G. Popovi : 9.

Redoks reakcije OPTA HEMIJA I

1






9. OKSIDO-REDUKCIONE REAKCIJE (REDOKS REAKCIJE)



Prvobitno je pojam oksidacije bio vezan za reakcije u kojima se kiseonik jedini sa nekom
elementarnom supstancom, dok je uklanjanje kiseonika iz nekog oksida predstavljalo reakciju redukcije.
Razvojem hemije i otkriem strukture atoma, redoks reakcije se vezuju za prelazak elektrona sa
jedne supstance na drugu.
Klasian primer za redoks reakciju je reakcija koja se deava kada se komadi elementarnog cinka
unese u vodeni rastvor CuSO
4
:

Zn
(s)
+ Cu
2+

(aq)
+ SO
4
2-

(aq)
Zn
2+

(aq)
+ Cu
(s)
+ SO
4
2-

(aq)

plav bezbojan

odnosno, ako se prikau samo uesnici u reakciji:

Zn
(s)
+ Cu
2+

(aq)
Zn
2+

(aq)
+ Cu
(s)


Reakcija se moe podeliti u dve polureakcije (1) i (2):

(1) atom cinka gubi dva elektrona i prelazi u Zn
2+
jon:

Zn
(s)
Zn
2+

(aq)
+ 2 e
-


(2) jon bakra (Cu
2+
) prima te elektrone i nastaje atom bakra:

Cu
2+

(aq)
+ 2 e
-
Cu
(s)


Procesi predstavljeni ovim polureakcijama su uslovljeni jedan drugim.
Redoks reakcije : reakcije u kojima istovremeno dolazi do oksidacije i redukcije
Oksidacija : proces otputanja (gubljenja, davanja) elektrona
Redukcija : proces primanja elektrona
Oksidaciona sredstva (oksidansi) : supstance koje primaju elektrone (akceptori elektrona)
Redukciona sredstva (reduktori) : supstance koje daju elektrone (donori elektrona)

U predhodnoj reakciji cink je otpustio elektrone, oksidova se. Kao donor elektrona Zn je redukciono
sredstvo. Cu
2+
jon je primio elektrone, redukovao se, a Cu
2+
jon (tj. CuSO
4
) je oksidaciono sredstvo.

U redoks reakciji, prikazanoj u optem obliku, oksidans (Ox) se primanjem elektrona redukuje i prelazi u
svoj redukovani oblik (Red) i obrnuto, davanjem elektrona reduktor se oksiduje i prelazi u svoj oksidovani
oblik:
Ox + ne
-
Red

Par sastavljen od oksidansa i odgovarajueg reduktora naziva se konjugovani ili korespodentni redoks
par (Ox/Red).

G. Popovi : 9. Redoks reakcije OPTA HEMIJA I


2
O H
H
**
*
* *
*
o
o
Jednaina Ox + ne
-
Red predstavlja jednu polureakciju. Ni jedna polureakcija se ne moe
odvijati sama po sebi. Slobodni elektroni ne postoje u rastvoru. Da bi jedan oksidans mogao da primi
elektrone mora istovremeno da bude prisutan pogodan reduktor koji e te elektrone otpustiti. To znai da u
jednoj redoks reakciji moraju uestvovati oksidans jednog i reduktor drugog redoks para, tako da postoje dve
polureakcije:
Ox
1
+ ne
-
Red
1

Red
2
Ox
2
+ ne
-

to sumarno daje redoks reakciju koja e se spontano odvijati u pravcu nastajanja slabijeg reduktora i slabijeg
oksidansa:

konjugovani par

Ox
1
+ Red
2
Red
1
+ Ox
2

jai jai slabiji slabiji
oksidans reduktor reduktor oksidans

konjugovani par

U napred navedenoj reakciji izmeu Zn i Cu
2+
jona konjugovani redoks parovi su: Zn
2+
/Zn; Cu
2+
/Cu.
(Kod obeleavanja redoks para uobiajeno je da se prvo pie oksidovani a zatim redukovani oblik)

Pri redoks reakcijama ne dolazi uvek do potpunog prelaska elektrona sa jedne supstance na drugu i
graenja jonskih jedinjenja. U redoks reakcijama mogu nastati i kovalentna jedinjenja. Na primer, u reakciji
izmeu vodonika i hlora nastaje hlorovodonik (kovalentno jedinjenje):

H
2

(g)
+ Cl
2

(g)
2 HCl
(g)


Zbog toga je neophodno izvriti izmene u definisanju redoks reakcija. Da bi se to uradilo potrebno je uvesti
nov pojam, oksidacioni broj (oksidaciono stanje, stepen oksidacije). Oksidacioni broj atoma (u molekulu ili
jonu) predstavlja naelektrisanje koje bi taj atom zadobio kada bi oba elektrona svake veze koju ostvaruje
pripala elektronegativnijem elementu. Moe imati pozitivne i negativne vrednosti i vrednost nula.


