Tele Medicina

Irini Reljin, Ana Gavrovska
TELEMEDICINA

Akademska misao
Beograd 2013. godine
Irini Reljin
Ana Gavrovska

TELEMEDICINA
elektronsko izdanje

Recenzenti
Prof. dr Dejan Rakovi
Prof. dr Miomir Miji

Izdava
AKADEMSKA MISAO
Beograd

Dizajn korice
Zorica Markovi, akademski slikar

ISBN 978-86-7466-458-2

NAPOMENA: Fotokopiranje ili umnoavanje na bilo koji nain ili ponovno objavljivanje ove
knjige u celini ili u delovima - nije dozvoljeno bez saglasnosti i pismenog odobrenja izdavaa.
TELEMEDICINA

i

Predgovor

Knjiga Telemedicina je pisana kao udbenik za univerzitetski kurs pod
nazivom "Teemedi!ina"" koji se dri na Eektrote#ni$kom %akutetu u &eogradu na
$etvrtoj godini redovni# studija" kao i na master studijama na smeru Biomedicinski i
ekoloki inenjering' Knjiga" svakako" moe posuiti i studentima drugi#
visoko(koski# ustanova koji prou$avaju ovu ii neku srodnu obast" a moe biti
veoma korisna ekarima i medi!inskom osobju" koje je sve vi(e upu)eno na saradnju
sa stru$nja!ima u obasti obrade i prenosa signaa' *a druge strane" sve $e()a
istraivanja u timovima koje $ine i eksperti iz razi$iti# obasti eektrote#nike i
medi!ine" pokazuju da ovaj tekst moe biti zanimjiv i drugim $itao!ima kao uvod u
neku od njima biski# obasti" odnosno subspe!ijanosti'
Naziv Telemedicina ukazuje na soenost materije koja pripada knjizi o kojoj
je re$' +odsetimo se da Telemedicina podrazumeva upotrebu ICT te#noogija kako bi
se obezbedie zdravstvene usuge udajenim pa!ijentima i oak(aa razmena
in%orma!ija izme,u primarne usuge ekara ii medi!inskog osobja i spe!ijaiste"
odnosno eksperta u nekoj subspe!ijanosti' Me,usobna udajenost je motiv razvoja
ove obasti" nastao iz potrebe da se oak(a e$enje pa!ijenata u ruranim obastima"
odnosno da se prui adekvatna prva pomo) u #itnim su$ajevima'
Mutidis!ipinarnost zasnovana na primeni teekomunika!ija i in%orma!ioni#
te#noogija u medi!ini" kao i ekspozivan razvoj ovi# veoma (iroki# obasti za
rezutat daje brojna re(enja'
*a stanovi(ta signaa koji su predmet obrade" prenosa" ar#iviranja i
pretraivanja podataka u teemedi!ini" ovde je re$ o mutimedijanoj apika!iji sa vro
visokim za#tevima vezanim za kvaitet" protok" pouzdanost i za(titu' -spe(nost
metoda anaize i obrade razi$iti# medi!inski# signaa" kao i nji#ova impementa!ija"
TELEMEDICINA

ii
dovode do sve zna$ajnijeg razvoja i primene teemedi!ine' Treba imati u vidu da je
trenutno jedan od primarni# !ijeva u razvoju eektronski# komunika!ija" na svetskom
nivou" razvoj (irokopojasni# mrea' .ne treba svim stanovni!ima da omogu)e pristup
servisima koji poboj(avaju usove ivota i obezbe,uju jednostavno in%ormisanje"
obrazovanje na dajinu" e/health i druge e/servise'
.va knjiga sadri jedanaest pogavja' +rva dva su posve)ena obja(njenju
osnovni# pojmova u teemedi!ini" kao i istorijatu nastanka ove obasti'
Tre)e pogavje knjige je posve)eno teemedi!inskim signaima' *pe!i%i$nosti
akvizi!ije signaa koje su jedinstvene za medi!inske apika!ije" nisu ovde detajno
obja(njavane' *a druge strane" bio je potrebno navesti osnovne karakterisitike sika"
videa i audio signaa' +osebno su interesantne te#nike kompresije sika koje se ina$e
koriste u teemedi!ini 01+E2 i M1+E23 i one su" s obzirom na nji#ovu direktnu
primenu u teepatoogiji" teedermatoogiji i tee#irurgiji" ovde detajnije opisane'
4etvrto pogavje opisuje DIC.M 0Digital Imaging and Communications in
Medicine3 standard" de%inisan u okviru dokumenta!ije koja je postaa neizostavno
sredstvo za omogu)avanje i optimizovanje ure,aja i razmene podataka" a u okviru
zdravstveni# ustanova' .vde su opisani interoperabinost sistema za akvizi!iju"
skadi(tenje" prikaz" pro!esiranje" sanje" preuzimanje" pretraivanje" (tampanje
medi!inski# sika" nezavisno od #ardverski# re(enja'
- petom pogavju knjige je opisan +AC* 0Picture Archiving and
Communication System3 sistem koji se sastoji od tri osnovne !eine5 akvizi!ijski#
ure,aja" memorijske jedini!e i radne stani!e za prikaz snimaka' .ve !eine
me,usobno komuni!iraju kori()enjem raznovrsni# digitani# mreni# ure,aja i
sistema' 6adatak +AC*/a je da obezbedi bagovremen i e%ikasan pristup digitanim
snim!ima dobijenim sa raznovrsni# modaiteta" kao i interpreta!iju" obradu"
ar#iviranje i prikaz snimaka'
Naredna $etiri pogavja su posve)ena spe!i%i$nim granama teemedi!ine5
teekardioogiji" teeradioogiji" teepatoogiji" teedermatoogiji" tee#irurgiji' .d ovi#
obasti najvi(e je razvijana teekardioogija" a posebno sa !ijem monitorisanja
vitani# parametara pa!ijenta'
Deseto pogavje knjige opisuje vane karakteristike i na$in rada mrea
eektronski# komunika!ija' .bja(njen je sojeviti .*I mode i navedeni servisi koje
pojedini sojevi podravaju' * obzirom na zna$aj koji senzorske mree imaju u
teemedi!ini" opisane su i najvanije karakteristike bei$ni# mrea" poaze)i od oni#
koje se nose na teu 0Body Area et!ork3" pa do javni# mobini# mrea'
- posednjoj gavi knjige je opisana ar#itektura Android pat%orme kao
podr(ke novim i sve brojnijim servisima" izme,u ostai# i teemedi!ine'
TELEMEDICINA

iii

Autori ovog teksta duguju za#vanost pro%' dr &ranimiru 7ejinu" kao
najzasunijem za uvo,enje i razvoj obasti teemedi!ine na Eektrote#ni$kom
%akutetu u &eogradu" a koji je pruio nesebi$nu pomo) u kon!ipiranju ovog teksta'
Na kraju" treba ista)i da su kona$nom kvaitetu udbenika doprinei komentari
re!enzenata" pro%' dr Dejana 7akovi)a i pro%' dr Miomira Miji)a" koji su" uoiv(i
veiki napor u pregedanje teksta" ukazai u kom smisu treba obaviti njegove
ispravke" (to je i u$injeno' Autori su im na tome najiskrenije za#vani'

- &eogradu" apria 89:;' godine
Autori

SADRAJ

Strana
Predgovor i
Sadraj iv
Spisak skraenica vii

1. Uvod 1
1.1. Definicija telemedicine
1.!. "oncept telemedicine #
$iterat%ra &

!. Ra'voj telemedicine 11
!.1. (storija telemedicine 1!
!.1.1. )*nova istraivanja % o*lasti telemedicine 1+
!.!. Pregled telemedicine 1+
$iterat%ra !,

. -edicinski signali !
.1. Jednodimen'ionalni signali % telemedicini !+
.!. Dvodimen'ionalni signali % telemedicini !.
.!.1. /ormiranje slike !0
.!.!. "ompresija slike 1
.!.!.1. JP12 D34 kompresija 0
.!.!.!. JP12 !,,, kompresija #
.. 5ideo % telemedicini #&
.#. Prenos a%dio sadraja % telemedicinskim servisima +#
.#.1. "arakteristika lj%dskog a%ditornog sistema ++
$iterat%ra +0

#. Standard 'a digitaln% slik% i kom%nikacije % medicini 6D(3)- 71
#.1. Ra'voj standarda 7
#.!. )rgani'acija D(3)- standarda 77
#.. D(3)- terminologija .!
#.#. Dok%ment o %sagla8enosti .+
#.+. (nformacioni o*jekti .7
#.7. "lase servisa 0!
#... D(3)- por%ka i D(3)- kom%nikacija 0+
#.0. 9osting aplikacija 00
#.&. 9$. i ostali telemedicinski standardi &,
#.1,. Reali'acija namenski: D(3)- aplikacija &1
$iterat%ra &+

+. Sistem 'a ar:iviranje i ra'men% slika % medicini ; PA3S &&
+.1. (storijat ra'voja PA3S;a 1,,
+.!. )snovni elementi sistema PA3S 1,1
+.!.1. Akvi'icija slike 1,1
+.!.!. Ar:iviranje slike 1,7
+.!.. Pretraivanje i prika'ivanje slika i ra'mena
podataka
1,0
+.. -og%a reali'acija sistema PA3S 11,
$iterat%ra 11+

7. 4elekardiologija 11.
7.1. Procesi kardiolo8kog sistema 11&
7.!. <astanak telekardiologije 1!#
7.. )rgani'aciona str%kt%ra telekardiolo8kog sistema 1!.
7.#. "ardiolo8ki podaci 1!
7.+. "ontrolni i dijagnosti=ki sistemi % telekardiologiji 1#!
$iterat%ra 1#+

.. 4eleradiologija 1+1
..1. <edostaci konvencionalne radiologije 1+1
..!. Potp%no elektronska radiologija 1+!
... 4e:nolo8ki 'a:tevi % teleradiologiji 1+#
$iterat%ra 1+.

0. 4elepatologija i teledermatologija 1+&
0.1. 4elepatologija 1+&
0.1.1. Stati=ki telepatolo8ki sistem 17,
0.1.!. Snimanje celog slajda 17#
0.!. 4eledermatologija 177
$iterat%ra 170

&. 4ele:ir%rgija 1.1
$iterat%ra 1..

1,. 4elekom%nikacije % telemedicini 1.&
1,.1. Planiranje i ra'voj mree ; )S( model 10!
1,.1.1. (nternet slojevi 10+
1,.!. -ree elektronski: kom%nikacija % telemedicini 10.
1,.!.1. Ra'li=iti tipovi *ei=ni: mrea 1&,
1,.. -ree na lj%dskom tel% >?A<@ 1&#
$iterat%ra 1&.

11. Android platforma 1&&
11.1. Uvod % Android platform% !,,
11.!. Ar:itekt%ra i ver'ije Androida !,!
11.. )da*ir Androida sa aspekta telemedicine !,+
11.#. Ra'voj aplikacija na Android% !,0
11.+. 4elemedicinske aplikacije na Android% !1
$iterat%ra !1.

(ndeks !1&

SPISAK SKRAENICA

Skraenica Naziv

AAL Ambient Assisted Living
ACR American College of Radiology
ACSE Association Control Service Element
AD Analog-to-Digital
ADM Automatizovan digitalizovan mikroko!
AD" Android Developer Tools
AE Application Entity
AE" Application Entity Title
AI" Advanced intelligent tape
AL Application Layer
ANSI American National Standards Institute
API Application rogram Interface
ARP Address Resolution rotocol
A"M Async!ronous Transfer "ode
#AN #ody Area Net$or%
$!! #it per pi&el
#% #aseline $andering
#%A #roadband 'ireless Access
CAD Computer-aided diagnosis
C#R Constant #it Rate
CCI"" International Telegrap! and Telep!one Consultative Committee
CD Compact Disc
CDMA Code Division "ultiple Access
CD&R'M Compact Disc Read-(nly "emory
CEN European Committee for Standardi)ation
CI( Common Intermediate *ormat
CIRM Centro interna)ionale di radiocomunica)ioni medic!e
C'(DM Coded (rt!ogonal *re+uency "ultiple Access
CSS C!irp spread spectrum
C" Computed Tomograp!y
C)oS Constant ,uality of Service
C%" Continuous 'avelet Transform
DARPA Defense Advanced Researc! ro-ects Agency
DA" Digital Audio Tape
DC" Discrete cosine transform
DDD Design - Develop - Distribute
D*CP Dynamic .ost Configuration rotocol
DIC'M Digital Imaging and Communications in "edicine
DIMSE DIC(" "essage Service Element
DL" Digital Linear Tape
DS+ DI"SE Service /roup
D,LP DIC(" 0pper Layer rotocol
D-D Digital 1ersatile Disc
D%" Discrete 'avelet Transform
EC E-ection clic%
EC+. EK+ Electrocardiogram2 Elektrokardiogram
EE+ Elektroence/alogram
E*R Electronic .ealt! Records
EKP Elektronki karton !aci0enta
EM+ Electromyogram
E'# End of #loc%
(DA *ood and Drug Administration
(DMA *re+uency Division "ultiple Access
("P *ile transfer protocol
+'P /roup of pictures
+PS /lobal ositioning System
+SM /lobal System for "obile
*D"- .ig!-definition television
*( .eart failure
*IS .ospital Information System
*L1 .ealt! Level Seven International
*R- .eart rate variability
*SM .ierarc!ical storage management
*"ML .yperTe&t "ar%up Language
*""P .yperTe&t Transfer rotocol
*-S .uman 1isual System
I#C Intrabody communication
IC" Information and Communication Tec!nologies
IDE Integrated development environment
IE Information Entity
IEC International Electrotec!nical Commission
IEEE Institution of Electrical and Electronic Engineers
I*E Integrating t!e .ealt!care Enterprise
I'D Information (b-ect Definition
IP Internet rotocol
IPC Inter-process communication
IP"- Internet rotocol television
IR Infrared
ISCL Integrated Secure Communication Layer
IS' International (rgani)ation for Standardi)ation
I", International Telecommunication 0nion
2PE+ 3oint icture E&perts /roup
2PIP 3E/ 4555 Interactive rotocol
2"( 3oint time-fre+uency
2"S 3oint time-scale
LAN Local Area Net$or%
LDAP Lig!t$eig!t Directory Access rotocol
LDPC Lo$ Density arity C!ec%
LED Lig!t-Emitting Diode
LLC Locality-constrained Linear Coding
LMDS Local "ultipoint Distribution Service
L"E Long-Term Evolution
L"' Linear Tape-(pen
MAC "edia access control
MAN "etropolitan Area Net$or%
MEMS "icroelectromec!anical systems
M2PE+ "otion 3E/
ML Mediolateralni
M'D Magneto&o!ti3ki dik
MPE+ "oving icture E&perts /roup
MPLS "ultiprotocol Label S$itc!ing
MRI "agnetic Resonance Imaging
NASA National Aeronautics and Space Administration
NEMA National Electrical "anufactures Association
N( Niko/rekventni
NIS" National Institute of Standards and Tec!nology
'*A (pen .andset Alliance
'!en+L 4 ES (pen /rap!ics Library 4 for Embedded Systems
'S (pening snap
'SI (pen Systems Interconnection
PACS icture Arc!iving and Communication System
PC ersonal computer
PC+ !onocardiogram
PD, rotocol Data 0nit
PE" ositron emission tomograp!y
P*P .yperte&t rerocessor
)CI( ,uarter CI*
)oS ,uality of Service
RAID Redundant array of ine&pensive discs
R(C Re+uest for Comments
RIS Radiology Information System
RL Run Lengt!
RLC Run Lengt! coding
R"P Real-time Transport rotocol
SC Secondary Capture

SCP Service Class rovider
SCS Service Class Specifications
SC, Service Class 0ser
SDK Soft$are Development 6it
SD"- Standard-definition television
SD, Service Data 0nit
S+L Scene /rap! Library
SM"P Simple "ail Transfer rotocol
SMP"E Society of "otion icture and Television Engineers
SNR Signal-Noise Ratio
S'P Service-(b-ect air
S)L Structured ,uery Language
SR Structured Reporting
SRAD Spec%le Reduction Anisotropic Diffusion
SSL Secure Soc%ets Layer
S"(" S!ort Time *ourier Transform
"CP Transmission Control rotocol
"CP5IP Transmission Control rotocol7Internet rotocol
"DMA Time-division multiple access
"LS Transport Layer Security
"- Television
,DP 0ser Datagram rotocol
,*D"- 0ltra !ig! definition television
,*( 0ltra-!ig! fre+uency
,ID 0ni+ue Identifier
,L 0nsigned Long
,RL5,RI 0niform Resource Locator7 0niform Resource Identifier
,S 0ltrasound
,%# 0ltra-$ideband
-#R 1ariable #it Rate
-CE+ 1ideo Coding E&pert /roup
-( -ioko/rekventni
-LC 1ariable Lengt! Coding
-MA -o0nomedicinka akademi0a
-oIP 1oice over I
-)oS 1ariable ,uality of Service
-R 1alue Representation
%6C 'orld 'ide 'eb Consortium
%AD' 'eb Access to DIC(" ersistent (b-ects
%AN 'ide Area Net$or%
%PAN 'ireless ersonal Area Net$or%
%SI '!ole slide imaging
%%% 'orld 'ide 'eb
1. Uvod

1

1. Uvod

Savremena dostignua u domenu telekomunikacija i raunarstva, koje su
konvergirale ka zajednikoj oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija (!",
Information and Communication Technologies# $ru%aju &irok dija$azon re&enja koja
se vrlo us$e&no mogu $rimenjivati u razliitim, nekada %ivotno va%nim situacijama. S
obzirom na nastajanje jedinstvene oblasti !", u literaturi se sve vi&e govori o oblasti
elektronskih komunikacija, kao infrastrukturnoj $odr&ci za $rimenu informacionih
tehnologija.
'ks$lozivni razvoj ovih tehnologija u mnogome je $omogao uvo(enju i
stalnom una$re(ivanju servisa koji se zasnivaju na jednovremenom $renosu
$odataka, video i audio informacija, $oznatim kao multimedijalne a$likacije. U
multimedijalne sisteme se mogu svrstati $renosi videa, audija, a$likacija namenjenih
zabavi, edukaciji na daljinu kao i mnogi servisi koji obogauju na& %ivot
$ojednostavljenim $ristu$om informacijama. "ako se razvio niz a$likacija sa
$refiksom )e-) (elektronski#, kao &to je e-u$rava, e-obrazovanje, e-bankarstvo, e-
zdravstvo, itd. *igledno je da smo svedoci kori&enja vi&e razliitih termina koji se
koriste za o$isivanje slinih $rocesa, te je neo$hodno $recizirati na &ta se $ojedini od
ovih izraza odnose.
+e od samih $oetaka razvoja telekomunikacija, jednostavna s$rava kao &to
je telefon se koristila i za $oseban oblik telekonsultacija. ,eneralno gledano,
"'-'.'/!01

2
telemedicina se mo%e shvatiti kao nain is$oruke medicinskih usluga3informacija
izme(u $ara $redajnika i $rijemnika, slika 1.1 40*5627. 0e %elei da se zadr%avamo
na detaljnijim obja&njenjima vezanim za tehniku $renosa, bitno je da istaknemo &ta je
to &to ini medicinsku informaciju. 8rimena informacionih tehnologija u medicini
ukljuuje razne $ostu$ke, od vrlo jednostavnih kao &to je $re$isivanje rece$ata, $reko
kontrole $andemijskog &irenja, monitoringa $acijenata, medicinske baze, do vrlo
slo%enih kao &to su teleo$eracije.

Slika 1.1. 9ednostavni model telekomunikacionog sistema.

Slika 1.2. "elekomunikacioni sistem u $risustvu &uma.
U realnim uslovima, $ored korisnog signala deluje i &um koga
najjednostavnije i naje&e $redstavljamo kao aditivnu smetnju u komunikacionom
kanalu. 0a ulazu u $rijemnik, koristi se filtar kojim se ograniava delovanje smetnje
u selekcionom o$segu telekomunikacionog sistema. "ime se smanjuje uku$na
energija &uma na ulazu u $rijemnik. :ta je sada $rednost koju usavr&ena $rimena
informacionih tehnologija unosi u bilo koji telemedicinski servis; "o je $oveanje
efikasnosti, $reciznosti, omoguavanje $retra%ivanja velikih mediateka sa
medicinskim signalima, odnosno $odacima o $acijentima, bolja realizabilnost servisa
4/15667, 4<*0117. =ao $osledica toga dolazi se do mnogo efikasnije i dostu$nije
medicinske nege.
8otrebno je istai korist koju razvoj telemedicine donosi $osebno starijoj
$o$ulaciji, koja je inae, globalno, sve brojnija 4.1>617. 'fikasnim re&enjima
medicinskih servisa na daljinu, dovodi se do smanjenja uku$nih tro&kova leenja,
odnosno nege.

8redajnik 8rijemnik =omunikacioni kanal
8redajnik 8rijemnik =omunikacioni kanal <iltar
:um
1. Uvod

?
1.1. /'<0!91 "'-'.'/!0'
"elemedicina se, kao $ojam, esto $oistoveuje sa telezdravstvom (telehealth,
odnosno e-health u &irem smislu koji se danas koristi# 4/15667. /a bismo na
$oetku na$ravili razliku izme(u ovih $ojmova, koristiemo nekoliko uobiajenih
definicija telemedicine.

/ef. 1.
"elemedicina ukljuuje kori&enje modernih informacionih tehnologija, $osebno
dvosmerne interaktivne audio3video komunikacije, raunara i telemetrije kako bi
obezbedila zdravstvene usluge udaljenim $acijentima i olak&ala razmenu informacija
izme(u $rimarne usluge lekara i s$ecijaliste koji su me(usobno udaljeni.
/ef. 2.
"elemedicina $redstavlja zdravstvenu za&titu koja se $ru%a na daljinu.
/ef. ?.
"elemedicina $redstavlja kori&enje vrlo slo%enih tehnologija kako bi obezbedila
razmenu informacija o zdravlju i obezbedila zdravstvene usluge tamo gde $ostoje
geografska, vremenska, socijalna ili kulturolo&ka ogranienja.
/ef. @.
Svetska zdravstvena organizacija $ravi razliku izme(u telemedicine i telezdravstvaA
1ko se telezdravstvo shvati kao sredstvo integracije telekomunikacionog sistema u
$raksi za&tite i $romovisanja zdravlja, a telemedicina kao inkor$oracija ovih sistema
u kurativnu medicinu, onda se mora $riznati da telezdravstvo vi&e odgovara
me(unarodnim aktivnostima Svetske organizacije u domenu javnog zdravstva.
"elezdravstvo $okriva obrazovanje u oblasti javnog i lokalnog zdravlja, razvoj
zdravstvenog sistema i kontrolu e$idemiolo&kih $rocesa, dok je telemedicina vi&e
okrenuta ka klinikim as$ektima.
5azmatrajui navedene definicije telemedicine i$ak nalazimo da im je
zajedniki imenilac da vr&e $renos medicinskih informacija radi klinikih i
obrazovnih $otreba, slika 1.?.
"elezdravstvo bi $redstavljalo kori&enje informaciono komunikacionih
tehnologija (!", Information and Communication Technologies# za $renos
informacija o zdravstvenoj za&titi za klinike, administrativne i edukacione $otrebe,
slika 1.@.
"'-'.'/!01

@
8ored ovoga, mo%e se izdvojiti jo& jedna va%na oblast $rimene !" u
medicini, a to je telenega. *na se bavi is$orukom klinikih usluga udaljenim
$acijentima.

Slika 1.?. "elemedicina. Slika 1.@. "elezdravstvo.
8remda definicije telemedicine i telezdravstva im$liciraju razlike koje su
$revashodno vezane za administrativne as$ekte u zdravstvu, realno je oekivati da e
vremenom nestajati granica izme(u ova dva $ojma. :to je vee ue&e !" industrije
u zdravstvu, to e doi i do znaajnije integracije svih as$ekata leenja i nege, na
svim $odrujima u kojima $ojedina administracija deluje. Stoga je realno oekivati da
se u bliskoj budunosti koristi naziv e-zdravstvo, s obzirom da $redstavlja &iri $ojam i
da e obuhvatiti sve as$ekte telemedicine i telenege.

1.2. =*0!'8" "'-'.'/!0'
8rinci$ uvo(enja telemedicine je veoma jednostavanA $rihvataju se $odaci sa
razliitih senzora vezanih za ljudski organizam i $renose ka drugim, naje&e
udaljenim, centrima na obradu i dijagnozu. 5ealizacija je, me(utim, veoma slo%ena s
obzirom na veoma kom$likovane i obimne tehnike zahteve. "u se, $re svega, javlja
$otreba za obradom, $renosom, arhiviranjem i $retra%ivanjem veoma velikog broja
izuzetno velikih fajlova, kao &to su medicinske slike, video ili neki drugi manje
zahtevni signali i $odaci. "reba naglasiti da su razvijene raznovrsne metode za obradu
i $renos slika, kao i za njihovo arhiviranje, a koje su $osebno namenjene medicinskim
a$likacijama. .e(u razliitim multimedijalnim servisima telemedicina ima, mo%da,
najstro%ije zahteve 45'-617.
+elika $a%nja je $osveena radiologiji i $atologiji, a danas se nalazi $rimena i
u drugim oblastima medicine kao &to su kardiologija, dermatologija, oftalmologija,
neurologija, orto$edija i hirurgija 4=U.6B7. 'ks$lozivan razvoj tehnologije, uo$&te,
$ru%io je nesluene mogunosti oblasti telemedicine. *snovna $rednost telemedicine
"elekonsultacije
"elemedicina
nternet servisi
.obilni telefon
Satelitski internet
<aks
"elevizija
=omunikacija
"elezdravstvo
Cilo koji ti$ komunikacije
koja dozvoljava fiziku
razdvojenost
$acijenta
i lekara
-ekar ili
eks$ertski sistem
1. Uvod

D
je u tome &to iskljuuje (ili umanjuje# $otrebu za fizikim kretanjem $acijenata ili
medicinskog osoblja do odgovarajue medicinske ustanove, i do$u&ta da se osnovni
$regled vr&i na licu mestaA u seoskoj bolnici, ambulanti, bolnikom vozilu ili na
terenu, dok se dijagnostika vr&i u udaljenom centru koji ima vrhunsko medicinsko
osoblje i kom$letnu dijagnostiku o$remu. "ime se uklanjaju razlike izme(u jakih
medicinskih centara i metro$ola (ak izme(u razvijenih zemalja, sa jedne strane, i
nerazvijenih $odruja iste ili razliitih zemalja#, i omoguava se vrhunska medicinska
usluga na celoj $laneti. "elemedicinske informacije, zavisno od s$ecijalnosti, mogu
se razmenjivati u vidu jedne od sledeih kategorijaA analogni video, tekst (istorija
bolesti i slino, koja se unosi sa tastature ili skenira sa $a$irnog dokumenta#, digitalne
slike dobijene sa radiolo&kih skenera, ili drugih ure(aja za akviziciju medicinskih
slika, interaktivna videokonferencija. Ea klinike a$likacije koriste se kako
slike3video, tako i $odaci. /osada&nja iskustva $okazuju da, izuzev u hitnim
sluajevima ili n$r. u tele$sihijatriji, kao i u dogovorenom $lenarnom
videokonferencijskom radu, interaktivan rad u realnom vremenu nije neo$hodan.
+eina $rimena (n$r. u teleradiologiji, tele$atologiji i slino# radi izuzetno dobro u
tzv. store-and-forward a$likacijama koje su, naje&e, klijent-server ti$a.
.edicinski materijal dobijen sa razliitih akvizicijskih ure(aja i $raen svom
$otrebnom dokumentacijom se $riku$i i gru$i&e na jednoj strani (klijent#, zatim se
formira telemedicinski dokument koji integri&e $odatke, glas, zvuk, sliku i video, i u
standardizovanoj formi, koja je odre(ena $ostojeom telekomunikacionom o$remom
i standardom, &alje ka serveru na drugoj strani gde se vr&i $rijem dokumenata. 0a
strani servera se, zatim, mo%e vr&iti ras$akivanje dokumenata i njihov $regled, analiza
i dijagnoza, &to se, kasnije, vraa klijentu i3ili se dokumenti $rosle(uju odgovarajuoj
ustanovi (to mo%e biti i kuni raunar lekara-s$ecijaliste# gde se vr&e dalje analize i
eventualno donosi dijagnoza. =once$cija telemedicinskog sistema $rikazana je na
slici D. 0a strani medicinskog centra se vr&i akvizicija $omou ultrazvunog ure(aja,
skenera, magnetne rezonanse (.5-Magnetic Resonance Imaging#, nuklearnih
medicinskih ure(aja (kao &to je gama kamera#. Signali razliitog ti$a se mogu dobiti
$reko globalne mre%e iz udaljenih centara, odnosno sa udaljenih, ak i ruralnih
lokacija.
0a drugoj strani mre%e mo%e $ostojati identina o$rema ako se i tamo vr&i
akvizicija $odataka, a dovoljna je samo centralna jedinica (radna stanica ili 8!
raunar# sa odgovarajuom multimedijalnom i telekomunikacionom o$remom, ako je
re o isto korisnikoj stanici namenjenoj konsultaciji ili video konferenciji. Caza
medicinskih informacija, koja sadr%i ogroman broj $odataka i karakteristinih
sluajeva koji mogu $omoi dijagnozi, danas je, uglavnom, ras$odeljena (nalazi se u
raznim centrima#, za&tiena je, $ri emu je omoguen brz i siguran $ristu$ svim
korisnicima koji imaju odgovarajuu dozvolu.
"'-'.'/!01

F

Slika 1.D. =once$t telemedicine.
0uklearna medicina
.5
Ultrazvuk
,ama kamera
Skener (!"#
1dministracijski server
Caza medicinskih slika
,lobalna
mre%a
5adne stanice
1naliza stanja $acijenta
/aljinski u$ravljan
mikrosko$
'dukacija
Udaljeni .5
"elemedicinska usluga
.onitoring udaljenog $acijenta
*brada slike
!entralna
baza
1. Uvod

G
0a daljinu je mogue vr&iti i monitoring $acijenata, slika 1.D. 8ri tome se
jednostavne $rocedure vezane za negu ili akviziciju $odataka vezanih za stanje
$acijenta mogu dobiti i bez $risustva visokoobrazovanog strunog osoblja. 0a slici je
$rikazan i daljinski u$ravljan mikrosko$ koji se koristi u telekonsultacijama
eks$erata, na $rimer $atologa. =liniar koji se nalazi na udaljenoj lokaciji mo%e sam
da u$ravlja $okretnim $odno%jem mikrosko$a i tako detaljnije $regleda $re$arate od
interesa.
/akle, analiza stanja $acijenata se mo%e raditi i sa udaljenih lokacija, odnosno
koristei radne stanice na kojima se medicinskom osoblju dozvoljava $ristu$ nekom
delu baza $odataka sa obra(enim-neobra(enim sadr%ajem kartona $acijenata.
+a%an as$ekt telemedicine ini i edukacija medicinskog osoblja koju je
mogue obaviti na daljinu.

Slika 1.F. =once$t telezdravstva.
=once$t telezdravstva je zasnovan na formiranju velikih baza $odataka koje
imaju za cilj kontrolu i u$ravljanje dugoronim $rocesima, vezanim za &iroku
$o$ulaciju $acijenata (nega starih lica, monitoring s$ortista, $romovisanje
nutricionistikih znanja, rehabilitacija $acijanata $osle razliitih trauma, itd.#. Uz sve
to, konce$t mora da se bavi sistemom hitne $omoi, kao i $omoi u razliitim
elementarnim ne$ogodama i drugim vanrednim situacijama, slika 1.F. "elezdravstvo
se oslanja na usluge koju $ru%aju medicinski centri.
"elezdravstvo
5ehabilitacija
0utricionista
.onitoring
s$ortista
.onitoring
dece
0ega starih lica
*$oravak $osle
vremenskih ne$ogoda
>itna $omo
Colnica
8omorski rizici
Caza o $acijentima
"'-'.'/!01

B

Slika 1.G. 8odela telemedicinskih servisa.
"elemedicinski servisi se, $rema nainu na koji se odvijaju, mogu svrstati u tri
kategorijeA
nteraktivne - u koje s$adaju telekonslutacije, konsultacije $acijenata i
medicinskog osoblja, telehirurgija i slino,
.onitoring na daljinu - koji zahteva kontinuiranu ili $ovremenu kontrolu
stanja $acijenta, i
StoreHForward servise - koji se naje&e i koriste, a $odrazumevaju
$reno&enje razliitih informacija u oba smera.
.o%e se zakljuiti da telemedicina ima naroito veliki znaaj u ruralnim
sredinama u kojima nije mogue dobiti nekada ni osnovne medicinske usluge. S
druge strane, ova oblast $ru%a &iroke mogunosti za edukaciju medicinskog osoblja,
kao i za konsultacije me(u njima. +a%an as$ekt ine i obrade razliitih medicinskih
signala. 5ezultat tih obrada treba lekaru da $ojednostavi dono&enje dijagnoza bilo da
se radi o slici ili nekom jednodimenzionom signalu.
<inansijska ulaganja u telemedicinu se mogu is$latiti u du%em vremenskom
$eriodu. 8ored toga, u situaciji u kojoj $ostoji nedostatak medicinskog osoblja
$ojedinih $rofila, telekonsultacije nude nemerljivo korisne usluge.
"elemedicina
.onitoring
na daljinu
nteraktivni
servisi
Store
H
Forward
1. Uvod

I
0ajzad, za razmenu informacija u telemedicini, neo$hodno je obezbediti
za&titu od neovla&enog kori&enja $odataka o $acijentima. "ako(e, medicinsko
osoblje mora imati za&titu od zlou$otreba dokumenata koje $roizvode i &alju mre%om.
Stoga se velika $a%nja mora $osvetiti za&titi i oznaavanju dokumenata (vodenim
%igom#, kao i za&titi od neovla&enog $ristu$a tim istim dokumentima.

-"'51"U51

4C-*6B7 Cernd Clobel, 8eter 8haroJ, .ichael 0erlich, eds., eHealth
Com!ining Health Telematics" Telemedicine" #iomedical $ngineering
and #ioinformatics to the $dge" *S 8ress, 266B, SC0 IGB-1-DBF6?-
B?D-I.
4CU56?7 ,. Curg" Telemedicine and Teledermatolog%, S. =arger 1,, 266?,
SC0 ?KB6DDKG@F?K6.
4!>5117 1nargLros !hrLssanthou, oannis 1$ostolakis, raklis +arlamis,
Certification and Securit% in Health-Related &e! '((lications
Conce(ts and Solutions, .edical nformation Science 5eference, 2611,
SC0 IGB-1-F1FI2-BID-G.
4!5U167 .aria .anuela !ruz-!unha, 1ntonio 9. "avares, 5icardo Simoes,
Hand!oo) of Research on *evelo(ments in $-Health and Telemedicine
Technological and Social +ers(ectives" Medical Information Science
Reference" 2616, SC0 IGB-1-F1D26-FG6-@.
4/15667 1dam Milliam /arkins, .argaret 1nn !arL, Telemedicine and
Telehealth - +rinci(les" +olicies" +erformance" and +itfalls" S$ringer
8ublishing !om$anL, 2666. SC0 6-B2F1-1?62-B.
4/N56@7 9ose$h < /Lro, Clinical $ngineering Hand!oo), 'lsevier nc. 266@,
SC0A 6-12-22FDG6-O
4'8S6B7 !harles -. '$stein, Introduction to the Mathematics of Medical
Imaging, S1., 266B, SC0 IGB-6-BIBG1-F@2-I
4<*0117 Cernard <ong, 1.!... <ong, !.=. -i, Telemedicine technologies
information technologies in medicine and telehealth, 9ohn MileL H
Sons, 2611, SC0 IGB-6-@G6-G@DFI-@.
"'-'.'/!01

16
4=U.6B7 Sajeesh =umar, 9acPues .arescauQ ('ds.#, Telesurger%, S$ringer-
+erlag, Cerlin, >eidelberg 0eJ Nork, 266B, SC0 IGB-?-D@6-G2IIB-?.
4.1>617 .arlene .aheu, 8amela Mhitten, 1ce 1llen, $-health" telehealth" and
telemedicine ' guide to start-u( and success, 2661, 9osseL-Cass, MileL
e-book, SC0 6-GBGI-@@26-?.
40*5627 1. !. 0orris, $ssentials of Telemedicine and Telecare, 9ohn MileL H
Sons., 2662, SC0 6-@G1-D?1D1-6
45'-66b7 C. 5eljin, . 5eljin, R"elemedicine in multimedia environmentS, $$. 22-
16G in S$asic 8, .ilosavlijevic , 9ancic Eguncas ., 'ds. (2666#, teQt
book R"elemedicineS, Celgrade, 1cademL of .edical Sciences of
Serbian .edical 1ssociationS
45'-617 . 5eljin, C. 5eljin, R"elecommunication rePuirements in telemedicineS,
'nnals of the 'cadem% of Studenica, 0ovi Sad, Nugoslavia, +ol. @, $$.
D?-F2, 2661.
45*/II7 9ames 1. 5odger, 8arag !. 8endharkar, Telemedicine and #usiness
+rocess Redesign at the *e(artment of *efense, dea ,rou$ 8ublishing,
1III.
4S-6D7 CarrL ,. Silverman, 1shlesha 9ain, 1jita chalkaranje, -akhmi !. 9ain
('ds.#, Intelligent +aradigms for Healthcare $nter(rises - S%stems
Thin)ing, S$ringer, 266D, SC0-16 ?-D@6-22I6?-D
4"10II7 >TseLin "anriverdi, !. Suzanne acono, To% or Useful Technolog%, The
Challenge of *iffusing Telemedicine in Three #oston Hos(itals, dea
,rou$ 8ublishing, 1III.
4+156I7 U$kar +arshneL, +ervasive Healthcare Com(uting $MR-$HR"
&ireless and Health Monitoring, 266I, SC0A IGB-1-@@1I-62 -1@F.
4M**6D7 5ichard Mootton, 9ennifer Catch, Tele(ediatrics Telemedicine and
Child Health, 5oLal SocietL of .edicine 8ress, 266D, SC0 1-BD?1D-
F@D-6.
4O16B7 Nang Oiao, >ui !hen, eds, Mo!ile Telemedicine - ' Com(uting and
.etwor)ing +ers(ective" !5! 8ress, "aLlor H <rancis ,rou$, 266B,
SC0-1?A IGB-1-@266-F6@F-1.

2. Razvoj telemedicine

2

Generalno gledano, oslanjajui se na definicije telemedicine, moemo nai
veliki broj primera telemedicinskih usluga, ak
navode da naziv telemedicina datira od !
prvi put pojavio u literaturi "#$%!&',
(elemedicina se ipak vezuje za interaktivni odnos lekara i pacijenta. (elezdravstvo,
me)utim, moemo grubo opisati kao
medicinsku praksu sa ciljem za*tite i promovisanja zdravstva.
(elezdravstvo +e-health, podrazumev
interneta i obuhvata razne usluge od informativnih, edukacionih, komercijalnih pa do
servisa koje prua kako profesionalno, tako i neprofesionalno osoblje, biznismeni, pa
ak i sami korisnici.
-esto se navodi da telezdravstvo u sebi sadri .
sadraj +content,,
konektivnost +connectivity,,
trgovinu +commerce,,
zajednicu +community,,
klinike usluge +clinical care, i
telemedicine
&&

Generalno gledano, oslanjajui se na definicije telemedicine, moemo nai
era telemedicinskih usluga, ak i u dalekoj istoriji. #nogi autori
od !/ih godina pro*log veka kada se taj izraz
a svakako mnogo pre pojave interneta.
(elemedicina se ipak vezuje za interaktivni odnos lekara i pacijenta. (elezdravstvo,
me)utim, moemo grubo opisati kao uvo)enje telekomunikacionih tehnika u
medicinsku praksu sa ciljem za*tite i promovisanja zdravstva.
zumeva da se zdravstvena nega prua preko
interneta i obuhvata razne usluge od informativnih, edukacionih, komercijalnih pa do
servisa koje prua kako profesionalno, tako i neprofesionalno osoblje, biznismeni, pa
avstvo u sebi sadri .0 1/ova.2
(343#356167$

&2
raunarske aplikacije +computer applications
(elezdravstvo je zasnovano na kori*enju interneta kao mone podr*ke
uslugama koje karakteri*u i opisuju telemedicinu i telezdravstvo. 8raktino gledano,
internet je taj ijim *irenjem je omoguen nagli razvoj ove oblasti. 8otrebno je istai
da telemedicina ne treba da bude dominantno
razliku od telezdravstva +kojim se esto bave i neprofesionalci,.

2.&. 69(:R6;$ (343#3561673
9matra se da je telemedicina nastala u pre
telemedicinske usluge pruane u radiokomunikacijama
primer veza sa $ntarktikom iz &<!!. godine.
8rvi elektrini stetoskop je demonstriran u 3ngleskoj &<&!. godine. =
literaturi se moe nai primer prvog k
Einthoven-u u %olandiji &<2>. godine.
9lika 2.&. 8rvi elektrini stetoskop +
?vuk se od tela pacijenta usmerava
=gljeni mikrofon se sastoji od velikog broja ugljenih zrnaca koja se, pod uticajem
promenljivog zvunog pritiska na membrani, spajaju i razdvajaju formirajui time
promenljive ekvivalentne otpornosti. 9truja u kolu u koje je mikrofon povezan
343#356167$

uter applications,.
stvo je zasnovano na kori*enju interneta kao mone podr*ke
uslugama koje karakteri*u i opisuju telemedicinu i telezdravstvo. 8raktino gledano,
ijim *irenjem je omoguen nagli razvoj ove oblasti. 8otrebno je istai
a da bude dominantno zasnovana na komercijalnom efektu, za
+kojim se esto bave i neprofesionalci,.
a je telemedicina nastala u pretelevizijskoj eri. (ada su
telemedicinske usluge pruane u radiokomunikacijama "#$%!&' i navodi se kao
primer veza sa $ntarktikom iz &<!!. godine.
8rvi elektrini stetoskop je demonstriran u 3ngleskoj &<&!. godine. =
literaturi se moe nai primer prvog komercijalnog stetoskopa proizvedenog u

9lika 2.&. 8rvi elektrini stetoskop +Einthoven,.
?vuk se od tela pacijenta usmerava pomou cevi ka ugljenom mikrofonu.
mikrofon se sastoji od velikog broja ugljenih zrnaca koja se, pod uticajem
promenljivog zvunog pritiska na membrani, spajaju i razdvajaju formirajui time
truja u kolu u koje je mikrofon povezan je

&@
promenljiva sa intenzitetom srazmernim promenama zvunog pritiska. 6deja za
prenos stetoskopskog signala je zasnovana na prenosu signala telefonskom linijom.
8remda je opisano re*enje revolucionarno za vreme kada se pojavilo, nudei
pogodnost .pregleda na daljinu., lekarima je predstavljalo problem zbog prisutnih
*umova i murmura. 9toga je bila potrebna dodatna obuka medicinskog osoblja. ;edna
od pogodnosti opisanog telestetoskopa je bila i ta *to je omoguavao da vi*e lekara,
odnosno studenata, mogu jednovremeno da uestvuju u pregledu.
7apomenimo da se televizija u svom prvobitnom monohromatskom obliku
pojavila tek &<2. godine, te je predvi)anje pregleda na daljinu, objavljenom u
novinama iz &<2>. godine, slika 2.2, bilo prilino vizionarsko. 8isani trag o prenosu
medicinskih slika na daljinu vezan je za sluaj radiolo*ke slike iz &<A!. godine,
prenete izme)u West Chester-a i Philadelphia-e u 8ensilvaniji.

9lika 2.2. 8redikcija telemedicine /
Radio News &<2>.
9lika 2.@. (elefluorskopija u Banadi
&<0!. godine.

6nteraktivne telemedicinske veze ostvarene su prvi put &<A!. godine izme)u
dveju psihijatrijskih ustanova udaljenih vi*e od &2! milja, a za potrebe
telekonsultacija.
Banadski lekari su poeli sa masovnijim prenosom radiolo*kih slika, sa ciljem
dono*enja kvalitetnije dijagnoze, oko &<0!. godine, slika 2.@. 8ored radiologije i
dermatologija je relativno rano bila zastupljena u telemedicini. = primenama
(343#356167$

&>
sredinom pro*log veka, kori*eni su monohromats
interaktivni audio/video sistemi su omoguavali telekonsultacije me)u lekarima.

9lika 2.>. (elemedicinska pomo na svemirskom brodu.
7$9$ +National eronautics and !pace dministration
aeronautiku i svemirska ispitivanja, je u samim poecima telemedicine tako)e bila
vrlo aktivna organizacija. = razvoju svemirskih istraivanja je postalo jasno da
astronauti moraju biti dovoljno obueni za vanredne situacije na svemirskim
letilicama, slika 2.>, te su razvijane aplikacije koje je bilo mogue proveriti i koristiti
i u vreme nepogoda i raznih katastrofa na
kakve su pretrpeli #eksiko i ;ermenija, u kojima uobiajeno dolazi do prekida svih
komunikacija, usluge su pruane satelitskim vezama.
8remda je pokazano da telemedicina prua nesumnjiva pobolj*anja
medicinskih usluga u ruralnim oblastima, u vanrednim situacijama ili u nedostatku
bliskog medicinskog osoblja, brojni projekti koji su razvijani praktino na svim
kontinentima su se pokazali finansijski neodrivim
bi mogla da premosti problem, a u vreme ekonomske krize nije realno raunati na
takvu mogunost. 8rojekti su, me)utim, za rezultat dali nova znanja i pokazali
kliniki efekat i zadovoljstvo zbog mogunosti dobijanja daljinskih konsultacija,
obrazovanja i uvebavanja za rad u savremenim telemedicinskim uslovima.
343#356167$

sredinom pro*log veka, kori*eni su monohromatski monitori za prikaz slika, a
video sistemi su omoguavali telekonsultacije me)u lekarima.

9lika 2.>. (elemedicinska pomo na svemirskom brodu.
National eronautics and !pace dministration, amerika sluba za
mirska ispitivanja, je u samim poecima telemedicine tako)e bila
vrlo aktivna organizacija. = razvoju svemirskih istraivanja je postalo jasno da
obueni za vanredne situacije na svemirskim
jane aplikacije koje je bilo mogue proveriti i koristiti
i u vreme nepogoda i raznih katastrofa na ?emlji. = vreme katastrofalnih zemljotresa
i ;ermenija, u kojima uobiajeno dolazi do prekida svih
komunikacija, usluge su pruane satelitskim vezama.
8remda je pokazano da telemedicina prua nesumnjiva pobolj*anja
medicinskih usluga u ruralnim oblastima, u vanrednim situacijama ili u nedostatku
liskog medicinskog osoblja, brojni projekti koji su razvijani praktino na svim
kontinentima su se pokazali finansijski neodrivim. 5ravna administracija je ta koja
bi mogla da premosti problem, a u vreme ekonomske krize nije realno raunati na
nost. 8rojekti su, me)utim, za rezultat dali nova znanja i pokazali
kliniki efekat i zadovoljstvo zbog mogunosti dobijanja daljinskih konsultacija,
obrazovanja i uvebavanja za rad u savremenim telemedicinskim uslovima.

&A

2.&.&. :bnova istraivanja u oblasti telemedicine
8oetak poslednje dekade pro*log veka se smatra veoma vanim za razvoj
telemedicine. #nogi su razlozi za to, pre svega veliki napredak u digitalizaciji i
kompresiji slika i videa koji su omoguili videokonferencijske veze pri malim
protocima. :vim je izbegnuto da satelitski kanal, inae veoma skup kao re*enje, bude
neophodan u svim sredinama. 9manjeni protoci za sliku i video, obezbe)uju da se
mnoge telemedicinske usluge mogu realizovati ne samo u fiksnim mreama sa
optikim vlaknima, ve i u mobilnim sistemima. 7apomenimo da postoji veliki broj
telemedicinskih aplikacija koje, same po sebi, ne zahtevaju velike protoke.
6majui u vidu tehnolo*ki napredak u elektronskim komunikacijama oko
&<<A. godine, telemedicina poinje sistemski da se uvodi u razvijenim zemljama.
#noge drave uvi)aju neohodnost kori*enja *irokopojasnog pristupa i od, do tada,
nedovoljno razvijenih u telekomunikacijama, postaju vodee sile u toj oblasti +na
primer ;una Boreja, ;apan, 7orve*ka,.

2.2. 8R3G435 (343#3561673

(elemedicina predstavlja multidisciplinarnu oblast koja se razvija oslanjajui
se na telekomunikacije kao podr*ku medicinskim servisima. 7a osnovu ovog jasno je
da je neophodna standardizacija u skladu sa elektronskim komunikacijama. 9 druge
strane, mora se obezbediti da medicinski zapisi budu unificirani i potpuno iskoristljivi
na svim geografskim podrujima. 9toga je 6(= +me)unarodna unija za
telekomunikacije, uoila vanost obezbe)ivanja interoperabilnosti sistema za
telemedicinu i telezdravstvo. ;edna od radnih grupa 6(= je zaduena da, u okvirima
multimedijalnih sistema, razvije standarde iz ove oblasti.
1ilj standardizacije je da se telemedicinski servisi mogu oitavati, po potrebi i
obra)ivati na razliitim platformama, odnosno da se mogu prenositi bilo kojom
mreom, da ne trpe posledice od umreavanja, promena protokola i slinih procesa u
samoj mrei. (ako)e je vano uoiti promene navika korisnika ovih informacija. =
poetku razvoja telemedicine smo oekivali da signal bude prenet, a sada signal
postaje slika, serija slika, serija audiovizuelnih sekvenci.

(343#356167$

&0

9lika 2.A. 8ojednostavljeni koncept telemedicine.
7a slici 2.A. je prikazan najjednostavniji model telemedicinskog servisa u
kome se akvizicija medicinskih podataka vr*i na strani pacijenta, i dalje prenosi, sa
jedne strane od udaljenog medicinskog osoblja koje vr*i obradu i pregled dobijenog
materijala radi davanja dijagnoze, a, u isto vreme, *alje u arhivu i tako dopunjuje
medicinski karton dotinog pacijenta. Ceza pacijenta i udaljenog medicinskog osoblja
treba da omogui interaktivnu komunikaciju. 5vosmerna veza medicinskog osoblja i
arhive obezbe)uje da se u pregledanju materijala koristi informacija koja je ranije
sme*tena u arhivu i koja daje uvid u razvoj bolesti, odnosno stanja pacijenta.
5akle, telemedicinski servis moe biti vrlo jednostavan kao *to je konsultacija
dva lekara. 7ekada je, me)utim, to prenos informacija sofisticiranom medicinskom
mreom koja podrava sve zahteve sloenog hirur*kog zahvata.
7a slici 2.0. je grubo prikazan skup servisa koji se mogu javiti u
telemedicinskom sistemu. 9kup se moe pro*iriti, ali ono *to se sa slike jasno vidi kao
zajedniko je preno*enje medicinske informacije od jednog do drugog uesnika.
9vaka aplikacija za sobom povlai drugaije tipove informacija. 7a primer,
telekonsultacija podrazumeva davanje saveta pacijentu. 9a druge strane, teledijagnoza
zahteva komunikacioni link i vezu eksperata kojima je naje*e potrebno da i sami
mogu da izvr*e dodatne analize snimaka, slika 2..

Akvizicija
podataka
Internet
Intranet
Prenos
podataka
Prijem i obrada
podataka
Arhiva i/ili
Aplikacioni Server
Odgovor Konsultacija

&

9lika 2.0. 8odskup telemedicinske aplikacije koja povezuje razliite entitete.
8ri analizi medicinskih slika i drugih informacija, medicinsko osoblje moe
imati i videokonferencijsku vezu, koja im omoguava da pregledaju i jednovremeno
obra)uju materijal, na primer histopatolo*ke preparate. 9lika sa digitalnog
mikroskopa dostupna je svima.
(elemedicinski servisi mogu biti mnogo sloeniji od navedenih kada je zbog
nesrenih ili hitnih sluajeva neophodno preneti slikuDvideo u punoj rezoluciji, bez
o*teenja i ka*njenja, do bolnice. 8ored videokonferencijskog sistema, tada bi se
moralo obezbediti pretraivanje i prevlaenje informacija iz pacijentovog kartona u
realnom vremenu, *to zahteva postojanje sloenog medicinskog informacionog
sistema obogaenog pouzdanim softverom koji upravlja njime.
= sluaju da su pacijentu ugroene vitalne funkcije, informacija vezana za
njegov medicinski karton, bila bi neophodna i osoblju koje jo* u bolnikim kolima
ukazuje prvu pomo. (o zahteva specifinu opremu telekomunikacionog tipa.
:soblje hitne
pomoi
:soblje hitne
pomoi
Bliniar
4ekar
#edicinska sestra
%irurg
8acijent
Bliniar
8acijent
8acijent
(elekonsultacije
(eledijagnoza
(elemonitoring
(elehirurgija
(343#356167$

&E

9lika 2.. (eledijagnoza se moe vr*iti daljinski koristei iskustva veeg broja
eksperata.
(elemonitoring pacijenata u savremenim mreama, slika 2.E, ukljuuje
kori*enje malih beinih biosenzora koji formiraju mreu na ljudskom telu +F$7,
"ody rea Network,. 9ignali sa pojedinanih senzora se prikupljaju na konzoli sa
koje se beinim vezama svi zajedno *alju na procesiranje u udaljenu medicinsku
ustanovu.

9lika 2.E. F$7 G #rea senzora na ljudskom telu.
Internet
Intranet
FodH $rea
7etIork
F$7
Buni raunar
4okalna mrea
4$7
6nternet
Feini ruter

&<

7a slici 2.E. se mogu uoiti razgranienja tri vrste me)usobno povezanih
mrea. 8rvu ini niz senzora na telu pacijenta +F$7,. ?a mnoge primene, vrlo je
bitno obezbediti prikupljanje podataka o stanju pacijenta u njegovom normalnom,
aktivnom ivotu, *to nam senzori omoguavaju. 8odaci koji se prikupe u F$7 mrei,
*alju se ka lokalnoj mrei +4$7, #ocal rea Network,. = 4$7/u se prikupljaju i
procesiraju podaci, slika 2.<. 7aje*e je to lokalna mrea u stanu pacijenta. 4$7
slui kao most izme)u F$7 i mree *irih razmera, #$7 +$etropolitan rea
Network,. #rea medicinskog centra, kao i lokalna mrea u stanu pacijenta,
umreene su preko #$7 mree.

9lika 2.<. #$7 G #rea.
(elehirurgija predstavlja najsloeniji servis naveden na slici 2.0. ?bog
preciznosti koja se zahteva u ovom servisu, potrebno je dobro usaglasiti performanse
opreme koja se nalazi na dve udaljene lokacije. %irurg koristi heptike senzore
pomou kojih se vrlo precizno i u svim pravcima registruje pokret, slika 2.&!. 8okret
se prenosi na daljinu gde se operacija vr*i na pacijentu pomou aktuatora koji
repliciraju trodimenzionalne pokrete. %irurg, kao najodogovorniji, mora imati
verodostojnu sliku procesa koji se pod njegovim rukovodstvom odvija u udaljenoj
taki. 9toga pokretna slika mora biti jasna, o*tra i dobijena bez velikih ka*njenja,
odnosno varijacija ka*njenja. Bomunikaciona mrea, stoga, mora biti pouzdana i brza
u oba smera. (reba naglasiti da stepen kompresije i izbor kompresionog standarda za
video signal koji se ovom prilikom prenosi mora biti znaajno manji nego u sluaju
videa koji se koristi u industriji zabave. Bomprimovani sadraji se pre slanja za*tiuju
9enzor
9enzor
9enzor
9enzor
Radna stanica
$dministriranje
mree
Feini link
9erver sa bazom
podataka o
pacijentima
9enzorska
mrea
(343#356167$

2!
sloenim za*titnim kodovima ime preno*eni signal postaje robusan i manje osetljiv
na smetnje u prenosu. 5akle, u sluaju telehirurgije, primenjuju se visoki stepeni
za*tite signala.

9lika 2.&!. Cane komponente telehirurgijskog sistema.
= razvoju telemedicinskih aplikacija je potrebno primeniti visok stepen za*tite same
mree, odnosno medicinskih sadraja.

46(3R$(=R$

"F4:!E' Fernd Flobel, 8eter 8haroI, #ichael 7erlich, eds., e%ealth&
Com'inin( %ealth )elematics* )elemedicine* "iomedical En(ineerin(
and "ioin+ormatics to the Ed(e* 6:9 8ress, 2!!E, 69F7 <E/&/AE0!@/
E@A/<.
"F=R!@' G. Furg* )elemedicine and )eledermatolo(y, 9. Barger $G, 2!!@,
69F7 @GE!AAG>0@G!.
"1%R&&' $nargHros 1hrHssanthou, 6oannis $postolakis, 6raklis Carlamis,
Certi+ication and !ecurity in %ealth-Related We' pplications&
Concepts and !olutions, #edical 6nformation 9cience Reference, 2!&&,
69F7 <E/&/0&0<2/E<A/.
Bomunikacioni
kanal
%eptiki senzori =daljeni aktuatori

2&
"1R=&!' #aria #anuela 1ruz/1unha, $ntonio ;. (avares, Ricardo 9imoes,
%and'ook o+ Research on ,evelopments in E-%ealth and )elemedicine&
)echnolo(ical and !ocial Perspectives* $edical -n+ormation !cience
Re+erence* 2!&!, 69F7 <E/&/0&A2!/0!/>.
"5$R!!' $dam Jilliam 5arkins, #argaret $nn 1arH, )elemedicine and
)elehealth / Principles* Policies* Per+ormance* and Pit+alls* 9pringer
8ublishing 1ompanH, 2!!!. 69F7 !/E20&/&@!2/E.
"5;$!!' 7. 5jaja, F. Reljin, 8. Bosti, 6. Reljin, K(elemonitoring in cardiologH G
31G transmission bH mobile phoneL, nnals o+ the cademy o+
!tudenica, 7ovi 9ad, Mugoslavia, Col. >, pp. 0@/00, 2!!!
"5MR!>' ;oseph N 5Hro, Clinical En(ineerin( %and'ook, 3lsevier 6nc. 2!!>,
69F72 !/&2/220A!/O
"N:7&&' Fernard Nong, $.1.#. Nong, 1.B. 4i, )elemedicine technolo(ies &
in+ormation technolo(ies in medicine and telehealth, ;ohn JileH P
9ons, 2!&&, 69F7 <E/!/>!/>A0</>.
"B45&&' 3katerina +3ka, Bldiashvili, .rid )echnolo(ies +or E-%ealth&
pplications +or )elemedicine !ervices and ,elivery* $edical
-n+ormation !cience Re+erence, 2!&&, 69F7 <E/&/0&0<2/!&!/>.
"B=#!E' 9ajeesh Bumar, ;acQues #arescauR +3ds.,, )elesur(ery, 9pringer/
Cerlag, Ferlin, %eidelberg 7eI Mork, 2!!E, 69F7 <E/@/A>!/2<<E/@.
"#$%!&' #arlene #aheu, 8amela Jhitten, $ce $llen, E-health* telehealth* and
telemedicine& (uide to start-up and success, 2!!&, ;osseH/Fass, JileH
e/book, 69F7 !/E</>>2!/@.
"#:=&&' $nastasius #oumtzoglou, $nastasia Bastania, E-%ealth !ystems
/uality and Relia'ility& $odels and !tandards* $edical -n+ormation
!cience Re+erence, 2!&&, 69F7 <E/&/0&0<2/E>@/E.
"7:R!2' $. 1. 7orris, Essentials o+ )elemedicine and )elecare, ;ohn JileH P
9ons., 2!!2, 69F7 !/>&/A@&A&/!
":G6!E' #arek R. :giela, RHszard (adeusieIicz, $odern Computational
-ntelli(ence $ethods +or the -nterpretation o+ $edical -ma(es,
9pringer/Cerlag Ferlin %eidelberg, 2!!E, 69F7 <E/@/A>!/A@<</A
"R34!!' F. Reljin, 6. Reljin, K(elemedicine in multimedia environmentL, pp. 22/
&! in 9pasic 8, #ilosavlijevic 6, ;ancic ?guncas #, 3ds. +2!!!,, teRt
book K(elemedicineL, Felgrade, $cademH of #edical 9ciences of
9erbian #edical $ssociationL
(343#356167$

22
"R34!&' 6. Reljin, F. Reljin, K(elecommunication reQuirements in telemedicineL,
nnals o+ the cademy o+ !tudenica, 7ovi 9ad, Mugoslavia, Col. >, pp.
A@/02, 2!!&.
"R:5<<' ;ames $. Rodger, 8arag 1. 8endharkar, )elemedicine and "usiness
Process Redesi(n at the ,epartment o+ ,e+ense, 6dea Group 8ublishing,
&<<<.
"93#!>' ;ohn 4. 9emmloI, Fiosignal and Fiomedical 6mage 8rocessing /
#atlab/Fased $pplication, #arcel 5ekker, 2!!>, 69F72 !/E2>/>E!@/>
"93#!A' ;ohn 4. 9emmloI, Circuits* !ystems* and !i(nals +or "ioen(ineers&
$atla'-"ased -ntroduction, 3lsevier, 2!!A, 69F72 !/&2/!E/E><@/@
"964!A' FarrH G. 9ilverman, $shlesha ;ain, $jita 6chalkaranje, 4akhmi 1. ;ain
+3ds.,, -ntelli(ent Paradi(ms +or %ealthcare Enterprises - !ystems
)hinkin(, 9pringer, 2!!A, 69F7/&! @/A>!/22<!@/A
"9:M&2' %ans 8eter 9oHer, #ichael Finder, $nthonH 1. 9mith, 3lisabeth #. (.
Jurm, eds, )elemedicine in ,ermatolo(y, 9pringer/Cerlag Ferlin
%eidelberg 2!&2, 69F7 <E/@/0>2/2!E!!/@
"($7<<' %SseHin (anriverdi, 1. 9uzanne 6acono, )oy or 0se+ul )echnolo(y1 )he
Challen(e o+ ,i++usin( )elemedicine in )hree "oston %ospitals, 6dea
Group 8ublishing, &<<<.
"J::!A' Richard Jootton, ;ennifer Fatch, )elepediatrics& )elemedicine and
Child %ealth, RoHal 9ocietH of #edicine 8ress, 2!!A, 69F7 &/EA@&A/
0>A/!.
"O6$!E' Mang Oiao, %ui 1hen, eds, $o'ile )elemedicine - Computin( and
Networkin( Perspective* 1R1 8ress, (aHlor P Nrancis Group, 2!!E,
69F7/&@2 <E/&/>2!!/0!>0/&.

