ENERGIJA SUNEVOG ZRAENJA

1.Pasivan zahvat
2. Aktivna solarna tehnika - solarne ploe i paneli
3. Solarna industrijska postrojenja
4. Teorija
PASIVAN SOLARNI ZAHVAT
Termin pasivne tehnike oznaava da nije potrebno ulaganje elektrine energije,
a procesi se zasnivaju na spontanim prirodnim procesima.
To znai da je ova tehnologija 100% ekoloka i usavravana od prvih ljudskih naselja do danas.
Upravo zato nju i propagiramo iako postoji i aktivna solarna tehnika.
U kombinaciji sa modernim zaptivanjem, izolacijama i materijalima predstavljena pasivna solarna tehnika daje
savrene rezultate, a ako je dopunite sa aktivnom solarnom tehnologijom dobijate autonomne sisteme, idealno
reenje za kue daleko od naselja i infrastrukture.
Zagrevanje kua pomou vazdunih kolektora

Princip zagrevanja kuca pomou vazdunih kolektora prikazan je na slikama.

U toku dana zagrejani vazduh iz vazdunih
kolektora prirodnom cirkulacijom prelazi u ljunak i
zagreva ga, a rashlaeni vazduh iz ljunka prelazi
u kolektor.
Pritom su otvori na podu unutar sobe zatvoreni.

U toku noi ili zime, poklopci u sobi su otvoreni, pa
topao vazduh iz toplotnog skladita zagreva
prostorije kue.
Staklena veranda

Korienje staklene verande kao sastavnog dela stambenog objekta poznato je od davnina.
Staklena veranda kao nezaobilazan deo solarne arhitekture postavlja se na junu stranu zgrade.
Pomou staklene verande se vri zahvat direktnog i difuznog sunevog zraenja.
Pasivan zahvat sunevog zraenja pomou staklene verande i Trombovog zida prikazan je na slici.
Obino se iza staklene verande nalazi masivan, tamno obojen zid koji apsorbuje prispelo sunevo zraenje.
Nou ili zimi se otvaraju gornji i donji otvor na zidu i
preko gornjeg u kuu ulazi topao vazduh, a na donji izlazi hladan i kua se zagreva.
Staklena veranda i podno skladite toplote

Kao podno skladite toplote najee se koristi reni ljunak koji se deponuje ispod poda kue.
Popreni presek kue sa staklenom verandom i podnim skladitem toplote.
Topao vazduh se iz staklene verande pomou ventilatora prenosi do ljunka ispod poda prostorije.
Topao ljunak zraenjem zagreva prostoriju, dok hladan vazduh iz ljunka u toku noi odlazi u staklenu
verandu.
Vodeni zid

U svetu se pokuava da se umesto Trombovog
zida koristi transparentni vodeni zid poznat pod
nazivom transvol. ematski prikaz vodenog zida
kao apsorbera sunevog zraenja i skladita
toplote dat je na slici.
U toku dana voda celom zapreminom apsorbuje
sunevo zraenje, dok je u toku noi zraenjem
predaje unutranjosti kue.
Malo detaljnije za zainteresovane
PASIVAN ZAHVAT
Osnovni elementi pasivne solarne arhitekture su:
pravilna orijentacija zgrade, nadstrenica, prozori, toplotni zastori, boja zidova i nametaja, Trombov zid,
vodeni zid, staklena veranda, podno skladite loplote itd.

Orijentacija zgrade
Kod direktnog zahvata sunevog zraenja fasadu zgrade treba orijentisati
prema jugu sa moguim odstupanjem od 20prema istoku i 30prema zapadu.
Za navedena odstupanja zgrada e primiti do 10% manje energije od energije
koju bi primila kada bi bila orijentisana strogo prema jugu.
Odstupanje za 45 stepeni od juga ne umanjuje zahvaenu energiju vie od 20%.

Nadstrenica
Nadstrenica treba da bude takvih dimenzija da u toku leta sprei, a u toku zime omogui prodor sunevog
zraenja u objekat za stanovanje.
Koriste se nepokretne i pokretne nadstrenice.
Sa pokretnim nadstrenicama moe da se postigne optimalni zahvat sunevog zraenja u toku cele godine.

