju u
od$asloj do'i (!to ne znai da "e to 'iti sluaj sa svaki% nasilni% deteto%).
Kasnije u od$asloj do'i se tako;e esto javljaju ag$esivni #ostu#0i u
so0ijalno% kontekstu (n#$. esto #ostaju %o'e$i).
-oetko% )*i, su &$on i >uess%an za#oeli longitudinalno ist$aivanje P)*
uenika ?. $az$eda $ezultati iz @***. de0a koja su 'ila nasilna su #okazala
2(< !anse za #osedovanje k$i%inalnog dosijea oko ?*. god. za de0u koja
nisu 'ila nasilna na #oetku ist$aivanja ta !ansa je 'ila 2(@*.
Kod nasilne de0e su e!"e 'ila #$isutna oz'iljnija k$i%inalna dela (koja su #o
#$avilu ukljuivala %nogo vi!e Azikog nasilja)G
Qkolovanost je 'ila na nie% nivou a e!"e su #$ekinuli !kolovanje u s$ednjoj
!koli (d$o#+out)G
I #$oFesionalno i so0ijalno su %anje #ostigli u odnosu na d$ugu
de0uG
/i!e zlostavljaju ene i de0uG
Nji,ova de0a su tako;e e!"e 'ila nasilna v$lo oz'iljan #$o'le%
vas#itanje 0ele nove gene$a0ije nasilnikaG
-$avilnosti u koliniku inteligen0ije se nisu #okazale.
Lo! jedna esta za'luda( to su glupa deca, koja jedino umeju da se dokau
kro svoju fiku snagu.
Ist$aivanja #okazuju da je naje!"e $e o de0i koja su ,ladna i #$o$aunata,
v$lo %ani#ulativna, gotovo eks#e$ti za so0ijalne inte$ak0ije, v$lo do'$o itaju
znakove neve$'alne ko%unika0ije, ve!to 'i$aju svoje $tve, #$edvi;aju
#ona!anje svoji, v$!njaka sa veliko% #$e0izno!"u.
.kloni su da o$ganizuju 0elu g$u#u lojani, #$atio0a, su#tilno u%eju da
navode d$uge da 7$ade #$ljave #osloveB u%esto nji,.
Na testovi%a so0ijalne inteligen0ije #ostiu v$lo visoke sko$ove.
U%esto da ko$iste svoju so0. inteligen0iju u #$oso0ijalne sv$,e oni je ko$iste
antiso0ijalno.
7cB&'nett 'ullying je #ovezan sa s%anjeni% nivoo% ko$tizola u
o$aganiz%u kod deaka iz%e;u ) i 2@ godina.
Luenje ko$tizola se #ovezuje sa $eak0ijo% na st$a,. Ledno od o'ja!njenja
$ezultata( ne#ostojanje st$a,a od #osledi0a za svoje #ona!anja. -ostoje
s#ekula0ije + lekovi na%enjeni ,i#e$aktivnoj de0i %ogu 'iti od ko$isti.
-$et#ostavke o vi!ku ,$o%ozo%a Y (RYY) nedokazana #ovezanost sa
'ullyingo%
Sestoste$on donedavno se s%at$alo da je 'ullying $ezultat visokog nivoa
testoste$ona + T'e./-a0 utv$dio da nasilna de0a od 2? god. i%aju najnii
nivo testoste$ona, !to je u su#$otnosti sa oekivanji%a. Utv$dio je da
#o#ula$ne neFo$%alne vo;e i%aju najvi!i nivo testoste$ona. 5a tu de0u kae
da su ag$esivna, ali u #$oso0ijalno% s%islu, u konTiktni% situa0ija%a se
oslanjaju vi!e na svoje ve$'alne s#oso'nosti (i to na konst$uktivan nain), a
%nogo su $e;e Aziki ag$esivna. Iz$aena ve!tina ase$tivne ko%unika0ije.
KAKO DEBA ?OSTAJU AG6ESI#NI NASILNIBI?
1akto$i koji se tiu do%a i vas#itanja $oditelji su esto ag$esivni i naslini
jedni #$e%a d$ugi%a (zlostavljanje je u nji,ovi% #o$odi0a%a est Feno%en)
%odeli za takva #ona!anja.
Ist$aivanja ukazuju na %ajke koje su ,ladne %anje '$ine.
/as#itni stilovi $oditelja su neusagla!eni i nekonzistentni jedno% je dete
kanjeno za neki #ostu#ak, d$ugi #ut taj isti #ostu#ak ne%a #osledi0aG dok
n#$. %ajka kanjava jedan #ostu#ak, ota0 isti taj #ostu#ak igno$i!e ili ak
#odstie dete ne zna !ta da oekuje. Kazne su ag$esivne i Azike. 8ete
naui da je %o" U Aziko o'$aunavanje, #a u !koli od sta$ta #oku!ava na taj
nain da #$i'avi %o".
