ELEKTROTEHNIKI FAKULTET BEOGRAD

Praktikum iz Fizike 2
Uneti ime, prezime i broj indek!"
F!j# preimeno$!ti %
&!tij! Koti' ()*+),-.dom!'i.o'i#!'ije
i po#!ti n! m!rko/krti'0et1/r
DO&A2I 3ADATAK
OSCILACIJE
Zadatak: Prinudne oscilacije 4om!tr! e te#o m!e m $ez!no z! ide!#n% opr%5% kr%toti k, koje e kre6e po
5#!tkoj 7orizont!#noj pod#ozi/ N! te#o de#%j% otporn! i#! 8iji je intenzitet r!zmer!n brzini i po#j!9nj!
7!rmonijk! i#! !mp#it%de F) i kr%:ne %8et!noti ; koj! im! z! 'i#j d! kompenz%je diip!'ij% ener5ije % o$om
item%/ 4ozn!te % $rednoti opt$ene kr%:ne %8et!noti ), 1!ktor! pri5%9enj! , po8etne pozi'ije % kojoj e
n!#!zi te#o x) i po8etne brzine v)/
) < ,) r!d*, < )*+)
x) < ,) m, v) < ) m*
F) < +) N, ; < + r!d*, m < , k5
!= Formir!ti 1%nk'ijk% d!totek% n! ono$% koje je mo5%6e n%meri8ki re9iti di1eren'ij!#n% jedn!8in% koj!
opi%je kret!nje te#!/ F%nk'ijk! d!totek! k!o %#!zne p!r!metre treb! d! koriti opt$en% kr%:n%
%8et!not, 1!ktor pri5%9enj!, m!% te#!, !mp#it%d% i kr%:n% %8et!not prin%dne i#e/
Kod unkcije:
function dy = PO(t,y,omega,alpha,m,F0,Omega)
dy = zeros(2,1);
dy(1) = y(2);
dy(2) =(F0m)!sin(Omega!t) " omega#2!y(1) " 2!alpha!y(2);
b= 3! d!te p!r!metre re9iti di1eren'ij!#n% jedn!8in% opi!n% 1%nk'ijom n! $remenkom domen% od ) do >)
ek%ndi % >))) t!8!k! i prik!z!ti $remenki i 1!zni dij!5r!m/ ?t! e %o8!$! n! 1!znom dij!5r!m% %
tren%tk% k!d! n! $remenkom ot!j% !mo o'i#!'ije k!o po#edi'! prin%dne i#e@
Kod !ro"rama:
clear all
close all
clc
omega = 10;
alpha = omega20;
$0 = 10;
%0 = 0;
to = 0;
t& = '0;
( = '000;
F0 = 20;
Omega = 2;
m = 1;
%reme = linspace(to,t&,();


options = odeset;
)t,y* = ode+,(-PO,%reme,)$0,%0*,options,omega,alpha,m,F0,Omega);
figure(1);
plot(t,y(.,1));

figure(2);
plot(y(.,1),y(.,2));
Slika: $remenki dij!5r!m
0 10 20 30 40 50 60
-10
-8
-6
-4
-2
0
2
4
6
8
10
Slika: 1!zni dij!5r!m
-10 -8 -6 -4 -2 0 2 4 6 8 10
-100
-80
-60
-40
-20
0
20
40
60
80
'= Ako e 1rek$en'ij! prin%dne i#e menj! % ope5% 1rek$en'ij! ; < A) -)B ! kor!kom )*,)), n!'rt!ti
!mp#it%dk% k!r!teriktik% korite6i e !n!#iti8kim izr!zom z! !mp#it%dk% k!r!kteritik%, k!o i
Cn%meri8kiC, kid!njem od5o$!r!j%6i7 !mp#it%d! ! 5r!1ik!/ 3! Cn%meri8koC 'rt!nje !mp#it%dke
k!r!teritike potrebno je re9iti jedn!8in% z! $!ko ; iz ope5! A) -)B n! $remenkoj oi od ) do >)
ek%ndi Di#i $i9e, !ko z! tim im! potrebe= % >))) t!8!k!/ Amp#it%d% treb! n!6i k!o !mp#it%d% n!kon
do$o#jno d%5o5 $remen!, k!d! % re9enj% jedn!8ine ot!je !mo deo koji e odnoi n! prin%dn% i#%/
DHint" Amp#it%d! e mo:e n!6i k!o m!kim!#ni e#ement niz! n! od5o$!r!j%6em $remenkom domen%=/
N! itom 5r!1ik% n!'rt!ti !mp#it%dk% k!r!teriktik% dobijen% iz !n!#iti8ke 1orm%#e Dp%nom p#!$om
#inijom= i !mp#it%dk% k!r!kteritik% dobijen% n%meri8kom metodom Dt!8k!tom 'r$enom #inijom=/
Kod !ro"rama:
clear all
close all
clc
omega = 10;
alpha = omega20;
$0 = 10;
%0 = 0;
to = 0;
t& = '0;
( = '000;
F0 = 20;
m = 1;
%reme = linspace(to,t&,();