1) sunevi zraci 22. decembra,
2) sunevi zraci /8. marta i 21. septembra,
3) sunevi zraci 21. juna
Ugao upada sunevog zraenja u objekat za stanovanje zavisi od geografskog poloaja mesta u kome se
objekat nalazi, godinjeg doba i dnevnog kretanja Sunca.
Dimenzije nadstrenice za naa podruja zavise od upadnog ugla sunevog zraenja 21. juna i 22. decembra,
kao to se moe videti na slici.

Prozori
U solarnoj arhitekturi prozori zauzimaju 60-90% june fasade objekta za stanovanje. Veliina prozora zavisi od
vrste i namene objekta, odnosno prostorija na kojima se nalaze, veliine nadstrenice, mase zidova, toplotnih
zastora itd.
Ograniavajui faktor prilikom dimenzionisanja prozora predstavlja mogue pregrevanje prostorija pod
dejstvom sunevog zraenja.


Vertikalni krovni prozori
Broj stakala na prozorima zavisi od klimatskih uslova u kojima se nalazi dati objekat.
Na primer u primorju su dovoljni jednostruki prozori, u kontinentalnim delovima dvostruki, a u severnim
delovima trostruki.
U solarnoj arhitekturi se pored prozora koriste i krovni prozori razliitih oblika, dimenzija i poloaja.
Sunevo zraenje koje je prolo kroz vertikalne krovne prozore apsorbuje se na unutranjim stranama zidova
kue.
U toku noi dolazi do oslobaanja apsorbovane toplote i zagrevanja vazduha u kui.
Poveanje broja stakala na prozorima neznatno smanjuje prolaz sunevog zraenja, a u znatnoj meri
spreava toplotne gubitke iz, prostorija.

Toplotni zastori
Toplotni zastori se koriste za zatitu od pregrevanja i za spreavanje toplotnih gubitaka iz, prostorija. Toplotni
zastori su pokretni i mogu da se nalaze sa unutranje ili spoljanje strane prozora. Toplotni zastori za
spreavanje pregrevanja svetlije su boje i efikasniji su ukoliko se nalaze sa spoljanje strane prozora. Toplotni
zastori za spreavanje toplotnih gubitaka obino se nalaze sa unutranje strane prozora.

Boje zidova i nametaja
Na zahvat sunevog zraenja utie boja zidova, zidovi tamnijih boja vie apsorbuju sunevo zraenje od
zidova svetlijih boja.
U solarnoj arhitekturi prihvatljivi su obojeni zidovi sa koeficijentom apsorpcije od 0,5 -0,8.
Materijal
a
Koeficijent
apsorpcije
Crni beton 0,91
Neobojen beton 0,65
Svetlija cigla 0,60
Tamnocrvena cigla 0,74
Mat bela boja 0,30
Sjajna bela boja 0,25
Tamnosiva boja 0,91
Crna uljana boja 0,90
Crvena uljana boja 0,74
Koeficijent apsorpcije sunevog zraenja za razliite materijale.
Pored zidova sunevo zraenje pada i na nametaj u prostorijama.
Pri direktnom upadu sunevog zraenja, nametaj se vie zagreva od zidova, jer za istu povrinu ima manju
masu, tako da doprinosi poveanju temperature u prostorijama.
U praksi se pokazalo da je sa stanovita solarne arhitekture dozvoljeno da nametaj apsorbuje 20-30%
upadnog sunevog zraenja.

Trombov zid
U mestu Odeju u Pirinejima (Francuska) Felix Tromb je 1965. godine sagradio kuu sa tamnim zidom na
junoj strani, koji je po njemu dobio naziv Trombov zid.
Pomou ovog zida Tromb je demonstrirao mogunost efikasne pasivne toplotne konverzije sunevog
zraenja. Zid je istovremeno sluio kao apsorber, kao skladite toplote i kao grejno telo za zagrevanje
unutranjih prostorija.
Trombov zid se obino izrauje od cigli ili betona debljine 20-40 cm.
Na rastojanju 2-10 cm ispred zida nalazi se staklo.
U praksi se koriste dve konstrukcione varijante Trombovog zida:
bez otvora i sa otvorima pri osnovi i vrhu zida.
Nakon prolaska kroz staklo sunevo zraenje pada na Trombov zid i zagreva ga.
Toplota se sa spoljanje na unutranju stranu zida prenosi konduktivnim putem.
Brzina prenoenja toplote kroz Trombov zid zavisi od materijala od koga je napravljen i njegove debljine.
.