2
2
1
O H
+
2
1
2
1
O H
+
2
0
Cl




Oksidacioni broj se obeleava arapskim brojem ispred koga stoji znak + ili -. Za razliku od naelektrisanja
jona gde se znak + ili - pie iza broja. Da bi se izbegla konfuzija pri obeleavanju oksidacionih brojeva
piu se iznad ili ispod atoma, dok se naelektrisanje jona obeleava u gornjem desnom uglu jona (npr. Fe
2+
).

Pri pisanju hemijskih naziva jedinjenja nekad je potrebno naznaiti i oksidaciono stanje. To se radi
pisanjem oksidacionog broja rimskim brojem u zagradi posle naziva elementa:

2
2
Cl Fe
+
, gvoe(II)-hlorid
3
3
Cl Fe
+
, gvoe(III)-hlorid




H H O O
**
** **
**
o o
*
* * *
Cl Cl
**
**
*
*
o
* o o
o
o
o o
G. Popovi : 9. Redoks reakcije OPTA HEMIJA I


3
Pravila za odreivanje oksidacionih brojeva


Oksidacioni broj atoma u elementarnom stanju je nula
(
0
Na , 2
0
O , 3
0
O , 8
0
S )

Oksidacioni broj vodonika u jedinjenjima je +1
(izuzev u hidridima metala gde je -1)

Oksidacioni broj kiseonika u jedinjenjima je -2
(izuzev u peroksidima gde je -1 i fluoridu OF
2
gde je +2)

Oksidacioni broj monoatomnih jona jednak je naelektrisanju jona
(Na
+
, Cu
2+
, S
2-
)
Zbir oksidacionih brojeva svih atoma u molekulu jednak je nuli ( 4
2 6
2
1 + +
O S H )

Zbir oksidacionih brojeva svih atoma u poliatomskom jonu jednak je naelektrisanju jona
(

+
4
2 7
O Mn ,

+
2
4
2 6
O S )

Pored toga, na osnovu hemijskih osobina nekih elemenata mogu se izvesti sledei zakljuci:

Oksidacioni broj fluora u jedinjenjima je -1
Oksidacioni broj alkalnih metala u jedinjenjima je +1
Oksidacioni broj zemnoalkalnih metala u jedinjenjima je +2

Uvoenjem pojma oksidacionog broja redoks reakcije se definiu kao reakcije u kojima dolazi do
promene oksidacionog broja atoma u reaktantima:

- oksidacija je proces u kome se oksidacioni broj poveava
- redukcija je proces u kome se oksidacioni broj smanjuje

Ove definicije su u saglasnosti sa definicijama redoks reakcija preko primanja i otputanja elektrona.
Naime, kada neki atom otputa elektrone poveava mu se oksidacioni broj, a kada prima elektrone smanjuje
mu se oksidacioni broj.


Oksidacija Redukcija
otputanje elektrona primanje elektrona
poveanje oksidacionog broja smanjenje oksidacionog broja


Oksidacioni broj nam pomae da utvrdimo koja se supstanca oksidovala a koja redukovala, ali ne
daje podatke o nainu vezivanja atoma u molekulu. Oksidacioni broj i valenca nisu isti pojmovi. Na primer,
u fosfitnoj kiselini, H
3
PO
3
:

3
3
3
O P H
+
oksidacioni broj fosfora je +3 valenca fosfora je 5


Jedna od primena oksidacionih brojeva je odreivanje koefijcienata u jednainama oksido-redukcije.