Omega = )0. omega100. /!omega*;

niz = zeros(1,/00);
0n = zeros(1,length(Omega));



for n = 1.length(Omega)

options = odeset;
)t,y* = ode+,(-PO, %reme, )$0;%0*, options, omega,alpha,m,F0,Omega(n));

s = 0;
for &=,000.,/00
s = s 1 1;
niz(s)=y(&,1);
end

0n(n)=ma$(niz);


end


0 = (F0m)2s3rt((omega#2"Omega2#2)2#21(2!alpha2!Omega)2#2);

figure (/)

plot(Omega, 0n,4color4, 454);
hold all

plot(Omega, 0, 424,4color4, 4r4);
hold all

title(40mplituds&a &ara&teristi&a4);
$la5el(4Omega4);
yla5el(40mplituda4);
Slika:
0 5 10 15 20 25 30
-0.5
0
0.5
1
1.5
2
Amplitudska karakteristika
Omega
A
m
p
l
i
t
u
d
a
d= 4rik!z!ti !mp#it%dke AD;= i 1!zne D;= k!r!kteritike z! r!z#i8ite p!r!metre prin%dne i otporne i#e" ,=
k!d! % $i p!r!metri iti k!o % pot!$'i z!d!tk! D!n!#iti8kim metodom E p%n! p#!$! #inij!, n%meri8kim
metodom F t!8k!t! 'r$en! #inij!=G += k!d! je !mp#it%d! i#e d$otr%ko m!nj!, ! ot!#i p!r!metri
nepromenjeni D!n!#iti8kim metodom E p%n! :%t! #inij!, n%meri8kim metodom F t!8k!t! 'rn! #inij!=G -=
k!d! je koe1i'ijent pri5%9enj! d$otr%ko $e6i, ! ot!#i p!r!metri nepromenjeni D!n!#iti8kim metodom E
p%n! ze#en! #inij!, n%meri8kim metodom F t!8k!t! #j%bi8!t! #inij!=/ Od5o$!r!j%6e dij!5r!me z!
r!z#i8ite k!r!kteritike prik!z!ti % itom koordin!tnom item%, %z #e5end% ozn!k!/
Slika: !mp#it%dk! k!r!kteritik!
0 5 10 15 20 25 30
-0.5
0
0.5
1
1.5
2
Amplitudska karakteristika
Omega
A
m
p
l
i
t
u
d
a


analiticki 1
numericki 1
analiticki 2
numericki 2
analiticki 3
numericki 3
Slika: 1!zn! k!r!kteritik!
-8 -6 -4 -2 0 2 4 6 8 10
-80
-60
-40
-20
0
20
40
60
80