Popreni presek kue sa Trombovim zidom:
1) dvostruka stakla, 2) vazduni prostor, 3)
odzrani ventil, 4) Trombov zid, 5) hladan vazduh,
6) topao vazduh, 7) toplotno izolovan pod.



Trombov zid bez otvora za cirkulaciju vazduha:
l) prednje staklo, 2) unutranje staklo, 3) Trombov
zid

U cilju spreavanja preteranog zagrevanja
prostorija ispred ili iza Trombovog zida postavljaju
se odgovarajui toplotni zastori, kao to se moe
videti na slikama
.
Trombov zid sa unutranjim zastorom:
1) prednje staklo, 2) unutranje staklo,
3) unutranji zastor

Trombov zid sa spoljanjim zastorom
1) prednje staklo, 2) unutranje staklo,
3) unutranji zastor

2. AKTIVNA SOLARNA OPREMA
Mogunosti transformacije
U pricipu postoje dve mogunosti za energetsko iskoriavanje Sunevog zraenja:
1) pretvaranje solarne energije u toplotnu i
2) direktno pretvaranje u el.energiju.
1. FOTONAPONSKE ELIJE slue za direktno
pretvaranje solarne energije u elektrinu sa veoma
malim stepenom korisnog dejstva. One rade na
pricipu fotoelektrinog efekta. Vrlo tanke ploice
kristala silicijuma sa primesom arsena izloeni
zraenju Sunca ponaaju se kao puluprovodniki
spoj. estice svetlosti, fotoni, atomima silicijuma
izbijaju elektrone i kao rezultat imamo da se na
jednoj strani poluprovodnikog spoja stvara viak
negativnog, a na drugoj viak pozitivnog
naelektrisanja usled ega imamo protok struje.

Velika mana je nizak stepen iskorienja (oko
15%). Druga mana je tzv. niska energetska
isplativost. Naime, izrada ovih elija zahteva
specifino veliki utroak energetski najskupljih
materijala (Al,Si,Cu) tako da je vreme vraanja
uloene energije oko 20 godina. Ako je vek ovakvih
ureaja manji od 20 godina ne moemo tvrditi da je
ovo obnovljivi izvor energije.
Njih ima smisla koristiti samo tamo gde je to jedini
nain za snadbevanje el.energijom nekih
izolovanih, vanih i skupih ureaja, kao to su
kosmiki brodovi, geostacionarni sateliti ili udaljene
metoroloke stanice, to se i upravo ini.
Fotonaponske elije proizvode se tokom poslednjih
decenija, zbog reavanja energetskih problema
kosmikih programa, te se njihova cena smanjivala
i sada iznosi oko 10 USD/W.
PRIMENA U DOMAINSTVIMA
Na ovaj nain je mogue obezbediti struju u
objektima ili ureajima gde nije dostupna elektrina
energija iz elektrine mtree. To su najee
vikendice ili kue u nepristupanim mestima, plovni
objekti, karavan kuice kao i razni
telekomunikacioni ili ureaji na planinskim
vrhovima ili signalni ureaji du puteva.
Standardne komponente fotonaponskih sistema su
fotonaponski moduli, kontroleri punjenja
akumulatora, akumulatori, provodnici i nosei
sistemi. U primenama gde je potrebno da se
obezbedi napajanje elektrinom energijom napona
220 V koristi se ureaj koji se zove invertor i koji
pretvara jednosmernu struju iz akumulatora u
naizmeninu odgovarajueg napona.
Jedan fotonaponski modul je sastavljen od vie
elija i najee obezbeuje napon od 12 ili 24 V,
snaga mu je od 10 do 150 W. Modul ima snagu od
100 W i napon od 12 V a dimenzije su mu 58 x 132
cm.
Broj modula i kapacitet akumulatora se odreuju
prema potrebama potroaa koji e se prikljuiti na
fotonaponski sistem.
Koristiti kompakt fluo svetiljke snage 7 i 11 W koje
rade na jednosmernom naponu od 12 V a
prikljuuju se pomou standardnog sijalinog grla
tipa E27. Za manje zahteve postoje i friideri
zapremine do 40 litara sa napajanjem od 12 V.
Ukoliko elite da koristite postojei friider koji je
predvien za rad na 220 V onda je potreban
invertor odgovarajue snage da bi to omoguio. U
tom sluaju obino se pravi cela elektrina mrea
da radi na 220 V i koriste se kompakt fluo tedljive
sijalice jer je potrebno da vodite rauna o svakom
potroau.
Regulatori koji vode rauna o punjenju akumulatora
iz fotonaponskih elija i o potronji struje kao i o
stanju akumulatora proizvode se za struje od 6 do
30 A. Dobijena elektrina energija iz sunanih elija
akumulira se u olovnim akumulatorima sa
elektrolitom u obliku gela jer su oni predvieni da
rade u reimu dubokog pranjenja za razliku od
akumulatora koji se koriste u automobilima.