3. Medicinski signali

Meu razliitim multimedijalnim servisima
najstroije zahteve [FON11. Mada je !rinci! telemedicine veoma jednostavan"
!rihvataju se !odaci sa razliitih senzora i !renose drugim centrima na o#radu i
dijagnozu$ realizacija je veoma sloena s o#zirom na veoma sloene tehnike zahteve.
%u se$ !re svega$ javlja !otre#a za o#radom$
veoma velikog #roja izuzetno velikih &ajlova$ kao 'to su medicinske slike.
Na samom !oetku razvoja telemedicine v
radiologiji i !atologiji$ a danas se nalaze !rimen
'to su" kardiologija$ dermatologija$ o&talmologija$ neur
(ks!lozivan razvoj tehnologije je !ruio
Osnovna !rednost je u tome 'to iskljuuje )ili umanjuje*
kretanjem !acijenata ili medicinskog oso#lja do
%akoe$ osnovni !regled se esto vr'i na licu mesta" u seoskoj #olnici$ am#ulanti$
#olnikom vozilu ili na terenu$ dok se dijagnostika vr'i u udaljenom centru koji ima
vrhunsko medicinsko oso#lje i kom!letnu dijagnostiku o!r
razlike izmeu jakih medicinskih centara i metro!ola )ak
sa jedne strane$ i nerazvijenih !odruja iste
+3


itim multimedijalnim servisima telemedicina ima$ moda$
Mada je !rinci! telemedicine veoma jednostavan"
se !odaci sa razliitih senzora i !renose drugim centrima na o#radu i
dijagnozu$ realizacija je veoma sloena s o#zirom na veoma sloene tehnike zahteve.
%u se$ !re svega$ javlja !otre#a za o#radom$ !renosom$ arhiviranjem i !retraivanjem
oja izuzetno velikih &ajlova$ kao 'to su medicinske slike.
samom !oetku razvoja telemedicine velika !anja je #ila !osve,ena
!rimene i u drugim o#lastima medicine kao
o&talmologija$ neurologija$ orto!edija i hirurgija.
tehnologije je !ruio neslu,ene mogu,nosti ovom razvoju.
je u tome 'to iskljuuje )ili umanjuje* !otre#u za &izikim
kretanjem !acijenata ili medicinskog oso#lja do odgovaraju,e medicinske ustanove.
na licu mesta" u seoskoj #olnici$ am#ulanti$
terenu$ dok se dijagnostika vr'i u udaljenom centru koji ima
oso#lje i kom!letnu dijagnostiku o!remu. %ime se uklanjaju
razlike izmeu jakih medicinskih centara i metro!ola )ak izmeu razvijenih zemalja$
sa jedne strane$ i nerazvijenih !odruja iste ili razliitih zemalja*$ i omogu,ava se
%(-(M(./0/N1

+2
vrhunska medicinska usluga na 'irokom internacionlnom nivou. %elemedicinske
in&ormacije$ zavisno od s!ecijalnosti$ mogu da se razmenjuju u vidu jedne od slede,ih
kategorija" analogni video$ tekst )istorija #olesti i slino$ 'to se unosi sa tastature ili se
skenira sa !a!irnog dokumenta*$ digitalne slike do#ijene sa radiolo'kih skenera ili
drugih ureaja za akviziciju medicinskih slika$ interaktivna videokon&erencija. 3a
klinike a!likacije koriste se kako slike4video$ tako i !odaci.

5lika 3.1. 6lok 'ema medicinskog in&ormacionog sistema.
Medicinski materijal je do#ijen sa razliitih akvizicijskih ureaja. Od njega se
zatim &ormira telemedicinski dokument koji integri'e !odatke$ glas$ zvuk$ sliku i
video$ i u &ormi koja je odreena !ostoje,om telekomunikacionom o!remom i
standardom$ 'alje ka drugoj strani )ka serveru* gde se vr'i !rijem dokumenata.
Medicinski in&ormacioni sistem$ slika 3.1$ !redvia da se za sve !riku!ljene
in&ormacije vr'i dijagnostiki test$ a zatim analiza !odataka [FON11. 7 takvoj
analizi je naje',e !otre#no !regledati !rethodno arhivirani materijal iz kartona
!acijenta ili materijal vezan za dijagnozu o kojoj je re. %ada se vr'e !oreenja za
koja je neo!hodno o#ez#editi slike ili neke druge sadraje sa slinim sim!tomima.
5toga$ se u medicinski in&ormacioni sistem ukljuuje i neki od ras!oloivih alata za
!retraivanje.
%re#a naglasiti da su razvijene raznovrsne metode za o#radu i !renos slika$
kao i za njihovo arhiviranje$ a koje su !ose#no namenjene medicinskim a!likacijama.
/ !ored toga$ !ostoji veliki #roj slika$ !okretnih i ne!okretnih$ koje se u telemedicini
generi'u na klasian nain$ uo#iajen za druge a!likacije. 7 takvim sluajevima$ kao i
.ijagnostiki
test
Formiranje
medicinski slika
1naliza !odataka
1lati za
!retraivanje
8uni unos
6eine
mree na
telu
/zve'taji
Odziv ka
centru
/denti&ikovani !odaci !acijenta
(lektronski za!isi o !acijentu
)5erver sa #azom !odataka*
6acku!
server

+9
u situaciji u kojoj se koristi audio signal$ o#rada sadraja !rethodi kom!resiji i
arhiviranju$ !oznatim u o#lasti multimedije.
/maju,i u vidu gore navedeno$ kao i itaoce kojima je ovo izdanje namenjeno$
ovde ,e #iti u osnovnim crtama o#ja'njene kom!resije koje su autori standarda
!redloili za u!otre#u$ !a ak i eks!licitno de&inisali kao osnovu telemedicinskih
servisa.

3.1. :(.NO./M(N3/ON1-N/ 5/;N1-/ 7 %(-(M(./0/N/
<eliki #roj medicinskih signala )(=;$ ((;* je jednodimenzionalnog ti!a.
>ored toga$ u vreme monitoringa !acijenata$ !riku!lja se mnogo jednostavnih
aritmetikih !odataka )o krvnom !ritisku$ tem!eraturi tela$ disanju$ itd.*. 5 o#zirom
da se monitoring vr'i kontinuirano u vreme intervencija$ intenzivne nege ili samo iz
!redostronosti$ kada o !otre#i za merenjem vitalnih !arametara !ostoje jasne
indicije$ &ormiraju se esto dugi nizovi !odataka u o#liku vremenskih serija. 7
zavisnosti od &rekvencije kojom se !odaci !riku!ljaju ili odmeravaju$ kao i od
rezolucije iskazane$ izmeu ostalog$ #rojem #ita !o jednom odmerku$ do#ijaju se
manje ili vi'e zahtevne sekvence koje tre#a !renositi do medicinskog centra$ odnosno
koje tre#a arhivirati.

5lika 3.+. 5istem za akviziciju$ analizu i arhiviranje !odataka o !acijentima.
5enzorska mrea sistema za akviziciju$ slika 3.+.$ esto se !ostavlja na telo
!acijenta. 7koliko je neo!hodno voditi rauna o ras!oloivim resursima$ a u situaciji
da to ne ugroava stanje !acijenta$ odmeravanje signala se vr'i gru#o$ ta#ela 3.1. 7
#olnikim uslovima$ odnosno u hitnim intervencijama u #ilo kakvoj vanrednoj
situaciji$ do#ro o!remljena #olnika kola sla,e #einim !utem veliku koliinu
!odataka na o#radu u medicinski centar. %akoe$ iz centra se mogu !renositi !odaci o
>redajnik >rijemnik 1naliza =anal
6aza !odataka
1kvizicija !odataka !acijenata
5enzorska
mrea
%(-(M(./0/N1

+?
!acijentu$ nekada ak i medicinske slike. 5toga je neo!hodno
!odrava velike !rotoke.

%a#ela 3.1. Monitoring vitalnih &unkcija ljudskog o
mree !ostavljene na ljudsko telo [<18@A
%alasni o#lik <italne
&unkcije

6roj udisaja
u vremenu

(=; signal

=rvni
!ritisak

3asi,enost
kiseonikom

7nutra'nja
tem!eratura
tela

.akle$ u realnim situacijama u telemedicinskoj mrei se mogu javiti$ !o
!otre#nim ka!acitetima$ vrlo razliiti zahtevi. /staknimo jo' jednom da se !odaci u
ta#eli 3.1$ odnose na 61N )senzorske mree na telu oveka*$ !a se u nekim
+@@
19@
1@@
9@
1@"@@ +@"@@ 1@"@@
>romene krvnog !ritiska u toku dana
1@@
B@
?@
2@
1@"@@ +@"@@ 1@"@@
5aturacija kiseonika u krvi )C*
3drave oso#e
Oso#e sa oreme,ajem sna
3D.9
3D.@
3?.9
3?.@
@"@@ B"@@ 1?"@@ ++"@@
(-(M(./0/N1

!acijentu$ nekada ak i medicinske slike. 5toga je neo!hodno o#ez#editi mreu koja
ljudskog organizma kori',enjem senzorske
[<18@A.
<italne
&unkcije
Frekvencija
odmeravanja
=vantizacija 7ku!ni
!rotok
6roj udisaja
u vremenu

1 odm4s

2 #it4odm

2#!s
(=; signal

+2@ odm4s

1+E3? #it4s

+.AEB.D
k#!s
=rvni
!ritisak

1 odm4min

?2 #it4odm

1 #!s
3asi,enost
kiseonikom

1 odm4s

1? #it4odm

1? #!s
7nutra'nja
eratura

1 odm4min

1? #it4odm

@.3 #!s
.akle$ u realnim situacijama u telemedicinskoj mrei se mogu javiti$ !o
!otre#nim ka!acitetima$ vrlo razliiti zahtevi. /staknimo jo' jednom da se !odaci u
ta#eli 3.1$ odnose na 61N )senzorske mree na telu oveka*$ !a se u nekim

+D
sluajevima$ kao 'to je snimanje (=; signala$ #roj mernih taaka )kori',enih
elektroda* !rilagoava takvim uslovima [.:1@@. 7 sluaju kori',enja mo#ilne mree
elektronskih komunikacija$ umesto takozvanog 1+ elektrodnog sistema$ koji se koristi
!ri merenjima u #olnikim uslovima$ snimanje signala sranog ritma vr'i se samo sa
tri elektrode. Na ovaj nain se uo#iajeno !renosi in&ormacija o statusu !acijenta sa
ciljem uoavanja rizinih !romena. >recizni detalji$ neo!hodni u studioznoj analizi
sranog ritma$ na !rimer !ri dijagnostikovanju sloenih o#oljenja$ odnosno u
!ri!remi hirur'kih intervencija$ zahtevaju !unu rezoluciju i !oreenja sa drugim
!odacima iz !acijentovog kartona.
7 nekim sluajevima u intenzivnoj nezi$ ili za vreme hirur'kih intervencija na
srcu$ vr'i se monitoring krvnog !ritiska. Neki od vitalnih !arametara se snimaju u
toku itavog dana$ esto i jednovremeno$ a do#ijene serije !odataka se dalje koriste za
detaljnije analize ili edukaciju. Merenje zasi,enosti kiseonikom$ takoe$ moe #iti
indikator oz#iljnih o#oljenja$ tako da i taj !arametar !redstavlja !redmet monitoringa.
:ednodimenzioni signali$ u !oreenju sa slikom$ a !ose#no videom$ !roizvode
znaajno manju koliinu !odataka !ri digitalizaciji. / !ored toga$ u !renosu ovih
signala je !otre#no koristiti sistem za kom!resiju.

3.+. .<O./M(N3/ON1-N/ 5/;N1-/ 7 %(-(M(./0/N/
.vodimenzionalni signali$ koji su znaajni za telemedicinu se !riku!ljaju na
razliitim senzorima koji zavise od o#lasti medicine kojoj su namenjeni. 5enzori
sistema za akviziciju$ s o#zirom da su s!eci&ini i da sami !o se#i ne zadiru u su'tinu
telemedicinskih servisa$ nisu !redmet ove knjige.

5lika 3.3. ;raa oka.
uta mrlja
retina
Max
otrina
opt. nerv
staklasto telo
soivo
zenica
ronjaa
iris
%(-(M(./0/N1

+B

3.+.1. Formiranje slike

7 nekim medicinskim slikama$ u o#lasti !atologije$ dermatologije ili kada je
!otre#no izvr'iti digitalizaciju ve, !ostoje,e$ klasine
identini$ ili veoma slini onima koji se koriste u uo#iajenim &oto a!ar
odnosno video kamerama. Ono 'to ih razlikuje moe #iti izrazito velika re
odnosno s!eci&ine o#rade signala koje slede. 5a ciljem da se istaknu !ro#lemi sa
kojima se svakodnevno susre,emo u telemedicini$ kao 'to su o#rada i arhiviranje$
odnosno !renos slike$ ovde ,e ukratko #iti o#ja'njen nain njenog &ormiranja.

)a*
5lika 3.2. 5lika F>a!rikeF" )a* OriginalnaG
)#* Nivo sivog u liniji naznaenoj na slici )a*.
=ao 'to je !oznato$ u !erce!ciji vizuelnih in&ormacija$ veoma vaan element
je uta mrlja )slika 3.3.* koja se nalazi u onom dnu. Ona sadri
e!i,e koji registruju #oju. <an ute mrlje !retena je koncentracija &otorece!tora
'ta!i,astog o#lika$ osetljivih na osvetljaj )monohromatska !reds
dogaaja*. 6roj 'ta!i,a je mnogo ve,i i !okazuje se da je ljudsko oko
osetljivije na !romene osvetljaja nego na #oju.
>okazalo se da e!i,e ine tri gru!e ,elija. 5vaka od ovih gru!a osetljiva je na
o!seg talasnih duina. :edna od njih$ zva,emo je gru!om &otorece!tora Fosetljivih na
crvenu #ojuF$ maksimalnu osetljivost ima
su FosetljiveF na zelenu )oko 9D@[nm]*$ odnosno !lavu )
(-(M(./0/N1

7 nekim medicinskim slikama$ u o#lasti !atologije$ dermatologije ili kada je
izaciju ve, !ostoje,e$ klasine medicinske slike$ senzori su ili
identini$ ili veoma slini onima koji se koriste u uo#iajenim &oto a!aratima$
no 'to ih razlikuje moe #iti izrazito velika rezolucija$
gnala koje slede. 5a ciljem da se istaknu !ro#lemi sa
kojima se svakodnevno susre,emo u telemedicini$ kao 'to su o#rada i arhiviranje$
odnosno !renos slike$ ovde ,e ukratko #iti o#ja'njen nain njenog &ormiranja.

)#*
. 5lika F>a!rikeF" )a* OriginalnaG
)#* Nivo sivog u liniji naznaenoj na slici )a*.

=ao 'to je !oznato$ u !erce!ciji vizuelnih in&ormacija$ veoma vaan element
je uta mrlja )slika 3.3.* koja se nalazi u onom dnu. Ona sadri &otorece!tore tzv.
ji registruju #oju. <an ute mrlje !retena je koncentracija &otorece!tora
na osvetljaj )monohromatska !redstava na'eg vizuelnog
je mnogo ve,i i !okazuje se da je ljudsko oko znatno
osetljivije na !romene osvetljaja nego na #oju.
>okazalo se da e!i,e ine tri gru!e ,elija. 5vaka od ovih gru!a osetljiva je na
. :edna od njih$ zva,emo je gru!om &otorece!tora Fosetljivih na
crvenu #ojuF$ maksimalnu osetljivost ima u o!segu ?B@ED@@ [nm]. 5lede,e dve gru!e
$ odnosno !lavu )oko 2+@[nm]* #oju.
!rostorna koordinata
Nivo sivog u slici

+A
7 !rethodnom veku su vr'ena iscr!na !rouavanja oso#ina ljudskog
vizuelnog sistema )H<5$ Human Visual System* kako #i se 'to vernije$ ekonominije
i jednostavnije$ &ormirala$ arhivirala ili !redstavila slika. 7 &otogra&iji se !rvo !ojavila
monohromatska$ grey scale slika )slika na skali sivog*$ kao najjednostavnija.
1kvizicija te slike se vr'i srazmerno koliini svetlosti iz itavog vidljivog dela
s!ektra koja !ada na &otoosetljivi sloj kamere. (lektrini signal na izlazu kamere je
srazmeran sjajnosti u slici$ slika 3.2. Na slici se uoavaju najmanji elementi slike
!ikseli )picture element - pixel*. 7 !ostu!ku akvizicije je neo!hodno naznaiti da je
rezolucija slike odreena #rojem !iksela u slici kao i #rojem am!litudskih nivoa
kojim se !rikazuje vrednost signala koja odgovara !ojedinim !ikselima. Naglasimo
da &ormati slike$ odreeni #rojem !iksela !o liniji i linija !o slici$ mogu #iti veoma
razliiti u zavisnosti od a!likacije$ generacije ureaja za akviziciju i !rikaz i mnogih
drugih razloga.
5a eljom da se u &ilm i televiziju uvede slika u #oji$ #ilo je !otre#no odrediti
neke od zakonitosti vezane za do!rinose !ojedinih #oja monohromatskoj !redstavi
slike. <r'ena su em!irijska is!itivanja i !okazalo se da je uku!na sjajnost
)luminanse*$ koju ljudsko oko registruje odreena slede,om relacijom"
B . G . R . 11 @ 9A @ +A @ + + =
)3.1*
gde su 8$ ; i 6 maksimalni do!rinosi !ojedinih #oja )crvene$ zelene i !lave$
res!ektivno* u u!adnoj svetlosti [N1/@B. <eliinu ,emo zvati luminentna
kom!onenta slike. .akle$ !rikazu monohromatske slike koji u !ot!unosti odgovara
karakteristikama ljudskog vizuelnog sistema$ crvena #oja do!rinosi sa skoro +AC$
zelena sa 9AC$ a !lava samo sa 11C.

5lika 3.9. 5enzor video signala.
3a sliku u #oji$ !otre#no je o#ez#editi in&ormaciju koja odgovara
karakteristici ljudskog vizuelnog sistema. Nain na koji je slika u #oji &ormirana u
7!adna svetlost
Fotoosetljive ,elije
senzori
O!tiki &iltri
jedan !iksel
%(-(M(./0/N1

3@
televiziji iniciran je graom oka$ tako da su uvedena tri !rimara 8$;$6 )ije su talasne
duine standardizovane* kao re&erentne vrednosti za #oje
senzora$ koriste o!tiki &iltri koji izdvajaju o!sege talasnih duina koje odgovaraju
uvedenim !rimarima$ slika 3.9. /za senzora se
udelu s!ektralnih kom!onenata lociranih oko maksimuma osetljivosti !ojedinih
&iltara )tj. 8$;$6 do!rinosa*. >rikaz slike na ekranu vr'i se u!ravo koriste,i 8;6
in&ormaciju.

)a*

)#*
>ored ovog gru#og o#ja'njenja nastajanja slike u #oji$ !otre#no je u!oznati i
nain na koji se ona !renosi$ arhivira$ odnosno o#rauje. 5vakako da #i !rirodan
zakljuak #io da je neo!hodno !reneti in&ormaciju o veliini tri signala 8$;$6.
>otre#no je$ meutim$ !odsetiti se da je ljudsko oko najosetljivije na !odatak o
sjajnosti$ tj. luminentnoj kom!onenti slike
do!rinose toj osetljivosti*. %akoe je !okazano da oko sitne detalje u slici )koji
odgovaraju visokim !rostornim &rekvencijama* ne vidi u #oji. Ova !ojava je
iskori',ena tako da se umesto !renosa 8$ ; i 6 signala$ !renosi luminentna
(-(M(./0/N1

su uvedena tri !rimara 8$;$6 )ije su talasne
duine standardizovane* kao re&erentne vrednosti za #oje. 7 kameri se$ is!red
koriste o!tiki &iltri koji izdvajaju o!sege talasnih duina koje odgovaraju
/za senzora se do#ijaju elektrini signali srazmerni
lociranih oko maksimuma osetljivosti !ojedinih
>rikaz slike na ekranu vr'i se u!ravo koriste,i 8;6

5lika 3.?. 5lika F1m#arF"
)a* Originalna slika$
)#* 8;6 slike$
)c* I0r0# slike.

)c*
>ored ovog gru#og o#ja'njenja nastajanja slike u #oji$ !otre#no je u!oznati i
nain na koji se ona !renosi$ arhivira$ odnosno o#rauje. 5vakako da #i !rirodan
da je neo!hodno !reneti in&ormaciju o veliini tri signala 8$;$6.
setiti se da je ljudsko oko najosetljivije na !odatak o
sjajnosti$ tj. luminentnoj kom!onenti slike I )naj#rojniji &otorece!tori su 'ta!i,i koji
jivosti*. %akoe je !okazano da oko sitne detalje u slici )koji
odgovaraju visokim !rostornim &rekvencijama* ne vidi u #oji. Ova !ojava je
iskori',ena tako da se umesto !renosa 8$ ; i 6 signala$ !renosi luminentna

31
kom!onenta I u !unoj rezoluciji$ kao i dve hrominentne" 0r )srazmerna sa 8EI* i 0#
)srazmerna sa 6EI* uo#iajeno u smanjenoj rezoluciji. Na!omenimo da ovakav iz#or
kom!onenata datira jo' iz analogne televizije$ ali se !okazao kao veoma e&ikasan i u
digitalnoj slici i digitalnom videu$ tj. generalno u multimediji.
/z svega zakljuujemo da !ri arhiviranju ili !renosu$ danas !odrazumevamo tri
slike I$ 0r i 0#. Na osnovu njihovih sadraja i izraza 3.1. rekonstrui'e se slika na
!rijemnoj strani. O#radu slike je$ meutim$ mogu,e vr'iti i na 8;6 nivou. <ano je
uoiti da kolor sliku$ na !rimer F6arnF )F1m#arF* !rikazanu na slici 3.?.a$ u svakom
sluaju ine tri kom!onente$ 8;6 )slika 3.?.#*$ odnosno I0r0# )slika 3.?.c*.

3.+.+. !ompresija slika

7 telemedicini se slike naje',e !rvo !renose do medicinskog centra gde se
vr'i ili trenutna o#rada ili arhiviranje vezano za karton !acijenta [FON11$ slika 3.D.
7 svakom sluaju$ radi se o velikoj koliini in&ormacija koju je !otre#no redukovati
naje',e i !re !renosa. 5toga je veoma vano ista,i !otre#u za kom!resijom slika$ #ez
o#zira na koji su nain one &ormirane.

5lika 3.D. 1kvizicija$ o#rada i arhiviranje medicinskih slika.
7s!e'na redukcija koliine !odataka odstrani,e !rvo redundansu u osnovnom
signalu i tako o#ez#editi zadovoljavaju,u rekonstrukciju. .akle$ smanjenu koliinu
!odataka ima,emo u !renosu i arhiviranju. 7o#iajeno$ na mestu !rikaza slike )ili
1kvizicija
slike
.a li zahteva
trenutnu
)hitnu*
!anjuJ
=
a
n
a
l

z
a

!
r
e
n
o
s
1naliza slika
>roces &ormiranja
medicinskih slika
%(-(M(./0/N1

3+
videa* elimo da imamo 'to ve,u koliinu in&ormacija )sa izuzetkom !rikaza na
malim ili lo'im monitorima$ odnosno u nekim !ose#nim sluajevima*.
/maju,i u vidu o#ja'njenje iz !rethodnog !oglavlja$ kao i sliku 3.?$
na!omenimo da ,e sva o#ja'njenja #iti data za luminentnu sliku I$ !odrazumevaju,i
da vae i za dve hromenintne 0r i 0#. %akoe$ s o#zirom da je luminentna slika u
vi'oj$ a u najgorem sluaju u istoj rezoluciji u odnosu na hrominentne$ uo#iajeno je
da se iz nje izdvajaju in&ormacije vane za kom!resiju i rekonstrukciju.
)a*

aavceamaiaza

)#*

)c*

)d*
5lika 3.B. %i!ovi suvi'nosti u video signalu" )a* !rostornaG )#* statistikaG
)c* !sihovizuelna )H<5*G )d* vremenska.
.a #i se kom!resija #ilo kog signala izvr'ila$ !otre#no je !oznavati !rirodu
tog signala$ odnosno uoiti 'ta ini suvi'nost u njemu. Na slici 3.B. su sim#oliki
!rikazane vrste redundanse koje !ostoje u video signalu. 5vaka od njih unosi
s!eci&inosti"
1. "rostorna redundansa E !ostoji u delovima slike sa homogenom strukturom$
slika 3.B.a. 7oava se da je$ na !rikazanoj slici kro'nja drveta$ sta#lo$ !a ak i
!ozadina$ homogena )u realnim slikama tu #i se mogle uoiti neke teksture*.
5 o#zirom da je velika verovatno,a da se sadraji susednih !iksela malo
razlikuju$ !okazalo se kao !ogodno !renositi razliku njihove razlike a ne
stvarne vrednosti. %ime se$ !ored malih #rojeva$ do#ija i veliki #roj susednih
nula. .ugi niz nula #i se do#io u sluaju kodovanja naznaene linije na
kro'nji drveta. 7mesto kodovanja$ na !rimer 1@@ susednih nula$ u ovom
sluaju #i se moglo u!otre#iti 8-0 )Run #engt$ and #e%el &oding*
kodovanje$ ime se konstatuje da tre#a !reskoiti 1@@ !ozicija )1@@ Runs*$ a
da se na slede,oj !oziciji nalazi nenulti element s!eci&icirane vrednosti.
.ekoder automatski dodaje 1@@ !ozicija sa istim sadrajem$ onim koji je
izraunat.
+. Statisti'ka redundansa E omogu,ava da se za strukture koje se esto
!onavljaju oda#eru kratke kodne rei$ a za one sa malom verovatno,om
!ojavljivanja dugake. %o znai da ,e duina kodne rei #iti srazmerna
verovatno,i !ojavljivanja strukture )vrednosti !iksela$ koe&icijenata u

33
trans&ormacionom domenu* koju o!isuje. Ovo je inae karakteristika
kodovanja sa !romenljivom kodnom rei )<-0$ Varia(le #engt$ &oding*.
=oder i dekoder sadre takozvane Flook-upF ta#ele iz kojih oitava kodne
rei. #ook-up ta#ele su !rethodno$ !o izraunavanju verovatno,a
!ojavljivanja !ojedinih rei$ a na velikom #roju uzoraka$ o&ormljene i deo su
standarda.
3. "si$o%i)uelna redundansa E je !osledica !rirode ljudskog vizuelnog sistema$
H<5. :edna od karakteristika je vezana za nemogu,nost oka da detalje u
daljini vidi u #oji. H<5 se uo#iajeno uvodi kao matrica koe&icijenata kojima
se umanjuju vrednosti kom!onenata koje o!isuju delove slike u
trans&ormacionom domenu. 7o#iajeno se !rimenom trans&ormacije
klasteruju !odaci u gru!e sa velikom i malom energijom$ ime se olak'ava
od#acivanje niskoenergetskih koe&icijenata. =ada se tome doda jo' i deljenje
em!irijski do#ijenim H<5 koe&icijentima$ jasno je da se moe !osti,i
znaajna kom!resija.
2. Vremenska redundansa E je !risutna samo kod !okretnih slika$ dakle u videu.
5 o#zirom da je za !iksele koji se nalaze na istim !rostornim koordinatama$ a
u susednim slikama u video signalu$ verovatno,a da imaju isti sadraj velika$
suvi'nost u videu #i se mogla umanjiti izraunavanjem razlike susednih slika.
5lika 3.B.d. !rikazuje dve susedne slike )*rameEa* jednostavne strukture )sa
ljudskom &igurom*. :edina novina u novoj slici je !omeraj leve noge &igure.
5toga se u'teda moe !osti,i de&inisanjem gru!e !iksela koji su !omereni u
odnosu na !rethodnu sliku$ a da su !ri tome zadrali isti izgled. 3a te !iksele
se odredi vektor !omeraja i njegove koordinate se koduju i unose u o!is
videa. >otre#no je naglasiti da se razlikom slika do#ija sadraj koji u
!rethodnoj slici nije !ostojao$ te se on mora kodovati na klasian nain$
uzimaju,i u o#zir sve !rethodno navedene suvi'nosti.

5lika 3.A. 7kidanje suvi'nosti E dekorelisana in&ormacija.
5manjenje
redundanse
=vantizacija =odovanje
Originalna
in&ormacija
.ekorelisana
in&ormacija
=vantovana dekorelisana
in&ormacija
%rans&ormisani
koe&icijenti
=vantovane
vrednosti
6it stream
!ikseli
Ne!rimetan gu#itak in&ormacije
%(-(M(./0/N1

32
>rema nainu kodovanja mogu se razlikovati dva ti!a slika"
+ntrakodo%ana E odgovara kodovanju unutar jedne slike ili mirnoj slici. 7
ovom sluaju$ umanjuju se !rve tri vrste redundanse.
+nterkodo%ana E ova vrsta kodovanja mogu,a je samo kada se uraunava i
vremenska redundansa. 7 !ostu!ku kodovanja se !rvo smanjuje vremenska$ a
zatim i ostale vrste suvi'nosti$ s o#zirom da se u interkodovanju mogu !ojaviti
i novi sadraji.
7klanjanje suvi'nosti u slici !roizvodi dekorelisanu in&ormaciju$ slika 3.A.
5ada nam !reostaje kvantovanje$ tj. zaokruivanje vrednosti !iksela ili
trans&ormacionih koe&icijenata na konaan sku! am!litudskih nivoa. 6roj
am!litudskih nivoa de&ini'e am!litudsku rezoluciju [N1/@B. Ona moe #iti
!romenljiva$ kontrolisana od korisnika koji #ira visok ili neki nii kvalitet kodovanja.
7 sluaju video sadraja razlikujemo"
a* <arijantu u kojoj se kvalitet moe una!red !odesiti na neki nivo$
de&inisanjem zahtevanog !rotoka )na !rimer K[M#!s]*$ kada se !ove,ava i
smanjuje rezolucija kodovanog signala u skladu sa sadrajem originalnog
video materijala. 1ko se koduje neka veoma dinamina scena$ kodovani
materijal zahteva veliki !rotok$ te da #i se is!o'tovalo una!red zadato
ogranienje$ vr'i se gru#o kvantovanje. Ovo se e&ektivno svodi na !ove,anje
H<5 koe&icijenata. 7 sluaju statinih scena$ zadati !rotok je dovoljno veliki
da omogu,ava !ove,anje rezolucije kodovanog materijala )e&ekat je isti kao
da se smanjuju H<5 koe&icijenti*. Ovakav nain kodovanja gru#o s!ada u
klasu 068 )&onstant Bit Rate$ kodovanje sa konstantnim !rotokom*.
Naglasimo da se$ z#og !romena rezolucije a sa ciljem o#ez#eivanja 068
!renosa$ kvalitet videa stalno menja )<Lo5$ Varia(le ,uality o* Ser%ice*.
#* .rugu varijantu video kodovanja koja se odvija #ez ogranienja !rotoka. %o
je <68 )Varia(le Bit Rate$ kodovanje sa !romenljivim !rotokom*. 7 ovom
sluaju se !odesi kvalitet kodovanja slika i tokom rada se ne menja uticaj
H<5 koe&icijenata. 8ezultat je !romenljiv !rotok$ a konstantan kvalitet
servisa )0Lo5$ &onstant ,uality o* Ser%ice*.
c* <arijantu kodovanja unutar statistikog multi!leksera$ kada se vi'e ulaznih
video sekvenci zajedno koduju. =oder sa statistikim multi!lekserom
izraunava sloenost video sadraja !ojedinih sekvenci i shodno izraunatim
vrednostima$ odreuje koji !rocenat uku!nog !rotoka tre#a dodeliti svakoj od
sekvenci. Ovo je dinamika dodela resursaG izraunavanje se stalno vr'i i
!rotoci se$ shodno tome$ menjaju. Ovakav nain kodovanja se !re!oruuje za
televizijske !rograme sline sloenosti video sadraja. 7oimo da dinamike
sekvence$ na !rimer s!ortskih !rograma$ do#ijaju najve,i deo !rotoka.

39
7 telemedicinskim a!likacijama tre#a #iti o#azriv sa iz#orom varijante video kodera.
7koliko je a!likacija najvi'eg !rioriteta$ tada se ne savetuje statistiki multi!lekser. 7
takvim !rimenama se naje',e koristi !renos samo intrakodovanih slika. %ime u
sluaju naglih !romena u signalu$ na !rimer za vreme o!eracije ili slino$ a z#og
eventualno gru#o od#aene vremenske redundanse$ ne,e do,i do ne!rihvatljivog
o'te,enja slike.

)a*

)#*
5lika 3.1@. >rimer kom!resije slike" )a* #ez gu#itakaG )#* sa gu#icima.
7 zavisnosti od vrste suvi'nosti koja ,e se odstraniti kom!resijom$
razlikova,e se kom!resija sa i #ez gu#itaka. >ri rekostrukciji$ kom!resija koja je
o#avljena #ez gu#itaka$ daje sliku koja je istog sadraja i kvaliteta kao originalna$
slika 3.1@.a. 7 sluaju !rimene algoritama koji unose gu#itke$ rekonstrui'e se slika
koja je$ naje',e !rihvatljivog kvaliteta$ ali koja nije ista kao original$ slika 3.1@.#.
5im#olika !redstava kom!resije #ez i sa gu#icima !rikazana je na slici 3.11.
<e, je na!omenuto da se de&ini'e !rostorna i am!litudska rezolucija u slici. >rostorna
@@1@1@@1@11@
@@1@11@1@1@1
kom!rimovana &otogra&ija
+denti'ne slike
=om!resija .ekodovanje
@@@@1111@11@
1@1@1111@1@@
=om!rimovana &otogra&ija
Slike nisu identi'ne
=om!resija .ekodovanje
%(-(M(./0/N1

3?
rezolucija im!licitno iskazuje i !rostorne &rekvencije. .akle$ ako se !osmatra koliina
in&ormacija koja je sadrana u originalnom signalu$ konstatuje se da je ini entro!ija i
suvi'nost )#ilo kog ti!a*. (ntro!ija !redstavlja minimalni iznos in&ormacije !o
jednom #itu$ koji je neo!hodno zadrati kako #i se s!reila neodreenost u
rekonstruisanom signalu.

5lika 3.11. 5im#olika !redstava kom!resije #ez i sa gu#icima.
1ko #i se odstranila i kom!letna redundansa$ ostala #i dekorelisana
in&ormacija i !od ovim uslovom$ a sa stanovi'ta koliine in&ormacija$ imali #ismo sve
neo!hodno za jednoznanu rekonstrukciju originalnog signala. Ovakva kom!resija je
#ez gu#itaka.
1ko se$ meutim$ u kom!resiji odstrani koliina in&ormacija koja je ve,a od
one koja !okriva redundansu$ govorimo o kodovanju sa gu#icima.
>ored o!isanih naina kojima se uklanja redundansa$ neo!hodno je imati u
vidu i mogu,nost smanjenja rezolucije za hrominentne slike )luminentna se odmerava
uvek u !unoj rezoluciji*. %o se !ostie kori',enjem razliitih &ormata odmeravanja
hrominentnih kom!onenata. =ao 'to je o#ja'njeno$ kolor slika se u !renosu ili
arhiviranju !redstavlja !omo,u jedne luminentne I i dve hrominentne kom!onente
0r i 0#. /za senzora se do#ijaju 8;6 kom!onente. Formiranje I0r0# slika se
o#avlja iza #lokova sa osnovnim o#radama slike. >ri tome je mogu,e za dve
hrominentne slike zadrati istu rezoluciju kao i za luminentnu kom!onentu$ slika
3.1+.a. %ada kaemo da je u!otre#ljen &ormat odmeravanja 2"2"2$ jer na 2 luminentna
odmerka koristimo 2 0r i 2 0# odmerka. Na slici se uoava !okla!anje !ozicija
(ntro!ija
8edundansa
&rekvencija
Nivo signala
(ntro!ija
lossless
(ntro!ija
lossy

3D
hrominentnih !iksela )crveni i !lavi trougao* sa !ozicijama luminentnih !iksela koji
inae !rekrivaju sve !iksele slike. Ovako visoka rezolucija hrominentnih slika se
koristi samo u studijskim uslovima namenjenim H.%< !renosu$ ili u nekim drugim$
s!ecijalnim a!likacijama. =oliina !odataka koja se !ri tom do#ija je velika.
>okazalo se da je za standardnu televizijsku sliku i u studijskim uslovima
mogu,e smanjiti rezoluciju dveju hrominentnih kom!onenata. 5toga se hrominentne
kom!onente 0r i 0# odmeravaju dvostruko niom &rekvencijom !o horizontali$ dakle
sa dvostruko smanjenom rezolucijom u horizontalnom !ravcu$ slika 3.1+.#. 8ezultat
se svodi na to da se u ovim slikama !reskae svaki drugi !iksel$ odnosno kao da se
izostavlja !o jedna kolona !iksela. Ovaj &ormat odmeravanja se zove 2"+"+.

)a*

)#*

)c*

)d*
5lika 3.1+. Format odmeravanja kolor slika" )a* 2"2"2G )#* 2"+"+G )c* 2"1"1G )d* 2"+"@.
%(-(M(./0/N1

3B
8azvijaju,i ideju u'tede na hrominentnim kom!onentama$ istraivai su
!redloili uvoenje &ormata 2"1"1$ u kome se !reskau !o tri kolone !iksela u
hrominentnim kom!onentama$ slika 3.1+.c. .o#ijena je rezolucija 0r i 0#
kom!onenata koja je !o horizontali etiri !uta lo'ija nego za luminentnu sliku.
<ertikalna rezolucija je i dalje ne!romenjena. =oliina !odataka je znaajno
smanjena. Ovaj se &ormat koristio samo u nekim jednostavnim a!likacijama na -e(E
u.
>okazalo se$ meutim$ da je #olje uvesti novi &ormat odmeravanja kojim se
smanjenje rezolucije hrominentnih kom!onenata vr'i ravno!ravno u horizontalnom i
vertikalnom !ravcu. %ako je uveden &ormat 2"+"@ koji generi'e istu koliinu !odataka
kao i 2"1"1$ a !ri tome daje mnogo #olji su#jektivni kvalitet slike. Ovaj &ormat je #io
!redvien za multimedijalne a!likacije. =ako se kvalitet novih generacija kodera
znaajno !o!ravio uvoenjenjem inovativnih tehnikih re'enja$ tako je i &ormat 2"+"@
uveden u kodere namenjene krajnjem korisniku.
Na!omenimo da se ovde$ u svim &ormatima odmeravanja koji smanjuju
rezoluciju hrominentnih kom!onenata$ radi o !ododmeravanju hrominentnih
kom!onenata. Ono je i!ak dozvoljeno i to stoga 'to" sa jedne strane H<5 to
dozvoljava$ a sa druge strane se &iltriranjem s!reava !ojava !resavijenog o!sega.

3.+.+.1. :>(; .0% kom!resija
:>(; kom!resija je usvojena 1AA3. godine$ na osnovu iscr!nih istraivanja
!redvoenih :>(; Forumom ).oint "icture /xperts Group Forum* u kojem su !ored
istraivaa i zainteresovanih !roizvoaa o!reme uestvovale i naj!oznatije
&otogra&ske ku,e. 5tandard je usvojen !od nazivom :>(;$ ali mu se sada$ kada
!ostoji jo' jedna varijanta$ :>(; +@@@$ uo#iajeno dodaje oznaka .0% koja !otie od
skra,enice za diskretnu kosinusnu trans&ormaciju.
/nae kosinusnu trans&ormaciju u kontinualnom o#liku je$ jo' 1B++. godine$
!redloio .ean Baptiste .osep$ Fourier. Njena !raktina im!lementacija u
diskretnom o#liku je !oela krajem !ro'log veka. Ova trans&ormacija je realna$ 'to
znai da se izraunava u jednom izrazu )umesto u dva$ u sluaju FourierEove*$ te je
!roraun jednostavniji i kra,i.
/maju,i u vidu da o#radu slike ine vrlo zahtevne o!eracije i da je koliina
!odataka na koju se te o!eracije odnose veoma velika$ !redloeno je da se diskretna
kosinusna trans&ormacija izraunava na #lokovima od BKB !iksela. 7 vreme kada je
standard konci!iran #ilo je nemogu,e izvesti izraunavanje na celoj slici$ a da se !ri
tome ne #lokira raunar. <eliinom #loka su odreeni i !ojedini !arametri u izrazu
)3.+* u kojem se izraunava .0%"

3A
( )
( ) ( )
( )
( ) ( )
+
=

= =
1?
1 +
cos
1?
1 +
cos $
2
$
D
@
D
@
j l i k
j i 0
l & k &
l k 0
i j
1&2

)3.+*
0)i3j* i 0
1&2
)k3l*$ odgovaraju vrednostima !iksela i .0% koe&icijenata$ res!ektivno.
&)k*$ &)l* !redstavljaju normalizacione koe&icijente.
.akle$ s o#zirom da se radi o #lokovskoj trans&ormaciji$ sliku je !otre#no
!rvo izdeliti na #lokove$ a zatim na svaki od njih !rimeniti .0%$ slika 3.13. >o
!relasku u .0% domen se do#ija #lok od ?2 koe&icijenta. 5vaki od njih je
okarakterisan !arom !rostornih &rekvencija i odgovaraju,om am!litudom.

5lika 3.13. 6lokovska trans&ormacija u kom!resiji slike.
7oimo da se u trans&ormacionom domenu .0% koe&icijenti nalaze
ras!oreeni !rema slici 3.13. 7 gornjem levom uglu nalazi se koe&icijent kome su o#e
!rostorne &rekvencije jednake nuli$ 'to odgovara jednosmernoj kom!onenti. 1ko
govorimo o luminentnoj slici$ onda je na !oziciji )@$@* srednja vrednost sjajnosti
odgovaraju,eg #loka od BKB !iksela. =ako se udaljavamo od ove kom!onente$ u o#a
!ravca &rekvencija raste$ tako da se u donjem desnom uglu )na !oziciji oznaenoj
#rojem ?3* nalazi kom!onenta kojoj odgovara najvi'a &rekvencija. <isokim
!rostornim &rekvencijama u slici odgovaraju sitni detalji u slici.
=ao i u sluaju drugih realnih signala$ am!litudski s!ektar o!ada sa !orastom
&rekvencije$ !a se sa velikom verovatno,om moe oekivati da .0% kom!onente u
levom gornjem levom uglu odgovaraju maksimalnim energijama u odgovaraju,em
#loku$ odnosno da kom!onente u donjem desnom uglu nose najmanju energiju. %ako
gledano$ .0% trans&ormacijom su &ormirana dva klastera$ visoko i nisko energetskih
6lok od
BKB
!iksela
@ 1 + 3 M.. D
B 19
.
.
.
9? ?3
m
7
%rans&ormacioni
domen
>rostorni domen
%(-(M(./0/N1

2@
kom!onenata. 5ama trans&ormacija ne unosi kom!resiju$ !a ni gu#itke$ ali
o#ez#euje uslove za jednostavno od#acivanje manje znaajnih kom!onenata$ slika
3.12. 7 .0% #loku se uoava veliki #roj nula$ 'to je !ogodno ra
kodovanja.
5lika 3.12. >rimena diskretne kosinusne trans&ormacije na #lok od BKB !iksela.

)a*
5lika 3.19. .eo slike F-enaF sa istaknutim #lokovima od BKB !iksela"
)a* >rostorni domenG )#* Frekvencijski domen.
45 piksela
BA B
+ 3
@ 1
@ @
+ @
@ @
@ @
@ @
(-(M(./0/N1

kom!onenata. 5ama trans&ormacija ne unosi kom!resiju$ !a ni gu#itke$ ali
o#ez#euje uslove za jednostavno od#acivanje manje znaajnih kom!onenata$ slika
3.12. 7 .0% #loku se uoava veliki #roj nula$ 'to je !ogodno radi !rimene 8-0

. >rimena diskretne kosinusne trans&ormacije na #lok od BKB !iksela.

)#*
.eo slike F-enaF sa istaknutim #lokovima od BKB !iksela"
)a* >rostorni domenG )#* Frekvencijski domen.
B B 1 @ E1 1 @
3 @ @ @ @ @ @
1 @ 1 @ @ @ @
@ @ 1 @ @ @ @
@ @ 1 @ 1 @ @
@ E1 1 @ @ @ @
@ @ 1 @ @ @ @
@ @ @ @ @ @ @

>osmatrajmo realnu sliku 3.19.a$ na kojoj je deo slike F-enaF izdeljen
domenu na #lokove od BKB !iksela. 6lokovi u .0% domenu$ slika 3.19.#$ !okazuju
da se znaajne kom!onente nalaze u ve,ini sluajeva u gornjem levom uglu$
!ruaju,i osnovu za od#acivanje velikog #roja visoko&rekvencijskih kom!onenata.

)a*
)#*
.a #i se kom!rimovana slika arhivirala ili !renela
.0% #lokove !retvoriti u seriju #inarnih sim#ola. 5toga se !rimenjuje skeniranje.
>okazalo se da je$ imaju,i u vidu da se visokoenergetske kom!onente nalaze u levom
gornjem uglu i da se energija smanjuje
naje&ikasnije !rimeniti cikEcak skeniranje$ slika 3.1?.
uo#iajena struktura serije cikEcak skeniranih .0% koe&icijenata. .o#ija se nekoliko
duih nizova nula$ !ogodnih za 8-0 kodovanje. /za
u nizu$ se 'alje kodna re koja oznaava kraj #loka
na koji dekoder do!unjava nulama niz sve do ?3. !ozicije.
Nekoliko
.0% koe&icijenti
21
$ na kojoj je deo slike F-enaF izdeljen u !rostornom
od BKB !iksela. 6lokovi u .0% domenu$ slika 3.19.#$ !okazuju
nalaze u ve,ini sluajeva u gornjem levom uglu$
e velikog #roja visoko&rekvencijskih kom!onenata.

5lika 3.1?. 5keniranje .0% #loka"
)a* 0ikEcak skeniranje .0% koe&icijenata
)#* 8as!ored cikEcak skeniranih .0%
koe&icijenata i njihove am!litudske
vrednosti.

)#*
arhivirala ili !renela$ !otre#no je dvodimenzionalne
.0% #lokove !retvoriti u seriju #inarnih sim#ola. 5toga se !rimenjuje skeniranje.
>okazalo se da je$ imaju,i u vidu da se visokoenergetske kom!onente nalaze u levom
gornjem uglu i da se energija smanjuje idu,i du glavne dijagonale #loka$
cak skeniranje$ slika 3.1?. Na slici 3.1?.#. je !rikazana
cak skeniranih .0% koe&icijenata. .o#ija se nekoliko
duih nizova nula$ !ogodnih za 8-0 kodovanje. /za !oslednjeg nenultog koe&icijenta
u nizu$ se 'alje kodna re koja oznaava kraj #loka )(O6$ /nd o* Block*. %o je znak
na koji dekoder do!unjava nulama niz sve do ?3. !ozicije.
Nekoliko duih nizova nula
8ed .0% koe&icijenta
%(-(M(./0/N1

2+

5lika 3.1D. >rikaz :>(; .0% kodera.
Formatiranje
bloka i
makrobloka
DCT
Kvantizer Cik-cak Bafer RLC VLC
HVS
tabela
DC koef.
DPC
ko!ov.
H"ffman
tabela
Faktor
#kaliranja
$%
&%
'
&
%
-(
(
%
%
%
%
%
%
%
-&
)*B
$%
'
%
%
%
%
&
%
&% -( ( &
-
%
% % % %
%
% % %
%
%
%
% %
% %
%
% %
% %
%
% % % %
%
%
%
% % %
% %
%
%
%
%
%
%
% %
% %
% %
% %
%
%
%
%
(&
%+&%
%+'
%+&
&+-(
%+(
,+-&
)*B
4 3
2 1
6
5
8
7
Y Cb Cr
Makroblok 4:2:2
'-%
'-
%
%
%
%
&'
%
&&% -(% $( ('
-
%
% % % %
%
% % %
%
%
%
% %
%
% %
% %
% %
%
% % % %
%
%
%
% % %
% %
%
%
%
%
%
%
% %
% %
% %
% %
%
%
%
%

23
Na slici 3.1D. je !rikazana slika :>(; .0% kodera. 5vi #lokovi su ve,
o#ja'njeni$ a interesantno je !ratiti !romene koje svaki od njih izaziva u !ostu!ku
kom!resije.
Na!omenimo da je :>(; .0% #ila namenjena &otogra&ijama i da se !okazala
nee&ikasnom na slikama sa velikim homogenim strukturama. %akoe$ razvijen je
veliki #roj algoritama 'to samo uslonjava !rimenu ove kom!resije.
<arijanta ove kom!resije koja ne unosi gu#itke :>(; -5$ se koristi u
telemedicini. %akoe je !otre#no naglasiti da se M:>(; )Motion :>(;*$ kao niz
intrakodovanih slika koristio kao !rvi standard za !renos videa. =oriste,i znanja na
kojima se zasnivala kom!resija :>(; .0%$ a uvode,i interkodovane slike$ razvili su
se i standardi za kom!resiju video sekvenci. ;ovore,i o telemedicini$ tre#a naglasiti
da je varijanta M:>(; mnogo !rihvatljivija od M>(; )Motion "icture /xpert
Group$ standard donet od gru!e eks!erata za !okretnu sliku* varijanti$ jer moe
o#ez#editi #olji kvalitet i ouvanje detalja neo!hodnih u telemedicinskim
a!likacijama.

3.+.+.+. :>(; +@@@ kom!resija
:>(; &orum je radio na novom standardu$ imaju,i u vidu uoene nedostatke
:>(; zasnovane na .0% trans&ormaciji. Na#rojimo neke od njih"
>ri malim !rotocima is!od @.+9 #!!$ za greNEscale slike sa mnogo detalja
distorzija :>(; .0% !ostaje ne!rihvatljivaG
:>(; .0% ne omogu,ava o#e vrste kom!resije )sa i #ez gu#itaka* u jednom
streamEuG
:>(; ne moe da kom!rimuje ?2K?2= #ez !odele slike )tile*G
=oristi se vi'e ti!ova arhitekture dekodera. :>(; ima 22 o#lika$ od kojih su
mnogi s!eci&ini za a!likaciju i ve,ina dekodera ih ne !oznajeG
>renos u !risustvu 'uma" u :>(;Eu kvalitet se drastino !ogor'ava kada se
dese gre'ke )#lok arte&akta*G
=om!juterska gra&ika" :>(; .0% je o!timiziran za !rirodne slike i ima lo'e
!er&ormanse na kom!juterski generisanimG
:>(; nije do#ar na #inarnim slikama )kao 'to je tekst*.

7 vreme kada je standard usvojen )+@@@. godina*$ #ile su !oznate do#re strane
-a%elet trans&ormacija$ !ose#no u analizi nelinearnih signala. 5tandardi za
kom!resiju slike esto koriste neku od !oznatih trans&ormacija kako #i !ojednostavili
redukciju koliine !odataka u trans&ormacionom domenu )kada se naje',e od#acuju
kom!onente visokih &rekvencija$ kao one kojima odgovara mala energija* [>8(@D.
%(-(M(./0/N1

22
6a%elet trans&ormacija$ meutim$ iz osnovne &unkcije 7)t*$ majke Oavelet$ &ormira
&unkcije 7
a3(
)t* !rimenom o!eracija skaliranja i translacije"

=
a
( t
a
t
( a

1
* )
$
)3.3*
7 izrazu )3.3*$ a i ( de&ini'u o!eracije skaliranja i translacije$ res!ektivno. 5a
!orastom veliine a ostvaruje se kontrakcija$ a !ri smanjenju a$ dolazi do 'irenja
osnovnog talasnog signala. 7 zavisnosti od veliine ( osnovni -a%elet se translira
levo )ili desno* du vremenske ose.
=ontinualna -a%elet trans&ormacija &unkcije *)t* moe #iti izraena na slede,i
nain"
( ) ( ) dt t t * ( a F
( a -
* ) P $
$
+

= )3.2*
/nverzna -a%elet trans&ormacija
( ) dad(
a
( t
( a F
a
&
t *
-

=

+

+

$
1 1
* )
+
)3.9*
( )

d &
=
+
)3.?*
gde je ( ) FourierEova trans&ormacija &unkcije * )
@ $ 1
t .
.iskretna -a%elet trans&ormacija$ .Q%$ se de&ini'e !omo,u"
c
n m$
)* *Ra
+
m
dt n t t *
m
* + ) * ) )3.D*
3a razliku od FourierEove trans&ormacije$ Oavelet je lokalizovana i u vremenskom i u
&rekvencijskom domenu. %ime se moe analizirati originalni signal u vi'e
&rekvencijskih !odo!sega. .Q% se koristi za multirezolucionu analizu signala. 7 tu
svrhu se koriste niskoE&rekvencijski )lo--pass* i visokoE&rekvencijski )$ig$-pass*
&iltri. /zraunavanje -a%elet trans&ormacije se moe shvatiti kao konvolucija
odgovaraju,eg signala sa im!ulsnim odzivom &iltra. 5kaliraju,a &unkcija !redstavlja
NF &iltar$ a Oavelet trans&ormacija <F &iltar. 7koliko se !osmatrani signal !ro!usti
kroz NF &iltar granine &rekvencije koja je dvostruko manja od maksimalne
&rekvencije u s!ektru originalnog signala$ to se svodi na sluaj u kojem se signal
!osmatra sa dva !uta manjom rezolucijom. 5lina se !ostie <F &iltrom sa !ro!usnim
o!segom koji je dvostruko ui od s!ektra signala.

5 o#zirom da je sada s!ektar signala dvostruko ui$ dovoljno je da se u njemu zadri
svaki drugi odmerak$ tj. da se izvr'i !odomeravanje )
3.1B.
5lika 3.1B. >ododmeravanje originalnog signala
>omo,u g)n* se o#avlja <F$ a
5lika 3.1B. !rikazuje !ostu!ak kom!resije koji se zasniva na
>osle svakog &iltriranja )koje inae ograniava o!seg na !olovinu !rethodnog
o!sega*$ !rimenjuje se !ododmeravanje za &aktor dva. Na NF &iltriran signal )NF u
horizontalnom i NF u vertikalnom !ravcu*$ dalje se moe !rimeniti isti !o
tako u vi'e nivoa !osti,i kom!resija.
5lika 3.1A. =om!resija luminentne kom!onente slike -ena !ostignuta u tri nivoa.
3adrimo se na !rvom nivou kom!resije$ slika 3.1A.
arhiviranju ili u !renosu zadri samo slika iz NF
levom uglu*$ slika je kom!rimovana i ne moe se izvr'iti rekonstrukcija koja #i #ila
jednaka originalu.
1ko se$ meutim$ !renesu sve etiri slike u !rvom nivou kom!resije$ slika se
rekonstrui'e tako da u !ot!unosti odgovara originalu
manju koliinu !odataka nego originalna nekom!rimovana slika. %o znai da se$ u
ovom sluaju$ radi o kom!resiji #ez gu#itaka.
>rimenjuju,i isti !ostu!ak u vi'e nivoa$ !ostiu se ve,i indeksi kom!resije$ a
slika je$ svakako$ gru#lje kodovana.
29
5 o#zirom da je sada s!ektar signala dvostruko ui$ dovoljno je da se u njemu zadri
gi odmerak$ tj. da se izvr'i !odomeravanje )su(sampling* za &aktor +$ slika

5lika 3.1B. >ododmeravanje originalnog signala.
F$ a !omo,u h)n* NF &iltriranje.
kom!resije koji se zasniva na Oavelet trans&ormaciji.
>osle svakog &iltriranja )koje inae ograniava o!seg na !olovinu !rethodnog
o!sega*$ !rimenjuje se !ododmeravanje za &aktor dva. Na NF &iltriran signal )NF u
horizontalnom i NF u vertikalnom !ravcu*$ dalje se moe !rimeniti isti !ostu!ak i

5lika 3.1A. =om!resija luminentne kom!onente slike -ena !ostignuta u tri nivoa.
adrimo se na !rvom nivou kom!resije$ slika 3.1A. 7koliko se !ri
arhiviranju ili u !renosu zadri samo slika iz NFENF dela s!ektra )slika u gornjem
uglu*$ slika je kom!rimovana i ne moe se izvr'iti rekonstrukcija koja #i #ila
1ko se$ meutim$ !renesu sve etiri slike u !rvom nivou kom!resije$ slika se
rekonstrui'e tako da u !ot!unosti odgovara originalu. >renete slike !roizvode ne'to
manju koliinu !odataka nego originalna nekom!rimovana slika. %o znai da se$ u
ovom sluaju$ radi o kom!resiji #ez gu#itaka.
>rimenjuju,i isti !ostu!ak u vi'e nivoa$ !ostiu se ve,i indeksi kom!resije$ a
%(-(M(./0/N1

2?
Ono 'to je u :>(; +@@@ kom!resiji do#ro$ jeste 'to slika deluje !rirodnije i
nema #lok arte&akta.
5lika 3.+@. :>(; +@@@ kom!resija.
Na slici 3.+@ je !rikazana #lok 'ema :>(; +@@@
!ret!rocesira$ kada se !o!ravljaju njene karakteristike i ogra
>rimenjuje se diskretna -a%elet trans&ormacija$ a !o o#avljenoj kom!resiji vr'i
kvantizacija do#ijenih -a%elet koe&icijenata.
!rimenjuje se entro!ijsko )statistiko* kodovanje. >o kontroli ste!ena kom!resije$
&ormira se stream kojim je konano o!isana kom!rimovana slika.
5lika 3.+1. 5lika F-enaF" )a* sa oznaenim regionom od interesaG )#* sa razl
rezolucijama za celu sliku i za region od interesa.
Originalna
slika
>ret!rocesiranje
7reenje
:>(;+@@@
strima
!odataka
=om!rim.
slika
(-(M(./0/N1

Ono 'to je u :>(; +@@@ kom!resiji do#ro$ jeste 'to slika deluje !rirodnije i

:>(; +@@@ kom!resija.
Na slici 3.+@ je !rikazana #lok 'ema :>(; +@@@ kodera. Originalna slika se !rvo
cesira$ kada se !o!ravljaju njene karakteristike i ograniava s!ektar.
trans&ormacija$ a !o o#avljenoj kom!resiji vr'i
koe&icijenata. =ao i u ostalim kom!resijama
!rimenjuje se entro!ijsko )statistiko* kodovanje. >o kontroli ste!ena kom!resije$
kojim je konano o!isana kom!rimovana slika.

5lika 3.+1. 5lika F-enaF" )a* sa oznaenim regionom od interesaG )#* sa razliitim
rezolucijama za celu sliku i za region od interesa.
siranje
.iskretna
Qavelet
%rans&ormacija
=vantizacija
(ntro!ijsko
6lok
=odovanje
)(60*
=ontrola ste!ena
kom!resije

2D
7 :>(; +@@@ kom!resiji$ jedan od nesumnjivo korisnih rezultata !redstavlja
!ostojanje regiona od interesa )8O/$ Region o* +nterest*. Naime$ korisnik moe
oznaiti region od intresa$ slika 3.+1$ u kojem eli da se !ostigne znaajno #olja
rezolucija nego u ostatku slike. 3a telemedicinske a!likacije$ to !redstavlja veoma
!ogodnu !er&ormansu jer lekar moe de&inisati delove slike koji su vani za
!ostavljanje dijagnoze$ ili naznaiti deo koji eli da !rati u toku leenja !acijenta$ i
slino.
%re#a ista,i da telemedicinskim a!likacijama vi'e odgovara :>(; +@@@$ nego
:>(; .0% kom!resija jer je slika !rirodnija$ !ostie ve,u kom!resiju uz su#jektivno
#olji kvalitet. 5toga mnogi standardi sadre odrednicu vezanu za :>(; +@@@.
1ko se govori o !okretnoj slici$ telemedicinske a!likacije su takoe zahtevne i
koriste M:>(; +@@@ )Motion :>(; +@@@* varijantu. / ovde se$ kao i u svakoj motion
:>(; varijanti$ !rimenjuje samo intrakodovanje. <remenska redundansa se$ !ri tome$
ne razmatra. >remda !ostoji veliki #roj algoritama za kom!resiju video sadraja$
istaknimo da se u telemedicini$ tamo gde je !otre#no garantovati kvalitet$ koriste
u!ravo intrakodovani za!isi )varijante M:>(;*.
Navedimo neke vane karakteristike :>(; +@@@"
/zvorna slika se dekom!onuje u veliki #roj kom!onenata )do +9?*.
=om!onente slike )lumI$0#$0r* se )o!ciono* dekom!onuju u !ravougaone
!loe )tile*. >loa je osnovna jedinica originalne i rekonstruisane slike.
Na svaku S!louT se !rimenjuje -a%elet trans&ormacija. >loa se
dekom!onuje u razliite rezolucione nivoe.
.ekom!ozicioni nivoi se sastoje od !odo!sega koe&icijenata koji o!isuju
&rekvencijske karakteristike lokalne !ovr'ine !loe$ a ne cele slike.
>odo!seni koe&icijenti se kvantuju i unose u stream koji o!isuje
kom!rimovanu sliku.
6it ravni koe&icijenata )#iti jednake vanosti od M56 do -56 nivoa* se
entro!ijski koduju unutar #loka.
=odovanje se moe izvr'iti tako da unutar regiona od interesa )Region o*
+nterest$ 8O/* #ude vi'eg kvaliteta nego u !ozadini.
.odaju se markeri #it streamEu da omogu,ili ot!ornost na gre'ke )error
resilience*.
=odovani stream ima main $eader )zaglavlje slike koje nosi najvanije
in&ormacije o strukturi slike* na !oetku i o!isuje originalnu sliku$ razliite
dekom!ozicije i stilove kodovanja$ sa ciljem lociranja$ izdvajanja$
dekodovanja i rekonstrukcije slike sa eljenom rezolucijom.
Najzad$ imaju,i u vidu znaaj :>(; standarda za telemedicinske !rimene$ do#ro je
vr'iti !oreenje .0% i Oavelet zasnovane kom!resije$ slika 3.++.
%(-(M(./0/N1

2B
)a*
)#*
Na slici 3.++. su$ radi !oreenja$ !rikazane :>(; .0% i :>(; +@@@ kodovane
slike. 7oava se !rednost kom!resije :>(; +@@@ )zasnovane na
trans&ormaciji* ak i !ri znatno manjoj koliini !odataka$ !roizvedenoj u kom!resiji.
Najzad$ na!omenimo da !ostoji varijanta :>(; +@@@$ koja je namenjena
interaktivnom radu medicinskog oso#lja :>/>
omogu,ava da se interaktivno oznaavaju regioni od interesa$ i
arhiviraju$ samo delovi slike koje lekar !rocen
neo!hodno je o#ez#editi s!ecijalnu arhitekturu kodera. %re#a imati u vidu da
renderovanje materijala )!ovezivanje vi'e snimaka* moe takoe da dugo traje.
standard u!ravo u!ro',ava sve ove !ostu!ke smanjuju,i kol
!renosi$ o#rauje ili arhivira. :>/> je i deo ./0OM standarda.

(-(M(./0/N1

5lika 3.++. >oreenje :>(; kom!resija.
a. Originalna slika veliine ADA k6G

#. :>(; +@@@ kodovana slika
veliine 1.B3 k6G

c. :>(; .0% kodovana slika
veliine ?.+1 k6G
)c*
Na slici 3.++. su$ radi !oreenja$ !rikazane :>(; .0% i :>(; +@@@ kodovane
slike. 7oava se !rednost kom!resije :>(; +@@@ )zasnovane na -a%elet
ciji* ak i !ri znatno manjoj koliini !odataka$ !roizvedenoj u kom!resiji.
oji varijanta :>(; +@@@$ koja je namenjena
interaktivnom radu medicinskog oso#lja :>/> ):>(; +@@@ +nteracti%e "rotocol*. Ona
naavaju regioni od interesa$ i da se 'alju$ odnosno
arhiviraju$ samo delovi slike koje lekar !roceni kao #itne. .a #i se ovo realizovalo$
neo!hodno je o#ez#editi s!ecijalnu arhitekturu kodera. %re#a imati u vidu da
renderovanje materijala )!ovezivanje vi'e snimaka* moe takoe da dugo traje. :>/>
o',ava sve ove !ostu!ke smanjuju,i koliinu in&ormacija koja se
!renosi$ o#rauje ili arhivira. :>/> je i deo ./0OM standarda.

2A

5lika 3.+3. :>/> arhitektura.
:>/> je klijent4server streaming !rotokol koji o#ez#euje interaktivnu !oruku :>(;
+@@@ kom!rimovanih sadraja. Ovim se omogu,ava i !retraivanje veoma velikih
slika )od 1;!iKelEa i vi'e*. Ovo je mogu,e jer se samo mali delovi slika streamEuju i
'alju klijentu sa servera.