.aku#lja de0u koja su sla'ija od njega i sa nji%a se 7d$uiB.
4ak i kada se dete #ona!a le#o, naje!"e ne #ostoji nag$ada. U nesigu$ni% i
nejasni% situa0ija%a dete uvek oekuje ono najgo$e i stalno je u #$i#$avnosti
i s#$e%no da $eaguje ag$esisvno.
9'a $oditelja su neo'ino tole$antna u odnosu na detetovo ag$esivno
#ona!anje #$e%a d$ugoj de0i. Kada se neko ali na dete (!kolsko oso'lje,
$oditelji d$uge de0e, #oznani0i i sl.), oni ga #o,vale za ag$esiju i za
6snalaljivost, izd$ivost i sl7. 4esto ak insisti$aju na to%e da dete konTiktne
situa0ije $e!ava Aziko% ag$esijo%.
Uloga te%#e$a%enta ka$akte$istike koje su jo! uoljive kod 'e'a( visok nivo
aktiviteta, i%#ulsivnost, lako se $azljute, i%aju nisku tole$na0iju na F$ust$a0iju,
tzv( te!ke 'e'e i%aju ve"u !ansu da kasnije #ostanu nasilna de0a.
@. ENK.I95NI NE.LININI
Enksioznost kao jako iz$aena 0$ta kod te de0e
I%aju %alo ka$akte$istika koje su od st$ane d$uge de0e, #a i od$asli,
#$o0enjene kao
si%#atine( esti 6,iste$ini7 is#adi 'esa, te!ko"e u uenju, #$o'le%i sa
kon0ent$a0ijo%,
lo!i ueni0i, esto oz'iljni #$o'le%i kod ku"e ($azne v$ste( n#$. alko,oliza%,
#$o'le%atian $azvod, zlostavljanje, ag$esija, k$i%inal i sl.), nisko
sa%o#ouzdanje i
sa%o#o!tovanje, nedostatak a%'i0ija, i$ita'ilnost, sla'o izg$a;ena slika o
se'i.
Nasilni su kako 'i ko%#enzovali svoje ose"anje %anje v$ednosti.
Metko su oni ini0ijato$i nasilja, ali kada ono ve" t$aje, naje!"e na #odsti0aj
ag$esivni,
nasilnika aktivno uestvuju. Ek0ije ag$esivni, nasilnika na anksiozne i%aju
dezin,i'ito$ni eFekat legiti%iza0ija nasilja. .a uivanje% se #$id$uuju
'ullyingu, tako
se ose"aju vani% i v$edni% #ose'no i% je vano da #$ido'iju si%#atije
ag$esivni,
nasilnika.
5avide ag$esivni% nasilni0i%a na %o"i i #o#ula$nosti, identiAkuju se sa nji%a
i v$lo su
lojalni. Kada neko od od$asli, #$i%eti 'ilo koji o'lik #ona!anja koji je kanjiv,
naje!"e su oni ti koji #$i%aju kaznu u%esto ag$esivni,. Eg$esivni nasilni0i
se 6izvuku7, a anksiozni 'ivaju kanjeni nekada ak $ado #$i,vataju kaznu,
kao dokaz za 6us#e,7 je$ oni nasilje doivljavaju kao us#e,.
?. NE.ILNINI3OMS/&
:ala su'g$u#a istov$e%eno i $tve 'ullyinga i nasilni0i
-$e%a 9lCeusu =D de0e koja su 'ila $tve te!kog v$!njakog nasilja su u
d$ugi%
situa0ija%a 'ili nasilni0i.
1iziki sla'iji od nji,ovi, zlostavljaa, ali jai od nji,ovi, $tava.
Ka$akte$istike( lako se uz'ude, esto #$ovo0i$aju de0u koja su od nji, sla'ija,
nisu
#o#ula$ni kod svoji, v$!njaka, v$lo su anksiozni, a esto i de#$esivni.
-oseduju sline oso'ine kao #$ovokativne $tve.
-okazuju najvi!e #si,olo!ki, i #si,oso%atski, si%#to%a u odnosu na sve
d$uge g$u#e
de0e.
6ACLIKE U ?OLO#I7A
8ea0i su e!"e identifkovani kao nasilni0i, !to ne znai da devoji0e to nisu.
8ea0i su naje!"e Aziki ag$esivni, !to se lak!e i e!"e #$i%eti.