Potraite:
- Projektovanje fotonaponskih sistema
- Vie tipova fotonaponskih modula i regulatora,
- elatinske akumulatore kapaciteta od 20 do 120 Ah
- Fluorescentne sijalice snage 7 i 12 W za napone 12 ili 24 V
- Sinusne pretvarae jednosmernog napona 12 V i 24 V u 220 V AC
- Integraciju sistema sa napajanjem iz agregata ili vetrogeneratora
- Montau opreme i putanje u pogon

2. SOLARNI KOLEKTORI:
materijali koji imaju osobine crnog tela (potpuno
apsorbuju sunevu energiju) pogodni su za
izgradnju kolektora. Oni se mogu postavljati na
krov (kao krovni pokriva), fasadu ili noseu
konstrukciju. Stepen korisnog dejstva pri
pretvaranju solarne energije u toplotnu je od 60 do
70%. Sastavni delovi kolektora su: kuite (od Al
profila), termoizolacija (mineralna vuna debljine
50mm), apsorber (od Al lemela kroz koje su
provuene bakarne cevi), stakleni pokriva debljine
4mm i ram kolektora (od Al profila). Ovo su neki
teh. podaci solarnog kolektora NAIS 80 firme Nisal
iz Nia.
U sistemima za iskoriavanje suneve energije
razlikujemo dva cirkulaciona kruga: primarni i
sekundarni. U primarnom krugu, toplota
apsorbovana u apsorberu kolektora se prenosi do
izmenjivaa toplote IT. Prenosilac toplote u
primarnom krugu je najee smea vode sa 30-
40% etilenglikola. U sekundarnom krugu se preko
IT toplota predaje akumulatoru toplote, a odatle
posredno ili direktno potroau, kao topla sanitarna
voda ili voda za grejanje prostorija. Na slici 3.5.1.1
je prikazan jednostavan sistem za grejanje i
pripremu tople vode.
Meutim, moramo imati dodatni sistem za grejanje i
toplu vodu, jer solarna energija nou i zimi ne moe
zadovoljiti nae potrebe. Ugradnjom kolektora u
startu imamo dodatne investicije, ali kasnije
tedimo novac za gorivo ili el.energiju.
Tip kolektora izgleda ravne ploe proizvodi nie
temperature i manje el. energije, dok vakumski
model ima specijalna koncentrujua ogledala i
mnogo je efikasniji!
Cene su okvirno od 100 eura pa do 400 eura po
komadu u Srbiji. U inostranstvu su znatno jeftinije.

Konceptualno razliite vrste kolektora(efikasniji od
ravne ploe)
Za grejanje stana od 60m2 na solarnu energiju
potrebne su investicije od 1 do 1.5 hiljada , a za
toplu vodu oko 500 . Za grejanje tople vode
sistem se isplati za 2 godine. Procene su da bi
solarna energija mogla podmiriti oko 5%
energetskih potreba nae zemlje. Leti bi mogla
obezbediti 80% potreba za toplom vodom, a zimi
izmeu 35 i 50%. Sistemi za grejanje i toplu vodu
mogli bi obezbediti 35% potreba u severnoj i
centralnoj Evropi, oko 50% juno od Alpa, a na
jugu Evrope ak 70%. Prema predvianjima
ukupna povrina kolektora u EU dostii e 2010.
cifru od 75 miliona km2, a u zemljama Evrope van
EU jo 40 miliona km2. To znai da sadanja
godinja prodaja treba da se udesetostrui, to
odgovara ciframa od 2.5 milijarde godinje.