3.3. </.(O 7 %(-(M(./0/N/
7 !oglavlju 3.+.+. su o#ja'njeni !rinci!i na kojima se zasniva kom!resija
slika. Na!omenimo da$ u sluaju !okretnih slika$ !ostoje sve etiri vrste redundanse.
.akle$ !ored !rostorne$ statistike i !sihovizuelne$ !ostoji i vremenska. 5toga se u
ovom sluaju !rimenjuje"
1. +ntra*rame kodovanje kojim se kom!rimuje sadraj re&erentne slike$
nazovimo je F/F *rame. Ova slika se koristi u svim daljim izraunavanjima.
=oliina !odataka unutar intra&rame kodovane slike je znaajno ve,a nego
kod slika do#ijenih !redikcijom.
+. +nter*rame kodovanje se moe vr'iti
direktnom !redikcijom$ kada do#ijamo !rediktivne slike F>F$ i
#idirekcionom !redikcijom$ kada se &ormira slika F6F.
>rediktivne slike F>F i F6F$ zasnivaju se na ideji da su !ikseli sa istom koordinatom u
dva susedna &rameEa sa velikom verovatno,om jednaki.
=ao 'to se vidi slika F>F se$ !ored slike F/F$ moe koristiti kao re&erentna$
odnosno na osnovu nje se mogu vr'iti izraunavanja i narednih slika F>F ti!a i
narednih$ kao i onih is!red 6 ti!a.

File ili
stream
:>/> server
:>/> klijent
&ac$e
model
1!likacija
&ac$e
klijenta
.ekoder
rendering
:>/> stream i $eader E i odgovora
3ahtevani !rozor
:>(; +@@@
status
!rozor
!rozor
!rozor
%(-(M(./0/N1

9@

)a*

)#*
5lika 3.+2. )a* Formiranje slike sa !redikcijom una!redG )#* Formiranje #idirekciono
!rediktovane slike.
Na slici 3.+2. je !rikazan nain &ormiranja !rediktivnih i #idirekciono
!rediktivnih slika. Osnovno je da se izraunava vektor !okreta za one delove slike
koji su u narednom &rameEu doiveli !omeraj. Naglasimo da su !omereni o#jekti u
videu$ u novim &rameEovima ostavili nekom!rimovan sadraj$ jer ih je u !rethodnoj
slici sakrivao o#jekat. Na slici 3.+2.#$ vidimo da se u #idirekcionoj slici vektor
!okreta izraunava na osnovu dve$ !rethodne i naredne$ slike.
.a #i se uoio !omeraj$ neohodno je izvr'iti !retraivanje sadraja slika$ a
unutar o#lasti !retraivanja koja je de&inisana !rimenjenim standardom. <eliina
o#lasti !retraivanja ne tre#a da #ude mala$ jer #i time #ili iskljueni svi ve,i
!omeraji$ odnosno to nije do#ro za #rze !okrete. 5a druge strane$ velika o#last
!retraivanja #i us!oravala kodovanje i ne!otre#no zauzima raunarske resurse.
Prethodni ram (n)
Sadanji ram (n+1)
nepokrivena povrina
Prediktivni (P) ram=
Prethodni ram sadanji ram +
vektor pokreta
Prethodni ram (n-1)
Sadanji ram (n)
Budui ram (n+1)
Bidirekcioni (B) ram= Prethodni ram budui ram + bidirekcioni vektor kretanja

1lgoritmi !o kojima se vr'i !retraivanje su
kom!resiju$ mogli slo#odno$ od strane !roizvoaa o!reme
najnovijim standardima$ kao 'to su H.+?2 i H.+?9 )koji je konci!iran i
usvajanje oekuje*$ vektori !okreta se odreuju !o !ravcima koji se de&ini'u
odgovaraju,im standardom.
Na!omenimo da se vektori !okreta izraunavaju uvek iz luminentne
kom!onente$ jer je ona odmeravana u !unoj rezoluciji.
.a #i se istaklo za'to standardi za kom!resiju videa koji ura
redundansu nisu !ogodni za telemedicinu$ koristi,emo !rimer arte&akta nastalog !ri
!ogre'nom odreivanju vektora !okreta$ slika 3.+?.

1 2
3
Referentni ram
ovrina u kojoj se vri pretraivanje
91
1lgoritmi !o kojima se vr'i !retraivanje su$ u !rvim standardima za
mogli slo#odno$ od strane !roizvoaa o!reme$ da se uvode. 7
najnovijim standardima$ kao 'to su H.+?2 i H.+?9 )koji je konci!iran i ije se
usvajanje oekuje*$ vektori !okreta se odreuju !o !ravcima koji se de&ini'u
a se vektori !okreta izraunavaju uvek iz luminentne
kom!onente$ jer je ona odmeravana u !unoj rezoluciji.

5lika 3.+9. >retraivanje slika i
odreivanje identinih sadraja.
1. >oetna !ozicija #loka u
!retraivanju
+. 6lok koji najvi'e odgovara du KEose
3. 6lok koji najvi'e odgovara du zEose
2. >ozicija #loka u ciljnom ramu sa
vektorom kretanja

.a #i se istaklo za'to standardi za kom!resiju videa koji uraunavaju i vremensku
nisu !ogodni za telemedicinu$ koristi,emo !rimer arte&akta nastalog !ri
gre'nom odreivanju vektora !okreta$ slika 3.+?.

5lika 3.+?. 1rte&akti M>(; kom!resije
!ri !ogre'no izraunatim vektorima
!okreta )M< E motion %ector*.
%(-(M(./0/N1

9+
7 telemedicinskim a!likacijama u kojima se !renosi vana in&ormacija vezana
za hitne intervencije i stanje !acijenta$ odnosno in&ormacija koja ukazuje na !rirodu
#olesti !acijenta$ oigledno nije !ogodno koristiti inter*rame kodovanje$ jer #i se
mogao izgu#iti neki vaan detalj. 7 klasinim a!likacijama$ na !rimer u monitoringu
!okretnih !acijenata$ u kojima nije !otre#no !reneti tako &ine i !recizne detalje$
standardne televizijske kom!resije su do#ro do'le.
%ri ti!a slika )/$ > i 6* se naje',e organizuju u gru!e );O>$ Group o*
"ictures* koje mogu #iti razliitog sastava i ras!oreda$ slika 3.+D. Nizovi gru!a slika
&ormiraju video sekvence. 5vaka od struktura M>(; &ormata" #lok$ makro#lok$ slice$
slika )*rame*$ ;O> ima so!stveno zaglavlje )header* u kojem se de&ini'u !arametri
vani za o!is te strukture. >odaci iz zaglavlja$ kao i !odaci koji o!isuju
kom!rimovani sadraj$ sme'taju se u stream )kontinuirani !renos !odataka unutar
!aketa* i u tom o#liku !renose$ odnosno arhiviraju.

5lika 3.+D. ;ru!a slika" )a* 5like sa direktnom i #idirekcionom !redikcijomG
)#* 8e&erentne slike u ;O>Eu.
1ko razmotrimo standarde za kom!resiju video signala$ %a#ela 3.+$ uoavamo da se
veliki deo njih nalazi u kategoriji vrlo skromnih !o kvalitetu$ dakle ne #i se mogli
u#rojati u one koji zadovoljavaju stroge telemedicinske zakone. %elevizijski standardi
H.+?+ )M>(;E+*$ H.+?2 )M>(;E2 !.1@* i H.+?9 )koji je ve, konci!iran i samo se
eka njegovo usvajanje*$ mogu da o#ez#ede vrlo visok kvalitet kom!rimovanog
sadraja.
/ !ored toga$ za a!likacije u telemedicini u kojima je !ouzdanost !renosa
veoma vaan element$ i dalje se !re!oruuje kom!resija Motion :>(; +@@@. 8azlozi
su #rojni"
Ne koristi se estimacija !okreta )u kojoj #i se moglo desiti da se neki deo slike
zamagli*$
Nema #lok e&ekta )kom!resija je -a%elet ti!a*$
5amo M:>(; +@@@ !odrava interaktivan rad lekara$ 'to je moda i
najvanija !rednost u ovom trenutku.
/ 6 6 > 6 6 > 6 6 > 6 6 /
vreme
.irektna !redikcija
6iEdirekciona !redikcija
/ 6 6 > 6 6 > 6 6 > 6 6 /
vreme
8e&erentne )anchor* slike

93
%a#ela 3.+. >oreenje video standarda.
5tandard 0ilj >rotok <ideo &ormat >er&ormanse
H.+?1 <ideokon&erencija$
>renos !o /5.N vezama$
Nizak kvalitet videa
> K ?2 [k#!s] 0/F )39+K+BB !iksela*
L0/F )1D?K122 !iksela*
Fhead and shouldersF sekvence
6lokovska kom!resija
.0% trans&ormacija
H.+?+ =
M>(;E+
=om!resija za 5.%<$ H.%< i
.<.$
<isok kvalitet video signala
5.%< +E2 [M#!s]$
H.%< od 1.9 do 1@
[M#!s].
Formati do 1?3B2K1?3B2
!iksela$ 3@4+9 slika u sekundi.
.0% trans&ormacija
H.+?3
H.+?3U
H.+?3UU
>renos videa 3; sistemima
/s!od ?2 [k#!s] 0/F )39+K+BB !iksela*
L0/F )1D?K122 !iksela*
Fhead and shouldersF sekvence
.0%
M>(;E2
!.+
Multimedijalni standard Niski !rotoci Nema ogranienja
.0%
H.+?2 =
M>(;E2
!.1@
%elevizijski standard
<isok kvalitet videa
+E3 !uta manji !rotok za isti
!erce!tualni kvalitet videa
kao u M>(;E+
Formati do 1?3B2K1?3B2
!iksela$ 3@4+9 slika u sekundi.
aritmetiko kodovanje
.irac
)660*
%elevizijski standard
>rotok slian H.+?2 Formati do 1?3B2K1?3B2
!iksela$ 3@4+9 slika usekundi.
Qavelet trans&ormacija
H.+?9P
uskoro
%< )5.%<$ H.%<$ 7H.%<*
+ !uta manji !rotok za isti
!erce!tualni kvalitet videa
kao u H.+?2$ 39[M#!s]
1?KH.%<$ 1udio ++.+

aritmetiko kodovanje
%(-(M(./0/N1

92
Najvanije standarde za kom!resiju video signala donose organizacije /%7
)Meunarodna unija za telekomunikacije* i /5O )Meunarodna organizacija za
standarde*$ a na !redlog M>(; Foruma. 7 izuzetnim sluajevima$ kada se radi o
kom!resiji televizijskog signala$ kao vrlo vanog i sloenog$ /%7 i /5O &ormiraju
zajedniku radnu gru!u <0(; )Video &oding /xpert Group E ;ru!a eks!erata za
video kodovanje* i tada donose zajedniki standard. %o se desilo dva !uta$ !ri
dono'enju H.+?+ )M>(;E+* i H.+?2 )M>(;E2 !.1@*.

5lika 3.+B. >regled standarda za kom!resiju video signala.
Na!omenimo da se !aralelno sa gore navedenim komercijalnim standardima$
dugi niz godina istrauju metode !o#olj'anja !rikaza i arhiviranja veoma zahtevnih
!atolo'kih slika$ kao i !ouzdanog videa. 7 isto vreme$ neohodno je razviti
so&isticirane metode za o#eleavanje i !retraivanje medicinskih video sekvenci.

3.2. >8(NO5 17./O 51.8V1:1 7 %(-(M(./0/N5=/M 5(8</5/M1
3a razliku od slika i video sadraja koji su esti signali u telemedicini$ audio
se javlja vrlo retko i to u nekim s!eci&inim metodama monitoringa stanja !acijenta.
Fonokardiogrami su svakako !rvi re!rezent audio signala. Njegovom analizom je
mogu,e izdvojiti elemente vane u dijagnosticiranju kardiolo'ih o#oljenja.
%re#a$ meutim$ ista,i da audio signal$ sam za se#e !redstavlja vaan signal u
komunikaciji !acijenata i medicinskog oso#lja. 5 o#zirom da se !rate,i video ili
mirna slika kom!rimuju$ !otre#no je de&inisati vrste suvi'nosti koje !ostoje u audio
sekvencama$ kako #i se i u njima redukovao sadraj.

1!" 1!# 1!! 1$ 1% 1" 1# 1! %$$$ %$$% %$$"
&P'(-1
&P'(
Standards
&P'(-"
1!" 1!# 1!! 1$ 1% 1" 1# 1! %$$$ %$$% %$$"
)*%#%
&P'(-%
+,--, . &P'(
Standards
1!" 1!# 1!! 1$ 1% 1" 1# 1! %$$$ %$$% %$$"
+,--,
Standards
)*%#1 )*%#/ )*%#/+ )*%#/++
)*%#" 012
&P'(-" v*1$

99
3.2.1. =arakteristika ljudskog auditornog sistema
H15 )Human 8uditory System$ ljudski auditorni sistem* je dugi niz godina
!redmet teorijskih i em!irijskih istraivanja mnogih naunika. >ostoji veliki #roj ve,
!rouenih karakteristika koje o!isuju !er&ormanse ula sluha i govora. Ovde ,e #iti
navedene samo one koje direktno utiu na kom!resiju audio signala$ kao 'to su"
Wujno !odruje uva na &rekvencijskoj skali odgovara o!segu 1?Hz do 1?kHz.
>rag ujnosti !redstavlja krivu koja oznaava minimalni nivo zvuka !ri kome
!roseno ljudsko uvo !oinje da uje. .akle$ svi zvuci iji se nivo nalazi
is!od ove krive$ mogu se od#aciti jer ,e #iti maskirani !ragom ujnosti$ slika
3.+A.
>ostoje zvuci ije am!litude mogu #iti i izuzetno visoke$ a koje uvo ne,e
registrovati. 7vo reaguje na energiju$ !a je za ose,aj zvuka neo!hodno da on
!oseduje Frelativno dugoF trajanje. %o znai da kratkotrajni zvuni im!ulsi
uo#iajeno ne mogu #iti registrovani. O#ja'njenje za o!isanu !ojavu lei u
karakteristici #azilarne mem#rane )mem#rane koja se nalazi unutar !uastog
tela u unutra'njem uvu*$ a kojoj tre#a neko veme da us!ostavi mehanike
oscilacije [M/:11.
7 elektroakustikom ureaju ne tre#a dozvoliti !ojavu zvukova velikih
am!lituda$ ak i ako ih uvo ne uje. 8azlog za to je 'to velike am!litude mogu
za,i u nelinearne o#lasti ureaja$ kada uo#iajeno #ivaju ograniene !o
am!litudi. O!isanom !rocesu odgovara &ormiranje sloeno!eriodinog signala
koga !rati veliki #roj harmonika. 3a !osledicu$ javljaju se zvuci koji u
originalnom signalu ne !ostoje E harmonijska izo#lienja.
Maskiranje !redstavlja !ojavu !ri kojoj uvo u !risustvu sloenog zvuka nije u
mogu,nosti da registruje neki zvuni nadraaj jer se u kratkom vremenskom
razmaku )!re ili !osle njega* !ojavio drugi zvuk. .akle$ jedan zvuk je
maskiran !ojavom drugog. >ojavu tre#a !osmatrati sa stanovi'ta grae
#azilarne mem#rane$ kao i !rostiranja in&ormacija du neurona do kore
velikog mozga.
8azlikuje se"
1. Frekvencijsko maskiranje$ kada maskiraju,i zvuk maskira nadraaje koji
su na &rekvencijskoj skali u njegovoj$ ili u okolini njegovih harmonika$
slika 3.+A.
+. <remensko maskiranje$ kada je maskirani zvuk"
a* ne!osredno is!red )ne vi'e od 1@@ms*$ 'to odgovara maskiranju
unazad$ ili
#* ne!osredno iza maskiraju,eg zvuka$ kada govorimo o maskiranju
una!red.
%(-(M(./0/N1

9?
7o#iajeno se !ojava sla#ih i snanih !o#uda u ljudskim ulima o#ja'njava !ojavom
reih i e',ih im!ulsa$ res!ektivno$ koji se !rostiru kroz ljudske nerve do kore
velikog mozga. Westo ove im!ulse !oredimo sa F&rekvencijski modulisanimF
signalima. .akle$ !ored #azilarne mem#rane$ i !rostiranje signala kroz nerve utie na
!ojavu maskiranja.

5lika 3.+A. <i'estruko maskiranje audio signala na &rekvencijskoj skali.
7 svakom sluaju ljudsko ulo !rati !ojava vi'estrukog maskiranja. Maskirani
zvuci se svakako ne uju$ 'to znai da su redundantni i da ih$ !ri kom!resiji$
arhiviranju$ odnosno !renosu$ tre#a od#aciti.
Na!omenimo da su ovde navedene samo najznaajnije !ojave koje tre#a imati
u vidu !ri kom!resiji audio signala.
/maju,i u vidu vi'estruko maskiranje$ zakljuujemo da je !rvo !otre#no
od#aciti gru#u suvi'nost !omo,u !raga ujnosti$ a zatim od#acivati one zvuke koji su
maskirani na vremenskoj ili &rekvencijskoj skali. 7 tu svrhu se o!seg &rekvencija iz
ujnog o!sega uva !odeli na !odo!sege. 3atim se radi s!ektralna analiza audio
signala$ slika 3.3@.
7o#iajeno se koriste !odo!sezi irine 9@@Hz. 7nutar svakog od !odo!sega
radi se analiza zvunih nadraaja i od#acuju se oni koji ,e iz #ilo kog razloga #iti
maskirani.

&askirajui 3vuk
Pra4 maskiranja
Pra4 5ujnosti
&askirani 3vuci
6vu5ni pritisak (dB)
7$
$
1
8(k)3)

9D
)a*
)#*
5lika 3.3@. )a* 5!ektralna analiza audio signalaG )#* >odo!seno kodovanje audio
signala.
7 svakom od !odo!sega se$ u zavisnosti od !risutnih nadraaja koji ne,e #iti
od#aeni$ vr'i dinamika dodela #roja #ita koji ,e se koristiti za o!isivanje
kom!rimovanog sadraja. .akle$ na osnovu modela ljudskog auditornog sistema$ kao
i sadraja zvuka !o !ojedinim !odo!sezima$ svaki od !odo!sega do#ija izvestan #roj
#ita kojim se koduje neod#aeni audio sadraj.
Od#acivanjem redundanse$ audio se !renosi e&ikasno i dovoljno kvalitetno
tako da se u usavr'enim kom!resionim algoritmima$ !erce!tualno !ostie do#ar
kvalitet zvuka !ri maloj koliini #ita. 8ezultat je mnogo #olji u !oreenju sa !rvim
kom!resionim standardima kada je i neo!hodan !rotok za !renos audio sadraja #io
zaajno ve,i. Moe se zakljuiti da je !o#olj'anje !ostignuto zahvaljuju,i uvoenju
novih$ veoma e&ikasnih modela ljudskog auditornog sistema.
:o' jednom tre#a ista,i da se u telemedicinskim a!likacijama audio signal
!reteno javlja kao !osledica komunikacije izmeu !acijenta i medicinskog oso#lja i
da takav audio ne !odlee strogim kriterijumima kvaliteta$ kao 'to je to sluaj sa
slikom i videom. %o je razlog z#og kojeg je kom!resija audio signala o#ja'njena vrlo
gru#o. 5vako uvoenje sloenih teorija u ovom sluaju #i #ilo ne!otre#no i
kontra!roduktivno.

&rekvencija
5!ektralna analiza audio signala
5!ektralna analiza audio signala
&rekvencija
%(-(M(./0/N1

9B
5ignali koji se javljaju u telemedicinskim a!likacijama !o !rirodi mogu #iti
veoma sloeni. 7 zavisnosti od njihove namene$ odravanje komunikacije )kao u
sluaju audio signala* ili !rikaza stvarnog stanja !acijenta u nekoj od !odo#lasti
telemedicine$ o#radi tih signala ,e se !osvetiti manja ili ve,a !anja. Neki od
telemedicinskih signala se generi'u s!eci&inim akvizacionim ureajima i za njih se
zahteva esto sloena o#rada$ sa ciljem isticanja delova koji su znaajni za dono'enje
dijagnoze$ za monitoring ili !ra,enje !romena #olesti.

-/%(81%781

[10%@A 5cott %. 1cton$ Nilanjan 8aN$ Biomedical +mage 8nalysis9
Segmentation$ Morgan X 0laN!ool$ +@@A$ /56N" ADB19AB+A@+@+
[61N@@ /saac 6ankman$ ed.$ Hand(ook o* Medical +maging "rocessing and
8nalysis$ 1cademic >ress$ +@@@$ /56N @E1+E@DDDA@EB
[6/01@ 7. 6ick$ F. .iekmann )(ds.*$ 1igital Mammograp$y$ 5!ringerE
<erlag 6erlin Heidel#erg +@1@$ /56N ADBE3E92@EDB22AE2.
[.:1@@ N. Yaja$ 6. 8eljin$ >. =osti,$ /. 8eljin$ S%elemonitoring in cardiologN
Z (0; transmission #N mo#ile !honeT$ 8nnals o* t$e 8cademy o*
Studenica$ Novi 5ad$ Iugoslavia$ <ol. 2$ !!. ?3E??$ +@@@.
[([1@A %hemis >. (Karchos$ 1thanasios >a!ado!oulos$ .imitrios /. Fotiadis$
Hand(ook o* Researc$ on 8d%anced 2ec$ni:ues in 1iagnostic
+maging and Biomedical 8pplications$ /;/ ;lo#al$ +@@A$ /56N ADBE
1E?@9??E312E+
[FON11 6ernard Fong$ 1.0.M. Fong$ 0.=. -i$ 2elemedicine tec$nologies 9
in*ormation tec$nologies in medicine and tele$ealt$$ :ohn QileN X
5ons$ +@11$ /56N ADBE@E2D@ED29?AE2.
[-(H@3 %homas M. -ehmann$ Mark O. ;\ld$ 0hristian %hies$ 6enedikt
Fischer$ .aniel =eNsers$ Michael =ohnen$ Henning 5chu#ert$
6erthold 6. Qein$ F0ontentE#ased image retrieval in medical
a!!lications &or !icture archiving and communication sNstemsF$
"roc. S"+/ ;<333 Medical +maging =<<39 "8&S and +ntegrated
Medical +n*ormation Systems9 1esign and /%aluation$ 1@A )MaN +@$
+@@3*G doi"1@.111D41+.2B1A2+

9A
[M/:11 Miomir Miji,$ 8udio Sistemi3 1kademska misao$ +@11$ /56N ADBE
B?ED2??E2@3E+.
[M7.@3 =aren M. MudrN$ 8o#ert >lonseN$ :ose!h .. 6ronzino$ eds.$
Biomedical +maging$ 080 >ress$ +@@3$ /56N @EB2A3E1B1@E?
[N1/@B 1mine Na]tE1li$ 0hristine 0avaroEM^nard$ &ompression o*
Biomedical +mages and Signals$ :ohn QileN X 5ons$ +@@B$ /56N"
ADBE1EB2B+1E@+BEB
[O;/@B Marek 8. Ogiela$ 8Nszard %adeusieOicz$ Modern &omputational
+ntelligence Met$ods *or t$e +nterpretation o* Medical +mages$
5!ringerE<erlag 6erlin Heidel#erg$ +@@B$ /56N ADBE3E92@ED93AAE9
[>8(@D 6ernhard >reim$ .irk 6artz$ Visuali)ation in Medicine - 2$eory3
8lgorit$ms3 and 8pplications$ (lsevier$ +@@D$ /56N" ADBE@E1+E
3D@9A?EA
[81=@@ /.8akocevic$ 6. 8eljin$ /. 8eljin$ F%he image authenticitN
con&irmation #N modi&Ning s!ectral com!onentsF$ "roc. on
/lectrotec$nical &on*erence M/#/&>? =<<<. @<t$ Mediterranean
=3 +@@@$ !!. 2A2E2AD.
[8(-@? /.8eljin$ 1.5amovi,$ 6. 8eljin$ _H.+?241<0 video com!ressed
traces" Multi&ractal and &ractal analNsisT$ /AR8S+" .ournal on
8pplied Signal "rocessing B Special +ssue on 8d%anced Video
2ec$nologies and 8pplications *or H.=45C8V& and Beyond$ <ol.
+@@?$ /. D9+1D$ !!. 1E13$ :une +@@?.
[50H@A ;erald 5chae&er$ 1#oul (lla Hassanien$ :ianmin :iang$
&omputational +ntelligence in Medical +maging 2ec$ni:ues and
8pplications$ %aNlor X Francis ;rou!$ --0$ +@@A$ /56N ADBE1E
2+@@E?@9AE1
[50O@9 5cott %. 1cton and Nilanjan 8aN$ Biomedical +mage 8nalysis9
2racking3 Morgan D &laypool$ +@@9$ /56N" 1E9AB+A@E1BE9
[5(M@2 :ohn -. 5emmloO$ Biosignal and Biomedical +mage "rocessing -
Matla(-Based 8pplication$ Marcel .ekker$ +@@2$ /56N" @EB+2DE
2B@3E2
[5(M@9 :ohn -. 5emmloO$ &ircuits3 Systems3 and Signals *or Bioengineers9
8 Matla(-Based +ntroduction$ (lsevier$ +@@9$ /56N" @E1+E@BEB2A3E3
[57(@A >aul 5uetens$ Fundamentals o* Medical +maging$ 5econd ed. >.
5uetens +@@A$ /56NE13 ADBE@E9+1E91A19E1.
%(-(M(./0/N1

?@

[%1<@A :o`o Manuel 8.5. %avares$ 8.M. Natal :orge$ eds$ 8d%ances in
&omputational Vision and Medical +mage "rocessing$ 5!ringer
5cience U6usiness Media 6.<.$ +@@A$ /56N" ADBE1E2@+@EA@B9E1
[31:@D ;. 3aji,$ N. =oji,$ <. 8adosavljevi,$ M. 8udinac$ 5. 8udinac$ Nikola
8eljin$ /. 8eljin$ 6. 8eljin$ S1ccelerating o& /mage 8etrieval in 06/8
5Nstem Oith 8elevance Feed#ackT$ /AR8S+" .ournal on 8d%ances
in Signal "rocessing$ <olume +@@D )+@@D*$ 1rticle /. ?+?DB$ 13 !.
htt!"44OOO.hindaOi.com"B@4getarticle.as!KJdoiR1@.11994+@@D4?+?DB
[31:@B 3ajeganovicE/vancic$ M.$ 8eljin$ /.5.$ 8eljin$ 6...$ F<ideo
multicoder Oith neural netOork controlF$ ?/AR/# =<<E
"roceedings3 Ft$ Symposium on ?eural ?et-ork 8pplications in
/lectrical /ngineering$ art. no. 2?B9?@A$ !!. 1BDE1A1$ /56N" ADBE
12+22+A@2E+$ doi" 1@.11@A4N(78(-.+@@B.2?B9?@A.
4. Standard za digitalnu sliku i komunikacije u medicini - DICOM

61

4. Standard za digitalnu sliku i
komunikacije u medicini - DICOM

U okviru gloalnog !enomena koji "redstavlja in!ormaciono dru#tvo javila
se "otrea za standardizacijom u komunikaciji koja "odr$ava medicinske
in!ormacije. Standardizacija mo$e doneti ogromne "rednosti. %jenim
"romovisanjem i "rimenom razre#ili i se novonastali izazovi rzog razvoja
in!ormacioni& sistema u zdravstvenim ustanovama. Domen medicinski& slika i
"rate'i& medicinski& "odataka "redstavlja zna(ajan deo tog razvoja koji je veoma
za&tevan. Im"lementacija telemedicinski& sistema u cilju kona(nog
dijagnostikovanja koji "odrazumeva domen medicinske slike za&teva integraciju
in!ormacija i znanja lekara) eks"erata in!ormacioni& te&nologija i drugog stru(nog
osolja u okviru standarda.
*okazano je jo# tokom +,-i& i rani& -,-ti& godina da deljenje zajedni(ke
o"reme) kao #to je zajedni(ka kamera izme.u ure.aja koji koriste razli(ite metode
skeniranja /C0 i M1I skeneri2) i aktivna "rimena ra(unara u dijagnosti(ke svr&e
donosi niz "rednosti) #to je dovelo do standardizovanog "ristu"a i razvoja
*3CS-a. 4ori#'enjem standardizovani& "ristu"a mogu'e je olak#ati "roces
5deljenja5 i u domenu medicinske slike. Medicinsku sliku "otreno je analizirati)
"rocesirati) skladi#titi i "roslediti sa jednog na drugo odredi#te) #to je dovelo do
"itanja kom"atiilnosti ure.aja i6ili odgovaraju'i& a"likacijski& entiteta i "otree
0787M7DICI%3

69
za standardom za digitalnu sliku i komunikacije u medicini. :i#e digitalni&
slika6snimaka mo$e da nastane tokom jednog "regleda) #to je uoi(ajeno) "a se
time samo isti(e neo"&odnost takvog standarda.
Danas) takav standard "ostoji i naziva se DICOM /Digital Imaging and
Communications in Medicine2 standard) koji je de!inisan u okviru dokumentacije
koja je "ostala neizostavno sredstvo za omogu'avanje i o"timizovanje
kom"ailnosti ure.aja i razmene "odataka u okviru zdravstveni& ustanova.
DICOM standard omogu'ava intero"erailnost sistema za akviziciju) skladi#tenje)
"rikaz) "rocesiranje) slanje) "reuzimanje) "retra$ivanje) #tam"anje medicinski&
slika) nezavisno od &ardverski& re#enja) kao i za u"ravljanje i kontrolu "rotoka
"odataka. Ovo "oglavlje je ne!ormalnog karaktera sa as"ekta o"isa DICOM
standardizacije i ni u kom slu(aju ne zamenjuje originalnu dokumentaciju) koja je
javno dostu"na ;DIC1<a) C8U1<=.
Standard "redstavlja rezultat dugogodi#njeg rada i njegov status je i danas
"odlo$an izmenama. %aime) (lanovi DICOM komiteta i dalje rade na korigovanju
"ojedini& segmenata dokumentacije u cilju e!ikasnog "rilago.enja za&tevima
dana#njice. Osnovni delovi dokumentacije) ali i njeni dodaci i korekcije
"redstavljaju deo "rocesa razvoja standarda. Sve #to je o"isano i navedeno u
ovom "oglavlju je u cilju inicijalnog u"oznavanja sa osnovnim sadr$ajem i
organizacijom DICOM standarda. Sa te ta(ke gledi#ta) kori#'eni su termini i izrazi
na sr"skom jeziku koji se ne mogu smatrati zvani(nom DICOM terminologijom i
koji su otvoreni za dalju diskusiju. U cilju ojeg razumevanja osnova DICOM
standarda zadr$ani su termini i izrazi na engleskom jeziku iz originalne
dokumentacije.
Us"ostavljene su osnovne konvencije u odnosu aktivnosti iz realnog sveta
i a"likacijski& entiteta koji se o"isuju standardom. 3ktivnosti iz realnog sveta se
"reslikavaju u svet DICOM-a de!ini#u'i nove DICOM entitete i veze izme.u nji&.
:eze u komunikaciji mogu iti lokalne) ali i izme.u "rostorno udaljeni& odredi#ta
/slika 4.12. DICOM standard daje odgovor na "ret&odno "omenuto "itanje
kom"atiilnosti) odnosno usagla#enosti u domenu medicinske slike i generalno
medicinski& "odataka. DICOM in!ormacioni ojekti) klase servisa) DICOM
"oruke i "rotokoli komunikacije u vidu razmene DICOM "oruka "redstavljaju
osnovne entitete sa kojima DICOM standard o"eri#e i koji 'e u nastavku teksta
iti detaljnije o"isani.
Osim standardizacije strukture "odataka) komunikacijski model zauzima
zna(ajno mesto u DICOM standardu. 3"likacijski nivo u komunikacijskom

6<
&ijerar&ijskom modelu standarda daje kona(an rezultat korisniku koji radi sa
medicinskim "odacima i on se oslanja na "ret&odno de!inisane nivoe modela.

Slika 4.1. Osnovne veze u DICOM standardu.
*osean izazov "redstavlja momenat kada "roces razmene medicinski&
"odataka "re.e granice u okviru koji& je de!inisan DICOM standard. 0ada je
"otreno de!inisati strategiju koja se ti(e njegove veze sa drugim standardima
vode'i ra(una o nji&ovoj "rakti(noj "rimeni.

4.1. 13>:O? S03%D31D3
Od +,-i& godina 9,. veka) razvoj medicinski& sistema koji koriste o"remu
za doijanje medicinske slike) doveo je do "ove'ane u"otree ra(unara u
medicini) ali i "ove'ane akvizicije digitalni& snimaka. 3meri(ki koled$ za
radiologiju - 3C1 /American College of Radiology2 i udru$enje "roizvo.a(a -
%7M3 /ational !lectrical Manufacturers Association2 1@-<. godine !ormiraju
radnu gru"u u cilju razvijanja standarda za razmenu medicinske slike) "re svega u
olasti radiologije ;DIC1<a) C8U1<) DIC1<=. 0o je "odrazumevalo
standardizaciju i una"re.ivanje !ormata i "renosa medicinske slike ez ozira ko
je "roizvo.a( o"reme koja se koristi) omogu'avanje !ormiranja dijagnosti(ki&
aza "odataka i "ojednostavljivanja razvoja *3CS sistema i kominikacije sa
drugim sistemima. 1ezultat zajedni(kog rada je 3C1-%7M3 standard) verzija
1.,) dokument *S <,, /3C1-%7M3 Standards "u#lication o. <,,-1@-A2) koji
je ojavljen 1@-A. godine /slika 4.92.
Originalna verzija ovog dokumenta de!ini#e zajedni(ki okvir za korisnike i
"roizvo.a(e i "recizira inter!ejs &ardvera) re(nik "odataka i komande koje se
mogu koristiti. Ova verzija standarda je 1@-6. godine do$ivela "rvu reviziju) a
1@--. i drugu. Inter!ejs "odr$ava samo "renos "oruka u komunikaciji od ta(ke do
ta(ke /$oint-to-$oint2. U "renosu "oruka) "ostoji osnovna rutina korekcije gre#aka
8okalni a"likacijski
entitet
8okalna
aktivnost iz
realnog sveta
*rostorno
udaljena
aktivnost iz
realnog sveta
Inter!ejs DICOM standarda
8okalna
veza
0787M7DICI%3

64
koja osigurava ta(nost "renosa ajtova. 1e(nik "odataka daje listu "ravila za
kodovanje in!ormacija u vezi medicinske slike. *redlo$en je minimalni sku"
komandi za "otree "renosa kroz inter!ejs /S7%D) B70) MO:7) CI%D)
DI38OB) 7CDO) C3%C782 ;EID@9=.

Slika 4.9. Standard 1@-A. godine i danas.
3C1-%7M3 standard iz 1@--. godine) verzija 9.,) /3C1-%7M3
Standards "u#lication o. <,,-1@--2) "redstavlja rezultat na"ora zajedni(kog
komiteta da se terminologija i struktura "odataka standardizuju. Semantika
de!inisana verzijom 9., o"isuje dva segmenta "oruke. *oruka se sastoji iz dela za
komandu i dela za "odatke. 7lementarni "odaci "redstavljaju jedinice in!ormacije.
Organizovani su "o gru"ama i (ine re(nik "odataka. Bru"ama i elementima se
"ridru$uju identi!ikatori u vidu &eksadecimalni& rojeva) tako da "ar
&eksadecimalni& rojeva) recimo "ar /,,1,) ,,9,2) odre.uje na jedinstven na(in
elementarni "odatak /tagovanje) oele$avanje u"otreom identi!ikatora - %ag-a2.
U toku "renosa) gru"e se sortiraju u rastu'em "oretku) od gru"e koja ima najmanji
"ridru$en identi!ikacioni roj ka gru"i koja ima najve'i "ridru$eni identi!ikacioni
roj. Sli(no va$i i za elemente) #to zna(i da 'e element /,,1,) ,,1,2) koji
ozna(ava ime i "rezime "acijenta) iti "oslat "re njegovog identi!ikacionog roja
/,,1,) ,,9,2) a datum ro.enja "acijenta /,,1,) ,,<,2 nakon ova dva elementa. %a
3C1-%7M3 Dokument *S <,,)
1@-A.godina
DICOM 9,11.
/1-.dokumenata2
Flanovi DICOM komiteta /9-.jun 9,19.2

6A
osnovu "rovere "arnosti du$ine odre.uje se da li je do#lo do gre#ke i da li je
"otreno da se "renos "onovi. Bru"a /,,,,2 odnosi se na gru"u komandi koje su
"ovezane sa tri klase "odatakaG slikom) tekstom i gra!ikom.

Slika 4.<. 1azvoj DICOM standarda u "eriodu od 1@-A. do 9,11.godine.
Slede'a zvani(na verzija je 3C1-%7M3 standard) verzija <.,) koja je
1@@<. godine sa soom donela nove izmene. Ojektno-orijentisani "odaci u
in!ormacionom modelu i u"otrea ISO standarda u komunikacijskom modelu)
doneli su joj "o"ularnost. Ona "redstavlja verziju standarda koja se i danas koristi
uz mnogorojne korekcije koje su u me.uvremenu im"lementirane. 3C1-%7M3
standard verzija <., /1@@<.2 je "o "rvi "ut doila naziv DICOM standard. Erojne
nekom"atiilnosti) koje su korisnici do tada "rimetili) su razre#ene rigoroznim
tretiranjem "itanja o usagla#enosti /Conformance2. Uvode se nivoi usagla#enosti i
struktura izve#taja o usagla#enosti. Strukturu izve#taja o usagla#enosti trea da
oezedi "roizvo.a( o"reme. *roizvo.a( nije ograni(en izorom !unkcija koje 'e
im"lementirati so!tverski) ali u slu(aju da tvrdi da je o"rema kom"atiilna sa
DICOM standardom) "otreno je da navede koje servise "odr$ava. :erzija < je
donela sa soom mogu'nost umre$avanja) koja "revazilazi komunikaciju od ta(ke
do ta(ke /$oint-to-$oint2. Bornji DICOM nivo "odr$ava 0C*6I* /%ransmission
H Dodatni delovi teksta
H Dodatne korekcije
DICOM standard 9,11
DO4UM7%0IG *S <.1-<.-) *S <.1,-<.19) *S <.1,-<.9,
/Dosting a"likacija) DICOM - D8+2
3C1-%7M3 - 1@--
3C1-%7M3 - 1@-@
3C1-%7M3 - 1@@1
1azlike u osnovnom
standardu 1@@--1@@@
1azlike u osnovnom
standardu 1@@@-9,,,
1azlike u osnovnom
standardu 9,,1-9,,<
1azlike u osnovnom
standardu 9,,<-9,,4
1azlike u osnovnom
standardu 9,,4-9,,6
1azlike u osnovnom
standardu 9,,+-9,,-
1azlike u osnovnom
standardu 9,,--9,,@
1azlike u osnovnom
standardu 9,,@-9,11
3C1-%7M3 - 1@-A
1azlike u osnovnom
standardu 9,,6-9,,+
Inicijalni dokument
*S <,,
Inicijalni dokument
*S <,,
Dokument *S 9
/4om"resija "odataka2
Dokument *S 1
/Magnetna traka2
*S <.9-<.6) <.1,-<.11)
/0erminologija) ar&iviranje2
*S <.1) <.<--) <.1,-19) <.1A-16)
/Orasci i izrazi2
*S <.1--) *S <.1,-19) *S <.14-16
*S <.1--) *S <.1,-19) *S <.14-1-
/Dodatna oja#enjenja) I3DO2
*S <.9-<.-) <.11) <.14)
/Umre$avanje) "rikaz sive slike2
*S <.9-<.6) <.11-<.19) <.1A)
/Me&anizmi za#tite2
1azlike u osnovnom
standardu 9,,,-9,,1
*S <.9--) <.11-19) <.1A-1+
*S <.1-+) <.1,-11) <.1A-1+
*S <.9--) <.1,-19) <.1A-1+
*S <.1--) <.1,-19) <.14-1-
Ceruar 9,1<
0787M7DICI%3

66
Control "rotocol&Internet "rotocol2 orijentisan so!tver. U"otreom 0C*6I*
"rotokola i u"otreom OSI /O$en Systems Interconnection2 "rotokola mogu'e je
realizovati razli(ite kon!iguracije telemedicinski& sistema. Standard de!ini#e
u"otreu razli(iti& !ormata "odataka) enka"sulaciju DICOM ojekata i "rimenu
te&nika kom"resije /?*7B) ?*7B9,,,) itd.2. Danas) ti "odaci "revazilaze okvire
medicinske slike koja i dalje zauzima najva$nije mesto u standardu.
%eke od razlika u osnovnom standardu u "eriodu od 1@-A. do 9,1<.
godine "rikazane su na slici 4.<. DICOM je kao standard za digitalnu sliku i
komunikaciju u medicini "ri&va'en !ormalno 1@@A. godine na nivou 7vro"e
/Medicom) 7%: 19,A92. *ored toga #to je DICOM "oznat kao %7M3 *S<
standard) "oznat je i kao ISO standard 19,A9 'ealt( informatics - Digital imaging
and communication in medicine /DICOM2 including )orkflo) and data
management. Danas je komitet DICOM standarda sastavljen od vode'i&
"roizvo.a(a medicinske i ra(unarske o"reme) akademija) asocijacija i dru#tava)
kao i velikog roja zainteresovani& strana. Svaku verziju standarda od 1@-A.
godine do danas) "ratio je niz dodataka i izmena osnovnog standarda) odnosno
odgovaraju'i& dokumenata) koje su oi(no dono#ene na godi#njem nivou.
%ajnovija verzija standarda do trenutka "isanja ove knjige /*ase Standard2
ozna(ena je kao DICOM 9,11. Osim osnovnog standarda) javno su dostu"ni
dodaci /+inal %e,t Su$$lements additional to -.// *ase Standard2 i korekcije
/+inal %e,t Correction Items additional to -.// *ase Standard2 koje "rate
aktuelan standard ;DIC1<a) C8U1<=.
DICOM standardizacija "redstavlja va$an "roces za telemedicinske
sisteme koji su orijentisani ka radu sa medicinskom slikom. Osim "oznavanja
dokumentacije) za "rilago.avanje takvi& sistema DICOM standardu "otreno je
oezeditiG savetovanja i ou(avanja za "otree im"lementacije) demonstracije
servisa) ali i razvoj i u"otreu "rate'eg so!tvera ;DIC1<) 7:I1<) EID@9) *I319)
M31,4) :3119=. 0o va$i i za druge standarde i "rate'a dokumenta) me.u
kojima su i "oznati D8+ /'ealt( 0e1el Se1en International2 i ID7 /Integrating t(e
'ealt(care !nter$rise2 standardi ;D731<) ID71<=.

4.9. O1B3%I>3CI?3 DICOM S03%D31D3
Organizacija DICOM standarda zasniva se na verziji <., koja je
"ri&va'ena jo# 1@@<. godine. Standard de!ini#e koje in!ormacije je "otreno
dokumentovati u okviru izve#taja o usagla#enosti a"likacije sa DICOM
standardom i koje "rotokole trea koristiti za komunikaciju. On de!ini#e komande
koje se "ri tome mogu koristiti) i "odatke koji se razmenjuju i6ili skladi#te na

6+
odgovaraju'e medijume. Danas je standard "revazi#ao svoju osnovnu namenu i
osim razmene medicinske slike i "odataka koji su usko "ovezani sa njom)
omogu'ava razmenu "odataka o "acijentima) zdravstvenoj ustanovi) "regledima)
rezultatima "regleda i sli(nim relevantnim "odacima. *ored radiologije koja je
"redstavljala osnovnu medicinsku olast u okviru standarda) danas DICOM sadr$i
veliki roj in!ormacija koje se odnose na razli(ite grane medicine) me.u kojima
suG "atologija) kardiologija) gastroenterologija) o!talmologija) dermatologija)
stomatologija) itd.
DICOM dokumentacija daje osnovne in!ormacije o komunikaciji ure.aja
koji su sastavni deo *3CS sistema. 0e in!ormacije su "otrene za im"lementaciju
"odsistema koji (ine *3CS) kao #to suG "odsistem za akviziciju medicinske slike)
"odsistem za njen "regled i oradu) skladi#tenje) itd. U skladu sa "ret&odno
re(enim) DICOM standard je o"ravdano do$iveo ogromnu "o"ularnost i to) "re
svega) za&valjuju'i razvoju ra(unarski& mre$a i u"otrei mre$ni& "rotokola kao
#to je 0C*6I*. 0o je dalje omogu'ilo Internet-orijentisani rad uz smanjenje cena
komercijalni& "roizvoda. *rinci" otvorenog "ristu"a /OSI2 je) dalje) "odstakao da
u im"lementaciji standarda u(estvuje veliki roj "roizvo.a(a i dozvolio masovnu
u"otreu. %a kraju) mo$e se re'i da je "o"ularizaciji do"rinela u velikoj meri i
standardizacija u !ormatiranju "odataka i s"eci!ikaciji zaglavlja slike /(eader2 za
"roizvoljne modalitete. 0o je stvorilo uslove da se us"ostavi intero"erailnost
ure.aja i odgovaraju'i& a"likacija.
DICOM standard je organizovan u 1- dokumenata. Oni su me.usono
"ovezani i nose oznake *S <.J /od *S <.1 do *S <.9,) "ri (emu su *S <.@ i *S
<.1< dokumenti "ovu(eni iz u"otree2. Originalni nazivi ovi& dokumenata na
engleskom jeziku su "rikazani u 0aeli 4.1.
Dokument *S <.1 "redstavlja uvod u standard. Sadr$i kratak o"is istorije
standarda i njegovi& ciljeva. *osve'en je sa$etom "regledu (itavog standarda)
odnosno njegovi& delova) koji 'e kasnije iti detaljnije o"isani.
U *S <.9) de!inisana je usagla#enost /Conformance2 za delove sistema koji
za&tevaju im"lementaciju standarda. *ostizanje usagla#enosti se o"isuje "reko
u"utstava za veri!ikaciju i "rinci"a "rogramske im"lementacije u skladu sa
standardom. >a "otree im"lementacije de!ini#e se javan dokument) tzv. izve#taj
/ili izjava2 o usagla#enosti /Conformance Statement2. On o"isuje na koji na(in)
odnosno) koji delovi standarda su im"lementirani. Standard odre.uje struktuirani
"ostu"ak kojim "roizvo.a( o"reme mo$e da "otvrdi mogu'nosti usagla#avanja sa
"ostoje'om o"remom. Struktuirani olik ovi& izve#taja olak#ava da se na"ravi
"rocena od strane te&ni(ki os"osoljenog korisnika da li je komunikacija izme.u
0787M7DICI%3

6-
ure.aja mogu'a /intero"erailnost2 i da se odrede koje karakteristike standarda su
"odr$ane za "osenu "rimenu. 0akav dokument ne sadr$i "rocedure za testiranje i
"roveru ta(nosti rada im"lementirani& delova standarda.

0aela 4.1G Dokumenti sadr$ani u DICOM standardu iz 9,11. godine.
Dokument Originalni naziv %aziv
*S <.1 Introduction and O1er1ie) Uvod i "regled
*S <.9 Conformance Usagla#enost
*S <.< Information O#ject Definitions De!inicije in!ormacioni&
ojekata
*S <.4 Ser1ice Class S$ecifications S"eci!ikacije klasa servisa
*S <.A Data Structures and !ncoding Struktura "odataka i
kodovanje
*S <.6 Data Dictionary 1e(nik "odataka
*S <.+ Message !,c(ange 1azmena "oruka
*S <.- et)ork Communication
Su$$ort for Message !,c(ange
*odr#ka komunikacione
mre$e za razmenu "oruka
*S <.@ 2Retired3 /"ovu(en iz u"otree2
*S <.1, Media Storage and +ile +ormat
for Data Interc(ange
Skladi#tenje i de!inisanje
!ormata za ar&iviranje
*S <.11 Media Storage A$$lication
"rofiles
3"likacioni "ro!ili
ar&iviranja
*S <.19 Media +ormat and "(ysical
Media for Data Interc(ange
*odr$ani !ormati i !izi(ki
medijumi za ar&iviranje
*S <.1< 2Retired3 /"ovu(en iz u"otree2
*S <.14 4rayscale Standard Dis$lay
+unction
*rikaz sivi& /grayscale2 slika
*S <.1A Security "rofiles Me&anizmi za#tite "odataka
*S <.16 Content Ma$$ing Resource 1esurs orazaca i izraza
*S <.1+ !,$lanatory Information Dodatni o"isi
*S <.1- 5e# Access to DICOM
"ersistent O#jects 25ADO3
5e# "ristu" DICOM
ojektima
*S <.1@ A$$lication 'osting Dosting a"likacija
*S <.9, %ransformation of DICOM to
and from '06 Standards
*relaz sa DICOM standarda
na D8+ standard i ornuto

6@

DICOM in!ormacioni ojekat - IOD /Information O#ject Definition2)
o"isan je u *S <.< dokumentu. De!inicija in!ormacionog ojekta se uvodi u cilju
o"isivanja entiteta iz realnog sveta) za koje se de!ini#e sku" klasa. 3"strakcija
entiteta se vr#i za "otree komunikacije i razmene medicinski& slika i in!ormacija
koje su vezane za nji&. Ina(e) de!inicije u ovom "oglavlju se ne odnose samo na
medicinsku sliku) jer DICOM mo$e da slu$i i za razmenu drugi& in!ormacija kao
#to su talasni olici jednodimenzionalni& signala /74B) 77B) itd.2) ali i razli(iti&
izve#taja /n"r. "lan radiotera"ije2. Svaki entitet iz realnog sveta je o"isan sku"om
atriuta. 3ko je instanca klase sadr$ana u DICOM "oruci) onda su i njeni atriuti
sadr$ani u "oruci. DICOM standard o"isuje klase in!ormacioni& ojekata.
De!inisane su dve klase) normalizovana i kom"ozitna. Osim in!ormacioni&
ojekata) itno je de!inisati i servise koji se "rimenjuju nad tim ojektima) kojima
je vi#e "a$nje "osve'eno u narednom delu.
*S <.4 daje s"eci!ikacije klasa servisa /Ser1ice Class2. De!ini#e se DICOM
komunikacija na a"likacijskom nivou /A$$lication 0ayer - 382 ISO6OSI modela)
tako #to se de!ini#u uloge u(esnika u komunikaciji i modeluju o"eracije "reko
sku"a komandi. 4lasa servisa "ovezuje jedan ili vi#e in!ormacioni& ojekata sa
jednom ili vi#e komandi koje trea izvr#iti nad njim6a. Ona o"isuje #ta se mo$e
"rimeniti na in!ormacioni ojekat ili sku" in!ormacioni& ojekata. Ovaj dokument
de!ini#e karakteristike zajedni(ke za klase servisa) ali u aneksima daje nji&ov
detaljan o"is.
Struktura "odataka i kodovanje su o"isani u *S <.A. Oja#njen je na(in na
koji se !ormira strim - tok "odataka /Data Stream2 koji se koristi u razmeni
in!ormacija "utem "oruka /Message2. *ravila za u"otreu "odataka i semantika
generi(ki& !unkcija za in!ormacione ojekte nalaze se u ovom dokumentu. Ovaj
deo standarda "odrazumeva "oznavanje *S <.< i *S <.4. i de!ini#e konstrukciju
DICOM a"likacije u"otreom IOD-a i klasa servisa. Detaljno o"isuje standardne
sintakse "renosa /%ransfer Synta,2 i u"otreu elemenata "odataka. Oja#njava se
na(in dekodovanja "odataka i neke od standardni& te&nika kom"resije slike
/?*7B sa i ez guitaka) ?*7B 9,,,) 18 /Run 0engt(2 kodovanje2. 0ako se u
"renosu i analizi medicinske slike ?*7B kom"resija sa guicima ne "re"ou(uje)
ali se dozvoljava /n"r. za "o)er "oint "rezentacije2. DICOM ne de!ini#e nove
te&nike i standarde za kom"resiju) ve' koristi "ostoje'e i oeze.uje mogu'nost
nji&ove "rimene) #to je determinisano u okviru sintaksi "renosa.
*S <.6 "redstavlja tzv. re(nik "odataka /Data Dictionary2. 0o je
centralizovani registar svi& dostu"ni& elemenata "odataka) #to "odrazumeva
de!inisanje atriuta od strane DICOM-a i nji&ovo taelarno "rikazivanje.
0787M7DICI%3

+,
0aelarni "rikaz daje listu jedinstveni& identi!ikatora koji se "ridru$uju
elementima "odataka. DICOM standard dodeljuje ove identi!ikatore) zna(enje
elementarni& "odataka i o"isuje na(in "rikazivanja vrednosti - :1 /7alue
Re$resentation2.

Slika 4.4. Organizacija DICOM standarda iz 9,11.godine - komunikacijski model
DICOM standarda.
*S <.+ je "osve'en razmeni DICOM "oruka. 1azmena se oslanja na
"odr#ku komunikacioni& servisa) koja je detaljno o"isana u *S <.-. Ovaj
dokument de!ini#e !ormate "oruka) servise i "rotokole za razmenu DICOM
"oruka na a"likacionom nivou. DICOM "oruke se sastoje od sku"a odgovaraju'i&
komandi i "odataka. Ovaj deo standarda o"isuje elemente servisa) "ravila
kodovanja strimova) "ravila koja reguli#u razmenu za&teva i odgovora na za&teve
i us"ostavljanje i "rekid veza u komunikaciji.
*odr#ka komunikacione mre$e za razmenu "oruka je o"isana u *S <.-.
Ona odre.uje komunikacione servise i "rotokole neo"&odne za "odr#ku
komunikaciji izme.u DICOM a"likacija. 4omunikacija izme.u a"likacija se na
Medinske in!ormacije
S"eci!ikacije klasa servisa
3"likacioni entitet
In!ormacioni ojekti K IOD-e
Struktura sku"a "odataka i kodovanje K re(nik "odataka
1azmena "oruka Cormat !ajla
Cizi(ki medijumi i
"odr$ani !ormati
!ajlova
O"cioni
sigurnosni lejer
Bornji DICOM
lejer
O"cioni
sigurnosni lejer
0C*6I*
trans"ortni lejer
On-line komunikacija O!!-line komunikacija
Branica servisa gornjeg DICOM lejera Branica servisa DICOM !ajlova
Skladi#tenje i de!inisanje
!ormata za ar&iviranje
4omunikaciona
mre$a za
razmenu "oruka

+1
taj na(in vodi koordinisano. Sedam slojeva-lejera koji odgovaraju ISO OSI
osnovnom modelu slu$e za de!inisanje komunikacioni& "rotokola koji se koriste u
DICOM standardu. 4omunikacijski model DICOM standarda "rikazan je na slici
4.4.
U *S <.1, de!ini#e se o"#ti model za ar&iviranje DICOM "odataka na
!izi(ke medijume) gde su DICOM "odaci oi(no medicinska slika i "rate'i
"odaci. Ovaj dokument oeze.uje okvir mogu'nosti razmene. Cormiran je
struktuirani model) gde su uvedeni "ro!ili i konce"ti "rimene medijuma za
ar&iviranje. *ro!ili se odnose na usagla#enost u vezi "isanja) (itanja i a$uriranja
sadr$aja medijuma. *odaci se enka"suliraju u DICOM !ormat sve do !izi(kog
nivoa komunikacijskog modela. *roces je ornut u slu(aju kada se "odaci doiju
na "rijemnoj strani) kada za"o(ne "roces ot"akivanja) tj. skidanja zaglavlja
nastali& enka"sulacijom u vi#eslojnom modelu.
3"likacioni "ro!ili ar&iviranja su o"isani u *S <.11. De!ini#u se standardni
"ro!ili "rograma koji se odnose na ar&iviranje i koji su sastavni deo izve#taja o
uskla.enosti. Odnose se na razmenu "odataka na medijumima za ar&iviranje za
"otree klini(ke "rimene "o#tuju'i okvir de!inisan u *S <.1,. 3neksi su "osve'eni
o"isivanju klini(kog konteksta) razli(iti& s"eci!ikacija i "arametara kojima i se
oezedila "ouzdana razmena "odataka. *ri tome) razmatra se izor !izi(ki&
medijuma i !ormata koje i trealo koristiti. *ro!ili "rimene su tako de!inisani da
se mogu uvek "ro#iriti na nove medijume i in!ormacione ojekte.
*odr$ani !ormati i !izi(ki medijumi za ar&iviranje "odataka o"isani su
detaljnije u *S <.19. 0u se detaljnije de!ini#e na(in ure.ivanja "odataka i sku"
!unkcija koje se u"otreljavaju za nji&ovo skladi#tenje. Odre.uju se strukture veze
modela medijuma za ar&iviranje "odataka i odre.enog !izi(kog medijuma i
!ormata) uz o"isivanje nji&ovi& karakteristika.
*rikaz sivi& /grayscale2 slika je de!inisan u *S <.14 "reko standardizovane
!unkcije za "rikaz medicinski& slika na razli(itim medijumima. Ova !unkcija
oeze.uje metode za kaliraciju sistema sa dis"lejima u cilju doslednog "rikaza
slika. >asnovana je na (ulu vida (oveka /D:S - 'uman 7isual System2.
Standardni me&anizmi za#tite "odataka u DICOM komunikaciji su
navedeni u *S <.1A. Dokument ne daje "recizno u"utstvo za us"ostavljanje
za#titni& mera u vidu administracije) ve' daje na ras"olaganje me&anizme u vidu
"ro!ila za#tite i kontrole. Oni su de!inisani standardnim modelima i "ozivanjem
"rotokola koji se koriste u DICOM komunikaciji) a koji su razvijeni izvan
DICOM-a /DDC* - Dynamic 'ost Configuration "rotocol) 8D3* - 0ig(t)eig(t
0787M7DICI%3

+9
Directory Access "rotocol) 08S - %rans$ort 0ayer Security) ISC8 - Integrated
Secure Communiction 0ayer2.
U *S <.16 nalazi se resurs orazaca i izraza. Orasci za struktuiranje
DICOM dokumenata) kodovani izrazi koji se tom "rilikom u"otreljavaju) kao i
na(in kodovanja) de!ini#u se u ovom delu. Dat je i leksikon izraza.
Dodatni o"isi "ojmova u standardu i dodaci standarda dati su dokumentu
*S <.1+. Dodaci koji su u njemu sadr$ani nisu na#li svoje mesto u ostatku
dokumentacije. 3neksi su sastavni deo i ovog dokumenta i dele se na normativne
i) rojnije) in!ormativne.
Ie "ristu" DICOM ojektima /I3DO - 5e# Access to DICOM
"ersistent O#jects2 je o"isan u dokumentu *S <.1-. %a ras"olaganju su sredstva
za "ristu" DICOM ojektima "utem D00* /'y$er%e,t %ransfer "rotocol2
U186U1I /8niform Resource 0ocator & Identifier2 za&teva.
Delovi standarda *S <.1@ i *S <.9,. su novi. Dosting a"likacija je o"isana
u *S <.1@ i de!ini#e vezu izme.u a"likacija i &osting sistema. *S <.9, se odnosi
na vezu DICOM standarda i D8+ standarda i "relaz sa DICOM standarda na D8+
i ornuto.
Dokumenti *S <.@ /"oint-%o-"ont Communication Su$$ort for Message
!,c(ange2 i *S <.1< /"rint Management "oint-%o-"oint Communication Su$$ort2
su "ovu(eni iz u"otree s ozirom da se oslanjaju na staru verziju 3C1-%7M3
standarda /verzija 9.,2. U njima su ili de!inisani "rotokoli komunikacije od ta(ke
do ta(ke /$oint-to-$oint2. O"isane su !unkcije i "rotokoli za direktnu razmenu
"oruka izme.u dva ure.aja) kao i "rotokol za #tam"anje u *S <.@ i *S <.1<)
res"ektivno.

4.<. DICOM 071MI%O8OBI?3
*ri u"oznavanju sa DICOM standardom) neo"&odno je savladati osnovnu
terminologiju koja je zastu"ljena u standardu. DICOM je ojektno-orijentisan)
gde se "od DICOM ojektima "odrazumevaju tzv. in!ormacioni ojekti
/Information O#jects2. U standardu) in!ormacioni ojekti o"isuju ojekte iz
realnog sveta. 0akvi ojekti u DICOM-u se !ormalno nazivaju de!inicije
in!ormacioni& ojekata - IODs /Information O#ject Definitions2.
In!ormacioni ojekti o"isuju realne in!ormacione entitete "omo'u sku"ova
srodni& atriuta /Attri#utes2. 3triuti imaju oznake i dodeljuju im se konkretne
vrednosti "odataka kako i entitet iz realnosti io o"isan nezavisno od na(ina

+<
kodovanja. ?edinica in!ormacije koja se unosi je de!inisana kao elementarni
"odatak /Data !lement2 koji je o"isan jednim "ristu"om u re(nik "odataka /Data
Dictionary2. 1e(nik "odataka je registar svi& elementarni& "odataka "omo'u
kojeg im se dodeljuje jedinstvena oznaka) karakteristike i zna(enje. Sku"
"odataka /Data Set2 se odnosi na in!ormaciju koja se razmenjuje i koja se o"isuje
"omo'u struktuiranog sku"a atriuta) gde je vrednost svakog atriuta
"redstavljena kao elementarni "odatak. 1ezultat DICOM kodovanja sku"a
"odataka uz u"otreu re(nika "odataka naziva se strim "odataka /Data Stream2.
%ad in!ormacionim ojektima "rimenjuju se DICOM komande
/Commands2) koje "redstavljaju za&teve da se neka o"eracija izvr#i za vreme
komunikacije u mre$i. 7lement komande /Command !lement2 "redstavlja
kodovani "arametar komande koji nosi in!ormaciju o vrednosti "arametra) dok
strim komande /Command Streams2 nastaje kao rezultat kodovanja sku"a
komandni& elemenata.
DICOM "oruka /Message2 je jedinica razmene in!ormacije u okviru
"rotokola za razmenu "oruka /Message !,c(ange "rotocol2 izme.u dve DICOM
a"likacije. Sastoji se iz strima komande i strima "odataka.
Metode koje u"otreljavaju de!inicije in!ormacioni& ojekata se de!ini#u
kao elementi servisa koji o"slu$uju DICOM "oruke - DIMS7 /DICOM Message
Ser1ice !lements2. DIMS7 elementi "redstavljaju sku"ove komunikacijski&
servisa na a"likacijskom nivou rada. Bru"a DIMS7 servisa - DSB /DIMS!
Ser1ice 4rou$2 "redstavlja "odsku" svi& DIMS7 servisa koji se mogu "rimeniti
na odre.eni IOD.
4lasa in!ormacionog ojekta /Information O#ject Class2 ili !ormalnije
klasa "arova servis-ojekat) skra'eno SO* klasa /Ser1ice-O#ject "air Class2)
"redstavlja !ormalan o"is in!ormacionog ojekta) njegove namene i atriuta koje
"oseduje ez konkretni& vrednosti "odataka. SO* klasa "redstavlja osnovnu
jedinicu za DICOM !unkcionalnost i sastoji se odG IOD-a) DSB-a i ograni(enja i
"ro#irenja za IOD. Instanca in!ormacionog ojekta /Information O#ject Instance2
ili !ormalnije instanca "arova servis-ojekat) skra'eno SO* instanca /Ser1ice-
O#ject "air Instance2) o"isuje realni entitet koji uklju(uje vrednosti atriuta klase
in!ormacionog ojekta kome je "ridru$en konkretni entitet. SO* klasa i instanca
SO* klase doijaju jedinstvene identi!ikatore) tzv. UID /8ni9ue ID) 8ni9ue
Identifier2) (ime je realni entitet u "ot"unosti odre.en. %a taj na(in medicinska
slika je u "ot"unosti identi!ikovana u okviru zaglavlja /(eader2) (ak i u slu(aju
"ojave du"likata. In!ormacioni entiteti /I7 - Information !ntity2 koji se o"isuju u
okviru DICOM-a "revazilaze medicinsku sliku.
0787M7DICI%3

+4
0aela 4.9G Osnovna DICOM terminologija
Skra'enica Originalni naziv %aziv
IOD Information O#ject
Definition
De!inicija in!ormacionog ojekta)
in!ormacioni ojekat) DICOM
ojekat
DIMS7 DICOM Message Ser1ice
!lement
7lementi servisa koji o"slu$uju
DICOM "oruke) DICOM metode
DSB DIMS! Ser1ice 4rou$ Bru"a DIMS7 servisa
SO* Ser1ice-O#ject-"air
2Class3
4lasa "arova servis-ojekat)
klasa in!ormacionog ojekta
UID 8ni9ue ID) 8ni9ue
Identifier
?edinstveni identi!ikator
I7 Information !ntity In!ormacioni entitet
37 A$$lication !ntity 3"likacijski entitet
SCU Ser1ice Class 8ser 4orisnik klase servisa
SC* Ser1ice Class "ro1ider *rovajder klase servisa
370 A$$lication !ntity %itle %aziv a"likacijskog entiteta

4lasa servisa /Ser1ice Class2 "redstavlja sku" !unkcionalnosti za odre.enu
realnu aktivnost. Ona daje struktuirani o"is servisa koji su "odr$ani izme.u dve
DICOM a"likacije u"otreom DICOM komandi) koje se "rimenjuju na konkretnu
klasu in!ormacionog ojekta. 4lasa servisa se sastoji iz sku"a SO* klasa)
uklju(uju'i odre.ena "ravila i "ridru$enu semantiku. 4ako se komunikacija
oavlja izme.u dva a"likacijska entiteta /37 - A$$lication !ntity2) jedan igra
ulogu korisnika /SCU - Ser1ice Class 8ser2) a drugi ulogu "rovajdera-doavlja(a
klase servisa /SC* - Ser1ice Class "ro1ider2. Identi!ikacija 37 kroz mre$u se
realizuje "omo'u 370 /A$$lication !ntity %itle2. Dva a"likacijska entiteta u cilju
deljenja jedne ili vi#e SO* klasa koje "odr$avaju) neo"&odno je da us"ostave
me.usono udru$ivanje) odnosno asocijaciju /Association2. *od asocijacijom) se
"odrazumeva me.usono us"ostavljanje sintakse "renosa /%ransfer Synta,2
"odataka koje su "ri&vatile oe strane.
Dokument o usagla#enosti /Conformance Statement2 se de!ini#e kao
!ormalan javni dokument koji o"isuje konkretnu im"lementaciju "roizvoda koji
koristi DICOM standard. 0o je im"lementacioni model koji odre.uje klase sevisa)
in!ormacione ojekte i komunikacione "rotokole) koji su "odr$ani.