OH
OH
O
P H
G. Popovi : 9. Redoks reakcije OPTA HEMIJA I


4
URAVNOTEIVANJE REDOKS JEDNAINA

Odreivanje koeficienata (uravnoteivanje, balansiranje) u jednostavnijim redoks jednainama se
moe se izvesti jednostavnom prebrojavanjem atoma sa leve i desne strane. Meutim, da bi se izbalansirale
komplikovanije jednaine neophodno je poznavanje neke od sistematskih metoda. Mada ne postoji najbolja
metoda, dve su u praktinoj upotrebi: (1) Metoda promene oksidacionog broja i (2) jon-elektron metoda
(naziva se i metoda polu-reakcija)

Metoda promene oksidacionog broja (POB)

Metoda se zasniva na jednakom broju primljenih i otputenih elektrona (tj., jednakom ukupnom
poveanju i ukupnom smanjenju oksidacionih brojeva). Broj elektrona koje otputa supstanca koja se
oksiduje mora biti jednak broju elektrona koje prima supstanca koja se redukuje.

Za balansiranje jednaina napisanih u molekulskom obliku generalna procedura je sledea:


1. Napisati jednainu sa svim reaktantima i proizvodima (H
2
O se ne mora upisati,
izuzev u sluaju kada H ili O iz H
2
O uestvuju u izmeni elektrona)

2. Odrediti oksidacione brojeve i utvrditi elemente koji menjaju oksidacioni broj

3. Utvrditi koliko elektrona prima, odnosno otputa 1 molekul (1 formulska jedinica) oksidansa, odnosno
reduktora

4. Leva strana jednaine: Upisati koeficijente uz oksidans i reduktor tako da broj primljenih bude jednak
broju otputenih elektrona (tj. da ukupno smanjenje oksidacionih brojeva bude jednako ukupnom
poveanu oksidacionih brojeva)

5. Desna strana jednaine: Upisati koeficijente uz odgovarajue redoks parove

6. Prebrojavanjem atoma sa leve i desne strane odrediti koeficijente za ostale lanove jednaine

7. Prebrojavanjem atoma O i H dopisati molekule H
2
O (sa leve ili desne strane jednaine)

Sledei primeri ilustruju nain primene ove metode. Balansiranje jednaine izvodi se na jednom
napisanoj jednaini. Da bi se lake pratio redosled postupaka svaki korak bie prikazan posebno,
prepisivanjem jednaine.


Primer 1. U reakciji izmeu kalaj(II)-hlorida i gvoe(III)-hlorida nastaje kalaj(IV)-hlorid i gvoe(II)-
hlorid.
1. 2 4 3 2 Cl Fe Cl Sn Cl Fe Cl Sn + +

2. Odreivanje elemenata koji menjaju oksidacioni broj:



4
2
2 +

+


Sn Sn
e
oksidacija (SnCl
2
redukciono sredstvo)

2
1
3 +
+
+


Fe Fe
e
redukcija (FeCl
3
oksidaciono sredstvo)


3. Utvrivanje broja elektrona koje prima jedan molekul oksidansa (FeCl
3
), i broja
2
1
4
1
3
1
2
1
Cl Cl Cl Cl
+ + + +
+ +
2 4 2
Fe Sn Fe Sn
3
G. Popovi : 9. Redoks reakcije OPTA HEMIJA I


5
2 4 3 2 Cl Fe 2 Cl Sn Cl F 2 Cl Sn + + e
elektrona koje otputa jedan molekul reduktora (SnCl
2
):
-2e
-
+1e
-


4. Odreivanje koeficijenata uz oksidans i reduktor tako da broj otputenih bude jednak broju primljenih
elektrona:

-2e
-
+1e
-


5. Odreivanje koeficijenata sa desne strane jednaine uz konjugovane redoks parove:

6. Izjednaavanje broja atoma ostalih elemenata sa leve i desne strane (u ovom sluaju atoma Cl)



U navedenoj reakciji reaguju dve supstance, jedna je oksidaciono a druga redukciono sredstvo. Ovakve
reakcije se svrstavaju u meumolekulske redoks reakcije.


Primer 2. U reakciji izmeu jodatne i jodidne kiseline nastaje elementarni jod

1.
2 3
I HI HIO +

2. 2
0 -1
3
5
I I H O I H +
+


3. 2
0 -1
3
5
I I H O I H +
+
( HIO
3
- oksidans; HI reduktor)
+5e
-
-1e
-


4. 2
0 -1
3
5
I I H O I H +
+
5
+5e
-
-1e
-


5.
2 3
I HI 5 HIO 3 +

6-7. O H I 3 HI 5 HIO
2 2 3
3 + +


Primer 3. Rastvaranjem azot(IV)-oksida u vodi kao krajnji proizvodi nastaju nitratna kiselina (HNO
3
) i
azot(II)-oksid.
1. NO HNO O H O N
3 2 2
+ +