KOMERCIJALNA UPOTREBA SOLARNE ENERGIJE -
malo teorije
Izvor: ETF Beograd
Veina oblika energije nastala je ili nastaje
delovanjem zraenja Sunca, npr. fosilna goriva su
akumulisana energija zraenja Sunca koja su dola
do Zemlje pre milion godina.
Kada govorimo o energiji zraenja Sunca
podrazumeva se njegovo iskorienje u trenutku
kada doe do Zemlje, to je neposredno
iskoriavanje zraenja Sunca.
Dotok energije Sunevim zraenjem naziva se
solarna konstanta, koja je 1400W/m2 pri srednjoj
udaljenosti Zemlje od Sunca, uz upadni ugao od 90
stepeni zanemarujui delovanje atmosferske
apsorpcije. Pri prolasku kroz atmosferu deo
energije se troi u sloenim procesima, a deo se
reflekuje i reemituje u svemir. Taj deo iznosi oko
1/3 energije koja je dospela na rub atmosfere, pa
dotok energije do povrine Zemlje iznosi proseno
920W/m2. Ako je projekcija povrine Zemlje
127.106 km2, dotok energije iznosi 117400TW.
Zbog rotacije Zemlje ta se energija rasporeuje po
celoj povrini Zemlje (510.1.106 km2), pa je
proseni dotok energije 230W/m2, odnosno
5.52kWh/m2 dnevno. To su, naravno prosene
vrednosti, a stvarne zavise od geografske irine,
dela dana, pojave oblaka, zagaenja itd.
Energija zraenja Sunca koja dolazi do Zemljine
povrine iznosi, dakle, oko 109TWh (8.6.1013toe)
godinje. Ta je energija oko 170 puta vea nego
energija u ukupnim rezervama uglja u svetu. To je
ogromni energetski izvor kojim se mogu zadovoljiti
energetske potrebe za veoma dugo vreme.
Energija zraenja koja dopire do povrine Zemlje
zavisi u prvom redu od trajanja insolacije (trajanja
sijanja Sunca, odnosno o vremenu kroz koje se
Sunce nalazi iznad horizonta). Trajanje insolacije
zavisi od geografske irine i o godinjeg doba.
Razlika izmeu vremena izlaska i vremena zalaska
Sunca daje vreme trajanja insolacije kojoj je
izloena horizontalna i nezatiena povrina. Ono
iznosi za nau zemlju oko 15h leti i oko 9h zimi.
Stvarno trajanje insolacije je znatno krae zbog
pojave oblaka i magle, ali i zbog stanja atmosfere
na posmatranom podruju (zagaenost).
Ona se razlikuje za povrine koje su postavljene
horizontalno, vertikalno, ili pod nekim uglom u
odnosu na povrinu Zemlje.
Npr. realno trajanje insolacije za Beograd (na
horizontalnu povrinu) iznosi 2071h godinje, od
toga 70.5% u periodu od aprila do septembra
meseca i 29.5% u periodu od oktobra do marta. Za
Podgoricu je to vreme 2442h.
Ipak, dotok energije Sunevog zraenja nije
proporcionalan trajanju insolacije. Naime, deo
energije se gubi prolaenjem kroz atmosferu zbog
apsorpcije kiseonika, ozona i ugljen dioksida.
Gubitak je vei to je Sunce blie horizontu. Osim
toga, energija zraenja se u prolazu kroz atmosferu
raspruje, a najvei gubitak je neposredno nakon
zalaska Sunca. Deo rasprene energije ipak doe
do povrine Zemlje(oko 50%). Prema tome, ukupno
zraenje koje doe do povrine Zemlje sastoji se
od neposrednog i difuzionog zraenja koje je deo
rasprene energije zraenja. Zbog svega toga
snaga zraenja koja doe na povrinu, a koja bi se
mogla energetski iskoriavati, znatno se menja
tokom dana, a njene promene zavise od godinjeg
doba i poloaja obasjane povrine.
Veoma se esto energija zraenja prikazuje kao
energija koja doe do povrine Zemlje tokom dana,
naravno za vreme trajanja isolacije. Ta energija
zavisi i od stanja oblanosti i osobina atmosfere, ali
je poeljno poznavati i potencijalnu energiju
zraenja. To je maksimalna energija koja doe do
povrine kroz suvu i vlanu atmosferu. Ona zavisi i
od geografske irine i nadmorske visine. Ona
postaje sve manja sa smanjenjem nadmorske
visine i poveanjem geografske irine. Na
geografskoj irini od 43 stepena pot. energija iznosi
oko 2500kWh/m2 godinje, a na geografskoj irini
od 46 stepena oko 2400kWh/m2 godinje.
Stvarna energija zraenja koja doe do povrine
znatno je manja od potencijalne zbog pojave
oblaka, vlage i zagaenosti atmosfere. U Srbiji je
ona u proseku oko 3.5kWh/m2 na dan, a u
primoriju Crne Gore oko 4kWh/m2 dnevno.
Sve ovo pokazuje veliku promenljivost snage
zraenja. Ipak, te su promene laganije od promena
snage vetra i one se mogu s veom ili manjom
tanou predviditi, jer je poznat ritam pojava
(izlazak i zalazak Sunca). Intezitet zraenja koje
nam stoji na raspolaganju ne moemo predviditi s
veom sigurnou. Kao izvor energije Sunevo
zraenje je povoljnije od vetra s obzirom na
predvidivost pojave, ali je nepovoljnije s obzirom na
to da zraenja nema u toku noi, i da je manje
intezivno tokom zime kada je potronja energije
najvea. Postrojenja mogu raditi samo u toku
dnevnog ciklusa, to se ne poklapa sa ritmom
potranje energije. Moraju se graditi dodatna
postrojenja ili osigurati akumulaciju energije
pomou koje bi vrili snabdevanje potroaa nou.
VELIKI POTROAI
SOLARNE ELEKTRANE: u njima vrimo posrednu
konverziju energije Sunca u el.energiju;
energija Sunca-->koncentracija toplotne energije
na radni medij-->stvaranje pare-->meh.energija u
parnoj turbini--> el.energija.