+A
0erminologija koja se koristi u DICOM standardu "revazilazi s"isak
"omenuti& termina) koji ovde slu$e za olje razumevanje standarda /0aela 4.92.

4.4. DO4UM7%0 O US3B83L7%OS0I
Izve#taji o usagla#enosti /Conformance Statements2 su kriti(ni za
intero"erailnost) koja je osnovna namena DICOM standarda. Oni "ru$aju va$ne
in!ormacije za "otree im"lemenacije i integracije u cilju us"ostavljanja
intero"erailnosti izme.u a"likacija. U slu(aju da se intero"erailnost nije
us"ostavila) mogu iti od zna(aja za "otencijalno "ronala$enje uzroka.
4onzistentni orasci za generisanje ovakvi& izve#taja su o"isani u *S <.9.
Dodatne karakteristike) klase servisa) in!ormacioni& ojekata i komunikacioni&
"rotokola se mogu "rona'i u "oglavljima drugi& dokumenata koji se ti(u
usagla#enosti. 4onstrukcija izve#taja o usagla#enosti se mo$e "osmatrati sa
as"ekta "ovezanosti u mre$u i razmene "odataka ili sa as"ekta ar&iviranja na
!izi(ke medijume. Organizacija DICOM standarda #ematski je "rikazana na slici
4.A. "omo'u naziva dokumenata i o"isuje "ristu" realizaciji DICOM izve#taja o
usagla#enosti.

Slika 4.A. Organizacija DICOM standarda iz 9,11.godine.
*S <.14
*rikaz sivi& slika
*S <.16 1esurs
orazaca i izraza
Im"lementacioni
model
Sigurnosne
mere
*S <.6
1e(nik "odataka
*S <.A
Struktura "odataka
i kodovanje
*S <.<
IOD-i
*S <.+
1azmena "oruka
*S <.4
S"eci!ikacije klasa
servisa
*S <.1A
Me&anizmi za#tite
"odataka
*S.<.- *odr#ka
komunikacione mre$e
za razmenu "oruka
*S <.11
3"likacioni "ro!ili
ar&iviranja
*S <.19 *odr$ani
!ormati i !izi(ki medijumi
za ar&iviranje
*S <.1A
Me&anizmi za#tite
"odataka
*S <.4
S"eci!ikacije klasa
servisa
*S <.1,Skladi#tenje
i de!inisanje !ormata
za ar&iviranje
4omunika-
cijsko
skladi#tenje
SO* klase)
uloge) trans!er
sintakse
DICOM izve#taj
o usagla#enosti
Cizi(ki
medijum
4onstrukcija DICOM izve#taja
o usagla#enosti sa as"ekta medijuma
4onstrukcija DICOM izve#taja
o usagla#enosti sa as"ekta mre$e
3"likacioni "ro!ili
0787M7DICI%3

+6
U *S <.9 de!ini#e se minimum "otreni& za&teva za "rilago.enost
standardu i na(inu realizacije izve#taja. Ovaj dokument ne daje nikakve
in!ormacije o testiranju ili validaciji) kao ni o odairu o"cioni& karakteristika)
klasa servisa ili in!ormacioni& ojekata za konkretan ure.aj. Izor kom"onenti
DICOM standarda koje i mogle iti korisne u im"lementaciji zavise od
a"likacije i o tome nema re(i u standardu. *rimer za to je slu(aj kada digitajzer ne
"odr$ava SO* klase za druge modalitete slika) jer to nije "otreno) ili kada server
za ar&iviranje "odataka mora da "odr$ava SO* klase razli(iti& modaliteta.
>a "otree izve#taja o usagla#avanju) razlikuje se deo koji se ti(e
umre$avanja i skladi#tenja memorije) kao #to je "rikazano u komunikacijskom
modelu DICOM standarda. U skladu sa tim) odgovaraju'a "oglavlja /kao #to su
*S <.+-<.-2 i nji&ove me.usone veze va$e za konstrukciju DICOM izve#taja o
usagla#enosti sa as"ekta mre$e. Odre.ena "oglavlja / *S <.1,-<.192 "osve'ena su
konstrukciji DICOM izve#taja o usagla#enosti sa as"ekta medijuma. 3neksi koji
se nalaze u ovoj glavi /od 3-D2) "osve'eni su normativnom i nizu in!ormativni&
orazaca izve#taja o usagla#avanju.

4.A. I%CO1M3CIO%I OE?740I
DICOM in!ormacioni ojekti ili !ormalnije de!inicije in!ormacioni&
ojekata /IODs2 slu$e za o"is realni& ojekata. :eza realnog i DICOM ojekta)
odnosno IOD-a i'e ilustrovano na "rimeru "acijenta ;*I319) EOU19=.

Slika 4.6. :eza realnog ojekta i DICOM ojekta /IOD2 na "rimeru "acijenta.
IOD
De!inicija
in!ormacionog ojekta
Ime atributa Tag Vrednost atributa
Ime i "rezime /,,1,) ,,1,2 *etar *etrovi'
ID "acijenta /,,1,) ,,9,2 19<4A6
Datum ro.enja /,,1,) ,,<,2 1@A,19,A
*ol /,,1,) ,,4,2 M
...
In!ormacioni ojekat - *acijent
*acijent u
realnom svetu
*acijent u DICOM svetu

++
*acijent /"atient2 je "o de!iniciji osoa koja "rima ili je registrovana da
"rima usluge zdravstvene nege) ili je "redmet jedne odnosno vi#e studija za neku
namenu) kao #to je klini(ko istra$ivanje. 3ko "acijent "redstavlja realni ojekat
koji se $eli o"isati u"otreom DICOM standarda) onda je "otreno de!inisati IOD
"acijenta) odnosno sku" atriuta /ID /identi!ikacioni2 roj) ime i "rezime) "ol)
visina) te$ina) itd.2 koji "redstavljaju ojekat "acijent u DICOM "rilago.enom
okru$enju. 0im atriutima se) dalje) dodeljuju konkretne vrednosti) (ime je
odre.en konkretan realni ojekat. Svaki atriut ima svoju oznaku /%ag2) koji ga
jedinstveno odre.uje /slika 4.62.

Slika 4.+. De!inicija in!ormacionog ojekta SC slike - taela modula.
In!ormacioni ojekti o"isuju realne ojekte "omo'u sku"ova srodni&
atriuta. 0i sku"ovi srodni& atriuta nazivaju se moduli /Modules2 i oni o"isuju
klasu realni& ojekata. ?edan od IOD-a je IOD SC /Secondary Ca$ture2 slike) koji
o"isuje slike koje se konvertuju iz !ormata koji nije DICOM u DICOM !ormat)
nezavisno od modaliteta. *rimer takve slike je slika doijena "omo'u !ilm
digitajzera koji konvertuje analogni !ormat u digitalni ili skenirani dokument koji
uklju(uje ruko"is. IOD SC slike se mo$e o"isati "omo'u "et in!ormacioni&
Informacioni entitet (IE) Modul Atributi i njihova upotreba
*acijent /"atient2
"atient
Oavezni /M - mandatory2)
uslovni /C - conditional2)
o"cioni /U - user o$tion2
atriuti
Clinical %rial Su#ject
Studija /Study2
4eneral Study
"atient Study
Clinical %rial Study
0ok /Series2
4eneral Series
Clinical %rial Series
O"rema /!9ui$ment2
4eneral !9ui$ment
SC !9ui$ment
Slika /Image2
4eneral Image
Image "i,el
De1ice
S$ecimen
SC Image
O1erlay "lane
Modality 08%
7OI 08%
ICC "rofile
SO" Common
IOD SC slike - taela modula
0787M7DICI%3

+-
entiteta /I72G "acijent) studija) tok) o"rema i slika. Svaki od in!ormacioni& entiteta
je o"isan "omo'u odgovaraju'i& modula) kojima su "ridru$eni konkretni atriuti.
Dodeljeni atriuti mogu iti oavezni) uslovni ili o"cioni /slika 4.+2.
IOD koji generalno slu$i za "redstavljanje jedne klase realni& ojekata
naziva se normalizovanim IOD-om. 0ada se IOD odnosi na jedan entitet u
DICOM modelu realnog sveta. %asu"rot normalizovanom) IOD koji uklju(uje
in!ormacije o srodnim ojektima realnog sveta naziva se kom"ozitni IOD. Ovakvi
IOD-i se sastoje od atriuta koji su razdvojivi u okviru samog IOD-a) ali nisu u
odnosu na srodne realne ojekte. 0ime daju kontekst razmeni in!ormacija.
Osim komunikacijskog modela) in!ormacioni model DICOM standarda je
veoma va$an. %a de!iniciju in!ormacionog ojekta "rimenjuje se gru"a servisa
/DSB2) recimo DIMS7 servisi /slika 4.-2. Mo$e se re'i da je SO* klasa) klasa
"arova servis-ojekat o"isana "omo'u IOD-a i gru"e servisa koji se "rimenjuju
nad IOD-om. SO* klase kao i IOD-i mogu iti kom"ozitne i normalizovane.
%ormalizovana SO* klasa je de!inisana kao unija normalizovanog IOD-a i sku"a
odgovaraju'i& DIMS7 servisa /DIMS7-%2. 3nalogno tome) kom"ozitna SO*
klasa se de!ini#e kao unija kom"ozitnog IOD-a i sku"a odgovaraju'i& DIMS7
servisa /DIMS7-C2.
DICOM koristi razli(ite elemente "odataka i na(ine nji&ovog kodovanja.
*omo'u konkretni& "rezentacija) odnosno ti"ova vrednosti /:12 "redstavljaju se
elementarni "odaci. :1 mo$e iti datum) vreme) celorojni string i drugo. U
taeli 4.<. "rikazane su mogu'nosti izora :1. U *S <.A se mogu na'i in!ormacije
o o"isu i memoriji koja je rezervisana za svaki :1) kao i "otencijalnim
karakteristikama /konkrentne vrednosti i !ormati za za"is ti& vrednosti2. Detaljnije
o njima mo$e se videti u re(niku "odataka /*S <.62. 1esurs orazaca i izraza
nalazi se u *S <.16. *rimeri normativni& izraza za razli(ite modalitete "rikazani su
u taeli 4.4.
U "raksi) rezultat DICOM standarda je slika u DICOM !ormatu. DICOM
slika je za&tevna za mani"ulaciju i ar&iviranje i "redstavlja naj(e#'i "rimer
DICOM datoteke. Datoteka koja zadovoljava !ormat de!inisan standardom /*S
<.1,2 naziva se datoteka u DICOM !ormatu ili samo DICOM datoteka i njena
ekstenzija je .dcm. DICOM !ormat slike se sastoji iz zaglavlja /(eader-a2 i
"odataka o samoj slici. U zaglavlju se mogu na'i rojne in!ormacije koje su
relevantne i koje "rate sliku. :isok kvalitet medicinske slike je itan. 0ako.e je
neo"&odan kvalitet o(uvanja zaglavlja u !ormatu koji je zajedni(ki za sve
a"likacije ;BU8,9=. U taeli 4.A. "rikazane su standardne rezolucije i uku"an roj
"iksela za DICOM slike razli(iti& modaliteta.

+@

0aela 4.<G :1 - re"rezentacija /ti"2 vrednosti
:1 - re"rezentacija
vrednosti) skra'enica
:1 naziv
37 A$$lication !ntity
3S Age String
30 Attri#ute %ag
CS Code String
D3 Date
DS Decimal Strong
D0 Date&%ime
C8 +loating "oint Single
CD +loating "oint Dou#le
IS Integer String
8O 0ong String
80 0ong %e,t
OE Ot(er *yte
OC Ot(er +loat
OI Ot(er 5ord
*% "erson ame
SD S(ort String
S8 Signed 0ong
SM Se9uence of Items
SS Signed S(ort
S0 S(ort %e,t
0M %ime
UI 8ni9ue Identifier
U8 8nsigned 0ong
U% 8nkno)n
US 8nsigned S(ort
U0 8nlimited %e,t

0787M7DICI%3

-,

0aela 4.4G %ormativni izrazi za razli(ite modalitete i ar&ive /S41 - skra'enica2


-1

0aela 4.AG Standardne karakteristike DICOM slika razli(iti& modaliteta.
Modalitet S41. Matrica "iksela
/rezolucija2
Uku"an roj
"iksela
Slika nuklearne
medicine
%M 19-J19- 16<-4
Slika magnetne
rezonancije
M1I 9A6J9A6 6AA<6
Slika ultrasonogra!ije USB A19JA19 969144
Slika digitalne
sutrakcijske
angiogra!ije
DS3 A19JA19 969144
Slika kom"juterizovane
tomogra!ije
C0 A19JA19 969144
Slika kom"juterizovane6
digitalne radiogra!ije
C16D1 9,4-J9,4- 41@4<,4
Slika digitalne
mamogra!ije
MB 4,,,JA,,, 9,,,,,,,
Slika digitalne kamere - O"ciono O"ciono

Slika 4.-. In!ormacioni model DICOM standarda.
DICOM datoteke se oi(no ne mogu 5direktno5 videti na dis"leju) ve' je
"otrena "rogramska "odr#ka u vidu DICOM "regleda(a /1ie)ers2. Medijum kao
#to je CD ili D:D sa DICOM slikama oi(no sadr$iG "rogram za automatsko
SO* klasa
4lasa "arova servis-ojekat
Bru"a servisa
/DSB2
IOD
De!inicija
in!ormacionog ojekta
S"eci!ikacija klasa servisa
3triuti
DIMS7 servisi
ili servisi za skladi#tenje
na medijume
0787M7DICI%3

-9
"okretanje a"likacije /zavisi od "roizvoda i "roizvo.a(a2) DICOM "regleda( za
"regledanje slika) direktorijum sa DICOM slikama i DICOM direktorijum
/DICOMDI12 sastavljen od indeksa i svi& relevantni& in!ormacija o DICOM
slikama koje se nalaze u direktorijumu. 4ada DICOM "regleda( nije na
ras"olaganju "otreno je "reuzeti dodatne so!tverske "akete ;:3119=.

4.6. 483S7 S71:IS3
U okviru in!ormacionog modela DICOM standarda "otreno je oaviti
s"eci!ikaciju klasa servisa. 4lase servisa su "odr$ane od strane DICOM a"likacija
i do"rinose semantici DICOM standarda. 4lasa servisa o"isuje koji servisi se
mogu "rimeniti na IOD-e u komunikaciji izme.u dve DICOM a"likacije. 4lase
servisa se im"lementiraju "reko SO* klasa.
Osnovna dva u(esnika u DICOM komunikaciji izme.u a"likacija su
korisnik /SCU - Ser1ice Class 8ser2 i "rovajder /SC*- Ser1ice Class "ro1ider2
klase servisa. SCU inicira servis) dok ga SC* "ri&vata. >a odre.ivanje klasa
servisa "otreno je znati da li se !unkcionalnost DICOM servisa "osmatra sa
as"ekta mre$e ili sa as"ekta medijuma) kao #to je o"isano u osnovnom
komunikacijskom modelu DICOM standarda. 0o zavisi od toga da li se
s"eci!ikacija klase servisa odnosi na razmenu "oruka /*S <.+2 ili skladi#tenje
"odataka na !izi(ki medijum /*S <.1,2.
:eza izme.u SCU i SC* odre.uje konkretnu klasu servisa. *omenu'emo
samo neke klase servisaG :uery&Retrie1e) 7erification; Media Storage) Storage
Commitment) "atient 2Study; Results; Information3 Management) *asic 5orklist
Management) "erformed "rocedure Ste$s) *asic "rint.
3ko medicinski ure.aj za akviziciju slike /n"r. C0 skener2 inicira servis
Storage Commitment /5oavezivanje5 u smislu ar&iviranja2 za sliku odre.enog
modaliteta /u ovom slu(aju C0 sliku2) da i veza SCU-SC* ila us"ostavljena
"otreno je da taj servis ude 5"ri&va'en5 od strane odgovaraju'eg ure.aja
;EID@+=. U slu(aju radne stanice /)orkstation2 "o de!iniciji DICOM standarda to
je mogu'e. 1adna stanica garantuje da 'e "odaci iti skladi#teni u okviru aze
"odataka i6ili na neki !izi(ki medijum /n"r. CD) D:D2. Mogu'e SCU-SC* veze
izme.u DICOM a"likacija koje odgovaraju radnoj stanici i C0 skeneru "rikazane
su na slici 4.@. O(igledno je da veza izme.u SCU i SC* ne'e iti us"ostavljena u
slu(aju klase servisa za osnovno #tam"anje /*asic "rint2.
8ista klasa servisa koje se mogu realizovati za odre.enu o"remu koja
"odr$ava DICOM standard "redstavlja sastavni deo izve#taja o usagla#enosti

-<
/Conformance Statement2. 8ista "rezentuje slu(ajeve u kojima DICOM
a"likacijski entitet mo$e igrati ulogu SCU ili SC*. Ovde "onovo isti(emo
(injenicu da i) na osnovu u"ore.ivanja izve#taja o usagla#enosti dveju
im"lementacija) korisnik trealo da je u mogu'nosti da sagleda da li je
intero"erailnost dva dela sistema mogu'a ili ne.

Slika 4.@. Uloge SCU i SC* kod dva a"likaciona entiteta.
Medicinska slika se mo$e razmeniti izme.u dve DICOM a"likacije
u"otreom klase servisa za ar&iviranje /Storage Ser1ice Class2. >a ovakvu klasu
servisa de!ini#e se veliki roj SO* klasa) koje odgovaraju razli(itim modalitetima
slike. U tom slu(aju) C0 slika "redstavlja kom"ozitni IOD. SO* klasa koja se
de!ini#e) osim IOD-a) uklju(uje i DIMS7-C servise. 4lase servisa koje su
kom"ozitne su naj(e#'eG 7erification) Storage) :uery&Retrie1e i njima srodne
klase) dok su "rimeri normalizovani& klasa servisaG "atient Management) Study
Management) Results Management) *asic "rint Management) itd.
DICOM komunikacija se realizuje "omo'u DIMS7 servisni& elemenata)
koji mogu iti normalizovani i kom"ozitni) DIMS7-% i DIMS7-C) res"ektivno.
DIMS7-% o"eracije suG
%-7:7%0-17*O10 - o"eracija za signaliziranje doga.aja vezanog za
odre.enu instancu normalizovane SO* klase)
%-B70 - o"eracija za "reuzimanje atriuta odre.ene instance
normalizovane SO* klase)
SCU
Medicinska o"rema za
akviziciju slike
/C0 skener2
1adna stanica
:uery :uery
Retrie1e Retrie1e
Storage Commitment
for C% image
SC*
SCU
SC*
SC*
SCU
*asic "rint
SCU SC*
Storage Commitment
for C% image
3"likacijski entitet 1 3"likacijski entitet 9
0787M7DICI%3

-4
%-S70 - za&tev da se "odesi vrednost nekog atriuta instance
%-3C0IO% - za&tev da se izvr#i odre.ena akcija nad instancom
%-C17307 - za&tev da se kreira nova instanca normalizovane SO* klase)
%-D78707 - za&tev da se ori#e instanca normalizovane SO* klase.
4om"ozitni elementi servisa DIMS7-C de!ini#u o"eracije) kao #to suG
C-S0O17 - o"eracija za memorisanje instance kom"ozitne SO* klase)
C-CI%D - o"eracija za "ronala$enje atriuta instanci kom"ozitne SO*
klase)
C-B70 - o"eracija za "ronala$enje i memorisanje instance kom"ozitne
SO* klase na osnovu "ostavljenog kriterijuma "retrage)
C-MO:7 - o"eracija za "ronala$enje i izme#tanje instance kom"ozitne
SO* klase)
C-7CDO - za veri!ikaciju "ostojanja drugog a"likacijskog entiteta sa
kojim se us"ostavlja veza.

Slika 4.1,. 4lase servisa u toku rada telemedicinskog sistema.
4ada in!ormacioni sistem olnice /DIS - 'os$ital Information System2 ili
radiolo#ki in!ormacioni sistem /1IS - Radiology Information System2) koji ne
*rinter
Medicinska o"rema za
akviziciju slike /C0 skener2
1adne stanice
Sistem za ar&iviranje
"odataka
Eaza "odataka
In!ormacioni
menad$ment
sistem
*asic 5orklist Management
"erformed "rocedure Ste$s
*asic "rint
Media Storage
Media Storage
Storage
Storage Commitment
:uery&Retrie1e
:uery&Retrie1e
Storage Commitment
"atient Management
Study Management
:uery&Retrie1e
:uery&Retrie1e
*asic "rint

-A
ulaze u okvir DICOM standarda) "o#alju za&tev za u"otreu neke o"reme za
akviziciju medicinske slike /n"r. C0 skener2) "ostavlja se "itanje standardizacije
razmene "odataka. >a tu "riliku) kada razmena dva sistema "relazi okvire
standarda) "itanje komunikacije i dalje s"ada "od okrilje DICOM-a i de!ini#e se
"omo'u odgovaraju'i& klasa servisa. U"otreom klase servisa *asic 5orklist
Management) a"likacijski entitet koji odgovara C0 skeneru u"u'uje za&tev
/:uery2 za redosledom "acijenata koji i trealo u skorije vreme da koriste taj
skener za "otree akvizicije slike. 4ada se akvizicija oavi) izve#taj se #alje
in!ormacionom sistemu u"otreom klase "erformed "rocedure Ste$s.
4omunikacija radne stanice i C0 skenera je (esta. %akon akvizicije slike)
naj(e#'i "ostu"ak je analiza doijene slike) "ostorada) u"ore.ivanje snimaka sa
"ret&odno ar&iviranim materijalom) "isanje izve#taja o rezultatima koji su
doijeni) itd. 1ezultati analize se dalje skladi#te na neki !izi(ki medijum /n"r.
Media Storage2 ili se jednostavno od#tam"aju /*asic "rint2. 4lase servisa koje se
naj(e#'e koriste u komunikaciji delova jednog telemedicinskog sistema olnice
"rikazane su na slici 4.1,.) i (ine sastavni deo toka rada /)orkflo)2 u jednoj
zdravstvenoj ustanovi.

4.+. DICOM *O1U43 I DICOM 4OMU%I43CI?3
In!ormacije koje se razmenjuju izme.u dve DICOM a"likacije su kodirane
kao DICOM "oruke /slika 4.112. DICOM "oruka se sastoji iz sku"a komandi
/N74/i2O) i P 1) ...) %2) nakon (ega sledi sku" "odataka nad kojima se oavljaju
o"eracije koje de!ini#e sku" komandi.

Slika 4.11. Struktura DICOM "oruke.
Sku" komandi Sku" "odataka
74/12 74/i2 74/%2
Identi!ikator
/%ag2
Du$ina
/0engt(2
:rednost
/7alue2
... ...
74/i2 - i-ti element komande
DICOM "oruka
0787M7DICI%3

-6
Sku" "odataka je "redstavljen "omo'u atriuta koji je odre.en sintaksom
standarda) dok se sku" komandi sastoji iz delova za identi!ikaciju o"eracija)
"otreni& "arametara i dodatni& in!ormacija. 7lementi komandi 74/i2 /i<1)...)2)
imaju tri "oljaG "olje za identi!ikator /%ag2) du$inu /0engt(2 i vrednost /7alue2
komande. Identi!ikuje se sku" komandi i konkretna komanda iz tog sku"a.
Osnovu DICOM komunikacije (ine komunikacijski "rotokoli.
4omunikacija za&teva zajedni(ki semanti(ki kontekst. Mre$ni "rotokol DICOM
standarda zasnovan je na slojevitom modelu) koji se o"isuje "omo'u re!erentnog
ISO OSI modela. On se sastoji iz sedam slojeva /layers2 "rikazani& na slici 4.19G
!izi(ki sloj /"(ysical2) sloj veze /Data 0ink2) mre$ni sloj /et)ork2) trans"ortni
sloj /%rans$ort2) sloj sesije /Session2) sloj "rezentacije /"resentation2 i
a"likacijski sloj /A$$lication2.

Slika 4.19. 3r&itektura mre$nog "rotokola DICOM standarda.
Dokument *S <.- je "osve'en "odr#ci komunikacionoj mre$i za razmenu
"odataka gde se de!ini#u mre$ni komunikacijski servisi koji omogu'avaju
komunikaciju dva DICOM a"likacijska entiteta. Mre$ni komunikacijski servisi)
koji se de!ini#u) odgovaraju tzv. gornjem sloju /U8 - 8$$er 0ayer2 DICOM-a.
Oni se zasnivaju na OSI "rotokolima /od "rvog - !izi(kog sloja /"'=SICA02 do
#estog sloja - sloja "rezentacije /"R!S!%A%IO22 ISO OSI re!erentnog modela i
OSI servisnog elementa za kontrolu "ridru$ivanja) odnosno ojedinjavanja
/3CS7 - Association Control Ser1ice !lement2. OSI sloj "rezentacije i 3CS7
"odr$avaju servise U8 sloja kojima se us"ostavlja komunikacija izme.u dva
DICOM a"likacija
1azmena "oruka u DICOM
a"likaciji
Branica servisa gornjeg DICOM lejera
DU8* za 0C*6I*
Mre$a
0C*6I*
A""0ICA%IO
"R!S!%A%IO
S!SSIO
%RAS"OR%
!%5OR>
DA%A 0I>
"'=SICA0
1e!erentni ISO
OSI model
!%5OR>
ACC!SS
A""0ICA%IO
%RAS"OR%
!%5OR>
0C*6I*
model
3r&itektura mre$nog "rotokola DICOM-a Standardni mre$ni "rotokoli
Branica servisa DICOM !ajlova
DICOM a"likacija
1azmena "oruka u DICOM
a"likaciji
1azmena ar&ivirani& "odataka
Medij 3 Medij E Medij C
Cizi(ki
medij
Cizi(ki
medij
Cizi(ki
medij
3nalogija u off-line komunikaciji

-+
a"likacijska entiteta. 0o zna'i da se na vr&u im"lementacionog 0C*6I* modela
nalazi ras"olo$ivi sku" OSI servisa) koji je "ri&va'en od strane standarda za
"otree razmene "oruka i da je "otreno de!inisati U8 "rotokol DICOM standarda
- DU8* /DICOM 8$$er 0ayer "rotocol2 za 0C*6I*.
Branica servisa gornjeg sloja DICOM standarda ozna(ava da je
a"likacijski entitet iznad te granice nezavisan od "rotokola i da se u slu(aju
"romene "rotokola ne uti(e na elemente servisa DICOM a"likacija) ve' se menja
samo DU8* za novi /OSI2 "rotokol. 4ao #to je ozna(eno u DICOM
komunikacijskom modelu) analogija sa ar&itekturom mre$nog "rotokola DICOM
standarda u on-line komunikaciji "ostoji u off-line komunikaciji. Umesto
komunikacijske mre$e) "odaci se ar&iviraju u off-line komunikaciji i elementi
servisa DICOM standarda su nezavisni iznad granice servisa DICOM datoteka.
Interkonektivnost je oeze.ena ako se "o#tuju struktuirani komunikacijski
modeli. :a$no je na"omenuti da time nije osigurana i intero"erailnost izme.u
DICOM a"likacija.

Slika 4.1<. 3"likacijski entitet i servisi "renosa "odataka.
Servisi za "rezentaciju "odataka i "ridru$ivanje gornjeg sloja DICOM
standarda /80 "resentation Data Ser1ices i 80 Association Ser1ice) res"ektivno2
veoma su zna(ajni za a"likacijski entitet /slika 4.1<2. Struktura a"likacijskog
entiteta osim servisa za "ridru$ivanje) sadr$i lok za "regovaranje o "ridru$ivanju)
kao i klase servisa) in!ormacione ojekte i odgovaraju'e DIMS7 servise. *ostoje
3"likacijski entitet
Association
egotiation
IODs
/normalizovani i
kom"ozitni2
DIMS!s
/DIMS7-%) DIMS7-C2
4lase servisa
80
Association
Ser1ices
80 "resentation Data Ser1ice
"erforming
DIMS7
korisnik servisa
DIMS7
korisnik servisa
In1oking
DIMS7
korisnik servisa
DIMS7
korisnik servisa
3"likacijski entitet 1 3"likacijski entitet 9
In1oking
"erforming
O"eracija
%oti!ikacija
Servisi "renosa
"odataka
Struktura a"likacijskog lejera
0787M7DICI%3

--
dve vrste servisa za "renos "odataka izme.u dva a"likacijska entitetaG o"eracija
/O$eration2 i noti!ikacija /otification2.
Uslov za "o(etak komunikacije izme.u dva DICOM a"likacijska entiteta
je da se utvrdi nji&ov ka"acitet) odnosno koje SCS-ove /Ser1ice Class
S$ecifications2 "odr$avaju oa entiteta ;D13,6=. *od utvr.ivanjem s"eci!ikacija
klasa servisa /SCS2 "odrazumeva se odre.ivanje SO* klasa i dodeljeni& o"eracija
koje su "odr$ane od strane oa a"likacijska entiteta u cilju "redstavljanja
"odataka i nji&ove razmene.
DICOM standard za us"ostavljanje i "rekidanje 5ojedinjavanja5) odnosno
"rocesa asocijacije koristi "osene o"eracije koje s"adaju "od 3CS7 o"eracije.
3CS7 o"eracije ou&vatajuG
3-3SSOCI307 - za&tev za ostvarivanje asocijacije) odnosno otvaranje
kanala za "otree komunikacije izme.u a"likacija)
3-17873S7 - o"eraciju regularnog "rekidanja "rocesa asocijacije)
odnosno zatvaranje kanala za komunikaciju dva DICOM a"likacijska
entiteta)
3-3EO10 - o"eraciju za neregularno "rekidanje "rocesa asocijacije
izme.u dva DICOM a"likacijska entiteta)
3-*-3EO10 - o"eraciju za iniciranje "rekidanja "rocesa asocijacije usled
"rolema na ni$im komunikacijskim slojevima.
>a o"eracije 3-3EO10 i 3-*-3EO10 za&teva ne o(ekuje se nikakav odgovor.
3CS7 "oruke sadr$e samo deo "oruke za komandu za razliku od DIMS7
"oruka. Delovi 3CS7 "oruka i nji&ove mogu'e vrednosti de!inisane su DICOM
standardom.

4.-. DOS0I%B 3*8I43CI?3
>a "oslednju verziju DICOM standarda) karakteristi(na su "oslednja dva
dokumenta) *S <.1@ i *S <.9,) koji govore o &ostingu a"likacija i vezi DICOM-
D8+ standarda) res"ektivno.
Dosting ili 5udomljavanje5 naj(e#'e se odnosi na sme#tanje )e# stranice
na neki server) "ri (emu u tome klju(nu ulogu igra &osting kom"anija) odnosno
"rovajder. DICOM standard de!ini#e inter!ejs dve so!tverske a"likacije. *rva
a"likacija se inter"retira kao &ostovana a"likacija /'osted A$$lication2) odnosno
ona kojoj je "otrean &osting. Druga a"likacija "redstavlja &osting sistem
/'osting System2 koja oeze.uje &osting "rvoj a"likaciji. Dostovana a"likacija

-@
oi(no analizira "odatke i "otreno je da vrati &osting sistemu odre.eni rezultat
/n"r. u vidu nekog struktuiranog izve#taja2. 0akav a"likacioni "rogramski
inter!ejs /3*I - A$$lication "rogram Interface2 je standardizovan tako da je
omogu'ena razmena so!tverski& kom"onenti na jednom sistemu) umesto razmene
"odataka izme.u dva razli(ita sistema.
*rogrami &ostovane a"likacije) na"isani za standardizovani inter!ejs) mogu
se jednostavno "riklju(iti na &osting sistem. 4a$e se da 3*I "redstavlja utika(
/$lug2 za &ostovanu a"likaciju i da se mo$e "riklju(iti /$lug-in-ovati2 u uti(nicu
/socket2 &osting sistema) #to je u kom"juterskom re(niku uoi(ajeno. Dosting
sistem i trealo samo jednom da kreira standardizovani 3*I da i "odr$ao ostale
dodatke &ostovane a"likacije. Dosting sistem mo$e "redstavljati radnu stanicu
kojoj &ostovana a"likacija daje ili vra'a neki izve#taj. Ista &ostovana a"likacija se
mo$e "okrenuti na ilo kojoj "lat!ormi) odnosno &osting sistemu) koja "odr$ava
3*I.

Slika 4.14. Dosting a"likacija.
3"likacija 3
3*I /"lug2
3"likacija 3
3*I /"lug2
3*I /Socket2
Dosting sistem E
3"likacija 3
3*I /"lug2
3*I /Socket2
Dosting sistem C
3"likacija 3
3*I /"lug2
3*I /Socket2
Dosting sistem D
0787M7DICI%3

@,
U (itavom DICOM standardu insistira se na struktuiranom "ristu"u
davanja izve#taja ;MI8,9) DUS,4= - S1 /Structured Re$orting2. Ovakav na(in
davanja izve#taja i) generalno) na(in komunikacije trea da ude "ri&va'en od
strane "roizvoljne "lat!orme na kojoj DICOM a"likacija radi. 0o va$i i za sve
"o"ularnije moilne a"likacije ;3%D,<=. Osim moilni& a"likacija) o kojima 'e
ne#to kasnije iti vi#e re(i) )e# "ortali "redstavljaju veoma (est na(in za razmenu
medicinski& slika i "odataka. 4ako i elektrokardiogra!ija s"ada "od DICOM
standard) "ortali i alati ras"olo$ivi za rad sa 74B signalima "od DICOM
standardom su tako.e na ras"olaganju ;DI8,+) 700,-=.

4.@. D8+ I OS038I 0787M7DICI%S4I S03%D31DI
1ad in!ormacionog sistema olnice /DIS2 ili radiolo#kog in!ormacionog
sistema /1IS2 ne reguli#e DICOM standard. I"ak) DICOM standard de!ini#e
komunikaciju DIS-a i 1IS-a sa delovima telemedicinskog sistema koji su DICOM
orijentisani. Eilo je "otreno "ovezati ove dve celine #to za&teva) osim DICOM-a)
u"otreu druga(ijeg standardizovanog "ristu"a. Standard mo$e iti odre.en od
straneG konzorcijuma) nadle$ni& organizacija /n"r. %7M3) I7772) vladini&
agencija /n"r. 3%SI - American ational Standards Institute) %IS0 - ational
Institute of Standards and %ec(nology) C7% - !uro$ean Committee for
Standardization2) Ujedinjeni& nacija /n"r. ISO - International Organization for
Standardization) CCI00 - International %elegra$( and %ele$(one Consultati1e
Committee2. 4onzorcijum D8+ /'ealt( 0e1el Se1en International2 orijentisan je
ka integraciji DICOM standarda) koji ima centralnu ulogu u svim odeljenjima
olnice za akviziciju slike) i in!ormacionog sistema olnice.
D8+ konzorcijum je osnovan 1@-+. godine kao ne"ro!itan sa 3%SI-
akreditovanim standardima za de!inisanje okvira koji uklju(uje "oznate standarde
za razmenu) integraciju) deljenje i "ovra'aj in!ormacija u zdravstvu) vezani& za
klini(ku "raksu i menad$ment. Cilj konzorcijuma je da oezedi intero"erailnost
"oolj#avaju'i celoku"ni zdravstveni sistem.
Ime 5nivo +5 /0e1el Se1en2 "oti(e od ISO sedmog sloja. 3naliza mre$ne
ar&itekture za"o(inje od sedmog a"likacijskog sloja OSI komunikacijskog
modela. Ovaj sloj ima "ristu" servisima koji su sastavni deo komunikacije izme.u
a"likacija. U okviru DICOM standarda) *S <.9, dokument uvodi struktuiranost u
razmeni in!ormacija u toku dvosmerne komunikacije izme.u DICOM i D8+
standarda /od DICOM-a ka D8+ i ornuto2.

@1
D8+ je !okusiran na DICOM razmenu "odataka. ID7 /Integrating t(e
'ealt(care !nter$rise2 "redstavlja inicijativu "ro!esionalaca u zdravstvu i
industriji da "oolj#aju na(in deljenja in!ormacija u "ru$anju zdravstvene nege.
ID7 analizira konkretne klini(ke "otree i "romovi#e koordinisanu u"otreu
ustaljeni& standarda kao #to su DICOM i D8+. O"timalna nega "acijenta
"odrazumeva da korisnici mogu kreirati) u"ravljati i "ristu"ati elektronskim
zdravstvenim kartonima /7D1s - !lectronic 'ealt( Records2 e!ikasno i uz
oeze.enu sigurnost servisa i "odataka ;D731<) ID71<=.

Slika 4.1A. DICOM) D8+ i srodni standardi.
Osim "omenuti&) tu su i standardizacije ISO organizacije) I<C /5orld
5ide 5e# Consortium2 i drugi) koji zajedno u(estvuju u generalnom "rocesu
"ru$anja zdravstvene nege i le(enja /slika 4.1A2.

4.1,. 1738I>3CI?3 %3M7%S4ID DICOM 3*8I43CI?3
Fitav niz razli(iti& DICOM a"likacija i slika je javno ras"olo$iv za
testiranje) u"otreu i dalju analizu ;IDO1<) 3QC1<=. U realizaciji namenski&
a"likacija "otreno je voditi ra(una o "ostoje'im standardima) kao #to su DICOM)
RIS
HIS
A!S
...
"ru#i standardi
Apote$e
%aboratorije
Hitna pomo& 'ele$ardiolo#ija
'eleradiolo#ija
'elepatolo#ija
...
EHR
0787M7DICI%3

@9
D8+) ID7) itd. %a(in im"lementacije i "redstavljanja "arametara slike trea
"a$ljivo odarati "ri realizaciji namenski& DICOM a"likacija /a"likacije za
razmenu "odataka) "ristu" "odacima) analizu "odataka samo su neki od "rimera2.
Istra$ivanja vezana za mogu'nosti dijagnostike su od "resudnog zna(aja
za razvoj telemedicinski& sistema u cilju kvalitetne za#tite stanovni#tva. *ri
nji&ovoj realizaciji "otreno je omogu'iti uno#enje medicinski& signala u
odgovaraju'em !ormatu sa "ro"ratnim medicinskim "odacima koji mogu iti od
zna(aja /.dcm !ormat2. Iako je dosta toga ura.eno) veliki roj izazova jo# "redstoji
u radu na ujedinjavanju svi& relevantni& medicinski& "odataka) ali i na
metodologijama za analizu i oradu medicinski& "odataka.
Uvo.enjem elektronski& kartona "acijenta) svi relevantni "odaci o
"acijentima mogu iti dostu"ni na jednom mestu. Ovim se "osti$e r$e
"ostavljanje dijagnoze) jer vi#e lekara mo$e u"oredo vr#iti korekcije /on-line2.
Er$i je i "renos medicinski& "odataka odgovaraju'eg kvaliteta) kao i "ristu"
in!ormacijama koje koristi /istoriji olesti) koje lekove i koju tera"iju "rima
"acijent) "ristu" slikama razli(iti& modaliteta) itd.2.

Slika 4.16. Cormular za "otree o"eracije na "rimeru 74* sistema o!talmologije.

@<
7lektronski karton "acijenta /74*2 je medicinski karton "acijenta u
digitalnoj !ormi. U"otrea 74* sistema omogu'ava "ristu" velikoj koli(ini
"odataka. 74* sistem mogu da urzaju nivo znanja o na(inu le(enja "acijenta i o
e!ikasnosti "ojedni& medicinski& "raksi) kao i da "omognu u smanjivanju gre#aka
"ri odlu(ivanju zdravstveni& radnika. Ovakva re#enja imaju za cilj da se "oolj#a
kvalitet rada u ordinacijama ;S8319a) S8319=.

Slika 4.1+. 4orisni(ki inter!ejs za detekciju masa u mamogramima i "odaci o
izaranoj masi.
0787M7DICI%3

@4
74* sistemi su naj(e#'e )e#-orijentisani sistemi. >a razvoj takvi& sistema
"otreno je "oznavanje rada sa azom "odataka i "rogramskim jezicima /S:0;
"'"; ?a1ascri$t; '%M0; CSS; itd.2. So!tverska re#enja se konci"iraju tako da
"ojednostavljuju unos) o(itavanje) #tam"anje "regleda i ostali& "odataka o
"acijentima i "regledima) ali i ras"odelu aktivnosti me.u medicinskim osoljem
/lekarima i medicinskim sestrama2. Odairom $eljenog "acijenta) "otreno je da
lekar ima detaljan i "regledan uvid u njegove medicinske "odatke. %a slici 4.16.
je "rikazan jedan !ormular na "rimeru o!talmologije u okviru sistema elektronski&
kartona.

Slika 4.1-. *rikaz i izmena DICOM "odataka mamograma.

1azvoj so!tvera koji analizira nove mogu'nosti) ali i una"re.uje "ostoje'e
metodologije) veoma je va$an. Medicinskim slikama) koje ve' sadr$e "ro"ratne
"odatke) mogu se "ridru$iti nove relevantne in!ormacije koje "redstavljaju

@A
rezultate nji&ovi& analiza. 0akvi sistemi "ru$aju ra(unarsku "omo' lekarima u
"ostavljanju dijagnoze /C3D /Com$uter-aided diagnosis2 sistemi2.
So!tveri za detekciju) izdvajanje i analizu anomalija "ru$aju lekarima i
drugim stru(nim licima olje sagledavanje medicinski& in!ormacija. Ovakvi
"rogrami "ru$aju ra(unarsku "omo' za automatsku i6ili "oluautomatsku analizu i
naro(ito su atraktivni "ri analizi medicinski& slika. 0o se "okazalo i u
mamogra!iji.
S ozirom na (injenicu da je rak dojke naj(e#'i olik raka kod $ena i da
mamogra!ija "redstavlja najolji na(in za neinvanzivno otkrivanje maligni&
ooljenja dojke u ranoj !azi) ovakav so!tver ima zna(aj u otkrivanju "otencijalni&
znakova maligniteta u tkivu dojke. Me.u anomalijama izdvajaju se
mikrokalci!ikacije i mase. Mikrokalci!ikacije su minijaturni de"oziti kalcijuma
veli(ine od A, mikrona do nekoliko milimetara) koje su na mamogra!skom
snimku vidljive kao individualni ili gru"isani sjajni ojekti. Mase su vidljive kao
ve'e di!uzne olasti slo$enog olika svetlije od okoline) karakteristi(ne "o svom
oliku i teksturi. 3naliza anomalija u vidu kalci!ikacija i masa zasniva se na
izdvajanju regiona dojke i "otencijalni& anomalija.
U so!tverima kao #to je ovaj) za sliku mamograma) mogu'e je doiti) na
"rimer) dodatne relevantne "odatke o detektovanoj masi) kao #to su dimenzije)
"ovr#ina) oim) koordinate centra mase) o"seg intenziteta "iksela mase i ostale
karakteristike) koje se mogu dalje iskoristiti kao "otencijalni "okazatelji
karakteristi(ni& anomalija. %a slici 4.1+. "rikazan je "rimer korisni(kog inter!ejsa
za detekciju masa i "regled "odataka relevantni& segmenata. Ovakve i sli(ne
namenske a"likacije omogu'avaju "regled i rad sa DICOM datotekama. %a slici
4.1-. "rikazan je deo zaglavlja u(itane DICOM slike mamograma) gde je
omogu'ena izmena uneti& "odataka ;S8319c) ?7:19=.

0787M7DICI%3

@6
8I07130U13

;3QC1<=

A=CA; "ACS for "eo$le;
(tt$@&&))).aycan.de&main&l$&sam$leAdicomAimages.(tml; accessed
1+.9.9,1<.
;3%D,<=

1. 3ndrade) 3. von Iangen&eim) M.4. Eortoluzzi) 5Iireless and
*D3G a novel strategR to access DICOM-com"liant medical data on
moile devices5) International ?ournal of Medical Informatics /9,,<2
+1) 1A+S16<.
;EID@9=

I.D. Eidgood) S.C. Dorii) 5*3SC Mini 1e!res&er Course)
Introduction to t&e 3C1-%ema DICOM Stendard5) 1S%3
Radio4ra$(ics) :ol. 19) %o. 9) "".<4A-<AA) Marc& 1@@9.
;EID@+=

I.D. Eidgood) S.C. Dorii) C.I. *rior) 5Understanding and Using
DICOM) t&e Data Interc&ange Standard !or Eiomedical Imaging5)
?ournal o! t&e 3merican Medical In!ormatics 3ssociation) 1@@+ 4G
1@@-919) %umer < MaR 6 ?un 1@@+.
;EOU1,=

1. Eourne) +undamentals of Digital Imaging in Medicine) S"ringer-
:erlag 8ondon 8imited 9,1,.
;C8U1<= D. 3. Clunie) DICOM standard status)
&tt"G66TTT.dclunie.com6dicom-status6status.&tml6;
accessed 14.9.9,1<.
;DIC1<a=

DICOM standard) %7M3 )e#$age; &tt"G66medical.nema.org6;
accessed 14.9.9,1<.
;DIC1<=

DICOM office; 4ermany; &tt"G66dicom.o!!is.de6dcmintro."&".en6;
accessed 1A.9.9,1<.
;D13,6=

D. Dragan) D. Iveti') M. *o"ovi') 5DICOM komunikacija i
"reslikavanje na 0C*6I* "rotokol5) I%CO07D-?a&orina) :ol. A) 1e!.
7-II-1<) ". <-4-<--) Marc& 9,,6.
;700,-=

M?E. van 7ttinger) ?3 8i"ton) MC? de Iijs) % van der *utten) S*
%elTan) 53n O"en Source 7CB 0oolkit Tit& DICOM5) Com$uters in
Cardiology 9,,-U<AG441V444.
;7:I1<=

!1ie)#o, SICOM ja1a (ome$age; DICOM standard in Medical
imaging@ 5(at does t(e radiologist (as to kno)B;

@+
&tt"G66evieToJ.source!orge.net6tutorial6intro.&tml&;
accessed 1,.9.9,1<.
;BU8,9=

M.O. BWld) M. 4o&nen) D. 4eRsers) D. Sc&uert) E.E. Iein) ?.
Eredno) 0.M. 8e&mann) 5MualitR o! DICOM &eader in!ormation !or
image categorization5) inG "roceedings of t(e International
Sym$osium on Medical Imaging) vol. 46-A) San Diego) C3) US3)
9,,9) "". 9-,S9-+.
;D731<=

'ealt( 0e1el 6 International)
&tt"G66TTT.&l+.org6) accessed 1A.9.9,1<.
;DI8,+=

0 Dilel) ED EroTn) ? de Eie) 18 8uJ) D3 4atus) 5Innovation and
3dvantage o! t&e DICOM 7CB Standard !or :ieTing) Interc&ange
and *ermanent 3rc&iving o! t&e Diagnostic 7lectrocardiogram5)
Com"uters in CardiologR 9,,+U<4G6<<V6<6.
;DUS,4=

1. Dussein) U. 7ngelmann) 3. Sc&roeter) D-*. Meinzer) 5DICOM
Structured 1e"orting5) *art 1. OvervieT and C&aracteristics) 1S%3)
9,,4) 1adioBra"&ics) :ol. 9<) %o. <) "" -@1K-@6) 9,,4.
;IDO1<=

I do imaging - +ree Medical Imaging Soft)are;
(tt$@&&))).idoimaging.com&; accessed 1+.9.9,1<.
;ID71<=

I'! c(anging t(e )ay (ealt(care connects)
&tt"G66TTT.i&e.net6) accesed 1A.9.9,1<.
;?7:19=

D. ?evti') M. Slavkovi') E. 1eljin) 5Detekcija masa u digitalnom
mamogramu5) !>/.C-/-4; D#ornik rado1a CE. >onferencije za
!%RA) >latior) 11-14. juna 9,19.
;M31,4=

%. Mari' *. *ejnovi') 5Digital imaging and communication in
medicine5) D#ornik rado1a IF auGno struGnog sku$a - Informacione
te(nologije - sadaHnjost i #uduInost) Xaljak 9,,4.
;MI8,9=

*. Mildenerger) M. 7ic&elerg) 7. Martin) 5Introduction to t&e
DICOM standard) Com"uter a""lications5) !ur Radiol /9,,92 19G
@9,-@9+.
;*I319=

O.S. *ianRk&) Digital Imaging and Communications in Medicine
2DICOM3 A "ractical Introduction and Sur1i1al 4uide) Second
7dition) S"ringer-:erlag Eerlin Deidelerg 9,19.
;S8319a= M. Slavkovi') %. 1eljin) M. *aska#) 3. Bavrovska) 57-karton klinike
0787M7DICI%3

@-
za o!talmologiju5) 74<.A-1-4) D#ornik rado1a CE. >onferencije za
!%RA) >latior) 11-14. juna 9,19.
;S8319=
M. Slavkovi') E. 1elYin) I. 1elYin) 3. Bavrovska) M. *aska#)
5Im"lementation o! electronic "atient records in o"&t&almologR5)
0e&ni(ko re#enje) 9,19.
;S8319c=
M. Slavkovi') E. 1elYin) I. 1elYin) 3. Bavrovska) M. *aska#)
5So!tTare !or detection) segmentation and analRsis o! masses in
digital mammograms5) 0e&ni(ko re#enje) 9,19.
;:3119= D.1. :arma) 5Managing DICOM imagesG 0i"s and tricks !or t&e
radiologist)5 Indian ?.Radiol. Imaging 9,19U99G4-1<

5. Sistem za arhiviranje i razmenu slika u medicini PACS

99

5. Sistem za arhiviranje i razmenu slika u
medicini - PACS

Sistem za arhiviranje i razmenu slika u medicini PACS (Picture Archiving
and Communication System) je raunarski sistem razvijen za potree uvanja!
razmene i prikazivanja di"italnih elektronskih medicinskih slika doijenih sa
razliitih dija"nostikih ure#aja (tzv. modaliteta) kao $to su% kompjuterizovana
radio"ra&ija! di"italni rent"en ('()! kompjuterizovana tomo"ra&ija (C))! ultrazvuk!
ma"netna rezonancija (*+,)! pozitronska emisiona tomo"ra&ija (P-))! endoskopija! i
dru"i ure#aji. PACS sistem se sastoji od tri osnovne celine% akvizicijski ure#aji!
memorijske jedinice! radne stanice za prikaz snimaka. .ve celine me#usono
komuniciraju kori$/enjem raznovrsnih di"italnih mre0nih ure#aja i sistema. 1
kominaciji sa postoje/im tehnolo"ijama raunarskih i telekomunikacionih mre0a
PACS oeze#uje la"ovremen i e&ikasan pristup di"italnim snimcima doijenim sa
raznovrsnih modaliteta! zatim! interpretaciju! oradu! arhiviranje i prikaz snimaka.
2ahvaljuju/i kori$/enju elektronskih slika PACS ukida &izika i vremenska
o"ranienja koja postoje u klasinoj tehnolo"iji medicinskih slika koja je azirana na
kori$/enju &ilmova (otuda se PACS tehnolo"ija naziva i filmless tehnolo"ija). 3aime!
posredstvom PACS4a isti snimak jednovremeno se mo0e posmatrati sa razliitih
lokacija u isto vreme i od strane proizvoljno veliko" roja korisnika! a pristup i

Administrativni
podaci
(5,S! +,S)
6e server

PACS server
i arhiva
+adne stanice
prikaz
*odaliteti
akvizicija

)-7-*-',C,3A

899
pretra0ivanje slika su jednostavni i mo"u se oaviti sa proizvoljne lokacije. )ako#e!
slike se mo"u kopirati u proizvoljnom roju kopija identino" kvaliteta! tako da je
mo"u/nost "uitka snimaka svedena na minimum.
Prilikom realizacije PACS se inte"ri$e sa dru"im olnikim elektronskim
sistemima kao $to su radiolo$ki in&ormacioni sistem (+,S) i olniki in&ormacioni
sistem (5,S : Hospital nformation System) $to omo"u/ava uno$enje dodatnih
podataka o pacijentima! ime se oeze#uje jedinstvena elektronska datoteka
;51A9<! '-=9<! =+A99>.

5.8. ,S).+,?A) +A2@.?A PACS4a
2aeci primene dija"nostikih ure#aja aziranih na medicinskim slikama
datiraju od 594tih "odina pro$lo" veka! nakon razvoja &otomultiplikatora koji su!
inte"risani sa )@ sistemom! kori$/eni za skrinin" plu/a primenom &luoroskopije.
Aoncept sistema za arhiviranje i razmenu slika je uveden kasnih B94tih i poetnih C94
ih "odina pro$lo" veka! nakon razvoja i intenzivnije primene di"italnih raunara i
modaliteta koji su "enerisali di"italne slike! kao $to su% ultrazvuk (od 89D9)!
kompjuterska tomo"ra&ija (89B9)! ma"netna rezonancija (89C9) ;51A9<! )1+9E>.
,nte"racija veliko" roja raznovrsnih ure#aja koji su "enerisali si"nale razliito"
&ormata zahtevala je primenu multimedijalnih tehnolo"ija% hardverskih plat&ormi!
in&ormacionih sistema i aza podataka! komunikacionih protokola! tehnolo"ija za
arhiviranje i prikaz slika. 'o C94ih "odina pro$lo" veka tehnolo$ka o"ranienja su
spreavala masovniju praktinu primenu di"italnih sistema za arhiviranje i razmenu
medicinskih slika! pre sve"a radiolo$kih slika! ali su de&inisane postavke sistema i
uoeni prolemi koje trea razre$iti. , pored tehnolo$kih o"ranienja! ve/ 89B9.
"odine je ostvaren di"italni link izme#u C) skenera i raunara za planiranje
radioterapije u univerzitetskom medicinskom centru univerziteta 7oma 7inda
(Aali&ornija). Fodine 89CE. je odr0ana prva me#unarodna kon&erencija o sistemima
za arhiviranje i razmenu (medicinskih) slika! !irst nternational Conference on
PACS! u Aali&orniji! kada je i nastao termin PACS koji se od tada koristi. ,du/e
"odine je odr0ana prva evropska kon&erencija o PACS4u! a vojska SA' je pokrenula
istra0ivaki projekat te je realizovala PACS instalacije u Sietlu i =altimoru. 3akon
to"a su i dru"e zemlje (?apan! 5olandija! i dru"i) realizovale i primenile PACS
instalacije. +azvoj mre0nih tehnolo"ija! protokola i standarda! "de znaajno mesto
zauzimaju standardi 57B (od 89CB) i ',C.* (od 899G)! znaajno su urzali primenu
PACS sistema ;51A9<! )1+9E>.
3akon $ire" uvo#enja u praksu! PACS se stalno razvija i unapre#uje!
primenom najnovijih tehnolo"ija. Standardizacija dovodi do interoperailnosti
ure#aja i donosi prednosti kako proizvo#aima tako i korisnicima opreme.

898
Proizvo#ai doijaju znatno ve/e potencijalno tr0i$te! a korisnici kvalitetniju i
je&tiniju opremu i mo"u/nost izora proizvo#aa ;5..9D>.

5.E. .S3.@3, -7-*-3), S,S)-*A PACS
Aljuna odlika sistema PACS je sposonost da &ormira! arhivira! prenosi i
prikazuje medicinske slike doijene sa razliitih modaliteta. 1 narednom tekstu i/e
ukratko oja$njeni osnovni delovi sistema PACS.
5.E.8. Akvizicija slike
Aljuni deo sistema PACS je &ormiranje di"italne slike! $to je poznato kao
akvizicija. Smetnje i "re$ke koje! eventualno! nastaju pri akviziciji ($umovi! neo$tra
slika! arte&akti) se prenose kroz ceo sistem i te$ko se otklanjaju. +ealni si"nali su
u"lavnom analo"ni (odlikuju se kontinualnim vrednostima amplituda i kontinualni su
u vremenuHprostoru). 'i"italni si"nali! me#utim! imaju niz prednosti% podaci koji se
jednom &ormiraju lak$e se kopiraju! prenose se ez de"radacije u odnosu na ori"inal! i
manje su osetljivi na smetnje. @e/ina ure#aja za &ormiranje medicinskih slika danas
prirodno &ormira di"italne si"nale (na primer! C)! '( ili *+,)! i ti sistemi se mo"u
direktno povezati u PACS. 'ru"i medicinski ure#aji prirodno "eneri$u analo"ne
si"nale! kao $to je klasina radio"ra&ija azirana na &ilmu! an"io"ra&ija! ili u
mikroskopiji iHili endoskopijiHdermatolo"iji "de snimci mo"u iti analo"ni. S ozirom
da je PACS razvijen za potree di"italnih si"nala! analo"ni si"nali se moraju
di"italizovati pre povezivanja u PACS. Svakako je najolje koristiti prirodno
di"italne si"nale! jer tada nema de"radacije u odnosu na ori"inalan si"nal. 1koliko je
izvorni si"nal analo"an (na primer! klasina radiolo$ka slika doijena na &ilmu)
potreno "a je di"italizovati. 1 tu svrhu se koriste A' konvertori ili &ilm di"itajzeri! a
doijena slika je poznata kao sekundarno "enerisana slika (SC : secondary
captured). Prilikom "enerisanja di"italne slike javljaju se o"ranienja koje unosi A'
konvertor uoiajeno se de"radira amplitudska rezolucija! a mo"u nastati i arte&akti
zo" konanih i diskretnih amplitudskih nivoa. *odaliteti koji "eneri$u di"italne
medicinske slike (ukljuuju/i tu i &ilm di"itajzere! odnosno A' konvertore) danas su
kompatiilni sa ',C.* standardom! koji oeze#uje interoperailnost izme#u
razliitih ure#aja. 2a modalitet koji nije prila"o#en ovom standardu potrean je
inter&ejs koji oeze#uje konverziju u ',C.* standard! $to je poznato kao ',C.*4
izacija ;5..9D! 51A9<>.
*ada je cilj PACS4a ostvarenje elektronskih zapisa (u pitanju je tehnolo"ija
snimaka ez &ilma) primetimo da se i dalje esto tra0e snimci u klasinom!
neelektronskom oliku. +azlo" mo0e iti taj da medicinska ustanova koja je poslala
pacijenta u dru"u ustanovu nema tehnolo"iju za pre"led i analizu isto elektronskih
)-7-*-',C,3A

89E
snimaka! ili je potrean klasian dokument (papirni ili na &ilmu)! na primer za sluaj
ve$taenja ili osi"uranja. Sto"a znaajno mesto u realizaciji PACS4a imaju i
visokokvalitetni printeri (laserski) koji sa elektronsko" zapisa &ormiraju slike na
papiru ili &ilmu.
?edan od osnovnih prolema koji je o"raniavao $iru primenu PACS4a je
velika koliina in&ormacija koja se "eneri$e pri akviziciji. Po jednom pre"ledu
potreno je oko G9 *= podataka. 3a primer! tipian radiolo$ki snimak! slika 5.8a! je
karakterisan prostornom rezolucijom Ek I E.5k piksela! sa amplitudskom rezolucijom
od 8E ita po pikselu (pp). )akva slika zauzima oko B.5 *= (mada! s ozirom na
strukturu di"italnih podataka! za 8E pp i se koristila E ajta! pa i takva slika
zauzimala 89 *=). Aako se po sesiji tipino koristi E4< snimka! jednoj sesiji
od"ovara 854G9 *= podataka. +adiolo$ki snimak plu/a! slika 5.8! je ve/e prostorne
rezolucije (<k I 5k) tako#e sa 8E pp. Slino je i u mamo"ra&iji! slika 5.E. *ada su
mamo"ra&ski snimci manjih &izikih dimenzija! rezolucija je <k I 5k I 8E pp! a
uoiajeno se koristi E do < snimka po sesiji ;S1+9E! )1+9E! '-=9<>.
(a) ()
Slika 5.8. +adiolo$ki snimci% (a) snimak $ake! () snimak plu/a.
Snimci sa *+, iHili C) modaliteta! slika 5.G! su manje prostorne rezolucije
(tipino 58EI58E piksela) i sa E5D amplitudskih nivoa (8 =)! ali se po sesiji koristi 8E
do 899 snimaka! slike 5.< i 5.5! dakle! "eneri$e se G4E5 *= po sesiji. Slino je i sa
dru"im modalitetima! kao $to su ultrazvuk! slika 5.D! an"io"ra&ija! "ama kamera! itd.
Pojedinani snimci ovih modaliteta su male rezolucije (E5DIE5D ili manje)! ali se po

89G
sesiji koristi veliki roj snimaka (re je o video materijalu sa minimum 89 slika u
sekundi) pa je ukupna koliina podataka velika ;'-=9<! J.388! S1+9E! 6-)99>.

Slika 5.E *amo"ra&ski snimci% desna (+) i leva (7) dojka! mediolateralni (*7)
snimci.

Slika 5.G. Snimci ma"netne rezonance (*+,)% transverzalni presek (levo) i sa"italni
presek (desno).
)-7-*-',C,3A

89<

Slika 5.<. )ipina *+, sesija sa"italni preseci.

Slika 5.5. )ipina *+, sesija transverzalni preseci.
+adiolo$ki snimci su prirodno u skali sivo" (monohromatske slike)!
uoiajeno sa E5D nivoa (C ita) do <99D nivoa (8E ita). 1 mikroskopiji! slika 5.B!
dermatolo"iji! slika 5.C! i endoskopiji se koriste kolor slike! koje! za istu prostornu
rezoluciju zahtevaju tri puta ve/u koliinu in&ormacija! jer se kolor ostvaruje
kominovanjem crvene! zelene i plave oje (+F= snimci).