data1
data2
data3
FAZNA KARAKTERISTIKA
e= N! ono$% prik!z!ni7 !mp#it%dki7 k!r!kteritik! koment!ri!ti k!ko promene !mp#it%de prin%dne i#e i
1!ktor! pri5%9enj! otporne i#e %ti8% n! ob#ik !mp#it%dke k!r!kteritike/
Komentar:
Hm!njenjem !mp#it%de prin%dne i#e m!nj%je e i !mp#it%d! o'i#!'ije, po$e'!njem 1!ktor! pri5%enj!
t!kodje e m!nj%je !mp#it%d!, i obrn%to/
1= 3! #%8!j ori5in!#ni7 p!r!met!r! iz pot!$ke z!d!tk!, iz !n!#iti8ko5 izr!z! odrediti m!kim!#n% $rednot
!mp#it%dke k!r!kteritike, ! z!tim interpo#!'ijom odrediti pri kojoj 1rek$en'iji n%meri8k! kri$! doti:e
t% $rednot/ U kojoj meri e !n!#iti8ko o8eki$!nje z! 1rek$en'ij% m!kim%m! #!:e ! dobijenim
n%meri8kim rez%#t!tom@
Komentar:
Zadatak" SI#$ model e!idemije &odi1ik!'ijom HIR mode#! epidemije mo5%6e je kontr%i!ti i HIRI mode#
epidemije koji %k#j%8%je mo5%6not kontin%!#ne $!k'in!'ije odreJeno5 broj! pod#o:ni7 jedinki n! nede#jnoj
b!zi v tokom epidemije/ T!d! e item di1eren'ij!#ni7 jedn!8in! pr$o5 red! koji opi%je komp!rtm!ne izr!:!$!
k!o
,
,
dS
SI v
dt
dI
SI I
dt
dR
I v
dt

=
=
= +
5de je S broj jedinki pod#o:ni7 obo#je$!nj%, I broj z!r!:eni7 jedinki, R broj %k#onjeni7 jedinki, kont!nt!
brzine in1ek'ije i kont!nt! brzine opor!$k!/
N! po8etk% epidemije jedn! jedink! z!r!:en! $ir%om in1#%en'e %#!zi % izo#o$!n% pod#o:n% pop%#!'ij% od ,)))
jedinki/ Od !mo5 po8etk! epidemije kre6e e ! $!k'in!'ijom v < -) pod#o:ni7 jedinki $!ke nede#je/
Kont!nte brzine koje de1ini9% 9irenje $ir%! % = )/))-, < , i de1ini9% e n! nede#jnoj Dedmi8noj= b!zi/
!= N!pi!ti 1%nk'ij% koj! opi%je n!$edeni item di1eren'ij!#ni7 jedn!8in! i z!d!ti joj od5o$!r!j%6e
p!r!metre k!o !r5%mente/
Kod unkcije:
function dydt = 6789(t,y,alpha,5eta,%)

dydt = zeros(/,1);

6 = y(1);
7 = y(2);
8 = y(/);
dydt(1,1) = " alpha!6!7"%;
dydt(2,1) = alpha!6!7 " 5eta!7;
dydt(/,1) = 5eta!71%;
b= Re9iti item di1eren'ij!#ni7 jedn!8in! n! domen% od ) do ,( nede#j! ! po8etnim %#o$im! koji %
n!zn!8eni % opi% po8etk! epidemije/ N!'rt!ti z!$inoti S(t), I(t) i R(t) n! itom 5r!1ik%/ Kri$e
z!$inoti obe#e:iti r!z#i8itim tipo$im! #inij! i r!z#i8itim boj!m!/ Koji je ono$ni nedot!t!k HIRI
mode#! k!d! e re9!$! n! d!tom domen%@ Obr!z#o:iti %ti'!je p!r!met!r! koji do$ode do t!k$o5
nedot!tk!/
Kod !ro"rama:
clear all
close all
clc

alpha = 0200/;
5eta = 1;
70 = 1;
60 = 1000;
80 = 0;
%=/0;

t0 = 0;
t& = 1,;
( = 1000;