2. O N O N H O H O N
2
3
5
2 2
4 + + +
+ +

Azot u NO
2
iz oksidacionog stanja +4 prelazi u oksidaciona stanja +5 i +2. To znai da se NO
2
u ovoj
reakciji ponaa kao redukciono i oksidaciono sredstvo. Jedan od naina za odreivanje koeficijenata u
jednaini ovog tipa je da se sa leve strane upiu dva molekula NO
2
, pri emu se jedan posmatra kao
redukciono a drugi kao oksidaciono sredstvo:
2
1 2
4
1 4
3
1 3
2
1 2
Cl Fe Cl Sn Cl Fe Cl Sn
+ + + +
+ +
2
1 2
4
1 4
3
1 3
2
1 2
Cl Fe Cl Sn Cl Fe Cl Sn
+ + + +
+ + 2 1
2 4 3 2 Cl Fe Cl Sn Cl Fe 2 Cl Sn 2 1 + +
G. Popovi : 9. Redoks reakcije OPTA HEMIJA I


6
O N O N H O H O N O N
2
3
5
2 2
4
2
4 + + + +
+ + +

3-7. O N O N H 2 O H
NO 3
O N O N 2
2
3
5
2
2
2
4
2
4 + + + +
+ + +
4 4 8 4 47 6

-1e
-
+2e
-


redukciono oksidaciono
sredstvo sredstvo


Reakcija u kojoj jedna supstanca podlee i oksidaciji i redukciji je reakcija disproporcioniranja ili auto-
oksidoredukcija. Pri ovoj reakciji nastaju jedinjenja koja sadre posmatrani element sa veim i manjim
oksidacionim brojem u odnosu na njegov oksidacioni broj u polaznoj supstanci.


Primer 4. U reakciji izmeu kalijum-permanganata i vodonik-peroksida u kiseloj sredini (H
2
SO
4
) nastaje
mangan(II)-sulfat, elementarni kiseonik, kalijum-sulfat.

1.
4 2 2 4 4 2 2 2 4
SO K O MnSO SO H O H KMnO + + + +

2.-5.
4 2 2
0
4
2
4 2
1
2 2 4
7
SO K O SO Mn SO H O H O Mn K 1 5 2 5 2 + + + +
+ +

+5e
-
-1e
-
x2
-2e
-


6. Odreivanje koeficijenta uz H
2
SO
4
(izjednaavanje broja SO
4
2-
grupa)

7. Izjednaavanje broja O i H (dopisivanjem H
2
O)


Primer 5. KCl Cl MnCl HCl KMnO
2 2 4
+ + +

Ova jednaina moe da poslui kao primer za reavanje problema koji se mogu pojaviti pri
balansiranju jednaina primenom metode POB.
1-2.
1
2
0
2
1 2 1
4
7
Cl K Cl Cl Mn Cl H O Mn K
+ +
+ + +

Hlor iz oksidacionog stanja 1 prelazi u 0, ali i zadrava 1 oksidaciono stanje. U ovakvim sluajevima, prvo
se odreuju koeficijenti za redoks parove, a zatim dodaju molekuli HCl u kojima Cl ne menja oksidacioni
broj (slue za graenje soli).

3-5.
1
2
0
2
1 2 -1
4
7
Cl K Cl Cl Mn Cl H O Mn K
+ +
+ + +
2
5
1 5 1
+5e
-
-1e
-


Molarni odnos KMnO
4
: HCl = 1:5 zadovoljava osnovni zahtev redoks reakcija (jednak broj primljenih i
otputenih elektrona), meutim na desnoj strani se ne dobija koeficijent kao ceo broj za Cl
2
. Zato je
neophodno pomnoiti sa istim brojem koeficijente i oksidansa i reduktora. U ovom primeru mnoi se sa
dva:
4 2 2 4 4 2 2 2 4
SO K O 5 MnSO 2 SO H O H 5 KMnO 2 + + + + 3
O H 8
2
+ + + + +
4 2 2 4 4 2 2 2 4
SO K O 5 MnSO 2 SO H 3 O H 5 KMnO 2
G. Popovi : 9. Redoks reakcije OPTA HEMIJA I