895

Slika 5.D. Snimci doijeni sa ultrazvunih ure#aja.

Slika 5.B. )ipine mikroskopske slike uzoraka tkiva! $to se koristi u patolo"iji.

Slika 5.C. 'ermatolo$ke slike doijene di"italnom kolor kamerom.

)-7-*-',C,3A

89D
)ehnika kompjuterske tomo"ra&ije omo"u/ava &ormiranje G' iz"leda
unutra$njih or"ana ;51A9<>! a naknadnim ojenjem se ostvaruje veoma realistian
prikaz or"ana! slika 5.9.

Slika 5.9. 3aknadno ojenje slika kompjuterske tomo"ra&ije daje realistian prikaz
unutra$njih or"ana.

5.E.E. Arhiviranje slike
Arhiviranje slike je centralni deo PACS sistema. S ozirom na o"romnu
koliinu podataka koji se "eneri$u u uoiajenom radu olnice! kako u po"ledu roja
snimaka! tako i u po"ledu in&ormacione veliine pojedinanih snimaka! potreno je
oezediti veliki memorijski kapacitet! rz pristup podacima i standardizovano
oznaavanje datoteka! kako i se omo"u/io e&ikasan pristup podacima.
.r"anizacija PACS arhive je! uoiajeno! hijerarhijsko" tipa i sadr0i dve
osnovne "rupe podataka% trenutne podatke (on-line)! $to se naziva i kratkotrajnom ili
radnom arhivom! i du"otrajne podatke (long-term archive). Ponekad se vr$i &inija
podela du"otrajne arhive na Kskoro trenutnuL (near-line archive) i KtrajnuL (off-line
archive). 3ovi snimci se dr0e u kratkotrajnoj arhivi! na lokalnom hard disku velike
rzine! dok se stariji snimci odla0u u udaljenu du"otrajnu arhivu. 1pravljanje
memorijskim podacima se ostvaruje sistemom 5S* (hierarchical storage
management) koji omo"u/ava prenos arhiviranih slika i podataka izme#u rzih hard
diskova kratkotrajne arhive i susistema du"otrajne arhive. ,zor tehnolo"ije
arhiviranja zavisi od arhitekture i vrste medijuma za memorisanje podataka. Aao
medijumi za arhiviranje koriste se dve osnovne tehnolo"ije% diskovi i trake ;)1+9E>.

89B
5.".".#. Arhiviranje na diskovima
1mesto ma"netno" (hard) diska veliko" kapaciteta danas se u"lavnom koriste
+A,' (redundant array of ine$pensive discs) za kratkotrajnu memoriju. Primenom
veliko" roja manjih i je&tinijih diskova ostvaruje se isti memorijski kapacitet! a ve/a
pouzdanost i rzina! jer je memorija raspodeljena ;)1+9E>.
'i"italni diskovi ('@' : digital versatile disc) koriste slinu tehnolo"iju kao
C'4+.*! ali je ostvarena ve/a "ustina podataka za jednoslojan zapis je kapacitet
diska <.B F= (odnosno! C.G F= za dvoslojni zapis). Aoriste se i ma"neto4optiki
diskovi (*.') koji kominuju tehnolo"iju ma"netnih diskova sa C'4+.*
tehnolo"ijom. .itavanje je optiko! pomo/u lasera! a upis je na azi ma"neto4
optiko" e&ekta! a ostvaruje se pomo/u lasera i ma"neta. .dlikuju se velikom
stailno$/u i pouzdan$/u. 'vostrani *.' diskovi imaju kapacitet od 9.8 F=.
5.".".". Arhiviranje na trakama
Postoji vi$e &ormata ma"netnih traka koje se koriste kako za kratkotrajnu tako
i za du"otrajnu memoriju.
1napre#ena inteli"entna traka (A,) : advanced intelligent tape) se izra#uje u
dva &ormata% A,)4E i A,)4G! kapaciteta 59 odnosno 899 F=! respektivno! i sa
rzinom prenosa podataka od 8E *=Hs za A,)4G. Prednost ovih traka je $to imaju
u"ra#en ip u ku/i$te trake! koji uva podatke o &ajlovima koji su arhivirani na traci.
)o olak$ava rzo pretra0ivanje! jer nije potreno itanje in&ormacija sa diska da i se
locirao 0eljeni &ajl. )ako#e! time se redukuje manipulacija nad trakom (pomeranje
trake napred4nazad) $to mo0e da skrati radni vek medijuma. Proizvo#ai "arantuju
0ivotni vek A,) od G9 "odina.
'i"italne linearne trake ('7)) su jedan od naje$/ih medijuma! jer su
relativno je&tine i veoma pouzdane! a odlikuju se velikom rzinom pristupa
in&ormacijama. Aapacitet ovih traka je od E9 do <9 F= sa rzinom prenosa podataka
od D *=Hs. 3edavno su se pojavile unapre#ene trake nazvane Super '7)! sa
kapacitetom od 889 F= i rzinom prenosa od 88 *=Hs! koje su kompatiilne sa '7).
7inearne otvorene trake (7).) su nastale zajednikim razvojem kompanija
,=*! He%lett-Packard i Seagate. ,nicijalno su postojala dva &ormata koji su se
razlikovali po kapacitetu% Accelis! kapaciteta E5 F= i &ltrium! kapaciteta 899 F=! ali
je dalji razvoj koncentrisan samo na model 1ltrium. Prednost ove tehnolo"ije je $to je
u pitanju otvoren standard za ove tri kompanije. 7). imaju u"ra#en ip! slino kao
A,)! s tim $to je ovde komunikacija e0ina! a ip sadr0i manje in&ormacija ne"o A,)
samo in&ormaciju o identi&ikaciji kertrid0a i in&ormaciju o "re$ki pri unosu.
'i"italne audio trake ('A)) su poetno razvijene za visoko kvalitetno
di"italno snimanje zvuka. .ne su kasnije prila"o#ene za uvanje velike koliine
)-7-*-',C,3A

89C
proizvoljnih di"italnih in&ormacija! ukljuuju/i i di"italne slike. Aertrid0i mo"u
uvati do E9 F= podataka sa rzinom prenosa od E.< *Hs (9.G *=Hs).
*anipulacija nad diskovima ili trakama se ostvaruje posenim ure#ajima
poznatim kao d0uoks (juke'o$). )aj ure#aj ira medijum iz skladi$ta! postavlja "a u
radni prostor pomo/u roota ili karusela! i oeze#uje upis ili oitavanje. 1oiajeno
vreme za koje se postavlja diskHtraka u radni prostor je 894G9 sekundi! zavisno od
proizvo#aa ;)1+9E! '-=9<>.
Aao medijumi za arhiviranje danas se sve vi$e koriste i poluprovodnike &le$
memorije veliko" kapaciteta (ostvaren je kapacitet od E5D F= i vi$e! a predvi#a se
kapacitet od C )= i vi$e). Jle$ memorije su atraktivne za primenu! jer su malih
&izikih dimenzija! nemaju pokretnih delova i zahtevaju malu potro$nju ener"ije.
'odu$e! ranije je postojalo o"ranienje u po"ledu roja ciklusa unosa i risanja
podataka. .vaj nedostatak je danas prevazi#en! jer su realizovani ipovi koji
omo"u/avaju vi$e od 899 miliona takvih ciklusa. 3o! postoji oprez u kori$/enju ovih
komponenata! jer nema preciznih podataka o njihovoj pouzdanosti.
Slike "enerisane sa modaliteta su razliito" &ormata i veliine. Arhiviranje
trea da je tako or"anizovano da oezedi verno prikazivanje slika na osnovu
sauvanih podataka. 'a i se u$tedelo u memorijskom prostoru i oezedio r0i
prenos slika! koristi se kompresija. Cilj kompresije je da se sa $to manje podataka
sauva slika! a da se ostvari visoka vernost reprodukcije. 2a potree medicine danas
se koriste kompresije ?P-F ((oint Photographic )$pert *roup) i to kompresija
zasnovana na diskretnoj kosinusnoj trans&ormaciji ('C) ?P-F47S) i kompresija
zasnovana na talasi/ima (%avelets) poznata kao ?P-F E999. 2a potree primarne
dija"nostike u radiolo"iji koristi se kompresija ez "uitaka (lossless) u kom sluaju
je reprodukovana slika identina ori"inalnoj! ez ikakvo" "uitka in&ormacije.
3edostatak ove kompresije je da su u$tede male% stepen kompresije je reda E%8 do G%8.
*ada se mo0e ostvariti dodatna u$teda uklanjanjem pozadine i tekstualnih oznaka u
slici! kao i izorom re"iona od interesa unutar slike koji /e se koristiti za potree
dija"noze! ali je stepen kompresije i dalje mali.
2a potree konsultacija dopu$ta se kompresija sa "uicima! kada
komprimovana slika nije identina ori"inalnoj! ali se vizuelno (sujektivno) malo
razlikuje od nje. Stepen kompresije mo0e iti znatno ve/i! do oko 899%8 i vi$e! ali
trea iti oprezan! jer kompresija sa "uicima mo0e dovesti do uklanjanja nekih
relevantnih detalja ili do "enerisanja arte&akata.
5.E.G. Pretra0ivanje i prikazivanje slika i razmena podataka
1pravljanje podacima unutar PACS4a je omo"u/eno primenom standarda
57B (za administrativne i personalne podatke o pacijentima)! koji je inte"ralni deo
olniko" in&ormaciono" sistema (5,S)! i ',C.* standarda (za oznaavanje i

899
razmenu slika). PACS sistem se povezuje i sa radiolo$kim in&ormacionim sistemom
(+,S) koji podr0ava kako administrativne podatke tako i klinike podatke o redosledu
pre"leda u radiolo$kim ispitivanjima. +,S je slian 5,S4u! ali je manje" oima! a
mo0e se koristiti i nezavisno od 5,S4a. ,storijski! +,S je najpre nastao kako i olak$ao
proceduru u radiolo"iji% kako i oezedio demo"ra&ske podatke o pacijentu! podatke
o redosledu pre"leda i tretmana! i lokaciju &ilmovaHsnimaka (za klasinu radiolo"iju
aziranu na &ilmu). Administrativni podaci omo"u/avaju da se svi &ajlovi isto"
pacijenta jedinstveno oznae i pridru0e tom pacijentu. Aada se slika "eneri$e u
modalitetu ona sadr0i za"lavlje (header)! "de je opisana priroda slike! veliina i
vrednosti piksela (prostorna i amplitudska rezolucija)! a dodaju se i podaci o
pacijentu. 2a"lavlje sadr0i i dru"e podatke koji omo"u/avaju rz pristup &ajlovima i
pretra0ivanje slika. =aza podataka je strukturno orijentisana. .d 89CD. "odine je jezik
SM7 (structured +uery language) usvojen kao industrijski standard! a kompletiran je
899E! kao SM7E! i uoiajeno se koristi u azama podataka.
Prikazivanje snimaka i ostalih podataka se vr$i na radnim stanicama. )ermin
Kradna stanicaL se odnosi ne samo na monitor ve/ i na raunar i od"ovaraju/i so&tver
kojim se kontroli$u preuzimanje &ajlova i prikazivanje snimaka. 2a prikazivanje se
koriste razliiti monitori kako po veliini i orijentaciji ekrana! tako i po rezoluciji! $to
zavisi od primene. +adne stanice esto imaju dvostruke! slika 5.89! pa i etvorostruke
monitore kako i se mo"lo jednovremeno prikazati vi$e snimaka.

Slika 5.89. *onitori koji se koriste u dija"nostikim radnim stanicama.
2a dija"nostika ispitivanja u radiolo"iji koriste se monitori najvi$e klase!
visoke rezolucije! tzv. Ek monitori (tipino E9<C I 85GD piksela) i kalirisani. 2a C) i
*+, snimke se mo"u koristiti monitori manje rezolucije (tzv. 8k monitori! tipino
89E< I BDC piksela). 'a i se ostvario maksimalan kontrast! monitori trea da imaju
maksimalan osvetljaj od arem 8B9 cdHm
E
(prema preporuci Ameriko" koled0a za
)-7-*-',C,3A

889
radiolo"iju). 'ana$nji 7C' monitori ostvaruju osvetljaj od 8999 cdHm
E
i vi$e. +adne
stanice za pre"led i analizu mo"u koristiti monitore slaije" kvaliteta ;)1+9E>.
+azmena podataka je mo0da najznaajniji deo PACS4a. 1mre0avanjem se
oeze#uje prenos podataka od servera ili modaliteta do displeja i arhive i oratno.
=rzina prenosa i propusni opse" (koliina podataka koja se mo0e preneti u jedinici
vremena) su veoma pove/ani poslednjih "odina! mada su i dalje o"raniavaju/i &aktor
sistema! s ozirom na o"romnu koliinu podataka koji se prenosi. 2a prenos podataka
se danas koriste raunarske mre0e realizovane po standardu ,S. (nternational
Standards ,rganisation). .vaj standard je aziran na modelu sa sedam nivoa koji je
poznat kao .S, (,pen System nterconnection) model! mada se u analizi oino
koristi upro$/en model sa etiri nivoa% sloj primene (application layer)! mre0ni
protokol (net%ork layer)! link za prenos podataka (data link) i &iziki sloj (physical
layer). 1nutar medicinske ustanove se koristi lokalna mre0a (7A3) i to naje$/e u
arhitekturi )thernet! koja je de&inisana standardom ,--- C9E.G. -ternet koristi
razliite &izike medijume kao $to su koaksijalni kalovi! oklopljeni ili neoklopljeni
upleteni kalovi i optiki kalovi. .ian -ternet radi sa 89 *=Hs! rzi -ternet sa 899
*Hs! a koristi se i "i"aitni -ternet (8 FHs). 2a komunikaciju sa udaljenim
korisnicima koriste se uslu"e telekomunikacionih provajdera razliito" nivoa
kvaliteta% prenos pomo/u ,S'3 (8EC kHs)! I'S7 (do C *Hs) ili )8H-8 linija (8.5HE
*Hs) ;J.388! 51A9<>.

5.G. *.F1NA +-A7,2AC,?A S,S)-*A PACS
,storijski "ledano PACS se razvijao po potrei i mo"u/nostima ustanove.
Povezivani su mali susistemi! zvani moduli! unutar radiolo$kih odeljenja i svaki od
modula je radio nezavisno. 3ije ila mo"u/a komunikacija izme#u modula! $to je io
veoma o"raniavaju/i &aktor! poseno u velikim olnikim sistemima. Oira primena
je nastala nakon uvo#enja standarda ',C.*! koji je omo"u/io povezivanje razliitih
modaliteta u jedinstven sistem! i mre0nih protokola. .snovna struktura PACS4a
prikazana je na slici 5.88.
3ajitniji deo sistema je PACS server! "de se arhiviraju podaci sa modaliteta i
sa ko"a se pretra0uju i koriste arhivirani podaci. Sa modaliteta se podaci unose u
server! a preko %e' servera se komunicira sa spolja$njim korisnicima.
Administrativni podaci se unose u sistem i povezuju sa snimcima pacijenata preko
olniko" in&ormaciono" sistema (koristi se i radiolo$ki in&ormacijoni sistem)
;51A9<>.

888

Slika 5.88. .snovna struktura PACS sistema.
3ajjednostavnija realizacija PACS4a ila i kao na slici 5.8E. Aoristi se jedan
server i postoji jedan korisnik (klijent). Stro"o "ovore/i to i nije mre0a ve/ veza dva
raunara koji dele istu zajedniku liniju. Ako se koristi oini -ternet (89 *Hs)! ne/e
se javiti prolemi u radu! jer je mala verovatno/a da /e oa uesnika u isto vreme
tra0iti vezu! dakle! mala je verovatno/a kolizije me#u raunarima. Prolemi mo"u
nastati ako trea povezati ve/i roj klijenata! kao na slici 5.8G! kada trea vi$e
raunara! na primer 89 raunara! povezati za server.

Slika 5.8E. 3ajjednostavniji PACS. ?edna radna stanica (klijent) i jedan server
(arhiva).

klijent
server
Administrativni
podaci

(HIS, RIS)

Web server
PACS server

i arhiva

Radne stanice,
prikaz

Modaliteti,

akvizicia

)-7-*-',C,3A

88E
10 Mb/s ruter
klijenti 10 Mb/s
Ostatak
mree
server
10 Mb/s ruter
klijenti 10 Mb/s
Ostatak
mree
server
2a sluaj kao na slici 5.8G (89 klijenata i jedan server)! ako se koristi oini
-ternet! svaki od klijenata mo0e da pristupi serveru rzinom od 89 *Hs! ali i server
mo0e ukupno da primiHemituje istom rzinom. Propusni opse" na liniji ka serveru se
raspodeljuje izme#u korisnika i mo0e do/i do za"u$enja linije ka serveru. +e$enje
mo0e iti u kori$/enju oino" -terneta za vezu klijenata i hu'4a! a rzo" -terneta
(899 *Hs) u vezi izme#u servera i hu'4a.

Slika 5.8G. PASC sa vi$e klijenata (89) i jednim serverom.
1 realnom sluaju koristi se ve/i roj raunara (npr. 8E99) u istoj olnici!
slika 5.8<. 1 tom sluaju oian -ternet i 89 *Hs ruter ne/e iti doro re$enje! jer /e
raunari za"u$iti vezu ka serveru. ?edno mo"u/e re$enje je kao na slici 5.85. Po E99
klijenata (to mo0e od"ovarati raunarima na istom spratu) mo0e iti vezano u prsten
mre0om 89 *Hs! koje su rzim -ternetom (899 *Hs) povezani sa ruterom! a zatim
sa serverom.

Slika 5.8<. +ealan sliaj PACS4a. Postoji veliki roj klijenata i jedan server.
hub
klijenti
server

88G
100 Mb/s
200 klijenata
10 Mb/s Switching
Ostatak
mree
100 Mb/s Router
200 klijenata
200 klijenata
200 klijenata
200 klijenata
200 klijenata
100 Mb/s Router
100 Mb/s
100 Mb/s
100
100
100
100
100
10
10
10
10
10
server
100 Mb/s
200 klijenata
10 Mb/s Switching
Ostatak
mree
100 Mb/s Router
200 klijenata
200 klijenata
200 klijenata
200 klijenata
200 klijenata
100 Mb/s Router
100 Mb/s
100 Mb/s
100
100
100
100
100
10
10
10
10
10
server
10 Mb/s
Ostatak
mree
server
10 Mb/s
Ethernet
switch
Dijagnostike stanice
100 Mb/s
100 Mb/s
100 100 100
!kvi"icijski
ure#aji
$mo%aliteti&
10 Mb/s
Ostatak
mree
server
10 Mb/s
Ethernet
switch
Dijagnostike stanice
100 Mb/s
100 Mb/s
100 100 100
!kvi"icijski
ure#aji
$mo%aliteti&

Slika 5.85. ?edno mo"u/e re$enje povezivanja vi$e klijenata na jedan server.
?edno re$enje malo" PACS sistema (tzv. mini PACS) prikazano je na slici
5.8D. Aoriste se dva modaliteta i etiri radne stanice. *odaliteti povremeno rade i
u"lavnom $alju slike ka serveru. .ni sto"a mo"u iti povezani oinim -ternetom
(89 *Hs). +adne stanice i server su vi$e optere/eni i koriste rzi -ternet (899 *Hs).

Slika 5.8D. *ini PACS. 'va modaliteta i etiri radne stanice su povezani sa
serverom.
)-7-*-',C,3A

88<
Aako povezatiP
' mo%aliteta
' %ijagnostikih stanica
( raunara
' mo%aliteta
( %ijagnostikih stanica
) raunara
!rhiva $server&
1 mo%alitet
1 %ijagnostika stanica
1 raunar
A
=
C
Aako povezatiP Aako povezatiP
' mo%aliteta
' %ijagnostikih stanica
( raunara
' mo%aliteta
( %ijagnostikih stanica
) raunara
!rhiva $server&
1 mo%alitet
1 %ijagnostika stanica
1 raunar
A
=
C
server
Router
Router
*1/E1
+ub
Raunar
Dijagnostika stanica
!kvi"icija
Switch Switch 8
E
G
A
=
C
10 Mb/s
100 Mb/s
,"najmljena linija
Gigabitni Ethernet
server
Router
Router
*1/E1
+ub
Raunar
Dijagnostika stanica
!kvi"icija
Switch Switch 8
E
G
A
=
C
10 Mb/s
100 Mb/s
,"najmljena linija
Gigabitni Ethernet
10 Mb/s
100 Mb/s
,"najmljena linija
Gigabitni Ethernet
+azmotrimo i slo0enu situaciju kao na slici 5.8B4a. )rea povezati tri
medicinske ustanove! oznaene sa A! = i C! koje su prostorno udaljene! pri emu su
ustanove A i = u istom "radu! a ustanova C je! na primer! seoska amulanta. 3eka
ustanova A sadr0i 5 modaliteta! D dija"nostikih radnih stanica i D raunara (oinih
radnih stanica)! ustanova = 5 modaliteta! D dija"nostikih i C oinih radnih stanica! a
ustanova C jedan modalitet! jednu dija"nostiku i jednu oinu radnu stanicu. 1
ustanovi = /e se nalaziti i centralni server (arhiva). Pitanje je KAako povezati ove
ustanove u PACS sistemPL. ?edno mo"u/e re$enje prikazano je na slici 5.8B4.

Slika 5.8B. Povezivanje vi$e ustanova u zajedniki PACS sistem% a) poetna situacija!
) jedno mo"u/e re$enje.
(a)
()

885
.razlo0enje re$enja sa slike 5.8B4 je slede/e. 'ija"nostike radne stanice se
povezuju na rzi -ternet (899 *Hs)! osim u udaljenoj amulanti C "de se ne oekuje
intenzivni rad te se mo0e koristiti i oian -ternet (89 *Hs). 2a sve modalitete! kao i
oine raunare! mo0e se koristiti oian -ternet. 3a osnovu to"a raunamo
maksimalna procenjena optere/enja za lokacije A! = i C! kako i dimenzionisali vezu
sa serverom. 2a lokaciju A maksimalno optere/enje iznosi D89 *Hs (5
dija"nostikih radnih stanica po 899 *Hs i 5QD:88 ure#aja sa po 89 *Hs). 3a isti
nain za lokaciju = doijamo maksimalno optere/enje od BG9 *Hs! dok je za
lokaciju C maksimalno optere/enje G9 *Hs. Svakako! u ilo kojoj od ovih lokacija je
mala verovatno/a da /e svi ure#aji raditi jednovremeno tako da je realno optere/enje
(znatno) manje! po"otovu za lokaciju C. 3a osnovu ove procene mo0emo zakljuiti
da za lokacije A i = mo0emo koristiti -ternet svieve od 899 *Hs! a za lokaciju C je
dovoljan hu' i oian -ternet. 2a vezu izme#u svieva na lokacijama A i = koristi se
"i"aitni -ternet! kao i za vezu sa serverom u ustanovi =. .ve linije su na slici 8B4
oznaene sa 8 i E. -ventulno! radi si"urnije" rada! mo"u se na lokacijama A i =
koristiti udvojeni svievi i udvojeni "i"aitni linkovi 8 i E ($to na slici 8B4 nije
oznaeno). 1dvajanje svievaHlinkova predstavlja ve/u poetnu investiciju! ali je
ukupan e&ekat pozitivan! jer se ostvaruje si"uran rad! a mo"u/e je vr$iti izmenu ili
servisiranje sistema ez potree za prekidanjem rada. @eza sa lokacijom C je preko
iznajmljene linije )8 (ili -8) sa protokom 8.55< *Hs (odnosno E.<C *Hs).

)-7-*-',C,3A

88D
7,)-+A)1+A

;=+A99> =.J. =ranstetter ,@! -d.! Practical maging nformatics- !oundations
and Applications for PACS Professionals! Sprin"er 3eR Sork! E999.
;'-=9<> A.,. 'e =acker! A.?. *ortelT! =.7. 'e Aeulenaer! KPicture archivin" and
communication sUstem part one% Jilmless radiolo"U and distance
radiolo"UL! ?=+=)+! E99<! CB% EG<4E<8
;J.388> =. Jon"! A.C.*. Jon"! C.A. 7i! .elemedicine .echnologies-
nformation .echnologies in /edicine and .elehealth! 6ileU! E988.
;5..9D> *.3. 5ood! 5. Scott! K,ntroduction to picture archive and
communication sUstemsL! (ournal of 0adiology 1ursing! @ol. E5! ,ssue
G! pp. D94B<! Sept. E99D.
;51A9<> 5.A. 5uan"! PACS and maging nformatics! 6ileU! E99<.
;S1+9E> ?. Suri! S. Aamaledin! S. Sin"h (-ds.)! Advanced Algorithmic
Approaches to /edical mage Segmentation! Sprin"er! E99E.
;)1+9E> ?. )urner! '. =hachu! A. *c=ride! PACS 1et- A 2eginner3s *uide to
PACS! *edical 'evices A"encU! 7ondon! E99E.
;6-)99> +. 6eterin"! +. =atenur"! LA PACS maturitU model% A sUstematic
meta4analUtic revieR on maturation and evolvailitU o& PACS in the
hospital enterpriseV! nternational (ournal of /edical nformatics! E999!
BC(E)! 8EB48<9

6. Telekardiologija

117

6. Telekardiologija

Telekardioloki sistem predstavlja namenski telemedicinski sistem koji
ima za zadatak prenos medicinskih informacija o stanju kardiovaskularnog
sistema izmeu dve udaljene lokacije. Najee se podrazumeva prenos
kardiolokih podataka od mesta akvizicije! odnosno pacijenta koji predstavlja
izvor signala koji generie podatke! do konanog odredita! odnosno lekara koji
analizira prenete podatke.
Telekardioloki servisi su pose"ni servisi koji su povezani sa medicinom!
pre svega sa kardiologijom! telekomunikacionim i informacionim tehnologijama.
#remenom su se definisali iz generalnog skupa telemedicinskih servisa koji su
zahtevali pose"an tretman u skladu sa odreenim granama medicine
$teleradiologija! telepatologija! telepsihijatrija! teledermatologija! telehirurgija!
itd%. & procesu izdvajanja telekardiologije kao pose"nog dela telemedicine!
principijelno su zadr'ani osnovni opti telemedicinski servisi i usluge
$telemonitoring! telenega! teledijagnoza! teleedukacija! itd.%.
(anas! "olesti srca i krvnih sudova predstavljaju jedan od vodeih uzroka
smrtnosti. To je jedan od razloga zato je neophodno raditi na prevenciji i izradi
strategije spreavanja kardiovaskularnih o"oljenja. Telekardiologija predstavlja
T)*)+)(,-,N.

11/
revolucionarni korak u dananjem pru'anju zdravstvene nege i kontrole! i
modernizaciji zdravstvene zatite neophodne savremenom drutvu. 0 o"zirom na
uestalost kardiolokih o"oljenja kod populacije! iako na zaetku razvoja!
telekardiologija je jedna od najrazvijenijih delova telemedicine! dok
telekardioloki servisi koji se "ave kontrolom i analizom kardiovaskularnog
sistema stiu veliku popularnost.
)fikasni prenos kardiolokih podataka izmeu prostorno razdvojenog
izvora informacija i prijemnog dela sistema daje ansu da na pouzdan i
visokokvalitetan nain podaci postanu raspolo'ivi veem "roju korisnika
garantujui "ez"ednost i pouzdanost istih uz znaajno smanjenje trokova leenja.
(imenzionalnost sistema utie na njegovu realizaciju! a raznolikost i koliina
celokupnog relevantnog informacionog kardiolokog sadr'aja prevazilazi tehnike
mogunosti. ,pak! stepen razvoja telekomunikacionih i informacionih tehnologija
je na takvom nivou da se razvijaju aplikacije koje podr'avaju prenos
alfanumerikih podataka! audio! vizuelnih i multimodalnih predstava rada srca.
& skladu sa strategijom razvoja telekardiologije! definiu se odgovarajui
delovi telemedicinskih standarda $1.-0! (,-2+! 3*7! itd.%! vodei rauna o
nizu zahteva i potre"a korisnika! ali i pru'anju visokog kvaliteta servisa 4 5o0
$Quality of Service%. & telekardiologiji daju se smernice o realizaciji aplikacija i
sistema! ali ne i implementaciji u vidu konkretnih reenja. Telekardioloki sistem
je zahtevan i njegova realizacija predstavlja pravi izazov sa medicinske!
in'enjerske i finansijske take gledita. 1ose"an izazov je prihvatanje primene
ovakvog sistema od strane klijenata i njihova o"uka.
2rganizaciona struktura telekardiolokog sistema odreuje koji e
elementi "iti zahtevni za implementaciju. & sluaju nadzora pacijenta! akvizicija i
merenje "iomedicinskih signala predstavlja deo telekardiolokog sistema kome se
pose"no ukazuje pa'nja! jer se mora voditi rauna o kvalitetu pri"avljenih
podataka i pru'anju adekvatnih usluga. Transport kardiolokih podataka i
dvosmerna komunikacija mogu "iti ote'ani z"og lokacije korisnika i prepreka
koje nastaju tom prilikom. 1erformanse telekomunikacionog sistema znaajno
utiu na potencijal telekardiolokog sistema. 1rijemni signal mo'e "iti dugotrajan
i6ili memorijski zahtevan to dovodi do pitanja njegovog arhiviranja! ali i analize
u sluaju aplikacija koje rade u realnom vremenu. 7ako se komunikacija najee
o"avlja u o"a smera! rezultat analize! njegovo prosleivanje i pre svega
potencijalna intervencija se mora razmotriti kao sastavni deo sistema
telekardiologije. (odatni zahtevi za realizaciju sistema mogu nastati zahvaljujui
vrsti kardiolokih podataka koji se prenose i potre"e za njihovom analizom.
6. Telekardiologija

118
Naime! procesi kardiovaskularnog sistema i ostali relevantni fizioloki procesi se
moraju adekvatno interpretirati u telekardiolokom sistemu.

6.1. 192-)0, 7.9(,2*2:72; 0,0T)+.
7ardioloki podaci koji se prenose u okviru telekardiolokog sistema
sadr'e informacije o procesima kardiolokog $kardiovaskularnog% sistema.
7ardioloki medicinski signali nastaju delovanjem fizike po"ude na senzor! ulo
ili drugu vrstu neposrednog prijemnika u okviru sistema za akviziciju. 9ad srca i
kardiovaskularnog sistema se mo'e pratiti kroz itav spektar razliitih procesa
kardiolokog sistema! parametara i prezentacija medicinskih signala.
<unkcionalnost kardiovaskularnog sistema se prati kroz procese koji
o"ez"euju njegov normalan rad! dok je normalna aktivnost uslovljena stalnim i
efikasnim protokom materije. 0rce je upalj miini organ koji svojim ritmikim
kontrakcijama omoguava protok krvi. 9azlikuju se etiri upljine 4 dve
pretkomore $desni i levi atrijum% i dve komore $desna i leva ventrikula%! pri emu
su desna i leva strana srca odvojene sranom pregradom $septumom%. 0rce
predstavlja centralni organ krvotoka! koji pripada i malom i velikom krvotoku.
+ali krvotok pretvara vensku krv u arterijsku! dok veliki pretvara arterijsku u
vensku krv $slika 6.146.=%.

0lika 6.1 >lok ema kru'enja krvi u velikom i malom krvotoku i srca u ulozi
pumpe izmeu njih.
0rani mii $miokard% mo'e "iti u oputenom stanju! to se naziva period
dijastole! i u stanju kontrakcije! to predstavlja period sistole. 2vakav sistem
upumpavanja i ispumpavanja krvi je sinhronizovan i kvaziperiodian. 0rce u ulozi
pumpe! svojim pretkomorama ispumpava krv donetu upljim i plunim venama! a
#eliki krvotok
(esna komora 1luna arterija
*eva komora
(esna
pretkomora
*eva
pretkomora
.orta
+ali krvotok
:uplje vene
7apilari
.rterije
2granci plune
arterije
7apilari
1lune vene
T)*)+)(,-,N.

1=?
grenjem komora uz uee aorte i plune arterije! krv potiskuje u plua i ostale
delova tela. 2tkucaj srca $kvaziperioda% se sastoji iz intervala sistole i dijastole.
0rce karakterie automatizam! sposo"nost da funkcionie samostalno! jer se
impuls $spontana depolarizacija% za aktivaciju rada nalazi u samom organu.

0lika 6.=. 0rani mii i merne pozicije za postavljanje elektroda prilikom
akvizicije elektrokardiograma.
0rani mii se kvaziperiodino depolarizuje i repolarizuje. +ehanika
kontrakcija srca nastaje nakon pojave akcionog potencijala u 0. voru
$sinusatrijalnom voru% u kome se aktivira kontrakcija pretkomore.
,ntercelularnim pristupom se mogu meriti akcioni potencijali i u drugim delovima
srca i imaju drugaiji o"lik kao i vremensko kanjenje. 0. vor! intermodalni
putevi od 0. do .# $atrioventrikularnog% vora! .# vor $u kome se komore
aktiviraju%! 3isov snop $koji povezuje pretkomore i komore% i 1urkinjeova vlakna
$koja impulse sprovode u ostale delove komora% predstavljaju delove za merenje
akcionih potencijala! ijim sumiranjem se do"ija karakteristini morfoloki o"lik
elektrokardiograma $)7;4a@ electrocardiogram 4 )-; signal%. +iine
kontrakcije su u direktnoj vezi sa ovako do"ijenim signalom koji je elektrine
prirode. )7; predstavlja do sada najistra'eniji zapis rada srca koji se "ele'i u
jedinici vremena.
(esna komora
$ventrikula%
*eva komora
$ventrikula%
*eva pretkomora
$atrijum%
(esna
pretkomora
$atrijum%
0. 4 sinusatrijalni vor
.# 4 atrioventrikularni vor
3isov snop
1urkinjeova vlakna
9. 4 desna ruka $right arm%
*. 4 leva ruka $left arm%
** 4 leva noga $left leg%
6. Telekardiologija

1=1
,nstrument za registrovanje "ioelektrinih promena u srcu naziva se
elektrokardiograf $)7; ureaj%! koji snima elektrine potencijale nastale u
sranom miiu. )7; zapis! elektrokardiogram! je kriva promene potencijala koja
lekaru daje informacije o radu srca. +erenju )7; signala se mo'e pristupiti na
razliite naine. +ogu se definisati tri napona zasnovana na Eithovenoven4ovom
jednakostraninom trouglu u frontalnoj ravni pacijenta. 2vaj trougao je zasnovan
na ekstremitetima pacijenta $9. 4 desna ruka! *. 4 leva ruka i ** 4 leva noga% i
definie tri napona na osnovu tri postavljene elektrode kao razliku potencijala u
njima. Ti naponi se oznaavaju rimskim "rojevima ,! ,, i ,,,! dok se ** taka
naziva jo i *< $levo stopalo 4 left foot%. & odnosu na referentnu taku u okviru
)7; ureaja! definiu se naponi #9! #* i #< za 9.! *. i *< pozicije! redom.
Naponi ,! ,, i ,,, se mogu opisati pomou alge"arskih jednainaA
, B #94#*! ,, B #9 4 #<! ,,, B #* 4 #<. $6.1%
&z neto drugaiju hardversku realizaciju se definiu ogmentirani odvodi a#9!
a#* i a#< kaoA
a#9 B ?.C$,D,,%! a#* B ?.C$,4,,,% i a#< B ?.C$,,D,,,%. $6.=%
(anas je u klinikoj dijagnostici osim frontalnog merenja! uo"iajeno
transverzalno merenje )7; signala. +ere se potencijali odvoda #14#6 u est
mernih pozicija za postavljanje elektroda prilikom akvizicije )7;4a $slika 6.=%.
2sim elektrokardiografije! postoje i drugi naini zapisa rada srca. (igitalni
zapisi mogu "iti i mehanike prirode ili zapisi zvukova srca u vidu talasnih
jednodimenzionalnih signala! takoe "ele'enih u vremenskom domenu.
<onokardiografija predstavlja jedan od najeih i najjednostavnijih naina za
praenje pravilnog rada srca u klinikoj dijagnostici. 2na je nasledila mnogo
stariju metodologiju auskultacije! sluanja sranih zvukova. 0tetoskop je
instrument koji se koristi za akviziciju akustinog zapisa rada srca i disanja! dok
fonokardiogram $phonocardiogram 4 1-; signal% predstavlja snimak akustinog
zapisa. .uskultacijom odluivanje zavisi od strunosti i uve'"anosti korisnika4
medicinskog lica koji je o"avlja. +eutim! pojavom fonokardiografije inspekcija
funkcionalnosti sranog miia na osnovu digitalnog zvunog zapisa do"ija jo
jedan aspekt. 2sim zvune slike! koja je nastala delovanjem fizike po"ude na
ulo sluha! na raspolaganju je i vizuelna slika kojom je kvalitet odluivanja
auskultacijom znatno po"oljan. #izuelna reprezentacija signala je prilagoena
licima koja su manje vina prepoznavanju zvukova na osnovu presluavanja.
1ojavom digitalnih elektronskih stetoskopa! akvizicija fonokardiograma je
postala jednostavnija! omoguavajui digitalni zapis fonokardiograma koji je
spreman sa razmenu i analizu u okviru telemedicinskih sistema. Eapis sranih
T)*)+)(,-,N.

1==
zvukova sadr'i informacije o radu sranih zalistaka. 0rani zalisci u sranom
miiu slu'e za usmeravanje krvi. 1rilikom auskultacije! ali i analize morfolokog
o"lika fonokardiograma! o"avlja se dijagnostiko odluivanje o funkcionalnosti
srca i protoka krvi u srcu. 2snovne pozicije za postavljanje senzora stetoskopa u
zavisnosti od polo'aja sranih zalistaka prikazane su na slici 6.F. .kvizicija
mehanokardiograma upotre"om akcelerometra takoe predstavlja jednu vrstu
zapisa mehanikog rada srca.

0lika 6.F. +erne pozicije za postavljanje senzora prilikom akvizicije
fonokardiograma i auskultacije.
(a "i se procesi kardiovaskularnog sistema izmerili upotre"om odreene
metodologije! svaka od tehnika akvizicije signala zahteva poznavanje aktivnosti
koja se ispituje sa fiziolokog aspekta! ali i naina na koje se to ispitavanje
o"avlja. 1od tim se izmeu ostalog podrazumeva pravilan polo'aj senzora kojim
se meri signal! pravilan polo'aj pacijenta i niz drugih okolnosti i preduslova $npr.
pravilan polo'aj slualica stetoskopa i naunica stetoskopa u uhu sluaoca%! koji
znaajno utiu na kvalitet signala koji se pri"avlja od strane pacijenta.
+itralni zalistak
Trikuspidalni zalistak
Ealistak aorte
Ealistak plune
arterije
. G .ortni region (Base Right
1 G 1ulmonarni region $Base !eft
T G Trikuspidalni region
(!eft !ateral Stermal Border
+ G +itralni region
("pe#
.
T
1
+
6. Telekardiologija

1=F
,spravna akvizicija i polo'aj senzora je od kljune va'nosti! jer predstavlja
poetni uslov da "i se postigao 'eljeni kvalitet telekardiolokih servisa. Na
primeru elektrokardiografije i fonokardiografije se mo'e videti da polo'aj mernih
pozicija mora o"ele'iti lice koje je o"ueno za njihovo odreivanje u
odgovarajuim interkostalnim delovima $izmeu re"ara% pacijenta. Tek kada je
ispunjen uslov pozicioniranja senzora i akvizicije! mo'e se pristupiti zadatku
prenosa signala u okviru teleelektrokardiografije i telefonokardiografije.
1rethodni uslovi i pojanjenja va'e i za medicinsku sliku. +edicinska slika
u kardiologiji predstavlja viedimenzionalni zapis $=( 4 siva slika! F( 4 slika u
"oji ili siva slika uz vremensku dimenziju! H( 4 kolor video snimak%! odnosno
signal koji je do"ijen odreenom tehnikom akvizicije. Tu spadajuA
ehokardiografija! 1)T $positron emission tomography% akvizicija!
kompjuterizovana tomografija angiografija! magnetna rezonanca 4 +9, $magnetic
resonance imaging%! itd. .kvizicija medicinske slike o"ino se o"avlja pod
la"oratorijskim uslovima! s o"zirom na neophodnost medicinskog oso"lja i
instrumentacije koja nije mo"ilna. +o"ilnost instrumentacije u okviru
telekardiolokih sistema nije neophodna.
)hokardiografija je primer dijagnostike metode koja mo'e "iti i mo"ilna i
fiksna posmatrajui instrumentaciju za akviziciju signala. )hokardiografija ili
ultrazvuk $&0 4 ultrasound% srca je metoda za vizuelizaciju strukture srca koja
koristi ultrazvuni talas i kojom se pose"nom sondom vri akvizicija ultrazvune
slike $ili krae IehaI%. 0onda se prislanja i pokree preko grudnog koa! pri emu
se mo'e sagledati morfologija i funkcionalnost sranog miia i zalistaka! kao i
protok krvi. $oppler pristup u "oji! pri akviziciji omoguava kolor vizuelizaciju
toka krvi kroz srane upljine. 1ojavom mo"ilne opreme za ehokardiografiju!
digitalna ultrazvuna slika se mo'e snimiti i u prirodnom okru'enju kao sastavni
deo telekardiolokog sistema koji ukljuuje napredniji nadzor procesa
kardiovaskularnog sistema.
3ardverska realizacija sistema za akviziju! odnosno senzorska mre'a
zavisi od toga koja se aktivnost! odnosno funkcionalnost! 'eli meriti. 2da"ir
elektroda! akcelerometara! specijalizovanih mem"rana! odnosno odgovarajuih
senzora! tre"alo "i "iti ispraeno i dodatnim delovima hardvera za potre"e pre
svega nadgledanja realne situacije $kamere! telefon i sl.%. Takvi dodatni delovi "i
spreavali nepotre"ne intervencije u sluaju neodgovarajueg postavljanja
senzora.
0ignal koji se pri"avlja! neophodno je uiniti to kvalitetnijim za prenos
putem mre'e. 1od time se podrazumeva selektivnost kliniki va'nih i potiskivanje
T)*)+)(,-,N.

1=H
irelevantnih komponenata. 0 o"zirom da je izdvajanje i sagledavanje relevantnih
komponenti signala pro"lematino! u hardverskoj i softverskoj realizaciji sistema
za akviziciju o"avlja se inicijalno po"oljavanje kvaliteta $npr. upotre"a
pojaavaa i filtara u hardverskoj realizaciji%.

6.=. N.0T.N.7 T)*)7.9(,2*2;,J)
.kvizicija "iomedicinskih signala i zapisa funkcionalnosti
kardiovaskularnog sistema je sastavni deo telemedicinskih i telekardiolokih
sistema. 2na je postojala mnogo pre razvoja same telemedicine. Nastanak
telekardiologije nastupio je nakon razvoja instrumenata kao to su stetoskop i
elektrokardiograf.
& 18. veku fiziolog "ugustus %aller je prvi pokazao da sla" elektrini
potencijal sranih otkucaja mo'e "iti registrovan mernim ureajem koji je
povezan sa elektrodama na ko'i pacijenta. %illem Einthoven! holandski lekar i
profesor fiziologije na &niverzitetu *eiden u 3olandiji! je jedan od osnivaa
moderne elektrokardiografije. Einthoven je realizovao prvo"itni praktini
elektrokardiograf 18?F. godine! kada je i uvedena elektrokardiografija kao
dijagnostika tehnika. #e 18?F. godine je elektrokardiograf "io spreman za
upotre"u. 2sim kao tvorac elektrokardiografije! Einthoven je poznat i kao
zaetnik telekardiologije. 1rvi telekardioloki sistem 18?C. godine koristio je
telefonski ka"l du'ine oko 1.C km za prenos signala od akademske "olnice do
njegove la"oratorije. 0istem je realizovan pomou veze telefonskim ka"lom na
predlog in'enjera i profesora &ohannes Bosscha iz (elfta! to je Einthoven4u
poslu'ilo za olakano ispitivanje pacijenata. 1rvi telekardiogram $tele4
kardiosignal%! koji je predstavljao normalan )7; signal! snimljen je i prenet ==.
marta 18?C. godine. Ease"no su poslati i srani zvukovi postavljanjem
odgovarajueg mikrofona na grudi pacijenta! tako da je ovo oznailo poetak i
teleelektrokardiografije i telefonokardiografije. 0amim tim! telekardiologija je
prvi konceptualni pravac za kliniku i eksperimentalnu telemedicinu koji je
ukljuivao in'enjering i reavanje novonastalih pro"lema $vetar! zemlja! magnetna
polja! itd.%. %illem Einthoven je za svoj rad do"io No"elovu nagradu 18=H.
godine. Easlu'an je za o"ele'avanje elektrokardiograma koje se i danas
upotre"ljava $1! 5! 9! 0! T talasi% i Einthoven4ovog trougla koji se koristi kao
osnova za postavljanje elektroda u frontalnoj ravni pacijenta.
1rvi stetoskop je izumeo Ren'(Th'ophile()yacinthe !aennec! francuski
lekar jo 1/18. godine! to je predstavljalo revolucionarno otkrie. &potre"a
stetoskopa je dugi niz godina "ila zasnovana iskljuivo na auskultaciji. 2ko
6. Telekardiologija

1=C
jednog veka je "ilo potre"no da stetoskop pone da se upotre"ljava i u o"lasti
telekardiologije upotre"om telefonske mre'e. 0tetoskopi i danas predstavljaju
neizostavan deo sistema za analizu rada sranog miia i disanja putem
auskultacije. Tek 18H1. fonokardiogamski zapisi su do"ili o"lik grafikih zapisa
koji su omoguili jasno razlikovanje sranih zvukova i ispomo auskulataciji
$Rappaport* Sprague% zahvaljujui adekvatnom filtiriranju.

0lika 6.H. 1oetak razvoja telekardiologije.
;odine 18FC. u *avovu! &krajina! lansiran je prvi svetski kliniki
teleelekardiografski sistem. 1rofesor +arjan ,ranke zajedno sa profesorom
%itold !ipinski4jem radili su na istra'ivanju )7;4a na pacijentima sa infektivne
klinike na udaljenosti od HC? metara. 9azmena )7; podataka o"avljala se
izmeu odeljenja za infektivne "olesti u dr'avnoj optoj "olnici i odeljenja za
optu i eksperimentalnu patologiju na medicinskom fakultetu u *avovu $18FC4
18F7.%. Na )7; signalima koji su pri"avljeni telekardiolokim sistemom!
utvrene su morfoloke oso"ine koje su karakteristine za zarazne "olesti
pacijenata $difterija! arlah! itd.%! uprkos "rojnim osporavanjima da je takav
prenos mogu.
9azvoj telekardiologije pratio je razvoj telekomunikacija $telegraf! radio!
telefon! televizija! satelitska komunikacija! raunarske mre'e! internet! "e'ine
mre'e i protokoli%. +eunarodni radiomedicinski centar profesora -uido -uida
$-,9+ 4 .entro interna/ionale di radiocomunica/ioni mediche% koristio je prvu
radio stanicu da o"ez"edi udaljenu medicinsku pomo za "olesne mornare i
pomo stanovnitvu na ostrvima 18FC. godine. (anas! ovakvi centri postoje i u
1rvi teleelektrokardiografski sistem!
prof. Killem )inthoven $18?C%
+eunarodni radiomedicinski centar!
prof. ;uido ;uida $18FC%
T)*)+)(,-,N.

1=6
drugim zemljama i koriste telekonsultaciju i u sluaju kardiolokih "olesti! gde
telekardiologija $prema -,9+4u% zauzima oko 1?L ukazane pomoi.
Enaajan momenat u razvoju telekardiologije predstavlja otkrie televizije.
2tpoinje primena dvosmerne televizijske veze! u svrhu teleedukacije i razmene
informacija. ,ako je videokonferencija u telemedicini poznata jo od 18H8. godine
kao sredstvo za razmenu informacija! po prvi put se sree u telekardiologiji 186C.
godine. Naime! =. maja 186C. godine organizovana je tele4videokonferencija za
vreme operacije srca koju je izvrio kardiohirurg! istaknuti profesor +ichael
$eBakey. 3irurki zahvat na srcu o"avio je u 0.(4u! a postupak se u'ivo
prenosio u "olnici u Menevi! preko satelitske veze N#*.1=O.
1ronalazak telefona i "e'ine telegrafije! odigrao je znaajnu ulogu u
razvoju telekardiologije. (ruga va'na prekretnica je nastala primenom
"iotelemetrije! novog pravca u nauci i klinikoj medicini. >iotelemetrija je
praenje! merenje i zapisivanje na daljinu razliitih funkcija! aktivnosti ili stanja
organizma. Body "rea 0et1ork $>.N% je mre'a "e'inih "iotelemetrijskih
senzora smetenih na ili u telu pacijenta! koje predstavlja medijum za prenos
elektrinih signala $intra2ody communication 4 ,>-% i praenje razliitih
parametara.
Telekardiologija je odigrala znaajnu ulogu u ranim 6?4tim godinama =?.
veka! u projektu istra'ivanja kosmosa! daljinskom monitoringu fiziolokih
funkcija i zdravstvene zatite astronauta! kao i slanja ljudskih posada u svemir
$pre svega od strane 00094a i 0.(4a%. 9ealizacija telekomunikacionog sistema za
razmenu medicinske informacije oslanjala se na uspostavljanje telekomunikacione
infrastrukture koja tre"a da podr'i telemonitoring! preventivnu zatitu!
telemedicinsku edukaciju i sline servise. 0teena su mnogo"rojna iskustva u
okviru svemirskog! ali i vojnog istra'ivanja $npr. ameriki "kamai projekat% na
temu telemedicine.
Jedan od najstarijih telekardiolokih sistema za teleprenos )7;4a je
realizovan u ,ndiji 187C. godine. 0truni tim na medicinskom fakultetu u ;valioru
pri realizaciji ovog sistema prvi put je koristio raspolo'ive tehnike mogunosti za
praenje stanja pacijenata sa pejsmejkerom u udaljenim podrujima! i "e'inim
prenosom )7;4a i fiksnim putem telefonske linije. >e'ini prenos )7;4a se
vrio iz pokretnih kola hitne pomoi ili iz kue pacijenta do centralne kontrolne
stanice u "olnici.
9azvoj novih tehnologija je u"rzao razvoj telekardiolokih sistema za
o"radu medicinskih informacija. 1od tim se podrazumeva razvoj komunikacionih
tehnologija! hardvera i softvera koji omoguavaju praenje i prenos osnovnih
6. Telekardiologija

1=7
fizilokih parametara pacijenata i ostalih potre"nih podataka. Na taj nain
postignuta je dostupnost podataka o kardiovaskularnom sistemu pacijenta irem
"roju korisnika $lekara% i olakan je postupak njihove analize. 2sim pacijenata i
eksperata za odr'avanje sistema! telekardioloki sistem esto ukljuuje tim
medicinskog oso"lja razliitog profila N.&;?8O.

6.F. 29;.N,E.-,2N. 0T9&7T&9. T)*)7.9(,2*2:72; 0,0T)+.
0vaki graanin tre"a da ima pravo na zadovoljavajui kvalitet zdravstvene
zatite "ez o"zira da li 'ivi u gradu ili ruralnim sredinama! u mestima koja su
"lizu ili udaljena od medicinskih ustanova. 1ose"an izazov u pru'anju medicinske
usluge predstavljaju nepristupane lokacije na kojima se nalaze pacijenti u
postoperativnom toku! hronini "olesnici i starija populacija. Eato je pokrivenost
mre'e telekardiolokog sistema jedan od osnovnih zadataka pri njegovoj
realizaciji u skladu sa specifinostima na koje se nailazi $geografska lokacija i
njene karakteristike $planinski predeli! ostrva! itd.%! pokretljivost pacijenta!
raspolo'ivost lokalne opreme i dr.%. 1otre"no je stvoriti uslove da pacijent do"ije
odgovarajue savete! o"avi inicijalnu zdravstvenu kontrolu i samokotrolu "ez
prekidanja dnevne rutine. 1rirodno okru'enje je manje stresno od "olnikih
uslova! pri emu se mogu pri"aviti relevantni podaci za potre"e kardiolokog
nadzora to za posledicu ima efikasnost sistema N+.3?8O.
(anas! istra'ivanja su usmerena ka senzorima i sistemima koji su InosiviI
N*,N1?! 1.T1=O. Naime! ako se omogui pacijentu da pored svog mo"ilnog
telefonskog ureaja nosi i6ili o"lai odelo $e4tekstil! fleksi"ilni senzori% sa
ugraenim senzorima! koji predstavljaju sastavni deo telemedicinskog sistema!
kontrola i intervencija nad pacijentom "ila "i znatno pojednostavljena.
+inijaturizacija i fleksi"ilnost senzora igra kljunu ulogu. +)+0
$+icroelectromechanical systems% tehnologija je omoguila razvoj
minijaturizovanih inercijalnih senzora. &potre"a ovakvih tehnologija se smatra
pose"no korisnom za praenje starijih oso"a i oso"a sa hroninim
kardiovaskularnim o"oljenjima.
Ea realizaciju ovakvih sistema! osim senzorske tehnologije koju je
potre"no implementirati! razmatraju se i komunikacijske tehnologije koje se pri
tome mogu iskoristiti ujedno sa raspolo'ivim alatom za analizu podataka.
.plikacije koje prate ovakve sisteme mogu se odnositi na pru'anje servisa
telenege! kontrolu i pru'anje mogunosti kunog leenja6oporavka! procene
leenja! ranog otkrivanja poremeaja. 0istemi koji omoguavaju kunu negu i
leenje $servisi Ipametne kueI 4 smarthome% ili kontrolu dok je pacijent u
T)*)+)(,-,N.

1=/
pokretu su izazovni za realizaciju. &prkos tome! postoji uverenost da e u "liskoj
"udunosti takvi sistemi za'iveti. Eahvaljujui slo'enijim zdravstvenim servisima!
stanovnici razvijenijih zemalja du'e 'ive. Jo jedna prednost je olakanje "ud'eta
predvienog za pru'anje zdravstvenih usluga i regulisanje rada sa novim
osiguranicima u sistemu zdravstvene zatite. ,ako postoje informacione
tehnologije i srodne o"lasti koje mogu omoguiti realizaciju ovakvih
telemedicinskih sistema! jo uvek je malo toga uraeno na ovom planu.

0lika 6.C. 0truktura telekardiolokog sistema.
1raenje fiziolokih parametara $odnosno statusa pacijenta% koji mogu
pomoi u dijagnostici i leenju velikog "roja pojedinaca sa kardiovaskularnim
o"oljenjima $ali i neurolokim! plunim o"oljenjima! itd.% omoguilo "i i
pacijentu pristup servisima za pru'anje zdravstvene zatite. 1acijenti iz ruralnih
sredina! u poreenju sa onima u ur"anim sredinama! imaju u proseku loije
zdravstveno stanje $dija"etes! srane udare%! itd. 1renosni senzori i sistemi
daljinskog nadzora vide svoju funkciju i u decentralizaciji dr'ave i ostanku
stanovnitva u sredinama koje nisu ur"ane.
Neophodno je razumevanje organizacionih procesa u pru'anju zdravstvene
nege u skladu sa komunikacionim tehnologijama i arhitekture celokupnog
>lok za akviziciju
>lok za usmeravanje
podataka
>lok za analizu
podataka
+o"ilna senzorska mre'a
<iksna akvizicija
$primer ehokardiografije%
1rijemnik *okacija prijemnika
7anal
1redajnik 1rijemnik
4 .rhiviranje
i analiza
4 ,zvetaj
...
7ardioloki
podaci
Telekardioloki sistem
6. Telekardiologija

1=8
telekardiolokog sistema! od najjednostavnijih do slo'enih realizacija!
centralizovanih i distri"uiranih reenja NJ.T?F! >.*?F! ;.N??a! ;.N??"!
30,1=O. 0tatus pacijenta koji se prati odreuju vitalni znaci rada srca $ili
respiratorni znaci%. Nadzor je o"ino propraen dodatnim senzorima $za pokret!
kamera! itd.%. & "e'inim uslovima se najee oslanja na prenos podataka sa
mo"ilnog telefona i6ili pristupne stanice i informacionih releja ka udaljenim centru
putem odgovarajue mre'e $npr. ,nternet! satelitska komunikacija! ;0+! itd.%
N-*.??! -3.?1! ,0T?1! 0.*?C! 5&)?CO. 0ervisi hitne slu'"e se mogu pru'iti
na ovakav nain ili se omoguiti lanovima porodice ili starateljima da "udu
upozoreni u sluaju vanrednog stanja6statusa pacijenta. +oraju se predvideti i
dodatne prepreke i izazovi! kao to je upotre"a "aterija i sl.
0truktura telekardiolokog sistema prikazana je na slici 6.C. 0astoji od tri
osnovna "lokaA "loka za akviziciju! "loka za usmeravanje podataka ka udaljenom
centru i "loka za analizu podataka. >lok za akviziciju se odnosi na pri"avljanje
podataka za razmenu izmeu udaljenih lokacija predajnika i prijemnika.
0enzorska mre'a mo'e "iti mo"ilna i u tim sluajevima se o"ino o"avlja
telemonitoring kardiolokog stanja pacijenta. +o"ilna senzorska mre'a o"ino je
povezana sa mo"ilnim ureajima koji predstavljaju predajnike u okviru
telekardiolokih sistema $ta"let raunari! mo"ilni ureaji i sl.% ili je deo za
akviziciju sastavni deo samih predajnika. .kvizicija mo'e "iti i fiksna! kao to je
sluaj sa medicinskom slikom $primer akvizicije ehokardiografskog snimka%.
2vakav nain akvizicije signala zahteva fiksnu radnu stanicu i opremu za akviziju
koja nije pogodna za transport i mo"ilnu upotre"u.
Na tr'itu postoji vie vrsta medicinske dijagnostike opreme za potre"e
telekardiologije! ponuene od velikog "roja proizvoaa. 0avremeni medicinski
dijagnostiki ureaji su elektronski digitalni ureaji koji omoguavaju efikasnu
integraciju medicinskog informacionog sistema u celini i komunikacione opreme
$raunara%. (ijagnostiki ureaji za telekardiologiju slu'e za vizuelizaciju
pacijenta i6ili regiona od interesa! kao sredstva za akviziciju i o"radu signala!
merenje parametara! za emitovanje rezultata inspekcije ili kao sredstva za
daljinsku kontrolu medicinskih ureaja.
Napomenuemo neke od vrsta medicinske dijagnostike opreme koja se
koristi u telekardiologiji $slika 6.6%. Najpopularniji ureaj koji je pogodan za
telekardioloku upotre"u je digitalni elektrokardiograf. 2n predstavlja
kompjuterizovani aparat za do"ijanje! o"radu! analizu i prenos )7;4a.
)lektrokardiograf koji ima 1= kanala $1=4kanalni% se koristi na svim nivoima
zdravstvene zatite u cilju do"ijanja kompletne dijagnoze. .kvizicija )7;4a
pomou elektrokardiografa se mo'e sprovesti i sa manjim "rojem kanala $64
T)*)+)(,-,N.

1F?
kanalni! F4kanalni! 14kanalni%. 1renosivi elektrokardiograf je "e'ini ureaj malih
dimenzija pogodan za pacijenta kao i za profesionalnu upotre"u u "olnicama. 2n
daje direktan pregled rezultata! detektuje srani signal i upozorava na potencijalne
nepravilnosti N+,T?7! *,N1?O.

0lika 6.6. +o"ilni telekardioloki ureaji.
)lektronski stetoskop predstavlja medicinski aparat koji slu'i za
auskultaciju sranih i drugih unutranjih zvukova $disanja%. (igitalni stetoskop
predstavlja pogodan dijagnostiki ureaj za potre"e telekardiologije. Na tr'itu su
danas prisutni "e'ini digitalni stetoskopi $koji npr. koriste Bluetooth tehnologiju%
i koji su pogodni za promenu lokacije akvizicije fonokardiograma. 2ni se prodaju
o"ino uz pratei softver i imaju funkciju filtriranja! snimanja! prenosa! o"rade
podataka! uvanja rezultata u odgovarajuim formatima $kod !ittman4ovog
stetoskopa .eHk format arhiviranja N*,T1FO%.
+o"ilni sistemi za akviziciju signala nisu ogranieni samo na
jednodimenzionalne signale! ve mogu "iti korieni i za medicinsku sliku
)lektrokardiograf
&ltrazvuni
ureaji
0tetoskop
6. Telekardiologija

1F1
$sekvenca slika! video%. &ltrazvuni ureaji su dijagnostiki ureaji za o"avljanje
ultrazvunih pregleda. 2ni daju mogunost emitovanja slike! "ilo da su prenosivi
$na "azi prenosivih raunara! laptopa! 1(. ureaja% ili ro"otizovani koje
kontrolie struno lice sa udaljenog mesta. Na raspolaganju su i specijalizovane
kamere! digitalne kamere za emitovanje videa ili sekvenci skenova! oksimetri!
akcelerometri i drugi naini akvizicije.
>lok za usmeravanje podataka podrazumeva upotre"u telekomunikacionih
kanala za prenos kardiolokih podataka od predajnika do prijemnika. ,z"or
tehnologije za prenos zavisi od performansi raspolo'ivih predajnika i prijemnika!
okolnosti $tip sredine u kojoj se podaci prenose! karakteristike terena% i
kardiolokih podataka $koliko su sami podaci zahtevni za prenos da "i se odr'ao
njihov kvalitet na prijemnoj strani%. 1otre"no je uspostaviti vezu izmeu hardvera
i softvera koji se koristi u usmeravanju podataka $aplikacije! komunikacioni
modeli! protokoli%.
(a su ovakvi prenosni sistemi deo dananjice pokazuju komunikacijski
standardi koji su orijentisani ka "e'inoj komunikaciji male snage. +eu takvim
standardima su i poznati ,))) /?=.1C.H63ig2ee i Bluetooth standardi. ,)))
/?=.1C.Ha standard uvodi dodatne fizike nivoe originalnom ,))) /?=.1C.H
standardu "azirane na &K> $4ltra(1ide2and% i -004u $chirp spread spectrum%.
&potre"om ovog standarda omoguava se rad sa ureajima niske cene i male
snage. Time je omoguen razvoj telemedicinskih "e'inih mre'a $K1.Ns (
1ireless personal area net1orks% i aplikacija koje dozvoljavaju "rzu razmenu
podataka i preciznu ocenu polo'aja pacijenta.
2rijentisanost ka irokopojasnim mre'ama za "rzu akviziciju i razmenu
podataka jo uvek postoji! naroito u manje i srednje razvijenim zemljama. 1od
time se pre svega podrazumeva irokopojasni pristup ,nternetu $2road2and
5nternet access% i upotre"a personalnih raunara kao fiksnih radnih stanica
N0.*?CO. Tu ulogu mo'e preuzeti H; mo"ilni internet u sluajevima kada
pacijentu fiksna radna stanica nije na raspolaganju! s o"zirom na sve veu
dostupnost pametnih telefona.
1odaci se prenose u realnom vremenu na udaljene servere $npr. pomou
,1% ili se uvaju i naknadno prosleuju. Telekardiologija se mo'e podeliti na tri
kategorije sa gledita razmene podatakaA udaljeni monitoring! prosleivanje nakon
arhiviranja $store and for1ard%! interaktivni pristup. &daljeni pristup se
primenjuje najee kod medicinskih informacija koje su manje zahtevne za
prenos $krvni pritisak! te'ina itd.%! iako je to mogue i kod drugih medicinskih
informacija $npr. medicinske slike% ako se o"ez"ede tehniki uslovi. Nakon to se
T)*)+)(,-,N.