%reme = linspace(t0,t&,();

options = odeset;
)t,m* = ode+,(-6789,%reme, )60;70;80*, options, alpha, 5eta,%);

figure(1);
plot(t,m(.,1),t,m(.,2),t,m(.,/));
Slika:
0 5 10 15
-400
-200
0
200
400
600
800
1000
1200
1400
Od"o%or:
&ode# 'e prekor!'iti 5r!ni'% pop%#!'ije, jer 'e e K$!k'ini!nje n!t!$itiL i k!d! e $e jedinke iz#e'e///
'= Ako e $!k'in!'ij! prekine n!kon M nede#j!, k!ko 6e iz5#ed!ti e$o#%'ij! epidemije tokom ,( nede#j!/
4ri#o:iti #ik% i koment!r k!ko bi treb!#o izmeniti kod d! bi e pr!$i#no opi!o o$!j #%8!j/ Ko#iko iznoi
m!kim!#!n broj jedinki koji je bio z!r!:en $ir%om % nekom tren%tk%@ N!pr!$iti poreJenje !
m!kim!#nim brojem jedinki z!r!:eni7 % d!tom tren%tk% z! #%8!j d= iz z!d!tk! koji r!zm!tr! HIR mode#
Slika:
0 5 10 15
0
100
200
300
400
500
600
700
800
900
1000
Komentar:
Konkretno !m $ de1ini!o k!o niz %=)/0,0*; odnosno samo malo izmenio program iz
prethodne tac&e posto se zahte%a samo crtan:e grafi&a, pa nisam u%odio no%u matricu
da ne 5i 5espotre5no zauzimao memori:u, definisao d%a %remens&a inter%ala od 0 do ;
i od ; do 1+ nedel:a.
%reme1 = linspace(t0,t%,();
%reme2 = linspace(t%,t&,();
i zatim resio :ednacine pozi%a:uci pri tome u pr%om domenu %(1) a u drugom
%(2)222<a&od:e &ao pocetni uslo% domena %reme2 uzeti su parametri iz posledn:e tac&e
t:2 u ; nedel:i &ao pocetni uslo%i za ta: domen.
options = odeset;
)t,m* = ode+,(-6789,%reme1, )60;70;80*, options, alpha, 5eta,%(1));

figure(1);
plot(t,m(.,1),4g4,t,m(.,2),454,t,m(.,/4),4r4);
hold all

)t,m* = ode+,(-6789,%reme2, )m((,1);m((,2);m((,/)*, options, alpha, 5eta,%(2));
plot(t,m(.,1),4g4,t,m(.,2),454,t,m(.,/),4r4);

Od"o%ori:
&!kim!#!n broj z!r!zeni7 jedinki e moze #!ko o'it!ti ! 5r!1ik! i iznoi +-M jedinki/4oredjenje !
t!'kom d=/// te t!'ke nem! % dom!'em
Zadatak: Kulti%acija &akterija e 8eto od$ij! % #!bor!torijkim %#o$im! n! optim!#noj temper!t%ri %
de1ini!noj kont!ntnoj z!premini 7r!n#ji$o5 medij%m!/ U tom #%8!j% pop%#!'ij! b!kterij! pro#!zi kroz 8etiri
%z!topne e$o#%'ione 1!ze koje % %5#!$nom %#o$#jene promenom oobin! 7r!n#ji$o5 medij%m!/ Kori96enjem
determiniti8ko5 mode#! ! od5o$!r!j%6im #o5iti8kim p!r!metrim! mo5%6e je kontr%i!ti dobr%
!prokim!'ij% e$o#%'ije pojedin!8no5 b!kterijko5 oj!/ 4omo6% #ede6i7 #o5iti8ki7 p!r!met!r!"
Pd!E !imptot! kri$e $ero$!tno6e deobe PdDt=,
Pm! E !imptot! kri$e $ero$!tno6e %mir!nj! PmDt=,
kdE trmot kri$e PdDt=,
km E trmot kri$e PmDt=,
td E $remenk! kont!nt! deobe,
tm E $remenk! kont!nt! %mir!nj!,
i $remenki7 e$o#%'ij! $ero$!tno6e deobe PdDt= i $ero$!tno6e %mir!nj! PmDt="
D = ,
, eNpA D =B
D =
, eNpA D =B
da
d
d d
ma
m
m m
P
P t
k t t
P
P t
k t t
=
+
=
+
mo:e e n!pr!$iti !dek$!t!n mode# $remenke e$o#%'ije pop%#!'ije b!kterij!/
!= N!pi!ti 1%nk'ij% koj! opi%je kri$e $ero$!tno6! deobe i %mir!nj!, k!o i di1eren'ij!#n% jedn!8in%
$remenke e$o#%'ije b!kterij!/ F%nk'iji pro#editi #o5iti8ke p!r!metre k!o !r5%mente/
Kod unkcije:
function d(dt = &ulti%aci:a(t, y, Pda, Pma, &d, &m, td, tm)