8evoji0e su %anje u#adljive u nasilju, je$ je ono $e;e Aziko, a e!"e
ve$'alno (n#$( %ali0iozna ogova$anja, !i$enje ko%#$o%ituju"i, #$ia, so0ijalno
disk$editovanje i izo#!tavanje i sl.) i #si,olo!ko.
8evoji0e koje su nasilne k$e"u od #$et#ostvake da je nekog %ogu"e
#ov$editi tako !to "e na#asti ne!to !to je toj d$ugoj oso'i vano. Na
osnovno!kolsko% i s$ednjo!kolsko% uz$astu odnosi sa v$!njakinja%a, inti%ost
%e;u d$uga$i0a%a su naje!"e jako vani. Na#adi su v$lo esto us%e$eni
u#$avo na tu sFe$u $azni #ostu#0i koji "e $tvu dovesti u #ozi0iju
usa%ljenosti, izolovanosti, ne#o#ula$nosti %e;u v$!nja0i%a.
.ve do sada na#isano ne znai da devoji0e nikada nisu Aziki ag$esivne.
56T#E BULLYINGA
/i!e teo$ija o to%e da li #ostoje zajednike ka$akte$istike %e;u $tva%a i koje
su to + ni jedna nije #ot#uno dokazana i #$i,va"ena, nado#unjuju se u
o'ja!njenji%a %anje+vi!e o#!ti, ka$akte$istika $tava. Kod svi, ist$aivanja se
na#o%inje( 9-M&5 98 >I-&MG&N&MELI5ENILE ne za'o$aviti na
individualnost konk$etnog deteta i o#asnost da se, #ozivaju"i se na #$in0i#e
vikti%ologije, o#tue $tve za to !to su #ostale $tve to je na$avno v$lo
kont$a#$oduktivno i dodatno !tetno #o #si,oAziko Funk0ionisanje $tve.
2.8e0a #ostaju $tve je$ su #o nee%u d$ugaija (te$oija o $tveno ja$0u)
@.9lCeus teo$ija o vikti%iza0iji de0e iz'o$ $tve 'ullyinga nije sluajan to
su de0a koja su lake %ete i %alo je ve$ovatno da "e da se osvete.
Th(.%,(n i S.ith o#is kako se #ostaje $tva(
Kod neke de0e se izg$adi #onavljaju"a !e%a da u odnosi%a $edovno #o#$i%e
ulogu $tve. .%anjena sklonost ka ag$esivno%, #a i ase$tivno% #ona!anju u
so0ijalni% situa0ija%a.
Sakva !e%a so0ijalnog #ona!anja stavlja i, na %a$gine v$!njaki, g$u#a
#ostaju v$lo lake %ete d$ugoj de0i koja ele da de%onst$i$aju svoju %o".
8va ti#a $tve( pasivne i provokativne rtve (9dnos <(2 vi!e #asivni, $tava)
2. ?ASI#NE 56T#E
Ka$akte$istike( s%anjeno sa%o#ouzdanje, vidljiva anksioznost, #ovuenost,
nes#$etnost, o#$eznost, senzitivnost, Azika sla'ost, esto sitnije telesne
konstitu0ije, ose"aj inFe$io$nosti, nedovoljno $azvijene so0ijalne ve!tine,
nedostatak s%isla za ,u%o$, #oniznost, ne$vozni su u novi% situa0ija%a,
usa%ljeni i tuni, se'e k$ive za sve #$o'le%e s#e0iAan at$i'u0ioni stil
(svoje neus#e,e #$i#isuju unut$a!nji%, sta'ilni% i o#!ti% uz$o0i%a 6glu#
sa% za sve, a to je ne#$o%enjivo7 a svoje us#e,e o'ja!njavaju s#olja!nji%,
#$o%enjivi% i s#e0iAni% uz$o0i%a 6do'ila sa% J je$ je test 'io lak ovog
#uta, a nastavni0a 'laga u o0enjivanju7)
.klonost de#$esiji
Kada #asivna $tva ne us#e u nee%u u slede"i% situa0ija%a se %anje t$udi,
sklona je #$edavanju i #$e#u!tanju #atnji sa%a se'i s%anjuje !ansu za
us#e, neka v$sta sa%o,endike#i$aju"eg #ona!anja.