7

1
2
0
2
1 2 -1
4
7
Cl K 2 Cl Cl Mn Cl H O Mn K
+ +
+ + + 5 2 10 2

6. KCl 2 5Cl MnCl 2 HCl ) (10 KMnO 2
2 2 4
+ + + + 6

7. O H KCl 2 5Cl MnCl 2 HCl 16 KMnO 2
2 2 2 4
8 + + + +



Primer 6. As
2
S
3
+ HNO
3
H
3
AsO
4
+ H
2
SO
4
+ NO

1-6. O N 28 O S H 9 O As H 6 O N H 28 S As 3
2
4
6
2 4
5
3 3
5
3
-2
2
3 + + + + +
+ + +
(-2e
-
x2) (-8e
-
x3) +3e-
-28 e
-


7. NO 28 SO H 9 AsO H 6 HNO 28 S As 3
4 2 4 3 3 3 2
+ + + + O H 4
2



Primer 7. (NH
4
)
2
Cr
2
O
7
N
2
+ Cr
2
O
3
+ H
2
O

O H 4 O Cr N O Cr ) H N (
2 3 2
3
2
0
7 2
6
2 4
3
+ +
+ +

-3e
-
x2 +3e
-
x2
-6e
-
+6e
-



Unutarmolekulske redoks reakcije su reakcije do kojih dolazi kada se u sastavu iste polazne supstance
nalaze oba elementa, i koji prima i koji otputa elektrone.


Jednaine reakcija u vodenom rastvoru u kojima uestvuju ili nastaju elektroliti najee se prikazuju
u jonskom obliku (samo sa jonima i molekulima koji uestvuju u reakciji). Uravnoteivanje jednaine
primenom POB metode se izvodi po principima generalne procedure, s tim to se u koraku 6. izjednaava
ukupno naelektrisanje sa leve i desne strane jednaine upisivanjem koeficijenta uz H
+
ili OH
-
jone (u
zavisnosti od sredine u kojoj se reakcija odvija).


Primer 8. Ako se jednaina reakcije KMnO
4
sa H
2
O
2
u kiseloj sredini (H
2
SO
4
) napie u jonskom obliku:


i iskljue joni koji ne uestvuju u reakciji (ista vrsta jona sa leve i desne strane: K
+
, SO
4
2-
)
+5e
-
-1e

x2
-2e
-


6. Zbir naelektrisanja pozitivnih i negativnih jona (izuzev H
+
):

leva strana: 2 x (1 -) = 2 - desna strana: 2 x (2 +) = 4 +

Da bi ukupno naelektrisanje jona sa leve i desne strane bilo isto (4 +) uz H
+
jone treba upisati koeficijent 6:

+ + + +
+ + + + + + +
2
4 2
2 2
4 2 2 4
SO K 2 O Mn SO H 2 O H MnO K
2
2
2 2 4
O Mn H O H MnO + + +
+ +
2
2
2 2 4
O 5 Mn 2 H O H 5 MnO 2 + + +
+ +
2
2
2 2 4
O 5 Mn 2 H 6 O H 5 MnO 2 + + +
+ +
G. Popovi : 9. Redoks reakcije OPTA HEMIJA I


8




Primer 9. Reakcija izmeu KCrO
2
i H
2
O
2
u baznoj sredini (KOH ili NaOH)

KCrO
2
+ H
2
O
2
+ KOH K
2
CrO
4
+ H
2
O

U jonskom obliku:
O H CrO K OH K O H CrO K
2
2
4 2 2 2
+ + + + + +
+ + +


Samo uesnici u reakciji:
O H CrO OH O H CrO
2
2
4 2 2 2
+ + +



1-5.
2
2
2
4
6
2
1
2 2
3
O H O Cr OH O H O Cr

+
+ + + 2 3 2
-3e
-
+ 1e
-
x2
+ 2e
-


6. Zbir naelektrisanja pozitivnih i negativnih jona (izuzev OH
-
):

leva strana: 2 x (1-) = 2 - desna strana: 2 x (2-) = 4 -

Da bi ukupno naelektrisanje jona sa leve i desne strane bilo isto (4-) uz OH
-

jone treba upisati koeficijent 2

O H 2CrO OH O H 3 CrO 2
2
2
4 2 2 2
+ + +

2

7. O H 2CrO OH 2 O H 3 CrO 2
2
2
4 2 2 2
4 + + +




























O H O 5 Mn 2 H 6 O H 5 MnO 2 7.
2 2
2
2 2 4
8 + + + +
+ +
G. Popovi : 9. Redoks reakcije OPTA HEMIJA I


9

Jon-elektron metoda (JE)

Primenom JE metode, procesi oksidacije i redukcije prikazuju se odvojeno, polureakcijama. Svaka
polureakcija se posebno balansira (u odnosu na atome i naelektrisanje), a zatim sabiranjem polureakcija
dobija potpuna redoks jednaina.