Pd = (Pda(11e$p(&d!(t " td))));
Pm = (Pma(11e$p(&m!(tm " t))));

d(dt = y!(Pd " Pm);
b= Re9iti di1eren'ij!#n% jedn!8in% $remenke e$o#%'ije pop%#!'ije b!kterij! n! domen% od ) do +O7
pretpot!$#j!j%6i po8etni broj jedinki % pop%#!'iji N) < -/O,)
M
i #ede6e $rednoti #o5iti8ki7 p!r!met!r!"
Pd! < )/P(, Pm! < )/>, kd < )/M, km < )/(, td < Q, tm < ,O/ 4rik!z!ti $remenke e$o#%'ije $ero$!tno6! PdDt= i
PmDt= n! itom 5r!1ik% i obe#e:iti i7 r!z#i8itim boj!m!/ N!'rt!ti z!$inot broj! $ij!bi#ni7 jedinki
b!kterij! NDt= od $remen! korite6i #ine!rn% i #o5!rit!mk% k!#% $remenke oe n! r!z#i8itim 5r!1i'im!/
Odrediti $reme %d$otr%8enj! pop%#!'ije b!kterij! z! d!te po#!zne p!r!metre % ekponen'ij!#noj 1!zi
r!t!/
Kod !ro"rama:
clear all
close all
clc

Pda = 02=,;
Pma = 02';
&d = 02;;
&m = 02,;
td = >;
tm = 1+;
(0 = /2+e;;
t0 = 0;
t& = 2+;
? = 10000;

%reme = linspace(t0, t&, ?);


options = odeset;

)t, y* = ode1,s(-&ulti%aci:a, %reme, (0, options, Pda, Pma, &d, &m, td, tm);

Pd = (Pda2(11e$p(&d!(t " td))));
Pm = (Pma2(11e$p(&m!(tm " t))));

figure(1)

plot(t,Pd, 4color4, 454);
hold all
plot(t,Pm, 4color4, 4r4);

$la5el(49reme4);
yla5el(49ero%atnoca4);

legend(49ero%atnoca deo5e4, 49ero%atnoca umiran:a4, 0);

(duplo = 2!(0;

figure(2)

plot(t, y);

$la5el(49reme (linearna s&ala)4);
yla5el(4@ro: 5a&teri:a4);


figure(/)
semilog$(t,y);
$la5el(49reme (log s&ala)4);
yla5el(4@ro: 5a&teri:a4);

figure(+)
semilogy(t,y);
$la5el(49reme4);
yla5el(4Aog 5ro:a 5a&teri:a4);


trenuta& = interp1(y, t, (duplo);
display(trenuta&);
Slike:
0 5 10 15 20 25
0
0.1
0.2
0.3
0.4
0.5
0.6
0.7
0.8
0.9
1
Vreme
V
e
r
o
v
a
t
n
o
c
a