U nii% $az$edi%a $eak0ije #asivni, $tava na 'ullying( #lakanje, #ovlaenje,
uzaludna 'e!njenja koja jo! vi!e #$ovo0i$aju nasilnu de0u, z'og takvog
#ona!anja jo! vi!e 'ivaju is%ejanaG na kasniji% uz$asti%a #oku!avaju da
iz'egnu o#asne situa0ije ili iz nji, da #o'egnu kadgod je %ogu"e iz'egavaju
sus$ete na nasilni0i%a na !kolski% od%o$i%a, 'ee iz !kole kada #$o0ene da
"e da usledi slede"i in0ident, odlaze ku"i #utevi%a za koje #$et#ostavljaju da
"e 'iti 'ez'edni, je$ i, nasilni0i ne"e #$ona"i i sl.
KAKO SE 6AC#IJA ULOGA 56T#E?
Uloga te%#e$a%enta #$e#oznatljive ka$akte$istike #ona!anja jo! od #e$ioda
odojeta osetljive, #la!ljive i sl. 'e'e
1akto$i koji se tiu do%a i vas#itanja esto #$eza!ti"ivanje i ne #odsti0anje
$azvoja so0ijalni, (#a i d$ugi,) ve!tina od st$ane $oditelja.
-ose'no se istie uloga %ajke koja ne dozvoljava #ot#uni $azvoj autono%ije.
-$i%e$( 7Na! unuk je najve$ovatnije @+? godine zaostao u odnosu na svoje
v$!njake. 9n nije %entalno nedovoljno $azvijen. -$o'le% je u to%e da
njegova %ajka ne dozvoljava inte$ak0ije sa d$ugo% de0o%. Nije dozvolila
da deak k$ene na v$e%e u !kolu, je$ je s%at$ala da on ne"e %o"i da se
sna;e, je$ je #$evi!e %ali i sla'. Ko$istio je 0u0lu do svoje J godine. 9n se
'oji so#stvene senke. Njegova %ajka ga doslovno o'ogaljuje, !to "e
zasigu$no ostaviti v$lo oz'iljne #osledi0e na njegov ivot. 9na ga 'ukvalno
#$i#$e%a za vikti%iza0iju, on "e sigu$no 'iti $tva 'ullyinga, osu;en je na
zavisnost od %ajke, a kasnije od d$ugi,...B
@. -M9/9KESI/N& OMS/&
:anji '$oj u odnosu na #asivne $tve.
Ka$akte$istike( izazivaju d$ugu de0u, #$o%enjivog su $as#oloenja, #$ilino
ag$esivni, $ugaju se, i%#ulsivni su, esto i nastavni0i%a oteavaju #osao tako
!to su 6nesnosni7 na asu, o%etaju nastavu i sl. :nogo su ase$tivniji, vi!e
sa%ouve$eni i aktivni nego ostale $tve. .kloni su nastavljanju sva;e ak i
kada evidentno 7gu'eB. 4esto su to de0a sa te!ko"a%a u uenju
(,i#e$aktivna de0a, de0a sa disleksijo%, diskalkulijo%, #o$e%e"aje%
#anje...).
-$i%e$( :ilo! i%a 2* godina, uitelji0a ga o#isuje kao dete koje je jako
7ivanoB, nikada nije %i$an i 7kao da %u je %ozak ne#ovezan sa
usti%aB. 4esto glasno ko%enta$i!e d$ugu de0u, !to nji, $azljuti. 9n i,
izaziva $eeni0a%a( 7E !ta %i ti %oe!VB, a onda %u d$uga de0a
ag$esivno de%onst$i$aju 7!ta %u %oguB. Na so0io%et$ijsko%
is#itivanju :ilo! je oznaen kao a#solutna negativna zvezda, 7njega
svako voli da %$ziB.
CNABI 7OGUE #IKTI7ICABIJE
o 8olazi iz !kole sa #o0e#ano%, #$ljavo% ode"o%, uni!teni% lini%
#$ed%eti%aG
o I%a %od$i0e, #ov$ede, #osekotine + za nji,ov nastanak ne u%e da da
#$i,vatljivo o'ja!njenjeG
o Ne dovodi d$uga$e iz !kole ku"i, niti on #ose"uje d$ugu de0u esto
ne%a ni jednog #$ijateljaG
o 8eluje da se #la!i odlaska u !kolu, #onekad i od'ija, i%a s%anjen
a#etit, ali se na glavo'olje i 'olove u sto%aku (#ose'no ujut$u)G
o Ne uestvuje u vannastavni% aktivnosti%aG
o Neo'ini% #utevi%a odlazi do !koleG
o Ne%i$no s#avaG
o Neinte$esuje ga uenje, do'ija nie o0eneG
o 4esto je tuno i de#$esivno ili %u je $as#loenje #$o%enjivoG
o S$ai ili k$ade #a$e od $oditelja ...
CATO SE 56T#E NE 5ALE?