Generalna procedura je sledea:

1. Napisati osnovni skelet jednaine samo sa uesnicima (redoks parovi) koji mogu da budu
molekuli i joni
2. Osnovnu jednainu podeliti u dve polureakcije
3. Izjednaiti broj atoma (svih osim H i O)
4. Izjednaiti broj atoma O
5. Izjednaiti broj atoma H
6. Izjednaiti naelektrisanje dodavanjem e
-

7. Izjednaiti broj primljenih i otputenih elektrona mnoenjem polureakcija odgovarajuim brojem
8. Sabrati polureakcije

Primer 10. K
2
Cr
2
O
7
+ FeSO
4
+ H
2
SO
4
Cr
2
(SO
4
)
3
+ Fe
2
(SO
4
)
3
+ K
2
SO
4

(kisela sredina)

U jonskom obliku

2K
+
+ Cr
2
O
7
2-
+ Fe
2+
+ SO
4
2-
+ 2H
+
+ SO
4
2-
2Cr
3+
+ 3SO
4
2-
+ 2Fe
3+
+ 3SO
4
2-
+ 2K
+
+ SO
4
2-


1. Osnovni skelet jednaine (samo redoks parovi)
Cr
2
O
7
2-
+ Fe
2+


Cr
3+
+ Fe
3+



2. Polureakcije
Cr
2
O
7
2-


Cr
3+



Fe
2+


Fe
3+


3. Izjednaavanje atoma Cr i Fe


Cr
2
O
7
2-


2 Cr
3+



Fe
2+


Fe
3+


4. Izjednaavanje atoma O dodavanjem H
2
O
Cr
2
O
7
2-


2 Cr
3+
+ 7 H
2
O


Fe
2+


Fe
2+


5. Izjednaavanje atoma H dodavanjem H
+

Cr
2
O
7
2-


+ 14 H
+
2 Cr
3+
+ 7 H
2
O


Fe
2+


Fe
3+


Polureakcije su izjednaene u odnosu na atome (masu), i sledi izjednaavanje
u odnosu na naelektrisanje.

6. Izjednaavanje naelektrisanja dadavanjem e
-

6 e
-
+ Cr
2
O
7
2-


+ 14 H
+
2 Cr
3+
+ 7 H
2
O (izbalabsirana polureakcija)


6 (-1) (-2) 14 (+1) 2 (+3)

Fe
2+


Fe
3+
+ e
-
(izbalabsirana polureakcija)


(+2) (+3) (-1)
7. Izjednaavanje broja primljenih i otputenih elektrona
G. Popovi : 9. Redoks reakcije OPTA HEMIJA I


10

6 e
-
+ Cr
2
O
7
2-


+ 14 H
+
2 Cr
3+
+ 7 H
2
O


6 (Fe
2+


Fe
3+
+ 1e
-
)

8. Sabiranje polureakcija

Cr
2
O
7
2-
+ 6 Fe
2+


+ 14 H
+
2 Cr
3+
+ 6 Fe
3+
+ 7 H
2
O


Kod balansiranja jednaina JE metodom potekoe mogu nastati kod izjednaavanja O i H (korak
3. i 4.). Na sledeim primerima prikazani su principi izjednaavanja O i H u zavisnosti od sredine u kojoj se
odvija reakcija:


Viak kiseonika


Kisela sredina MnO
4
-
Mn
2+

MnO
4
-
Mn
2+
+ 4 H
2
O
8 H
+
+ MnO
4
-
Mn
2+
+ 4 H
2
O


Neutralna ili bazna MnO
4
-
MnO
2

sredina MnO
4
-
MnO
2
+ 2 OH
-

2 H
2
O +MnO
4
-
MnO
2
+ 4 OH
-







Dodavanje kiseonika

Kisela ili neutralna I
2
2 IO
3
-

sredina 6 H
2
O +I
2
2 IO
3
-

6 H
2
O +I
2
2 IO
3
-
+ 12 H
+



Bazna sredina CrO
2
-
CrO
4
2-

2 OH
-
+ CrO
2
-
CrO
4
2-

4 OH
-
+ CrO
2
-
CrO
4
2-
+ 2 H
2
O