Verovatnoca deobe
Verovatnoca umiranja
0 5 10 15 20 25
0
0.5
1
1.5
2
2.5
3
3.5
4
4.5
5
x 10
10
Vreme (linearna skala)
B
r
o
j

b
a
k
t
e
r
i
j
a
0 5 10 15 20 25
10
7
10
8
10
9
10
10
10
11
Vreme
L
o
g

b
r
o
j
a

b
a
k
t
e
r
i
j
a
10
-3
10
-2
10
-1
10
0
10
1
10
2
0
0.5
1
1.5
2
2.5
3
3.5
4
4.5
5
x 10
10
Vreme (log skala)
B
r
o
j

b
a
k
t
e
r
i
j
a
RRNA4O&ENA" o$de % t!$#jen! d$! 5r!1ik! ! #o5!rit!mkom r!zmerom, z!to to % pot!$'i z!d!tk!
pie d! $remenk% o% treb! predt!$iti % #o5 r!zmeri, ! n! #!jdo$im! ! teorijom je broj b!kterij!
prett!$#jen % #o5S
Od"o%or:
Ireme %d$otr%'enj! pop%#!'ije b!kterij! je" tren%t!k < )/M-,O 7/
'= K!ko e promen! #o5iti8ki7 p!r!met!r! odr!:!$! n! kri$% $remenke e$o#%'ije pop%#!'ije b!kterij!/
H$!ki #o5iti8ki p!r!met!r $!rir!ti pojedin!8no pri 8em% e $i ot!#i p!r!metri dr:e kont!ntnim n!
po#!znim z!d!tim $rednotim!/ Uz promen% #o5iti8ko5 p!r!metr! pri#o:iti od5o$!r!j%6% #ik% i kr!t!k
koment!r/
Slike i komentari:
&odi1iko$!njem po'etno5 pro5r!m!, odnono de1ini!njem p!r!met!r! pomo'% niz! i i'rt!$!njem +
5r!1ik! n! jednom koordin!tnom item% Dpo#!zni i ! promenjenim jednim p!r!metrom= #!ko e moze
pr!titi pon!!nje e$o#%'ije"
,= 4d! < ,/)
0 5 10 15 20 25
0
1
2
3
4
5
6
7
x 10
10
Vreme (linearna skala)
B
r
o
j

b
a
k
t
e
r
i
j
a


pocetna kriva
tekuca kriva
R&enj!njem o$o5 p!r!metr! $idi e d! e !mo po$e'!$! broj b!kterij!, tj nji7o$ m!kim%m e
pomer! n!$ie/ Hm!njenjem o$o5 p!r!metr! de!$! e %protno, npr/ pri 4d! < )/Q("
0 5 10 15 20 25
0
0.5
1
1.5
2
2.5
3
3.5
4
4.5
5
x 10
10
Vreme (linearna skala)
B
r
o
j

b
a
k
t
e
r
i
j
a


pocetna kriva
tekuca kriva
+= 4m! < )/P(
0 5 10 15 20 25
0
0.5
1
1.5
2
2.5
3
3.5
4
4.5
5
x 10
10
Vreme (linearna skala)
B
r
o
j

b
a
k
t
e
r
i
j
a


pocetna kriva
tekuca kriva
R&enj!njem o$o5 p!r!metr!, m!kim%m e m!#o p%t!, i do#!zi do pomer!nj! k! #e$o, odnono
m!kim%m broj! jedinki n!t%p! neto r!nije/ Hm!njenjem o$o5 p!r!metr! de!$! e #i'n!
poj!$!, npr, z! 4m! < )/-
0 5 10 15 20 25
0
1
2
3
4
5
6
x 10
10
Vreme (linearna skala)
B
r
o
j

b
a
k
t
e
r
i
j
a


pocetna kriva
tekuca kriva
-= kd < )/-
0 5 10 15 20 25
0
0.5
1
1.5
2
2.5
3
3.5
4
4.5
5
x 10
10
Vreme (linearna skala)
B
r
o
j

b
a
k
t
e
r
i
j
a


pocetna kriva
tekuca kriva
RHm!njenjem o$o5 p!r!metr! do#!zi do #i'ne poj!$e k!o % t!'ki +, !mo % %protnom mer%,
dok po$e'!njem, npr z! kd < ,/)
0 5 10 15 20 25
0
1
2
3
4
5
6
x 10
10
Vreme (linearna skala)
B
r
o
j