1F=
zavri proces akvizicije medicinske informacije! ona se skladiti i prosleuje do
udaljenog mesta na dalju analizu. ,nteraktivni pristup je onaj kod koga se
medicinski podaci prenose ujedno dok traje akvizicija i kod koga se sa udaljene
lokacije mo'e o"aviti istovremena interpretacija i6ili manipulacija podacima.
1rijemnici su najee radne stanice4raunari! ali i mo"ilni ureaji.
+o"ilni ureaji mogu da poslu'e i kao jedinica za o"radu prikupljenih podataka!
iako je to retko s o"zirom na zahtevne tehnike analize koje je potre"no
implementirati. 7omplikovanije analize o"avljaju se u odgovarajuim delovima
telekardiolokog sistema! pri emu "i telefon do"ijao samo povratnu informaciju
u vidu izvetaja. *okacija prijemnika takoe mo'e "iti proizvoljna! pri emu su
kuno okru'enje! "olnica i am"ulantska kola najee razmatrane lokacije u
scenarijima telekardiolokih sistema. >lok za analizu podataka je poslednji deo
ovakvog sistema u kome se pretpostavlja da su postignuti uslovi za arhiviranje
pristiglih kardiolokih podataka i implementirane tehnike za analizu i ekstrakciju
kliniki va'nih informacija.
.plikacije koje se koriste daju mogunost prenosa "iomedicinskih signala
i medicinske slike na lokalne i udaljene lokacije! koje su sastavni deo jednog
telekardiolokog sistema. Jedan od osnovnih zahteva je da postoji kompomis
izmeu cene sistema i njegovih delova sa rezultatima koji se ostvaruju. Eadatak je
da se omogui efikasan i racionalan rad u medicinskoj nezi! nadzoru! dijagnostici i
leenju pacijenata. +anjak specijalizovanog oso"lja se na taj nain mo'e
kompenzovati.
(o"ijanje rezultata analize i o"rade kardiolokih podataka je veoma
va'no. 1o"oljanje kvaliteta signala! prepoznavanje o"lika! data mining! alati
vetake analize $razliiti klasifikatori! neuralne mre'e! itd.% omoguavaju razvoj
sistema za automatizovanu pomo pri dijagnostici. 9azvoj takvih aplikacija ima
veliki znaaj za podizanje opteg kvaliteta pru'anja zdravstvene zatite! pri
odluivanju i leenju pacijenata. Nakon generisanja izvetaja o funkcionalnosti
kardiovaskularnog sistema na prijemnoj strani! mogue ih je arhivirati u cilju
formiranja "aza podataka! ali i u cilju intevencije i distri"uiranja izvetaja u vidu
povratne komunikacije. Na ovakav nain mogue je o"aviti konsultacije sa
lekarom! ali do"iti i drugo miljenje na osnovu medicinskih informacija.

6.H. 7.9(,2*2:7, 12(.-,
Telekardioloki sistem odreuju kardioloki podaci koji se 'ele razmeniti.
Takav sistem mo'e "iti predvien za alfanumerike podatke $kao to su puls!
6. Telekardiologija

1FF
krvni pritisak! istorija "olesti! itd%! za jednodimenzionalne signale
$elektrokardiogram! fonokardiogram! mehanokardiogram! itd.%! medicinsku sliku i
video $ehokardiogram! -T snimak srca! +9, snimak srca! itd.%. 2vakve podatke
je potre"no prezentovati i koristiti prema potre"ama. Telekardioloki sistem tre"a
da zadovolji odgovarajui kvalitet podataka i da podr'i opteprihvaene
medicinske standarde.
9aunarska o"rada kardiolokih podataka mo'e dati odline rezultate u
cilju dijagnostike analize i automatskog i poluautomatskog odluivanja.
.nga'ovanje lekara je nezamenljivo u donoenju konanih odluka. Tanost pri
odluivanju raunarskom analizom kardiolokih podataka mo'e time "iti znaajno
unapreeno! a raspolo'ivo vreme lekara racionalnije iskorieno. &potre"a
ekonominih pristupa u vidu analize medicinskih signala i lokalizacije
disfunkcionalosti predstavlja jedan od primarnih ciljeva u "iomedicinskim
istra'ivanjima. )fikasnu inicijalnu kontrolu pacijenta mogue je sprovesti
upotre"om jeftinijih reenja monitoringa kardiovaskularnog sistema! iz"egavajui
komplikovanije sisteme za razmenu medicinskog signala $naroito u sluaju
medicinske slike%.
.kvizicija kardiosignala! elektrokardiograma 4 )7;4ova i6ili
fonokardiograma $1-;4ova%! predstavlja jednu od najeih tehnika za analizu
funkcionalnosti kardiovaskularnog sistema. Njihova morfologija! raspored i
rastojanje referentnih taaka nosi znaajne medicinske informacije kojima se
telekardioloki sistem mo'e uiniti efikasnijim i jeftinijim reenjem $slika 6.7%.
2sim osnovne morfologije signala! koja u retkim sluajevima mo'e ukazati na
potencijalne anomalije u vremenskom domenu $kao na primeru prevremene
ventrikularne kontrakcije%! takva analiza o"ino nije dovoljna.
7ako "i se anomalije sagledale! neophodno je definisanje uo"iajenih
a"lona morfologije signala u originalnom! ali i transformacionom domenu
ukoliko originalni domen nije dovoljan! to je esto sluaj. :ematski prikaz
elektrokardiograma $slika 6.7% i fonokardiograma $slika 6./% daje osnovni prikaz
oekivanih morfolokih karakteristika i odgovarajua o"ele'ja. 7od )7;4a to je
590 kompleks! 1! T! & talas! ali i vremenski intervali 99! 19! 0T! itd. N,0*1=O.
.utomatski pronalazak karakteristinih taaka u otkucaju srca na )7; signalu
mo'e dati va'ne dijagnostike informacije. 7od fonokardiograma! u $kvazi4%
periodi koja odgovara otkucaju srca! razlikuje se period sistole i dijastole koji je
okarakterisan pojavom dva osnovna srana zvuka! 01 i 0=. Na slici 6./ ematski je
prikazan fonokardiogram u odnosu na sinhronizovan )7; signal. Nakon pojave
9 pika u )7;4u! oekuje se pojava prvog osnovnog sranog zvuka 4 01.
T)*)+)(,-,N.

1FH

0lika 6.7. :ematski prikaz elektrokardiograma i primer prezentacije )7; signala
$sluaj prevremenog ventrikularnog kompleksa%.
7arakterizacija sranih dogaaja je uo"iajena u algoritmima za njihovu
detekciju! dok se njihovim detektovanjem mo'e po"oljati analiza samih signala.
2vo je pro"lem segmentacije jednodimenzionalnih kardiosignala. & nekim
sluajevima je mogue! na ovaj nain! postaviti inicijalnu dijagnozu. & sluaju
fonokardiografije poznato je da srani umovi imaju karakteristine morfoloke
o"like i da se oni odreuju pomou osnovnih sranih zvukova i njihove pozicije u
okviru sistole i dijastole. & okviru kvaziperiode 1-; signala! mogu se nai i drugi
osnovni srani zvukovi kao to su 0F i 0H! ali i drugi srani dogaaji $ejekcioni
klik $)- 4 ejection click%! zvuk otvaranja mitralne valvule $20 4 opening snap%!
itd.%.
,ako su referentna o"ele'ja do odreene mere poznata! jo uvek
predstavljaju o"last intenzivnih istra'ivanja. 2vo ne va'i samo za )7; signal koji
je do sada najvie istra'en! i koji se uglavnom koristi kao referentni signal! ve i
1revremeni
ventrikularni kompleks
kod elektrokardiograma
:ematski prikaz
elektrokardiograma
6. Telekardiologija

1FC
za druge talasne o"like "iomedicinskih signala. Na slici 6.8. nalaze se pojedini
delovi preuzeti iz (,-2+ standarda koji se tiu akvizicije kardiosignala! ali i
osnovnih vremenskih veza i o"ele'ja unutar jednog otkucaja $949 intervala%.
7ako senzori! odnosno transduktori $pretvarai%! mogu "iti razliite prirode! signal
koji se meri tre"a proi kroz tri osnovna dela sistema za akvizicijuA dela za
pojaanje! odnosno filtriranje! analogno4digitalnu $.(% konverziju i procesiranja
radi prikaza talasnog o"lika.

0lika 6./. :ematski prikaz fonokardiograma i primer prezentacije
fonokardiograma u vremenskom i zdru'eno vremensko4frekvencijskom domenu.
#remenska o"ele'ja unutar 949 intervala se definiu preko nominalnih
$referentnih% kanjenja aktivacija! odnosno pojave karakteristinih talasa i taaka
u milisekundama u odnosu na prethodni 94pik. #remenski intervali! o kojima je
"ilo prethodno rei! su takoe va'ni i njihov spisak prevazilazi osnovnu
varija"ilnost sranog ritma $39# 4 heart rate varia2ility%! odnosno 949 intervala.
(a "i se )7; zapis mogao koristiti u telekomunikacionom sistemu! potre"no je
da se implementira 0-14)-; $Standard .ommunication 6rotocol for .omputer(
assisted Electrocardiography% format za razmenu $evropski 7penE.- projekat%!
koji ukljuuje niz tehnikih pojedinosti $npr. nain kodovanja! kompresije!
korekcija greaka i sl.% N<,0?Fa! <,0?F"! T9,?8O. Nain kodovanje i kompresiona
:ematski prikaz fonokardiograma
u odnosu na sinhronizovan
elektrokardiogram
Sistola Dijastola
0pektrogramska
prezentacija
fonokardiograma
T)*)+)(,-,N.

1F6
tehnika koja se upotre"ljava u razmeni podataka zavise od organizacione strukture
sistema N,0T??! .*)?6! ;.91=O.

0lika 6.8. .kvizicija kardiosignala i definisanje osnovnih vremenskih veza i
o"ele'ja unutar 9
1o"oljanje kvaliteta kardiosignala predstavlja jedan od primarnih
zadataka telekardiologije i u velikoj meri zavisi od naina akvizicije. &ticaj uma
mo'e "iti razliitog karaktera i znaajno mo'e uticati na IvidljivostI anomalija.
:um kod )7; signala mo'e "iti pomeranje osnovne li
1andering% um! elektromiografski 4 )+; $
elektrine mre'e $C?66? 3z%. 2voj listi pripadaju i pomeranja i spadanja elektroda!
kao i drugi nepredvieni uzroci. 7od fonokardiograma koji predstavlja zapis
zvuka pokreta sranih zalistaka! nailazi se na irelevantne komponente neto
drugaije prirode. ,pak! da "i se odvojilo va'no od neva'nog! neophodno je istai
da osim sranih zvukova postoje i tzv. srani umovi $murmuri% koji su od
izuzetnog znaaja za dijagnostiku. 1od umom kod 1-; signala se
podrazumevaju zvukovi disanja i plua! zvuk sredine $govor! kucanje na vratima i
slino%! zvuk kontakta senzora i ko'e! zvuk disanja fetusa! itd.
)*)+)(,-,N.
tehnika koja se upotre"ljava u razmeni podataka zavise od organizacione strukture

0lika 6.8. .kvizicija kardiosignala i definisanje osnovnih vremenskih veza i
o"ele'ja unutar 949 intervala.
osignala predstavlja jedan od primarnih
zadataka telekardiologije i u velikoj meri zavisi od naina akvizicije. &ticaj uma
mo'e "iti razliitog karaktera i znaajno mo'e uticati na IvidljivostI anomalija.
:um kod )7; signala mo'e "iti pomeranje osnovne linije 4 >K $2aseline
)+; $electromyographic% um! kao i um
elektrine mre'e $C?66? 3z%. 2voj listi pripadaju i pomeranja i spadanja elektroda!
kao i drugi nepredvieni uzroci. 7od fonokardiograma koji predstavlja zapis
vuka pokreta sranih zalistaka! nailazi se na irelevantne komponente neto
drugaije prirode. ,pak! da "i se odvojilo va'no od neva'nog! neophodno je istai
da osim sranih zvukova postoje i tzv. srani umovi $murmuri% koji su od
gnostiku. 1od umom kod 1-; signala se
podrazumevaju zvukovi disanja i plua! zvuk sredine $govor! kucanje na vratima i
slino%! zvuk kontakta senzora i ko'e! zvuk disanja fetusa! itd. Jedan od osnovnih
6. Telekardiologija

1F7
zadataka predstavlja prona'enje adekvatnog domena! gde "i irelevantne
komponente "ile uoljivije u odnosu na vremenski domen. 1ostoje razliite
tehnike klasinog filtiriranja koje se koriste u fazi predo"rade $moving average
filtar! Savit/ky(-olay! Butter1orth! 8aiser! itd%.

0lika 6.1?. 2tklanjanje uma u domenu talasia i morfoloko poreenje na nivou
otkucaja kod elektrokardiograma.
Talasii $1avelets% su se pokazali kao korisno reenje za pronala'enje onih
koeficijenata u transformacionom domenu koji upadaju u opseg uma! koji je
neophodno otkloniti. 2tklanjanje uma $denoising% se sastoji o"ino iz tri fazeA
prelazak u transformacioni domen! modifikacija koeficijenata u transformacionom
domenu! to se najee posti'e postavljanjem praga! i primena inverzne
transformacije $slika 6.1?%. 2tklanjanje irelevantnih komponenti i po"oljavanje
kvaliteta medicinskih signala je veoma va'no. Tehnike filtiranja tre"a prilagoditi
$=% &poreivanje normalnih otkucaja sa srednjim normalnim otkucajem i ostalim otkucajima
$npr. pojava 1#- 4 6remature 9entricular .ontraction otkucaja%.
2d"irci 2d"irci
.
m
p
l
i
t
u
d
a
.
m
p
l
i
t
u
d
a
.
m
p
l
i
t
u
d
a
.
m
p
l
i
t
u
d
a
.
m
p
l
i
t
u
d
a
2d"irci 2d"irci
#reme NsecO
$1% <iltriranje )7; signala u domenu talasia i prednosti nad klasinim tehnikama filtriranja
$npr. u odnosu na >utterPorth4ov filtar%.
T)*)+)(,-,N.

1F/
medicinskim signalima! koji predstavljaju sluajne procese i koji nimalo nisu
jednostavni za rad sa in'enjerske take gledita N;.#?/a! ;.#?8a! ;.#1?aO.

0lika 6.11. &potre"a prateeg softvera pri akviziciji fonokardiograma i napredne
tehnike analize.
1ronala'enje adekvatnog transformacionog domena potre"no je za "olju
inspekciju anomalija! gde "i odluivanje "ilo jednostavnije i preciznije. &
fonokardiografiji! tu ulogu esto imaju zdru'ene vremensko4frekvencijske $JT< 4
joint time(fre:uency% reprezentacije $slika 6./%. .naliza mo'e "iti zasnovana i na
vremenskom domenu korienjem korelacije i jednostavnom poreenju sa
referentnim $srednjim% morfolokim o"likom otkucaja $slika 6.1?% N;.#?/"!
;.#?8"! ;.#?8cO. 1otre"no je naglasiti da za analizu signala postojanje
inverzne transformacije nije potre"an uslov. ,z"or domena za analizu i
reprezentaciju medicinskih signala samo je jedan od osnovnih zadataka.
2da"irom adekvatnih transformacija prelazi se na rad u domenima koji nisu
originalni $originalan vremenski domen! originalni prostorni domen%. 1oslednji
niz godina tzv. spars $sparse 4 retki% domeni su predstavljeni kao pogodni kako za
.uskultacija upotre"om stetoskopa
.kvizicija fonokardiograma
.utomatsko prepoznavanje sranih i ostalih relevantnih
zvukova $npr. u domenu vremesko 4frekvencijskih reprezentacija%
1ratei softverski alat za analizu i
dijagnostiku upotre"om stetoskopa
$primer !ittman 4 ov softverski alat@ sindrom
klika! 1+# 4 6remature +itral 9alve %.
6. Telekardiologija

1F8
tehnike filtiranja! o kojima je prethodno "ilo rei! tako i za potre"e kodovanja i!
generalno! analize! ali i kompresije. Najee se o"last kompresije odvaja od
o"lasti analize signala jer ova dva segmenta imaju razliite ciljeve.
&potre"a ekonominih pristupa u vidu analize medicinskih signala i
lokalizacije disfunkcionalnosti predstavlja jedan od primarnih ciljeva u
"iomedicinskim istra'ivanjima. Tehnike za po"oljanja kvaliteta medicinskih
signala i njihove reprezentacije u razliitim domenima radi kvalitetnije analize!
o"rade i "oljeg uvida u potencijalne anomalije! predstavljaju dugogodinji
predmet istra'ivanja. 2vakva istra'ivanja prevazilaze domen "iomedicine! s
o"zirom da se nakon akvizicije signala pristupa razmeni podataka
telekomunikacijskim sredstvima utiui na kvalitet signala i mogunost
dijagnostikovanja.
Na slici 6.11 prikazana je standardna upotre"a prateeg softvera koji se
do"ija kupovinom digitalnog stetoskopa. ,nstalacijom softvera i prateom
akvizicijom fonokardiograma i auskultacijom! mogue je uneti relevantne podatke
zapisa i! pre svega! vizualizovati signal. (odatne alatke su o"ino na raspolaganju
kao to su one za manuelno o"ele'avanje karakteristinih segmenata. ,pak!
napredne tehnike analize su jo uvek u razvoju! pod kojima se najee
podrazumevajuA automatska segmentacija fonokardiograma! prepoznavanje
karakteristinih a"lona $pattern4a% i naprednija dijagnostika odluivanja.
Edru'ene vremensko4frekvencijske JT< reprezentacije i zdru'ene skalno4
vremenske $JT04 joint time(scale% reprezentacije predstavljaju primere prelaska u
domene gde se mo'e istovremeno sagledati vie karakteristika! odnosno dimenzija
kao to suA intenzitet! vreme i frekvencija! odnosno skala $slika 6.1=%. 2vakve
prezentacije o"ino slu'e za analizu fonokardiograma u cilju "oljeg sagledavanja
sadr'aja signala! s o"zirom da vremenski domen ne omoguava efikasan pregled
dominantnih frekvencija! dok frekvencijski domen ne pokazuje koja je frekvencija
dominantna u kom vremenskom intervalu! to je veoma va'no s o"zirom da su ovi
realni signali nestacionarne prirode. & cilju omoguavanja istovremenog pregleda
sve tri dimenzije! koristi se prozorski pristup u kome se pretpostavlja
stacionarnost signala! generie spektrogramski $npr. upotre"om 0T<T 4 Short
Time ,ourier Transform%! odnosno skalogramski prikaz $npr. upotre"om -KT 4
.ontinuous %avelet Transform%. Na ovaj nain do"ija se trodimenzionalna slika!
koja se mo'e dalje analizirati tehnikama o"rade slike. 2vakva analiza esto do"ija
jo jednu dimenziju 4 vremensku! jer se generisanje ovakvih reprezentacija o"ino
o"avlja za fiksne vremenske intervale4prozore sa potencijalnim preklapanjem.
T)*)+)(,-,N.

1H?
0a aspekta telekardiologije! potre"no je razmotriti efikasnost alata za
analizu kardiosignala. .ko je u pitanju telemonitoring kardiosignala! neophodno
je da tehnike o"rade signala i slike! koje se implementiraju i upotre"ljavaju! ne
"udu vremenski zahtevne dajui rezultat zadovoljavajueg kvaliteta! kao to je
matematika morfologija $slika 6.1=% N;.#?8c! ;.#1?"! ;.#1?c! ;.#1=O. &
sluaju da rad u realnom vremenu nije neophodan! mogue je pristupiti
kompleksnijim analizama signala u cilju dijagnostike i statistikim pristupima
N;.#1?dO.

0lika 6.1=. 2tklanjanje uma u domenu talasia i morfoloko uporeivanje na
nivou otkucaja kod elektrokardiograma.
2da"ir odgovarajueg domena za analizu i po"oljanje kvaliteta va'i i za
medicinsku kardioloku sliku! to e "iti o"janjeno na primeru ultrazvune slike.
)hokardiografija je pogodna dijagnostika metoda za iju primenu nije potre"na
pose"na priprema. #elike su mogunosti dijagnostike upotre"om ultrazvune
slike z"og mogunosti vizuelizacije sranog miia i protoka krvi odgovarajuom
sondom. & ultrazvunom ureaju vri se nelinearna kompresija signala i ona
smanjuje dinamiki opseg signala koji nam je na raspolaganju. 7ako "i se
.
m
p
l
i
t
u
d
a
#reme
<
r
e
k
v
e
n
c
i
j
a
.mplituda
#reme
#reme
<
r
e
k
v
e
n
c
i
j
a
0
k
a
l
a
#reme
#reme
#reme
#reme
$1% #remenska analiza
$=% <rekvencijska analiza
$F% Edru'ena vremensko4frekvencijska analiza $JT<%
4 0T<T spektrogram
$H% Edru'ena vremensko4skalna analiza $JT0% 4
-KT skalogram
$1% $=%
$F%
$H%
9eprezentacije u zdru'enim
domenima
.naliza slika reprezentacija
pomou matematike morfologije i
prepoznavanje sranih zvukova
6. Telekardiologija

1H1
nekomprimovani signal! koji nije dostupan! rekonstruisao potre"no je istra'iti
statistike signala pre i posle kompresije. 1rednost korienja ultrazvuka nad
ostalim dijagnostikim alatkama le'i u neinvazivnosti postupka! mo"ilnosti i
dostupnosti ultrazvunih ureaja. 0 druge strane! njegova najvea mana je mali
odnos signal4um! to ote'ava pravilnu dijagnostiku i dalju o"radu ultrazvunog
signala.
1oveanje odnosa signal4um je mogue postii poznavanjem statistike
uma. +eutim! statistika signala se u ultrazvunom ureaju menja pod uticajem
logaritamske kompresije! koja se primenjuje kako "i se smanjio dinamiki opseg
signala za prikazivanje na displeju ureaja. Najee parametri kompresije nisu
dostupni i potre"no ih je odrediti samo na osnovu do"ijenih snimaka. 7ada se
odrede parametri kompresije! poznavajui statistiku ukupnog signala mogue je
tehnikama filtririranja! kako u prostornom tako i u frekvencijskom domenu!
redukovati uticaj uma odnosno poveati odnos signal4um $0N9 4 Signal(0oise
Ratio%.

0lika 6.1F. Tehnike za po"oljanje kvaliteta ultrazvune slike.
$1% ,zdvajanje detalja upotre"om filtarske tehnike zasnovane na
-NN $.ellular 0eural 0et1ork% pristupu.
$a% $"% $c%
$=% 8u1ahara filtriranje 4 otklanjanje detalja kod
ehokardiograma.
$F% 0egmentacija slike ehokardiograma "ez i sa upotre"om
predo"rade (S"; slika ( short a#is vie1.
T)*)+)(,-,N.

1H=
Najvei uticaj na tehnike o"rade ultrazvune slike ima priroda
ultrazvunog snimanja koja unosi zrnasti um@ to se prvenstveno odnosi na
tehnike filtriranja i segmentacije. :um koji se javlja na ultrazvunim snimcima je
granularne prirode $u vidu mrlja! speckles% i potie od mikrostruktura u tkivu koje
su po veliini jednake ili manje od talasne du'ine na kojoj radi ureaj.
Ernasti um potie od destruktivnih interferencija zvunih talasa na
mikrostrukturama u tkivima. Ea njegovu eliminaciju koriste se filtri koji se
prevashodno! zasnivaju na usrednjavanju $%ienerov! 8uanov! ,rostov filtar% "ilo
da su adaptivni ili ne! ali i druge tehnike $slika 6.1F%. #eina ovih filtara ima
izotropno dejstvo! odnosno jednako tretiraju piksele sa homogenim okru'enjem
kao i piksele koji pripadaju prelazima izmeu homogenih regiona! tj. ivicama.
(akle! osim to se vri niskofrekventno filtriranje $usrednjavanje% anatomski
homogenih o"lasti! niskofrekventno se filtriraju i o"lasti koje sadr'e
visokofrekventnu komponentu korisnog signala.
0elektivno filtriranje! koje "i sa jedne strane niskofrekventno filtriralo
o"lasti u slici sa malom varijansom! a visokofrekventno filtriralo o"lasti sa veom
varijansom! omoguilo "i eliminaciju uma uz zadr'avanje otrine. 0elektivnost
filtra je mogue kontrolisati gradijentom u posmatranoj taki. 7orienjem
varijacionog rauna mogue je projektovati filtre sa anizotropnim
karakteristikama! meu kojima se za ultrazvune slike izuzetno do"ro pokazao
09.( $Speckle Reduction "nisotropic $iffusion%.
(alja analiza! izdvajanje karakteristika! zavisi od predo"rade i kvaliteta
medicinske slike. 7valitet segmentacije sranih komora u ehokardiogramu!
takoe! zavisi od faze predo"rade $npr. segmentacija pomou aktivnih kontura%
N1.0?8a! 1.0?8"! 1.01?a! 1.01?"! 1.011a! 1.011"O.

6.C.72NT92*N, , (,J.;N20T,Q7, 0,0T)+, & T)*)7.9(,2*2;,J,
1roces efikasnog pristupanja kljunim kardiolokim podacima omoguava
razvoj sistema koji mogu "iti od velikog znaaja za potre"e kontrole
kardiovaskularnog sistema i prevencije potencijalnih a"normalnosti! ali i za
dijagnostiko odluivanje. &daljenim dijagnostikim praenjem je mogue
spreiti trokove nepotre"nih odlazaka u specijalizove medicinske ustanove i
trokove zdravstvene nege! u"rzati prijem pacijenata i njihovo z"rinjavanje.
0vakodnevno praenje stanja pacijenta podrazumeva prikupljanje! prenos!
skladitenje i analizu prikupljenih podataka i predstavlja komplikovan mediciski i
tehniki poduhvat. 1rioritetna kontrola i analiza se odnosi na pacijente sa srnim
6. Telekardiologija

1HF
pro"lemima! ali i na pacijente koji su izlo'eni stresnim situacijama i fizikim
naporima.
2pti servisi predstavljaju sastavni deo telekardiolokog sistema.
Telemonitoring je daljinsko nadgledanje osnovnih fiziolokih parametara
kardiovaskularnog sistema. 7oristi se kod hroninih pacijenata! u postoperativnoj
kontroli "olesnika i u sluaju nadgledanja visokorizinih pacijenata.
Telekonsultacije u okviru telekardiolokog sistema omoguavaju daljinski pristup
medicinskom znanju ili ekspertima u okviru o"lasti kardiologije. 7omunikacija
mo'e "iti zasnovana na davanju odgovarajuih saveta! do"ijanju miljenja drugog
lekara! ili u cilju donoenja zajednike odluke medicinskog oso"lja. &daljeno
dijagnostikovanje pacijenta se do odreene mere mo'e o"aviti od strane lekara u
okviru teledijagnostike. ,nteraktivan pristup medicinskim podacima! kao to su
medicinke slike! mora postojati. Takvo IteleprisustvoI omoguava daljinsku
dijagnostiku kardiolokih o"oljenja. Teledijagnostika se mo'e o"aviti i putem
pri"avljenih $prethodno snimljenih% medicinskih informacija i njihove o"rade! to
predstavlja najei o"lik postavljanja dijagnoze na daljinu.
7ako "i klinike informacije "ile raspolo'ive za analizu i poreenje!
neophodan je daljinski pristup "azama takvih podataka. #eoma este su
la"oratorijske pretrage medicinskih podataka. 1otre"no je o"ez"editi korisnicima
telekomunikacioni pristup individualnim ili javnim relevantnim informacijama. Ti
podaci mogu "iti medicinski! ali mogu se ticati i tele4ordinacije u vidu
zakazivanja pregleda! podnoenja konkretnih zahteva i mol"i. (aljinski pristup
"azama medicinskih podataka predstavljaju jednu vrstu daljinske edukacije!
istra'ivakog rada i usavravanja putem dokumenata koji mogu "iti i
multimedijalni.
& cilju telekonsultacije! teleedukacije i teletreninga vie strunjaka iz
razliitih o"lasti medicine formiraju se kliniki konzilijumi. ,nteraktivni!
videokonfercijski sistem omoguava komunikaciju daljinskog klinikog
konzilijuma sa konzilijumom u zdravstvenoj ustanovi i diskusiju o konkretnim
sluajevima koji zahtevaju tretman ili dijagnozu. .plikacije koje omoguavaju
ovakav vid komunikacije sadr'e niz multimedijalnih alata $zvuni i tekstualni
zapisi! manipulacija videom! snimanje konkretnih prikaza za dalju o"radu itd.% i
alata za pregled i kontrolu telekomunikacionih parametara. Telenega u
kardiologiji se najee odnosi na pru'anje daljinske asistencije u terapiji
pacijenata koji ima kardioloko o"oljenje ili kao prevencija.
7ontrolni i dijagnostiki sistemi u telekardiologiji su jo uvek u razvoju.
Neka od najeih podruja nadgledanja i kontrole odnose se na sranu
T)*)+)(,-,N.

1HH
insuficijenciju! odnosno sla"ost srca $3< 4 )eart failure%. 0rana insuficijencija
nastaje kada srce gu"i sposo"nost ispumpanja cele koliine ulivene krvi iz
komora. Telemonitoring u tom sluaju mo'e smanjiti vreme hospitalizacije! dok
se telekonsultacijom i telenegom upotpunjuje kontrolni sistem. Na ovaj nain
smanjuje se rizik od smrti. Takoe! svakodnevno praenje i adekvatna kontrola
arterijskog pritiska putem kardiolokog sistema za leenje hipertenzije mogu
smanjiti rizik od pojave kardiovaskularnih "olesti. (aljinski nadzor se mo'e
o"avljati kod pacijenata sa ugraenim elektronskim ureajima. To omoguava
pravovremeno detektovanje eventualnih pro"lema i smanjen "roj kontrolnih
pregleda.

0lika 6.1H. 2pti servisi u okviru telekardiologije.
Telemontoring se mo'e primenjivati za potre"e nadgledanja aritmija koje
mogu "iti opasne po 'ivot. Na )7; zapisu neke pojave aritmije se mogu odmah
uoiti! dok je kod drugih potre"an du'i vremenski period! jer su promene prolazne
ili iznenadne. Time je omogueno dijagnostikovanje akutnog infarkta miokarda
N#)*1=O.
(anas! u >eogradu! vozila 3itne pomoi su opremljena savremenim
dvanaestokanalnim )7; aparatima NT)*11O. )7; zapis koji se uradi na terenu $u
stanu pacijenta ili na javnom mestu%! kao i u kolima hitne pomoi! momentalno je
vidljiv u centrali 3itne pomoi! ili u "olnici u koju se transportuje pacijent. )7;
snimak pacijenta se preko ;0+4a $-lo2al System for +o2ile .omunications%
prenosi na server! odakle je dostupan za pregled i analizu. Time se po"oljava
komunikacija izmeu ekipe na terenu i lekara u centrali ili "olnici! "ilo da se
odnosi na stanje pacijenta na samom terenu! urgentne terapije! transporta i drugo.
*ekari mogu dodatno da se konsultuju i sa drugim strunim licima u cilju
Telekardiologija
Telenega
Telemonitoring
Telekonsultacije
Teledijagnostika
(aljinski kliniki
konzilijum i daljinska
edukacija
(aljinski pristup
"azama podataka
6. Telekardiologija

1HC
donoenja ispravne dijagnoze. 2vo je najsigurniji! naj"olji i naj"r'i nain da se
pomogne pacijentu. )kipa koja doekuje pacijenta! ne samo da poma'e ekipi na
terenu! ve su lekari i drugo oso"lje u toj slu'"i! unapred upoznati sa stanjem
pacijenta i spremni su da pru'e adekvatnu pomo.

*,T)9.T&9.

N.*)?6O .. .lesanco! 0. 2lmos! 9.0.3. ,stepanian! J. ;arcRa! I)nhanced
9eal4Time )-; -oder for 1acketized TelecardiologS
.pplicationsI! ,))) Transactions on 5nformation Technology in
Biomedicine! #ol. 1?! No. =! pp. ==84 =F6! .pril =??6.
N.&;?8O 1. .ugustSniak! 9. TadeusiePicz! 42i:uitous .ardiology<
Emerging %ireless Telemedical "pplications! +edical
,nformation science reference! 3ersheS 4 NeP Tork! ,;, ;lo"al
=??8.
N>.*?FO N. >alogh! ; 7erkovtis! +. )ichel"erg! (. *emoine! #. 1unSs!
I(,-2+ and U+* usage for +ultimedia Teleconsultation and
for 9eim"ursement in -ardiologSI! .omputers in .ardiology
=??F! F?AF784F/=.
N-3.?1O 7.4+. -hao! 9. .nane! J. 1lumlef! N. ;odPin! 9.N.;. Nagui"!
I. +o"ile .gent <ramePork for TelecardiologSI! =??1
6roceedings of the =>rd "nnual )+>0 ,nternational -onference!
2cto"er =C4=/! ,stan"ul! TurkeS! pp. FH/H4FH/7.
N-*.??O +. -larke! 9.K. Jones! (. *ioupis! I.,(+.N 4 TelecardiologS
2ver a 3igh4speed 0atellite NetPorkI! .omputers in .ardiology
=???@=7A6C7466?.
N<,0?FaO 9. <ischer! -hr. ESPietz! I3oP To ,mplement 0-14)-;I!V1art
,! #ersion of the document 1.F! -)N6T- =C1! 3annover!
<e"ruarS =??F.
N<,0?F"O 9. <ischer! -hr. ESPietz! I3oP to ,mplement 0-14)-;I! $1art
T)*)+)(,-,N.

1H6
,,A Technical 3ints%! #ersion of the document 1.F! -)N6T- =C1!
3annover! JulS =??F.
N;.N??aO 1. ;angulS! 1. 9aS! I0oftPare ,nteropera"ilitS of Telemedicine
0Sstems A . -0-K 1erspectiveI! in 6roc. of Seventh
5nternational .onference on 6arallel and $istri2uted Systems! H4
7 JulS =???! pp. FH84FC6.
N;.N??"O 1. ;angulS! 1. 9aS! N. *ovel! IKorkfloP 4>ased .pproach
ToPards 3ealth -are .pplications (istri"utedI! 6roceedings of
the ==nd "nnual E+BS 5nternational .onference! JulS =F4
=/!=???! -hicago ,*! pp. CCC4CC/.
N;.91=O J. ;arcWa! X. .lesanco! ). -avero! I-ardiac 0ignals -oding and
Transmission in 9eal4Time +o"ile TelecardiologS
.pplicationsI! .omputers in .ardiology =?1=! F8AF174F=?.
N;.#?/aO .. ;avrovska! (. Jevti! I1redo"rada kardiosignala pomou
talasnih transformacijaI! E"ornik radova C=. 8onferencije /a
)T9.N* )7=.C414H! 0r"ija! 1ali! /41=. juna! =??/.
N;.#?/"O .. ;avrovska! (. Jevti! I1#- scalogram detection using neural
netPorkI! in 6roc. ?
th
.onference N)&9)* =??/! pp.161416H!
0er"ia! >elgrade! 0eptem"er =C4=7! =??/.
N;.#?8aO .. ;avrovska! (. Jevti! >. 9eljin! I0election of Kavelet
(ecomposition *evels in )-; <ilteringI! in 6roc. ?th
5nternational .onference on Telecommunications in +odern
Satellite* .a2le and Broadcasting Services 4 T)*0,70! #olume
=* 01 ,,.F! pp. ==14==H! 0er"ia! Nis! 2cto"er 748! =??8.
N;.#?8"O .. ;avrovska! (. Jevti! I(etekcija o"lika murmura u
fonokardiogramu u vremenskom domenuI! E"ornik radova CF.
8onferencije /a )T9.N* )7=.=414H! 0r"ija! #rnjaka >anja! 1C4
1/. juna! =??8.
N;.#?8cO ..+. ;avrovska! +.1. 1aska! ,.0. 9eljin! I2dreivanje
morfoloki karakteristinih 1-; segmenata iz slike
spektrogramaI! @A. Telekomunikacioni forum TE!,7R* pp. 6C64
6C8! 0r"ija! >eograd! novem"ar =H4=6! =??8.
N;.#1?aO .. ;avrovska! +. 1aska! ,. 9eljin! (. Jevti! (. (ujkovi! >.
9eljin! Y9evieP of 0elected TechniZues for -ardiosignal
.nalSsis[! +$ medical revie1! #ol.=! No. H! pp. FH14FH7!
6. Telekardiologija

1H7
(ecem"er =?1?.
N;.#1?"O .. ;avrovska! +. 1aska! ,. 9eljin! I(irektna primena slike
skalograma u odreivanju morfoloki karakteristinih 1-;
segmenataI! 0auBno(struBni Simpo/ijum 50,7TE)* Sr2ija*
&ahorina* 0esija )1 4 ,nformacione tehnologije u medicini! )14
1H! 17 4 18. mart! =?1?.
N;.#1?cO
;avrovska ..+.! 1aska +.1.! (ujkovi (.+.! 9eljin ,.0.!
IKhole <undamental 3eart 0ound .NN4"ased (etection using
0imple <eaturesI! in 6roc. of @Cth Telecommunication ,orum!
T)*<29! 01 C.1! pp. C714C7H! 0er"ia! >elgrade! Novem"er =F4
=C! =?1?.
N;.#1?dO ..+. ;avrovska! +.1. 1aska! (.+. (ujkovi! ,.0. 9eljin!
I9egion4"ased 1honocardiogram )vent 0egmentation in
0pectrogram ,mageI! in 6roc. @D
th
.onference N)&9)* =?1?!
pp.6847=! 0er"ia! >elgrade! 0eptem"er =F4=C! =?1?.
N;.#1=O
.. ;avrovska! +. 0lavkovi! +. 1aska! ,. 9eljin![Joint time4
freZuencS analSsis of phonocardiograms[! 5n 6roc. 0E4RE!
=D@= Symposium! >elgrade! 0ep. =?4==! =?1=.
N30,1=O J4c. 3sieh! +4K. 3su! I. cloud computing "ased 1=4lead )-;
telemedicine serviceI! >+- +edical 5nformatics and $ecision
+aking =?1=! 1=A77.
N,0*1=O +d 0aiful ,slam! Naif .lajlan! Takou" >azi! and 3aikel 0.
3ichri! I3>0A . Novel >iometric <eature >ased on 3eart"eat
+orphologSI! ,))) Transactions on 5nformation Technology in
Biomedicine! #ol. 16! No. F! +.T =?1=! pp. HHC4 HCF.
N,0T??O 9.0.3. ,stepanian! .... 1etrosian! I2ptimal Eonal Kavelet4
>ased )-; (ata -ompression for a +o"ile TelecardiologS
0SstemI! ,))) Transactions on 5nformation Technology in
Biomedicine! #ol. H! No. F! =??4=11! 0eptem"er =???.
N,0T?1O 9.0.3. ,stepanian! >. KoodPard! -.,. 9ichards! I.dvances in
Telemedicine &sing +o"ile -ommunicationsI! =??1
6roceedings of the =>rd "nnual E+BS 5nternational .onference!
2cto"er =C4=/! ,stan"ul! TurkeS! pp. FCC64FCC/.
NJ.0?HO T. Jasemian! ). Toft! *. .rendt4Nielsen! I9eal4time remote
monitoring cardiac patients at distanceI! =nd 2pen)-;
Korkshop =??H! >erlin! ;ermanS! 0474141! pp. H/4C?.
T)*)+)(,-,N.

1H/
NJ.T?FO

1.3. Jato"al! 9. *ima! -. #ilar! ). 2liveiral 0.0. +attes! I
-olla"orative environments for telecardiolagSI! 6roceedings of
fhe =E "nnual lntemational .onference of the 5EEE E+BS
.ancun! +e\ico! 0eptem"er 174=1! =??F! pp. F6H64 F6H/.
N*,N1?O -4T. *in! 74-. -hang! -4*. *in! -4-. -hiang! 04K. *u! 040.
-hang! >40. *in! 34T. *iang! 94J. -hen! T4T. *ee! and *4K. 7o!
I.n ,ntelligent TelecardiologS 0Sstem &sing a Keara"le and
Kireless )-; to (etect .trial <i"rillationI! 5EEE Transactions
on 5nformation Technology in Biomedicine! #ol. 1H! No. F! +aS
=?1?! pp. 7=64 7FF.
N*,T1FO F+ !ittman stetoskopi! 1e2page
httpA66solutions.Fm.com6Pps6portal6F+6srV906*ittmann6!
accessed 1.=.=?1F.
N+.3?8O #. +ahesh! .. 7andasPamS! and 9. #enkatesan!
ITelecardiologS for 9ural 3ealth -areI! 5nternational &ournal of
Recent Trends in Engineering! #ol =! No. F! pp. 648! Novem"er
=??8.
N+,T?7O +. +itra! 0. +itra! J.N. >era! 9. ;upta! >.>. -haudhuri! I
1reliminarS *evel -ardiac ."normalitS (etection &sing
Kireless TelecardiologS 0SstemI! 6roceedings of the ,irst
5nternational .onference on the $igital Society $,-(0]?7%! =??7.
N1.0?8aO +. 1aska! I1oreenje postupaka za odreivanje parametara
logaritamske kompresije na osnovu ultrazvunih snimakaI!
32ornik radova E>. 8onferencije /a )T9.N =??8* )7=.1414H!
0r"ija! #rnjaka >anja! 1C41/. juna! =??8.
N1.0?8"O +.1. 1aska! ..+. ;avrovska! >.(. 9eljin! I&ticaj "roja iteracija
09.( filtra na kvalitet rekonstruisane ultrazvune slikeI! @A.
Telekomunikacioni forum TE!,7R =??8! 01 ?CV=7! pp. 6HH46H7!
0r"ija! >eograd! novem"ar =H4=6! =??8.
N1.01?aO +. 1aska! .. ;avrovska! >. 9eljin! +. (omijan! I2"rada
ultrazvune slike pomou celularnih neuralnih mre'aI! 32ornik
radova EF. 8onferencije /a )T9.N* )71.1414H! 0r"ija! (onji
+ilanovac! 7411. juna! =?1?.
N1.01?"O 1. 0tani +olcer! +. 1aska! #. (eli and >. 9eljin!
I,mplementation of cellular neural netPorks in image
6. Telekardiologija

1H8
preprocessing for left ventricular filling velocitS evaluationI! Cth
5nternational Symposium on 5ntelligent Systems and 5nformatics
$0,0T%! pp.C68 4 C7F! 1?411 0eptem"er =?1?.
N1.011aO +. 1aska! .. ;avrovska! (. Jevti! +. 0lavkovi! (. (ujkovi!
,. 9eljin! >. 9eljin! I)chocardiogram 0egmentation using .ctive
-ontours Pith 1reprocessing 0tepI! +$ medical revie1! #ol.F!
No. =! pp. =?C4=?7! June =?11.
N1.011"O +. 1aska! .. ;avrovska! +. 0lavkovi! >. 9eljin!
I0egmentacija ehokardiograma pomou aktivnih konturaI!
32ornik radova EE. 8onferencije /a )T9.N* )71.=414H! >anja
#ruica $Tesli%* 648. juna! =?11. $,0>N 87/4/64/?C?84664=%
N1.T1=O 0. 1atel! 3. 1ark, 1. >onato! *. -han! +. 9odgers, ". 9evieP of
Keara"le 0ensors and 0Sstems Pith .pplication in
9eha"ilitationI! &ournal of 0euroEngineering and Reha2ilitation
=?1=!8A=1.
N5&)?CO

J.+. 5uero! +.+. )lena! J... 0egovia! -.*. Tarrida! J.J. 0antana!
-. 0antana I-ardio0martA 0istema ,nteligente de +onitorizaci^n
-ardiol^gica )mpleando ;190I! ,))) !atin "merica
Transactions! #ol. F! No. =! .pril =??C! pp. 1C=41C/.
N0.*?CO

-.3. 0alvador! +.1. -arrasco! +... ;onz_lez de +ingo! ..+.
-arrero! J.+. +ontes! *.0. +artWn! +... -avero! ,.<. *ozano!
J.*. +onteagudo! I.irmed4-ardioA . ;0+ and ,nternet
0ervices4>ased 0Sstem for 2ut4of43ospital <olloP4&p of
-ardiac 1atientsI! 5EEE Transactions on 5nformation Technology
in Biomedicine! #ol. 8! No. 1! +arch =??C! pp. 7F4 /C.
NT)*11O Telemedicina olakava rad lekarima! >lic 2nline!
httpA66PPP."lic.rs6#esti6>eograd6=CH7=/6+o"ilni4)7;4u4svim4
kolima4"eogradske43itne4pomoci! accessed =?.C.=?11.
NT9,?8O J.(. Trigo! <. -hiarugi! X. .lesanco! +. +artWnez4)spronceda!
*. 0errano! -.). -hronaki! J. )scaSola! ,. +artWnez and J. ;arcWa!
I0-14)-; in an ,026,))) 11?7F413( PorldA 0tore4and4
<orPard Transmission and +essaging 1art.I! ,T.> =??8! ?th
5nternational .onference on 5nformation Technology and
"pplications in Biomedicine! H47 Novem"er =??8! *arnaca.
N#)*1=O )nno van der #elde! I1odruje primjene telekardiologije 4
.pplications in telecardiologSI! 7ardio list =?1=! 7$F4H% pp. 8C4
T)*)+)(,-,N.

1C?
87.
N#*.1=O

`.a. abcdefgfhijkfl! m.`. nopcqrpks! `.t. ashsujsv!
GHIHJKLMNOIOPNQ $RKSTKIURVW XOYNZRVJ%! afdcvpfwqvs
Ixsybzd{I! |sprwjkr vzddzbrpp}! =?1=.

7. Teleradiologija

151

7. Teleradiologija

7.1. NEDOSTACI KONVENCIONALNE RADIOLOGIJE
U ko!e"ioaloj #kla$i%oj& radiologiji 'or(iraje $like) a *a+i( jeo
,rika*i!aje) ,reo$ i %-!aje) !r.i $e ,o(o/- re+ge$kog 'il(a. O!a +e0ologija je
- ,ogled- 'io/e de+alja koji $e (ogra*liko!a+i jo. -!ek $-,eriora ad dr-gi(
+e0ologija(a) jer je ,ro$+ora re*ol-"ija ograi%ea di(e*ija(a %e$+i"a
'o+oo$e+lji!og $loja #a 1a*i 0alogeida $re1ra&) koje $- reda !eli%ie ekoliko
(ikro(e+ara) ali i(a i i* *a%aji0 edo$+a+aka) koje /e(o) -kra+ko) a!e$+i.
Jeda od o$o!i0 edo$+a+aka ko!e"ioalog radiolo.kog 'il(a je +aj .+o
jeda $i(ak jedo!re(eo (o2e aali*ira+i !eo(a (ali 1roj lekara #do d!a)
e!e+-alo +ri& koji $e (oraj- ala*i+i a i$+o( (e$+-. Jedo( 'or(iraa $lika a
'il(- 1ila je e,ro(elji!a #o$i( ako $e 'il( e o.+e+i&) a jedia (og-/a
(ai,-la"ija ad jo( je - !id- ja%eg ili $la1ijeg ,ro$!e+lja!aja $i(ka a +*!.
negatoskopu) $lika 7.1. #Nega+o$ko, je k-+ija $a ,ol-,ro!ido( ,redjo( $+rao(
#+*!. (le%o $+aklo& a koj- $e ,o$+a!lja $i(ak koji $e aali*ira) i ,o*adi$ki(
o$!e+ljeje( koje o(og-/a!a -i'or(o ,ro$!e+lja!aje $i(ka.& Dalje) ,reo$ 'il(a
$a jede a dr-g- loka"ij- je !re(e$ki *a0+e!a ,ro"e$) a %-!aje i ,re+ra2i!aje
'il($ke ar0i!e je ko(,liko!ao) %ak i ako je ar0i!a do1ro o*a%ea i orgai*o!aa.
Ujedo +ak!a ar0i!a *a-*i(a ,-o 'i*i%kog ,ro$+ora) a *a0+e!a ,o$e1e a(1ije+ale
-$lo!e kako e 1i do.lo do o.+e/eja 'il(o!a. 3e$+o ,re+ra2i!aje i aali*iraje
$i(aka (o2e do!e$+i do (e0ai%kog o.+e/eja e(-l*ije) a +i(e i k!ali+e+a $i(ka.
U* +o) 'or(iraje $i(ka je 0e(ij$ki ,ro"e$ #,o*a+ kao razvijanje filma& koji
TELE4EDICINA

155
*a0+e!a odre6eo !re(e #koje je daa$) dod-.e) !eo(a kra+ko& i -$lo!e #0e(ikalije)
+e(,era+-r-) ,o$e1- ,ro$+orij- i7ili o,re(-&. Tako6e) 'o+oo$e+lji! (a+erijal je
eliearo *a!i$a od i+e*i+e+a *ra%eja koje i*a*i!a 0e(ij$ke ,ro(ee -
(a+erijal-) +ako da kod ra*!ijeog 'il(a dola*i do $a+-ra"ije ,ri (ali( i ,ri rela+i!o
!eliki( i*o$i(a i+e*i+e+a *ra%eja) %i(e eki 1i+i de+alji (og- 1i+i
eregi$+ro!ai. Ujedo) ali e i 1e*a%ajo) je +o da 'il(o!i (og- 1i+i i*g-1ljei ili
*a+-rei) kao i da $e !eliki ,ro"ea+ $i(aka #do 589& e (o2e ,roa/i - *a0+e!ao(
!re(e-) .+o ,red$+a!lja *a%aja ,rak+i%a ,ro1le( - klii%koj ,rak$i :DE;8<=.

Slika 7.1. Nega+o$ko,> S+adarda (edi"i$ki -re6aj *a ,o$(a+raje ko!e"ioali0
radiolo.ki0 $i(aka.

7.5. ?OT?UNO ELEKTRONSKA RADIOLOGIJA
?ro1le(i kla$i%e radiologije $- *a%ajo -1la2ei ako ra*!oja o!i0
(odali+e+a koji $- ,rirodo geeri$ali elek+ro$ke *a,i$e) koji $- odgo!arali
@$i("i(aA --+ra.jo$+i %o!e%ijeg +ela. No!i (odali+e+i kao .+o $- CT) 4RI i
-l+ra*!-k daa$ direk+o geeri.- digi+ale $like) jer $e $lika 'or(ira ako
ra%-ar$ke o1rade i*la*og $igala $a $e*ora. U *a%e"i(a ra*!oja o!i0 (odali+e+a $e
$lika 'or(irala ,o$redo) a 'il(-) ko!er*ijo( elek+ro$kog $igala - o,+i%ki) %i(e
$- i dalje *adr2ai o$o!i edo$+a"i $like a 'il(-. Ra*!oje( di$,leja i ,ri+era $lika
$e direk+o 'or(irala a +i( -re6aji(a) 1e* (e6-Bko!er*ije - o,+i%k- $lik-. No!a
7. Teleradiologija

15C
+e0ologija elek+ro$ki0 $i(aka je o(og-/ila i* ogro(i0 ,redo$+i ad $liko( a
'il(-) kao .+o /e(o a!e$+i.
Jedo( 'or(iraa digi+ala $lika $e - ei*(ejeo( o1lik- (ogla ,reo$i+i
a 1ilo koj- loka"ij-) (ogla $e jedo$+a!o idek$ira+i) $or+ira+i) ar0i!ira+i i
,re+ra2i!a+i. I$+- $lik- je (ogao ,o$(a+ra+i) - i$+o !re(e) ,roi*!olja 1roj lekara) $a
1ilo koje loka"ije. Nad elek+ro$ko( $liko( $- $e (ogle !r.i+i ra*e o1rade i
(ai,-la"ije ,o*a+e i* (e+oda digi+ale o1rade $like) koje $- o(og-/a!ale
i*!aredo i$+i"aje 2eljei0 de+alja) -!e/aje i7ili od$e"aje delo!a $like)
$eg(e+a"ij- delo!a od i+ere$a) a-+o(a+$ko odre6i!aje di(e*ija i o1lika
$eg(e+irai0 o1jeka+a) i+d. Ujedo) direk+a digi+ali*a"ija je do,-.+ala 'or(iraje
k!ali+e+iji0 $i(aka) jer $- o!i $e*ori i(ali - !elikoj (eri liear- *a!i$o$+
i*la*og elek+ri%og $igala od i!oa -la*og *ra%eja :JA487=.

Slika 7.5 Digi+aj*eri radiolo.ki0 'il(o!a> a& $+adarda !er*ija) 1& !er*ija $a
$o,$+!ei( di$,lejo( *a on-line ko+rol- digi+ali*o!aog $i(ka.
?ored ,rirodo geeri$ai0 digi+ali0 $lika (og- $e i ko!e"ioale
radiolo.ke $like digi+ali*o!a+i ko!er*ijo( $i(ka a 'il(- - odgo!araj-/i elek+ri%i
$igal. Tako do1ijee $like $- ,o*a+e kao $ek-daro geeri$ae $like #secondary
captured) SC&. Ko!er*ija $e o,+i%ke - elek+ri%- #digi+al-& $lik- $e !r.i o,+oB
elek+ro$ki( ,re+!ara%i(a) - -re6aji(a ,o*a+i( kao 'il(Bdigi+aj*eri #ili $keeri&)
$lika 7.5. Na eki( -re6aji(a $e digi+ali*o!aa $lika (o2e od(a0 ,rika*a+i a
di$,lej- $a(og -re6aja) $l. 7.5B1) (ada $e) %e./e) $lika ko+roli.e a di$,lej- rade
$+ai"e *a koj- $e ,o!e*-je digi+aj*er. ?re(da $- SC $like -o1i%ajeo lo.ijeg k!ali+e+a
TELE4EDICINA

15<
- odo$- a direk+o geeri$ae digi+ale $like) oe o(og-/a!aj- kori./eje i*a
,redo$+i digi+alog *a,i$a) kao .+o $- ar0i!iraje) ,re+ra2i!aje) ,reo$) i$+i"aje
de+alja) i $li%o. Kao il-$+ra"ija ,o1olj.aja k!ali+e+a $like ako jee digi+ali*a"ije)
a $li"i 7.C je ,rika*a radiolo.ki $i(ak !ili"e #+*!. ortopan snimak& ,re i ,o$le
digi+ali*a"ije.

Slika 7.C. Il-$+ra"ija ,redo$+i digi+ali*a"ije ko!e"ioalog radiolo.kog $i(ka.
Or+o,a $i(ak !ili"e ,re #le!o& i ,o$le digi+ali*a"ije #de$o&.
Jeda od *a%aji0 ,redo$+i -!o6eja digi+ali0 $lika - radiologiji je
(og-/o$+ jedo$+a!og i ,o-*daog ,reo$a +ak!i0 $lika $a jede loka"ije a dr-g-)
.+o je ,o*a+o kao teleradiologija.
?re(a a(eri%ko( -dr-2ej- radiologa) ACR #American College of
Radiology& :ACR85= +eleleradiologija ,red$+a!lja elektronski prenos radiolokih
snimaka pacijenata sa jedne lokacije na drugu radi analize interpretacije i!ili
konsultacija. Jo. od *a%e+aka +ele(edi"ie ,reo$ (edi"i$ki0 $lika a dalji- je 1io
!eliki i*a*o! *a i2ejere i lekare. Da0+e! *a !i$oki( k!ali+e+o( $like je ,red$+a!ljao
!elik- ko%i"- - ra*!oj- +eleradiologije $!e do $redie 78Bi0 godia ,ro.log !eka
kada je a$+ao agli ra*!oj (ikroelek+roike. Od +ada) $!edo"i $(o @(r+!e +rkeA
i*(e6- *a0+e!a *a k!ali+e+o( $like i +e0i%ki( (og-/o$+i(a ,o$+oje/eg 0ard!era i
$o'+!era.

7.C. TEENOLOFKI DAETEVI U TELERADIOLOGIJI
O$o!i ,ro1le( - +eleradiologiji je !elika koli%ia i'or(a"ija koj- o$e
digi+ale $like. Kokre+o) jeda radiolo.ki $i(ak ,l-/a je di(e*ije <k G 5k ,ik$ela
$a 15 do 1H 1,,) %e(- odgo!ara ,reko C8 4;. #?ri(e+i(o o!de da $e *a 15 1i+a ,o
,ik$el- #<8IH i!oa $i!og& kori$+e 5 1aj+a #1H 1i+a&) i* ,rak+i%i0 ra*loga
$+adardi*a"ije digi+ali0 *a,i$a.& Sli%o je - (a(ogra'iji gde $- $i("i (aji0
'i*i%ki0 di(e*ija) ali !e/e ,ro$+ore re*ol-"ije. Dr-gi (odali+e+i) ,r. CT ili 4RI)
geeri.- $like (aje re*ol-"ije #515G515 ,ik$ela $a 15 1i+a ,o ,ik$el-) .+o %ii oko
7. Teleradiologija

155
8.5 4;&) ali $e *a jed- $e$ij- +ra2i !e/i 1roj $i(aka #,re$eka&) C8 ili !i.e) +e $e o,e+
*a0+e!a ,reko 58 4; ,oda+aka :SUR85=.
?o$+oje d!e o$o!e ka+egorije o,re(e *a +eleradiologij-> o,re(a (alog
ka,a"i+e+a #small matri" size& i o,re(a !elikog ka,a"i+e+a #large matri" size&) *a!i$o
od kori./eog (odali+e+a) odo$o) *a!i$o od karak+eri$+ika $lika koje $e kori$+e.
O,re(a (alog ka,a"i+e+a a(ejea je ra*(ei $lika koje $- i*!oro (ale
re*ol-"ije) kao .+o $- $like do1ijee $a CTBa) 4RIBa) -l+ra*!-ka) -kleare (edi"ie)
digi+ale 'l-orogra'ije i digi+ale agiogra'ije. O,re(a +re1a da o1e*1edi (ii(al-
,ro$+or- re*ol-"ij- 515 G 515 ,ik$ela $a (ii(alo J 1,, #55H i!oa&) 1e*
degrada"ije 1ilo ,ro$+ore 1ilo a(,li+-d$ke re*ol-"ije ,ri ,reo$-) o1radi i
,rika*i!aj-.
Da digi+al- radiogra'ij- i digi+ali*o!ae radiogra'$ke $i(ke kori$+i $e
o,re(a !elikog ka,a"i+e+a. ?o+re1o je da $e 1e* degrada"ije ,reo$e) o1ra6-j- i
,rika*-j- $like (ii(ale ,ro$+ore re*ol-"ije 1k G 1k #odo$o) $a (ii(alo 5.5
l,7(() l, K line pair) ,ar "ro 1eli0 liija) %e(- odgo!ara !eli%ia ,ik$ela od <88
(ikroa& i (ii(alo( a(,li+-d$ko( re*ol-"ijo( od 18 1,, #185< i!oa&.
Radi red-k"ije (e(orij$ki0 *a0+e!a i o(og-/a!aja !e/e 1r*ie ,reo$a
,oda+aka !r.i $e ko(,re$ija ,oda+aka. ?re,or-%-je $e ko(,re$ija 1e* g-1i+aka) ali $e
do*!olja!a i ko(,re$ija $a g-1i"i(a. U +o( ,o$ledje( $l-%aj- ko(,re$ij- +re1a da
!r.i k!ali'iko!ao o$o1lje) -* ko+rol- od $+rae lekara) kako e 1i do.lo do g-1i+ka
dijago$+i%ki *a%aji0 de+alja - $i(k-.
Si("i koji $e ,ri,re(aj- *a ,reo$ +re1a da $adr2e i doda+e ,oda+ke> o
,a"ije+- #,re*i(e) i(e) ide+i'ika"ioi 1roj&) da+-( i !re(e 'or(iraja $i(ka)
a*i! i$+i+-"ije gde je $i(ak a%ije) !r$+- $i(aja #koji (odali+e+ $e kori$+io&)
aa+o($k- orije+a"ij- ,a"ije+a7$i(ka #le!o) de$o) $,reda) ,o*adi) gore) dole&) i
(e+od i i*o$ ko(,re$ije) ako je !r.ea. ?o2eljo je da $e doda i kra+ka i$+orija
,a"ije+a) ako je (og-/e.
O,re(a *a ,reo$ ,oda+aka +re1a da je k!ali+e+a i da o1e*1edi ,reo$ 1e*
g-1i+aka klii%ki *a%aji0 i'or(a"ija. ?reo$i $i$+e( +re1a da i(a (og-/o$+
,ro!ere i korek"ije gre.ke.
Rade $+ai"e i ,ro$+orija *a *!ai%- i+er,re+a"ij- i ,regled $i(aka) kako
*a $i$+e(e (alog ka,a"i+e+a +ako i *a $i$+e(e !elikog ka,a"i+e+a) ,re(a ,re,or-ka(a
ACR :ACR85= +re1a da *ado!olje $lede/e *a0+e!e>
1. Sjajo$+ (oi+ora +re1a da je (ii(alo 178 kadela ,o k!adra+o( (e+r-
#"d7(
5
&.
5. U ,ro$+oriji *a ,regled $i(aka ,o*adi$ko $!e+lo +re1a da je ko+roli$ao
kako 1i $e eli(ii$ala re'lek$ija a (oi+or-.
C. Di$,lej +re1a da i(a (og-/o$+ i*1ora $ek!e"i $i(aka.
TELE4EDICINA

15H
<. ?oda"i o ,a"ije+- (oraj- 1i+i ,re"i*o ,o!e*ai $a ra*(a+rai( $i("i(a.
5. Neo,0odo je da ,o$+oji (og-/o$+ ,ode.a!aja ,ara(e+ara $like #o$!e+ljaj)
ko+ra$+&) i (ai,-la"ije ad $liko(> i*d!ajaja de+alja) (og-/o$+ -!e/aja i
$(ajeja $like #*-(iraje&) (og-/o$+ ro+iraja i o1r+aja $like #flipping&
radi 1oljeg -o%a!aja de+alja.
H. 4og-/o$+ ,rika*i!aja ,oda+aka o !eli%ii $like) a(,li+-d$koj re*ol-"iji)
,oda+aka o 1roj- $i(aka koji %ie $+-dij-) ,oda+aka o !r$+i i i*o$-
ko(,re$ije) o ,re+0odi( o1rada(a #ako i0 je 1ilo&) kao i ,rika*i!aja dr-gi0
rele!a+i0 +e0i%ki0 ,oda+aka.
7. I*ra%-a!aje i ,rika*i!aje +a%i0 'i*i%ki0 di(e*ija o*a%ei0 de+alja -
$li"i) i dr-gi0 (or'o(e+rij$ki0 ,oda+aka) kao i ,oda+aka o !redo$+i(a
o*a%ei0 ,ik$ela - odgo!araj-/i( jedii"a(a #,r. #ounsfield jedii"a(a *a
CT $i(ke&) ako $- +ak!i ,oda"i ra$,olo2i!i.
4oi+ori a(ejei ,ri(aroj dijago*i +re1a da $e +e$+iraj- $!akog (e$e"a) ,re(a
S4?TE #$ociety of %otion &icture and Television 'ngineers& ,re,or-ka(a. Ako
$i$+e( *a ,rika*i!aje ije a(eje *!ai%oj i+er,re+a"iji #dijago*i&) o e (ora
da i$,-ja!a o!e gore a!edee *a0+e!e.
U radiologiji $e ,re+e2o kori$+e (oo0ro(a+$ki (oi+ori #"roB1eli& !i$okog
k!ali+e+a) (ada $e daa$ $!e !i.e kori$+e i kolor (oi+ori) $ o1*iro( da $e akadi(
1ojeje( (o2e o$+!ari+i 1olji dijago$+i%ki k!ali+e+ $i(ka. 3e$+o $e kori$+e $,e"ijali
(oi+ori ili -d!ojei (oi+ori kako 1i $e (ogao jedo!re(eo aali*ira+i !e/i 1roj
$i(aka) .+o je il-$+ro!ao a $li"i 7.<.

Slika 7.<. Dijago$+i%ki (oi+ori - +eleradiologiji.