5naajni Fakto$i( st$a, od osvete i is%evanja
-o$uka( 7Ninka$enje je $unoKB
.t$a, da i, ni $oditelj, ni !kola ne"e s,vatiti oz'iljno i da "e se situa0ija sa%o
#ogo$!ati,
ele da sauvaju svoju anoni%nost.
Eko od$asli inte$veni!u us#e!no #la!e se osude d$uge de0e, je$ "e 'iti
s%at$ani izdaji0o%.
Nauiti de0u $azli0i iz%e;u tuakanja i t$aenja #o%o"i u situa0ija%a kada je
neko ug$oenKKK jedan od sonovni, #$in0i#a #$even0ije 'ullyinga na
!kolsko% nivou. Mazvijanje #$avila u !koli( #ona!anje koje i%a za 0ilj da
disk$edituje d$ugo dete, sa%o da 'i to dete 'ilo kanjeno nije le#oK Eko
neko #$ijavi nastavniku dete koje je k$!ilo neko #$avilo (n#$. italo knjigu za
v$e%e nastave), a #$i to% niko%e nije nanosio !tetu takvo se #ona!anje ne
#odstie. :e;uti%, sva #ona!anja koja i%aju za 0ilj ili za #osledi0u
ug$oavanje d$uge de0e na 'ilo koji nain t$e'a da se #$ijaveKKK S$aenje
#o%o"i nije za osudu, ono je do'$oKKK

?OSLEDIBE #IKTI7ICABIJE
9#is jednog uenika 'ullying je kao 7ti,a no"na %o$aB
2*D de0e koja su odustala od !kole kao glavni $azlog navodi st$a, od
'ullyinga
.ui0idalne idea0ije, #a sve do #oku!aja sui0ida kao najoz'iljnija #osledi0a
< do J #uta e!"e nego kod de0e koja nisu $tve 'ullyinga.
Iako se esto ale na to da nisu i%ali adekvatna so0ijalna iskustva u
detinjstvu i adoles0en0iji i ne$etko i%aju nie sa%o#ouzdanje %nogo s$e"niji
kada #ostanu od$asli. I#ak, ist$aivanja #okazuju da sa @? godine su vi!e
de#$esivni i %anje #o!tuju se'e u odosu na one koji nikada nisu 'ili $tve
'ullyinga.
Neki su toliko o!te"eni u detinjstvu da su #osledi0e v$lo vidljive i u od$asloj
do'i ($azni, #si,olo!ki, #ote!ko"a naj$azliitije v$ste, #a sve do
#si,oso%atski, i %entalni, #o$e%e"aja).
Kao naje!"e #$o'le% usa%ljenost i te!ko"e u us#ostavljanju #a$tne$ski,
odnosa.
?OS7AT6AAI = BYSTANDE6S
/e"ina uenika ne s#ada ni %e;u nasilnike, ni %e;u $tve, a i#ak su jako
esto #$isutni situa0iji 'ullyinga jedan od najvaniji, ele%enata 'ullyinga su
u#$avo #os%at$ai.
-$e%a Lo,n E. Nal,oun (#$edsednik E%e$ikog saveta za #$even0iju
k$i%inala) = od 2* uenika u E%e$i0i #$isustvuje 'ullyingu jedno% ili vi!e
#uta na dan.
B(&-t(n i Un)e'D(() (2II@), ist$aivanje na s$ednjo!kol0i%a. .u'jekti%a
je #ostavljeno #itanje( 7Qta ti $adi! kada vidi! da je oso'a tvog uz$asta
zlostavljana od st$ane d$ugog uenikaVB
<ID #oku!ali su nekako da #o%ognuG
@ID ni!ta nisu uinili, ali su svesni toga da su t$e'ali ne!to da #$eduz%uG
@@D nisu ni!ta #$eduzeli, niti 'i u 'udu"nosti, je$ i, se situa0ija nije ti0alaK
2PD izajvljuje da 'i se #$ikljuili svoji% #$ijatelji%a koji nekog zlostavljaju
NEL4&QWE I.KU.S/E -9.:ESME4E
.t$a, da "e i, neko #ovezati sa $tvo% ili z'og st$a,a od o#adanja so#stvene
#o#ula$nosti ili st$e#nje da "e na taj nain navu"i 'es nasilnika i sa%i #ostati
$tve.
.t$a, da #$ijave 'ullying, kako ne 'i 'ili #$ozvani !#ijuno% ili 0inka$o!e%
K$ivi0a i 'es#o%o"nost, z'og st$a,a da se suoi sa nasilniko%
Uvuenost u 'ullying k$oz #$itisak v$!njaka
Utisak ne'ez'ednosti, doivljaj da se situa0ija ne %oe kont$olisati.