b
a
k
t
e
r
i
j
a


pocetna kriva
tekuca kriva
O= km < )/+
0 5 10 15 20 25
0
0.5
1
1.5
2
2.5
3
3.5
4
4.5
5
x 10
10
Vreme (linearna skala)
B
r
o
j

b
a
k
t
e
r
i
j
a


pocetna kriva
tekuca kriva
RO$de e n!r!$no $idi i promen! TtrmotiT kri$e, dok po$e'!njem km < )/PP
0 5 10 15 20 25
0
1
2
3
4
5
6
x 10
10
Vreme (linearna skala)
B
r
o
j

b
a
k
t
e
r
i
j
a


pocetna kriva
tekuca kriva
(= td < ,)
0 5 10 15 20 25
0
0.5
1
1.5
2
2.5
x 10
11
Vreme (linearna skala)
B
r
o
j

b
a
k
t
e
r
i
j
a


pocetna kriva
tekuca kriva
A z! td < >
0 5 10 15 20 25
0
0.5
1
1.5
2
2.5
3
3.5
4
4.5
5
x 10
10
Vreme (linearna skala)
B
r
o
j

b
a
k
t
e
r
i
j
a


pocetna kriva
tekuca kriva
>= tm < ,)
0 5 10 15 20 25
0
1
2
3
4
5
6
7
x 10
10
Vreme (linearna skala)
B
r
o
j

b
a
k
t
e
r
i
j
a


pocetna kriva
tekuca kriva
Rm!njenjem o$o5 p!r!metr! de!$! e !mo %prot!n e1ek!t
M= N) < (/)eM
0 5 10 15 20 25
0
1
2
3
4
5
6
7
x 10
10
Vreme (linearna skala)
B
r
o
j

b
a
k
t
e
r
i
j
a


pocetna kriva
tekuca kriva
Rod!$de e $idi d! e menj!njem po'etno5 broj! b!kterij! kri$! pr!kti'no !mo mnonzi nekim
koe1i'ijentom koji je propor'ion!#!n odno% po'etni7 broje$! b!kterij!/// ! m!njenjem npr z!
N) < +/)eM"
0 5 10 15 20 25
0
0.5
1
1.5
2
2.5
3
3.5
4
4.5
5
x 10
10
Vreme (linearna skala)
B
r
o
j

b
a
k
t
e
r
i
j
a


pocetna kriva
tekuca kriva
P'illi!s(o% model inlacije i neza!oslenosti
4rem! ori5in!#noj 1orm%#!'iji o$o5 mode#!, potoji empirijk! $ez! izmeJ% tope por!t! no$8!ni7
n!kn!d! Dp#!t!= W i tope nez!po#enoti U"
,
D =
dW
w f U
W dt
= =
pri 8em% je pr$i iz$od 1%nk'ije f, dfDU=*dt U )/ D!#j! n!do5r!dnj! mode#! podr!z%me$! po$ezi$!nje
tope por!t! 'en! p, tope por!t! no$8!ni7 n!kn!d! w"
, dP
p w T
P dt
= =
5de je ! T ozn!8en! kont!nt! koj! mode#%je promen% prod%kti$noti % proiz$odnom ektor%/ 3!
1%nk'ij% fDU= pretpot!$#j! e d! je #ine!rn!"
D = f U U =
5de % i poziti$ni koe1i'ijenti, p! e t!ko do#!zi do re#!'ije"
p T U =
/ D,=
&eJ%tim, re!#niji mode# podr!z%me$! neto dr%5!8ij% $ez% izmeJ% w i U, koj! %$odi i poj!m o8eki$!ne
Dprojekto$!ne tope in1#!'ije= , po kome p#!te z!$ie i od neke o8eki$!ne tope in1#!'ije"
D = w f U h = +
5de je h koe1i'ijent % 5r!ni'!m! od ) do , D) V h V ,=/ 4reneeno n! jedn!8in% D,=, dobij! e"
p T U h = +
/ D+=
H#i8no din!mi8kom mode#% odreJi$!nj! 'ene ! o8eki$!nim 'en!m!, top! o8eki$!ne in1#!'ije opi!n!
je re#!'ijom"
D =
d
p
dt