Ako $e - +eleradiolo.ko( $i$+e(- kori$+i elek+ro$ko ar0i!iraje) +re1a da
1-d- i$,-jei i $lede/i *a0+e!i :ACR85=>
7. Teleradiologija

157
1. 4edij-( *a ar0i!iraje +re1a da o1e*1edi do!olja (e(orij$ki ka,a"i+e+ *a
$!e *a0+e!e kako +e0olo.ke) +ako i ad(ii$+ra+i!e #*ako$ke&.
5. S!aki dok-(e+ (ora i(a+i +a%e ,oda+ke o ,a"ije+-) da+-( i !re(e
'or(iraja $i(ka) !r$+- $i(aja #koji (odali+e+ $e kori$+io&) i dr-ge ,oda+ke
o $i(aj-. ?o2eljo je da $e doda i kra+ka i$+orija ,a"ije+a) ako je (og-/e.
C. ?re aali*e ar0i!ira ,oda+ak +re1a da je do$+-,a - ,ri!re(eo( ,ro*or-
kako 1i $e olak.ao rad (edi"i$kog o$o1lja.
<. S!aki $er!i$ +re1a da i(a de'ii$aa ,ra!ila i ,ro"ed-re *a ar0i!iraje koji $-
ek!i!ale+i ,ra!ili(a *a *a.+i+- ar0i!irai0 ,oda+aka a (edij-(- *a
ar0i!iraje.
Ujedo) +eleradiolo.ki $i$+e(i +re1a da i(aj- ,ro+okole *a *a.+i+- (re2e i
$o'+!era - "ilj- o1e*1e6eja +ajo$+i) $ig-ro$+i i ,ri!a+o$+i ,oda+aka o ,a"ije+-)
$agla$o *ako$ki( *a0+e!i(a) i da $- o1e*1e6ei od eo!la./eog ,ri$+-,a
,oda"i(a.
Geeralo ,o$(a+rao) daa.ja +eleradiologija +re1a da i$,-i $lede/e
*a0+e!e>
1. Da o1e*1edi ko$-l+a"ije i ra*(e- radiolo.ki0 ,oda+aka.
5. Da o1e*1edi olak.ae radiolo.ke ko$-l+a"ije 1e* ,o+re1e *a direk+o(
,odr.ko( od $+rae radiologa.
C. Da o1e*1edi ,ra!o!re(ei ,ri$+-, (edi"i$ki( $lika(a i ji0o!-
i+er,re+a"ij-.
<. Da olak.a radiolo*i(a rad ,riliko( ra*(ee i$k-$+a!a.
5. Da o1e*1edi ,odr.k- $-1$,e"ijali*a+i(a radiologije) ako je ,o+re1o.
H. Da o(og-/i o1-k- radiologa) $,e"ijali*aa+a i $+-dea+a (edi"ie.
7. Da o(og-/i dalji$ko adgledaje i aali*- (edi"i$ki0 $i(aka.
Da ,o+re1e +ele(edi"ie radiolo*i +re1a da $- o1-%ei da kori$+e $a!re(ee ICT
-re6aje) da ,o*aj- (og-/o$+i #,redo$+i i edo$+a+ke& o!i0 +e0ologija i da
i+er,re+iraj- $i(ke $a di$,leja radi0 $+ai"a.

TELE4EDICINA

15J
LITERATURA

:ACR85= A(eri"a College o' RadiologL. ACR $tandard for Teleradiology.
Re$+o) VA> A(eri"a College o' RadiologL) 1II<) Re!. 5885.
:JA487= Ja(e$ E. T0rall) 4D) ATeleradiologL> ?ar+ I. Ei$+orL ad "lii"al
a,,li"a+io$M) Radiology( Vol 5<C> No) J-e 5887) ,,. H1CBH17
:DE;8<= A.I. De ;a"ker) K.J. 4or+elN) ;.L. De Ke-leaer) A?i"+-re ar"0i!ig ad
"o((-i"a+io $L$+e( O ,ar+ oe> Pil(le$$ radiologL ad di$+a"e
radiologLM) J;RO;TR) 588<) J7> 5C<B5<1
:EOO8H= 4.N. Eood) E. S"o++) AI+rod-"+io +o ,i"+-re ar"0i!e ad
"o((-i"a+io $L$+e($M) )ournal of Radiology *ursing) Vol. 55) I$$-e
C) ,,. HIB7<) Se,+. 588H.
:EUA8<= E.K. E-ag) &AC$ and +maging +nformatics) QileL) 588<.
:SUR85= J. S-ri) S. Ka(aledi) S. Sig0 #Ed$.&) Advanced Algorithmic
Approaches to %edical +mage $egmentation) S,riger) 5885.
:TUR85= J. T-rer) D. ;0a"0-) A. 4";ride) &AC$ *et( A ,eginner-s .uide to
&AC$) 4edi"al De!i"e$ Age"L) Lodo) 5885.
:QET8I= R. Qe+erig) R. ;a+e1-rg) AA ?ACS (a+-ri+L (odel> A $L$+e(a+i"
(e+aBaalL+i" re!ieR o (a+-ra+io ad e!ol!a1ili+L o' ?ACS i +0e
0o$,i+al e+er,ri$eM) +nternational )ournal of %edical +nformatics) 588I)
7J#5&) 157B1<8

8. Telepatologija i teledermatologija

159


8.1. TELEPATOLOGIJA
Istorijski gledano, telepatologija je jedan od pri! serisa koji je "eden "
medi#insk" praks". Jedan od ra$loga je taj da je %roj patologa relatino mali, dok je
$na&aj patologa nepro#enji $a sak" dijagno$". ' nera$ijenim podr"&jima,
generalno, postoji stalan nedostatak spe#ijali$oanog medi#inskog oso%lja, sakako i
patologa. (o, i " ra$ijenim $emljama postoji nedostatak ili neranomeran raspored
patologa. )ao i " dr"gim granama medi#ine, i " patologiji, pored osnone
spe#ijali$a#ije, postoji eoma *irok dijapa$on s"%+spe#ijali$a#ija, $a odre,ene
sl"&ajee " medi#ini. Taki s"%+spe#ijalisti s", &esto, lo#irani " odre,enim
medi#inskim #entrima i korisno je da postoji neka direktna e$a sa njima, kako %i se
"%r$alo ispitianje i dijagnostika pose%ni! sl"&ajea. (apomenimo da se, "
standardnoj pro#ed"ri, medi#inski "$or#i *alj" po*tom ili pose%nom sl"-%om "
re.erentne dijagnosti&ke #entre, tako da pro#es oere/proere dijagno$e mo-e %iti
d"gotrajan. 'o,enjem telepatologije, potre%no reme $a taj pro#es je drasti&no
red"koano. 0a dr"ge strane, te!nolo*ki $a!tei $a 1tele2patologij" nis" tako slo-eni,
*to $na&i da se osnona telepatolo*ka mre-a mo-e reali$oati relatino jednostano,
*to je i praksa poka$ala.
TELE3E4I5I(A

167
Pri telepatolo*ki sistem je ra$ijen jo* 1967. godine " 0A4 1Massachusets
General Hospital2, mada je ta te!nika "edena " praks" tek kasni! 87+i! godina, "
(ore*koj. 4anas postoje da osnona o%lika telepatologije, po$nata kao stati&ka
1store-and-forward2 i dinami&ka 1real-time2 telepatologija. ' stati&koj telepatologiji
se slika, sa dodatnim in.orma#ijama, .ormira na jednoj strani, i *alje "daljenom
patolog" na pregled i o#en"/dijagno$". Oaj na&in omog"8aa slanje snimaka
r!"nskog kaliteta i preko standardne mre-e, jer ne postoji interaktina e$a pa
reme prenosa slike nije kriti&no. (a mest" prijema se slika anali$ira i *alje se
i$e*taj predajnoj strani. Taj na&in se prete-no koristi $a potre%e dijagnostike
9JA37:;.
<a dinami&k" telepatologij", koja se o%i&no koristi $a kons"lta#ije, $a!tea se
interaktina e$a o%a 1ili i*e2 "&esnika koji jednoremeno anali$iraj" isti materijal i
donose odgoaraj"8e $aklj"&ke. Tada je neop!odna dosmerna kom"nika#ija
1ideokon.eren#ijska e$a2 i $a!tea se *irok prop"sni opseg prenosnog sistema, kako
%i se omog"8ila interaktina ideo kom"nika#ija. )alitet snimaka ne mora %iti
r!"nski, jer je re& o kons"lta#ijama. Oaj na&in ra$mene in.orma#ija nema neke
pose%ne $a!tee " odnos" na standardn" ideokon.eren#ijsk" e$", te se ne8e
pose%no anali$irati.
' o%a sl"&aja, %ilo $a stati&k" ili dinami&k" telepatologij", koriste se kolor
slike a od opreme se $a!tea isoka ernost reprod"k#ije, jer je %oja $na&ajan
parametar $a opisianje mikroskopski! "$oraka i dijagnostik", s o%$irom na
standardi$oane pro#ed"re pri %ojenj" "$oraka.

8.1.1. 0tati&ki telepatolo*ki sistem

0tati&ki telepatolo*ki sistem mo-e generisati digitalne snimke *irokog raspona
kaliteta, *to $aisi od opreme. 4anas se na tr-i*t" mog" na8i kompaktni sistemi $a
digitali$a#ij" mikroskopski! "$oraka, t$. inertoani mikroskopi 1na$iaj" se i
8elijski ink"%atori, cell incubator2. <a ra$lik" od standardnog mikroskopa kod koga
se stakleni slajd postalja na odgoaraj"8" plat.orm" i prosetljaa se odo$do, a
posmatra se odo$go, kod oi! "re,aja je po$i#ija i$ora setla i o%jektia o%rn"ta.
Taki "re,aji s" a"tomati$oani i ne $a!teaj" pose%n" o%"k" r"koao#a, a mog" se
koristiti i $a .l"ores#entn" mikroskopij" i posmatranje -ii! 8elija. =esto imaj"
kaset" $a postaljanje i*e "$oraka koji se mog" %irati a"tomatski, %e$ interen#ije
r"koao#a, *to olak*aa i "%r$aa rad. (a sli#i 8.1 s" prika$ani neki taki "re,aji
kompanije Nikon 1Biotation I3+>2 i !l"mpus 1#i$a#iew ?L2.


161

0lika 8.1. 4a kompaktna sistema $a digitali$a#ij" mikroskopski! slika@ Biotation
I3+> kompanije Nikon 1leo2 i #i$a#iew ?L kompanije !l"mpus.

'mesto spe#ijali$oanog kompaktnog sistema mo-e se koristiti i "o%i&ajen
opti&ki mikroskop kome se dodaje digitalna kamera na t$. Atre8e okoB ok"lara, kao
*to je prika$ano na sli#i 8.C. Lekar posmatra "$orak i "pralja mikroskopom na
standardan na&in, ispit"je "$orak, i %ira deo koji je od interesa. )amera prati rad
lekara, a digitalna slika se projekt"je na displej" 1jednom ili i*e displeja2, *to
omog"8aa detaljn" anali$" "$orka od i*e lekara. 4eo "$orka, koji je od interesa $a
dalj" anali$" ili $a dok"menta#ij", se snima, ar!iira " memoriji ra&"nara, a mo-e se
odma! prenositi i na "daljen" loka#ij", radi dodatnog ispitianja. Oaj prin#ip je i "
na*oj $emlji primenjen jo* 1995. godine, na Odeljenj" $a patologij" i s"dsk"
medi#in" Dojnomedi#inske akademije 1D3A2 " Eeograd", pod r"koodstom dr
Petra 0pasi8a, koji je tada %io na&elnik tog odeljenja. (a sli#i 8.F je prika$ana
.otogra.ija sistema $a digitali$a#ij" standardni! patolo*ki! "$oraka na staklenim
slajdoima, i$ %ogate :7+godi*nje ar!ie D3A 90PA98;.

0lika 8.C. Jednostaan na&in .ormiranja mikroskopske digitalne slike.
TELE3E4I5I(A

16C

0lika 8.F. Gadna stani#a $a digitali$a#ij" mikroskopski! "$oraka " Odeljenj" $a
patologij" i s"dsk" medi#in" D3A " Eeograd", i$ 1995. godine 90PA98;.

(a osno" po&etni! re$"ltata i$ digitali$a#ije stakleni! slajdoa, na D3A je
osnoan 5entar $a telemedi#in", i 199:. godine je osnoana pra telemedi#inska
1telepatolo*ka2 e$a i$me," Eeograde 1D3A2 i (i*a 1Dojna %olni#a i Instit"t $a
patologij" na 3edi#inskom .ak"ltet"2. Od 199:. godine ta e$a je " stalnoj ."nk#iji,
*to je prepo$nato i naedeno " literat"ri i$ telemedi#ine 9)AH99;.
' La%oratoriji $a digitaln" o%rad" slike, telemedi#in", i m"ltimedij", na
Elektrote!ni&kom .ak"ltet" 'nier$iteta " Eeograd", je reali$oan a"tomati$oan
digitali$oan mikroskop 1sistem A432, slika 8.I 9J'J7I;. 0istem A43 "mesto
standardne plat.orme $a slajdoe koristi motori$oan" plat.orm" sa step+motorima $a
pomeranje po %+ i "+pra#" 1o$na&eno %rojem C na sli#i 8.F2, kao i motor $a
pomeranje po &+osi 1F2. 3otorima se "pralja preko kontrolera 162 i ra&"nara 182.

1
2
3
4
5
6
7
8
9-10
11-13

0lika 8.I. A"tomati$oan digitali$oan mikroskop 1A432 reali$oan " La%oratoriji
$a digitaln" o%rad" slike, telemedi#in" i m"ltimedij", na Elektrote!ni&kom .ak"ltet"
'nier$iteta " Eeograd", C778. godine 9J'J7I;.


16F
Osnoni deloi sistema s"@ 1. Opti&ki mikroskop 'eit&, C. motori$oana plat.orma sa
step+motorima $a pomeranje po %+ i "+pra#", F. motor $a pomeranje plat.orme po &+
osi, I. me!ani&ko+opti&ki adapter $a monta-" digitalne kamere 5., 6. kontroler
pomeranja po %+, "+ i &+osi, :. d-ojstik $a %r$o 1r"&no2 pomeranje plat.orme, 8. P5
ra&"nar, 9+1F so.ter $a pomeranje plat.orme, aki$i#ij" i o%rad" snimaka, kao i $a
kom"nika#ij" sa "daljenim korisni#ima.

0lika 8.5. Osnone komande sistema A43 koje omog"8aaj" pomeranje plat.orme
po %+, "+ i &+osi, pretra-ianje "$orka 1pre$iew2, i$%or i snimanje dela od interesa
9J'J7I;.
Ga$ijen je i odgoaraj"8i so.ter kako $a "praljanje motorima, tako i $a
kom"nika#ij" i "praljanje digitalnom kamerom 152 koja je postaljena na tre8e oko
mikroskopa preko me!ani&ko+opti&kog adaptera 1I2. Osnone komande se prika$"j"
na monitor" ra&"nara, *to je prika$ano na sli#i 8.5. Preko ra&"nara je omog"8ena e$a
sa %ilo kojim korisnikom, tako da se oaka stani#a mo-e koristiti $a pregled i
aki$i#ij" snimaka sa "daljenog medi#inskog #entra 9J'J7I;. Potre%no je samo da "
tom #entr" postoji 1pomo8no2 medi#insko oso%lje koje mo-e da pripremi i postai
"$orak na plat.orm" mikroskopa. 0" dalj" kontrol" mo-e pre"$eti lekar spe#ijalista
i$ "daljenog re.erentnog medi#inskog #entra koji 8e pretra-iti stakleni slajd, oda%rati
deo od interesa, anali$irati ga i, ako je potre%no, snimiti ga, "$ eent"aln"
kons"lta#ij" sa dr"gim #entrima, radi .ormiranja dijagno$e.

TELE3E4I5I(A

16I

8.1.C. 0nimanje #elog slajda

' anali$i standardni! mikroskopski! "$oraka jedan od osnoni! pro%lema je
taj da je .i$i&ka dimen$ija "$orka na staklenoj plo&i#i 1oko C7mm K C7mm2, slika 8.6,
$natno e8a od idnog polja mikroskopa. 0toga lekar mora pa-ljio da pretra-"je #eo
slajd kako %i prona*ao deo od interesa $a anali$". 'koliko se na tre8e oko
mikroskopa postai digitalna kamera, idno polje je jo* "-e, te s" pro%lemi
pretra-ianja jo* i$ra$itiji. Jedan od na&ina $a "%la-aanje tog e.ekta je ."$ija i*e
preklopljeni! snimaka " jedan mega+slajd, *to je il"stroano na sli#i 8.: $a sl"&aj I
s"sedna snimka, o$na&ena %rojeima 1+I 90TE75;.

0lika 8.6. I$gled standardnog staklenog slajda koji se koristi " opti&koj mikroskopiji.
4imen$ija "$orka je oko C5mm K C7mm.
a2 %2
0lika 8.:. Il"stra#ija .ormiranja mega+slajda od i*e s"sedni! preklopljeni! snimaka@
a2 =etiri s"sedna preklopljena snimka deloa mikroskopskog "$orka 1snim#i s"
o$na&eni %rojeima 1 do I2, %2 I$la$na slika do%ijena ."$ijom pojedina&ni! slika 1+I.
4eloi koji se preklapaj" s" i$%a&eni. Erojei 1+I s" "neti samo radi lak*eg
ra$likoanja detalja na slikama. 90TE75;


165

0lika 8.8. I$gled jednog irt"elnog slajda 1leo2 i "e8anog detalja "n"tar o$na&enog
kadrata 1desno2

a2 %2

#2
0lika 8.9. I$gled neki! skenera $a .ormiranje irt"elni! slajdoa@ a2 (perio
cancope, %2 A5I0 III 1)ako2, #2 !l"mpus ELI00 L4.

4anas se primenj"je te!nologija .ormiranja #elog slajda " id" jedne slike
1M0I N whole slide imaging2, *to je po$nato i kao irt"elni slajdoi ili irt"elna
mikroskopija. Pose%nom te!nikom skeniranja od #elog staklenog slajda .ormira se
digitalna slika " %oji isoke prostorne re$ol"#ije reda eli&ine 67k K I7k piksela.
Jedan primer takog irt"elnog slajda je prika$an na sli#i 8.8. Dirt"elni slajd
TELE3E4I5I(A

166
omog"8aa pre#i$n" anali$" #elog mikroskopskog "$orka, "$ $"miranje i %iranje dela
od interesa, %e$ degrada#ije. Elektronski slajd se pretra-"je i anali$ira sli&no kao pri
direktnoj manip"la#iji na mikroskop", ali "$ se prednosti digitalne o%rade slike.
Jedini nedostatak je *to jedna taka slika $a"$ima eliki memorijski prostor 1tipi&no 1
do 17 GE2 *to ote-aa prenos, ar!iiranje i o%rad". Postoji i*e proi$o,a&a koji
ispor"&"j" oprem" i odgoaraj"8i so.ter $a M0I, na primer, (perio, A5I0 III
1)ako2, !l"mpus, i dr"gi. (eki M0I skeneri s" prika$ani na sli#i 8.9.

8.C. TELE4EG3ATOLOGIJA
Po te!nolo*kim $a!teima i na&inima reali$a#ije teledermatologija je eoma
sli&na telepatologiji@ koriste se digitalne kolor kamere, a na&in rada je stati&ki
1odlo-en, ili store-and-forward2 i dinami&ki 1odnosno " realnom remen", real-time2.
Gad " realnom remen" je tipa ideokon.eren#ije. Oaka na&in rada je
eoma pogodan $a pa#ijenta jer se tren"tno do%ija dijagno$a i "p"tsto $a re-im
le&enja, ali je $a dijagno$" potre%na oprema isokog kaliteta i sig"rna
telekom"nika#iona mre-a *irokog prop"snog opsega. 3e,"tim, ako se oaj id
koristi samo $a kons"lta#ije me," lekarima ili " ed"katine sr!e, tada se mo-e
koristiti je.tinija oprema standardnog kaliteta.

300 400 500 600 700 800 900 1000 nm G IR1
vidljiva
UV B R IR2 IR3 300 400 500 600 700 800 900 1000 nm G IR1
vidljiva
UV B R IR2 IR3

0lika 8.17. Talasne d"-ine setlosti kori*8ene pri snimanj" istog o%jekta@ " opseg"
idljie setlosti 1I77+:77 nm2 i " opse$ima 'D 1F77+I77 nm2, plae 1E, I77+577
nm2, $elene 1G, 577+677 nm2, #rene 1G, 677+:77 nm2 i tri opsega %liske in.ra#rene
setlosti 1IG1, IGC, IGF, :77+877, 877+977 i 977+1777 nm, respektino2 93EL11;.
' stati&kom na&in" rada se digitalna slika sa propratnom dok"menta#ijom
1%e$ li&ni! podataka o pa#ijent"2 *alje " dijagnosti&ki #entar spe#ijalisti dermatolog",
radi kons"lta#ije i/ili dijagno$e. Prenos se tada mo-e r*iti standardnim
telekom"nika#ionim kanalima, te je oaj id teledermatologije " *iroj "potre%i.

16:

0lika 8.11. Il"stra#ija "ti#aja ra$li&iti! talasni! d"-ina $ra&enja na do%ijeni snimak.
Odo$go nadole i s lea " desno@ snimak do%ijen " opseg" idljie setlosti, i "
opse$ima 'D, plae 1E2, $elene 1G2, #rene 1G2 i tri opsega %liske in.ra#rene
setlosti 1IG1, IGC, IGF2 93EL11;.
TELE3E4I5I(A

168
' oom na&in" rada se, pored standardni! digitalni! kamera isoke re$ol"#ije
1najmanje F megapiksela2, koje r*e snimanje " domen" idljie setlosti, koriste i
spe#ijali$oane kamere koje isti region snimaj" pri odre,enim talasnim d"-inama,
"klj"&"j"8i i snimanje an idljie setlosti O " domen" in.ra#renog i/ili
"ltralj"%i&astog 1'D2 $ra&enja, ili koriste polari$oan" setlost. Time se mog" otkriti
neki detalji koji se ne prime8"j" " idljiom del" spektra, a detekt"j" se i promene
ispod por*ine ko-e, " epiderm", *to " mnogim sl"&ajeima mo-e %iti eoma
$na&ajno $a dijagno$". (aime, " idljiom del" spektra %oja ko-e nastaje "sled
proteina !emoglo%ina, koji se nala$i " #renim krnim $rn#ima, i sme,eg pigmenta
melanina. Lemoglo%in se nala$i " kapilarima ispod epiderma, tipi&no do 577 mikrona
ispod por*ine ko-e. 3elanin se nala$i " epiderm" koji se nala$i na 57 do 177
mikrona ispod por*ine ko-e i promenljie je kon#entra#ije. O%e s"pstan#e eoma
a%sor%"j" setlost i$ idljiog i 'D opsega, a sla%o apsor%"j" setlost i$ %liskog
in.ra#renog podr"&ja. 'prao $%og sposo%nosti apsorp#ije setlosne energije
melanin ima eliki $na&aj kao $a*tita od s"n&eog $ra&enja.
)ao il"stra#ij" koristi od snimanja pri ra$li&itim talasnim d"-inama setlosti,
posmatra8emo "ti#aj setlosti i$ opsega idljie setlosti, kao i opsega 'D, plae 1E2,
$elene 1G2, #rene 1G2 i tri %liske in.ra#rene setlosti. Opse$i talasni! d"-ina koji s"
kori*8eni prika$ani s" na sli#i 8.17, a na sli#i 8.11 je prika$an ni$ snimaka iste oso%e
do%ijeni! pri ra$matranim "sloima 93EL11;.

LITEGAT'GA

9A5G9I; Ameri#an 5ollege o. GadiologP. (*+ tandard for Teleradiolog".
Geston, DA@ Ameri#an 5ollege o. GadiologP, 199I
95LA11; 5!arles L. Lit#!#o#k, 1C7112 The ,uture of Telepatholog" for the
)e$eloping -orld. Ar#!ies o. Pat!ologP Q La%oratorP 3edi#ine@
?e%r"arP C711, Dol. 1F5, (o. C, pp. C11+C1I
9J'J7I; D. J"8"$, R. R"r,ei8, E. Geljin, I. 3ilosaljei8, B4igitali$oan
mikroskop@ 0istem $a "praljanje motori$oanim postoljem, aki$i#ij",
digitali$a#ij" i ar!iiranje mikroskopski! slikaS, ./. Telekomunikacioni
forum0 TEL?OG C77I, Eeograd, CF+C5. noem%ar, C77I
94EE7I; A.I. 4e Ea#ker, ).J. 3ortelT, E.L. 4e )e"lenaer, BPi#t"re ar#!iing and
#omm"ni#ation sPstem O part one@ ?ilmless radiologP and distan#e
radiologPS, 1B+2BT+, C77I, 8:@ CFI+CI1

169
9?O(11; E. ?ong, A.5.3. ?ong, 5.). Li, Telemedicine Technologies3
4nformation Technologies in Medicine and Telehealth, MileP, C711.
9L'A7I; L.). L"ang, 5(* and 4maging 4nformatics, MileP, C77I.
9JA37:; James L. T!rall, 34, BTeleradiologP@ Part I. ListorP and #lini#al
appli#ationsS, +adiolog"3 Dol CIF@ (o, J"ne C77:, pp. 61F+61:
9)AH99; ). )aPser, J. 0$Pmas, G.M. Meinstein, Telepatholog", 0pringer, Eerlin,
Leidel%erg, (eU Hork, 1999
93EL11; 3. 3elis, 3. 3i##oli, B3"ltispe#tral Imaging and LPper#olorimetrP in
4entistrP and endo+oral 4ermatologPS, EAP4L 1E"ropean Asso#iation
o. 4ental P"%li# Lealt!2 + .6th (nnual Meeting, Gome, CC+CI
0eptem%er C711.
9GEL99; E. Geljin, P. 0pasi8, I. 3ilosaljei8, P. )osti8, 0. 3ij"*koi8,
BTelemi#ros#opP + T!e .irst step in telemedi#ine .o"ndation in
H"goslaiaS, in +ecent (d$ances in ignal 5rocessing and
*ommunications, (. 3astorakis 1Ed.2, Morld 0#ienti.i# and
Engineering 0o#ietP Press, 5learan#e 5enter, 4aners, 3A, 1999, pp.
C79+C16
90PA98; P. 0pasi8, E. Geljin, I. 3ilosaljei8, 0. 3ij"*koi8, 0. Gisti8, G.
3arkoi8, P. )osti8, I. Gako&ei8, 4. 3ijatoi8, BTelemedi#ine@ ?irst
telepat!ologP netUork in H"goslaiaS, in 5roc. *onf. T7',!+898, pp.
561+568, Eelgrade, CI+C6 (o. 1998.
90TE75; (. 0tepani8, D. J"8"$, 4. 4"jkoi8, B?"$ija slika isoke re$ol"#ije
do%ijeni! digitali$oanim mikroskopom sa motori$oanom
plat.ormomS, :bornik ;9. <onf. 7T+(N, ol. 1, pp. 119+1CC, E"da, 5+
17. j"ni, C775.

TELE3E4I5I(A

1:7

9. Telehirurgija

171

Komunikacioni
kanal
Heptiki senzori Udaljeni aktuatori

9. Telehirurgija

Telehirurgija oznaava postupak kada lekar-hirurg oavlja operaciju nad
pacijentom koji nije !iziki na istoj lokaciji. "e je o tehnologiji koja ojedinjava
medicinu# rootiku i telekomunkacije. Telehirurgija je postala mogu$a nakon
pronalaska laparoskopske hirurgije# kasnih %&-ih godina pro'log veka. (aparoskopija
)poznata i kao minimalno invazivna hirurgija* je hirur'ka procedura kada se
laparoskop )tanka cev sa izvorom svetla i kamerom* i specijalni hirur'ki instrumenti
unose u adomen kroz male rezove )oko 1 cm* na stomaku. Unutra'nje operaciono
polje se osvetljava laparaskopom# snima i posmatra na video monitoru. Hirur'kim
instrumentima se upravlja na neki nain +daljinski,# preko specijalnih mehanikih
prenosnika# s ozirom da su ruke hirurga znatno udaljene od mesta gde se vr'i
intervencija.
-aredni korak u razvoju ove tehnologije je ilo uvo.enje rootike i
raunarskog upravljanja. Konstruisane su rootske ruke# sline kao u industriji#
kojima je upravljao hirurg# posredstvom raunara. Hirurg i sedeo na specijalnoj
anatomski olikovanoj stolici# nekoliko metara udaljen od pacijenta# posmatrao
operaciono polje na monitoru raunara# i pokretima 'ake kontrolisao rad rootskih
ruku koje su dr/ale hirurske instrumente# slika 9.1. 0svetljavanje radnog operacionog
polja moglo se vr'iti govornim komandama.
1a potree mikrohirurgije i neurohirurgije# gde se zahteva visoka preciznost
rada# hirurg je oslanjao ruke na poseno olikovane dr/ae# kako i se spreio zamor
i podrhtavanje ruku# a esto je sistem imao i neku vrstu +redukcije, prenosa 'to je
T2(2324565-7

178
so!tverski regulisano. -aime# pomeraj rootske ruke se mogao pode'avati tako da
predstavlja +skaliranu na dole, verziju pokreta ruke hirurga# dakle# pomeraj ve'take
'ake je mogao iti )znatno* manji od pomeraja ruke hirurga. -a taj nain se postizala
znatno ve$a preciznost rada# 'to je veoma znaajno u mikrohirurgiji. Ujedno#
primenom raunara moglo se oezediti !iltriranje signala generisanih pomeranjem
ruke hirurga# tako da se uticaj eventualnog podrhtavanja ruku mogao redukovati# a
signal koji upravlja aktuatorima )i hirur'kim instrumentima* i io znatno istiji# a
time i pomeranje rootizovane 'ake ilo ravnomernije.

a* *
9lika 9.1. :rikaz rootizovane hirurgije. a* (ekar posmatra operaciono polje na
monitoru i upravlja radom rootskih ruku. * 0peracija se oavlja pomo$u rootskih
ruku na mestu koje je udaljeno od lekara.

9lika 9.8. a* 6rte/ postupka pri laparoskopskoj hirurgiji# * upravljanje
rootizovanom rukom sistema 12U9.

9. Telehirurgija

17;
Krajem %&-tih i poetkom 9&-tih godina pro'log veka nekoliko proizvo.aa je
ponudilo rootizovan sistem za hirurgiju. <edan od prvih# koji je io i komercijalno
raspolo/iv# je io sistem 4a =inci Surgical System# kompanije Intuitive Surgical
)U97* >5-T18?. 9istem 4a =inci je potvr.en od strane 7dministracije za hrane i
lekove )@47* 974 8&&&. godine kao sistem za op'te laparoskopske procedure. -a
slici 9.8 je prikazan crte/ generalnog postupka intervencije laparoskopskom metodom
)levo* i detalj operacije pomo$u ovog ure.aja )desnoA gore B pozicije rootskih ruku
sa hirur'kim instrumentima# dole B rukovanje rootskim rukama od strane hirurga*.
4rugi sistem# koji je postao veoma poznat jer su pomo$u njega vr'ene
intervencije na velikim rastojanjima# jeste 12U9 Robotic Surgical System# kompanije
Computer Motion. 9istem je razvijen 199C# a 8&&8. je potvr.en od @47 kao generalni
sistem za primenu u op'toj i laparoskopskoj hirurgiji. 3odi!ikovan sistem 12U9 je
sudelovao u projektu 0peracija (inderg
1
# koji je trealo da potvrdi upotreljivost
telehirurgije. 9istem je omogu$io prvu kompletnu hirurgiju na daljinu septemra
8&&1. godine# kada je oavljena operacija /une kese na rastojanju od 7&&& kmA
pacijent i hirur'ki sistem su ili u 9trazuru )@rancuska*# a !rancuski hirurg sa
konzolom za upravljanje je io u -jujorku )974*. Ka'njenje signala je ilo 1;C ms#
'to se pokazalo dopustivim. 3alo ka'njenje i garantovan kvalitet su ili omogu$eni
primenom 7T3 )Asynchronous Transfer Mode* tehnike prenosa# a velika rzina
prenosa# maksimalnog protioka 1& DEs# kori'$enjem specijalne iznajmljene optike
veze. 0peracija je uspela u potpunosti# i pacijent# /ena starosti F% godina# je napustila
olnicu posle G% sati od operacije# 'to je uoiajeno vreme i za konvencionalnu
laparoskopsku operaciju. =ideo snimak sa detaljima ove pionirske operacije se mo/e
na$i na adresi httpAEEHHH.ircad.!rEeventElinderghEIlngJen. -eki detalji video
materijala o ovoj operaciji prikazani su na slici 9.;.
-o# i pored velike preciznosti# rootska ruka sa konzolom za upravljanje# kao
na slikama 9.1 i 9.8# ima nedostatke. <edan od njih je taj da je rukovanje konzolom
zahtevalo posenu ouku lekara# jer pokreti hirurga nisu odgovarali uoiajenim
pokretima u konvencionalnoj hirurgiji. <edno mogu$e re'enje ovog prolema je
prikazano na slici 9.G. "e je o humanoidnoj 'aci )ve'taka ruka* koja je sline
kon!iguracije kao ljudska 'aka. -a 'aku operatora se postavlja kontrolna rukavica#
slika 9.Ga-desno# sa senzorima koji generi'u signale pri pokretima prstiju i 'ake. Ti
signali# preko raunara# upravljaju humanoidnom rootskom 'akom# slika 9.Ga-levo#
ili aktuatorima# slika 9.G.

1
-aziv 0peracija (inderg je izveden u ast Karlsa (inderga koji je izveo pionirski transatlantski let
od -jujorka do :ariza# 1987. godine.
T2(2324565-7

17G

a)

b)
9lika 9.;. =ideo materijal sa telehirur'ke intervencije izme.u -jujorka i 9trazura# iz
projekta 0peracija (inderg# iz 8&&1. godineA a* (ekar u -jujorku )974*# koji
upravlja konzolomL * pacijent u 9trazuru )@rancuska*.

9. Telehirurgija

17C
4odatni prolem u primeni rootizovanih ruku je taj 'to mehanika ruka nema
ose$aj dodira# tako da pritisak mehanike ruke na tkivo koje se operi'e mo/e iti
nedopustivo veliki. :otreno je uvesti senzore dodira )tzv. heptike senzore* koji
mere pritisak delova ruke na ojekat koji se hvata i 'alju kontrolni signal koji u
povratnoj vezi reguli'e pritisak prstiju na ojekat >:7"&7?. Time se mogu oaviti
veoma precizne radnje.
5lustracija postupka kori'$enja ovakvog sistema prikazana je na slici 9.C.
(ekar kontroli'e proces operacije na monitoru ili na vi'e njih# koji mogu prikazati i
;4 sliku. :okreti 'ake lekara se registruju senzorima koji se nalaze u kontrolnoj
rukavici i preko raunara upravljaju izvr'nim organima B aktuatorima u rootizovanoj
hirur'koj ruci. 1a operaciju se koriste specijalni hirur'ki instrumenti# poseno
razvijeni najpre za laparoskopiju# a zatim i za rootizovanu hirurgiju. 6eo proces ce
snima kvalitetnim video kamerama# uz potrena uve$anja radi oljeg uoavanja
detalja# i prikazuje na monitorima.

a* *
9lika 9.G. Humanoidna 'aka kojom se upravlja ez posene ouke.

9lika 9.C. 5lustracija postupka rootizovane hirurgije.

Kontrolna

rukavica 3onitor

Hirurgija

B

oavlja

se

na

konzoli

9enzorima

se

prenose

pokreti
u

preci

zne hirur'ke pokrete roota

Komunikacioni

kanal

5nstrumentiA skalpel# !orceps# dilatori#...
"ootizovana

hirur'ka ruka

:ro!esionalna

video kamera

0peracioni sto

Komunikacioni
kanal
Heptiki senzori Udaljeni aktuatori
T2(2324565-7

17F

:relaz od rootizovane hirurgije do +prave, telehirurgije# kada hirurg i
pacijent mogu iti veoma udaljeni me.usono# je tehniki veoma jednostavan.
-aime# u rootizovanoj hirurgiji nema direktnog kontakta hirurga sa pacijentom i ceo
proces je upravljan pomo$u raunara. Tehniki posmatrano# ako hirurg mo/e vr'iti
operaciju sa rastojanja od nekoliko metara# za'to ne i mogao i sa rastojanja od vi'e
kilometaraI 3e.utim# u realizaciji postoji jedan znaajan ograniavaju$i !aktor a to je
a!njenje signala. U standardnoj rootizovanoj hirurgiji je rastojanje izme.u kontrol-
ne konzole ili rukavice i rootizovane 'ake nekoliko metara# te je ka'njenje u prenosu
podataka zanemarljivo. Hirurg# dakle# odmah vidi pokrete rootizovane ruke u
operacionom polju i mo/e jednostavno i trenutno da upravlja aktuatorima. 3e.utim#
ako su rastojanja velika# ka'njenje signala u prenosu mo/e iti znaajno# tako da
manipulacija hirurga postaje ote/ana. -eka istra/ivanja )na primer# u okviru ve$
spomenutog projekta (inderg* su pokazala da ka'njenja ve$a od oko 8&& ms mogu
izazvati oziljne te'ko$e# pa ak i da mogu iti opasna po tok operacije. -aime# u
mnogim sluajevima hirurg trea trenutno da reaguje u sluaju nekog nepredvi.enog
toka operacije. :ri velikim ka'njenjima reakcija hirurga je nepravovremena i ak
mo/e iti sa suprotnim e!ektom. 9toga# kao generalni zakljuak# mo/e se konstatovati
da se telehirurgija mo/e uspe'no primeniti za rastojanja do nekoliko stotina
kilometara. 5pak# i pored mogu$ih ne/eljenih e!ekata# u mnogim sluajevima se
dopu'ta telehirurgija ak i na ve$im rastojanjima. To su# na primer# hirur'ke
intervencije u prekookeanskim ili svemirskim rodovima# intervencije u zoni ratnih
dejstava ili na teritoriji koja je pogo.ena elementarnom nepogodom# i slino. U
hitnim sluajevima# kada nema drugog re'enja# mo/e se koristiti i satelitska veza#
mada su ka'njenja signala tada znatno ve$a# ak preko F&& ms.
4odatni# veoma oziljan prolem u telehirurgiji# a koji nije kritian u drugim
telemedicinskim primenama# je sigurnost telekomunikacione veze. Mta initi ako
usred hirur'ke intervencije do.e do prekida vezeI <edno re'enje kojim se mo/e re'iti
ovaj prolem je da na mestu hirur'ke intervencije postoji kvali!ikovano medicinsko
osolje koje mo/e priskoiti u pomo$ udaljenom hirurgu. 9vakako# ez ozira na
udaljenost hirurga i pacijenta# potreno je kvali!ikovano in/enjersko osolje na oe
lokacije# kako i se oprema ispravno povezala# podesila i kontrolisala tokom rada.

9. Telehirurgija

177

(5T2"7TU"7

>(0N&7? 7. (oontiu# 4. (oisance# ,"ootic surgerO and tele-surgerOA Nasic
principles and description o! a novel conceptP# "urnalul de Chirurgie#
5asi# =ol. ;# -o. ;# pp. 8&%-81G.
>5-T18?
5ntuitive 9urgical# 8&18. ,The 4a =inci 9urgical 9Ostem.P
httpAEEHHH.intuitivesurgical.comEproductsEdavinciQsurgicalQsOstemE
>:7"&F?
<. :ark# 0. Khati# ,7 haptic teleoperation approach ased on contact
!orce control,# Int. ". of Robotics Research# 3aOB<une 8&&F# pp. C7C-
C91

T2(2324565-7

17%

10. Telekomunikacije u telemedicini


U telemedicinskim aplikacijama se formira velika koliina podataka koju
treba arhivirati ili preneti mreom do ili od medicinskog centra.
uspean prenos, a da se pri tome mrea ne !agui v
neophodno je ispravno proceniti potrebne mrene
se prenos ostvaruje. "igitalni telekomunikacioni sistemi
blokova #paketa ra!liitih duina$ ili stream
%arakteristika multimedijalnog saobra&aja,
je velika eksplo!ivnost. To !nai da te aplikacije generiu promenljivu koliinu
podataka pri emu se esto, a u !avisnosti od di
dobijaju i!ra!ito veliki maksimumi. 'ksplo!ivnost multimedijalnog saobra&aja moe
proi!vesti velike probleme u mrei, jer je teko proceniti potreban kapacitet kanala, a
samim tim i metode !a garantovanje kvaliteta servis
(ored neminovnosti da telemedicinske aplikacije n
eksplo!ivni saobra&aj, treba ista&i i naine na koje se telekomunikaciona ve!a moe
ostvariti. )ajjednostavniji tip ve!e je unicast
10.1.a. *e!a se uspostavlja od jednog korisnika #raunara$,
pronala!i put ka odreditu #raunar poiljalac eksplicitno navodi adresu raunara
1+,

Telekomunikacije u telemedicini

U telemedicinskim aplikacijama se formira velika koliina podataka koju
treba arhivirati ili preneti mreom do ili od medicinskog centra. "a bi se obavio
, a da se pri tome mrea ne !agui velikom koliinom podataka,
neophodno je ispravno proceniti potrebne mrene resurse i definisati naine na koje
"igitalni telekomunikacioni sistemi prenose informacije u okviru
stream-a #u kojem se prenos vri kontinuirano$.
%arakteristika multimedijalnog saobra&aja, u koji spadaju i telemedicinske aplikacije,
te aplikacije generiu promenljivu koliinu
, a u !avisnosti od dinamike signala koji se komprimuje,
'ksplo!ivnost multimedijalnog saobra&aja moe
proi!vesti velike probleme u mrei, jer je teko proceniti potreban kapacitet kanala, a
samim tim i metode !a garantovanje kvaliteta servisa.
(ored neminovnosti da telemedicinske aplikacije naje&e generiu
eksplo!ivni saobra&aj, treba ista&i i naine na koje se telekomunikaciona ve!a moe
unicast #jedan i!vor - jedan korisnik$, slika
spostavlja od jednog korisnika #raunara$, kro! mreu unutar koje se
pronala!i put ka odreditu #raunar poiljalac eksplicitno navodi adresu raunara
T'.'/'"010)2

130
primaoca$. 0maju&i u vidu da se prenos vri savremenim mreama elektronskih
komunikacija, podra!umeva&emo da je re o tipu !asnovanom na 0nternet (rotokolu
#0($. 4toga se saobra&aj usmerava ka odreditu u ruterima, a na osnovu nekog od
algoritama, naje&e !asnovano na algoritmu najkra&e putanje.

#a$

#b$

#c$
4lika 10.1. #a$ Unicast prenos5 #b$ Broadcast prenos5 #c$ Multicast prenos.

Unicast saobra&aj je dominantna vrsta saobra&aja u .2) #Local Area
Network$ i 62) #Wide Area Network) mreama, slika 10.7, pri emu su korisnicima
po!nate neke od standardnih unicast aplikacija i protokola 8
http - !perTe"t Trans#er $rotocol je mreni protokol koji pripada sloju
aplikacije 940 referentnog modela, predstavlja glavni i naje&i metod prenosa
:edan i!vor ; svi primaju
*1 4erver
Tunel
Tunel
Tunel
Multicast
%outer
Multicast
%outer
Multicast
%outer
Multicast
%outer
Multicast - i!vor
:edan i!vor ; prima grupa

131
informacija na vebu. 9snovna namena ovog protokola je isporuivanje <T/.
dokumenta, tj. we& stranica5
#tp ' (ile Trans#er $rotocol je protokol !a prenos datoteka, naje&e kori&en
protokol !a prenos podataka i!me=u dva raunara na mrei. *e!a se uspostavlja
na !ahtev klijentskog raunara prema serverskom raunaru5
smtp ' )imple Mail Trans#er $rotocol predstavlja osnovni protokol sloja
aplikacija !a elektronsku potu, koji koristi uslugu pou!danog transfera podataka
protokola T1(. %ao i ve&ina drugih protokola aplikacijskog sloja ima klijentsku i
serversku stranu5
telnet ' mr>ni pr?t?k?l unut@r grup> int>rn>t pr?t?k?l@. )@A>&> s> k?risti d@
?sigur@ k?risniku A>dn?g r@un@r@ s>siAu !@ k?ri&>nj> komandne linije na
drugom raunaru, itd.

4lika 10.7. .2) - 62) mree.
Broadcast #difu!ni prenos u svim pravcima$ slika 10.1.b je nain prenosa u
kome se informacija generie od strane jednog i!vora, a primaju je svi korisnici.
)aje&e je kori&en od strane 2B( i "<1( protokola mada i sami ruteri koriste
neku vrstu &roadcast saobra&aja !a redovno auriranje svojih ruting tabela. 9va vrsta
prenosa se primenjuje i u terestrijalnoj televi!iji ili radiju, odnosno u sluajevima
kada je potrebno informaciju preneti svima #na primer u vanrednim situacijama i
slino$.
)ajiru primenu !a distribuciju multimedijalnog sadraja preko raunarske
mree ima tip ve!e multicast, u kojoj se informacija generie od jednog i!vora, a
prima je grupa korisnika #onih koji pristupe multicast grupi$, slika 10.1.c. *e!a ovog
tipa je karakteristina !a mnoge servise na internetu, a verovatno naje&i je 0(T*
#prenos televi!ijskog signala preko interneta, !asnovan na 0( protokolima$.
T'.'/'"010)2

137

)aj!ad, !a 0( saobra&aj vrlo je bitno ista&i da je i jedan od u!roka
eksplo!ivnosti nepredvidivo trajanje sesija koje ne poka!uju karakteristike
me=usobne ne!avisnosti, ve& imaju osobinu dugih korelacija
interneta je sloena - svaki ula!ak na internet poka!uje drugu, promenjenu topologiju
mree. *i!uali!acija ruta na internetu, ura=ena u okviru
godine pokrenuo Barrett L!on prika!ana je na slici 10.C. 9va slika se nala!i i u
Dostonskom mu!eju nauke, /u!eju modernih umetnosti i .uvru.

10.1. (.2)0B2):' 0 B2E*9: /B'F' -
U sloenim savremenim raunarskim i telekomunikacionim mreama je
postojala potreba da se jednostavnije sagledaju okviri komunikacija i i!vri
di!ajniranje mrea. 4toga se iska!ala potreba !a podelom mrene arhitekture u
ra!liite slojeve, koji bi specificirali skup funkcija procesiranja i formatiranja
podataka. /odel koji definie nain otvorenog me=upove!ivanja 940 #
*nterconnection, 049G0'1 +H,3-1$ je nastao naporima me=unarodne organi!acije !a
standardi!aciju 049 #*nternational +r,ani-ation #or )tandardi-ation
i! dva dela8 osnovnog referentnog #sedmoslojnog$ modela, tabela 10.1, i skupa
protokola kojim se definiu me=upove!ivanja.
"va susedna sloja imaju direktnu komunikaciju kojom se podaci ra!menjuju u
blokovima preko servisnog pristupa.
4lojevi referentnog modela se dele u dve osnovne grupe8 slojeve medijuma
#ine ih tri najnia sloja$ i slojeve hosta #ine ih tri najvia sloja$. 4rednji sloj
'.'/'"010)2

4lika 10.C. *i!uali!acija uspostavljenih
ruta na delu 0nterneta, prema +pte
$roject'u.
)aj!ad, !a 0( saobra&aj vrlo je bitno ista&i da je i jedan od u!roka
eksplo!ivnosti nepredvidivo trajanje sesija koje ne poka!uju karakteristike
me=usobne ne!avisnosti, ve& imaju osobinu dugih korelacija IB'.01J. 4ama struktura
svaki ula!ak na internet poka!uje drugu, promenjenu topologiju
ura=ena u okviru +pte $roject-a koji je 700C.
prika!ana je na slici 10.C. 9va slika se nala!i i u
Dostonskom mu!eju nauke, /u!eju modernih umetnosti i .uvru.
- 940 /9"'.
U sloenim savremenim raunarskim i telekomunikacionim mreama je
postojala potreba da se jednostavnije sagledaju okviri komunikacija i i!vri
se iska!ala potreba !a podelom mrene arhitekture u
pecificirali skup funkcija procesiranja i formatiranja
/odel koji definie nain otvorenog me=upove!ivanja 940 #+pen )!stems
je nastao naporima me=unarodne organi!acije !a
-ation #or )tandardi-ation$. 940 se sastojao
i! dva dela8 osnovnog referentnog #sedmoslojnog$ modela, tabela 10.1, i skupa
protokola kojim se definiu me=upove!ivanja.
"va susedna sloja imaju direktnu komunikaciju kojom se podaci ra!menjuju u
4lojevi referentnog modela se dele u dve osnovne grupe8 slojeve medijuma
#ine ih tri najnia sloja$ i slojeve hosta #ine ih tri najvia sloja$. 4rednji sloj

13C
#transportni$ nekada se definie i kao deo viih slojeva, ali treba ipak naglasiti da kao
transport ipak ima mnogo vie ve!e sa medijumom.

Tabela 10.1. 9snovni referentni model 940.
OSI Model
Sloj Jedinica
podataka
Funkcija

4lojevi
hosta
4loj aplikacije

(odaci
Kormat poruke, korisniki interfejs
4loj pre!entacije %odovanje, !atita, kompresija
4loj sesije Upravljanje sesijama i!me=u
pojedinih aplikacija
Transportni sloj 4egmenti %ontrola greaka od kraja-do-kraja

4lojevi
medijuma
/reni sloj (aketiG
datagrami
/reno #logiko$ adresiranje,
rutiranje, komutiranje
4loj ve!e Bam %ontrola toka i fi!ike ve!e,
korekcija greaka, fi!iko adresiranje
Ki!iki sloj Dit Ki!iki medijum, nain
predstavljanja bita

940 model klasifikuje proces elektronskih komunikacija u funkcionalne
slojeve. )a nivou svakog sloja ponaosob, mogu&a je direktna ra!mena podataka. 2ko
se !adrimo na slici 10.1.a, vidimo da su slojevi na dve ra!dvojene lokacije #na dva
kraja mree$ be! direktne ve!e, pa komunikaciju me=u njima !ovemo virtuelnom.
%omunikacija se ostvaruje ra!menom jedinica podataka protokola ("U #$rotocol
.ata Unit$. %orisniki podaci su unutar anvelope ("U i !ovu se jedinice podataka
servisa #)er/ice .ata Unit$. 4"U sadri i !aglavlje koje se proi!vodi od entiteta sloja
n kome odgovara. )ad svakim entitetom sloja postoji protokol sloja n koji upravlja
tim entitetom. 4vaki entitet, !ajedno sa 4"U, alje ("U na sloj #n-1$ na dalje
procesiranje. Uloga sloja n je da prihvati informaciju od ("U-a sloja i!nad #nL1$,
T'.'/'"010)2

13H
prosle=uju&i je na donje slojeve i eventualno pretvaraju&i je u pogodan oblik !a
prenos datim kanalom.
U sluaju da duina bloka prela!i maksimalnu duinu koju podrava slede&i
sloj #n-1$, primenjuje se proces segmentacije i ponovnog !druivanja #se,mentation
and reassem&l!$, u kome se blokovi podataka ra!bijaju u manje jedinice, a na
prijemnoj strani na isti nain vra&aju na!ad. Tu se 4"U segmentiraju u viestruke
("U-ove n-tog sloja. )a prijemnoj strani se vri !druivanje #reassem&l!$.

Kunkcije pojedinih slojeva 940 modela8
(i-i0ki sloj8 )a ovom sloju se definiu elektrine i fi!ike specifikacije
i!me=u vorova i medijuma. To su informacije o protoku, trajanju signala,
konfiguracije pin-ova i konektora. 9vde se prenose samo binarni impulsi, 0
i 1, te stoga nemaju ve!e sa sadrajem poruka, odnosno sa stream-om. )a
ovom sloju se vre neophodne modulacije. /oe biti bakarni kabl, optiki
kabl, radio link, laserski snopM
)loj /e-e 1)loj linka podataka)8 )a ovom sloju rade mreni protokoli
#2thernet$ i ure=aji kao to su sNitch i bridge, a komuniciraju na osnovu
/21 adresa, pa je !bog toga komunikacija mogu&a samo u okviru .2)
mrea. 9vaj sloj obe!be=uje detekciju greke, a nekada i korekciju. Uspo-
stavlja peer'to'peer ve!u i!me=u mrenih entiteta. Dlokovi podataka se kon-
vertuju u ramove gde se ubacuju !aglavlja koja sadre kontrolne i adresne
podatke, o!nake poetka rama, kontrolu pristupa medijumu. "eli se na /21 i
..1 podsloj.
)loj mre3e8 )a ovom sloju se podaci konvertuju u pakete !a prenos mreom.
Tako=e, sloj mree #tre&i sloj$ je odgovoran !a proces rutiranja. U ruterima se
biraju putanje koje odgovaraju najkra&em ili najefikasnijem putu, u !avisnosti
od postavljenih kriterijuma. (ored fi!iki najkra&eg puta, kriterijum se
dopunjava !ahtevom !a najmanje optere&enim deonicama ili slino.
Ba!likujemo dva tipa rutiranja8 statiko #u kome se u!imaju u ob!ir fiksni
podaci o duinama i cenama putanja$ i dinamiko #u kome se mogu u ob!ir
u!eti i trenutna stanja u mrei i tako i!be&i !aguenje$. 9vom sloju pripadaju
ure=aji kao to su ruteri i .C svievi.
Transportni sloj8 9vaj sloj je !aduen !a pou!dan prenos informacije i!me=u
dva entiteta koji komuniciraju. *ri kontrolu toka, segmentaciju i ponovno
!druivanje blokova podataka, kontrolu greaka. )a osnovu servisa koje
obe!be=uje data mrea, prua se neophodan Oo4 #kvalitet servisa$ !a podatke
sloja sesije. 9vde se prati tok podataka i inicira ponovni prenos kada je to
potrebno.

13P
)loj sesije8 vri administriranje ve!e i!me=u vorova #raunara$ mree, tj.
uspostavlja ve!u i!me=u korisnika i maine. 9vde se uspostavlja i raskida
ve!a, kontrolie tip ve!e, obe!be=uje sinhroni!acija. 4loj sesije je odgovoran
!a vrlo duge ni!ove podataka, kao to je '%Q signal.
)loj pre-entacije8 Uloga ovog sloja je da primi informaciju od aplikacionog i
uini je, posredstvom aplikacionog softera, u oblik koji je pogodan !a dalju
obradu od strane raunara. U ovom sloju se vri konver!ija kodnih strana,
odnosno ovaj sloj je odgovoran !a enkripciju podataka pre uspostavljanja
sesija sa destinacijom i slanja podataka na mreu. U !avisnosti od operativnog
sistema, koriste se ra!liiti kodovi koji treba da pre!entuju informaciju sloju
sesije u formatu ne!avisnom od maine #raunara$.
Aplikacioni sloj8 predstavlja najvii #sedmi sloj$ 940 modela koji podrava
interfejs ka raunaru ili ljudskom organi!mu #u sluaju neke telemedicinske
aplikacije$. :edan od primera funkcionisanja ovog sloja moe biti pisanje
recepta koga, dalje, alje farmaceutu.

10.1.1. 0nternet slojevi

0nternet protokol datira jo i! prve mree !a prenos podataka koju je ra!vila
.e#ense Ad/anced %esearch $rojects A,enc! "2B(2 #De!bednosna agenicija !a
napredne istraivake projekte u U42$ sedamdesetih godina prolog veka. 4toga je i
0( model slojeva mree, !apravo stariji od 940 modela. )jihov odnos je prika!an na
slici 10.H.
2rhitektura 0( slojeva je definisana u BK1 1177 #%e4uest #or 5omments$, u
kojima je definisano funkcionisanje 0( mree kao8
9d kraja-do-kraja tako da se upravljanje i odravanje mree postavlja na njenim
krajevima. Ba!voj mree se !asniva na principima to ve&e br!ine i
jednostavnosti. Uslovi rada i realne potrebe su menjali ovaj koncept uvode&i
#irewall, translatore adresa.
(rimene treba da budu koncipirane tako da budu kon!ervativne pri slanju, a
liberalne u prijemu. To !nai da se sa predaje moraju slati dobro formirani
datagrami, ali se istovremeno moraju primati bilo koji datagrami koje je mogu&e
interpretirati.

T'.'/'"010)2

13R

#a$

#b$
4lika 10.H. 4lojevi mree8 #a$ 940 model5 #b$ 0( slojevi.

)apomenimo da je 0nternet koncipiran kao nain prenosa u &est e##ort maniru.
"akle, kvalitet servisa se, generalno, ne garantuje. U me=uvremenu su se ra!vili novi
protokoli koji na i!vestan nain obe!be=uju kontrolu podataka.

4lika 10.P. 0( slojevi8
enkapsulacija podataka.
UDP
header
UDP
data
Data
Frame
footer
Frame
header
Podaci u ramu
IP
header
IP data
Veza
Internet
Transport
plikacija
4loj aplikacije
Transportni sloj
0nternet sloj
4loj ve!e
4loj aplikacije
4loj pre!entacije
4loj sesije
Transportni sloj
/reni sloj
4loj linka podataka
Ki!iki sloj

13+

'nkapsulacija podataka u 0( modelu je prika!ana na slici 10.P, a !a sluaj
kori&enja U"( #User .ata $rotocol$. 9vaj protokol se koristi u aplikacijama koje
forsiraju mali o/erhead #dodatna koliina podataka$ i malo kanjenje. "ruga
mogu&nost, ili T1( #Transport 5ontrol $rotocol$ odgovara aplikacijama kod kojih se
forsira provera greaka i potvrda ispravnosti isporuke.
T1( detektuje probleme u prenosu, kao to su gubitak paketa ili prijem paketa
out'o#'order. 9vaj protokol !ahteva retransmisiju podataka, rearanira pakete prema
redosledu !a prika!, nekada minimi!ira !aguenja. %oristi se od strane aplikacija kao
to su World Wide We& 1WWW)6 2'mail6 (T$6 streamin, media itd.
U"(, me=utim, vie panje posve&uje aplikacijama koje rade u realnom
vremenu. Tako se !a *o0( #7oice o/er *$, prenos govora po internetu$ koristi BT(
#%eal'time Transport $rotocol$ koji radi nad U"(.
)avedimo jo jedan od protokola koji je vaan !a aplikacije kod kojih se
forsira kvalitet servisa, Multiprotocol La&el )witchin, #/(.4$. To je multiprotokol
kod kog se podaci kro! mreu usmeravaju od vora do vora, !asnovano na kratkim
labelama putanja umesto dugih adresa. Time se i!begavaju sloene look'up tabele
rutiranja. .abele identifikuju virtualne putanje umesto krajnjih taaka. /(.4 moe
da enkapsulira podatke i! ra!liitih mrenih protokola i podrava irok opseg
pristupnih mrenih tehnologija.

10.7. /B'F' '.'%TB9)4%0< %9/U)0%210:2 U T'.'/'"010)0

2ko imamo u vidu da su este primene telemedicine ve!ane !a monitoring
pacijenata, i to u situacijama kada su oni u pokretu, !akljuujemo da je veliki broj
telemedicinskih mrea ve!an !a beine mree elektronskih komunikacija.
Qeneralno, tu se radi o sen!orskim mreama na telu pacijenta, slika 10.R, u kojima se
signali skupljaju u kon!oli koja se nosi na telu #videti Qlavu 7$. 9vi se signali dalje
prosle=uju beinim putem do nekog lokalnog servera, a !atim, mreom koja je na
raspolaganju, ka medicinskom centru. U velikom broju sluajeva, koristi se i Q(4
sistem radi lociranja nadgledanog pacijenta.
(osebna korist i prednost telemedicinskih servisa je ta da omogu&avaju
kvalitetne konsultacije i dijagno!u ne!avisno od lokacije, posebno u sluaju udaljenih
ustanova u nera!vijenom, ruralnom, podruju ili drugim lokacijama #prekookeanski
brodovi, privremeni vojni objekti ili neki drugi kampovi, i slino$ gde postoji
nedostatak kvalifikovanog i specijali!ovanog medicinskog osoblja. Ujedno, time se
T'.'/'"010)2

133
obe!be=uje Sdrugo miljenjeT radi potvrde ili opovrgavanja dijagno!e u netipinim
sluajevima.

4lika 10.R. /rea na telu pacijenta.
)aglom ra!voju telemedicinskih servisa, koji inae pokrivaju iroke oblasti
medicine, bilo da se odnose na telekonsultacije, bilo na telenegu, slika 10.+,
doprinelo je i postojanje brojnih beinih sistema elektronskih komunikacija
namenjenih ra!liitim, jednostavnim i uobiajenim primenama u svakodnevnom
ivotu. 9vakve mree pokrivaju podruja od nekoliko metara do hiljadu kilometara, i
rade u ra!liitim frekvencijskim opse!ima. Tabela 10.7 sadri osnovne podatke o
frekvencijskim opse!ima koji su namenjeni tehnikama prenosa u pojedinim tipovima
beinih mrea, mogu&im protocima i njihovom maksimalnom dometu.

Tabela 10.7. %arakteristike naje&e kori&enih beinih sistema.
Tip mree Krekvencijski
opseg
(rotok /aksimalni domet
Bluetooth 7.H - 7.H3P [Q<!] C - 7H [/bps] C00 [m]
*% 100 - 7000 [Q<!] 1R [/bps] P [m]
Wi'(i 7.H - P [Q<!] 103 [/bps] 100 [m]
8i,Bee ,00 [/<!] 7PR [kbps] 10 [m]
1elularne mree 300 - 1,00 [/<!] 70 [/bps] P [km]
WiMA9 #fiksni$ 10 - RR [Q<!] 1 [Qbps] 10 [km]
LM.) 10 - H0 [Q<!] P17 [/bps] P [km]
4en!ori pokreta
Easi&enje kiseonika
Temperatura i vlanost
'1Q
(ersonalni
server
.okacija
Q(4
(rualac nege
<itna pomo&
Qeneriu se upo!orenja
9pisuju simptomi
(rogno!a
vremena

13,

4lika 10.+. /ree !a telenegu.

*e& na prvi pogled, jasno je da &e veliki broj mrea u tele!dravstvu i
telemedicini biti beinog tipa, upravo !bog osnovne namene telemedicine i njoj
prate&ih oblasti. "akle, primarno se pokrivaju ruralne, teko dostupne oblasti. Tu se
podra!umeva i ukljuivanje udaljenih ambulanti, mobilnih medicinskih stanica, slika
10.3.

4lika 10.3. /rea tele!dravstva koja pokriva udaljene lokacije.
%ardiologija
9ftamologija
Qinekologija
'ndokrinologija
9torinologija
"ermatologija
/obilna
medicinska
stanica
4eoska
ambulanta
Buralna
ambulanta
4eoska
ambulanta
/obilna
medicinska
stanica
/obilna
medicinska
stanica
/rea !a telenegu
%ardiologija
9torinologija
Qinekologija
9ftalmologija
"ermatologija
'ndokrinologija
T'.'/'"010)2

1,0

10.7.1. Ba!liiti tipovi beinih mrea

Eadravaju&i se samo na onim tipovima mrea koje mogu biti implementirane
u telemedicini, ovde &e biti navedena jednostavna objanjenja njihovog naina rada
I*2B0,J.

10.7.1.1. Bluetooth
Bluetooth tehnologija je namenjena primenama u ad hoc mreama u kojima je
ukupna potronja snage 100-700[m6]. Ba!vijena je od strane 2ricsson-a kao !amena
!a B4 7C7 interfejs. U ovoj tehnici se primenjuje adaptivno frekvencijsko skakanje
kako bi se smanjila mogu&nost tetnih elektromagnetskih uticaja. Ea promene opsega
na raspolaganju je +, frekvencija ra!maknutih !a po 1[/<!]. Ba!likuju se tri klase
mrea, one koje imaju domet od C[m], C0[m] ili C00[m]. /ree sa najmanjim
dometom, do C[m], pripadaju klasi C i mogu se koristiti !a mree nosive na ljudskom
telu IK9)11J.

10.7.1.7. /ree u infracrvenom podruju #0B$
0nfracrveni opseg odgovara talasnim duinama od 300-,00[nm], tj. nala!i se
i!me=u vidljivog dela spektra i mikrotalasnog podruja. /ree ovog tipa se koriste u
no&nim uslovima #suneva svetlost sadri tako=e spektar 0B$. 9va se oblast deli na
near 0B #blisko infracrveno podruje 0B-2$ koje se koristi !a no&na snimanja i
kratkotalasno 0B podruje 0B-D. 0nfracrveno podruje se moe koristiti tamo gde
postoji optika vidljivost. %ao i!vori signala se koriste .'" #Li,ht'2mittin, .iode$, a
na prijemnoj strani poluprovodniki fotodetektor.
(ored 0B tehnike prenosa, postoji i Qiga-0B koja omogu&ava protoke do
1[Qbps]. 9vo se esto koristi i u prenosu '%Q signala. Tako=e se koristi i u
virtuelnim studijima u produkciji televi!ijskih signala, gde su uobiajeno mree
kratkih dometa, tabela 10.7.

10.7.1.C. Deine LAN i Wi'(i
0''' #*nstitution o# 2lectrical and 2lectronic 2n,ineers$ 307.11 standardi su
rasprostranjeni u ku&nim mreama. 4tandardi 0''' 307.11 aGbGgGn definiu
specifikacije na fi!ikom sloju. 4tandard 307.11 radi na P[Q<!], a ostali u opsegu
7.H[Q<!]. U ovom opsegu je mogu&e imati smetnje od beinih telefona,
mikrotalasnih rerni i Bluetooth ure=aja. (okrivanje u ovim mreama se moe pove&ati
pove&anjem broja pristupnih taaka.
Wi'(i je ra!vijena i! standarda 307.11, koristi se !a pristup internetu koriste&i
take pristupa koje se jo !ovu i hot spots. 9ve mree su pogodne !a monitoring

1,1
pacijenata. %oriste se i !a pokrivanja slobodnih prostora u kojima je omogu&en
besplatni pristup internetu.

10.7.1.H. 8i,Bee mree
8i,Bee predstavlja male ure=aje koji se koriste u personalnim mreama
6(2) #Wireless $ersonal Area Network, beine personalne mree$ u kojima
primenjuju 0''' 307.1P.H standard IK9)11J. *rlo se jednostavno implementiraju i
imaju malu potronju. Bade na frekvenciji 3R3 [/<!]. To je U<K podruje koje je
inae poeljno u primenama u elektronskim komunikacijama.
9ve se mree koriste u !gradama, na primer !a kontrolu pacijanata na #itness
aparatima, u kontroli energetski efikasnih sistema, u robi iroke potronje !a kontrolu
plejera #T*, "*", itd.$, !a ve!u mieva sa raunarima, u kontroli rasvete i sistema !a
navodnjavanje !elenila, i sl. Ea sluaj kontrole vie ure=aja koristi se 8i,Bee ruter !a
usmeravanje saobra&aja.

10.7.1.P. 1elularne mree
/obilne telekomunikacione mree se esto !ovu celularnim, jer se najbolja
podela podruja koja opsluuju pojedine ba!ne stanice ostvaruje u celularnoj
strukturi. (okrivanje u ovim mreama se uvek moe pove&ati uvo=enjem novih
ba!nih stanica. %orisnici se mogu kretati u njima !ahvaljuju&i principu hando/er-a, tj.
uvo=enjem mehani!ma prenoenja kontrole i upravljanja sa jedne na drugu ba!nu
stanicu, pri emu postoji i podruje u kojoj obe deluju.

4lika 10.,. 'lektromagnetski spektar i sweet spot po!icija u spektru #U<K$.
k!z
M!z "!z
Elektrini
talasi
Radio
talasi
Infra
crveni
Vidljiva
svetlost
Ultra
ljubicasti
X zraci
Gama
zraci
Kosmiki
zraci
VLF LF F !F V!F U!F "!F E!F
# #$ #$$ # #$ #$$ # #$ #$$
Du#i radio talasi
Srednji radio talasi
FM radio
Du#i radio talasi
T$T%
TV
"SM
D$&T
'"
(MDS
Mikrotalasne
%adio )eze
*iFi
+luetooth
T'.'/'"010)2

1,7
U prvim generacijama se pristup u mobilnim mreama ostvarivao na ba!i
frekvencije, !atim na ba!i vremenske raspodele. U CQ #telekomunikacioni sistemi
tre&e generacije$ sistemima, pristup se ostvaruje na ba!i koda 5.MA #5ode .i/ision
Multiple Access$, slika 10.10. U mobilnim sistemima HQ #LT26 Lon, Term
2/olution$, umesto 5.MA pristupa se koristi mnogo efikasniji 5+(.M #5oded
+rtho,onal (re4uenc! Multiple Access, pristup na ba!i kodovanih ortogonalnih
nosilaca$.

4lika 10.10. (rika! ra!liitih
pristupa multipleksu #K"/2,
T"/2 i 1"/2$.
/obilni telekomunikacioni sistemi rade u frekvencijskim opse!ima8 300
[/<!], ,00 [/<!], 1300 [/<!], 1,00 [/<!], 7.P [Q<!].

4lika 10.11. (rostiranje talasa u slobodnom prostoru.
f
2
f
1
FDMA
vreme
frekvencija

1,C
4 ob!irom da je prenos u slobodnom prostoru neminovno pra&en smetnjama i
degradacijama, potrebno je sagledati prirodu tih pojava, slika 10.11. Uoava se
rasejanje talasa na objektima, naje&e na !elenilu, koje ima !a posledicu manju
energiju signala na mestu prijema. U slobodnom prostoru dola!i do refrakcije talasa,
kao i do pojave viestruke propagacije. Usled viestruke propagacije, mnogobrojni
talasi stiu do prijemne antene pra&eni rasprivanjem kanjenja. U prisustvu dugih
kanjenja #velikog rasprivanja kanjenja$ signal koje nosi talas sa najduim
kanjenjem deluje kao smetnja od stranih neeljenih i!vora, tj. destruktivno. %ra&a
kanjenja je mogu&e dobiti ako se koristi veliki broj nosilaca koji su me=usobno
ortogonalni. Tako se ra!vio prostup na ba!i 5+(.M. 9vom tehnikom se postie da
maksimalno kanjenje bude deo trajanja korisnog simbola, pa se simbol lako i!dvaja.
)apomenimo da se tehnologija 5+(.M, 0( !asnovane mree, tehnika
efikasnog !atitnog kodovanja #kod ."(1, Low .ensit! $arit! 5heck$, kao i neke
dodatne tehnike koriste u ve&ini sistema elektronskih komunikacija #kao to su HQ
sistemi, televi!ijski terestrijalni i kablovski sistemi$.
/obilni telekomunikacioni sistemi se ve& dui ni! godina koriste kao podrka
telemedicinskim servisima I":200J.

10.7.1.R. Broad&and Wireless Access #D62$
D62 #Deini irokopojasni pristup$ podrava ra!liite servise. Krekvencije
nosioca u D62 aplikacijama mogu biti od nekoliko Q<! do H0Q<!. U ovu
kategoriju spadaju i 6i/2U, definisan 0''' 307.1R standardom, i ./"4 #Local
Multipoint .istri&ution )er/ice$ IK9)11J.
./"4 radi u frekvencijskim opse!ima od 7R do 7, Q<!. Bad na ovako
visokim frekvencijama ograniava duine linka do 7.P kilometra, a usled slabljenja
i!a!vanog padavinama. U sluajevima sistema taka-taka, pove&ava se dobitak
antene, pa se pove&avaju i duine linka. ./"4 se esto koristi u telemedicinskim
aplikacijama. Tako=e se pove!uju ra!liite !grade u medicinskom kampusu ovom
tehnikom.

10.7.1.+. 4atelitske mree
4atelitski sistemi nude vrlo velike kapacitete i kao takvi mogu biti interesantni
!a telemedicinske servise. 4a druge strane velika kanjenja !bog realno velikog
rastojanja onemogu&ava primene u kojima se !ahteva interaktivnost, kao to je
telehirurgija.

T'.'/'"010)2

1,H
10.C. /B'F' )2 .:U"4%9/ T'.U #D2)$

/onitoring pacijenata se ranije reali!ovao oienjem, kada je veliki broj
provodnika ometao njihovo normalno funkcionisanje. Ba!voj beinih sistema
elektronskih komunikacija omogu&ava upotrebu !natno efikasnijih sistema od kojih
se neki nala!e direktno na telu, a neki se ak mogu ugraditi u tkivo. 9vakva bli!ina
sen!ora i ljudskih organa obe!be=uje kontinuirani monitoring fi!iolokih podataka
be! ob!ira na njihovu lokaciju. Treba ista&i da se monitoring odvija u realnim
uslovima funkcionisanja pacijenta, pa su samim tim i re!ultati verodostojniji.
D2) sen!ori se mogu podeliti u dve kategorije8
)osivi D2) se nala!e u bli!ini tela. To su jednostavni, lagani i jeftini
minijaturni sen!ori koji omogu&avaju kori&enje u dugom periodu. 9vo su
naje&e kori&eni sen!ori.
0mplantirani D2) sen!ori se ugra=uju u ljudsko telo i pored monitoringa,
imaju i mnogo vaniju ulogu - akvi!iciju nekog od vanih podataka o
ljudskom organi!mu i, shodno tome, kontrolu u!imanja medikamenata koji
ak mogu biti i ugra=eni u telo.
Ea D2) je vrlo bitna procena tetnosti !raenja ije se snage, s ob!irom da su
u pitanju kori&enja frekvencija ra!liitih opsega, moraju kontrolisati.

4lika 10.17. 9dnos protok - snaga.

)a slici 10.17 su prika!ane snage koje se koriste u opisanim beinim
mreama. %ao to se vidi, potronja implantata, posebno o!naena na slici pri malim
snagama, je veoma mala.
, m* - m* ., m* /, m* -, m* .,, m* /,, m* -,, m* .,,, m*
.k0ps
.,k0ps
.,,k0ps
.M0ps
.,M0ps
.,,M0ps
."0ps
/ m*
1i#+ee
+luetooth
*ireless
US+
I$$$ 2,/3..
a404#
/ala snaga

1,P

4lika 10.1C. (o!icije D2)
sen!ora.

Eahtevi koji se postavljaju u di!ajniranju D2) su8
Kaktor oblika8 veliina i teina su kljune !a upotrebu sen!ora jer direktno
utiu na !adovoljstvo pacijenta.
(otronja elektrine energije8 vek trajanja baterija treba da bude to dui, a
potronja ure=aja to manja.
(reci!nost i reali!ibilnost8 be! ovoga sen!ori nemaju smisla.
Eatita8 mora se u potpunosti !atititi privatnost pacijenta, a posebno
obe!bediti !atita u sluajevima kada se vri daljinsko upravljanje upotrebom
medikamenata.
Qrupa istraivaa radi na koncipiranju standarda 0''' 307.1P.R. kojim se
definie D2), to &e biti podstrek !a ra!voj i implementaciju drugih sistema !a
monitoring ra!liitih vitalnih parametara pacijenata. )aj!ad, na slici 10.1H su
prika!ane ve!e sloenog telemedicinskog beinog sistema.
(omeraj
0mplantati
Qluko!a
%rvni
pritisak
(o!icioniranje
'%Q
''Q
4luh
*id
Temperatura
4aturacija
kiseonika
"isanje
T'.'/'"010)2

1,R

4lika 10.1H. Deini telemedicinski sistem i njegove funkcije IK9)11J.


1,+

.0T'B2TUB2

ID.903J Dernd Dlobel, (eter (haroN, /ichael )erlich, eds., eealth:
5om&inin, ealth Telematics6 Telemedicine6 Biomedical
2n,ineerin, and Bioin#ormatics to the 2d,e6 094 (ress, 7003,
04D) ,+3-1-P3R0C-3CP-,.
I"2B00J 2dam 6illiam "arkins, /argaret 2nn 1arV, Telemedicine and
Telehealth - $rinciples6 $olicies6 $er#ormance6 and $it#alls6
4pringer (ublishing 1ompanV, 7000. 04D) 0-37R1-1C07-3.
I":200J ). "jaja, D. Beljin, (. %osti&, 0. Beljin, TTelemonitoring in
cardiologV ; '1Q transmission bV mobile phoneW, Annals o#
the Academ! o# )tudenica, )ovi 4ad, Xugoslavia, *ol. H, pp.
RC-RR, 7000
IK0)0,J )ancV D. Kinn, 6illiam K. Dria, .i,ital 5ommunication in
Medical $ractice, 4pringer-*erlag, .ondon 700,, 04D) ,+3-1-
3H337-CPH-,.
IK9)11J Dernard Kong, 2.1./. Kong, 1.%. .i, Telemedicine
technolo,ies : in#ormation technolo,ies in medicine and
telehealth, :ohn 6ileV Y 4ons, 7011, 04D) ,+3-0-H+0-+HPR,-
H.
I<U4,+J %./. <ussain, ".4. <ussain, Telecommunications and
Networks, DutterNorth-<einemann, 1,,+, 04D) 0 +P0R
7CC,U.
I%."11J 'katerina #'ka$ %ldiashvili, ;rid Technolo,ies #or 2'ealth:
Applications #or Telemedicine )er/ices and .eli/er!6 Medical
*n#ormation )cience %e#erence, 7011, 04D) ,+3-1-R1R,7-010-
H.
IB'.00bJ D. Beljin, 0. Beljin, TTelemedicine in multimedia
environmentW, pp. 77-10+ in 4pasic (, /ilosavlijevic 0, :ancic
Eguncas /, 'ds. #7000$, teZt book TTelemedicineW, Delgrade,
2cademV of /edical 4ciences of 4erbian /edical 2ssociation.
IB'.01J 0. Beljin, D. Beljin, TTelecommunication re[uirements in
telemedicineW, Annals o# the Academ! o# )tudenica, )ovi 4ad,
Xugoslavia, *ol. H, pp. PC-R7, 7001.
T'.'/'"010)2

1,3
I*2B0,J Upkar *arshneV, $er/asi/e ealthcare 5omputin,:
2M%<2%6 Wireless and ealth Monitorin,, 700,, 04D)8 ,+3-
1-HH1,-07 -1HR.
IU0203J Xang Uiao, <ui 1hen, eds, Mo&ile Telemedicine ' A
5omputin, and Networkin, $erspecti/e6 1B1 (ress, TaVlor Y
Krancis Qroup, 7003, 04D)-1C8 ,+3-1-H700-R0HR-1.

11. Android platforma

199


Da bi se poboljao kvalitet ivota pacijenta, potrebno je da pacijent moe
da pristupi telemedicinskoj aplikaciji sa bilo kog mesta i bilo kada. Razvojem
novi otvoreni tenologija, otvorena su i vrata razvoja ovakvi aplikacija i
sistema. !obilni telemedicinski sistemi predstavljaju kombinaciju napredni
ure"aja za daljinsko nadgledanje, inovativnog softvera i ardvera koji daju
mogu#nost pruanja medicinski servisa.
$a izradu jedne telemedicinske aplikacije potrebno je odabrati adekvatno
okruenje za rad. %nternet, kao rezultat konvergencije razvoja ra&unara i
telekomunikacija, predstavlja naj&e#i izbor za komunikaciju aplikacija. ' skladu
sa tim, koriste se web(orijentisana okruenja za realizaciju telemedicinski
sistema. )ipi&an primer su zdravstveni i telemedinski portali, specijalizovani za
konkretnu klini&ku namenu.
Razvoj ugradne mobilne tenologije i informacione tenologije *%)+ u
medicini doneo je napredak u telemedicini i pruanju telemedicinski servisa
udaljenom korisniku. !obilnim telefonom omogu#en je pristup internetu, &ime je
olakano pra#enje stanja pacijenta od strane lekara. ,pajanje interneta i mobilnog
ra&unarstva prua velike potencijale i stvara nove izazove u oblasti telemedicine.
-acijent putem interneta moe da poalje izmerene vrednosti i podatke sa svog
...
)./.!.D%0%1A

233
mobilnog telefona na udaljeni personalni ra&unar lekara ili staratelja. 4vo je samo
jedan primer razmene medicinski podataka u okviru telemedicinskog sistema.
Razvoj telemedicinski sistema upotrebom otvoreni reenja nalazi svoju
primenu u nadgledanju pacijenta. !obilni ure"aj postaje mobilni pristupni
terminal za pruanje usluga monitoringa pacijentu. 4vla#eni korisnici, bilo da je
to pacijent, staratelj ili medicinsko osoblje, uvek i u svako vreme mogu pregledati
podatke na web aplikaciji.
Danas, mobilne telemedicinske aplikacije dobijaju na sve ve#em zna&aju.
5ako je mobilni telefon ure"aj koji se obi&no nosi sa sobom, platforme koje su
orijentisane za razvoj aplikacija na mobilnim telefonima su postale veoma
popularne. 4vo vai i za druge sli&ne ure"aje, kao to su tablet ra&unari. -ostoji
vie raspoloivi platformi za rad *i4, *iPhone 4,+, Windows Mobile, RIM
Balckberry 4, i druge+, me"u kojima je u poslednje vreme sigurno jedna od
najistaknutiji Android platforma.
Android platforma omogu#ava visok stepen prilago"avanja i slobode pri
realizaciji namenski aplikacija. 're"aji koji su izgra"eni na Android platformi,
kao i njiov korisni&ki interfejs, svako moe da prilagodi svojim zatevima. 5ada
se pametni mobilni telefon *smartphone+ koristi kao pristupni terminal za pruanje
monitoring usluga pacijentu, on je povezan sa biosenzorskim ure"ajem koji belei
fizioloke parametre pacijenta. -odaci se mogu preuzeti iz senzorskog ure"aja i
prikazati na Android telefonu i6ili u okviru web aplikacije na radnoj stanici
*ra&unaru+.

11.1. '74D ' A1DR4%D -/A)84R!'
Goole je 2339. godine kupio nekoliko mali kompanija, me"u kojima je
bila Android, Inc. kompanija. Android, Inc. se tek razvijala i radila je na softveru
za mobilne telefone. ,matralo se da je ovom kupovinom Goole eleo ulazak na
trite mobilne telefonije. Razvojni tim u Goole(u je radio na operativnom
sistemu *4,+ za mobilne sisteme koji je baziran na /inu:(u. -roizvo"a&ima
mobilni telefona ovaj 4, je predstavljen kao fleksibilan i lako nadogradiv sistem
to se kasnije pokazalo kao istina.
1ova alijansa pod nazivom !pen "andset Alliance *4;A+ osnovana je u
novembru 233<. godine sa zajedni&kim ciljem razvoja otvorenog standarda za
mobilne ure"aje. ' njenom sastavu nalaze se najuglednije svetske
telekomunikacione kompanije i druge zainteresovane strane. 4&ekivano je da #e
otvoreni standard ubrzati inovacije na podru&ju mobilni operativni sistema, to

231
#e doprineti jeftinijim, efikasnijim i privatljivijim uslovima za korisnike i
proizvo"a&e.
-rvi proizvod koji je baziran na Androidu *Android 1.3+ bio je pametni
telefon )(Mobile =1 ili ;)0 #ream, tajvanskog proizvo"a&a ;)0, 233>. godine
*slika 11.1+. Danas, mnogi proizvo"a&i mobilni telefona *;)0, $e%&s, 'ams&n,
'ony (ricsson, /=, Motorola, itd.+ koriste Android kao platformu. -ored Android
platforme, na raspolaganju su i druge platforme pogodne za programiranje
aplikacija, me"u kojima su operativni sistemi i4, *iPhone+ i Windows Mobile
?A//13, !'112, R.@13A.

,lika 11.1.Android i proizvo"a&i mobilni ure"aja koji koriste Android platformu.
Android platforma se i dalje razvija, privata nove tenologije i
predstavlja pogodno okruenje za razvoj telemedicinski aplikacija. Brzi razvoj
Androida omogu#ile su jake kompanije koje predstavljaju sastavni deo 4;A, ali i
otvorenost koda i dobra organizacija. -latforma #e se razvijati sve dok 4;A bude
zainteresovana za inovacije.
Android je projekat otvorenog koda *open so&rce+ ?A1D1Ca, A1D1Cb,
B'R13A, koji je besplatan i prilagodljiv aplikacijama za konkretne namene u
Android logo
...
!obilni i tablet ure"aji
231C
*=oogle 1e:us+
233>
*;)0 Dream+
-roizvo"a&i mobilni telefona koji
koriste Android
)./.!.D%0%1A

232
zdravstvu. ,adri operativni sistem, me"uopremu *middleware+ i klju&ne mobilne
aplikacije. !e"uoprema predstavlja softver koji omogu#ava servise aplikaciji koji
nisu raspoloivi od strane operativnog sistema. -rogramerima *software
de)elopers+ me"uoprema dosta zna&i u cilju uspostavljanja komunikacijski
servisa, pa njiova panja moe biti usmerena ka samoj realizaciji aplikacije,
odnosno njenoj nameni.

11.2. AR;%).5)'RA % 7.R$%D. A1DR4%D(A
Aritektura Android(a sastoji se od nekoliko slojeva *lejera+. 4snovna
aritektura Android(a je prikazana na slici 11.2. 1ajnii nivo je zapravo *in&%
kernel 2.E, koji predstavlja sloj softvera koji razdvaja fizi&ki nivo *arvder+ od
ostatka softvera. ,astoji se od skupa upravlja&ki programa *dri)ers+ *ukupno >+,
me"u kojima suF
upravlja&ki program za prikaz *#isplay #ri)er+,
upravlja&ki program za tastaturu *+eypad #ri)er+,
upravlja&ki program za kameru *,amera #ri)er+,
upravlja&ki program za Wi-.i *Wi-.i #ri)er+,
upravlja&ki program za fle memoriju *.lash Memory #ri)er+,
upravlja&ki programi za audio *A&dio #ri)ers+,
upravlja&ki program za me"usobnu komunikaciju *Binder /IP,0 #ri)er+ i
upravlja&ki program za kontrolu napajanja *Power Manaement+.
'pravlja&ki program za me"usobnu komunikaciju, Binder ili %-0 *Inter-process
comm&nication+ upravlja&ki program, slui za razmenu podataka u on-line
komunikaciji *izme"u razli&iti aplikacijski entiteta+ ili off-line komunikaciji
*unutar entiteta+.
1aredni, vii sloj platforme predstavljaju 060GG biblioteke *ukupno 9+F
'&rface Manaer,
!penG* 1 (',
'G*,
Media .ramework,
.ree2ype, ''*,
'3*ite,
Web+it,
libc.

23C
'&rface Manaer predstavlja biblioteku koja upravlja prikazom grafi&kog
interfejsa. !penG* 1 (' *!pen Graphics *ibrary H for (mbedded 'ystems+ i 'G*
*'cene Graph *ibrary+ su biblioteke koje opisuju rad sa trodimenzionalnom,
odnosno dvodimenzionalnom ra&unarskom grafikom. ' slu&aju trodimenzionalne
ra&unarske grafike, &esta je potreba za renderovanjem *renderin+, kojim se
grafi&ki prikaz realizuje na osnovu modela. $a potrebe snimanja i reprodukovanja
audio i video formata slui Media .ramework. .ree2ype i ''* *'ec&re 'ockets
*ayer+ su biblioteke za regulisanje fonta i sigurnost pri komunikaciji, respektivno.
Web+it *enine+ je dizajniran za web pretraiva&e *i renderovanje web stranica+.
*ibc predstavlja sistemsku biblioteku za sisteme koji su zasnovani na /inu:(u.

,lika 11.2. Aritektura Android(a.
Dedan od najvaniji delova za funkcionisanje Android platforme je
Android R&ntime, koji se sastoji od biblioteka koje su neopodne za
funkcionisanje programskog jezika Dava *,ore *ibraries+ i virtuelne maine
#al)ik *#al)ik 4irt&al Machine+. #al)ik predstavlja sastavni deo Androida koji je
optimizovan za rad na platformi predvi"enoj za mobilne telefone i tablet ra&unare.
8ajlovi koji su kompatibilni sa Dava virtualnom mainom se &esto konvertuju u
)./.!.D%0%1A

23I
Dalvik kompatibilne fajlove pre instalacije programa na ure"aj. )aj program je
pisan na Dava programskom jeziku.
)re#i sloj Android platforme odnosi se na aplikacijski okvir *Application
.ramework+. ,astoji se od servisa kojiF
omogu#avaju upravljanje aktivnostima *Acti)ity Manaer+,
omogu#avaju upravljanje prozorima *Window Manaer+,
omogu#avaju pribavljanje sadraja *,ontent Pro)iders+,
omogu#avaju prikazivanje *4iew 'ystem+,
omogu#avaju manipulisanje instaliranim paketima *Packae Manaer+,
omogu#avaju upravljanje izvorima podataka *Reso&rce Manaer+ i
lokacijama izvora **ocation Manaer+,
kao i servisima za potrebe telefonije *2elephony Manaer+ i obavetavanja
*$otification Manaer+.
1ajvii sloj u aritekturi Androida je aplikacijski sloj *Applications+. 4n
sadri aplikacije koje su vidljive krajnjem korisniku, me"u kojima suF
glavni meni *"ome+,
imenik *,ontacts+,
telefon *Phone+,
pretraiva& *Browser+, itd.
4ne imaju funkcionalnost kao i kod drugi platformi koje odgovaraju mobilnim
telefonima i tablet ure"ajima. 4sim osnovni aplikacija i6ili aplikacija koje su
ugra"ene *poruke, kalendar, kamera itd.+, u ovom sloju se nalaze i ostale opcione
aplikacije instalirane od strane korisnika, me"u kojima se naj&e#e podrazumevaju
preuzete aplikacije sa mree *Android Market(i, Goole Play+ ?A1D1Cc,=441CA.
Do sada je izalo nekoliko verzija Android(a. %mena su dobijale po
slatkiima i to po abecednom reduF #on&t *verzija 1.E+, (clair *2.1+, .royo *2.2+,
Ginerbread *2.C(2.C.2, 2.C.C(2.C.<+, "oney,omb *C.1(C.2+, Ice ,ream 'andwich
*I.3.C(I.3.I+, 5elly Bean *poslednje verzije I.1, I.2+. A-% *Application
Prorammin Interface+ nivo predstavlja broj koji jedinstveno odre"uje okvir A-%
revizije koja je predloena verzijom platforme. 1ovi okviri za A-% su dizajnirani
tako da ostaju kompatibilni sa pretodnim verzijama platformi. 1a slici 11.C
prikazana je statistika koja se odnosi na broj aktivni ure"aja koji koriste

239
odre"enu verziju Androida. ,tatisti&ki prikaz je napravljen na osnovu
dvonedeljnog pristupa Android ure"aja Goole Play(u.

,lika 11.C. 7erzije Androida.

11.C. 4DAB%R A1DR4%DA ,A A,-.5)A )./.!.D%0%1.
4dabir Android platforme za mobilne ure"aje u okviru telemedicinski
sistema nije isklju&iv. 4vde je ova platforma izabrana, jer danas sigurno
predstavlja jednu od najotvoreniji platformi za realizaciju telemedicinski
aplikacija.
,cenario koji uklju&uje mobilni ure"aj, kao to je mobilni telefon i6ili
tablet ra&unar i predstavlja vezu korisnika, odnosno pacijenta sa predajne strane i
korisnika6lekara sa prijemne moe postati deo svakodnevnice. -acijent u svom
svakodnevnom okruenju uz pomo# senzorske mree, AD konverzije, moe
obaviti prenos osnovni zdravstveni parametara. Akvizicija signala putem
senzora moe biti pra#ena dodatnim relevantnim podacima, kao to je informacija
o tome gde se pacijent nalazi, putem =-,(a *Global Positionin 'ystem+. Android
aplikacija realizovana za namensku akviziciju podataka *puls, krvni pritisak,
elektrokardiogram, itd.+ koristi se za prikaz raspoloivi podataka i dalji njiov
prenos. )enologija za prenos do prijemnika zavisi od trenutni okolnosti.
7erzija 1aziv A-% Distribucija
?JA
1.E #on&t I 3.2
2.1 (clair < 2.2
2.2 .royo > >.1
2.C(2.C.2 Ginerbread 9 3.2
2.C.C(2.C.< 13 I9.I
C.1 "oneycomb 12 3.C
C.2 1C 1.3
I.3.C(I.3.I Ice ,ram
'andwich
19 29.3
I.1 5elly Bean 1E 12.2
I.2 1< 1.I I. 8ebruar, 231C.
)./.!.D%0%1A

23E

,lika 11.I. )elemonitoring baziran na Android platformi.
4sim pristupa koji uklju&uje razmenu podataka upotrebom raspoloivi
sistema i tenologija, kao to je upotreba interneta, mree mobilne telefonije ili
kablovske televizije, mogu se koristiti i tenike za lokalni prenos do radne stanice
*upotrebom Bl&etooth, 6ibee ili K/A1 pristupa+. -odaci se direktno ili sa
vremenskim kanjenjem uz mogu#nost dodatni radni stanica za analizu
podataka alju prijemnoj aplikaciji koja je sastavni deo sistema za monitoring *u
okviru ku#nog nadzora, odre"ene lokalne ustanove *doma zdravlja+, itne pomo#i,
bolnice+. -odaci mogu biti prenoeni i analizirani u okviru monitoringa u realnom
vremenu ili &e#e u reimu sa&uvaj(pa(prosledi *store and forward+. 1a
prijemnom delu telemedicinskog sistema se moe obaviti detaljna analiza
pristigli podataka *manuelna, poluautomatska, automatska+. Automatizovana
analiza je mogu#a upotrebom odgovaraju#i softvera za analizu podataka
odre"enog tipa ili vie tipova zajedno. -odaci koji su dostavljeni se &uvaju u
arivi pacijenta. ' slu&aju da analiza pokae abnormalne rezultate postoji
mogu#nost itne intervencije. ,taratelj u okviru ku#nog nadzora moe kontaktirati
specijalizovanu medicinsku ustanovu ili medicinska sluba moe direktno
intervenisati s obzirom da je poznato gde se pacijent nalazi *=-,+. 1eopodno je
imati na umu mogu#e slu&ajne okolnosti kao to je prestanak rada senzora
*baterije+, izmetanje senzora *spadanje senzora sa tela pacijenta+, itd. $bog toga
je upotreba dodatni na&ina za audio6video monitoring tako"e potrebna *npr.
kori#enje kamere na mobilnom ure"aju+. )elemedicinski sistem koji opisuje
korisnika koji upotrebom pametnog mobilnog telefona upu#uje zatev za savet ili
%nternet
/okalna ustanova
Bolnica
5u#ni nadzor
;itna pomo#
Akvizicija
signala
-ametni
telefon
)ablet ra&unar
Radna stanica
!rea mobilne
telefonije
=-,
Bluetoot6$igbee6
K/A1
-acijent
,enzorska mrea, !rea za prenos do prijemne strane
-rijemna strana (
Analiza, ariva,

23<
rezultate dijagnostike iz svog prirodnog okruenja predstavlja druga&iji scenario,
ali opet sli&an ovom.
4sim predloenog scenarija upotrebe Android platforme od strane
pacijenta *slika 11.I+, aspekt upotrebe platforme je druga&iji kod lekara, odnosno
medicinskog osoblja. ' sistemima za pacijente, obavlja se prikupljanje podataka,
memorisanje, monitoring, eventualno pretraivanje na osnovu raspoloivi
medicinski podataka pacijenta, dok se u sistemima za lekare koristi razmena
podataka u druga&ije svre. -utem Android platforme, lekar je u mogu#nosti da
pristupi relevantnim podacima u okviru ku#nog nadzora pacijenta, podacima koji
su raspoloivi u udaljenim zdravstvenim ustanovama *konkretne baze podataka+
ili da se usaglasi6konsultuje sa drugim stru&nim licima. )akva komunikacija je
dvosmerna *slika 11.9+.

,lika 11.9. 'potreba Android platforme sa aspekta lekara6medicinskog lica.
-ametni telefoni i tableti predstavljaju sastavni deo savremeni
telemedicinski sistema. 4d nji se o&ekuje da omogu#e kontinuirano pra#enje
zdravstvenog stanja. 4snovna prednost Android aplikacija je da omogu#avaju
jeftino reenje za univerzalni pristup podacima i njiovoj razmeni. $a potrebe
ruralni sredina &esto se razmatraju clo&d(bazirani sistemi. 'potreba ovakvi
reenja prua mogu#nost za realizaciju brzi i isplativi telemedicinski sistema.

%nternet
Bolnica
5u#ni nadzor
-ametni
telefon
)ablet ra&unar
Radna stanica
!rea mobilne
telefonije
Bluetoot6$igbee6
K/A1
/ekar6medicinsko
lice
/ekari6
medicinska
lica
)./.!.D%0%1A

23>

11.I. RA$74D A-/%5A0%DA 1A A1DR4%D'
4tvoreno Android trite je iz dana u dan bogatije novim aplikacijama,
me"u kojima telemedicinske zauzimaju zna&ajno mesto. 're"aji kao to su
pametni mobilni telefoni i tablet ra&unari su veoma pogodni zbog svoje
raspoloivosti i &injenice da su postali deo svakodnevnice.
Raspoloive Android aplikacije pokrivaju neke osnovne mogu#nosti
upotrebe Android platforme i u&injen je samo inicijalni korak ka onome to
ovakva platforma omogu#ava. /ogi&no je za o&ekivati da potrebe korisnika sa
aspekta zdravstvene nege i le&enja zajedno sa mogu#nostima ovakvi platformi
mogu doneti efikasna reenja, koja su nekada bila nezamisliva.

,lika 11.E. DDD pristup za programere i razvoj aplikacija na Android(u.
Realizacija aplikacija na Android platformi je podre"ena jednostavnoj
upotrebi. Da bi se jedna telemedicinska ili bilo kakva namenska aplikacija
realizovala na Android platformi neopodan je osnovni alat, koji se naziva AD)
Design
*Dizajnirati+
Develop
*Razviti+
Distribute
*Distribuirati+
DDD pristup za
programere
=oogle servisi
Alati za razvoj
Reference
7odi&i za A-%
)reniranje

239
*Android #e)eloper 2ools+. 4n uklju&uje (clipse %D. softver *%D. ( interated
de)elopment en)ironment+ i neopodne Android ,D5 *'oftware #e)elopment
+it+ komponente za razvoj.
$a programere postoji tzv. DDD pristup realizacije Android aplikacije.
DDD *#esin - #e)elop - #istrib&te+ pristup se sastoji od tri osnovna korakaF
dizajnirati aplikaciju, razviti i distribuirati je *slika 11.E+.
-rvi korak podrazumeva dizajniranje aplikacije, odnosno osmiljavanje
izgleda namenske aplikacije. 1a raspolaganju je veliki broj stilova i ablona koji
se mogu iskoristiti da bi kona&ni proizvod izgledao kao aplikacija vrunskog
dizajna prijem&iva korisniku i jednostavna za upotrebu. Drugi korak je osnovni
korak koji se ti&e razvoja, odnosno programiranja namenske aplikacije. !ogu#e je
obu&iti se za realizaciju aplikacija, na#i vodi&e za A-%, reference, alate za razvoj i
pomo#ne Goole servise na zvani&noj strani Android(a. 5ada se aplikacija
razvije, ona se dalje moe distribuirati. )akva aplikacija postaje dostupna
korisnicima na odgovaraju#im Android marketima, &ime one postaju spremne za
preuzimanje i kori#enje u skladu sa predefinisanim uslovima *npr. nakon
kupovine te aplikacije+.
!nogi kodovi su raspoloivi i otvoreni, pa se mogu koristiti kao sastavni
deo aplikacija. $a potrebe treniranja, mogu se preuzeti primeri u vidu demo
aplikacija. 1akon instaliranja osnovnog razvojnog Android alata i pokretanja
(clipse softvera, moe se odma krenuti sa razvojem Android aplikacije. Da#emo
primer jedne aplikacije. 1eka je njeno ime 2estBG# *slika 11.<+.
1a slici 11.> prikazano je (clipse razvojno okruenje. 5ako obu&avanje
rada na Android platformi prevazilazi okvire ove knjige, bi#e opisan samo
osnovni postupak za pravljenje inicijalnog koraka ka realizaciji jedne Android
aplikacije. (clipse razvojno okruenje ima zajedni&ke karakteristike sa bilo kojim
razvojnim okruenjemL sadriF osnovni meni, navigaciju, izbor radne povrine
*izbor ure"aja i rezolucije+, skup alata i elemenata koji se mogu koristiti na radnoj
povrini aplikacije, pregled karakteristika unetog elementa, itd. -rate#a aktivnost
odgovaraju#i elemenata realizuje se pomo#u Dava programskog jezika.
5ada se aplikacija realizuje i sa&uva na odabranoj radnoj povrini, moe se
pokrenuti pomo#u tastera R&n. Ako napisan kod ne prijavljuje greke, aplikacija
se instalira na simulatoru mobilnog ure"aja.

)./.!.D%0%1A

213

,lika 11.<. Razvojni Android alat i po&etak realizacije Android aplikacije.

,lika 11.>. (clipse razvojno okruenje.
(clipse loo
-odizanje okruenja za
-rikaz aplikacije
5arakteristike
odabranog elementa
4snovni meni
-okretanje aplikacije *R&n+
%zbor ure"aja
-odizanje okruenja za
razvoj alata

211

,lika 11.9. 7irtuelni mobilni ure"aj.
,imulator ima karakteristike pretodno odabranog ure"aja *radna
povrina+ za koju je aplikacija realizovana. 4vaj virtuelni mobilni ure"aj sadri
osnovne tastere /"ome, Back, tastere za manipulaciju gore(dole(levo(desno, audio
kontrolu, itd.+, ali i standardne aplikacije, kao to je internet pretraiva& *slika
11.9+. 1a slici 11.13 prikazan je Dava kod koji prati aktivnost elementa za unos
teksta i prate#i izgled aplikacije na simulatoru. -o&etna vrednost promenljive je
M'neti imeM koja se prikazuje na ekranu. 1akon toga je mogu#e uneti proizvoljan
tekst. 4vakvo i sli&na polja za alfanumeri&ki unos podataka nalaze &estu primenu
kod telemedicinski aplikacija, jer predstavlja osnovni na&in da se odre"eni
medicinski podaci prenesu od strane korisnika *npr. teina pacijenta, nivo e#era u
krvi, itd.+. 1a slici 11.11 prikazana je test aplikacija 2estBG# na simulatoru, &ijim
se pokretanjem *pritiskom na ikonu+ prikazuje realizovana aplikacija i gde je novi
tekstualni unos M5njiga ( )elemedicinaM napravljen na mestu inicijalnog prikaza
M'neti imeM.
5ao to se moe sagledati na ovom jednostavnom primeru, pristup
programiranju je prilago"en korisniku, ali zateva poznavanje Dava programskog
jezika. Android ,D5 alati kompajliraju Dava kod, zajedno sa podacima i
datotekama koji daju izvorne podatke, u jedinstven Android paket *Android
packae+, gde je kona&an rezultat aplikacija spremna za instalaciju *ekstenzija
.apk+.
Aplikacija se dalje moe distribuirati i instalirati na ure"ajima koji
podravaju Android platformu uz odgovaraju#a ograni&enja. )reba znati za koji
ure"aj je aplikacija namenjena i na kojim ure"ajima je ista testirana.
-okretanje virtuelnog ure"aja 7irtuelni prikaz -retraiva& na virtuelnom
ure"aju
4snovni
tasteri
)./.!.D%0%1A

212

,lika 11.13. Dava programiranje.

,lika 11.11. )estiranje Android aplikacije u okviru virtuelnog mobilnog ure"aja.


21C

11.9. )./.!.D%0%1,5. A-/%5A0%D. 1A A1DR4%D'
Realno je o&ekivati da #e se izbor Android aplikacija koje se mogu
koristiti u konkretnim telemedicinskim sistemima proiriti, s obzirom na sve ve#i
broj raspoloivi digitalni ure"aja koji mogu u&estvovati u mobilnoj kontroli
zdravstvenog stanja *tablet ra&unari, mobilni .5=, '7 ure"aji, odela opremljena
fleksibilnim senzorima, i sl.+.

,lika 11.12. -rimeri Android aplikacija.
' okviru servisa telenege raspoloive su aplikacije *svaka sa svojim
ograni&enjima+F za merenje pulsa, monitoring telesne teine, monitoring krvnog
pritiska, kontrolu nivoa glukoze u krvi i drugi fizioloki parametara. 4vakve i
sli&ne aplikacije se mogu koristitiF za ku#ni monitoring, kontrolu u prirodnom
okruenju, na poslu, za vreme fizi&ke aktivnosti *fitnesa, sporta, fizi&kog rada+,
itd. ,oftver se moe koristiti kao pomo#no sredstvo za edukaciju, pri &emu bi
vane informacije bile objanjenje na ekranu. !oe sluiti za unos, prikaz i
Instant "eart Rate
,ardioraph
.itness B&ddy
Instant "eart Rate - ,lassic
"eart Rate 77
"eart Rate 6one
,alc&lator
I8 Weiht 2racker
Blood Press&re 5o&rnal Premi&m
!n2rack #iabetes
$&rsin (ssentials ,ritical ,are A,*' G&ide
Android
vodi&i
Aplikacije za kontrolu
fizioloki parametara
Aplikacije za
analizu
podataka
Aplikacije za
akviziciju
pulsa
)./.!.D%0%1A

21I
analizu medicinski podataka i pre svega za njiovu razmenu. 1a slici 11.12 su
prikazani neki od primera Android aplikacija, koji se mogu preuzeti sa ?=441CA.
%zbor raspoloivi telemedicinski Android aplikacija, odnosno Android
aplikacija koje se mogu preuzeti i iskoristiti u potrebe telemedicinskog sistema
uglavnom nije odgovaraju#i i &esto je potrebno pristupiti razvoju aplikacije koja
zadovoljava potrebe telemedicinskog servisa koji se eli pruiti. -ored toga, moe
se napomenuti da su aplikacije koje podravaju real-time akviziciju medicinskog
signala kao to je elektrokardiogram zatevnije, zbog dodatne opreme koja je
potrebna pored pametnog mobilnog telefona ili tablet ra&unara. 5ada se akvizicija
fizioloki parametara obavlja nezavisnim sistemom, razvijene su aplikacije za
njiov svakodnevni unos, ali i statisti&ki prikaz i kontrolu tokom dueg
vremenskog perioda. Aplikacije za analizu podataka i implementaciju
jednostavni metoda za inicijalnu evaluaciju zdravstvenog stanja na osnovu unosa
su tako"e &esti primeri upotrebe Androida. %pak, u slu&aju ozbiljniji analiza i
implementacije napredni tenologija neopodna je dvosmerna komunikacija
mobilnog ure"aja sa ra&unarom ili ra&unarskim sistemom. 4sim aplikacija za
potrebe akvizicije i analizu podataka, popularne su i aplikacije koje predstavljaju
vodi&e za pruanje medicinske nege *za bolni&arke, prvu pomo#, itd.+.

,lika 11.1C. Android aplikacije koje su bazirane na delovima D%04! standarda.
=ranica mogu#nosti Android(a se jednostavno moe sagledati na primeru
analize medicinske slike. %ako su razvijene aplikacije za inicijalni pregled D%04!
slika *#icom 4iewer(i+ uz upotrebu inicijalni alatki *za poboljanje kontrasta,
Minimal #icom 4iewer
#I,!M (cho
MI2+ pocket

219
zumiranje, merenje euklidski rastojanja i sl.+, one se ne mogu smatrati ozbiljnim
medicinskim sredstvima za analizu. ' tim slu&ajevima Android aplikacija se
koristi za pruanje mogu#nosti za osnovni pristup podacima ili osnovnu kontrolu
nad ozbiljnijim udaljenim sistemom. Ali, Android aplikacije mogu posluiti za
obavljanje manji aktivnosti, kao to je npr. Mping(ovanjeM medicinske opreme
*MecoM naredba D%04! standarda+ da bi se testirala me"usobna povezanost
ure"aja ?=441CA.
5ako ograni&enja za dodatnu upotrebu medicinske opreme postoje,
Android aplikacije koje se bave realnom akvizicijom nisu &este. %z tog razloga,
trenutno su popularne aplikacije za akviziciju pulsa, jer akviziciju obavljaju
pomo#u ugra"ene kamere u okviru samog mobilnog telefona. -ostavljanjem prsta
korisnika na so&ivo kamere meri se pulsiranje krvi u prstu na osnovu osetljivosti
same kamere, kao to je to slu&aj sa Android aplikacijom ,ardioraph *slika
11.1I+.
4sim pomenuti aplikacija, telemonitoring se razmatra i u slu&ajevima
precizniji tenika merenja pulsa ?,;%12aA, pra#enja nagli padova ?,-439A,
kada je potrebna kontrola upotrebe lekova ?KA139A, itd.

,lika 11.1I. 'potreba Android aplikacije ,ardioraph.
)./.!.D%0%1A

21E
1aj&e#i primeri ozbiljniji telemedicinski sistema koji su zasnovani na
realnoj akviziciji signala i njiovom telemonitoringu upotrebom Android
platforme su oni koji se bave akvizicijom .5=(a ?0;'11, D4;11, ,%/11A. 4vde
kvalitet .5=(a koji se dalje prenosi putem pametnog telefona i njegov prikaz
predstavljaju dva osnovna izazova. ,vaku od ovakvi aplikacija &ekaju brojna
pitanja za pruanje kontinualne i kvalitetne zdravstvene mobilne zatite *slika
11.19+.
1ajve#i izazovi Android platformi u bliskoj budu#nosti prete sa aspekta
sigurnosti podataka koji se razmenjuju ?,%N12A. Algoritmi i unapre"enja koja nisu
direktno vezana za telemedicinske aplikacije mogu biti ubudu#e interesantne i za
telemedicinske realizacije ?5%!11, ,;%12b, @4'11A. , obzirom na po&etak
ovakvi istraivanja, pitanja standardizovani korisni&ki interfejsa i dizajna
?DA112, 8A/39A odnose se samo na inicijalna razmatranja za potrebe razvoja
Android telemedicinski aplikacija. 'potreba otvoreni reenja i mobilni ure"aja
u telemedicinske svre u velikoj meri doprinose razvoju AA/ *Ambient Assisted
*i)in+ aplikacija.

,lika 11.19. %zazovi za razvoj medicinski i telemedicinski servisa na platformi
kao to je Android.

Analiza
medicinski
podataka
-rezentacija
medicinski
podataka
Ariviranje
medicinski
podataka
,igurni prenos
medicinski
podataka
'nos i
akvizicija
medicinski
podataka
-regled i
pretraivanje
medicinski
podataka
Telemed
Test_signal_1
Test_signal_5
Test_signal_4
Test_signal_3
Test_signal_2
...

21<

/%).RA)'RA

?A//13A ,. Allen, 7. =raupera, /. /undrigan, Pro 'martphone ,ross-
Platform #e)elopment9 iPhone, Blackberry, Windows Mobile and
Android #e)elopment and #istrib&tion, ,pringer ,cience, Business
!edia, //0., 2313.
?A1D1CaA Android Web Pae, ttpF66OOO.android.com6, accessed 19.32.231C.
?A1D1CbA Android for #e)elopers, ttpF66developer.android.com6inde:.tml,
accessed 19.32.231C.
?A1D1CcA Android market ( Android trite ,rbije,
ttpF66OOO.androidmarket.rs6, accessed 13.32.231C.
?B'R13A .. Burnette, "ello, Android Introd&cin Goole:s Mobile
#e)elopment Platform, -ragmatic -rogrammers, //0, Crd .dition,
2313.
?0;'11A 7. 0udacek, /. $ac, D. 5uzilek, D. ,pilka, /. /otska, M,imple
,coring ,Pstem for .0= QualitP Assessment on Android -latformM,
,omp&tin in ,ardioloy 2311LC>FII9RI91.
?DA112A

D. DaSda, D. 5obPlarz, MA common %nterface to )ransfer Data
BetOeen )elemedicine Devices and ,martpones for !onitoring of
0ronic DiseasesM, %)0T12 Proceedins of the ;<th International
2eletraffic ,onress, poster no. 1>., 2312.
?8A/39A

B. 8alcuk, M7isual and interaction design temes in mobile
ealtcare,M In =th Ann&al International Mobile and >bi?&ito&s
'ystems9 $etworkin @ 'er)ices, Mobi3&ito&s 2339, pp. 1U13.
%..., /os Alamitos *2339+.
?=441CA Goole Play, ttpsF66plaP.google.com6store6apps6,
accessed 13.32.231C.
?D4;11A /. Doannesen, MAssessment of .0= QualitP on an Android
-latform,M ,omp&tin in ,ardioloy 2311LC>FICCRICE.
?5%!11A ;. 5im, !. /ee, K. ;an, 5. /ee, %. ,in, MAciomF Application
0aracteristics(aOare Disk and 1etOork %64 !anagement on
Android -latformM, .!,48)V11, 4ctober 9U1I, 2311, )aipei,
)aiOan. pp. I9(9>.
)./.!.D%0%1A

21>
?!'112A

D. !unro, 23 Recipes for Prorammin PhoneGap, 4VReillP !edia,
%nc., 2312.
?R.@13A

!. Ba:ter(RePnolds, M&ltimobile #e)elopment9 B&ildin
Applications for the iPhone and Android Platforms, ,pringer
,cienceGBusiness !edia, //0., 2313.
?,;%12aA

5.@. ,in, ).5. 5im, D.,. ,ong, ,.4. Din, MRemote Blood -ressure
!onitoring using a -ulse Diagnostic ,Pstem in )0! and Android(
Based )ablet -0M, Proceedins of the %...(.!B, International
,onference on Biomedical and "ealth Informatics ( B;%, ;ong
5ong and ,enzen, 0ina, 2(< DanuarP 2312, pp. EI<( E93.
?,;%12bA

.. ,iab, @. 5amei, -. BattacarPa, M!ining 0allenge 2312F )e
Android -latformM, !,R 2312, $uric, ,Oitzerland, pp. 112(119.
?,%/11A

;. ,ilva, A. /ourenco, 1. -az, MReal()ime Biosignal AcWuisition
and )elemedicine -latform for AA/ Based on Android 4,M, Proc.
%1,)%00 International *i)in >sability *ab Workshop on AA/
*atest 'ol&tions, 2rends and Applications, Rome, %talP, DanuarP,
2311. pp. 111(121.
?,%N12A

D. ,i:, Application 'ec&rity for the Android Platform, 4VReillP
!edia, %nc. 2312.
?,-439A

8. ,posaro, =. )Pson, Mi8allF An Android Application for 8all
!onitoring and ResponseM, C1st Ann&al International ,onference of
the %... .!B,, !inneapolis, !innesota, ',A, ,eptember 2(E,
2339, pp. E119( E122.
?KA139A

!(@. Kang, D.5. $ao, -.;. )sai, D.K.,. /iu, MKedjatF A !obile
-one Based !edicine %n(take Reminder and !onitorM, 2339 $inth
I((( International ,onference on Bioinformatics and
Bioenineerin, pp. I2C(IC3.
?@4'11A

D(;. @ou, B(1. 1o, MAndroid platform based linu: kernel rootkitM,
=th International ,onference on Malicio&s and >nwanted 'oftware,
pp.<9(><., 2311.

Indeks

219

Indeks

A

ACR-NEMA 63
AE 74
AET 74
aktuatori 175
akvizii!a
"onokardio#ra$a
13%
akvizii!a &odataka 16'25'29
A$eri(ki ko)ed* za
radio)o#i!u - ACR
63
a$&)itudska
rezo)ui!a
34
Android a&)ikai!e 213
Android &)at"or$a 199
aortni re#ion 122
a&)ikai!ski entitet 63
a&)ikaioni &ro"i)i
ar+iviran!a
6%
a&)ikaioni server 16
a&)ikaioni s)o! 1%5
ar+itekture Androida 2,3
arteri!a 119
atrioventriku)arni
(vor
12,
audio si#na) 56
ausku)tai!a 123

B

- s)ika 49'53
-AN 1%'19'26'126'194
-AN senzori 195
Basic Print %2
Basic Worklist
Management
%2
.azi)arna $e$.rana 56
.e*i(ne
te)ekardio)o/ke
$re*e
131
.e*i(ni .iosenzor 1%
.e*i(ni /iroko&o!asni
&ristu&
193
.idirekiono
&rediktovana s)ika
5,
.)ok 3%'52
.)okovska
trans"or$ai!a
39
Bluetooth 1%7'19,
broadcast 179'1%1
-0A 193

C

Cardiograph 215
TE1EME2ICINA

22,
C-R 34
C2MA 192
CI3 53
ik-ak skeniran!e 41
C432M 192
Conformance
Statement
%3
CT 61'1,1'1,9'152

D

data stream 69
2CT trans"or$ai!a 39
dekore)isana
in"or$ai!a
34
de&o)arizai!a 12,
der$ato)o#i!a 13
25C6 71
2IC4M 49' 61'62'66'117
2IC4M izve/ta! 75
2IC4M &oruka 73
di"raki!a re")eksi!a 192
di#ita)izovan
$ikrosko&
162
di!a#nosti(ka o&re$a 5
di!a#nosti(ki
$onitori
156
di)ator 175
2IM7E 74'7%'%3
direktna &rediki!a 49
Doppler 123
278 74
292 53'%1

E

EE8 25'69
E:8 25'26'69
e)ektrokardio#ra" 129
e)ektro$io#ra"ski
/u$
135
e)ektronske
ko$unikai!e
1
e)ektronski karton
&ai!enta - E:6
92'93'94
e)e$ent ko$ande 73
entro&i!a 36
entro&i!sko
kodovan!e
46
E4- 41
Ethernet 11,'111
e-zdravstvo 5

F

"i)$ di#ita!zer 1,1
"i)triran!e
kardiosi#na)a
14,'142
"izi(ki s)o! 1%4
"onokardio#ra$ 121'133
forceps 175
"or$at od$eravan!a 37
"otoree&tor 2%
"rekveni!ski do$en 4,
"rekveni!sko
$askiran!e
55
"ronta)no $eren!e 121
"t& 1%1
3uri!eova
trans"or$ai!a
3%

G

846 52
867 2,5
#ra;a oka 27
grey scale s)ika 29
Indeks

221
#ru&a s)ika 52

H

5<262 52'54
5<263 54
5<264 51'54
5<265 51
5A7 55
52T9 37'53
header 67
+eksadei$a)ni
.ro!evi
64
+e&ti(ki senzori 171
5ER 91
5isov sno& 12,
+isto&ato)o/ki
&re&arat
17
517 71'9,'117
+ostin# a&)ikai!a 6%'%9
+ro$inentne
ko$&onente
31'32'36
5R9 - heart rate
variability
135
57M - hierchical
storage management
1,6
5TT6 71
+tt& 1%,
597 - uman !isual
System
29'71

I

I s)ika 49'54
ICT industri!a 4
identi"ikatori 64
IEEE 11,
IEEE %,2 194
indirektna &rediki!a 49
in"or$aioni o.!ekat %1
in"or$aioni siste$
.o)nie
%4'99'1,%
in"or$aiono-
ko$unikaione
te+no)o#i!e
1
intenzivna ne#a 27
interaktivne
te)e$ediinske veze
13
interaktivni servisi %
interframe kodovan!e 49
interkodovana s)ika 34
intraframe kodovan!e 49
intrakodovana s)ika 34
invertovani
$ikrosko&i
16,
inverzna ta)asna
trans"or$ai!a
44
I42 69'7,'74'76'77
I6 enka&su)ai!a
&odataka
1%6
I6 s)o!evi 1%6
IR 1%7'19,
I7C1 71
I74 54'65
I74=47I 69
IT> 15'54

J

!ednodi$enzioni
si#na)i
25
?6E8 2,,, 43'4%'66'69
?6E8 2,,,
Interactive Protocol
49
?6E8 2CT 3%'4%'66'69
?6E8 2CT koder 42
?6E8 ko$&resi!a 3%
?6I6 49

TE1EME2ICINA

222

K

ka&i)ari 119
kardio)o/ki siste$ 119
k)ase servisa 6%
k)i!ent 5
k)i!ent=server 49
kodovan!e sa
konstantni$
&rotoko$
34
kodovan!e sa
&ro$en)!ivi$
&rotoko$
34
kodovan!e sa
&ro$en)!ivo$
kodno$ re(i
33
ko$ora 119
ko$&onentne s)ike 47
ko$&resi!a 46
ko$&resi!a .ez
#u.itaka
35
ko$&resi!a sa
#u.ii$a
35
ko$&resi!a s)ika 31
ko$&ri$ovana s)ika 47
kone&t te)e$ediine 6
konstantan kva)itet
servisa
34
kontinua)na ta)asna
trans"or$ai!a
44
kosinusna
trans"or$ai!a
3%
krvni &ritisak 25
krvotok 119

L

1AN 1%'19'11,'1%,
)a&arosko& 171
1C2 $onitori 11,
12A6 71
126C 193
1M27 1%7
)u$inentna
ko$&onenta
3,'32'36

Lj

)!udski auditorni
siste$
55
)!udski vizue)ni
siste$
29

M

$a#netna rezonana 5
$akro.)ok 52
MAN 19
$askira!u@i zvuk 55
$askiran!e 55
$askiran!e una&red 55
$askiran!e unazad 55
Media Storage %2
$ediateka 2
$ediinski
in"or$aioni siste$
24
$ediinski karton 16
$ediinski servis 2
$ediinski si#na)i 23
MEM7 127
$ikrosko& 7
$itra)ni re#ion 122
M?6E8 47'52
$onitorin# %
$ono+ro$atska s)ika 29
M6E8 52
M6E8-2 52'54
M617 1%7
$re*a za te)ene#u 1%%
$re*ni &rotoko) %6
Indeks

223
MRI 61'1,1'1,9'152
multicast 179'1%1
$u)ti$edi!a)ne
a&)ikai!e
3%
Multiprotocol "abel
S#itching
1%7
$ur$ur 13

N

NA7A 14
ne#atosko& 151
neko$&ri$ovana
s)ika
47
NEMA 63
NEMA 673 66
N-E9ENT-RE64RT %3
N-8ET %3
NM %1
nuk)earni $ediinski
ure;a!i
5

O

o.)ast &retra*ivan!a 5,
off$line ko$unikai!a 7,
o"ta)$o)o#i!a 23
on$line ko$unikai!a 7,
%pen andset
&lliance
2,,
orto&an 154
47I 66'11,'1%2
47I $ode) 1%3

P

6 s)ika 49'52
6AC7 61'67'99'11,'11%
Patient 'Study(
)esults( Information*
Management
%2
&ato)o# 7
62> - Protocol Data
+nit
1%3
Performed Procedure
Steps
%2
&ikse) 29
61C kodovan!e 32
&odod$eravan!e 45
&o&)o(avan!e 44'47
&rediktivna s)ika 5,
&redo.rada si#na)a
sr(ano# rit$a
136
&retko$ora 119
&ro$en)!iv kva)itet
servisa
34
&rostorna suvi/nost 32
&rostorni do$en 4,
&si+i!atri!a 13
&si+ovizue)na
suvi/nost
32
&u)$onarni re#ion 122
6urkin!eova v)akna 12,

Q

ACI3 53
AR7 ko$&)eks 133
,uery-)etrieve %2

R

)adio .e#s 13
radio)o#i!a 13
RAI2 1,6
rase!an!e 192
razvo! a&)ikai!a na 2,%
TE1EME2ICINA

224
Androidu
re(nik &odataka 64
re"erentna s)ika 49
re#ion od interesa 46
rekonstruisan si#na) 36
ro.otska ruka 171
R4I 46
ruter 1%

S

71 133
72 134
73 134
74 134
7C6 74'%2
7C6-EC8 135
7C> 74'%2
72T9 53
72> - Service Data
+nit
1%3
sekundarno
#enerisane s)ike
153
server 5
servisi
te)ekardio)o#i!e
144
sinusatri!a)ni (vor 12,
skener 5
s)a.ost sra 144
slice 52
s)o! $re*e 1%4
s)o! &rezentai!e 1%5
s)o! sesi!e 1%5
s)o! veze 1%4
s)o!evi 7,
s)o!evi re"erentno#
$ode)a
1%2
smartphone 2,,
s$&t 1%1
746 73'75
s&ektra)na ana)iza 56
s&ektra)ne
ko$&onente
3,
7A1 1,9
sr(ane ano$a)i!e 135
sr(ani za)isi 122
standardizai!a 15
standardne sintakse
&renosa
69
/ta&i@i 2%
statisti(ka suvi/nost 32
statisti(ki
$u)ti&)ekser
34
stetosko& 12'129
Storage Commitment %2
store and fore#ard
a&)ikai!a
5'%
stream 52
streaming media 1%7
streaming &rotoko) 49
struktura 2IC4M
&oruke
%5
struktura &odataka
B2IC4MC
6%
/u$ #ranu)arne
&rirode
142
suvi/nost 32

T

TC6=I6 65'1%7
te)eder$ato)o#i!a 159
te)edi!a#noza 16'1%
te)e+irur#i!a 19
te)ekardio)o#i!a 117'124
te)eko$unikaioni
siste$
2
te)ekonsu)tai!e 1'13
te)e$ediina 3'4'12'15'16
Indeks

225
te)e$onitorin#
kardiosi#na)a
14,
te)ene#a 3
te)e&ato)o#i!a 159
te)eradio)o#i!a 151
te)ezdravstvo 3'4'7'11
te)net 1%1
te$&eratura te)a 25'26
T17 71
to$o#ra"i!a 123
transverza)no
$eren!e
121
trans&ortni s)o! 1%4
trikus&ida)ni re#ion 122

U

udisa! 26
>26 1%7
>52T9 53
>I2 73
u)trazvu(na s)ika 141
u)trazvuk 123
una&re;ena
inte)i#entna traka
1,6
unicast 179
>R1=>RI 71
usa#)a/enost 65

V

9-R 34
9CE8 54
vektor &okreta 51
vene 119
ventriku)a 12,'134
verification %2
video standardi 53
videokon"ereni!ska 17
veza
vi/estruko $askiran!e 56
vita)ne "unki!e 26
vizua)izai!a ruta na
internetu
1%2
9oI6 1%7
vre$enska suvi/nost 32
vre$ensko
$askiran!e
55

W

03C - World Wide
Web Consortium
91
0A24 71
0AN 1%,
#avelet
trans"or$ai!a
43
Wi$/i 1%7'19,
0iMAD 1%7

X

E271 11,

Z

za#)av)!e s)ike 47
zasi@enost
kiseoniko$
26
0igBee 1%7'191'194
zvuk 55

Izdava
Akademska misao
Primorska 21, Beograd
Tel./Fax: +381 11 3218 354

Marko Vujadinovi dipl. el. in. Aleksandar Rakovi, dipl. el. in.
+381 63 30 10 75 +381 63 30 10 65
marko.vujadinovic@akademska-misao.rs sasa.raskovic@akademska-misao.rs

www.akademska-misao.rs

office@akademska-misao.rs

CIP
,

616-07:621.39(075.8)(0.034.2)

, , 1952-
Telemedicina / Irini Reljin, Ana
Gavrovska. - Elektronsko izd.. - Beograd :
Akademska misao, 2013

Nain dostupa (URL):
http://akademska-misao.rs/images/isecci/Telem
edicina.pdf. - Nasl. sa naslovne strane
dokumenta. - Dokument je u pdf formatu. -
Opis izvora dana 18. 04. 2013.

ISBN 978-86-7466-458-2
1. , , 1983- []
a) -
COBISS.SR-ID 198029324

Tele Medicina

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Tele Medicina

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Tele Medicina

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Irini Reljin, Ana Gavrovska

You might also like