Primenom ogledala koncentriemo energiju Sunca
na kolektor kako bi zagrejali radni medij u njemu.
Ako na taj nain postiemo temperature manje od
100C, tada se u izmenjivau toplote koristi freon,
koji isparava i pokree turbinu. Ako postiemo
znatno vee temperature, tada se u IT predaje
toplota vodi, koja se pretvara u paru, koja pokree
parnu turbinu.
Postoje dva sistema za solarne elektrane (SE):
za manje SE: DCS-Distributed Collectors
System, kod kojeg radni medij tee kroz
cevi oko kojih su postavljena parabolina
ogledala, koja fokusiraju zrake na cev,
prenosei na taj nain toplotu na radni medij
za vee SE: CRS-Central Reciver System,
sa centralnim prijemnikom, na koga se
ogledalima prenosi celokupna energija.
Ovakvu SE odlikuje centralni stub (vii od 100m),
na kome se nalazi kotao-kolektor toplote. Oko
stuba su rasporeena ogledala (heliostati), iji se
poloaj stalno kompjuterski koriguje, tako da bez
obzira na promenu poloaja Sunca tokom dana,
uvek reflektuju zrake na vrh tornja. Zagrejan medij
(mineralna ulja ili teni natrijum) dovodi se preko
akumulatora toplote do razmenjivaa, u kome se
generie para koja pokree turbinu.
Najvea CRS elektrana u svetu je SE "Solar one",
u Kaliforniji snage 10MW. Trokovi izgradnje
iznosili su 142miliona USD, to daje specifine
investicije od 14.2USD/W, to je oko 15 puta
skuplje od klasinih elektrana. Ako uzmemo u obzir
da su to spec. investicije vrne snage dolazimo do
zakljuka da je cena desetak puta via od cene
klasine elektrane. Interesantan je podatak da 20
ekipa od po 20 ljudi neprekidno isti ogledala kako
bi SE mogla nesmetano da radi.
Specifini utroak kljunih materijala (elik i beton)
je 20 do 30 puta vei nego u sluaju TE. Ako bi
izraunali energiju koja se mora utroiti za
dobijanje materijala ugraenih u SE dolazi se do
zakljuka da je vreme vraanja energije oko 15
godina. Jo jedan problem je i ogromni prostor koji
zauzimaju ogledala, pa ako bi se takva SE gradila
na nekom produktivnom prostoru, ne bi bila
mogua bilo kakva produkcija bioenergije.