= , D-=
5de je koe1i'ijent % 5r!ni'!m! od ) do , D) V V ,=/ O$! re#!'ij! im! #ede6i mi!o" !ko je t$!rn!
top! in1#!'ije Dodnono re!#n! top! por!t! 'en! p= $e6! od projekto$!ne tope in1#!'ije , to zn!8i d!
je projekto$!n! in1#!'ij! pod'enjen! i potrebno je iz$r9iti korek'ij%, tj/ poziti$!n iz$od d*dt podi:e
$rednot / An!#o5n! #o5ik! $!:i i z! obrn%t pro'e/
Komp#et!n mode# e, pored jedn!8in! D+= i D-= !toji i od tre6e jedn!8ine, koj! %$odi po$r!tn% pre5%
izmeJ% re!#ne tope in1#!'ije p i tope nez!po#enoti U/ In1#!'ij! mo:e do$eti do promen! potro9!8ki7
n!$ik! k%p!'!, 9to e odr!:!$! n! tepen proiz$odnje, kon!8no i n! top% nez!po#enoti/ Wedn!8in!
kojom e o$! pre5! mode#%je im! 1orm%"
D =
dU
k m p
dt
= , DO=
5de je k poziti$!n koe1i'ijent, ! m je top! por!t! ko#i8ine no$'! % item%/ 4rirodno, top!
nez!po#enoti obrn%to je r!zmern! ! topom promene ko#i8ine no$'!/
Hmenom D+= % D-=, dobij! e"
D = D, =
d
T U h
dt

= /
Di1eren'ir!njem 'e#e jedn!8ine do#!zi e do di1eren'ij!#ne jedn!8ine dr%5o5 red!"
+
+
D, =
d dU d
h
dt dt dt

= /
Hmenom re#!'ije DO= % no$odobijen% jedn!8in% im! e"
+
+
D, =
d d
km kp h
dt dt

= /
Ot!je d! e e#imini9e p, 9to je mo5%6e %ko#iko e p izr!zi preko X iz jedn!8ine D-="
+
+
A D, =B D =
d d
k h k km
dt dt

+ + + = /
O8i5#edno je d! t!'ion!rno re9enje z! iznoi < m Ddobij! e k!d! e $i iz$odi izjedn!8e ! n%#om=,
tj/ r!$note:n! projekto$!n! top! in1#!'ije, % #%8!j% t!bi#no5 item!, z!$ii !mo od tope por!t!
ko#i8ine no$'! % item%/
Zadatak" 4om!tr!ti 47i##ipEo$ mode# % 1ormi"
,
D =,
D =,
p T U h
d
p
dt
dU
k m p
dt

= +
=
=
! $rednotim! koe1i'ijen!t!" < ,*>, T < ), < -, h < ,, < -*O, k < ,*+ i m < O/
!= Formir!ti 1%nk'ijk% d!totek% koj! re9!$! od5o$!r!j%6% di1eren'ij!#n% jedn!8in% kojom je opi!n!
din!mik! 'ene/ Koe1i'ijenti , , T, h, , k i m treb! d! b%d% pozi$ni p!r!metri 1%nk'ije/
Kod unkcije:
b= N!pi!ti 5#!$ni pro5r!m koji re9!$! di1eren'ij!#n% jedn!8in% tope projekto$!ne in1#!'ije i n! itom
5r!1ik% prik!z!ti din!mik% Dt=, pDt= i UDt=/ 4o8etni %#o$i % D)= < ( i !D)= < -/
Kod !ro"rama:
Slika:
'= K!k$! je din!mik! z! i p/ Ko#ik! je t!'ion!rn! $rednot o$i7 $e#i8in!@ ?t! e de9!$! ! promenom
p!r!metr! m Dpromeniti $rednoti, iprob!ti=@ D! #i top! nez!po#!noti z!$ii od m@ Ako je potrebno
pri#o:iti od5o$!r!j%6e #ike ipod koment!r!/
Komentar: